Programme co-funded by theEUROPEAN UNI ON

Met

odol

oK I

Vod

I

ZA

I n

ov

Ac

I je

Promocija inovacija u sektorima industrijske informatikei embedded sistema kroz umreavanje

aPstrakt

Industrijska informatika i embedded sistemi su sek-tori od velikog stratekog znaaja za evropsku eko-nomiju. Evropski proizvodni sektor ini oko 20% ev-ropskog BDP (bruto domaeg proizvoda), dok se 50% najuspenijih industrija u Evropi bavi istraivanjima u oblasti embedded sistema. Ova dva sektora daju kon-kurentnu prednost Evropi, doprinosei njenom rastu

i kvalitetu ivota. Ovakva situacija mogla bi dodatnoda se unapredi, kada bi rezultati istraivanja kojefinansira Evropska Komisija pronali put do trita u obliku inovativnih proizvoda i usluga kroz direktne privatne investicije. U tom aspektu, Evropa zaostajeza Sjedinjenim Amerikim Dravama i Japanom, to se smatra evropskim paradoksom koji dovodi do

smanjenja konkurentnosti, ekonomskog rasta, broja radnih mesta, novih proizvoda i usluga, kao i kva-liteta ivota njenog stanovnitva. Okvir za podrkuinovacijama ustanovljen u raznim evropskim zem-ljama se ini nedovoljnim da bi transformacija istraivanja u inovacije bila uspena koliko je to pot-rebno. Neophodne su dodatne regulative i inicijative da bi Evropska Unija prerasla u Inovativnu Uniju.

Inicijativa Jugoistone Evrope je postavila kao jedan od svojih najveih prioriteta podrku inovacijama u regionu Jugoistone Evrope (JIE). Ovaj region se zbog razliitih istorijskih, kulturnih i ekonomskih razloga

ini mnogo heterogenijim od ostalih regiona u Evropi i u odnosu na njih zaostaje u ekonomskom razvoju i napretku. Jedan od glavnih razloga je taj to ekonomi-ja u ovom regionu (sa izuzetkom Austrije) zaostaje za evropskim prosekom na polju inovacija. Zbog toga je unapreenje inovativnosti u regionu od esencijalnog znaaja i neophodno je za poveanje konkurentnosti i razvoja. Ovo se naroito moe osetiti u vreme krize kada je ekonomski rast potrebniji nego ikada.

I3E projekat se finansira u okviru Inicijative za Jugo-istonu Evropu i ima za cilj da unapredi inovacije i preduzetnitvo u ovom regionu. Partneri iz 8 zemalja

03

d

enys

Rud

yi -

Fot

olia

.com

K

onst

antin

Yug

anov

- F

otol

ia.c

om

ovog regiona razvili su Metodoloki vodi za inovacije na osnovu uspenih iskustava uglavnom na podruju Evrope. Partneri su sakupili 120 primera dobre prakse koji su dostupni na portalu projekta. Na osnovu Me-todologije za ocenu najboljih praksi, izabrano je 30 primera najbolje prakse. Ovi primeri su posluili kao poetna taka za izradu ovog dokumenta koji ima za cilj da pomogne njenim itaocima da shvate ta su ino-vacije i kroz koji proces istraivaki tim treba da proe da bi rezultate istraivanja lansirao na trite kao ino-vaciju. Metodoloki vodi za inovacije obezbeuje detaljan opis postupaka u inovacionom procesu i na-vodi vetine koje su potrebne za svaki od tih postupa-ka. Na taj nain, moe da poslui kao koristan alat za istraivae/budue preduzetnike i da im pomogne da razviju potrebna znanja da bi se istraivanje uspeno transformisalo u inovacije.

Inovacija predstavlja izazov za istraivake timove, mala i srednja preduzea (MSP), velike industrije i eko-nomiju uopte, s obzirom da se smatra katalizatorom konkurentnosti u sve konkurentnijem okruenju. Do-bijanje znaajnih istraivakih rezultata i postizanje tehnolokog napretka sami po sebi ne donose konku-rentnu prednost. Potrebno je napraviti korak dalje da bi se istraivanje transformisalo u inovacije i da bi se rezultati istraivanja pretvorili u inovativne proizvo-de i usluge. Evropski paradoks, koji je definisan 1995. godine, odnosi se na lo poloaj Evrope u oblasti trans-formacije rezultata tehnolokih istraivanja i vetina u inovacije i konkurentnu prednost. Ovo jasno po-kazuje da transformacija rezultata istraivanja u ino-vativne proizvode, usluge, metode i procese u Evropi nije zagarantovana. Stoga je strateki cilj Evrope da se razvije u Inovativnu Uniju, zarad odranja zdravijeg i boljeg drutva. Ovo e zauzvrat imati znaajan uti-caj na konkurentnost, razvoj i zapoljavanje u Evropi, dok e s druge strane poveati kvalitet ivota evrop-skog stanovnitva kroz nove i inovativne proizvode i usluge, i na taj nain povratiti drutvu sva sredstva uloena u istraivanja i tehnoloki razvoj.

Ovaj dokument ima za cilj da obezbedi metodoloki vodi za transformaciju istraivanja u inovacije. Iako se fokusira na dva sektora zasnovana na intenzivnom znanju: embedded sistemima i industrijskoj infor-matici, ipak moe da bude koristan i iroj populaciji italaca. Sa naglaskom na pomenute sektore, poetna taka za ovaj vodi je postojanje sistema prototipova koji je nastao na osnovu neke ideje, a u fazi je labora-torijskog prototipa. Stoga, glavna ciljna grupa ovog do-kumenta su istraivai akademskih institucija, MSP i velikih kompanija koji imaju neku novu ideju i koji su krenuli u pravcu razvoja prototipa. On tei da obezbedi ovim istraivaima korisne informacije o tome koji su sledei koraci u razvoju u inovativni proizvod ili uslu-gu, kao i njihovo uspeno lansiranje na trite.

Uvod

20 Put od rezultata istraivanja do inovacije

20 Prodaja rezultata istraivanja20 Licenciranje22 Nastanak partnerstva23 Start-up

09 Inovacija

09 Pronalazak naspram inovacije10 ta je inovacija

14 osnovni principi inovacionog procesa

1

3

204

d

uan

Zid

ar -

Fot

olia

.com

p

eshk

ova

- Fo

tolia

.com

C

lIPA

ReA

.com

- F

otol

ia.c

om

Poglavlje 1 ovog vodia ukazuje na razlike izmeu pronalaska i inovacije i objanjava u kratkim crtama ta je inovacija i kako se ona klasifikuje.

Poglavlje 2 definie faze inovacionog procesa i razliite aspekte koje treba uzeti u obzir kada su inovacije u pi-tanju. Tehniki aspekti kojima se istraivai najvie bave, treba da se usklade sa aspektima trita i poslo-vanja za uspeni razvoj inovacije.

Poglavlje 3 se fokusira na poslovne aspekte u pozadi-ni celokupnog inovacionog procesa, identifikujui najvanije opcije poslovnog modela koje istraivaki tim mora da izabere vezano za eksploataciju istrai-vakog prototipa.

Poglavlje 4 opisuje ulogu Okvira za podrku inovaci-jama u naporima da se istraivanje razvije u inovaciju.

Poglavlje 5 obrauje temu Zatite intelektualne svojine i bavi se konceptom Otvorene inovacije.

Poglavlje 6 opisuje modeliranje inovacije i relevant-ni inovacioni proces i nudi opis razliitih postupaka u tom procesu, vetina potrebnih za svaki postupak i oekivane rezultate. Ovo poglavlje je najvie usmereno na tehnike i trine aspekte u procesu inovacije.

Poglavlje 7 je usmereno na poslovne aspekte procesa inovacije, a naroito na finansiranje inovacije.

U ovom dokumentu su navedeni i identifikovani pri-meri najbolje prakse, uglavnom sa podruja Evrope, koji e doprineti da budui itaoci bolje shvate inova-cioni proces.

46 Zatita inovacija

46 Vrste pravaintelektualne svojine

49 IPR i inovacije50 Otvaranje inovacionog procesa

56 Modeliranje inovacija

58 Istraivanje trita60 Analitiki dizajn

tehnika izvodljivost

63 Detaljni dizajn i test64 Detaljni dizajn i

razvoj inovacije

65 Testiranje66 Redizajn i proizvodnja66 Redizajn67 Proizvodnja68 Distribucija i marketing

26 okvir za podrkuinovacijama

45

6 773 Finansiranje inovacija73 ivotni ciklus

inovativnog preduzea

76 Poetna (seed) faza77 Start-up faza78 Faza ranog rasta 78 Faza ekspanzije

79 Grantovi za studije izvodljivosti80 Mikrokredit81 Poslovni aneli82 Rizini kapital

o

leks

andr

dib

rova

- F

otol

ia.c

om

m

axka

bako

v -

Foto

lia.c

om

a

nna

- Fo

tolia

.com

r

angi

zzz

- Fo

tolia

.com

1Inovacija

08

d

uan

Zid

ar -

Fot

olia

.com

09

Pron

alaz

ak n

aspr

am in

ovac

ije

PRONALAzAk NASPRAM INOVAcIje

InovacIja

Potrebno je podvui razliku izmeu pronalaska i inovacije. Pronalazak predstavlja prvi nasta-nak ideje za neki proizvod, uslugu ili proces. S drugestrane, inovacija je komercijalizacija te ideje, tj. njeno pojavljivanje na tritu. Moe se rei da generalno gledano, inovacija moe da se analizira kao pronala-zak i njegova komercijalizacija. Ipak, razlike nisu

Ne mogu se svi pronalasci pretvoriti u inovacije udatom trenutku. Moe postojati znaajan vremenski period izmeu pronalaska i odgovarajue inovacijeusled nekoliko faktora, ukljuujui neispunjavanje uslova za komercijalizaciju, tj. nedostatak tehnolokih elemenata za pretvaranje ideje u proizvod ili nedosta-tak potranje na tritu za takvim proizvodom u tom trenutku.

Oblast kojom se ovaj dokument bavi, odnosi se nainovacije zasnovane na dva vana IT sektora, tj. embe- dded sisteme i industrijsku informatiku. U tom kon-tekstu, ovaj vodi e biti usmeren na nove ideje i pronalaske vezane za ova dva sektora. Sa ciljem da se on to bolje struktuira i da bude to korisniji za svoje ciljne grupe, kao poetna taka za proces koji vodi ka inovacijama, uzima se postojanje nekog istraivakog rezultata, a ne neka opta ideja koja je nejasna ilineproverena.

Gde se realizuje?

Ko ih realizuje?

Profil

Pronalaza: istraiva, istraivaki tim, preduzee

otvoren i znatieljan duh sa izraenom sposobnou da kombinuje razliite koncepte i elemente i da iznese novu ideju