Promocija inovacija u sektorima industrijske informatike i · PDF fileEmbedded sistemi u poljoprivredi aUsTriJa Uvod Fleksibilna proizvodnja „Zelena” Evropa Tržište „zelene"

1

www.i3e.eu

Promocija inovacija u sektorima industrijske informatikei embedded sistema kroz umrežavanje

STRATEškA iSTRAživA

čkA AGENDA

Aneks I nAcIo

nAlnI ProfIl

I

Programme co-funded by theEUROPEAN UNI ON

18

20202121

2222232323

UVODRegion Jugiostočne Evrope ima veliki inovacioni potencijal, ali ne može u pot-punosti da ga iskoristi zbog nedostatka sinergije između ključnih aktera koji bi mogli da omoguće i sprovedu transfer inovacija. Trenutni proces evropskih inte-gracija mora se prema tome shvatiti kao prilika da se taj nedostatak prevaziđe.

Sa ciljem da se različite istraživačke gru-pe usmere ka zajednički prihvaćenim ciljevima u oblasti embedded sistema i industrijske informatike, u okvi-ru I3E projekta izrađena je Strateška istraživačka agenda za Jugoistočnu Ev-ropu, koja otkriva sinergije i potencija-le za razvoj južno-evropskog regiona i odražava snažnu veru ključnih aktera u njegovu budućnost.

10

1213131414

15151617

04

060607070809

0909

BUgarska

Fleksibilna proizvodnja

„Zelena” Evropa

Tržište „zelene" energije

Efikasna upotreba energije

Podrška praćenju i dijagnozi zdravlja,

i pomoć u svakodnevnom životu

Nomadska okruženja

Javni transport

Upravljanje otpadom

Embedded sistemi u poljoprivredi

aUsTriJa

Uvod


„Zelena” Evropa





Javni transport

Upravljanje otpadom

grčka

„Zelena” Evropa





aparati za domaćinstvo

„Pametne” kuće

Nomadska okruženja

Javni transport


Ovaj dokument pod nazivom Naci-onalni profili sakuplja nacionalne specifičnosti u oblastima koje su iden-tifikovane u Strateškoj istraživačkoj agendi. Svaki od nacionalnih profila izradili su lokalni eksperti, težeći ka postizanju šireg konsenzusa sa indus-trijskim, akademskim i političkim akterima u svakoj od zemalja. Stoga, ovaj dokument pruža vredne dodatne informacije kako primeniti Stratešku istraživačku agendu u svakoj od nave-denih zemalja.

I3E konzorcijum

24

2626272828

282930303031

38

4041414343

444445454646

52

5455555656

575757585960

48

50505051

515151

32

3435363737

iTaLiJa


„Zelena” Evropa„






„Pametne” kuće

Nomadska okruženja

Javni transport

Upravljanje otpadom


sLOVENiJa






„Pametne” kuće

Javni transport

Upravljanje otpadom

UkraJiNa

„Zelena” Evropa


„Pametne” kuće

Nomadska okruženja

Upravljanje otpadom

srBiJa


„Zelena” Evropa






„Pametne” kuće

Nomadska okruženja

Javni transport

Upravljanje otpadom


rUMUNiJa


„Zelena” Evropa






smart Houses

Nomadska okruženja

Javni transport

Upravljanje otpadom


austrija

Austrija ima relativno malu, ali visoko razvijenu i ser-visno orijentisanu ekonomiju sa snažnim industrij-

skim sektorom koji se odlikuje visokim nivoom inovaci-ja, istraživanja i razvoja. Što se tiče IT sektora u celini, a posebno embedded sistema i industrijske informatike, u Austriji su prisutne R&D filijale velikih multinacionalnih kompanija kao što su Siemens i ABB, ali najveći deo razvo-ja usmeren je na mala i srednja preduzeća (MSP) koja čine oko 90% svih kompanija u toj zemlji.

Austrija je postigla izvanredne rezultate u nekoliko oblasti primene kada je u pitanju Strateška istraživačka agenda, kao što su veoma razvijen javni transport, sistemi za up-ravljanje otpadom, „zelena“ energija i privatni prostori.

Sa stanovišta vlade, ulaganja u istraživanje i razvoj su na visokim nivou, iznad EU proseka i najviša u regionu

Austrijski proizvodni sektor doprinosi nacionalnoj ekonomiji sa 18% ukupnog bruto domaćeg proizvo-

da (BDP). Proizvodnja u Austriji je usmerena na specija-lizovane proizvode visokog kvaliteta, uglavnom u tradi-cionalnim industrijama kao što su proizvodnja gvožđa i čelika. Međutim, visoko-tehnološka proizvodnja je takođe u porastu zbog velikih investicija u istraživanje i inovacije (najveće u JIE regionu).

Austrijske kompanije uglavnom izgrađuju hidro- i termo-elektrane, hemijska postrojenja, čeličane i bešavne cevo-vode i proizvode električnu i elektronsku opremu. Dru-gi važni proizvodi uključuju aluminijum, industrijske mašine, motorna vozila (naročito industrijska i terenska vozila) i automobilske delove, hemikalije, elektronske proizvode i komponente, tekstil, potrošačke proizvode kao što su hrana, staklo i porcelan, i veoma cenjene ručno izrađene proizvode.

U korporativnoj strukturi austrijske ekonomije dominira veliki broj malih i srednjih preduzeća. Više od 95% svih preduzeća imaju manje od 20 zaposlenih, a samo 0.4% kompanija su velike kompanije sa više od 250 zaposlenih i u njima radi više od 40% ukupno zaposlenih ljudi. Aus-trija je karakteristična po visokim troškovima radne snage

Jugoistočne Evrope (JIE). Austrija ima dugogodišnje iskus-tvo u učešću u transnacionalnim programima saradnje. Na nacionalnom nivou, dve vladine agencije: FFG (Aust-rian Research Promotion Agency) i WF (Austrian Science Fund) obezbeđuju nacionalne mehanizme finansiranja i koordiniraju aktivnostima na međunarodnom nivou.

Austrija ima veoma važan položaj kao zemlja koja je ve-oma dobro integrisana između Zapadne Evrope koja ima uspostavljenu poslovnu i inovacionu kulturu, Istočne Ev-rope u celini koja se intenzivno razvija, i naročito regiona Jugoistočne Evrope. Tokom poslednjih 20 godina, austrij-ske kompanije su se razvile u oblasti bankarstva, energije, građevinarstva i IT sektora i na taj način olakšale integra-ciju regiona u EU.

sa satnicom od 33,20 evra koja je među najvišim u EU (EU-15 prosek je 28,47, a EU-27 je 24,19).

U Austrijskoj ekonomiji industrija ima veoma važnu ulo-gu (ona je na trećem mestu među vodećim industrijskim zemljama sa 30,7% BDP). U nacionalnom proizvodnom sektoru, ulaganja u istraživanje i razvoj su velika, sa pro-centom investicija od 5,7% (investicija kao deo prihoda). Međutim, procenat investicija zavisi od konkretne indus-trije i dosta varira: 1,9% u automobilskoj industriji i 14,1% u industriji stakla.

Generalno, austrijsku proizvodnju karakterišu visoka pro-duktivnost i intenzivno korišćenje radne snage, uz odličan obrazovni sistem, naročito u tehničkim naukama, koji obezbeđuje čvrstu osnovu za razvoj inovacija. Međutim, glavne izazove u austrijskom proizvodnom sektoru pred-stavljaju zavisnost od uvoza fosilnih goriva i sirovih mate-rijala kao i visoka cena radne snage, koji bi mogli ugroziti sektore koji intenzivno koriste radnu snagu.

Stoga, povećanje energetske efikasnosti austrijske pro-izvodnje i integracija automatizovanih procesa mogli bi značajno da umanje proizvodne troškove i da austrijske proizvode učine konkurentnijim na globalnom tržištu.

„Austrija je postigla izvanredne rezultate u nekoliko oblasti primene kada je u pitanju Strateška istraživačka agenda, kao što su veoma razvijen javni transport, sistemi za upravljanje otpadom, „zelena“ energija i privatni prostori.“

Aust

rija

aUsTriJaUVOD

FLEksiBiLNa PrOiZVODNJa

Austrija je iskoristilas potencijal velikih hidro-elektrana do maksimuma. Njihov dalji razvoj ne bi

bio štetan po životnu sredinu, ali ni ekonomski efikasan. Zbog toga je sledeći korak razvoj malih hidroelektrana koje predstavljaju elektrane sa ka-pacitetom do 10 MW. Oni imaju manji uticaj na okolinu, ali i manju efikasnost. Takođe je potrebno uložiti mnogo više napora da bi se one umrežile, čime bi se otvorilo veliko tržište za razvoj embedded sistema i industrijske infor-matike, koji su neophodni za integraciju velike mreže distribuiranih sistema. Austrija ima ukupno oko 1900 malih hidroelektrana sa proizvodnjom električne ener-gije od 4000 GWh, koje obezbeđuju električnu energiju za preko milion domaćinstava.

U austrijskoj domaćoj proizvodnji energije domini-raju hidro-električna energija i manje količine druge obnovljive energije, uglavnom biomase. Međutim, ona je i dalje glavni uvoznik energije, naročito fosilnih goriva, jer veći deo svojih potreba za energijom pokriva uvozom sirove nafte iz azijskih i afričkih zemalja, pri-rodnog gasa iz Rusije i čvrstih goriva iz susednih zemalja članica. Nuklearna energija se uopšte ne koristi. Najveći potrošači energije u Austriji su industrijski i transportni sektor.

Ukupna potrošnja energije u Austriji porasla je za 38% od 1990. Transport i industrija troše zajedno 60% ukup-ne energije, dok potrošnja u domaćinstvima iznosi 27% ukupnih potreba (Slika 2). Udeo svakog sektora u kraj-njoj potrošnji energije je istovetan sa EU-27 prosekom. Potreba za energijom u transportnom sektoru drastično se povećala od 1990. godine (67%). Dominantno go-rivo koje se koristi je nafta, uz značajne količine gasa i električne energije (Slika 1).

Proizvodnja električne energije je u porastu tokom pos-lednjih 10 godina. Ona se uglavnom zasniva na obnov-ljivim izvorima (hidro, biomasa i industrijski otpad), a u manjem obimu na prirodnom gasu i čvrstim gorivima (Slika 3). Obnovljivi izvori su 4 puta veći od EU-27 prose-ka. Udeo vetra u proizvodnji energije je u porastu i 2005. godine Austrija je bila osma među EU zemljama po insta-liranim kapacitetima za energiju vetra sa 818 MW (izvor: http://www.ewea.org/ ).

Iako Austrija ima jedan od najviših standarda u zaštiti životne sredine u svetu, još uvek ima potencijal za njen dalji razvoj u skladu sa direktivama Lisabonske agende:

20% obnovljivih izvora energije: raznovrsniji na-cionalni energetski profil kojim trenutno dominiraju velike hidroelektrane, koji se može postići usmera-vanjem proizvodnje energije na druge izvore kao što su vetar, solarna energija, otpad i geotermalna energija.

20% redukcije u potrošnji energije: usredsrediti se na popularizaciju javnog transporta koji već ima najveći standard u Austriji.

TržišTE „ZELENE" ENErgiJE

„ZELENa” EVrOPa

67 % Hidro

30 % Transport

29 % Fosilna goriva

30% Industrija

17 % Ostalo

27 % Domaćinstva

13 % Ekonomija

29 %

4 %67%

13%

27 %

30%

30%

„Ökostromgesetz" (zakon za oblast eko-električne ener-gije) obezbedio je neophodan pravni okvir u ovoj oblasti, što u velikoj meri utiče na male hidro-elektrane. Ovaj novi zakon ograničava ukupna dos-tupna sredstva koja se dodeljuju austrijskim malim hidroelektranama na iznos od najviše 0,16 centi po isporučenom kWh i time stvara dodatne izazove u oblasti industrije.

U Austriji, pored tržišne cene, svaki kWh iz male hi-droelektrane može da se subvencioniše sa 2 centa po kWh u proseku.

20% povećanja energetske efikasnosti: iako je Austrija lider u oblasti izgradnje pasivnih kuća, još uvek ima veliki potencijal za dalji razvoj u toj oblasti.

Slika 1: Ukupna potrošnja energije u Austriji po izvorima

Figure 2: Potrošnja energije

Slika 3: Proizvodnja električne

u Austriji po sektorima

energije u Austriji u zavisnostiod izvora

EFikasNa UPOTrEBa ENErgiJE

Aust

rija

Uprkos tome što je zakon za eko-električnu energi-ju dosledno razrađen, OEVFK (austrijska asocijacija za unapređenje malih hidro-elektrana) ukazuje na činjenicu da konstitucionalna ograničenja teško mogu da doprinesu postizanju zadatih ciljeva. Veće među malim hidroelektranama moći će da iskoriste 4,2 centa, ali za 1400 manjih elektrana, koje proizvode 2,2 TWh od ukupne energije, ovaj iznos je suviše mali da bi se održala njihova konkurentnost.

Prema OEVFK, male hidroelektrane imaju značajno lošiji položaj u poređenju sa ostalim proizvođačima eko-električne energije u okviru zakona za eko-elek-tričnu energiju. OEVFK zahteva da se situacija malih hidroelektrana u Austriji što pre i što efikasnije po-pravi. Uslovi pravnog okvira biće podešeni onima iz susednih zemalja, gde su cene koje se plaćaju malim hidroelektranama za električnu energiju 25-30% više nego u Austriji (http://www.aquamedia.at/templates/index.cfm/id/3682).

Austrija je razvila Prvi nacionalni akcioni plan za energetsku efikasnost koji ima za cilj da smanji

potrošnju energije za 80,4 PJ, odnosno 34 TWh do 2016. (Slika 4). Da bi se ostvarili ciljevi plana, treba sprovesti sledeće mere: 1) vladin program, 2) energetski koncepti, programi i smernice za austrijske regione, 3) modeli za unapređenje stambenih zgrada i 4) modeli za unapređenje okoline.

Cilj za 2020. je da se smanji potrošnja energije za 93,55 PJ (izvor: Austrian Energy Agency). Sledeća slika prikazuje glavne oblasti u kojima je moguća ušteda energije.

Austrijska vlada planira da primeni programe sub-vencije za energetsku efikasnost zgrada na osnovu regionalnog građevinskog modela kojim se propisuje minimalni standard za izgradnju novih zgrada:

Programi subvencija za stambene zgrade (2,4 mili-jarde evra godišnje) za podršku izgradnji zgrada sa malom potrošnjom energije i pasivnih kuća;

„Klima:aktiv“ je standard koji promoviše ekološku gradnju uključujući građevinski materijal;

Energetski sertifikati koji pokazuju kvalitet zgrada;

Samo pasivne kuće najkasnije do 2015;

Modernizacija svih zgrada od 1950. do 1980. do 2020;

Modernizacija Federalnih zgrada preko ugovaranja.

Zahvaljujući inače visokom standardu izgradnje u Aus-triji, dodatni troškovi za kuće sa niskom potrošnjom energije u Austriji su samo 6-8% viši u odnosu na tradi-cionalnu gradnju. Imajući u vidu najmanje 75% uštede na troškovima grejanja koje takve kuće imaju, pred-nosti i za korisnike i za okolinu su veoma značajne.

Danas, Austrija ima više od 2 miliona zgrada od kojih su 75% kuće za jednu porodicu i 14% ne-stambenih zgrada. Glavni kriterijum za energetsku efikasnost predstavlja potražnja za grejnom energijom, izražena u kWh/m2.

U zavisnosti od regiona, postoje minimalni zahtevi koje novoizgrađene kuće moraju da ispune (65 MWh/m2 u Štajerskoj, 40 u Burgenlandu, 45 u Beču, itd). Pored toga, uvedeno je nekoliko nivoa energetske efi-kasnosti koje subvencionira država: 1) Kuće sa ma-lom potrošnjom energije, 2) Kuće sa izuzetno malom potrošnjom i 3) Pasivne kuće.

Opisane vladine strategije i programi se umnogome oslanjaju na mogućnost industrije da obezbedi in-frastrukturu za monitoring u cilju kontrole i prila-gođavanja potrošnje energije na fleksibilan način. Da bi se postigao ovaj cilj, neophodna je šira primena postojećih embedded sistema i razvoj novih rešenja u toj oblasti.

44 % Grejanje

43 % Transport

7 % El. energija

6 % Industrija

44%

43%

7%6%

Slika 4: Potencijal za uštedu energije u Austriji do 2020. po sektorima

08

Austrija ima 16,5% populacije preko 65 godina, i taj procenat i dalje raste. Stoga, sve je važnije obezbediti

efikasnu zdravstvenu negu. Trenutno, Austrija troši 9,6% svog BDP na zdravstvo, skoro najviše u EU. Međutim, vi-sina ulaganja u zdravstvo ne garantuje kvalitet nege koju ono pruža.

Prema studiji koju je 2007. izradio Health Consumer Powerhouse, čuvena švedska organizacija koja okuplja eksperte u oblasti zdravstva, na osnovu Euro indeksa zdravstvenih korisnika, Austrija ima najbolji zdravstveni sistem u Evropi. Studija je ocenjivala nacionalne zdravst-vene sisteme prema sledećim kriterijumima: prava paci-jenata i informisanost, e-zdravlje, vreme čekanja, ishodi lečenja, obim i raspon usluga, i stanje u farmaciji. Prema ovoj stručnoj studiji, Austrija ne samo da je imala sistem zdravstvene nege koji je usmeren na korisnike, već je i bolje funkcionisala od zemalja kao što su Švajcarska i Luksemburg koje troše značajno veće količine novca na zdravstvenu negu. Austrija troši 2186 evra po glavi sta-novnika godišnje, Luksemburg troši 3526 evra, Švajcarska i Norveška približno 2820 evra.

Danas, Austrija je zemlja kojom dominira javni trans-port. Proporcionalno broju stanovnika, ni jedna

druga zemlja u EU ne koristi javni transport u tako veli-koj meri. U Beču, glavnom gradu Austrije, više od jedne trećine gradskog prevoza putnika pokriveno je javnim transportom. Kada su u pitanju teretni vozovi, Austrija je među najboljima u Evropi.

U Austriji se svakog radnog dana realizuje približno 5,5 miliona putovanja autobusom ili vozom. Javni transport ima pređenih 27,5 milijardi kilometara godišnje. Prosek po osobi za jednu godinu je 3362 kilometara, zbog čega su Austrijanci najveći korisnici javnog transporta u EU.

Ključni faktori koji su uticali na visoki položaj Austrije u ovoj oblasti bili su izuzetno kratki periodi čekanja za posete lekaru i za hitne operacije, direktan pristup lekari-ma i dobri rezultati lečenja. Autori studije ističu da je u Austriji moguće posetiti lekara opšte prakse više puta u istom danu, kao i da je vreme čekanja na početak terapije zračenjem ili hemoterapije za obolele od raka, manje od tri nedelje. Šanse da se preživi srčani udar ili rak su izuzetno dobre u Austriji: za srčani udar to je više od 92%, dok 60% obolelih od raka živi duže od 5 godina. Osim toga, sistem zdravstvenog osiguranja usvaja nove lekove prilično brzo (za manje od 150 dana).

Najveći nedostatak sistema za zdravstvenu negu u Austriji, po mišljenju jednog od autora studije Arne Björnberg, tiče se informisanosti pacijenta. Kada pacijent u Austriji želi da sazna nešto više o zdravlju, on se, prema Björnbergu, upućuje na lekara. On veruje da bi bilo ekonomski delot-vornije i efikasnije da se pacijenti ohrabre da potraže prve informacije preko telefona ili interneta, kao što je to praksa u Velikoj Britanijji ili Danskoj. Stoga, unapređeni monito-ring zdravlja i sistemi za samo-dijagnozu mogu u velikoj meri da unaprede nivo zdravstvenog sistema u Austriji.

Bez toga, 4,4 miliona ljudi u Austriji – 54 procenata sta-novnika te zemlje – ne bi bilo u mogućnosti da stigne na svoja odredišta svakog dana.

Javni transport takođe ima vodeću ulogu u borbi protiv klimatskih promena. 2005. godine, emisija ugljen-diok-sida po putničkom kilometru u železničkom saobraćaju bila je 5 grama, u poređenju sa 151 gramom u drumskom saobraćaju. Saobraćaj automobilima emituje 23 puta više CO2 nego javni prevoz. Dok se emisija gasa iz drumskog saobraćaja ravnomerno povećava, železnica u Austriji je uspela značajno da smanji emisiju tokom prošlih 15 godina. (http://en.vcoe.at/start.asp?b=152&ID=8083).

Aust

rija

Upravljanje otpadom u Austriji karakteriše se viso-kim procentom reciklaže sa više od 2500 objekata

uključenih u proces. Ukupna proizvodnja otpada u Aus-triji je veća od Evropskog proseka, ali obrada otpada je daleko iznad proseka. Kao primer, 25% grejanja u Beču dolazi iz postrojenja za preradu otpada.

Tokom poslednjih 40 godina, austrijski eksperti su razvili izvanredne ekpertize na međunarodnom nivou u oblasti održivog upravljanja otpadom. Većina njihovih uspeha bila je praćena metodom pokušaja i pogrešaka, tako da je dragoceno znanje koje su ovi stručnjaci stekli sada dostupno i mogu da se izbegnu slične greške u izuzetno dinamičnom razvoju upravljanja otpadom u drugim zemljama. Zahvaljujući strategiji koja je usvojena u okvi-ru Environmental Protection Fund 1984. godine, zaštita životne sredine je postepeno usmeravana ka prevenciji (Integrated Pollution Prevention and Control - IPPC) i po okolinu bezbednim tretmanima svih „reaktivnih” (npr.

opasnih) otpada. Jedna od najefikasnijih mera u politici upravljanja otpadom jeste uvođenje posebnih „poreza za deponije", koji će se prema predviđanjima povećati tokom perioda od najmanje 10 godina (Neubacher, 1988). Pravni okvir koji je nastao kao posledica ovakve situacije, podra-zumeva zabranu novih deponija za materijale koji imaju više od 5% TOC (ukupna količina ugljenih karbona) do 1997. godine i grace period za postojeće deponije do kraja 2003. (sa nekim manjim izuzecima do 2008).

Od 16. jula 2001. godine, u Austriji je zabranjeno odlaga-nje štetnog otpada na deponijama (izuzetak su posebni neorganski otpadi koji se hermetički zapakovani odlažu u podzemne jame, kao što su rudnici soli u Nemačkoj). Najvažnija mera u tretiranju otpada jeste njegovo kontro-lisano spaljivanje da bi se bezbedno uništile potencijalno štetne organske supstance. (http://www.uvp.at/UVP-Dokumente/40_Years_Waste_Management.pdf).

UPraVLJaNJE OTPaDOM

JaVNi TraNsPOrT

PODrška PraćENJU i DiJagNOZi ZDraVLJa, i POMOć U sVakODNEVNOM žiVOTU

09

Bugarska

12 Uposlednje vreme, Bugarska pokazuje potencijal da postane važan akter na tržištu automobilskih ino-

vacija. Ona učestvuje kao partner u ACSEE projektu koji kofinansiraju program za Jugoistočnu Evropu i fond Evropske Unije. Projekat okuplja univerzitete, naučno-istraživačke institucije i strukture za podršku MSP iz EU-15, NMS i IPA inicijative u cilju pripreme i osnivanja prve automobilske mreže u Jugoistočnoj Evropi. Na sledećem nivou, projekat predlaže formiranje klastera koje je striktno usmereno na aktivnosti koje unapređuju inova-cione kapacitete u regionu i unapređuju transfer znanja i iskustva, čime se unapređuje i inovacioni ciklus.

Pet najuspešnijih kompanija koje oslikavaju trenutno stanje u ovoj oblasti su:

Belchev Motors razvija prvi bugarski automobil na električni pogon, tipa XCAR, obezbeđujući komplet-nu infrastrukturu za razvoj uključujući opremljenu halu za sklapanje automobila. Glavne aktivnosti su usmerene na dijagnostiku i popravku, motore, amor-tizere i elektroniku.

Tremol SMD Ltd.: Tremol SMD Ltd je kompanija koja se bavi elektronskom proizvodnjom, i koja je osnovana kao deo Tremol Group. Kapaciteti kompanije koriste potencijal Tremol Ltd u naučno-istraživačkoj oblasti, elektronskom projektovanju, eletronskom testiranju, projektovanju plastičnih delova, plastičnom ubrizga-vanju, projektovanjui proizvodnji mehaničkih delo-va. Tremol Ltd ima dodatno proizvodno odeljenje za lemljenje i ručno sklapanje.

Yazaki Bulgaria: poslednjih godina, automobili su pre-trpeli mnoge tehnološke promene za veoma kratko vreme što je dovelo do pojave veoma kompleksnih sis-tema u vozilima. Stoga, ovaj faktor neprestano podstiče Electrical Distribution Systems (EDS) na uvođenje inovativnih procesa da bi uspešno odgovorio na ko-ceptualne, kvalitativne i tehnološke zahteve. Yazaki obezbeđuje kompletna EDS rešenja, koristeći vrhunske tehnologije za „kablovske setove” i komponente, kao što su žica, razvodne kutije, osigurači i konektori.

EPIQ Electronic Assembly: njihova glavna delatnost je proizvodnja elektronskih modula za automobilsku ob-last (Ford, General Motors, Daimler-Chrysler, Delphi,

Valeo i drugi), telekomunikacije (Sony), domaćinstvo (Tefal, Roventa, Seb Group, Calories, itd), sanitarnu i medicinsku opremu (IEM, Tefal) i senzore. Epiq-ova glavna oblast uključuje automatsku i ručnu saturaciju štampanih ploča, lemljenje/asemibliranje i proizvod-nju specijalnih senzora, interim i finalnih električnih testova proizvedenih mernom opremom, chip-on-board sklopove, kao i proizvodnju alata (Sony).

Melexis razvija i proizvodi kombinovane signalne pol-uprovodnike, senzore i senzorske ICs koji se mogu pro-gramirati. Melexis proizvodi su veoma poznati na auto-mobilskom tržištu više od decenije, i danas se gotovo svi automobilski svetski brendovi oslanjaju na bezbednost i efikasnost koju on nudi. Melexis ima široku lepezu pro-izvoda i za automobilsku i za industrijsku primenu. On je takođe uključen u mnoge napredne oblasti razvoja kao što su: TPMS (praćenje pritiska u gumama), senzori ubrzanja, žiroskopi u čvrstom stanju, automobilske CMOS kamere, HUD displej (heads-up-displays), optical bus, generacija integrisanih LIN mikrokontrolera, određivanje pozicije u krugu od 360 stepeni, integralna kola (IC) sa veoma visok-om voltažom (650V) paljenja motora, i mnogi drugi.

Johnson Controls Research and Development: po zaposlenom kadru ovo je najveća kompanija u elekt-ronskoj industriji – sa više od 500 inženjera u naučno-istraživačkom centru u Sofiji. Većina inženjera je posvećena razvoju i testiranju embedded softvera, pošto se kompanija već neko vreme bavi hardverom i mehaničkim projektovanjem. Kompanija razvija rešenja za proizvođače automobila kao što su BMW, Daimler, Peugeot-Citroen Association (PSA group), itd.

Zbog potencijala tržišta i makro-socio-ekonomskih razlo-ga, Bugarska ima dobar položaj koji joj omogućava uspeh u proizvodnom sektoru. Bugarska ima potencijal u auto-mobilskoj industriji zbog povoljnih makro-ekonomskih uslova, već uspostavljenog odličnog sistema obrazovanja u toj oblasti, relativno jeftine radne snage, itd. Na primer, najveći proizvođač sportskih vozila u Kini, Great Wall Mo-tor Co, planira da započne proizvodnju automobila u Bu-garskoj. Ova kompanija je prvi kineski proizvođač koji je sertifikovao svoje proizvode za prodaju članicama EU. Fa-brika pokriva površinu od 430.000 kvadratnih metara sa proizvodnim kapacitetom od 50.000 jedinica, uključujući radionice za zavarivanje, farbanje i sklapanje.

„U poslednje vreme, Bugarska pokazuje potencijal da postane važan akter na tržištu automobilskih inovacija.”

Bug

arsk

a

BUgarskaFLEksiBiLNa PrOiZVODNJa

13

od 30. aprila 2011. godine, prema Ministarstvu za životnu sredinu i vode, svih 137 operatera u Bugarskoj

ispunilo je svoje obaveze u vezi sa emisijom ugljen-diok-sida, a u skladu sa Nacionalnim registrom verifikovanih godišnjih emisija i prenos kvota iz 2010. Prema posledn-jim podacima godišnjeg izveštaja operatera uključenih u trgovonu emisijama koju je izradila bugarska Executive Environment Agency, ukupna količina emisije CO2 u 2010. godini bila je 33 798 104 tona

Bugarska proizvodi značajnu količinu industrijskih proizvoda i sirovih materijala (gvožđe, bakar, zlato, bizmut, ugalj), elektroniku, rafinisanu naftu, kompo-nente za vozila, oružje i građevinski materijal.

Bugarska ekonomija je već platila previsoku cenu za takozvana dodatna prava za emisiju, koju je objavila Bulgarian Industrial Association (BIA). Ovakav stav je izglasan posle sastanka BIA podpredsednika Dimitra Brankova sa Evropskim komesarem za klimatske ak-cije, Koni Hedegaard. „Ovakva cena nam donosi dup-lo smanjenje BDP, gubitak radnih mesta, male zarade i ogromnu emigraciju više od 1,6 miliona ljudi tokom poslednjih 20 godina” rekao je Brankov. Zbog toga bi Bugarska sada trebalo da iskoristi prednost prodaje svojih rezervi i iskoristi taj novac da finansira ener-getski efikasne projekte, proizvodnju električne ener-gije iz obnovljivih izvora, uzimajući u obzir visoku energetsku potrošnju bugarske ekonomije”, istakao je Brankov.

Energetski sektor najviše učestvuje u emisiji CO2 u Bugarskoj. Stacionarno sagorevanje u proizvodnji grejanja i električne energije kao i direktno end-use sagorevanje, idu do 80% ukupne emisije (Slika 5). Prepoznati su delovi energetske mreže koji bi mogli imati najveći uticaj na redukciju gasova iz staklene bašte, a to su: rehabilitacija trenutno aktivnih pogona za sagorevanje, prebacivanje na prirodni gas, reduk-cija gubitaka u mreži za termalnu i električnu trans-misiju i distribuciju, uvođenje novih tehnologija za sagorevanje, unapređenje tarifne strukture, obnov-ljivi izvori za proizvodnju struje i grejanja, koncept od-otpada-do-grejanja, snabdevanje domaćinstava prirodnim gasom koji bi nadomestio električnu ener-giju koja se troši na zagrevanje prostora i kuvanje.

Primer koji Bugarska prati u cilju unapređenja ove ob-lasti, jeste postojanje poslovno orijentisanih inovativ-nih kompanija koje imaju za cilj smanjenje CO2. U nas-tavku je navedena kratka lista sa nekima od njih:

Company for Energy Saving AD (CES AD): kompa-nija je aktivna u energetskom sektoru i njene glavne aktivnosti uključuju konsalting, istraživanje, pro-jektovanje, inženjering i energetski efikasne uslu-ge. Oni su usmereni na pronalaženje najmodernijih tehnoloških, organizacionih i ekonomskih rešenja za uštedu energije;

Dalkia Varna: obezbeđuje podršku korisnicima u efikasnom upravljanju energijom. Od projektovanja i inženjeringa do nabavke, rada i održavanja u ener-getskom sektoru, cilj kompanije je da smanji uticaj na životnu sredinu, upotrebu fosilnih goriva, kao i emisije gasova iz staklene bašte, i da uveća procenat obnovljivih izvora u proizvodnji energije;

Overgas Inc. AD: njihov glavni cilj je da oblikuju i razviju bugarsko tržište gasa i da prirodni gas učine dostupnijim u Bugarskoj. Kompanija obezbeđuje izvore za izgradnju i rad mreža za distribuciju gasa. Ona planira, finansira i realizuje kompletan ciklus koji obuhvata marketing, projektovanje, izgradnju, rad, prodaju prirodnog gasa, kao i korisničke usluge.

Bug

arsk

a

Slika 5: Proizvodnja električne energije u Bugarskoj u GWh (Izvor: MEE, NEK EAD)


Razvoj energetskog sektora u Bugarskoj tokom poslednje tri godine obeležen je jednim glav-

nim ciljem – usklađivanje bugarskih aktivnosti i mera sa zahtevima i kriterijumima Evropske Unije (EU). Bugarska uvozi više od 70 % svojih primar-nih energetskih izvora. Njena ekonomija nastavlja da koristi dva puta više energije po jedinici BDP u odnosu na Zapadnu Evropu. Stoga bi ključni strateški cilj ekonomije trebalo da bude racional-na upotreba energetskih izvora. Predviđa se da će proizvodnja energije iz RES porasti sa 1 Mtoe (tona ekvivalentne nafte) 2005. do 2,3 Mtoe 2020. godine (Slika 5).

Ukupan instalirani kapacitet za proizvodnju električne energije u Bugarskoj je 13.668 MW, uključujući:

6.556 MW u termo-elektranama (TPP);

3.760 MW u nuklearnim elektranama;

2.352 MW u hidro-elektranama (HPP) i reverzibilnim hidroelektranama.

1995. godine, Bugarska je ratifikovala Konvenciju o kli-matskim promenama Ujedinjenih Nacija. U skladu sa Kjo-to protokolom koji je potpisan u okviru ove konvencije u

„ZELENa” EVrOPa

14

decembru 1997, Bugarska se obavezala da smanji antro-pogene emisije štetnih gasova za 8% tokom perioda 2008

- 2012, u poređenju sa nivoom emisije iz 1988. godine.

Bulgarian Energy Efficiency Fund (BEEF) je počeo sa radom početkom 2005, obezbeđujući zajmove i garan-cije za EE projekte u skoro svim korisničkim sektorima. Kozloduy International Decommissioning Support Fund (KIDSF), koji je osnovan na EBRD 2002. godi-ne, usmerava međunarodnu podršku ka najvažnijim investicionim projektima za razvoj bugarskog ener-getskog sektora i unapređenje energetske efikasnosti. Uz učešće KIDSF, EBRD je razvio Kreditnu liniju za energetsku efikasnost i obnovljivu energiju koja će

podržati novu strategiju tako što će premostiti tržišne nedostatke koji usporavaju energetsku konzervaciju u Bugarskoj.

Nacionalni i međunarodni fondovi i programi koji obezbeđuju zajmove ili grantove za projekte za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije uključuju: Enterprise for Management of Environmen-tal Protection Activities, National Trust Ecofund, State Fund “Agriculture”, Social Investment Fund, Global Environmental Facilities (GEF), i međunarodni pro-grami Evropske Unije (PHARE, SAPARD), Sjedinjenih Američkih Država (USAID), Nemačke, Austrije, Dans-ke, Holandije, UK i Japana.

Bug

arsk

a

Ključne mere za uštedu energije (van Šeme trgovan-ja emisijama) u proizvodnji, transportu i potrošnji

energije uključuju:

unapređenje efikasnosti u proizvodnji električne ener-gije i grejanja;

smanjenje gubitaka u prenosu energije i distribuciji energije;

upotreba energetski efikasnih vozila za transport i in-tenzivinije korišćenje javnog transporta;

upotreba strožijih standarda i bolje obeležavanje apa-rata i uređaja;

pravovremeno unapređenje karakteristika postojećih zgrada radi uštede energije i uvođenje strožijih stan-darda za nove zgrade;

dosledna politika oporezivanja da bi se postigla efi-kasnija upotreba energije.

Bugarska ekonomija je u pogledu energije značajno intenzivnija u poređenju sa prosekom Evropske Unije. Stoga, nacionalni ciljevi u ovoj oblasti su ambiciozniji: energetski intenzitet BDP-a u Bugarskoj će se smanjiti za 50% pre 2020. godine, što je više od 2 puta u odnosu na EU prosek.

Na kraju, energetska efikasnost će povoljno uticati na ekonomski rast i položaj građana kroz sigurno snabde-vanje energije u zemlji po povoljnim cenama.

Glavne oblasti u kojima Bugarska ima potencijal za uštedu energije su:

ušteda energije u krajnjoj potrošnji, uključujući domaćinstva, transport, industriju i usluge;

ušteda energije u procesima proizvodnje i transfor-macije energije, uključujući razvoj mreže za distribu-ciju gasa, smanjenje gubitaka u prenosu i distribuciji, unapređenje efikasnosti termo-elektrana, povećanje udela energije koja se proizvodi iz visoko efikasne ko-generacije.

Analiza statusa ukazuje na razlike vezane za efikasnost u proizvodnji, transport i upotrebu energije, razvoj tržišta i korporativno upravljanje, u poređenju sa EU praksom u ovim oblastima. Prevazilaženje ovih razlika je neophodan preduslov koji će obezbediti Bugarskoj konkurentnu poziciju na evropskom tržištu. Na ove ak-tivnosti ne utiču spoljni rizici i prilike – već sve zavisi od mobilizacije unutrašnjih resursa i napora na nacional-nom nivou. Ovo se takođe primenjuje i na finansiranje neophodnih promena: uređena strategija cena biće od velike važnosti za pravovremeni razvoj mreža, ubrzani razvoj RES, kogeneracijsku i energetsku efikasnost u snabdevanju i potrošnji energije. Uz sve ovo, uspešna integracija neke zemlje u Evropsku Šemu trgovine emi-sijama obezbediće transfer značajnih finansijskih sreds-tava u državni budžet (1.600 miliona evra godišnje do 2020.) od operatera koji su pokriveni ovim programom. Ova sredstva mogu u potpunosti da se usmere na pod-sticanje RES, energetske efikasnosti i nove tehnologije (uključujući i čisti ugalj).



Bugarska se suočava sa sličnim izazovima po pitan-ju zdravlja i starenja populacije. Kardiovaskular-

ne bolesti su vodeći faktor smrtnosti koji se povećao četiri puta u poslednjih četrdeset godina. Jedna od karakteristika zdravstvene situacije jeste činjenica da Bugarska, na svetskom nivou, ima najveći procenat populacije starije od 15 godina koji su aktivni dnevni pušači (32,7%).

IT ima sve veću primenu u medicinskim centrima za negu bolesnika, kao i u bolnicama. Zahvaljujući finan-sijskoj donaciji Svetske banke, svaki lekar opšte prak-se ima PC radnu stanicu i svi računari su povezani na centralnu bazu podataka. Ministarstvo zdravlja zajedno sa Ministarstvom finansija i NHIF, zajednički su pot-pisali takozvani „road map”, uspostavljajući strategiju za ugradnju sistema dijagnostički srodnih grupa (DRG)

15

Bug

arsk

a

NOMaDska OkrUžENJa

u procese izveštavanja u bolnicama. U skladu sa „road map“, razvijen je i implementiran pilot projekat sa ko-risnicima iz bolnice. National Centre for Health Infor-matics trenutno radi na projektu u vezi sa uvođenjem ujednačenih informacionih standarda u zdravstveni sistem pod kojim su svi regionalni zdravstveni centri opremljeni modernom IT opremom.

Health Card je jedna od ključnih tehnologija koje se trenutno razvijaju i uvode u Bugarskoj sa ciljem opti-mizacije zdravstvenog sektora, efikasnije transakcije između zdravstvenih institucija, sigurnije, fleksibil-nije i transparentnije razmene informacija, standar-dizacije usluga i aktivnosti, i obezbeđivanja buduće interoperabilnosti sa ostalim evropskim zemljama i zdravstvenim sistemima.

U Bugarskoj ne postoji nijedan mehanizam za procenu tehnologije ili za kontrolu uvođenja nove tehnologije u zdravstveni sektor. Odluke o kupovini nove opreme su prepuštene opštinama i ostalim vlasnicima zdravst-venih ustanova. Međutim, zbog lakše integracije novih metoda i tehnologija moraju se primeniti mehanizmi standardizacije.

Elektronski podaci u sektoru zdravstva su prioritet za buduće reforme. Dosta toga je već razvijeno i is-planirano sa ciljem izgradnje integrisanog sistema za razmenu informacija između zaposlenih u zdravstvu, za povećanu standardizaciju i bezbednost informaci-ja. Buduće reforme koje su usmerene na elektronsku

zdravstvenu uslugu u Bugarskoj uključuju: 1) uvođenje elektronskog računovodstva u medicinskim usluga-ma; 2) uvođenje elektronskih zdravstvenih knjižica; 3) uvođenje softverskih aplikacija za sveobuhvatnu obra-du u realnom vremenu, koje uključuju elektronske po-datke o medicinskim slučajevima, elektronske recepte i druge laboratorijske testove. Imajući u vidu ovaj cilj, vlada je izdvojila 3,5% od budžeta za zdravstvo za 2007. za uvođenje elektronskih tehnologija.

U modernim konceptima za razvoj e-zdravstva, jedan od glavnih pravaca u istraživanju je uvođenje internet tehnologija, web tehnologija i usluga. Ova tendencija je unapređena u poslednjih deset godina i istaknuta je u Lisabonskoj straregiji 2010 i EC inicijativama za raz-voj e-zdravstvenih sistema.

Personal Health System (PHS) je jedan od suplementar-nih pravaca u konceptu e-zdravstva. PHS je relativno nov concept, uveden 90-tih godina. On stavlja pojedinca u centar sistema za pružanje zdravstvenih usluga. PHS može doneti značajne koristi u smislu unapređenog kvaliteta nege i smanjenja cena u radu sa pacijenti-ma, naročito kroz aplikacije za daljinsko praćenje i upravljanje. PHS sistemi su takođe prepoznati kao ključne komponente za obezbeđivanje kontinuiteta nege u smislu lokacije/mesta (proširenjem usluga van bolničkog okruženja na svakodnevnu životnu sredinu) i vremena (trajno praćenje u bilo kom trenutnku), kao i za pomoć u usmeravanju ka preventivnoj, personalizo-vanoj zaštiti, u čijem je glavnom fokusu pacijent.

Trenutno Bugarska nema tehnologiju za proizvodnju pametnih telefona i ne može se takmičiti sa već us-

postavljenim brendovima. Međutim, postoji otvoreno tržište za softver za pametne telefone. Ovo su već pred-videli veliki brendovi i sada bugarske kompanije (npr. Talent Outsourcing OOD, Nokia Siemens Networks Bul-garia EOOD) rade kao outsourcing podugovarači za firme kao što su Nokia, Sony-Ericsson, Motorola, itd.

MM Solutions AD razvija softver za vodeće proizvođače pametnih telefona, naročito softver za multimedijalne sadržaje i slike. Partneri MM Solutions su kompanije kao što su Nokia, Alcatel, Sagem, Texas Instruments, itd. Do sada su isporučili softvere za multimedijalne sadržaje i slike za preko 100 miliona telefona koji su lansirani na tržište.

ESOF OOD – je kompanija za razvoj softvera sa iskustvom u razvoju softvera za pametne telefone kao što su iPhone i Android.

Kao potencijal Bugarske, možemo izdvojiti ne proiz-vodnju pametnih telefona, već njihov razvoj, naročito u smislu razvoja softvera. U tom smislu, fokus bi trebalo da bude na razvoj samih firmi, a ne na rad na outsourcing projektima.

Razvoj ITC industrije je jedan od ključnih prioriteta za vladu Bugarske. Ona ima stabilni rast od oko 30% godišnje. Bugarska se nalazi na 3. mestu u svetu po ser-tifikovanim IT stručnjacima po glavi stanovnika i na 8. mestu po ukupnim kapacitetima. Od ključnih pred-nosti industrije izdvajaju se visoko kvalifikovana radna snaga, konkurentna cena, veliki broj talentovanih mla-dih ljudi i duga tradicija. Pozitivni faktori koji utiču na kontinuirani rast i stabilan razvoj industrije su strateški geografski položaj i stabilno političko i makroekonom-sko okruženje.

JaVNi TraNsPOrT

Bugarska se nalazi na raskršću, pa zbog geografskog položaja ima prirodnu prednost da privuče tranzit-

ni saobraćaj. Relativno dobro razvijena mreža puteva i železnice su dodatne prednosti, ali im je potrebna infra-strukturna i tehnološka modernizacija. Železnica mora da premosti zaostatak koji ima u odnosu na ostale zem-lje. Među nedostacima su i nedovoljna rasprostranjenost

mreže puteva na zapad i severo-zapad, ka graničnoj ob-lasti Dunava i njihova nedovoljna iskorišćenost za raz-liku od vodenog saobraćaja, kao i relativna izolovanost Crnog mora i njegova sporedna uloga u transkontinen-talnom transportu iz Evrope. Među sistemskim nedosta-cima izdvajaju se nedostatak opšteg infrastrukturnog upravljanja, logističke saradnje u okruženju intermodal-

16

Postoje dobri izgledi da će ovaj pozitivni trend oja- čati u budućnosti i da će doprineti daljem razvoju i modernizaciji globalnog evropskog transportnog sistema.

Planirana je čitava serija aktivnosti da bi se ovaj prioritet-ni cilj i postigao:

sistematska zamena zastarelog voznog parka u javnom transportu, naročito u železničkom sektoru;

povećanje brzine u javnom prevozu unutar i van gra-dova;

unapređenje sistema informisanja putnika kroz pri-menu modernih informacionih i komunikacionih teh-nologija;

razvoj prioritetnih intermodalnih konekcija i za putni-ke i za prevoz robe;

primena energetski efikasnijih i po sredinu povoljni-jih železničkih i drumskih vozila koja zadovoljavaju EU standarde;

unapređenje pristupa različitim transportnim modeli-ma za hendikepirane osobe.

Iako su bezbednost i sigurnost prioriteti za sve trans-portne modele, glavni problemi se javljaju u drums-kom transportu. Postoji opšti trend povećanja broja au-tomobilskih nesreća. Faktori koji imaju veliki uticaj na ovaj proces su: povećani broj vozila, naročito privatnih automobila (oni su uključeni u oko 72% svih nesreća), nerazvijena infrastruktura, loši tehnički uslovi velikog broja vozila (oko 39% svih drumskih vozila su stara preko 20 godina, a samo 3% su mlađa od 5 godina), neodgovarajuće kazne za prekršaje, itd. Potrebno je pre-duzeti dugoročne mere da se deo putničkog saobraćaja vrati na javni transport, naročito u Sofiji i ostalim veli-kim gradovima. Ono što se može primetiti je da je javni transport u glavnom gradu relativno dobrog kapacite-ta: od 2005, registrovano je 753.442 hiljada putovanja, 2000-te je bilo 1.142.436 hiljada, što znači da određeni uslovi postoje. Za Sofiju, od najveće važnosti je ubrzati proširenje metroa – od jedne linije od 9,1 km do mreže ukupne dužine 52 km i 47 stanica. Projekat će koštati 185 miliona evra.

Bug

arsk

a

Bugarska se suočava sa ozbiljnim izazovima po pi-tanju upravljanja otpadom. Trenutna infrastruktu-

ra je stara, nije adekvatno pepovezana i nije dovoljna. Rešavanje ovog problema je jedan od najvećih prio-riteta za bugarsku vladu. Planirane oblasti za razvoj uključuju stvaranje regionalnih sistema za odlaganje otpada, kao i izgradnju i korišćenje velikih postrojen-ja za obradu otpada i otpadnih voda (WTP). Do 2014. godine država mora da se uskladi sa EU odredbama i da rasporedi nove WTP u svim aglomeracijskim ob-lastima sa populacijom preko 10.000 ljudi (120 aglo-meracijskih oblasti, 54 WTP treba da se izgradi), kao

i u svim aglomeracijskim oblastima sa populacijom između 2000 i 10000 ljudi (928 aglomeracijskih oblas-ti). Pored toga, 55 regionalnih deponija i postrojenja za obradu treba da se izgradi i pokrene do 2010. (28 od njih 55 još uvek nije izgrađeno).

Od 2009, postoji samo jedno postrojenje za odvajan-je i obradu čvrstog otpada u Bugarskoj koji se nalazi u selu Šišmanci, Plovdiv. Pun kapacitet postrojenja je približno 125000 metričkih tona godišnje. Postoji 25 postrojenja za reciklažu plastike u Bugarskoj, koji dele ukupan kapacitet od približno 74850 metričkih tona

ne konkurencije i opšte upravljanje mrežama za gradski, prigradski i međugradski prevoz putnika. Nacionalna transportna mreža kao celina je pre zbir pojedinačnih modela, nego sistem uzajamno komplementarnih trans-portnih mreža usluga

Mora se istaći da je nedavno završen jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata – Rekonstrukcija, razvoj i proširenje aerodroma u Sofiji, koji je uključio izgrad-nju novog putničkog terminala i novog sistema za pis-te. Ukupna cena je bila 226 miliona evra. Planirana je i rekonstrukcija i modernizacija drugih bugarskih međunarodnih aerodroma - Varna, Burgas i Plovdiv. Veo-ma važan faktor za uspešan razvoj i modernizaciju trans-portne infrastrukture u zemlji je finansijska podrška različitih međunarodnih i nacionalnih institucija. To-kom predpristupnog perioda, Bugarska je iskoristila EU ISPA i PHARE Programe, European Investment Bank, Japan Bank for International Cooperation, French Deve-lopment Agency i druge institucije.

Sada, kao članica Evropske Unije, ona može da iskoristi Cohesion Fund i European Regional Development Fund za razvoj i modernizaciju transportne infrastrukture od velike državne, evropske i međugranične važnosti. Pro-gramiranje finansijskih resursa u transportnom sektoru za period 2007-2013 preuzima oblik tzv. Sectoral Opera-tional Program on Transport (SOPT). U Briselu je 27. no-vembra 2007. godine odobren budžet SOPT-a za Bugars-ku koji je izneo 2.003 miliona evra.

Pošto je transportni sistem jedan od većih potrošača ener-gije u zemlji, preduzimaju se i određeni napori da se unap-redi energetska efikasnost kroz olakšice za korišćenje no-vih automobila. Ova mera će takođe doprineti smanjenju emisije zagađivača. Istovremeno, usvojen je nacionalni program za poboljšanje korišćenja biogoriva. Strateškim planiranjem nacionalne transportne mreže, uloženi su napori da bi se unapredila ravnoteža transportnih mode-la, sa naglaskom na: 1) prioritetni razvoj javnog prevoza; 2) povećanje uloge modela koji nisu štetni za životnu sre-dinu; 3) stimulaciju razvoja kombinovanih i inter-model-arnih transportnih usluga.

Razvoj bugarskog transportnog sistema u poslednje dve decenije preuzuma aktivnu ulogu u saradnji sa EU i zemljama iz regiona. On se tiče ne samo zajedničkih ekonomskih napora, već i koordinacije kroz uspostavl-janje raznih programa, realizaciju razvojnih projekata i harmonizaciju propisa.

UPraVLJaNJE OTPaDOM

17

EMBEDDED sisTEMi U POLJOPriVrEDi

Bug

arsk

a

godišnje, 8 postrojenja za reciklažu papira i kartona, sa kapacitetom od 138000 metričkih tona godišnje, i 4 postrojenja za obradu stakla sa ukupnim obimom reciklaže od 206000 metričkih tona godišnje. Brojevi jasno pokazuju da Bugarska mora još mnogo da uloži dok ne postigne nivo koji će zadovoljiti potrebe u ovoj oblasti.

Kao najveći i glavni grad u Bugarskoj, Sofija još uvek nema odgovarajuća sredstva za upravljanje otpadom. Međutim, to otvara mnogo mogućnosti za privatne kompanije za upravljanje otpadom. Dobar primer za to je Ecobulpack – vodeća National packaging was-te recovery organization. Ona obezbeđuje održiva, pouzdana i ekološki povoljna rešenja za upravljanje otpadom. Postojeći tim stvara i održava efikasnost u procesu upravljanja otpadnom ambalažom iz indus-trije, komercijalnih objekata, kao i bugarskih doma-ćinstava kroz sakupljanje, sortiranje i reciklažu ot-padne ambalaže.

Prema podacima iz Ministry of Environment and Water, bruto proizvodnja otpada na državnom nivou iznosi više od 2,5 miliona metričkih tona godišnje. Industrijski otpad predstavlja približno 70% ukup-nog otpada koji se pravi, komunalni otpad iznosi 25%, dok preostalih 5% predstavlja štetni otpad. U budućnosti - The European Environmental Associa-tion (ETC/WMF – UN-PS) procenjuje, da će do 2015. godine približno 150000 automobila godišnje biti

Poljoprivreda je i dalje najveći deo bugarske eko-nomije. Zemlja uživa u brojnim povoljnim geo-

strateškim, klimatskim i prirodnim povoljnostima, koje su značajno doprinele razvoju tradicije duge jed-nog veka i u gajenju biljaka i u stočarstvu. Nedavne političke i ekonomske promene i reforme, uključujući pristupanje Evropskoj Uniji 2007, obećavaju veliki po-tencijal za rast u ovoj oblasti.

Poljoprivreda koja doprinosi sa 11%-13% BDP, postala je važan sektor bugarske ekonomije. Posle finansijs-ke krize 1996, poljoprivreda je bila jedini sektor koji je imao porast (30% 1997. u poređenju sa 1996). Ona takođe predstavlja veoma važan izvor zapošljavanja u Bugarskoj, jer je 23% radne populacije zaposleno u po-ljoprivrednom sektoru. Stoga, veoma je važno koristiti najnovije tehnologije i najmodernije embedded sisteme u ovoj oblasti.

Prema rezultatima iz 2007, ukupna površina koja se ko-risti u poljoprivredi iznosi 5 666 336 ha. Od toga 59,8%, ili 3.057.740 ha, je obradivo zemljište. Bugarska proiz-vodnja žitarica obuhvata uzgajanje pšenice, kukuruza, suncokretovog semena i raži. Nedavno zapostavljeni, ali inače jaki i perpsektivni sektori su uzgoj ruža, pamuka i duvana u južno-centralnim delovima zemlje. Usled eko-

nomskih faktora, nedovoljno razvijeni sektori su i dalje proizvodnja paprike, paradajza, grožđa i jabuka, za koje je klima inače veoma povoljna. U oblasti uzgoja stoke i proizvodnje stočnih proizvoda, zemlja ima odlične izg-lede za poboljšanje izvoza specifičnog mleka visokog kvaliteta i mlečnih proizvoda, kao i proizvoda od mesa. Predodređena klimatskim i prirodnim uslovima, or-ganska poljoprivreda se takođe veoma brzo razvija pos-lednjih godina. Ulaganja u organsku proizvodnju ima jaku podršku i bugarskih i evropskih vlasti. Sa približno 0,4% obradivog zemljišta koje se koristi za proizvodnju organske hrane, u poređenju sa 4,7% širom Evrope, po-tencijal ovog sektora i dalje je visok.

Danas, poljoprivredni preduzetnici u Bugarskoj imaju brojne konkurentne prednosti i faktore za povoljne investicije. Kao članica EU, zemlja koristi slobodan pristup sve većem evropskom tržištu i ima finansijs-ku i tehničku podršku od EU. U okviru Common Ag-ricultural Policy (CAP) i drugih finansijskih politika EU, Bugarska treba da iskoristi više od 7 milijardi za period 2007-2013, što je ukupno 3241 miliona evra za razvoj ruralnih oblasti. Na kraju, ova zemlja nudi pris-tup obučenoj i jeftinoj radnoj snazi, institucijama za podršku sektora, centrima za hranu i istraživanje, sred-njim poljoprivrednim školama, itd.

spremno za reciklažu u Bugarskoj. Ova tendencija ukazuje na povoljne prilike za ulaganje u ovaj sektor, pošto je trenutno broj automobila koji se sada recikli-ra manje od 15.000 godišnje.

Pozitivni i negativni ekološki, socijalni i ekonomski efekti svakog dostupnog rešenja za tretiranje otpada su predmet mnogih publikacija i studija. Generalno, svaka aktivnost čoveka ima neki uticaj na sredinu. WMS ne bi trebalo da se posmatra kao način da se rešimo nečega što nam više nije potrebno, već da što više iskoristimo od onoga što se više ne koristi. Uti-caji će biti i pozitivni i negativni, ali pre ili kasnije upravljanje otpadom će postati sinonim za dobijan-je sirovina. Pošto je Bugarska relativno siromašna resursima, ovo je odličan pristup da se uspešno us-postave sistemi upravljanja otpadom i da se njima upravlja.

Osnove za razvoj ovog sektora su već postavljene: uspostavljeni široki okviir u skladu sa Environmen-tal Protection Act (EPA) i Water Act (WA) privukao je pažnju javnosti. Odvojeno sakupljanje otpada se pokazalo kao inicijativa koja se sve više širi i koja ima veliku perspektivu. Takođe, ovaj sektor koristi nekoliko izvora finansiranja, kao što su: nacionalni fondovi, OP Environment, programi za ruralni razvoj i regionalni razvoj, kao i zajmovi iz Svetske banke, EBRD-a i EIB-a.

grčka

20

GGrčka ima godišnji porast od 20,3% ukupnih ins-taliranih kapaciteta RES jedinica za proizvodnju

električne energije u periodu 2002-2010, pa se stoga ovaj sektor dinamično razvija. Sa izuzetkom velikih hidro-elektrana, u RES energiji udeo vetra je 78%, malih hidro-elektrana 12%, solarne energije 7,4% i biomase/biogasa 2,4 %.

Udeo RES u bruto energetskoj proizvodnji 2008 godine bio je 8%. Ukupni neto instalirani kapaciteti solarnih elektrana 2008. bili su 9MW. Ukupni neto instalirani kapaciteti u 2008. godini za elektrane za energiju vetra su bili 846 MW, a za hidroelektrane oko 3.15 GW. Bro-jne vrednosti pokazuju značajni rast RES za proizvodn-ju električne energije sa kapacitetom od 1900 MW, ne uključujući hidro elektrane 2010. godine, a odgovaraju procentu od 17% ukupne potrošene električne energije u Grčkoj.

Da bi stimulisala rast RES-E sektora, Grčka je uvela dva mehanizma: primenu feed-in tarifa i liberalizaciju raz-voja RES-E. zbog razvijenije tehnologije, Interesovanje

Situacija u Grčkoj u odnosu na RES za proizvod-nju energije se brzo popravlja. Postoji ogromna

podrška grčke vlade „zelenoj” ekonomiji i novim zakonima koji omogućavaju ovakav razvoj. Trenut-no, procenat energije proizveden RES-om je oko 17% ukupne potrošnje energije u Grčkoj . Energija vetra zauzima više od 70% ukupnog RES kapaciteta, ali i solarna energija ima značajna poboljšanja. Treba pri-metiti da iako Grčka razvija svoje PV tržište, ona je lider na solarno-termalnom tržištu sa oko 18 KWth

za "parkove vetrova" je veće nego za solarnu energiju. Međutim, i solarna energija takođe privlači veliko in-teresovanje poslednjih godina, zahvaljujući činjenici da se solarne i termalne tehnologije sve više koriste u Grčkoj, koja je na trećem mestu u EU posle Kipra i Aus-trije po instaliranim solarnim i termalnim kapaciteti-ma po glavi stanovnika.

Uz adekvatno javno interesovanje za RES, politike podrške i razvoj ekosistema RES proizvođača, stvorili su se neo-phodni elementi za razvoj ovog tržišnog sektora u Grčkoj.

77 kompanija je trenutno aktivno u Grčkoj ili kao RES prodavci ili kao RES-E proizvođači. Takođe se promovišu i manja ulaganja u solarnu energiju za privatne kuće, čime raste i interesovanje za relevantne tehnologije.

Grčka je treća u Evropi po korišćenju solarne termalne energije po glavi stanovnika.

Fotonaponsko tržište još uvek nije dovoljno razvijeno, međutim njegov potencijal je veliki.

„čini se da solarna energija privlači veoma veliku pažnju poslednjih godina. Ovakvo interesovanje je posledica sve veće upotrebe solarnih i termalnih tehnologija u Grčkoj.”

Grč

ka

grčka

„ZELENa” EVrOPa

TržišTE „ZELENE" ENErgiJE instaliranih 2008. na 1000 stanovnika. Iako se to ne može primetiti u statistici proizvodnje električne energije, ona doprinosi značajnoj uštedi energije za vodu i grejanje koji bi inače zahtevali neke druge ob-like energije (Slika 6, 7).

Očekuje se da 2011. godine RES za električnu energi-ju kao procenat ukupne potrošnje energije bude 21%. Ovo ukazuje na povećanje od oko 24% za godinu dana, što se uglavnom pripisuje naglom razvoju solarne ener-

Figure 6: Nove solarne i termalne instalacije u EU i Grčkoj na 1000 stanovnika (izvor: ESTIF)

21Ušteda energije i energetska efikasnost su veoma

važni ciljevi u Grčkoj. U odnosu na uštedu energije, primenjuju se različite politike sa akcentom, na primer, na unapređenje solarnih termalnih tehnologija za upotrebu u gradnji, ili instalacije senzora na javnim mestima koji bi smanjili osetljenje u slučaju da nema prolaznika. U odnosu na zgrade / kuće Building Mana-gement Systems obezbeđuju alate za uštedu energije u zgradama / kućama bez smanjenja nivoa udobnosti za njihove stanare.

Takvi sistemi se oslanjaju na senzore koji prenose in-formacije do posebnih aplikacija koje dalje izrađuju scenario za smanjenje potrošnje energije. Istraživanje potražnje je dovelo do izrade pojedinih prototipova ali usluge kompanija za elektrodistribuciju u tom smislu još uvek nisu razvijene. Što se tiče industrije, energetska efikasnost ima cilj koji je sličan efikasnosti u potrošnji resursa. Ona može dovesti do reinženjeringa procesa ili redizajna proizvoda tako da se novi proizvodi i usluge koje industrija nudi proizvode sa manje energije.

Različiti projekti su pripremljeni u oblasti Building Ma-nagement Systems (BMS) koji uključuju privatne kuće, velike javne zgrade i bolnice. Ovi projekti ukazuju na različite aspekte i kapacitete MBS kao što su praćenje

Grčka je zemlja sa sve većim brojem starije popula-cije. Promene u društvenom ponašanju u velikim

gradovima često dovode do situacije da stari ljudi žive sami bez podrške mlađih generacija. Osim toga, mig-racija iz planinskih oblasti i sa malih ostrva ka većim gradovima, dovela je do toga da stari žive sami u ovim oblastima gde uglavnom nema medicinskih službi. I na kraju, veliki broj automobilskih nesreća ostavlja veliki broj ljudi sa hendikepom kojima je potrebna pomoć u svakodnevnom životu. Najveći napor Grčke u ovoj oblasti tiče se telemedicinskih usluga, tj. medicinskih usluga koje se pružaju daljinski po projemu merenja fizičkih parametara pacijenta. Ovakve usluge uglavnom pružaju medicinski centri i bolnice udaljenim ruralnim ili ostrvskim oblastima. Isto tako, zahvaljujući poseb-nim uređajima, pacijenti mogu da proslede svoje podat-

EFikasNO kOršćENJE ENErgiJEistorijskih podataka u stvarnom vremenu, kao i izrada scenarija za veću energetsku efikasnost.

Obezbeđivanje niza usluga u zgradama: osnovna ideja je da obična platforma može da obezbedi u zgradama različite usluge koje su zasnovane na različitim senzorima. Jedna od takvih usluga može biti Upravljanje energijom.

Unapređenje uštede energije i energetske efikasnosti je veoma važno u Grčkoj. Embedded sistemi mogu da dop-rinesu ovom cilju tako što će obezbediti neophodnu in-frastrukturu u zgradama sa većim stepenom energet-ske efikasnosti, a da se pri tom ne izgubi na udobnosti koji stanari imaju. Takvi sistemi bi mogli stvoriti i prijatnije okruženje i tako postići dva cilja u isto vreme.

Trenutno Grčka je usvojila zakon po kome je obavezno dobiti sertifikate za energiju prilikom gradnje. Ovo stva-ra veliki potencijal za javne i privatne zgrade da instalira-ju sisteme koji će unaprediti nivo energetske efikasnosti. Dalje, postoji i ekosistem koji je relevantan za sisteme up-ravljanja izgradnjom i automatizacije u gradnji u Grčkoj, koji se trenutno zasnivaju na servisima/uslugama za nad-zor i bezbednost. Obezbeđivanje ovakvih usluga na polju upravljanja energijom puno obećava.

ke lekarima. Ova ideja je sprovedena u delo kroz nekoli-ko projekata sa posebnim osvrtom na posebne slučajeve pacijenata, npr. pacijenti u fazi posle operacije srca, ili pacijenti posle preležanog moždanog udara.

Projekat koji je ponudio Vodafon u 10 grčkih regija kojim koordinira Intermunicipality Health and Wel-fare Network, čiji članovi su opštine koje učestvuju u projektu. Athens Medical Group kao centralna bolnica je takođe bila uključena, a tehničku podršku i obuke obezbedio je Vidavo. Opštine su opremljene Vidavo uređajima daljinsko praćenje vitalnih znaka.

Različiti projekti za telemedicinske i sisteme za praćenje parametara pacijenata uključili su Univerzitet u Patra-su zajedno sa javnim i privatnim bolnicama.

Grč

ka


Slika 7: Proizvodnja solarne i termalne energije po glavi stanovnika u kWh (izvor: ESTIF)

gije (400 MW 2011 od 198MW 2010 – 102% uvećanja), koje je pokrenuo zakon 3851/2010. Takođe se očekuje povećanje vetroparkova od 18.5%.

Solarna i energija vetra se smatraju najvažnijim u Grčkoj, pri čemu je tržište energije vetra je više razvi-jeno. Celokupan legalni okvir je veoma važan za ot-klanjanje prepreka koje su do sada ograničavale raz-voj PV tržišta. Naglasak je dat ne samo na proizvodnju električne energije već i na podršku proizvođačima koji bi u Grčkoj mogli stvoriti ekosistem za ovo tržište.

22

„PaMETNE” kUćE

Da bi se različiti sistemi / aparati / platforme us-kladili i integrisali kroz obične komunikacione

infrstrukture, potrebno je uvesti standarde. Obično struktura koja prati koristi internet i obezbeđuje ulaz-nu tačku za obezbeđivanje usluga za kućno okruženje. Razni aparati, uređaji, embedded sistemi i senzori u takvom okruženju se onda umrežavaju i integrišu da bi se obezbedila neophodna infrastruktura za kućni secenario.

Obezbeđivanje niza usluga u zgradama: osnovna ideja je da obična platforma može da obezbedi u zgradama različite usluge koje su zasnovane na različitim sen-

zorima. Jedna od takvih usluga može biti Upravljanje energijom.

Građevina je važan sektor u grčkoj ekonomji. Mnoge kuće se grade u cilju ulaganja is toga su veoma luksuz-ne. Ovakava vrsta kuća može lako da primi svu neo-phodnu opremu i da tako postane „pametna”.

Postoji određeni broj kompanija koje rade sa opremom koja se odnosi na princip pametnih kuća kao i kompa-nije koje se bave integracijom različitim off-the-shelf rešenja. Takođe i raličiti istraživački timovi se bave ovim problemima sa značajnim istraživačkim rezultatima.

Grč

ka

Procenat domaćinstava sa pristupom broadband vezi u Grčkoj je 23%, dok je u EU27 prosek 49%. Prosek preduzeća sa više od 10 zaposlenih koja imaju pristup broadband mreži je 79,8%, približno proseku EU27 od 81% (Slika 9).

aParaTi Za DOMaćiNsTVO

Većina grčkih kompanija za proizvodnju aparata za domaćinstvo dobijena je kroz međunarodnu konkuren-ciju. Trenutno, grčko tržište aparata za domaćinstvo je uglavnom zasnovano na uvozenim dobrima. Broadband tržište je prilično drugačije.

Broadband tržište ima veliki potencijal za Grčku. U Grčkoj postoje i kompanije za pristup Broadband mreži i MSP koja obezbeđuju telekomunikacione uređaje. Takođe postoji i obimna ekpertiza u ovoj oblasti u aka-demskom sektoru. Pomeranje Broadband tržišta ka EU proseku otvara veliki potencijal za ovo tržište.

Sve starija populacija u Grčkoj, geografska podeljenost i veliki broj automobilskih nesreća su tri glavna razlo-ga zašto su sistemi za svakodnevnu pomoć i sistemi za praćenje zdravlja i dijagnostiku važni u Grčkoj.

Istraživanje u Grčkoj u ovoj oblasti je na veoma visokom nivou u akademskim/istraživačkim organizacijama i MSP.

Veliki broj MSP rade istraživanja u ovoj oblasti stvarajući na taj način ekosistem za njen razvoj. Treba napomenuti da je Grčka na prvom mestu u svetu po broju pušača (Slika 8). Ovo stvara nove dugoročne izazove u vezi sa dva glavna uzroka smrti: bolesti srca i rak, od kojih su oba povezana sa pušenjem. Preventivna dijagnostika i praćenje su od ve-likog značaja za uspešno lečenje ovih bolesti.

Slika 8: Lista zemalja po potrošnji cigareta po glavi stanovnika(izvor: economist.com)

Slika 9: Prodor broadband mreža u određenim zemljama u Evropi(izvor: eurostat)

23

NOMaDska OkrUžENJa

JaVNi TraNsPOrT

Čini se da svet prolazi kroz revoluciju od PC ere ka eri pametnih telefona/inteligentnih uređaja. Kompjuter-

ski resursi pametnih telefona su sve sličniji računarima dok im postojanje sveprisutne infrastructure omogućava da budu neprekidno online i da raumenjuju podatke sa in-teligentnim uređajima u njihovom okruženju. U Grčkoj je sveprisutno okruženje postalo stvarnost pošto je cela grčka teritorija u potpunosti pokrivena sa 3G tehnologijom dok su WiFi centri postoje u svim važnijim područjima u gra-du. Pa ipak, usvajanje pametnih telefona i aplikacija za ambijentalno okruženje su još uvek u pilot fazi.

Sveprisutna struktura će omogućiti razliučite aplikaci-je koje će pratiti korisnike i obezbediti im informacije u

Glavna transportna infrastruktura u Grčkoj obuh-vata puteve, slabu železničku mrežu, luke i aero-

drome. Glavna prevozna sredstva uključuju automo-bile i autobuse, brodove, avione i železnicu. U Atini postoji i metro koji je smanjio značajno saobraćaj u centru grada. Privatni automobili se koriste u velikoj meri, pa ipak udvostručavanje cene gasa dovelo je do 30% smanjenja njegove upotrebe i saobraćaja privat-nim automobilima.

Položaj Grčke između Evrope i Srednjeg Istoka, Turske i Zapadne Evrope doveo je do procvata u logističkom i transportnom sektoru. Problemi i rešenja za javne infra-structure tako pogađaju oba sektora.

kontekstu okruženja kroz koje prolaze. Različiti prime-ri mogu doprineti ostvarenju ovog cilja.

Solidna istraživačka osnova postoji u ovoj oblasti koja bi mogla da se suoči sa različitim parametrima iz oblasti nomadskog okruženja.

Postoje mnogi sektori na koje se može uticati, kao što su turizam npr, vodičke usluge na arheološkim nalazištima, izdavanje senzorskih karti, npr. dobijan-je personalizovanih informacija o tome šta je blizu, o industriji npr. sistemi zasnovani na agentima na bazi RFID za ambijentalno industrijsko okruženje.

Unapređenje transportnih infrastruktura u Grčkoj je veo-ma važan. Embedded sistemi mogu da doprinesu razvoju unapređenih usluga u pogledu informacija i bezbednosti.

Grčka ima dve velike prednosti. Zahvaljujući svom geografskom položaju, ona predstavlja čvor, tako da bilo koji napredak u transportnoj infrastrukturi može direktno da utiče na sektore logistike i transporta kao celine, ili kao deo integrisanog lanca snabdevanja može indirektno uticati na ukupan spektar ekonomije. S dru-ge strane, Grčka je vodeća zemlja po broju brodova koje poseduje. Grčka flota predstavlja ogromnu transportnu infrastruktuuru. Očekuje se da inovativna rešenja stoga mogu imati veliko tržište.

Grč

ka


Poljoprivreda je veoma važna za Grčku. Embedded sistemi u poljoprivredi mogu obezbediti inovativ-

na rešenja koja mogu povećati kvalitet poljoprivrednih proizvoda tako ih učini konkurentnijim.

Unapređenje poljoprivredne proizvodnje, organske poljoprivrede i novih inovativnih načina obrađivanja

zemljišta su važni parametri za restruktuiranje poljo-privrednog sektora u Grčkoj.

Grčka ima mnogo oblasti koje žive od poljoprivrede. Osim toga, u ovoj oblasti postoji veliki broj poljoprivred-nih stručnjaka koji mogu ukazati na probleme i veliki broj ICT eksperta koji mogu naći potencijalna rešenja.

italija

26Industrijski sektor u Italiji ima neke nedostatke/sla-

bosti:

Uglavnom je sačinjen od malih kompanija. Oko 90% kompanija ima manje od 20 zaposlenih, a broj kom-panija sa više od 250 zaposlenih je upola manji od is-tih u Francuskoj i Nemačkoj. Ovakva „industrijska patuljastost” ograničava kapacitete kompanija da ulažu u istraživanje i da proizvedu nove inovativne proizvode sa visokom dodatom vrednošću;

Ulaganje u istraživanje, javno i privatno, nije dovol-jno da održi konkurentnost italijanske ekonomije. Totalni troškovi u istraživanju i razvoju iznosi samo 1% nacionalnog BDP i samo 50% od toga potiče od preduzeća;

Većina kompanija je izuzetno specijalizovana u sektorima sa relativno niskom stopom razvoja (kao što je moda, nameštaj, tradicionalna mehanika, i slično), i čak i najveće, imaju krutu strukturu, koje retko imaju „lean“ pristup proivodnji;

Težina italijanske proivođačke industrije na među-narodnim tržištima je oko 4,5%. prvih pet proizvod-nih sektora, po udelu na tržištu, su industrija obuće (15%), nameštaja (14%), aparata za domaćinstvo (14%), stakla i keramike (12%) i mehaničkog inže-njeringa (10%). Za razliku od toga, proizvodi in-formatičkih i telekomunikacionih tehnologija, npr.

Italija prelazi granicu emisije CO2 koja je uspostavlja-na Kijoto protokolom, zbog čega je suočena sa velikim

kaznama. Procenjuje se, u stvari, da će za pet godina 2008 - 2012, dug biti između jedne i dve milijarde dolara, što od-govara dugu od 0,7 miliona evra dnevno..

Razlozi su sledeći:

Italija zavisi od neobnovljivih izvora naročito od fosil-nih goriva;

Italijanski teretni transport se odvija uglavnom kamioni-ma, u zemlji gde železnička mreža nije potpuno razvije-na kao i brodski prevoz (teoretski povoljni zbog geografs-

proizvodi sa visokim tehnološkim sadržajem, izno-se samo 1%;

Drugi faktori koji utiču na konkurentne kapacitete kompanija su neefikasnost javnih administrativnih tela, regulatorni sistem, nedostatak infrastruktur-nog sistema i kreditno tržište.

Uprkos ovim slabostima, italijanski proizvodni sistem predstavlja neospornu snagu.

Italija se zalaže za organizaciju industrijskih okru-ga, za ekonomsku tradiciju, politiku brendiranja, za veliku naklonost ka preduzetništvu (visoki stepen preduzetničkih aktivnosti), kreativnost preduzetnika, a naročito za italijanski stil i dizajn.

Pored toga, veoma dobro razvijeni automobilski sektor (FIAT grupa i ostali) sa mnogo povezanih industrija predstavlja značajnu snagu i potencijal sa visokim ni-voom inovacija i istraživanja.

Veoma je važno za italijansku ekonomiju da se una-predi i ojača proizvodni sektor, zbog činjenice da ve-liki broj kompanija ima krutu strukturu i upravljački mentalitet.

Cilj je da se razvije poslovna struktura usmerena na značaj dobijanja novog pristupa, gde su ključne reči inovacija, istraživanje i fleksibilan mentalitet.

„veoma je važno za italijansku ekonomiju da se unapredi i ojača proizvodni sektor, zbog činjenice da veliki broj kompanija ima krutu strukturu i upravljački mentalitet“.

Italij

a

iTaLiJaFLEksiBiLNa PrOiZVODNJa

„ZELENa” EVrOPakog položaja), mogu imati veći potencijal, i u odnosu na cenu i u odnosu na ekologiju. U poređenju sa 62% teret-nog prevoza se odvija kamionima (u Nemačkoj 21.4%, Francuskoj 15.7%, UK 11.8%) i samo 10 železnicom;

Italijanska industrija značajno doprinosi emisiji ga-sova staklene bašte (uglavnom čeličane, rafinerije i fabrike cementa). Navedene industrije doprinose mili-onima tona GHG:termo-električna - 146.6, proizvodnja cementa - 31.4, rafinerije - 26.0, proizvodnja čelika - 13.9, proizvodnja papira - 5.0, proizvodnja stakla - 2.9.

Znaćajna emisija CO2 potiće od gradskog transporta i to zbog nedovoljno razvijenog javnog prevoza i nedo-

27Italija ima simboličnu situaciju. Zemlja, gde bi geograf-ski i meteorološki uslovi ukazali na masivnu upotrebu

fotonaponske, energije vetra i hidroelektrične energije, proizvodi 77,5% svoje energije od neobnovljivih izvora i samo 22,5% obnovljivih izvora (uglavnom hidrolektra-ne). Treba takođe uzeti u obzir da energija koja se proiz-vodi pokriva oko 80% domaće potražnje, dok se preosta-lih 20% uvozi iz inostranstva (Tabela 1).

Takva zavisnost od fosilnih goriva dovela je Italiju na 13. mesto u svetu po obimu zagađivanja prema World Re-sources Institute i International Energy Statistic. Bitno je primetiti da Italija ne koristi nukleranu energiju koja u nekim zemljama obezbeđuje 30% energije.

Statistika:

Sektor sa velikim potencijalom za rast je geotermalna energija. Procenjeno je da proizvodnja geotermalne ener-gije može porasti po faktoru 10 u sledećih 40 godina. Pro-izvedena energija može snabdeti 3,5% godišnje svetske proizvodnje električne energije i 3.9% grejanja. Ali ovaj cilj se može dostići samo kroz istraživanje i razvoj pošto su potrebne nove tehnologije da bi se ostvario napredak u ovom sektoru.

Ali budućnost je, prema IEA (International Energy Agen-cy), u eksploataciji toplotne energije iz vrućeg kamena koristeći „unapređeni geotermalni sistem” (EGS).


Veoma je važno garantovati veću energetsku ekonomiju u zemlji, smanjujući zavisnost od uvoza iz inostranstva (u trenutku kada Italija ima još samo male količine fo-silnih resursa).

Potencijal Italije za unapređenje ovog sektora odnosi se na solarnu energiju koja bi mogla garantovati veći razvoj fotonaponskih sistema, kao i efikasnije Concentrating Solar Power (CSP), uglavnom u južnim regijama.

Međutim, važno je primetiti da je napravljen napredak u rastu proizvodnje solarne i energije vetra poslednjih godi-na. Trend rasta fotonaponske i energije vetra je zapravo ohrabrujući, zahvaljujući Nacionalnoj vladinoj politici i angažovanju velikih javnih istraživačkih centara (ENEA).

Do 2050. godine više od pola očekivanog potencija-la može se izvući od upotrebe vrućeg kamenja – koje dostupno svuda – kroz upotrebu EGS geotermalnih sistema. Da bi se iskoristila prednost ove tehnologije neophodno je međutim da se ubrzaju istraživačke ak-tivnosti, da se obezbedi komercijalna dostupnost već 2030. godine.

Italija je u jedinstvenoj poziciji sa geološkog aspekta, i na drugom je mestu posle Islanda. Italija poseduje zapravo neiscrpan izvor energije koji može garantovati energets-ku nezavisnost zemlje.

Italij

a

voljno održive mobilnosti. Lokalni javni transport i Ita-liji koristi samo 15% stanovnika.

Ulaganje u nove tehnologije i infratstrukture koje mogu dovesti do drastičnog smanjenja emisije gasova, je od vi-talnog značaja za Italiju, ne samo da se poboljša kvalitet života i ograniči velika šteta na životnu sredinu, ali i da se suoči sa teškim sankcijama koje proizilaze iz neslaganja sa ciljevima Kjoto protokola.

Mogućnost korišćenja obnovljivih energetskih izvora (vetar, fotonaponska i termalna solarna energija), proširivanje železničke mreže kao i tehnološka unapređenja, i na kraju

unapređenje kvaliteta i efikasnosti javnog prevoza, su svi aspekti koji nude priliku za rast i unapređenje.

Sektori potencijalnog razvoja koji su pomenuti strogo zavise od razvoja novih tehnologija i od unapređenja već postojećih.

Na primer, inovativni embedded sistemi će omogućiti efikasno i održivo upravljanje dial-a-bus službom ili in-formativnim sistemima koji dozvoljavaju korisnicima da znaju, u realnom vremenu, položaj i vreme čekanja vozila javnog prevoza, koristeći GPS sisteme i pametne telefone.

Tabela 1: Izvori obnovljive energije, instalirani kapaciteti u MW (izvor: ec.europa.eu)

28

Italij

a

Italija je uspostavila dobar istraživački sistem na po-lju nauka o živim bićima uopšteno i biomedicin-skih

nauka konkretno. Italijanski biomedicinski sektor, uprkos nedostatku potrebnih investicija, predstavlja odlične primere preduzetništva i ima dobar potencijal za dalje širenje.

Biomedicinski sektor zapošljava približno 17000 ljudi u Italiji, najviše u malim kompanijama. Italija se nala-zi na osmom mestu po medicinskim uređajima i izvo-zu elektro-medicinske opreme.

Značaj ovog sektora se odnosi na dobar postignuti nivo istraživanja. To je sektor gde azijska konkurencija još uvek nije na alarmantnom nivou. Pored toga, kao što se eksperti u ovom sektoru slažu, promet bi trebalo da se poveća sledećih nekoliko godina.

Potencijal za rast ovog sektora je dobar, zahvaljujući prisustvu javnih istraživačkih centrara koji su već uspostavljeni na tržištu. Mora se istaći da prosečna veličina kompanije je mala, što dovodi do teškoća u uspostavljanju položaja na tržištu kojim dominiraju velike multinacionalne kompanije. Ovo takođe izaziva značajne teškoće u sprovođenju istraživačko-razvojnih

UrEđaJi Za DOMaćiNsTVO

Situacija u Italiji se razlikuje od ostalih JIE zemalja. Ita-lija ima visoki nivo prodora uređaja za domaćinstvo,

kao i prodora broadband konekcije koji je značajno viši u odnosu na JIE zemlje: 41% italijanskih domaćinstava ima mašinu za pranje sudova, 97% mašinu za pranje veša, 95% televizor.

Što se tiče broadband mreže, vrednosti su još uvek ispod evropskog proseka (EU prosek: 25%) i mnogo niže nego u nekim zemljama (npr. Holandija: 40%), ali su mnogo viši nego u JIE regionu (npr. Bugarska: 13%) (Slika 10).

Nesumnjiva snaga leži u prisustvu velikih kompanija u sektoru (Smeg, Rex, Indesit, Candy) koje su postigle značajne rezultate u prošlim decenijama. One su od sek-tora kućnih aparata napravili drugu po veličini indust-riju u Italiji posle automobilskog sektora i da dostignu

aktivnosti. Ako se ove aktivnosti ne budu sprovodile na srednjoročnom periodu, italijanska proizvodnja bi se usmerila na manji tehnološki deo biomedicinskog sek-tora, i tako se izložila konkurentnoj kineskoj proizvod-nji (koja tradicionalno ima niži tehnološki kapacitet).

Izvoz u Italiji mora da se usmeri na širenje ka alterna-tivnim tržištima; trenutno skoro 50% izvoza u sektoru ide ka drugim evropskim zemljama.

Dobar primer italijanske izvrsnosti u ovom polju je biomedicinski okrug Mirandole, jedan od najvećih u Evropi. Smešten je blizu grada Modene i predstavlja in-dustrijski okrug koji okuplja mnogo srednjih i malih preduzeća i neke velike multinacionalne kompanije, specijalizovane za tehnologiju medicinskih aparata kao i proizvodnju plastike za medicinske jednokratne proizvode. Proizvodnja jednokratnih proizvoda je glav-ni sektor (80% ukupnog prometa okruga) i karakteriše se niskim tehnološkim kapacitetom i stoga je u većoj meri izložen azijjskoj konkurenciji. Unapređenje is-traživačko-razvojnih aktivnosti i otvaranje novih sek-tora kao što su podrška zdravlju, praćenje, dijagnos-tika, i pomoć u svakodnevnom životu su konkretne mogućnosti da se podstakne razvoj celog okruga.


Italija zaostaje za ciljevima evropske klimatske politike, ali napredak u energetskoj efikasnosti, kao što je nizak

ukupni intenzitet energije.

Kao primer može se uzeti sporazum između Ministry of Economic Development i Enel Distribuzione (itali-janske kompanije koja se bavi distribucijom srednje i niske voltaže) za inicijaciju testiranja pametnih mreža.


To bi smanjilo uticaj na životnu sredinu i stvorilo jak podsticaj za tehnološki napredak Italije, kroz razvoj novih tehnologija sa visokom ekološkom kompatibil-nošću.

Krajnji cilj je implementacija ekonomije sa niskom potrošnjom energije, sigurnijom, konkurentnijom i odr-živijom.

Slika 10 Prodor broadband-a u 2010. (izvor: ec.europa.eu)

vodeću poziciju u Evropi. Međutim, ove kompanije su ugrožene zemljama sa jeftinom random snagom. Globa-lizacija, EU proširenje i takođe rast cena sirovih materi-jala izazivaju neizbežan pad u ovom sektoru. Smanjenje profitabilnosti ovog sektora, uglavnom zbog visoko stan-

29

„PaMETNE” kUćE

Ovo je oblast industrije u razvoju, ali u poređenju sa drugim evropskim zemljama još uvek je mar-

ginalna.

Situacija na tržištu predstavlja očigledna neslaganja/protivrečnosti: 1) postoji sve veći interes krajnjih korisni-ka za novim oblicima komfora i efikasnosti 2) međutim samo nekoliko projekata imaju veća ulaganja u automa-tizaciju.

2003. godine, u Italiji tržište za uvođenje automatizacije u domove je bilo još uvek rezervisano.

Sistemi bezbednosti i wire services još uvek predstavljaju oko 80% investicija u automatizaciju u kućama. Predviđa se rast celokupnog tržišta.

Suočen sa trenutnom potražnjom, ma koliko ona bila ograničena, izgledi tržišnog potencijala su veoma viso-ki. Na primer očekuje se da se izgradi, tokom sledećih 15 godina, 1 milion novih kuća i ovo će uključiti instalaciju automatizovanih sistema za kuće.

Postoji nekoliko projekta za eko-kuće u Italiji.

BTicino je sa Telecom Italy implementirao projekat koji omogućava daljinsku kontrolu potrošnje energije komp-jutera i pametnih telefona. Dve kompanije su bile part-neri na „inteligentnom” automatizovanom sistemu kroz inovativna rešenja da bi se stvorili kompletniji spektar tehnoloških usluga. Naročito, kroz jednostavne pametne telefone, ili računare, moguće je obavljati funkcije daljin-ske kontrole osvetljenja, bezbednosti i komfora, dovo-deći do optimalne potrošnje energije.

Telecom Italy's Green @ Home system je prototip do-maćeg sistema za praćenje energije sa ciljem unapređe-nja energetske efikasnosti u kućama. Pored smanjenja i praćenja potrošnje od strane različitih uređaja i osvet-ljenja, on omogućava korisniku da prepozna prihvatljivo ponašanje.

Sistem je zasnovan na inteligentnim električnim uti-kačima koji omogućavaju praćenje potrošnje energije i daljinsku kontrolu za napajanje električnih uređaja priključenih u utikače. Posle terenskog testiranja, Tele-

com Italy je potpisao sporazum sa Electrolux, Enel i Inde-sit da istraži i razvije inovativne usluge zasnovane na ko-munikaciji između sledeće generacije domaćih uređaja i električne infrastrukture (dozvoljavajući daljinsku kon-trolu i upravljanje potrošnjom električne energije). Cilj je stvoriti sistem u kome su „pametni” domaći uređaji sposobni da se održavaju regulišući potrošnju energije u celom domu, izbegavajući mrežne „špiceve” i udare, bez ugrožavanja udobnosti.

Ušteda energije od 15%, unapređenje unutrašnjeg kom-fora i kvaliteta života su dva cilja „Inteligentnih kuća” u ENEA Casaccia Research Centre.

Projekat, koji je počeo 1996. i završio se 2000. godine, se kostantno razvija. Tehnologija za automatizaciju je u razvoju svakog dana naročito u odnosu na komponen-te i dizajn, ali funkcija ostaje ista. Srž kuće su terenski uređaji, odnosno senzori koji mogu upravljati program za grejanje u kućama, tema koja zaokuplja pažnju mno-gih kompanija, od Microsoft i ENEL do Echelon.

Tržište ima neka ograničenja: 1) nedostatak sves-ti na temu rasta potražnje krajnjih korisnika, ali još problematičnije je 2) nedostatak kadrovskog iskustva sa tehničkog aspekta i nedostatak standarda. Stoga, tehničke obuke su od vitalnog značaja. Takođe cena i dalje predstavlja prepreku.

Međutim, širenje tržišta i standardizacija će omogućiti smanjenje cena.

U zaključku, prema potrebama korisnika, kuća mora biti 1) udobna i opuštajuća, 2) sigurna, 3) da štedi energiju, 4) da se lako gradi, 5) i da bude prilagođena korisnicima.

Nedavna istraživanja tržišta pokazuju da je trenutni obim automatizovanih sistema u domaćinstvu usmeren ka korisnicima srednje klase. I na kraju, stvoren je kon-senzus da pokretačka energija nije tehnologija, već funk-cionalnost koja je postala dostupna zbog te tehnologije. Odgovaranje na potrebe koje su izrazili korisnici je važna poslovna prilika za kompanije i za ekonomiju jedne zem-lje. Takođe je značajan uticaj automatizacije na upravl-janje životnom sredinom, opremom, komunikacijama i bezbednosti informacija.

Italij

a

dardizovanih aktivnosti sa malim tehnološkim kapacite-tom, pokazuju zabrinjavajuće rezultate (na primer proiz-vodnja frižidera je opala sa 7.5 miliona 2002. godine na oko 4 miliona 2007. godine). Italija ima potrebu da povrati vodeću ulogu na tržištu uređaja za domaćinstvo koje predstavlja, čak i danas, jedan od najvećih industrijskih sektora u svetu. Angažovanje u istraživanju i inovacijama je već značajno u ovom sek-toru. Pravi izazov je ubediti korisnike, institucije i dis-tributere da prihvate pouzdan i inovativni proizvod (u odnosu na uštedu energiju, pre svega) pre nego jeftini proizvod, koji je često sumnjivog kvaliteta i efikasnosti.

Drugi važan cilj je da proizvodni procesi budu fleksibil-niji i inovativniji.

Što se tiče zasićenosti internog tržišta, kao što je rečeno, treba uzeti u razmatranje neke aspekte. Mora se raz-likovati tržište severne Italije od tržišta južne Italije. Južnoitalijansko tržište ima vrednost nižu od evropskog proseka, po pitanju prodora najinovativnijih proizvoda.

Drugo razmatranje tiče se tipologije. Još uvek postoji neiskorišćeno tržište za neke proizvode kao što su mašine za pranje sudova i broadband konekcije.

30

JaVNi TraNsPOrT

Situacija transportne infrastrukture u Italiji se odlikuje velikim kontrastom između servera, sa

udobnim i modernism autoputevima, železnicom, aerodromima, itd, i juga sa narezvijenim oblastima. Zajednička karakteristika jeste preovlađivanje privat-nih automobile na putevima.

Javni transport u Italiji koristi mali broj stanovnika, i njihova glavna zamerka jeste nedovoljna prilagodlji-vost usluge i mala brzina (u proseku 18km/h), pa Itali-jani spadaju u najnezadovoljnije korisnike u Evropi.

Italijanski sistem javnog prevoza ima sledeće nedostatke:

nedostatak prioritetnih autobuskih traka u grads-koj putnoj mreži;

nedovoljno parking mesta;

nerazvijena mreža podzemne železnice.

Nedostatak mreža podzemne železnice u italijanskim gradovima je očigledna u poređenju sa evropskim: Mi-lan (84 Km), Rim (36.5 Km), Napulj (28 Km), London (408 Km), Madrid (296 Km), Pariz (213 Km), Berlin (144 Km), Barselona (107 Km), Minhen (101 Km) itd.

Takođe, ne postoje inicijative da se oživi prevoz biciklom, adekvatne mreže staza, sistemi za iznajmljivanje, itd.

Prednosti koje se mogu izvući iz dobro osmišljene i efi-kasne usluge javnog transporta su sledeće:

prednosti za životnu sredinu (smanjenje emisije gaso-va, buke, više zona neopterećenih automobilima, itd);

društvena korist (povećanje bezbednosti na putevi-ma i smanjenje broja automobilskij nesreća);

ekonomska korist (smanjena potrošnja goriva, sma-njenje troškova za parking, itd).

Veći broj ekoloških vozila, usluge za dodatne informacije (vreme čekanja), alternativni pravci, parking, transport prilagođen potrebama, mere za upravljanje mobilnošću, promotivne aktivnosti su sve oblasti na kojima treba dalje raditi, da bi se korisnicima obezbedile konkurent-ne usluge. Naročito, bilo bi potrebno da se unapredi si-tuacija u infrasstrukturi (podzemne liniije, poboljšanje prioritetnih traka, biciklističke staze, itd), ali bi bilo i potrebno da se interveniše sa čisto tehnološkim i inova-tivnim merama koje bi imale nekoliko različitih ciljeva: informativni i bezbedonosni sistemi, ekološki bezbedni i na višem stupnju automatizacije, itd.

UPraVLJaNJE OTPaDOM

Italij

aNOMaDska OkrUžENJa

Cloud computing se uglavnom koristi u malim i sredn-jim italijanskim preduzećima, u manjem procentu u

odnosu na evropska preduzeća (Italija 55%, Evropa 60%). Još uvek postoji određena neodlučnost kada je ova tehno-logija u pitanju, uglavnom zbog problema vezanih za bez-bednost i privatnost, budžetskih problema, ali iznad svega zbog nedostatka jake infrastrukture koja može da podrži odgovarajuću broadband konekciju. Međutim, ovaj sektor će se u budućnosti značajno razviti. Prodor pametnih te-lefona je veoma visok, i najveći broj njihovih korisnika je u Italiji (Italija 15 miliona, UK 1, Španija 10, Nemačka 8.5, Francuska 7).

60% italijanskih MSP koriste cloud computing za čuvanje podataka ili za e-mail servise, 40% MSP je prebacilo Office aplikacije, 33% računarske resurse i 27 desk computing. Interesovanje je u značajnom porastu, 2009. godine je samo 12% kompanija imalo pozitivan stav prema cloud computing-u, ali je već 2010. taj procenat bio 41%. Značaj ovog sektora leži u velikoj konkurentnosti koju cloud

computing nudi, zahvaljujući redukciji troškova za hard-verske infrastrukture, skalabilnosti potražnje i učestalosti ažuriranja softvera.

Italijanski menadžeri imaju dobre predispozicije kada su u pitanju ove tehnologije (dokaz je veliki udeo virtualizaci-je). Ova činjenica, zajedno sa potencijalom koji cloud nudi (pre svega uštedu na srednjoročnom planu), kao i prodor pametnih telefona na tržiste, garantuje dobar potencijal za rast ove oblasti primene. Važan preduslov je poboljšanje prodora na tržište, pouzdanosti i brzine broadband veze u zemlji.

Veliki potencijal za Italiju predstavlja mogućnost koriš-ćenja ovog sveprisutnog okruženja u turizmu, kako bi se prikazalo umetničko, religiozno i arheološko nasleđe. Neki od primera mogu biti, s jedne strane, inovativne vodičke usluge i turističke informacije, a sa druge strane, usluge zasnovane na virtuelnoj stvarnosti, kao što je re-konstrukcija drevnih gradova.

Situacija u Italiji je u skladu sa Evropskim prosekom (MSW: 550 Kg po glavi stanovnika, godišnje), koji

iznosi do 32 miliona tona godišnje, od kojih se samo 8.8 miliona reciklira (27.5%), ali sa očiglednim geografskim varijacijama (Sever: 42.4%, Centralna Italija: 20.8%, Jug: 11.6%). U Italiji postoji 5884 postrojenja za preradu be-zopasnog otpada (koji nije štetan po životnu sredinu),

od kojih su 4102 na Severu, 1005 u Centralnoj Italiji i samo 777 na Jugu. Ovo još više produbljuje jaz koji pos-toji između Severa i Juga Italije. Nivo reciklaže je manji od većine evropskih zemalja. Od 2003. do 2007. godine zabeleženo je smanjenje odlaganja otpada na deponijama sa 53.5% na 46.7%, ali istovremeno i povećanje sagore-vanja otpada (2007. godine više od 3.9 miliona tona je

31

spaljeno, što iznosi 12%). Proizvodnja specifičnog otpa-da raste: 72 miliona tona bezopasnog, 9.2 miliona tona opasnog otpada i 52 miliona tona otpada koji potiče iz građevinskih radova i rušenja zgrada. Generalno, 47% ot-pada se odlaže na deponijama, 10% se sagoreva, 23% se podvrgava biološko/mehaničkom tretmanu, a preostalih 20 ostalim vrstama obrade. Može se primetiti da u nekim regijama, odlaganje otpada predstavlja organizovanu kriminalnu aktivnost, kojom se razvija značajan biznis kroz abusive odlaganje, čime se izazivaju ogromne štete za životnu sredinu. Ovo čini situaciju u ovim oblastima veoma delikatnom i zahteva politiku i inicijative da bi se izborili protiv ovih kriminalnih aktivnosti, više nego tehnološke ili proceduralne intervencije.

Separacija, kompostiranje i reciklaža otpada je održiviji pristup od tradicionalnog odlaganja, jer smanjuje uti-caj na životnu sredinu i zdravlje, smanjuje troškove upravljanja i može otvoriti nova radna mesta. U okvi-ru celopkupnog razvoja „integrisanog upravljanja cik-lusom otpada”, tehnološka inovacija igra primarnu ulogu. Istraživanje novih tehničkih i naučnih rešenja omogućava primenu niiza strategija sa ciljem da se pov-rati i ponovo iskoristi otpad, smanjujući količinu otpada namenjenu za odlaganje i omogućavajući unapređenje industrijskih proizvodnih procesa sa ciljem višeg ukup-nog nivoa ekološke održivosti. Definisanje novih i in-ovativnih sistema za upravljanje otpadom na nivou domaćinstva, sistemi koji imaju mogućnost da olakšaju

separaciju i sakupljanje, sistemi za praćenje otpada, siste-mi korisni za pojednostavljivanje operacija rastavljanja pločastih materijala, tehnoloških sistema za smanjenje zagađivača iz pogona za proizvodnju energije, itd.

Primer inovacija je SISTRI – inicijativa Ministry of En-vironment koje omogućava praćenje specijalnih otpada na telematski način, zbog sistema posebno razvijenog za ovaj cilj. Drugi primer je THOR (Total House Was-te Recycling) koji predstavlja tehnologiju razvijenu od strane CNR (National Research Council) i privatne kompanije za mehaničku obradu otpada i za gorivo do-bijeno proizvodnjom otpada (prah). Zasnovan je na pro-cesu hladnog prečišćavanja materijala koji se ne mogu razlikovati. Ukratko, to je sistem koji omogućava da se otpad obnovi i prečisti i pretvori ga u nejasnu homoge-nu materiju, koja je prečišćena štetnim supstancama i koja se može koristiti kao gorivo sa visokom toplotnom vrednošću, premošćavajući različito skupljanje. Slede-ći primer je „infracrveni spektograf”. Otpaci papira i plastike se obično distribuiraju na transportnoj traci u jednom sloju. Kada se pogodi svetlosnim snopom iz ha-logene lampe, svaki material reglektuje određenu šemu boja koja omogućava da se taj materijal identifikuje. Stoga, mlaz koji uključuje i vazduh se odvaja od ostat-ka. Ovaj sistem omogućava odvajanje različitih vrsta materijala sa preciznošću blizu 98%. Ukratko, možemo reći da stvarno postoji veliki broj oblasti primene no-vih tehnologija.

EMBEDDED sisTEMi U POLJOPriVErEDi

Čak i sada kada ova oblast zapošljava samo 5% ak-tivne populacije, poljoprivreda u Italiji je jedna od

najvažnijih u Evropi. Italija je među prvim zemljama u Evropi po proizvodnji pšenice, pirinća i kukuruza. Pro-izvodnja vina i maslinovog ulja je dobro razvijena. Ge-neralno, Italijanska poljoprivreda se sastoji od dve vrste: intenzivne, moderne i veoma produktivne (u dolini reke Po, i ravnici Metapontina itd) i jedne veoma raštrkane, opširnije i manje moderne, gde je tradicionalna kompo-nenta još uvek dominantna i gde je tehnološka kompo-nenta jedva prisutna.

Veliki razvoj podrazumeva bio-proizvodnju, u čemu je Italija vodeća u Evropi po proizvodnji koja zauzima približno 6.9% poljoprivrednog zemljišta. Međutim, italijansko poljoprivredno preduzetništvo je neodlučno kada su u pitanju nove tehnologije, i ponekad se više os-lanja na jeftinu radnu snagu koju predstavljaju emigranti iz Severne Afrike.

Poljoprivredni sektor uprkos postignutoj izvrsnosti i visokoj specijalizaciji, predstavlja minimalni pro-cenat nacionalne ekonomije. Mora se primetiti da pošto je u najvećoj meri planinska oblast, Italija nije veoma pogodna za poljoprivredu. Od 2009. Italija u ovom sektoru zapošljava radnu snagu od oko 1.05 mi-liona ljudi.

Italija se ističe, na evropskom nivou, po proizvod-nji žitarica kao što su žito (8,951,590 tona), kukuru-

za (9,789,401 tona), pirinča (1,388,927 tona, najveli proizvođač u EU), soje (353,761 tona) i šećerne repe (3,845,791 tona), i sve se uzgajaju na Severu. Italija je, uz Francusku; svetski lider u proizvodnji vina i druga je posle Španije po proizvodnji maslinovog ulja. Jug je specijalizovan za proizvodnju povrća (paradajza, zelene salate, mirođije, paprika, karfiola, celera).

Nedostatak rada u Italiji je pitanje koje je zarazilo omla-dinu, koja poljoprivredu vidi kao zastareo i ponižavajući sektor, a ne kao mogućnost za pronalaženje posla. Po-dizanjem tehnološkog i inovativnog nivoa u ovom sektoru bi moglo obezbediti ponovn procenu poljo-privredne aktivnosti, obezbeđujući tako nova radna mesta. Ovo posebno važi za južne delove zemlje, koji imaju vekovnu tradiciju u obradi zemlje i stočarstvu, i gde je proizvodnja hrane i vina na naročito visokom ni-vou. Međutim, ovaj sistem bi trebalo da se razmotri sa modernije tačke gledišta, kada su u pitanju marketing i promocija.

Italija svakako ima veliki potencijal za razvoj i inova-cije u industriji hrane, s obzirom na njenu tradiciju i međunarodnu reputaciju njenih proizvoda. Geografski položaj (duga i uska, i pretežno planinska zemlja) može izvući korist iz moderne, intenzivnije poljoprivede, koja se može postići samo sa promenom mentaliteta malih zemljoradnika, koji moraju usvojiti pristup zasnovan na inovacijama i tehnologiji, sa više preduzetnićkog razmišljanja.

Italij

a

Ukrajina

34Do danas, Ukrajina je bila suočena sa dilemom, kakva

bi trebalo da bude proizvodnja energije u Ukrajini? Očigledno je da proizvodnja energije nije jedina osnova za re-alnu političku nezavisnost zemlje u sadašnjosti, već predusl-ov za stabilan razvoj Ukrajine u budućnosti, esencijalni uslov da se formira moderna i jaka post-industrijska ekonomija.

Nedavni događaji su jasno pokazali da Ukrajina ne može da računa na energetski sistem zasnovan na nafti i gasu (Slika 11). Nema svrhe oslanjati se na nuklearnu snagu dok se ne reše problemi vezani za sigurnošću nuklearnih elektrana i organizacijom dugoročnog odlaganja nuk-learnog otpada. Pored toga, kao i u slučaju sa naftom i gorivom, Ukrajina podržava strane ekonomije kupujući nuklearno gorivo i opremu za nuklearne elektrane.

Ukrajina je odredila nove ciljeve u razvoju proizvodnje struje od obnovljivih izvora. Odgovarajuće dopune u Državnom programu za energetsku efikasnost odobrio je Cabinet of Ministers/Kabinet Ministara u aprilu 2011.

Ovaj program po prvi put uspostavlja srednjoročne cil-jeve za Ukrajinu – da s epostigne 10% proizvodnje ener-gije od obnovljivih izvora do 2015. (i 30% do 2030.). Ovo znači da će za sledeće 3,5 godine podrška i ulaganje u „ze-lenu” proizvodnju energije biti maksimalni. Unapređeni

program predlaže da se uspostave stanice za energiju vetra od 5,61 GW proizvodne snage, solarne elektrane sa 1,45 GW, male elktrane sa 75 MW, elektrane za čvrsto biogorivo sa 791 MW, elektrane za bio-gas sa 111 MW, kapacitet od 461,5 MW za proizvodnju električne energi-je i grejanja od biomase i 200 mW iz geo-termalnih izvo-ra do 2015. godine (Slika 12).

MW i započeta proizvodnja. Ovaj objekat je smešten u Krimu, blizu Simferopolja. U trenutku kada je počela sa radom, ova elektrana koja se sastoji od 33,8 hiljada pane-la, bila je najveća na teritoriji CIS.

Solarni park „Okhotnikovo" sa predviđenom snagom od 80 MW koju Austrijanci postavljaju u Saki oblas-ti na Krimu, biće jedna od najvećih na svetu. Prva faza

„Okhotnikovo" sa kapacitetom od 20 MW povezana je sa energetskom mrežom u avgustu 2011. godine. Završetak preostalih 40 MW se planira za pošetak 2012.

Veliki projekti su takođe instalirani u polju energije ve-tra. U Donjeckoj regiji, izgradnja dvofaznog vetro-parka

„Novoazovskiy" završena je 2011. godine. Čitav proje-kat obezbeđuje instalaciju 43 generatora (107,5 MW). Dobavljač opreme za ovaj projekat je nemačka kompani-ja Fuhrlaender. Razvoj ovih projekata pokazao je zakoni u vezi sa stimulisanjem proizvodnje energije od obnovlji-vih izvora funkcionišu u praksi. Naročito, nemačka kom-panija Managess Energy je već najavila izgradnju fotona-ponske elektrane u oblasti Zaporožja, a grčka kompanija ENECO izgradnju vetro-parka na Krimu.

Drugi aspekt zelene energije koji pokazuje potencijal prema nivou investicija su male hidro-elektrane. Isto-rijski, pre procvata atomske energije 1970-80, Ukrajina je imala 1800 malih hidro-elektrana. Danas, kompanije instaliraju novu opremu u ovim starim elektranama, ili grade potpuno nove objekte. Od 74 projekata sa zelenom tarifom, 61 su male hidro-elektrane. Među najuspešnijim ukrajinskim kompanijama u ovomj oblasti – Novosvit, sa oko 14 hidro-elektrana, Akvanova i Sibeks, koje takođe imaju nekoliko hidro-elektrana u svom vlasništvu. Ove kompanije uspešno koriste „zelenu” tarifu. Švajcarski projekti se finansiraju od strane EBRD i International Finance Corporation (ogranak World Bank). Nemačka kompanija RWE će ući na ukrajinsko tržište alterntivne energije. Ona je već duže vreme zainterosovana za razvoj malih hidro-elektrana.

„Nedavni događaji su jasno pokazali da Ukrajina ne može da računa na energetski sistem zasnovan na nafti i gasu.”

Ukr

ajin

a

UkraJiNa

„ZELENa” EVrOPa

Figure 11: Instalirani kapaciteti električne energije u Ukrajini(izvor: Austrian Energy Agency)

35

Ukrajina ima jak poljoprivredni sektor, pa stoga njen treći cilj je biogorivo dobijeno iz otpada biljaka i životinja. Na primer, kompanija Zorg Biogas AG je aktivna na ovom polju, i u toku obrade sirovog materijala u bio-gas koristi patentirane nemačke trehnologije.

Treća kategorija u kojoj Ukrajina ima stvarni potenci-jal, je energija biomase dobijena iz otpada biljaka. Sva-ke godine ukrajinska poljoprivreda proizvodi prilično velike količine biomase, i ako se ne iskoristi, baca se na đubrište. Ali za vreme žetve, ona se može kompresovati u palete, koje se mogu koristiti tokom cele godine. Na pri-mer, postoji mnogo postrojenja za proizvodnju grejanja koje koriste ugalj, i biće veoma jednostavno prebaciti ih na palete biomase. Poslednje dve godine, može se uočiti rast novih MSP preduzeća aktivnih na polju alternativ-ne energije i energetski efikasnih tehnologija. Na primer, kompanije kao što su LLC "GREEN ENERGY", koja je jed-na od lidera na ukrajinskom tržištu alternativne energije. Kompanija obezbeđuje usluge implamentacije složenog odlučivanja u tehnologijama alternativne energije i teh-nologijama za uštedu energije u društvenim i industrijs-kim objektima u sledećim pravcima: 1) hibridni sistemi za proizvodnju električne energije, 2) solarni kolektori za zagrevanje vode i 3) toplotne pumpe.

Alternativna proizvodnja energije u Ukrajini privlači investiture delimično zbog politike koju sprovodi vla-

Ukrajina ima potencijal za razvoj četvrtog osnovnog pravca u oblasti zelene energije. Uopšteno gledano,

najveće investicije u svetu danas su usmerene prema so-larnoj energiji. U ovoj oblasti, nekoliko kompanija je već postiglo značajne rezultate. Naročito „Activ Solar", koji je izgradio solarnu elektranu na Krimu. Kompanija postav-lja visoke standarde za ostale projekte solarne industrije u Ukrajini.

Ukrajina ima velike mogućnosti za organizaciju solar-nih baterija, pošto su u vreme Sovjetskog Saveza njihovi glavni proizvođači su se nalazili ovde; fabrika za preradu čistog metala u Svetlovodsku i fabrika za titanijum-mag-nezijum u Zaporožju, koje su radile za potrebe projekata za „svemir”. Danas je fotonaponska industrija zaintere-sovana za rešavanje društvenih problema – snabdevanje zgradanja energijom, sistemi bezbednosti, alternativno i neprekidno snabdevanje objekata koji su smešteni na velikoj udaljenosti od dalekovoda. U Kijevskoj fabrici

„Kvazar" uspostavljena je industrijska proizvodnja solar-nih baterija sa ukupnom snagom od 2 MW godišnje, i 120 MW fotonaponskih multisilicijumskih ploča je proizve-deno 2005. godine (danas proizvodna osnova omogućava dostizanje nivo od 500 MW godišnje).

Tokom 2010. godine, jedan broj kompanija koje proizvo-de električnu energiju iz obnovljivih izvora porastao je za 1.5 put – od 20 do 36, a količina odgovara elektranama

– od 53 do 70, po izveštaju National Commission on Regu-lation of Electric-Power Industry. Naročito, prošle godi-

da za podršku ovom sektoru. S jedne strane, ovo su poreske olakšice za kompanije koje su uključene u pro-jekte za obnovljivu energiju (prema novom Poreskom kodu/Tax Code, prihodi od prodaje električne energije od obnovljivih izvora se izuzimaju od poreza na prihod zaključno sa 2010).

U narednim decenijama, biće moguće rešiti probleme snabdevanja električne i toplotne energije samo uz pomoć sunčeve energije, vetra, otpada od biomase, zagre-vanje energetskih resursa zemljišta i vode, kao i mere za uštedu energije i energetsku efikasnost.

ne prva solarna elektrana u Ukrajini primila je „zelenu” tarifu. Njena utvrđena snaga iznosi do 35kW, a objektm upravlja komanija „Vinnitsa-energoservice".

2011. godina je obeležena prelazom sa količine na kvali-tet. Za prvih šest meseci broj učesnika na tržištu porasto je samo za 28% - na 46 kompanija. Ali u toku zime, aus-trijska kompanija Activ Solar je završila izradu plana za solarnu energiju sa kapacitetom od 7.5 MW i započela proizvodnju. Ovaj objekat se nalazi na Krinu, blizu Sim-feropolja. U trenutku kada je puštena u rad, ova elektra-na je imala 33.8 hiljada panela i bila je največa na terito-riji CIS.

S druge strane, postoji još jedan efikasniji instrument za podršku projektima u razvoju – „zelena” tarifa, koju je us-postavio NCREPI (National Commission on Regulation of Electric-Power Industry).

U Ukrajini važi pravilo „lokalnog elementa”. Prema za-konu „On electric power industry”, specifična gravity sirovih proizvoda, materijala, osnovnih fondova, fabrika i usluga ukrajinskog porekla u vrednosti izgradnje elekt-rana sa obnovljivim izvorima trebalo bi da bude 30% od 1. januara 2012, a od 1. januara 2014 - 50%.

Ova mera je usmerena na stimulisanje visoko tehnološkog sektora u Ukrajini i ima dugoročnu perspektivu. Ali u skoroj budućnosti neće ići u korist stranim investicija-ma u ovom sektoru.

Ukr

ajin

a

Slika 12: Energetski potencijal u milionima MWh (izvor: unece.org)


36

Ukr

ajin

a„PaMETNE“ kUćE

NOMaDska OkrUžENJa

Koncept Energetski aktivne kuće (EAHouse) – kuća koja koristi energiju okruženja, akumulirajući višak

tokom toplih perioda godine i trošeći je u hladnim perio-dima, pokazuje veliki potencijal za korišćenje u Ukrajini.

Energetski aktivne kuće su opremljene složenim siste-mom snabdevanja energijom uključujući energetski ak-tivne zaštitne konstrukcije na osnovu solarnog profila, grejnih pumpi, sezonskog grejnog akumulatora, koristeći alternativne energetske izvore i električnu struju. Sistem obezbeđuje snabdevanje toplom vodom, grejanje, ven-tilaciju i klimatizovanje kuće. Iskorišćeni alternativni izvori energije su uglavnom sunčeva svetlost, toplota zemljišta i vazduha.

Koncept EAHouse je zasnovan na prosečnim klimatskim uslovima u Ukrajini, količini solarnog grejanja, koji se prima na površini kuće koja je izgrađena prema moder-nom potražnjom za uštedom energije, 10 puta prelazi dogišnju potražnju za snadbevanjem grejanja i topple vode. Prema tome, energija sunčeve svetlosti koja se prima tokom toplog perioda godine na energetski ak-tivan krov i fasade, se transformiše u toplotnu energiju grejnog nosača, i skladišti se u grejnom sezonskom aku-

Osnovne tehnološke tendencije koje se primenjuju u Ukrajini su:

virtuelizacija i cloud proračuni: efikasnija upotreba re-sursa i prenošenje aplikacija za rad na udaljene komp-jutere u obliku iznajmljivanja ili outsourcing-a;

uvođenje mobilnog odlučivanja na korportativnom nivou: korišćenje pametnih telefona i tablet računara za pokretanje korporativnih aplikacija;

daljinsko pokretanje aplikacija u kancelariji sa upot-renbom internet mreže: korišćenje inerneta za pristup kancelarijskim aplikacijama;

vizuelizacija: pojava dostupnih 2D i 3D alata za vi-zuelizaciju procesa, fenomena, ponašanje predmeta, uključujući web okruženje.

Situacija sa stanovišta potrošača:

život „online”: mogućnost da se neprestalno bude “u kontaktu” i da se ima pristup izvorima informacija;

život bez posrednika: prepreke između izvora infor-macija ili dobara i potrošača su uklonjene – direktni dijalozi autora i čitaoca, prodavca i kupca, učitelja i đaka su sada mogući;

mulatoru, povećavajući njegovu temperaturu. Tokom hladnog perioda godine, akumulirana toplota se koristi da obezbedi grejanje kuće ili direktno („direktno grejan-je”) ili pomoću geomtermalne (obično) grejne pumpe. Kao rezultat, godišnja potrošnja energenata EАHouse iz spoljnih mreža je manje nekoliko puta od kuće koja je opremljena bojlerom.

Kućni sistemi tehničke bezbednosti (HTSS) se razvijaju i proizvode takođe za kuće i takođe su dostupni u Ukra-jini. HTSS su usmereni na blgovremeno otkrivanje i ot-klanjanje grešaka u inženjerskim sistemima, kao što su gubitak gasa, poplave, razlike u temperaturi (toplota vatre). Specijalni senzori prenose informacije u obliku digitalnih signala i dalje ih obrađuju notifikacioni siste-mi. Sistem tehničke bezbednosti takođe obezbeđuje vezu sa sistemom bezbednosnih signala.

Ovakvi sistemi mogu da smanje potrošnju energije u Ukrajini, koja je u ovom trenutku 0.5 kg naftnog ekviva-lenta po 1 dolaru BDP po glavi stanovnika. Radi poređenja, EU prosek je tri puta niži, zbog čega ne samo da je efikas-niji i bezbedniji po okolinu, već i jeftiniji. Faktor od veli-kog značaja u Ukrajini koji se oslanja na uvoz energije.

život u virtuelnom okruženju istomišljenika: korišćenje usluga socijalnih mreža i blogova za komunikaciju u interesnim grupama, zajedničko stvaralaštvo web-izvora (wiki-wiki), online igara;

sve u jednom: kombinacija usluga i sadržaja u jednom uređaju, velike mogućnosti za pristup znanju.

Trenutno, postoji stvarna potražnja za obukom “u bilo koje vreme i na bilo kom mestu”. Ovakva situacija zahte-va drugačiji pristup tradicionalnom modelu sa predavan-jima i praktičnim studijama u višim školama i modelu sa lekcijama u osnovnim/srednjim školama. Neophodno je preći na mešoviti model kada se deo tradicionalnog opterećenja prebaci na virtuelni model. U tom cilju, tre-ning okruženja, ispunjena kvalitetnim materijalima, sis-temima testiranja, portalima, uslugama video prenosa, Webinars, SMS isporuka, itd. su neophodni. Pored tutora, potrebni su i instruktori u takvim okruženjima.

Pošto je zemlja u razvoju, Ukrajina ima velike koristi i iz industrije i iz akademskog sektora u oblasti koje su navedene. MSP u Ukrajini nemaju dovoljno računarskih resursa i mogu da koriste cloud koji je kratkoročno mno-go jeftiniji. Akademski sektor može da ima koristi od učešća u već uspostavljenom znanju koje je neophodno da bi se Ukrajina integrisala u različite političke i eko-nomske sisteme kojima je nekada upravljala.

37

Ukr

ajin

a

UPraVLJaNJE OTPaDOM

Upravljanje otpadom, naročito u velikim industrijs-kim postrojenjima za hemiju, je veliki problem za

Ukrajinu. Tako da je neophodno imati, pre svega, legi-slativne mere koje bi ohrabrile poslovanje organizacija proizvođača vezano za obradu otpada.

Na primer u ONPU je razvio i patentirao novi način prerade fotogipsa u azotno đubrivo koji obezbeđuje mogućnost proizvodnje đubriva iz otpada iz hemiijskih postrojenja. Ovaj način podrazumeva implementaciju

ugrađenih sistema u tehnološku opremu za obradu fo-togipsa. Fotogips je volumetrijski i veoma štetan otpad industrije za fosforna đubriva.

Trenutno, količina fosfogipsa u gomilama dostiže sto miliona tona i dalje raste. Gotov proizvod sadrži 20-22% azota, ima povoljne fizičke osobine, nije higroskopan i ne zgrušava se. Predproizvodni uzorci novih đubriva se pripremaju i testiraju u laboratorijskim uslovima.

srbija

40

Strategija za energetski razvoj Republike Srbije do 2015. godine se zasniva na cilju da se izvrši racio-

nalna harmonizacija energetskog razvoja sa ekonoms-kim napretkom u zemlji i sa daljim uključenjem u evropske integracione procese. Ova Strategija definiše sledećih pet prioriteta: (1) nastavak tehnološke mo-dernizacije postojećih energetskih objekata/sistema/izvora u sektoru nafte, prirodnog gasa, uglja, itd; (2) racionalno korišćenje kvalitetne energije i povećanje energetske efikasnosti u proizvodnji, distribuciji i korišćenju energije; (3) korišćenje obnovljivih ener-getskih resursa i ekološki povoljnih tehnologija i uređaja/opreme; (4) hitne investicije u nove izvore energije; (5) izgradnja novih energetskih infrastruk-turnih objekata uključujući kapitalne objekte u okviru regionalnihi pan-evropskih infrastrukturnih sistema koji su povezani sa srpskim sistemom. Gore pomenuti prioriteti će otvoriti nove oblasti za široku primenu embedded sistema i industrijske informatike.

Jedan od industrijskih sektora u Srbiji koji je u razvo-ju gde embedded sistemi i industrijska informatika mogu naći razne primene su proizvodnja hrane ili uopšteno prehrambena industrija uglavnom u oblas-ti novog koncepta pametne ili inteligentne ambalaže. Potreba da se unapredi kvalitet i bezbednost prehr-ambenih proizvoda, poboljša ili stabilizuje sastav i hranljivost, produži rok trajanja proizvoda ili izgradi poverenje, informacije ili prilagođenost pakovanja kupcima postaju glavni tržišni zahtevi. Budući oblici pakovanja moraju biti osmišljeni shodno ovi potreba-ma. Buduća pametna pakovanja će sadržati embedded senzore (senzore za gas, organske ili polimerske sen-zore) i cost-effective displej koji će informisati kupce o datumu isticanja roka za upotrebu ili drugih uslova tokom životnog ciklusa jednog proizvoda ili može da sadrži RFID pločicu i jednostavan čip sa memorijom i svim važnim informacijama o proizvodu, njegovoj zaštiti, brandu, itd. dalje, primena različitih vrsta ro-bota u proizvodnji hrane može značajno da unapredi produktivnost i kvalitet proizvoda.

Automobilska industrija i automobilski sistemi su specifična oblast primene za embedded sisteme i in-dustrijsku informatiku. Ovi sistemi se formiraju inte-gracijom mehaničkih, elektronskih, softverskih kom-ponenti, kao i komponenti kontrolnog sistema.

Elektronika u sistemu je u interakciji sa fizičkim okruženjem kroz senzore ili aktuatore. Softver, elek-tronika, senzori i aktuatori sačinjavaju ključne im-

plementacione tehnologije u automobilskoj indus-triji. Danas je standardno rešenje koristiti softver sa mikrokontrolerima (visoko integrisani elektronski uređaji koji uključuju mikroprocesor, komunikacione elemente i digitalno/analogne ulaze i izlaze). Upotreba elektronike i softvera u okviru proizvoda unapredila je svest o embedded sistemima. Embedded kontrolni sistemi se sve više upotrebljavaju u raznim aplikacija-ma i radikalno menjaju proizvode u koje su ugrađeni. Dodata dimenzija prenosa i obrade eksplicitnih i flek-sibilnih informacija, implementirani kroz elektroniku i integrisani u mehaniku, omogućava unapređene per-formanse i potpuno novu funkcionalnost koja treba da se implementira u mnodernu automobilsku industriju. Moderni automobile koriste jedan broj elektronskih embedded sistema i uređaja. Danas low-end automobi-li često uključuju 40 mikroprocesora dok automobili mogu sadržati oko 100 mikroprocesora. Ovi uređaji mogu se organizovati u nekoliko mreža.

Što se tiče proizvodnje opreme, Srbija ima prepoznat-ljivu ulogu i jednu od vodećih pozicija u regionu u sledećim oblastima: proizvodnja vojne opreme, proiz-vodnja medicinske opreme, opreme za obradu voća i povrća, itd. srbija ima sledeće industrijske kapacitete i postrojenja u industriji odbrane: livenje preciznih i kabastih delova „gvozdenih" i „negvozdenih" metala, proizvodnja delova i komponenti za komunikacionu opremu, proizvodnja optičkih komponenti i uređaja. Postoji nekoliko kompanija koje nude spektar napre-dnih rešenja za dijagnostički imaging i informatiku (naročito u proizvodnji digitalnih radiografskih sis-tema zasnovanih na poslednjoj generaciji tehnologije za akviziciju ravnih panela i univerzalnih robotizova-nih radiografskih sistema za ispitivanje i standardne prakse u radiografskom imagining-u i specijalizovane aplikacije digitalne radiografije). Poljoprivredni proiz-vodi (voće i povrće) su jedan od glavnih izvoznih sek-tora u Srbiji i takođe postoje kompanije koje se bave proizvodnjom opreme i mašina za ovaj sektor i dalje investiranje u takve kompanije će biti veoma važno i korisno.

Proizvodnja gume i plastike. Hemijska industrija i ob-rada plastike i gume predstavljaju infrastrukturne gra-ne ekonomije. Njhovi proizvodi se koriste u skoro svim segmentima ekonomije i nalaze se u svim potrošačkim proizvodima i u svim važnim aspektima života. Kada su u ptanju proizvodi bazirani na kaučuku, u Srbiji dominira proizvodnja guma za automobilsku indust-riju i poljoprivredne mašine (u poslednje vreme i pro-

„Razvoj Srbije je usmeren na proces integracije u Evropsku Uniju.”

Srbi

ja

srBiJa


41

Republika Srbija je vodeća zemlja po emisiji CO2 među svojim susedima (Rumunija, Bugraska, itd).

Republika Srbija je prihvatila Kjoto sporazum 24. sep-tembra 2007. Od tada je malo urađeno.

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja je uspešno sprovelo implementaciju projekta „Deve-lopment of National strategy for incorporation of the Republic of Serbia, into Clean Development Mecha-nism (CDM) under the Kyoto protocol". Implementaci-ja ovog projekta j realozovana uz finansijsku podršku Vlade Kraljevine Norveške.

Vlada Republike Srbije je usvojila Nacionalnu strategi-ju za priključivanje Republike Srbije u Clean Develop-ment Mechanism u okviru Kjoto protokola za sektore upravljanja otpadom, poljoprivrede i šumarstva.

Vlada Srbije je odobrila finansijsku podršku za raz-voj projekta Studija održivosti: „Efikasni načini za sma-njenje emisije gasova sa efektom staklene bašte u post – Kjoto periodu" koju je predložillo Ministarst-vo za životnu sredinu i protstorno planiranje. Proje-kat ima za cilj pripremu sveobuhvatnog nacionalnog programa mera mitigacije, kroz unapređenje modela za projekcije emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) za period do 2020. godine za sve relevantne sektore (energetika, saobraćaj, poljoprivreda, otpad

Potrošnja energije u Srbiji raste. Većinu potrošene energije (oko 58%) obezbeđuje ugalj. Ostatak (oko

48%) se obezbeđuje naftnim proizvodima, prirodnim gasom i coil koji se uglavnom uvoze. Domaća proizvod-nja električne energije skoro da u potpunosti zadovolja-va potrebe. Međutim samo 5-6% ove energije je „zelena” energija (Slika 13). Republika Srbija koristi manje od 60% potencijala hidro snage. Preko 25% ostale tehnički upotrebljivog hidro potencijala odnosi se na male hid-

„ZELENa“ EVrOPa

TržišTE „ZELENE” ENErgiJE

i šumarstvo), analizu mogućnosti smanjenja emisi-ja GHG u relevantnim sektorima, proračunavanje troškova za različite scenarije smanjenja emisija GHG, kao i utvrđivanje ukupnog potencijala za smanjenje emsija GHG na nacionalnom nivou.

Za kupovinu vozila sa emisijom ugljen-diokisida (CO2) manjom od 100 grama po kilometru, građani Repub-like Srbije će primiti subvencije u iznosu od 1000 evra kroz Fond za zaštitu životne sredine.

Za Republiku Srbiju je veoma važno da budu deo ev-ropske zajednice. Smanjenje zagađenja je jedan od primarnih ekoloških ciljeva u tom pravcu. Smanjenje

„gasova staklene bašte” može ubrzati razvoj lokalnih industrija i stvoriti nova radna mesta.

Primena Kjoto protokola u Srbiji može značajno da ohrabri strane investicije, jer razvijene zemlje čije fir-me ulažu u ekološke tehnologije skupljaju kvote za emisiju u svojim zemljama.

Hibridna vozila, eko-farme i fabrike mogu smanjiti zagađenje, i u isto vreme ostati veoma produktivne. 2010. godine, 1132 hibridnih vozila je prodato u Repu-blici Srbiji. Čak i sa ovakvim naporima, doprinos hi-bridnih automobile je oko 0.2%, što je malo.

roelektrane (sa snagom do 10 MW). Predviđa se da će se do kraja 2012 godine izraditi male hidroelektrane sa najmanje 45 MW snage.

Bioetanol: proizvodnja etanola u Republici Srbiji da-nas se dobija iz melase (oko 50%) i žitarica (oko 50%). Dostupna količina melase ne zadovoljava potrebe za proizvodnju biotenalola: ukupan kapacitet već konst-ruisanih fabrika šećera proizvodi oko 200000 tona me-

izvodnja obuće je u porastu). Proizvodnja plastike se zasniva na proizvodnji polietilena, polistirena, PVC, PET, PMMA i drugih materijala. Dalji razvoj i prime-na plastičnih komponenti u optičkim proizvodima je takođe od velike važnosti u Srbiji, naročito za MSP koja pripadaju ovom sektoru. Skoro svi tehnički fakul-teti u Srbiji imaju predmete posvećene polimerskim meterijalima i istraživanje u ovoj oblasti biće ključno za pronalaženje novih rešenja u ovom sektoru i njihov transfer u industriju

Proizvodnja metala je jedna od vodećih industrijskih oblasti u srpskoj ekonomiji. Proizvodnja gvožđa i čelika u Srbiji je vezana isključivo za čeličanu US Steel Serbia u Smederevu. To je integrisana fabrika sa tehnnološkim procesom koji počinje od sirovih materijala (ruda gvožđa, koks i krečnjak) i završava se sa toplim srola-nim kaiševima i/ili hladnim srolanim pločama, na istoj

lokaciji. Godišnja proizvodnja je oko 2 miliona tona fi-nalnih proizvoda (čeličnih ploča i kaiševa). Rudarsko-topioničarski basen Bor je jedini proizvođač bakra i bakarnih legura u Srbiji. Proizvodnja primarnog alumi-nijuma nije zastupljena u Srbiji, ali se proizvodnja alu-minijumskih legura zasnovana na reciklaži pokazuje značajne kapacitete, približno 115000 tona. Rudarstvo i metalurška obrada olova ima veoma dugu tradiciju, takođe. Zahvaljujući veoma važnoj ulozi metalurške industrije u srpskoj ekonomiji, dalji razvoj i tržišna konkurencija nemaju druge alternative sem da prate princip čistije proizvodnje. Put do održivog razvoja će zahtevati modifikacije aktivnosti koje se tiču tri stuba: zaštita životne sredine – implementacija prihvatljivih tehnologija; ekonomski razvoj – otvaranje novih rad-nih mesta i socijalna kohezija – svest da dalji razvoj koji bi doveo do uništavanja životne sredine nije prihvatljiv uprkos mogućem profitu.

Srbi

ja

42

lase godišnje, od kojih se koristi 50000 tona, dok preos-talih 150000 tona se može upotrebiti na druge načine, kao što je proizvodnja bioetanola. Potrebne količine malase za proizvodnju bioetanola bi morale da se uvoze, u uslovima velike fluktuacije cena i dostupnih količina na svetskom tržištu.

Da bi se proizvelo 100000 tona bioetanola, potrebno je 330000 tona žitarica, što predstavlja jednu trećinu tržišnog suficita kada su žitarice u pitanju ili ukupno 2˝- 4% ukupne proizvodnje žitarica.

Potrošnja energije iz obnovljivih izvora (RES) doprinosi efikasnijem korišćenju domaćeg potencijala za proizvod-nju energije, smanjenje „gasova staklene bašte”, smanjenje uvoza fosilnih koriva, razvoj lokalnih industrija i stvaran-je novih radnih mesta.

Tehnički upotrebljiva energija iz obnovljivih energets-kih izvora (hidro-energija, energija vetra, neakumuli-rana solarna energija, biomasa, geotermalna energija i drugi izvori( u Republici Srbiji su veoma značajni i procenjuju se na preko 4.3 miliona tona naftnog ekvi-valenta godišnje – od kojih 2.7 miliona tona godišnje leži u proizvodnji biomase, 0.6 miliona tona godišnje u neiskoršćenom potencijalu hidroenergije, 0.2 tona godišnje u već postojećim geotermalnim izvorima, 0.2 miliona tona u energiji vetra i 0.6 tona godišnje u so-larnoj energiji.

Ukupan energetski potencijal biomase u Republici Sr-biji procenjuje se na 2.7 miliona tona. Sastavljena je od otpada drveta i šumarskih ostataka (oko milion tona), i ostataka stočarstva, voćarstva, vinarstva i primarne obrade voća (oko 1.7 miliona tona). Potencijal biomase u stočarstvu , koji je pogodan za proizvodnju biogasa, procenjenu na 42000 tona.

Biodizel: sirovi materijali kao što su uljarice (suncokret, soja i repa) i otpad od jestivog ulja pogodni su za pro-izvodnju biodizela u Republici Srbiji.

Ukupna površina pod uljaricama se procenjuje na 680000 ha, od čega su u porastu uljerice koje se koriste

za proizvodnju biodizela i mogu da dostignu površinu od 350000 ha.

Republika Srbija ima cilj da poveća proizvodnju električne energije iz RES za 7,4% - sa 9974 GWh u 2007. na 10713 GWh u 2012. Najveći rast se očekuje od malih hidro-elektrana i proizvodnje biomase (slike 14 i 15).

Srbi

ja

Slika 13: Potrošnja energije u Srbiji u 2008. godini

Slika 14: Tehnički upotrebljiv eneretski potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji (izvor: mre.gov.rs)

Slika 15: Hidro potencijal u GWh (izvor: mre.gov.rs)

43

Od 2002. godine u Ministarstvu zdravlja Republike Srbije, osnovan je Sektor za evropske integracije,

međunarodnu saradnju i upravljanje projektima, koji sarađuje sa Svetskom Bankom i Evropskom Unijom. Osnovni cilj ovog Sektora je zapošinjanje projekata koji bi trebalo da omoguće razvoj informacionih teh-nologija u zdravstvenom sektoru u Srbiji. GSM i GPS komunikacije su veoma korisne za intervencije kod saobraćajnih nesreća. Kod kuće, moguće je koristiti žičnu i bežičnu komunikaciju za slanje medicinskih podataka u zdravstveni centar. U bliskoj budućnosti,

embedded sistemi će nadzirati naše živote i naše zdrav-lje. Oni omogućavaju smanjenje troškova pacijenta u bolnici i povečavaju nivo zdravstvene nege na takav način da kritična stanja pacijenata koji zahtevaju hos-pitalizaciju se brže nalaze.

Senzorske platforme integrisane u odeću obezbeđuju mogućnost za veću pouzdanost izveštavanja o nesreći i praćenje zdravlja. Sistemi za kućnu negu mogu meriti nekoliko parametara uključujući EKG, krvni pritisak, zasićenost kiseonika (saturaciju) (SpO2), glukozu u krvi,

Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbi-je (SEEA) formirana je na osnovu novog zakona o

energetici koji je stupio na snagu 1. avgusta 2004. zakon o energetici definiše uspostavljanje (član 146), obeveze (član 147) i datum početka rada Agencije (član 167).

Zadatak Agencije je da unapredi i ohrabri racionalno korišćenje energije u okviru svih potrošačkih sektora kao i upotrenu obnovljivih energetskih sektora. Uspos-tavljanje i rad Agencije je podržala Evropska Unija, kroz CARDS program, kroz Grant sporazum potpisan 12. av-gusta 2002 između Evropske Agencije za rekonstrukciju i Ministarstva rudarstva i energetike.

Agencija za energetsku efikasnost sprovodi aktiv-nosti vezane za:

pripremu predloga podsticajnih mera za povećanje energetske efikasnosti u postupku pripreme Strategije razvoja energetike;

pripremu i predlaganje programa i mera za podsticanje efikasnog i racionalnog korišćenja energije i praćenje njihovog sprovođenja;

pripremu predloga za sprovođenje energetske efikas-nosti, iskorišćavanja obnovljivih izvora energije i zaštite životne sredine;

pripremu i predlaganje tehničkih i drugih propisa koji se odnose na povećanje energetske efikasnosti;

pripremu kriterijuma za ocenu efikasnosti uređaja u korišćenju energije i način njihovog obeležavanja u skladu sa odgovarajućim međunarodnim propisima i standardima;

pružanje finansijske i tehničke podrške u pripremi i re-alizaciji prioritetnih projekata energetske efikasnosti;

konsultantske, savetodavne i edukativne aktivnosti u promovisanju energetske efikasnosti.

Za period od jedne godine Agencija je implementirala trideset devet investicionih projekata iz Programa za

energetsku efikasnost u Srbiji. Od toga, dvadeset de-vet projekata su odgovornost lokalne samouprave i odnose se na ulično osvetljenje, snabdevanje vodom, grejanje i obnovljive energetske izvore. Od njih, jeda-naest su se odnosili na opštinski energetski sektor, i to 2 za infrastrukturu za snabdevanje vodom, 4 za gre-janje i 5 za ulično osvetljenje. Projekti su kofinansirani od strane Agencije iz donacija Evropske Unije. Ostalih 16 projekata se odnosi na javne zgrade i oni su odgo-vornost lokalne samouprave. Jedanaest ih je u potpu-nosti završeno, tri su u finalnoj fazi i dva u početnoj fazi implementacije. Dva kofinansirana demostracio-na projekta (biomasa i male hidroelektrane) u okviru Programa za obnovljive energetske izvore se trenutno realizuju, kao i studlje izvodljivosti za četiri projekta. Oni sadrže jednu malu hidroelektranu, studije za upot-rebu solarne energije, biomasu u grejanju i upotrebu geomtermalne energije za spa grejanje. Deset projekata se odnosi na Serbia Energy Efficiency Project koji je fi-nansirao IDA Cred.

Iako je mnogo toga urađeno, još uvek postoji dosta toga što se može uraditi u budućnosti. Primena embedded sistema može povećtai energetsku efikasnost do 20%.

U Republici Srbiji glavni potršač energije je privatni sektor. U ovom sektoru, upravljanje je dosta slabo. Sto-ga, postoji mnogo prostora za unapređenje.

Odličan primer za efikasnu upotrebu zelene energije su Earthships, koncept ekološki pametnih kuća koje obuhvataju sistem zatvorenog kola koji je integrisan u prirodno okruženje.

Drugi primer, Strouberi drvo je javni punjač na so-larnu energiju za mobilne telephone koji je izmislila grupa studenata sa Univerziteta u Beogradu, u Srbiji. Izum je po prvi put predstavljen Srbiji i svetu u ok-tobru 2010 kada je postavljen na Gradskom Trgu u centru Obrenovca, u Srbiji. Tehnološki gigant, koji redovno puni baterije mobilnih telefonba čistom, ekološkom energijom sunca, predstavlja jedinstvenu tehnološku inovaciju. Važno je napomenuti da je za kratak period vremena nagrađivan na nacionalnom i međunarodnom nivou.


Srbi

ja


44


„PaMETNE” kUćE

srčanu frekvenciju, temperaturu i disanje. Korišćenjem ambijentalnih inteligencija, tehnologije transformišu detaljnu interakciju između procesa zdravstvene enge i sistema kućne nege i duboko ugrađenih tehnologija bežičnih senzora i aktuatora u okruženje. To je naročito važno za embedded sisteme jer ovakvi sistemi obezbeđu-ju tehnološku infrastrukturu za implementaciju ambijen-talne inteligencije.

Što se tiče sistema za zdravstvenu i socijalnu zaštitu i uređaje, cena i potreba za većim stepenom zaštite i praćenja sve većeg broja starih, trebalo bi da uključi ICT tehnologije, a naročito embedded sisteme.

Danas se životni vek porođenju procenjuje na 69.8 godina za muškarce i 74.5 godina za žene u Srbiji. Kada se uzmu u obzir uzroci smrtnosti, slika je jasna da je Srbija jedna od zemalja u razvoju i tranziciji sa visokim stepenom srčanih bolesti, udara i raka. Procenjuje se da pušenje izaziva 30% smrtnosti u Smrbiji. Slaba ishrana je takođe veliki faktor rizika.

Opšte zdravlje i stanje starih ljudi može da se popravi uz in-formacione i komunikacione tehnologije, naročito za one

U Republici Srbiji broj aparata za domaćinstvo stalno raste. Stoga, postoji mogućnost da se dostigne nivo

evropskog proseka.

Na polju embedded elektronike, R&D kompanija RT-RK u Novom Sadu u Srbiji, dostigla je značajne rezultate u au-tomatizaciji i maloj potrošnji energije za potpuni komfor, bezbednost i energetskiu efikasnost elektronskih aparata za domaćinstvo. Na primer, „Home Light Control” preds-tavlja inovativno, pa opet jednostavno i jeftino rešenje za promenu osvetljenja u kući ili kancelariji. „Smart Out-lets” se daljinski kontroliši i takođe mere aktivnu snagu i obezbeđuju statistiku o upotrebi za Kućni server. Korinik može pristupiti svim informacijama i kontrolisati poveza-ne uređaje preko TV, PC, mobilnog telefona iz kuće ili sa bilo kog mesta koje ima pristup internetu.

Trenutno, proizvođači kućnih aparata ne postoje u Srbiji. Stoga, postoji stalna potreba da se takvi uređaji uvoze. Više od 60% domaćinstava u Srbiji ima frižider i zamrzivač, a 9% ima više od tri takva uređaja. Ali ovi uređaji su uglav-nom stari, mali i nisu efikasni. Njihova prosečna starost

Postoje neke zgrade u Srbiji koje se mogu nazvati pa-metnim kućama. Jedna od najuspešnijih kompanioja

koja se bavi ovom oblašću jeste Ion Soutions iz Novog Sada. Ova kompanija razvija centralne sisteme za kontro-lu gradnje (Building IT, Building Management Sistems) sa integrisanim i otvorenim sistemskim rešenjem TotalOb-server™ i sa nekim pomoćnim aplikativnim programima Property Management, Space Management, Maintenance Management. „Airport City” zgrada u Beogradu, Master Center Novosadskog sajma, Kompleks Panorama na De-

koji su vezani za kuću. Bežična komunikacija teži da postane jedan od glavnih trendova u medicini da bi se povećala upot-rebljivost i udobnost u dugoročnom praćenju pacijenta.

U Srbiji, postoji mnogo uspešnih MSP (Elektromedical, DEM, Visaris, etc.) koji se bave medicinskom opremom sa kompletnim razvojem, proizvodnjim i prodajom.

Dva najpoznatija proizvoda, brendovi u Srbiji, su sistem “HELEC” - sistem dugoročno praćenje i univerzalni elektro-terapeutski uređaj. U bliskoj budućnosti, može se očekivati proširenje R&D aktivnosti posebno u polju nanotehnologi-je (upotreba zlatnih nano-čestica – nano-ljuštura u lečenju raka), primena fleksibilne elektronike u medicini (merenje krvnog pritiska pomoću senzora na fleksibilnim substrati-ma) i shodno tome razvoj tehnologije za uređaje koji se nose (npr. medicinski prsluk otkrivanje mogućih fatalnih srčanih problema, naročito nestabilna angina pectoris ii ishemija).

U novom ciklusu istraživačkih projekata u Srbiji (od 2011 do 2014), postoje dva projekta koji planiraju primenu ES i II za unapređenje zdravlja ljudi naročito dece: „Design of Robot as Assistive Technology in Treatment of Children with Developmental Disorders” i „E-speech therapist”.

je više od 14 godina, samo 16% frižidera i zamrzivača su kupljeni u poslednjih 5 godina.

U ljudskoj je prirodi da se život učini prijatnijim i udob-nijim koliko je to moguće. Srbija ima srednji kvalitet življenja. Stoga, postoji dosta prostora za unapređenje.

Većina današnjih aparata za domaćinstvo ima zastarele sisteme za pretvaranje energije kao što su linearni trans-formatori, motorni drivers sa stalnom brzinom ili rezisto-ri. Usvajanje invertora/konvertora energije omogućava da se znatno smanji upotreba energije, i još uvek pokriva nez-natan deo opšteg tržišta, zbog cene i složenosti najnovijih tehnologija za pretvaranje energije.

Uticaj na milione proizvoda koji imaju superiorne per-formanse u proizvodima sa malom potrošnjom, doneće znatne koristi širom sveta u smislu ukupne uštede ener-gije i CO2 emisije tako što će sma\njiiti i ponovo iskoris-titi grejanje i vodu koji se rasipaju: kao posledica, to će doprineti globalnom cilju da se porast temperature zem-lje ograniči ispod 2°C.

dinju, Impel Group zgrada su tipični primeri pametnih kuća u Srbiji, koji dostižu uštedu energije i do 40%.

ION SOLUTIONS™ ima prepoznatljiv concept pametnih kuća (PAMETNA KUĆA™). Oni imaju jedno od najinova-tivnijih rešenja u ovoj oblasti. Partneri u ovom programu su kompanije MARMITEK i TAC.

Naredni FP7 projekti se trenutno realizuju u Srbiji u ovoj oblasti: ICT-2009.6.3.b, „Smart Control of Demand for Con-

Srbi

ja

45

spoljno svetlo koje se automatski uključuje i isključuje u zavisnosti od prirodnog svetla;

daljinski upravljač može da se reguliše jačinu svetla, prilagođavajući ga aktivnostima stanara;

u određeno vreme, zalivanje vrta će početi, prateći vreme potrošnje vode;

senzorima za dnevnu svetlost, moguće je automatski podiza-ti i spuštati roletne, prema promeni vremenskim uslovima;

grejanje i klima mogu se kontrolisati u celoj kući iz bilo koje zone;

zastorima se može upravljati daljinskim uprvljačem ili tajmerima prema senzorima za sunčevu svetlost.

Teritorija Srbije je potpuno pokrivena mobilnim sig-nalom. Postoje tri operatera mobilne telefonije

(MTS, Telenor i Vip). Ovi operateri imaju povoljne ra-tes pametnih telefona. Serveri za cloud computing su međunarodni (lako dostupni). Takođe ima i kompanija koje razvijaju High Performance Computing (HPC) kao preteču cloud computing-a.

Članovi AEGIS (Academic and Educational Grid Initi-ative of Serbia) su istraživači i akademske institucije u Srbiji koje koriste, obezbeđuju i razvijaju mrežne resurse. AEGIS teži da ujedini HPC u Srbiji tako što će ga integri-sati u ogromnu nacionalnu, regionalnu i pan-evropsku infrastrukturu. Inicijativa predstavlja jednu od fokusnih tačaka za razvoj nacionalne strategije za HPC. AEGIS or-ganizuje diseminacijske i trening aktivnosti, pomaže srps-kom istraživačkom društvu da razvije i isporuči mrežne aplikacije i koordinira fund raising aktivnostima.

Od 2006. godine, Scientific Computing Laboratory (SCU) (Institut za fiziku, Beograd - IPB) prepoznat je kao EU cen-tar izvrsnosti za modeliranje kompleksnih sistema. Nje-govi istraživači koriste najmodernije HPC resurse da bi sproveli numeričke simulacije i vizuelizacije klasičnih i

U Srbiji su već razvijena neka interesantna rešenja u oblastima kao što su: upravljanje saobraćajem,

automatsko lociranje vozila, automatska identifikacija tablica, itd. Sistem kontrole saobraćaja se zasniva na primeni raznih ITS aplikacija (inteligentnih transport-nih sistema). Ovi ITS obično koriste neke od dostupnih tehnologija da bi identifikovali određene događaje u saobraćaju (velika gustina saobraćaja, dugi redovi, mala ili velika brzina pojedinačnih vozila ili celih kolovoz-nih traka, veliki priliv vozila).

Kompanija VLATACOM (Beograd) je razvila sistem za automatsku identifikaciju tablica. Ovaj sistem beleži vozila koja prolaze lokaciju sa kontrolnim punktom na ulazu. Kamera sa visokom rezolucijom fotografiše broj

kvantnih višečlanih sistema. Glavna istraživačka oblast koju pokriva uključuje numeričku evaluaciju path in-tegrala, izučavanje čvrsto povezanih kvantnih sistema, ispitivanje granualrne strukture i modeliranje strans-porta u nano-poroznim materijalnima.

SCL-IPB je u centru razvoja kompjutera visokih per-formansi u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi. Ona koordini-ra Academic and Educational Grid Initiative of Serbia (AEGIS), učestvuje u pan-evropskim (EGI-Inspire) i regi-onalnim (HP-SEE) mrežnim projektima i predstavlja Sr-biju u Partnership for Advanced Computing in Europe (PRACE). 2008. godine SCL-IPB je pomogao u lansiranju veoma ambiciozne sedmogodišnje inicijative u oblasti supercomputing-a Srbiji. Centralni deo ove inicijative biće novi National Supercomputing and Data Storage Facility (NSDSF), koji će se nalaziti na IPB kampusu i u kome će biti smešten Blue Danube superkompjuter.

Srbija je republika u tranziciji. Postoji mnogo stranih investitora. Oni očekuju da upravljaju poslomna svoj način, kao što to čine u svojim zemljama. To mogu radi-ti na lakši način koristeći koncept cloud computing-a ili koristeći pametne telefone.

tablica, kompjuter prepoznaje slova i brojeve i tačno vreme prolaska i šalje podatke komandnom-kontrolnom centru. Ovi podaci mogu se koristiti za brzo računanje prosečne brzine vozila koje prolazi tu razdaljinu, za lo-kaciju ukradenih, neregistrovanih ili na bilo koji drugi način sumnjivih vozila, itd.

Pošto je obradio podatke i kreirao odgovarajuću koman-du, sistem koristi neke od VMS (Variable message signs) da obavesti korisnike o akciji koja je preduzeta. VMS poruke mogu biti ili informativne ili demanding, u za-visnosti od akcije. Glavna svrha AVL (Automated Ve-hicle Location) sistema je upravljanje voznim parkom komercijalnih vozila (putničkih, teretnih, posebnih vo-zila, itd) koji se zasniva na položaju vozila i uslovima

NOMaDska OkrUžENJa

JaVNi TraNsPOrT

Srbi

ja

sumption and Supply to Enable Balanced, Energy-Positive Buildings and Neighborhoods” (Smart-CoDe - no. 247473, kordinator: prof. Veljko Malbaša, Fakultet Tehničkih nau-ka, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija), 2010 - 2013.

Pametne kuće čine život lakšim i transparentnijim. Svi mi živimo u žurbi i svaki minut je bitan. Tako da imati takvu jednu pametnu kuću ili zgradu, znači više slobod-nog vremena. Iznad svega, ove kuće su sigurnije i bezbed-nije. Sistemi pametnih kuća nisu ekstremno skupi i mogu smanjiti potrošnju energije. Male službe mogu ugraditi delimično ili čak i potpune sisteme pametnih kuća. Ovo je takođe prilika za kvalifikovane radnike da ostanu i zaposle se u svojoj zemlji.

Neki od embedded sistema u pametnim kućama uključuju softverske alate koji se lako mogu primeniti u obične kuće:

46

Srbi

ja

UPraVLJaNJE OTPaDOM


Proizvodnja termalne energije od otpada je jedan od pri-oriteta Vlade Srbije. Racionalna upotreba sekundarnih

sirovih materijala iz resursa može da proizvede i do 5% električne energije iz tih resursa. Srbija ima pravne okvire i olakšice za upotrebu otpada kao trajnog izvora grejanja i električne nergije.

Tokom 2011. godine planiran je završetak izgradnje neko-liko elektrana (za preradu otpada za dobijanje energije). Jedan od protokola je već potpisan između Užica i Elekt-roprivrede Srbije. Protokol se tiče izgradnje elektrane (za preradu otpada) i plana da se u budućnosti uključi više opština u slične projekte. Umesto poljoprivrednih ostataka koja se spaljuju na poljima, poljoprivrednici u Srbiji mogu koristiti otpad za proizvodnju energije od biomase. Otpad iz šumarstva završava na deponijama ali se može iskoristiti za proizvodnju električne ili termalne energije. Procenjena količina drvne biomase u Srbiji koja se može iskoristiti kao gorivo je oko 5.5 miliona kubnih metara godišnje.

Gradovi Kraljevo i Novi Pazar zajedno sa nemačkim kom-panijama rade na specifičnom projektu: grade regionalni centar za otpad na niou opština za proizvodnju električne energije. Investicija je vredna 350 miliona evra.

Predviđanja eksperata ukazuju da će svet u sledećih 20-30 godi-na suočiti sa nestašicom energije. Zato su projekti za razvoj energetske efiaksnosti i nezavisnosti od vitalnog zanačaja za bilo koju zemlju, uključujući i Srbiju. Jedan od glavnih načina da se osigura energetska efikasnost je razvoj obnovljivih izvora energije i prikladnog upravljanja otpadom. Kada je u pitanju otpad u vidu ambalaže, najpre se mora smanjiti proizvodnja ot-

Trenutni trendovi u poljoprivrednoj proizvodnji zasni-va se na naprednim tehnologijama, uključujući široku

primenu informacionih tehnologija. Naročito, upotreba mreže bežičnih senzora (WSN), embedded sistemi i uda-ljeni senzori (RS) mogu osigurati pravovremeni pristup podacima i obezbediti brzu reakciju. Moderna poljoprivre-da zahteva interdisciplinarni pristup i primenu novih teh-nologija. Da bi se obezbedili bolji prinosi, neophodno je

pada, zatim se ambalaža ponovo iskroristiti i reciklirati. Zatim se prelazi na ponovno iskorišćenje energije i odlaganje. Plan za 2011. godinu je reciklirati 5% otpada, naredne godine 10%, a do 2014. najmanje 30% otpada bi trebalo reciklirati.

Eksperti za energetiku se slažu da Srbija treba da postane ključni igrač u Evropi u oblasti obnovljive energije, i ako se stvore uslovi za upotrebu ovih resursa, ne samo u obli-ku zakona već i u praksi, ona će postati kamen temeljac „zelene” energije u regionu. Ovi procesi se moraju ubrza-ti, jer je to prilika da se obezbedi energetska nezavisnost i smanji uvoz energije. Ako u sledećih nekoliko godina Srbija uspe da iskoristi samo pola kapaciteta obnovljivih izvora energije, oko 17% potražnje za električnom ener-gijom će se na ovaj način zadovoljiti. Ovi brojevi najbolje pokazuju koliko je važno obezbediti adekvatan način za brže i veče investicije u ovaj sektor.

Pravne obeveze skupljanja i sagorevanja deponijskog gasa nameće se kao pravo rešenje: sagorevanje gasa u energets-ke svrhe pri čemu se ostvaruje ekonomska dobit. Ovaj koncept podrazumeva postavljanje vertikalnih perforira-nih cevi u telo deponije (bunari, trnovi, sonde) i njihovo horizontalno povezivanje. Preko jednog kompresorskog postrojenja deponijski gas se isisava, sabija, suši i usmera-va ka gasnom motoru.

Jedan od sistema koji Srbija može da koristi je Green Pow-er Inc. Waste to Fuel system. Ovaj sistem obezbećuje pret-varanje otpada u nefosilno gorivo dizel, kerozin, lož-ulje i naftu, kao i u struju. Gorivo se može koristiti bez ikakvog prilagođavanja u postojećim mašinama.

imati informacije o svim važnim parametrima sredine. Sa primenom embedded sisteme i softverskih alata moguće je postići koncept visoko-tehnološke poljoprivrede.

Ove aplikacije su zasnovane na dizajnu i razvoju razlićitih senzora (za gas, vlagu, pritisak, temperturu, CO2, N2, itd) i bežične senzorske mreže pa sve do baza podataka i geo-grafskih informacionih sistema (razvoj informacionih sis-

procene i komunikacije između vozila i kontrolnog cen-tra. Komunikacija između kontrolnog centra i lokatora vozola realizuje se pomoću GSM mreže, korišćenjem GPRS, SMS i DATA usluga. U Srbiji, tokom prethodnih godina, postoji trend migracije mladih u velike gradove kao što su Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac. Ovakva situacija izaziva probleme u saobraćaju, probleme sa parking mestima, itd. stoga, veoma je važno imati efi-kasne inteligentne sisteme za kontrolu saobraćaja sa daljinskim upravljanjem.

Trenutno, postoje intenzivne aktivnosti u zemlji sa ciljem da seizgrade novi autoputevi i druge javne inf-rastukture i ova mogućnost treba da se iskoristi da bi

se znatno unapredila i kontrola saobraćaja uz pomoć pračenja u realnom vremenu. Ovo će nametnuti sigur-niju vožnju, skupljanje podataka u saobraćaju, dokaze za podršku pravnom sistemu, upozorenja u slučaju pri-rodnih nepogoda i/ili kritičnih situacija.

U Srbiji već postoji veliki broj informativnih tabli i va-riable message signs, različitih veličina, za za globalno upravljanje i informisanje kao što su: slobodna mesta na parkingu, maksimalna dozvoljena brzina pri određenim uslovima, obaveštenja o radovima na putu, itd.

Međutim, Srbiji još uvek nedostaje pouzdan i raznovrs-tan sistem javnog prevoza.

47

tema koji imaju kapacitet da efikasno skladište i pretražuju ogromne količine podataka iz multimodalnih senzora).

Mere se mogu primeniti sa većom preciznošću i efikas-nošću, i tako obezbediti veći kvalitet hrane, zaštitu životne sredine i značajne uštede. Pored toga, može se postići bolje razumevanje potpornih procesa i validacija i prilagođavanje korišćenih modela. Poljoprivreda je jedan od glavnih sektora u JIE regionu. Vojvodina je regionalni lider u ovom sektoru i poljoprivreda predstavlja 40% BDP u toj regiji.

BioSense Center na Univerzitetu u Novom Sadu je multi-disciplinarni istraživački centar, čiji rad je posvećen razvo-ju i primeni ICT koncepta (uključujući embedded sisteme i industrijsku informatiku), metoda i alata u poljoprivredi, šumarstvu, ekologiji i inženjerstvu životne sredine (slika dole). Centar je formiran sa ciljem da se suoči sa raznim

istraživačkim i tehnološkim izazovima: od razvoja novih senzora za detekciju i merenje specifičnih zagađivača, do integracije izmerenih podataka u jedinstvenu bazu.

Srbija ima priznate centre kao što su BioSense koji mogu da obezbede usluge za akviziciju i analizu podataka pot-rebnih za veliki broj različitih korisnika u regionu. Veli-ka dostupnost pouzdanih podataka će učvrstiti ubrzani razvoj savremenog istraživanja u ekologiji, inženjerstvu životne sredine, šumarstvu i poljoprivredi.

Za dalji razvoj važno je primetiti da je u okviru FP7 projek-ta „EXPEER - Distributed Infrastructure for EXPErimenta-tion in Ecosystem Research”, pilot sajt BioSense centra na Fruškoj Gori (planina blizu Novog Sada) u okviru kojeg je razvijena i implementriana bežična senzorska mreža, iza-bran za jedan od top 30 HIOS (Highly Instrumented Obser-vational Sites) sajtova Evrope.

Srbi

ja

slovenija

50

Fleksibilna proizvodnja je veoma važna za Sloveniju. Farmaceutska, automobilska industrija i industrija

hrane su među najvažnijima. Da bi bila dovoljno konku-rentna i fleksibilna, mora primeniti efikasne tehnologije industrijske informatike.

Efikasna i fleksibilna proizvodnjaNova SW rešenja bi trebalo da omoguće maksimalnu flek-sibilnost i prilagodljivost proizvodne kompanije trenut-nim potrebama potrošača, uslovima tržišta i tehničkim ka-pacitetima proizvodnog pogona. Opšti cilj je poboljšanje kontrole proizvodnog pogona, fleksibilnosti i efikasnosti proizvodnje, eksploataciju resursa, sigurnost proizvodn-je, profitabilnost, niske troškove održavanja, unapređen kvalitet proizvodnje i u završnoj fazi da dostigne efikasnu i „100 % dostupnu fabriku”.

Integracija sistemaPostoji potreba da se razviju različiti SW proizvodi za podršku holističkom upravljanju proizvodne kompanije uzimajući u obzir ne samo tehničke aspekte proizvodn-je već i organizacione, finansijske i druge aspekte. Ovo uključuje i podršku procesu odlučivanja (sistem podrške procesu odlučivanja za proizvodni menadžment, sistem za upravljanje lancom snabdevanja, online procena in-dikatora proizvodnih performansi) kao i upotreba na-prednih kontrolnih metoda u proizvodnom pogonu i integraciju svih informacionih i DCS sistema u fabrici. Integracija različitih DCS i informacionih sistema (SCA-DA, MES, ERP) u holistički informacioni sistem podrazu-meva online pristup svim podacima iz različitih baza. Na osnovu različitih podataka, nove korisne informacije o trenutnom stanju kompanije mogu se izvući i iskoristiti

Slovenačke energetske agencije podržavaju tranzici-ju ka održivijoj energiji sa opštim ciljem da podrži

održivi razvoj u kontekstu energije, dajuži balansiran doprinos postizanju opštih ciljeva sigurnosti u snab-devanju energijom, konkurentnosti, i zaštite životne sredine. Energetski sistem bi trebalo da postane flek-sibilnija i da može da odgovori potrebama potrošača, dinamičkoj potrošnji i nepredvidivim greškama njeg-ovih podsistema. Zbog sve veće potrošnje, u Sloveniji

za efikasnije i preciznije donošenje odluka na različitim nivoima upravljanja.

Napredni kontrolni sistemiSloženost proizvodnih procesa je sve veća i stoga zahteva nova rešenja za kontrolne sisteme. Za efikasnu, pouzdanu i sigurnu kontrolu industrijskih procesa nove kontrolne metode bi trebalo da se primene. Razni napredni teoretski koncepti kao što su kontrola zasnovana na modelu, adap-tivna, fazi , prediktivna kontrola, gain scheduling i razne metode za online detekciju grešaka, procena degradacije, isl. Bi zajedno sa novim hardverskim platformama (DSP, FPGA) doprineti u većem stepenu dinamičnijoj kontroli i većoj prilagodljivosti promenama u proizvodnom po-gonu, i efikasnijoj, pouzdanijoj i sigurnijoj kontroli pro-izvodnje.

Upravljanje energijom u proizvodnjiIndustrijska proizvodnja je veliki potrošač električne energije, grejanja, gasa, uglja i ostalih oblika energije koje se dobijaju bilo iz javne infrastrukture bilo iz internih elektrana. Sa druge strane, industrija može da obezbedi značajnu količinu energije dobijene iz otpada u obliku pare, tople vode ili toplih gasova, koji su proizvod njenih tehnoloških procesa. Nove tehnologije zasnovane na ekp-loataciji obnovljivih izvora i industrijskog otpada takođe dobijaju na važnosti. Zbog svega navedenog, nova rešenja industrijske informatike moraju da se razviju, sistemi za potpuni online praćenje energetskih tokova u kompaniji, sistema za upravljanje potrošnjom energije, sistemi za re-dukciju potrošnje peak energije, i novi koncepti za uprav-ljanje energijom (npr. pametne mreže) mogu značajno da smanje potrošnju i troškove u industriji.

„Proizvodni sektor je veoma važan za Sloveniju. Farmaceutska, automobilska industrija i industrija hrane su među najvažnijima.”

Slov

enija

sLOVENiJaFLEksiBiLNa PrOiZVODNJa

TržišTE „ZELENE” ENErgiJE se grade novi klasični energetski objekti zajedno sa instalacijom novih obnovljivih izvora energije (fo-tonaponske instalacije su u Sloveniji 2010. godine dos-tigle 10 MW). Kako upravljanje energijom postaje sve složenije, potrebni su novi koncepti i sistemi online upravljanja svim potrošačima energije i izvorima na inteligentan način, na primer korišćenjem koncepta

„pametnih mreža".

Privatne kuće su relativno veliki potrošači energije. Potrošnja može uspešno da se smanji stalnim praćenjem

i kontrolom potrošača energije, ponovnim iskorišćenjem

EFikasNO kOrišćENJE ENErgiJEneiskorišćene energije za grejanje, inteligentnim sistemima grejanja i ventilacije (HVAC), korišćenjem efikasnih kom-binovanog sistema za kogeneraciju grejanja i električne

51

energije i nove vrste energetskih izvora (npr. solarni paneli, turbine na vetar, gorivne ćelije, geotermalna energija). Prime-na novih rešenja zahteva dizajn nove vrste embedded sistema,

Oblast primene „Pametnih” kuća se bavi novom praksom da se poveća automatizacija aparata i

uređaja za domaćinstvo u stambenom prostoru, naročito pomoću elektronike. Tehnike koje se primenjuju u pa-metnim kućama su automatsko ili polu-automatsko up-ravljanje osvetljenjem, vratima i prozorima, grejanjem, ventilacijom, klimom, sistemima za bezbednost i nad-zor, kontrola sistema za zabavnog karaktera, zalivanje

Populacija u regionu Jugoistočne Evrope je sve stari-ja. U Sloveniji odnos populacije preko 65 godina je

trenutno 17.5%. Veliki broj starijih ljudi žive sami, neki žive sa decom, ali većina mlađeg dela odrasle populaci-je radi tokom celog dana. Za mnoge stare ljude kvalitet života je takođe narušen lošim zdravljem. Postoji potreba da se omogući da stariji ljudi mogu da prate svoje zdravst-veno stanje i da imaju adekvatnu medicinsku i socijalnu uslugu i podršku u hitnim slučajevima. Savremene teh-nologije imaju ogroman potencijal da pomognu starijim

Moderna društva u velikoj meri zavise od efikasnih i pouzdanih usluga u javnim infrastrukturama i

administraciji (vvladine kancelarije, železničke/auto-buske stanice, aerodromi, javne zgrade, zabavni objek-ti, gradski parkovi, loakcija parkinga, sportski objekti, itd). Usluge i kontrola postojećih infrastruktura je da-nas često nedovoljna i suviše često su ljudi suočeni sa dugim redovima, problemima sa kapacitetom, nepouz-danim uslugama, ili čak opasnim situacijama. Da bi se obezbedile brže i pogodnije javne usluge ovi objekti bi trebalo da poseduju razne oglasne table i šaltere za info-macije, sa intuitivnim interfejsom da na prirodan način mogu odgovoriti na potrebe korisnika, raznovrstnost senzora za praćenje posetilaca, razne alarmne sisteme, sisteme za kontrolu evakuacije u hitnim slučajevima, itd. Očigledno je da embedded sistemi imaju priliku da daju inteligentna rešenja za pomenute probleme.

„PaMETNE“ kUćE

JaVNi TraNsPOrT

senzora i algoritama koji imaju kapacitet za online upravljan-je svim potrošačima energije i izvorima na inteligentan način, na primer korišćenjem koncepta „pametnih mreža”.

biljaka, hranjenje ljubimaca, promena „ambijentalne atmosfere” za različite događaje (kao što su večere ili zabave), i upotreba domaćih robota. Bežični komunika-cioni sistemi i centralni kontrolni sistem su najvažniji delovi kontrolnog sistema pametne kuće koji treba da obezbede veću funkcionalnost, pristupačnost, pouzda-nost, bezbednost i dobar „ambijentalnu atmosferu” i komfor u stambenoj kući.

ljudima da žive nezavisno. Novi lični sistemi i senzori za praćenje krvnog pritiska, nivoa holesterola, pulsa i disanja, težine i visine, nivoa boli i raspoloženja moraju se razviti. Lični podaci mogu da se pošalju specijalnim medicinskim centrima za dalju analaizu i na kraju z ap-reduzimanje adekvatnih koraka. Novi komunikacioni mediji i novi razvijeni jednostavni SW proizvodi takođe mogu biti korisni za održavanje veze sa javnim službama i za akrivno učešće u društvu.

U Sloveniji i regionu Jugoistočne Evrope postoji potre-ba da se unapredi logistika u sistemu javnog transporta (vozovi, autobuski saobraćaj, saobraćajni podaci, po-morski transport…) da bi se obezbedio brz, efikasan, si-guran i pristupačan transport i mobilnost ljudi i dobara. Slovenija trenutno radi na projektu za naplatu putarina preko GPs sistema i već je postavila kompletan sistem za saobraćajne podatke na svojim autoputevima, ali još mnogo napora mora da se uloži u železnički sistem, saobraćaj u gradovima i parking objekte. Ovo je prilika da se omoguće nova inteligentna rešenja u oblasti em-bedded sistema i tako obeznedi bolje praćenje i kontrola saobraćaja, bolja kontrola drumske infrastrukture (aktiv-na podrška za bezbednost na putevima, sistemi za uprav-ljanje saobraćajem sa kooperativnijim vozilima, aktivni mostovi, sigurni tuneli…), automatski parking objekti, efikasna naplata putarina, efikasna kontrola pristupa.


Upravljanje otpadom (sakupljanje, transport, obra-da, reciklaža i odlaganje, kao i upravljanje otpad-

nim materijalom) postaje ozbiljan problem u Sloveniji. Poslednji podaci pokazuju da Slovenija proizvodi oko 400 kg otpada po glavi stanovnika godišnje. Postojeće deponije i postrojenja za preradu otpada su zastareli i ne zadovoljavaju propise EU zajednice. Skoro isti pro-blem nalazimo i kod postojećih postrojenja za preradu

UPraVLJaNJE OTPaDOMotpadnih voda. Zbog svega ovoga, vlada je pokrenula snažnu inicijativu da stimuliše skupljanje otpada, us-postavi online praćenje i da izradi nova postrojenja za preradu i reciklažu otpada. I industrijska informatika i embedded sistemi mogu mnogo učiniti da se ovaj cilj postogne kroz uvođenje novih inteligentnih rešenja u oblasti praćenja otpada i naprednu kontrolu postrojenja za preradu i reciklažu.

Slov

enija

rumunija

54

Rumunska ekonomija se odlikuje velikom mikro i ma-kroekonomskom nestabilnošću koja je nastala usled

tranzicije ka funkcionalnoj tržišnoj ekonomiji. Direktne strane investicije igraju krajnje važnu ulogu u formi-ranju fiksnog kapitala koji je neophodan za optimalno funkcionisanje u okviru organizacija i inovacije koje do-vode do smanjenja proizvodnih troškova i implicitno se unapređuje njihov kvalitet.

Dve najvažnije karakteristike trenutnog razvoja i istra-živanja u industrijskim sistemima u Rumuniji su:

Podrška razvojU mikro-preduzeća, koju kofinansira Evropska Unija. Kroz ovu inicijativu, mikro-preduzeća mogu da nabave novu opremu i tehnologije, nove IT sisteme (hardver/softver), da izgrade/prošire/unapre-de proizvodne kapacitete;

Inicijacija regionalnih operativnoh programa za obezbeđivanje struktura podrške za preduzeća, da bi se obezbedili kapaciteti za realizaciju ekonomskih ak-tivnosti (proizvodnja). Svrha je privući investicije da bi se iskoristile prednosti materijalnog i ljudskog po-tencijala u oblasti gde su ti kapaciteti smešteni.

SC Siemens SRL, SC Thermo-Invest SRL, SC Technosam SRL, Satu Mare, Electronic April predstavljaju reprezen-tativne primere mikro-preduzeća koji uključuju profil njihovih aktivnosti, dizajn, softver, implementaciju, sklopove i distribuciju industrijskih automatizovanih sistema. Tenaris (Silcotulb Zalau), Emerson (Cluj-Napo-ca Romania), SC BETAK SA Bistriţa, Mechel S.A. Câmpia Turzii, su samo neki od važnih stranih kompanija koje su uložile u lokalne proizvodne aktivnosti.

Oblast primene je cilj koji je uključen u nacionalni Pro-gram 4 – partnerstvo u Priroritetnim domenima – koji ima za cilj da stvori bolju saradnju između ekonomskih aktera i jedinica javne administracije da ciljem stvaranja i implementacije novih tehnologija, proizvoda i inova-tivnih usluga.

Razvoj u ovoj oblasti predstavlja efikasno rešenje za va-lorizaciju tehničkom modernizacijom starih, postojećih industrijskih preduzeća za stvaranje i širenje novih firm i otvaranje novih radnih mesta.

Najveći deo malih i srednjih preduzeća u Rumuniji su u ranoj fazi poslovnog umrežavanja pošto su nedavno počela da usvajaju integrisane informacione sisteme kao što su Enterprise Resource Planning (ERP), Custo-mer Relationship Management (CRM) i Supply Chain

Management (SCM). Poslovni problemi kao što su: dug pripremni period u poslovnim procesima, dug ciklus-ni period u poslovnim transakcijama, velike zalihe, slaba iskorišćenost kako finansijskih tako i ostalih re-sursa preduzeća, nezadovolj-ni korisnici i snabdevači, nemogućnost da se izbori sa konkurencijom, slaba flek-sibilnost u upravljanju lancem potražnje, nemogućnost da se planira rast i budućnost, slaba dinamičnost zbog nedostatka integrisanog sistema prenosa informacija u preduzeću, i nedostatak informacionih sistema usmere-nih na planiranje i kontrolu.

Uzevši u obzir da su resursi rumunskih MSP ograničeni (ljudski resursi, novac, itd) i većina menadžera nema kritično poznavanje modernog ERP softvera i njegove primene, upravljanje procesom promena je slabo, razvoj operacija i Business Process Reengineering (BPR) nemaju veliku podršku, ERP projektu nije posvećeno dovoljno pažnje (on se posmatra kao običan problem u kupovini softvera) – da zaključimo: MSP menadžerima nedostaje ekspertiza u ERP projektima.

Kada je u pitanju usvajanje ERP softverskog rešenja u rumunskim kompanijama, ono je još uvek na niskom nivou. Prema studiji koju je realizovala Agora Media u saradnju sa Sensimark-om, 42,l9% kompanija koje vrede preko milion dolara, primenilo je ERP rešenje, dok 14,9% su bile u različitim fazama njegove primene, od kojih je najveći broj u Bukureštu. Preostalih 42,2% kompanija nisu imali takvo rešenje. Ovako visok pro-cenat je posledicia toga da 23,2% kompanija nije imple-mentiralo ERP sistem, čak i ne zna za njega, a približno 18,8% je čulo za takvo rešenje ali ne razume njegovu primenu, funkcionalnost i značaj takvih proizvoda. Izuzev bankarstva i farmaceutskog sistema, veći deo kompanija koje su primenile ERP sistem, 64,8% su u proizvodnom sektoru, 57,6% u distribuciji i 53,3% u maloprodaji.

Ova klasifikacija je prirodna imajući u vidu da generalno, potreba za hitnom primenom ERP je uglavnom za kom-panije koje su suočene sa brzim protokom podataka. Ono što je izuzetno važno za razvoj ERP tržišta u Rumuniji jeste činjenica da samo 20% slučajeva primene pokriva sve fun-cije poslovanja. Tamo gde su funkcije delimično pokrivene, najveći stepen je pokriven finansijkim računovodstvenim aspektima. Računovodstvene i finansijske aktivnosti se nalaze u približno 80% svih primena ERP. Postoji i drugi ešalon – isplsata, analize i izveštaji, proizvodnja, malo-prodaja, marketing. Slabija primena strateških modula je primetna i pokazuje još jednom „osnovni nivo” na kome se ERP sistemi mogu razumeti i primeniti.

„Rumunska ekonomija se odlikuje velikom mikro i makroekonomskom nestabilnošću koja je nastala usled tranzicije ka funkcionalnoj tržišnoj ekonomiji.”

Rum

unija

rUMUNiJa


Već duže vreme unazad, rumunska proizvodnja struje od uglja, lignite, nafte, gasa i hidro snage, pokriva 70%

potrebe za energijom. 2002. godine procenat obnovljivih energetskih izvora (RES) za primarnu potrošnju energije je bio manji od 1%, izuzev velikih hidro-pos-triojenja (> 10MW). 2010. godine, skoro 15% potrošene energije je proizvedeno iz RES. Primena projekata sa čistim resur-sima će smanjiti uvoz i ravnotežu u plaćanju u energets-kom sektoru.

Male hidroelektrane (<10MW) predtavljaju najperspektiv-niji izvor čiste energije. Procenjuje se da je više od 2000 loka-cija samo u Transilvanijskim planinama, pogodno za razvoj malih hidroelektrana. Rumunija ima najmanje 767 hidro-elektrana, od kojih su 621 hidroelektrane. Male hidroelekt-rane u Rumuniji imaju ukupan kapacitet od 1,125 MW.

TržišTE „ZELENE” ENErgiJERumunija ima i resurse popout energije vetra, i veliki broj postrojenja se koristi od malih autonomnih jedinica za seoska područja do velikih elektrana. Prognoza za proiz-vodnju energije od vetra u Rumuniji procenjuje rast od 800 MW 2010. godine do 2800 MWh 2020.

Potencijalno tržište za solarnu energiju je veoma veoli-ko, ali su potrebne posebne investicije da bi se iskoris-tio ovaj čisti izvor energije. Prosečna solarna radijacija u Rumuniji se kreće od 1100 do 1300 kWh/m2 godišnje, za više od pola zemlje. Kada bi se solarni resursi u Ru-muniji koristili samo za solarnu termalnu primenu, ova zemlja bi imala potencijal od 60 PJ godišnje. Rumunski solarni potencijal je približno 1200 GWh. Procenjuje se da će proizvodnja energije porasti od 0 2010. godine do 140 MWh 2020. Što se tiče geotermalnih instalacija,

„ZELENa“ EVrOPa

Skoro 15% rumunske potrošnje energije počiva na zelenim, obnovljivim izvorima, 3% više nego pre de-

set godina. To znači da je rumunska potrošnja energije daleko iznad evropskog proseka od 9%. 29,9% energije predstavlja prirodni gas, 25,8% nafta, 21,3% fosilna gori-va i 8,6% nuklearna energija (slika 16).

Rumunska ukupna potrošnja energije (primarna potro-šnja) po glavi stanovnika je skoro dva puta niža od EU proseka. Primarna potrošnja se drastično smanjila iz-među 1990. i 2000. godine (-3,1% godišnje) i neznatno povećala do 2008. (+1,1% godišnje). 2009. godine, jer Rumunija je pogođena globalne krize, primarna potršnja goriva je opala za 2.5%.

Udeo industrije u krajnjoj potrošnji je opao između 1990. i 2009. godine, od 60% 1990. godine na 36% 2009. godine. pad se objašnjava povečanjem udela stambe-nog sektora i brzim rastom u potršnji energije u trans-portu (21% krajnje potrošnje, u poređenju sa 9% 1990. godine).

U 2010. godini proizvodnja električne energije došla je do ukupno 59,14 TWh, 4,3% više nego prethodne godine. Ugalj je dominantno gorivo za proizvodnju električne energije. Udeo nafte je opao od 18% proizvodnje struje do 1% tokom poslednje dve decenije. Zbog nukearnih i hidroelektrana, procenat proizvodnje energije bez CO2 se mznačajno povećao, od 18% 1990. godine na 46% 2009. godine.

Rumunija emituje 40% manje CO2 nego Assigned Amount Units (AAUs) CO2. Rumunija je 2008. godine emitovala 94660 metričkih tona CO2. ovo predstavlja 0,31% emisije u čitavom svetu (slika 17).

Emisija CO2 po proizvedenom kWh se smanjila posled-njih deset godina, od 550 g CO2/kWh na 410 g CO2/kWh, ali je to ipak 21% iznad EU proseka.

Slika 16: Potrošnja energije u Rumuniji (izvor: ec.europa.eu)

Slika 17: Emisija CO2 po sektorima (izvor: ec.europa.eu)

56

Rumunija ima kapacitet od oko 145,1 MW, proizvodeći 2,841 TJ/godišnje. Ova energija se proizvodi iz 96 bunara sa toplom vodom, čija se temperature kreće između 55

- 115°C. 37 ovih nunara se koristi isključivo u zdravstve-ne i rekreativne svrhe. Bušenje novih bunara je veoma skup process – oko 30% ukupne investicije u geotermal-na postrojenja za proizvodnju energije, dok je za grejanje čak više, oko 50 - 70%.

S obzirom da je procenjen na 88000GWh godišnje, iz-vori biomase u Rumuniji imaju veliki potencijal. Oko

Rumunija troši oko 5% svog BDP na zdracstvo. Tokom 2010. godine, Rumunija je potrošila samo 275 evra

po osobi, što je među najnižim u EU i 10 manje nego što zapadnoevropske zemlje troše za svoje sisteme zdravst-vene podrške. Austrija troši 2186 evra po osobi godišnje, Luksemburg 3526 evra, Švajcarska i Norveška oko 2820 evra.

U 2005. godini bilo je u proseku 1,9 doktora i 7,7 kreveta na 1000 ljudi. U oktobru 2009. godine, Rumunija je imala oko 50000 doktora, a u avgustu 2010. samo 425 bolnica. Pa ipak, u maju 2010. godine, posle sastanka sa IMF pred- stavnicima, Rumunska Vlada je odlučila da zatvori oko 200 bolnica i da rasporedi medicinsko osoblje. Od aprila 2011, 67 bolnica je zatvoreno.

Poslednjih 20 godina prosečna efikasnost energet-skog sektora se znatno povećala, od 23% do 38%.

Do povećanja efikasnosti je došlo usled povećanja pro-centa hidro-energije u proizvodnji kao i modernizaci-jje termalnih elektrana. Stare elektrane su zamenila postrojenja na gas, koja imaju veći nivo efikasnosti. Pa ipak, prosečni gubici koji nastaju u transportu i dis-tribuciji su u Rumuniji dva puta veći od EU proseka, 14% 2009. godine, i u porastu su od 1990. godine kada je bio 9%.

Rumunski National Energy Efficiency Action Plan pos-tavio je cilj za ušredu energije od 2,8 Mtoe do 2016. On ima za cilj da unapredi industrijsku energetsku efikas-nost i uključi dobrovoljne sporazume, finansijske ins-trumente i uredbe. Tako, industrija se stimuliše da us-voji mere štednje energije (modernizacija tehnoloških procesa ili efikasna upotreba energije). Romanian Fund

66% otpada od drveta je na Karpatima i Pod-Karpa-tima, a oko 58% poljoprivrednog otpada se nalazi u Južnoj Ravnici, Zapadnoj Ravnici, i Moldaviji. Proce-njuje se da korišćenjem biomase, proizvodnja energije može porasti od skoro 0 2010. godine do 350 MWh 2020. godine.

Rumunska strategija za energetiku (The Romanian Energy Strategy) 2007 - 2020. postavila je ciljeve za proizvodnju energije iz obnovljivih resursa: 35% 2015. godine i 38% 2020. godine.

U Rumuniji, najčešći uzroci smrti su rak i srčane bolesti. Bolesti kao što su HIV/AIDS, tuberkuloza, sifilis ili virusni hepatitis su češće nego u ostalim evropskim zemljama.

Glavni uzrok za kolaps sistema je to što samo 4,1 miliona ljudi plaća zdravstveno osiguranje, a oko 11,6 miliona ga koristi. Politika privatnog zdravstvenog osiguranja se spo-ro razvija i 36% troškova medicinskog sistema, u proseku se trenutno izdržava od strane stanovnika, mimo troškova njihovog zdravstvenog osiguranjzdravstveno osiguranje predstavlja 10,7% prihoda.

Rumunski sistem za zdravstvenu podršku se finansira kroz National Health Insurance Fund, koji je nagomilao dug od preko 100 miliona evra (u maju 2010).

for Energy Efficiency nudi subvencije industrijskim kompanijama koje predlažu projekte za energetsku efi-kasnost i obnovljive izvore energije.

U okviru National Strategy for Energy Efficiency za pe-riod 2004 - 2015., postavljen je cilj da se potrošnja ener-gije smanji za 40% do 2015. godine: 41% smanjenja bi trebalo da se postigne u zgradama, 29% u energetskom sektoru, 16% u industriji i 14% u transportu.

U poslednje dve decenije, potrošnja energije u indus-trijskom sektoru je opala drastično (65%). Zbog glo-balne krize, samo u 2009. godini, potrošnja energije je opala za 24%. Energetski intezivne grane imaju 64% industrijske potrošnje. Udeo hemijske industri-je je 32% ukupne industrijske potrošnje, zatim sledi industrija čelika (23%), nemetalnih minerala sa 7% i papira sa 2%.



Rum

unija

57Povećanje svesti o globalnom zagrevanju nateralo je

važne aktere i industrije da se suoče sa dva izazova: smanjenje emisije gasova staklene bašte i obezbeđivanje stabilnog snabdevanja energijom u situaciji kada je potrošnja sve veća, za koju se predviđa porast od 71% od 2003. do 2030. godine. Istovremeno rešavanje ova dva problema dovelo je do zaključka da se obnovljivi izvo-ri energije čine kao veoma atraktivno rešenje, pošto ne zavise od zaliha fosilnih goriva i ne dovode do emisije gasova staklene bašte.

Stoga, greajanje i rashlađivanje pomoću obnovlji-ve energije kao što je solarna je klučno rešenje za energetske i probleme sredine. Rumunija ima važan potencijal kada je solarna energija u pitanju, zbog svog geografskog položaja i povoljnih klimatskih uslova.

Na rumunskom tržištu mobilnih komunikacija pos-toji pet operstera mobilne telefonije koje koriste

kombinaciju GSM, CDMA i WCDMA tehnologija. Tre-nutni nivo prodora na tržište ukazuje na zasićenost, iako je očigledno da pojedinci koriste i po više SIM-kartica. Mobilna broadband mreža je lako dostupna, uz lansiranje konkurentnih 3G mreža, a usled velike kon-kurencije usluge su postale veoma pristupačne.

Mobilni Internet

Zapp nudi bežičnu broadband uslugu zasnovanu na CDMA 1x i 1xEV-DO tehnologiji, sa brzinom i do 0,4 Mbit/s downstream / 153 kbit/s upstream. Nedavno, mreža je dodala i EV-DO Rev. A kapacitete, sa 3,1 Mbit/s downstream / 1,8 Mbit/s upstream. Pretplata nudi neograničen prenos podataka, sa ograničenjem brzine posle određene količine prenetih podataka. UMTS 3G+ mreža se trenutno koristi, sa brzinom i do 7.2 Mbit/s.

Orange Romania nudi 3G/3G+ uslugu i do 7.2 Mbit/s u određenim oblastima. Neograničeno vreme i 8 GB/mesec ograničenje saobraćaja. Paketi sa manjom cenom i man-jim saobraćajem su takođe dostupni. Pored toga, tamo gde je 3G/3G+ nedostupan, postoji pokrivenost GPRS / EDGE /

U2010. godini, velika prodaja aparata za domaćinstvo se smanjila za 15%. Tržište malih kućnih aparata za

20% (slika 18).

Velika većina rumunskih gradskih domaćinstava ima moderne aparate. Seoska domaćinstva ili ona u grado-vima sa manje od 50000 stanovnika imaju manji broj aparata. Razlika je u uređajima koji nisu preko potreb-ni: laptopovi, štampači, mp3 plejeri, klima, kućni bios-kop, itd.

Izrađeni su zakoni koji podržavaju razvoj u ovoj oblas-ti. Uvođenje „Zelenih sertifikata” ohrabruje industrijs-ki razvoj solarne energije i pruža nove mogućnosti za proizvođače mašina i graditelje postrojenja na nacional-nom i međunarodnom nivou. Šest „Zelenih sertifikata” je dato svakom MWh koji je instaliran, što nije slučaj ni sa jednim drugim projektom. Prvi strain investitor je nedavno započeo proizvodnju fotonaponskih modula u Rumuniji.

Takođe privatna domaćinstva se podstiču da koriste solarnu energiju da bi pokrili svoju potrošnju energije. The „Casa Ver-de (Green House)” Program uključuje solarnu energiju, bioma-su i termalnu energiju i postigao je veliki uspeh u Rumuniji.

Prva faza nacionalnog programa pod nazivom „Green House" postigla je rezultate bolje nego što se očekivalo, a njihova primena prevazilazi globalnu vrednost projekta.

UMTS mrežom (tamo gde je dostupna) obezbeđujući brzi-nu između 220-384 kbit/s downstream.

Vodafone Romania takođe korisi 3G/3G+ technologije, sa brzinama do 7.2 Mbit/s. HSDPA pokriće je uglavnom usmeren na Bukurešt i nekoliko drugih glavnih gradova i destinacija.

"Pametni" telefoni

Tržište mobilnih telefona u Rumuniji počinje da se raz-vija. Pojavljivanje pametnih telefona na svetskom ni-vou je promenilo način razmišljanja koji su ljudi imali o svojim telefonima, i Rumunija nije izuzetak.

Istraživanja ukazuju na mali prodor IOS, Android i BlackBerry telefona (manje od % ukupnog broja pamet-nih telefona), uz dominaciju Szmbiana, pošto Nokia ima najveći udeo na rumunskom tržištu. Rumunija je bliže Indiji i jugo-istočnoj Aziji gde je Szmbian glavni OS za pametne telephone, za razliku od SAD.

Mali broj pametnih telefona predstavlja problem za ru-munske dizajnere aplikacija. Zbog toga nema mnogo lo-kalnih aplikacija i kada aplikacija dostigne 10000 preu-

„PaMETNE” kUćE

NOMaDska OkrUžENJa


Rum

unija

Slika 18: Evolucija tržišta aparata za domaćinstvo od 2007 - 2010(izvor: GfK Romania)

58

zimanja, to se smatra uspehom. Međutim, aplikacije kao što su Ovi Maps, Google Maps, Facebook su veoma popu-larne među rumunskim korisnicima pametnih telefona.

Rumunsko tržište je veoma malo, pa ni reklamiranje niti premium aplikacije ne mogu da zarade dovoljno novca.

Informaciona tehnologija

Posle perioda stagnacije, u Rumuniji je povećana kupo-vina desktop računara, monitora i druge opreme, kao i

Efikasan sistem gradskog prevoza je neophodan za dobro funkcionisanje i dnevne aktivnosti, i ima veo-

ma važan uticaj na ekonomski rast.

Bukurešt je jedini grad u Rumuniji koji od 2009. godi-ne ima sistem podzemne železnice, koji se sastoji od Bukureštanskog Metroa i sistem lake železnice Regia Autonomă de Transport Bucureşti.

Danas je to jedan od najdostupnijih sistema buku-reštanske mreže javnog prevoza sa prosekom od 800000 putnika tokom radnih dana. Mreža je duga ukupno 67 km i ima 49 stanica.

Takođe je bilo i predloga da se metro mreže izgrade i drugim velikim gradovima kao što je Kluž.

Najveći rumunski gradovi bi trebalo da imaju trans-portne nadležne organe po modelu postojećih u Berli-nu i Parizu, koji služe milionima korinika i uspevaju da obezbede dodatu vrednost kvalititetu koji pružaju.

Ako vlasti rasporede fondove na transportne kompa-nije, i tako ohrabre nove projekte, i ako budu vodili kampanje za unapređenje korišćenja javnog transpor-ta, onda će se situacija drastično promeniti: aktivnos-ti će se poboljšati, kvalitet živora će porasti i građani će imati efikasan, bezbedan, brz i udoban sistem jav-nog prevoza. U tom kontektu, svaki grad, kao mnogi gradovi u Evropi, mora imati vlasti zadužene za javni transport da bi obezbedili kvalitet njegovog rada. Pro-cenjuje se da je ukupna mreža puteva u Rumuniji 198 817 km, od kojih je 60 043 km asfaltirano, a 138 774 km (2004) nije. World Bank procenjuje da je dužina puteva van gradova i opština (npr. osim ulica i seos-kih puteva) oko 78 000 km.

Prema europaworld.com, 2004. godine u Rumuniji bilo je:

3.225.000 automobila43.000 gradskih i međugradskih autobusa482.000 kamiona i kombija235.000 motora i mopeda.

U 2010. godini, procenjuje se da 4 miliona automobila postoji u Rumuniji.

mobilnih računara. Prodaja u ovom sektoru je porasla 2011. godine za 27,5% u poređenju sa istim kvartalom 2010. godine

Potrebe potrošača, i privatnih i komercijalnih, za pris-tupom internetu sa cilje učenja, druženja, kupovine, zabave nastavlja da raste, i uslovljava korisnike da IT proizvode smatraju za nešto što se mora imati. Desk-top računari su takođe bili u zelenoj zoni; međutim, stopa rasta je bila skoro četiri puta manja od rezultata koji su imali laptop računari.

Kao relativno nova ćlanica EU, Rumunija je uložila značajna sredstva da dostigne evropske standarde u nekoliko oblasti. Problemi javnog transporta postaju sve važniji. Romanian Association of Public Transport (URTP) je glavni pokretač u ovoj oblasti, i predstavlja većinu rumunskih javnih transportnih operatera. Kao deo njegovih napora da uspostavi visoke standarde za svoje članove i da pomogne u radu njihovih službi, URTP objavljuje statistički godišnjak koji predstavlja os-novu za process odlučivanja za velike i male operatere.

URTP je glavni predstavnik rumunskog javnog trans-porta sa 52 člana, od kojih su 36 operateri. Sam je član nekoliko organizacija za javni transport i redovno učestvuje u projektima i ekspertskim konferencijama širom Evrope.

Rumunski železnički transportni sistem

Posle otvaranja bivšeg istočnog bloka početkom 90-tih, niz pan-evropskih konferencija o transportu je održano sa ciljem da identifikuje transportnu infrastrukturu i njene razvojne potrebe u Istočnoj Evropi. Definisan je niz koridora. Koridori čine mrežu koja se proteže od za-pada (Nirnberg) do istoka (Nižnji Novgorod), i od severa (Helsinki) do juga (Solun)

Ako se uzme u obzir integracija nacionalnog transport-nog sistema sa evropskim sistemiima, mora se primetiti da kroz Rumuniju prolaze sledeći koridori:

Koridor IV: Centralna Evropa – Jugoistočna Evropa Berlin/Nirnberg–Prag–Budimpešta–Arad-Bukurešt–Constanta, Arad–Temišvar–Krajova–Kalafat–Vidin–Is-tanbul/Solun;

Koridor VII: Dunav (plovni/rečni koridor);

Koridor IX: Severoistočna Evropa – Jugoistočna Evropa, Helsinki-S.Petersburg-Kijev/Moskva-Odesa-Kišinjev-Jaši-Bukurešt-Đurđu-Dimitrovgrad-Aleksandropolis.

S obzirom na nivo integracije rumunskog železnićkog sistema u pan-evropske koridore, možemo pomenuti sledeće posebne karakteristike loaklnog železnićkog sistema: u kontekstu operabilnosti, u vezi sa troškovima obezbeđivanja interoperabilnosti na železnićkoj mreži,

JaVNi TraNsPOrT

Rum

unija

59

Upravljanje otpadom je težak i složen problem u Rumuniiji. Njegovo rešavanje prema pravilima o

zaštiti životne sredine koje je postavila Evropska Unija je još uvek daleko. Šta više, on postaje sve veći, naročito kada se radi o domaćem otpadu, jer se količine otpada povećavaju i ne postoji adekvatno rešenje za različite faze njegove prerade.

Na listi rumunskih ekoloških prioriteta, upravljanje ot-padom je na trećem mestu, posle zagađenja vode i vaz-duha.

Dokumenta nacionalne politike koja se tiču upravljanja otpadom sastoje se od dve glavne komponente: National Waste Management Strategy i National Waste Manage-ment Plan, i one predstavljaju osnovni mahanizam za primenu EU politike za upravljanje otpadom u Rumuni-ji. Oba dokumenta su trenutno u procesu revizije da bi se ažurirali ciljevi i mere za smanjenje količine otpada koji se odlaže na deponijama kroz efikasno selektivno saku-pljanje, recikliranje i ponovno uspostavljanje ekonoms-kih sistema materijala i energije od otpada. Na osnovu ovih dokumenata, prirpemljeni su regionalni planovi i upravljačka struktura na nivou okruga. Oni su veoma korisni u razvojnim projektima koje finansira Evropski Fond i optimizaciju investiranja i operativne troškove na nivou okruga i regiona.

Trenutno, hijerarhija otpada će primeniti određeni red, u četiri koraka prema Direktivi 2006/12/CEE, ali do kraja 2010, prateći promene nove direktive 2008/98/CEE, primeniće se hijerarhija u pet koraka: prevencija, priprema za ponovno iskorišćenje, recikliranje, i druge aktivnosti obnavljanja i odlaganja. Nastanak i primena integrisanog sistema za upravljanje otpadom podržali su ekonomski i pravni mehanizami integrisani sa ostalim sektoriskim strategijama. Finansijski resursi za integrisa-ni sistem upravljanja otpadom se zakonski zahteva kroz:

fond za životnu sredinu;pored državnog budžeta zasnovanog na programima u iznosu koji je za ovo predviđen;

lokalni budžeti;javno-privatno partnerstvo;strukturni fondovi;banke;privatni investitori;programi za sektorsko istraživanje i razvoj;ISPA, PHARE.

U Rumuniji, Environment Fund Administration je eko-nomsko-finansijski mehanizam za podršku i postizanje prioritetnih projekata za životnu sredinu u skladu sa ak-tuelnim pravilima i standardima.

Različiti istraživački programi koje sprovodi Ministry of Education Research, Youth and Sport ima za cilj da razvi-je nove tehnologije koje nisu štetne po životnu sredinu kao i nove tehnologije za obnavljanje otpada.

Da bi se trenutna situacija popravila i da bi se ispoštovali EU propisi, Rumunija je zatražila period tranzicije za Poglavlje 22 – Životna sredina. Glavni bitni aspekti su predstavljeni ispod.

Deponije:

2013 – zatvaranje 238 postojećih opštinskih deponija koje nisu u skladu sa EU propisima;

izgradnja 65 gradskih deponija koje su u skladu sa EU propisima (minimalni kapacitet 000 t/god – regional-ni) – transferne stanice;

2016 – smanjenje količine čvrstog otpada koji se odlaže u 101 opštinski bezopasni otpad koji nije u skladu sa EU propisima;

2013 – smanjenje količine tečnog otpada koji se odlaže u 23 postrojenja koja nisu u skladu sa EU propisima;

2006-2011 – smanjenje količine tečnog otpada koji se odlaže u pet taložnih jezera koja nisu u skladu sa EU propisima.

UPraVLJaNJE OTPaDOM

Rum

unija

Romanian Railways ima nekoliko specifičnih elemena-ta koji joj daju prednost u poređenju sa ostalim admi-nistracijama.

Prvu prednost predstavlja mala raznovrsnost centrali-zacione opreme koja se koristi, što ukazuje na potrebu ograničenog broja tipova interfejsa između postojećih sistema i onih koji će biti uvedeni u budućnosti.

Druga prednost je u tome što su svi saobraćajni znaci dobijeni iz CFR sa opremom za automatsku kontrolu brzine voza i self-stop INDUSI type. Ova činjenica po-jednostavljuje naročito process migracije iz postojećeg jedinstvenog sistema na ETCS sisteme. INDUSI koji se

takođe mnogo koristi u Evropi, ovde je dobro što je pro-blem SMT (Specific Transmission Module) za INDUSI uglavnom rešen, što smanjuje troškove projektovanja/dizajna.

Praktično, Rumunija ima veliki procenat različitih tipova centralizacije, koja se zasniva na relejima, ali u istoj kategoriji, i postoje mnoge druge mehaničkog tipa. Rumunija je u ušla u proces potpune implemen-tacije elektronske centralizacije. Druge železničke administracije imaju mnoge druge sisteme, koji dola-ze od različitih proizvođača, što znači da će se najpre susresti sa problemima interfejsa, jer njihov dizajn košta koliko i njihova implementacija.

60

Upravljanje biorazgradivim otpadom:

Strategija obezbeđuje smanjenje deponija biorazgradi-vog otpada:

za 25% do 2011;za 50% do 2015;za 65% do 2016,u poređenju sa količinama proizvedenim 1995.

Rumunija ima poljoprivredni kapacitet od oko 14,7 miliona hektara, od kojih se 10 miliona koriste kao

obradive površine. U novembru 2008. godine, proce-njeno je da se 6,8 miliona hektara ne koristi uopšte.

Poljoprivreda je proizvela oko 6% BDP 2007. godine, za razliku od 2004. godine kada je to bilo 12,6%. Od av-gusta 2009. godine, približno 3 miliona Rumuna (blizu 30% radne snage) bilo je zaposleno u poljoprivredi, u poređenju sa 4-5% u zapadnim zemljama.m mehaniza-cija je relativno loša, sa jednim dostupnim traktorom na svakia 54 hektara, dok je EU prosek jedan traktor na svakih 13 hektara. Pribliđno 170000 traktora postoji u Rumuniji, od kojih su 80% zastareli i propali. Za razli-ku od Zapadne Evrope, gde se traktori zamenjuju posle 3000-4000 sati rada, u Rumuniji oni nekada traju i do 12000 sati.

Rumunska vlada primenjuje Land Parcel Informati-on System/Integrated Administration and Control System (LPIS/IACS) koji se zasniva na ArcGIS Server softveru iz ESRI. Oćekuje se da njegova implementa-cija zadovolji stroge propise Evropske Unije u oblasti poljoprivrede, što je od izuzetnog znaćaja za prijem zemlje EU.

Otpad u obliku ambalaže i njegovo pakovanje:

2013 – ciljni nivo za reciklažu - 55%2013 – ciljni nivo za revalorizaciju – 62%

ESRI ArcGIS Server and GAF AG's LaFIS, sistem za infor-misanje i podršku odlučivanju u poljoprivredi, biće insta-liran u Agency of Payments and Interventions in Agricul-ture (APIA), zajedno sa njenih 210 loaklnih kancelarija.

Tehnologijzacija – ministarstvo podržava razvoj usluga za poljoprivredu kroz investicione programe za poljop-rivrednike, sa ciljem da unaprede opremu koja bi dovela do unapređenja rada u tom sektoru. Nacionalni „Farmer” Program i drugi zakoni obezbeđuju dodeljivnje subvencija za nabavku nove opreme i to se finansira iz nacionalnog budžeta.

Navodnjavanje – što se tiče krčenja zemljišta u Rumuniji zbog klimatskih uslova i sastava zemljišta, razvoj sistema za navodnjavanje i drenažni sistemi pokrivaju skoro 30% obradivog zemljišta. Ali površina koja se efektivno navod-njava predstavlja 14,4% ukupne površine što dovodi do nedostatka opreme, jer je postojeća već zastarela i u mno-gim slučajevima zahteva visoke troškove rada ili u ostalim slučajevima mnoge komponente su uništene fizičkim ha-banjem. Ministarstvo poljoprivrede je unapredilo posled-njih godina finansijsku podršku kroz vladine kredite za modernizaciju sistema za navodnjavanje koji se dodeljuju poljoprivrednicima i asocijacijama.


Rum

unija

61

Slika 19: Članovi I3E konzorcijuma, Jugoistočna Evropa

Svaki partner je odgovoran za sadržaj odgovarajućeg nacionalnog profila.

626262

institut za industrijske sisteme / r.C. atina (Vodeći partner)Athanasios P. kalogeras Stadiou Street, 26504. Platani Patras, Grčka [email protected]

austrijska akademija nauka – institut za sisteme integrisanih senzoaAlbert TreytlViktor-Kaplan-Straße 2, 2700 Wiener Neustadt, [email protected]

Ecoplus, Biznis agencija Donje austrije Ltdrainer GotsbacherViktor Kaplan-Straße 2, 2700 Wiener Neustadt, [email protected]

Fondacija: klaster informacionih i komunikacionih tehnologijaAnna naydenova Mladost 4, bl. 11, ent B 1766 ofia, Bugarska [email protected]

Tehnički Univeritet kluž-Napoka Tiberiu letia 15 Daicoviciu street , 400020 Cluj-Napoca, [email protected]

Univerzitet u MariboruMatjaž colnarićSmetanova ulica 17, 2000 Maribor, [email protected]

i3E kONZOrCiJUM

I3E

konz

orci

jum

institut Jožef štefanVladimir Jovan Jamova 39, 1000 Ljubljana, [email protected]

italijansko udruženje menadžeraDominico ricchiutiVia Dante Alighieri 7, Matera, [email protected]

Fondacija: Novi Bugarski Univerzitet Antoni slavinski Montevideo Str. 21, 1618 Sofia, [email protected]

Fakultet inženjerskih nauka Univerziteta u kragujevcu Vesna MandićSestre Janjić 6, 34000 Kragujevac, [email protected]

Nacionalni Politehnički Univerzitet u OdesaValeriy lebedShevchenko Av, 650044 Odessa, [email protected]

© F

otol

Edha

r, fo

tolia

i3E TraNsNaTiONaLNa sTraTEška isTražiVačka agENDa

Urednički timI3E Konzorcijum

Grafički DizajnRafaela Bleier

Lokalni kontaktFakultet inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu

Vesna Mandić Sestre Janjić 6, Kragujevac, Srbija

[email protected]

Copyright © I3E Consortium

Documents

Promocija inovacija u sektorima industrijske informatike i · PDF fileEmbedded sistemi u poljoprivredi aUsTriJa Uvod Fleksibilna proizvodnja „Zelena” Evropa Tržište „zelene"