DRZAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

Metode i proces projektovanja 1SKOLSKA 2012/2013

Seminarski rad

Proporcije arhitektonskih elemenata

Profesor: arh. Branko gllumac Student: Semir Nokic

Broj indeksa: 07-501/10

Sadrzaj:

Proprorcije……………………………………………………………………………………. 1

Zlatni presek………………………………………………………………………………….. 2

Ritam…………………………………………………………………………………………. 3

Akcenat……………………………………………………………………………………….. 8

Harmonija…………………………………………………………………………………….. 8

Simetrija…………………………………………………………………………………….. 10

Bilateralna simetrija…………………………………………………………………………. 10

Moderni pokret u arhitekturi………………………………………………………………… 11

Simetrija u stvaralastvu post modernih autora………………………………………………..11

Kritika postmoderne arhitekture…………………………………………………………….. 12

Zakljucak…………………………………………………………………………………….. 12

Literatura…………………………………………………………………………………… 13

Proporcija

Proporcija je odnos koji postoji između veličine jednog dela površine prema celoj površini, kao i odnos dva dela površine jedan prema drugome. U arhitekturi, umetnosti, dizajnu, u pogledu rasporeda elemenata, kada se kaže da postoji dobra proporcija, misli se na to da je svaki element u harmoničnom odnosu, u grafičkom dizajnu, to bi bio odnos, tj. širina teksta i širina stranice na kojoj je ispisan, plakata i sl. Takođe, podela površina u tom slučaju trebalo bi da sadrži određenu smisaonu proporciju, kako bi predstavljala skladnu i efektnu celinu. Skladno proporcionisana površina koju zauzima jedno grafičko rešenje ostavlja utisak prijatnosti i dopadljivosti na posmatrača, uglavnom zbog toga što sadrži harmoniju i red.

Da bi se postigla proporcija koja pozitivno deluje pravilo je da se izbegavaju one dimenzije i odnosi koji su očiti i vidljivi. Kada linijom podelimo površinu na dva jednaka dela, njihov odnos prema celini je 1:2 - takva proporcija je očigledna i jasna, samim tim nezanimljiva.

Različite proporcije širine i visine vaza 

Nejednake podele površina i prostora smatraju se uspešnijim u odnosu 1:3 ili 2:3, što na prvi pogled predstavlja izvesnu težinu vizuelnog zapažanja u odnosu na proporciju 1:2 i upravo zbog toga se više preporučuje. Mnogo bolja proporcija je odnos 2:5 ili 3:5 (idealne u grafičkom dizajnu i aranžmanu elemenata) radi stvaranja potrebne proporcije između formata i njegovih elemenata.

 

1

Zlatni presek

Poznat je odnos proporcije 5:8 koji potiče iz klasičnog zakona o zlatnom preseku, koji je kroz brojne primere iz prirode proveren i usvojen još u antičkoj arhitekturi i umetnosti, a zadržao se i danas kao idealan odnos proporcije u celokupnom dizajnu. Posmatrajući oblike u prirodi, čovek je shvatio da u svemu postoji određena proporcija i sklad oblika, kako u biljnom, tako i životinjskom svetu. Filozofi antičke Grčke Pitagora i Platon pružili su prve određene i precizne formulacije i objašnjenja o zakonima proporcije na osnovu utvrđenog reda iz prirode. U aritmetičkom smislu, ovaj princip i zakon se može izraziti formulom:

 

U brojčanom nizu, proporcija zlatnog preseka može se izraziti u sledećem odnosu veličina:5:7:12:19:31:50:81... odnosno, sledeća veličina je uvek zbir dve prethodne.

Fibonačijeva spirala spaja lukovima suprotne uglove kvadrata poređanih po pravilima zlatnog preseka 

2

Još jedan odnos proporcije, koji je, iako potiče iz antičkog perioda, našao svoju primenu u svim oblicima dizajna i umetnosti. Ovaj odnos izražen je u redosledu veličina 3,12,4, što daje zbir 19. Iz ovog redosleda može se izvući odnos 19:3, 19:4, 19:12, 19:7 (3+4), 19:15 (3+12), itd.

Zlatni presek je zastupljen I u arhitekturi :

 

Ritam

Ritam je jedan od osnovnih elemenata kompozicije, pravilna smena određenih istaknutih i poređanih elemenata ili ponavljanje istih

.

Primer ritma u arhitekturi - Muzej arheologije u Vitoriji, Španija 3U arhitekturi, ritam je ponavljanje određenih elemenata u jednakim razmacima, ponavljanje punog i praznog, ponavljanje prozorskih otvora na fasadi, ponavljanje stubova...U slikarstvu, ritam je ponavljanje određenih oblika, a osim toga može biti i igra ponavljanja ili smenjivanja svetlosti i senke, kao i boja. Za ornament je tipično ponavljanje motiva u istom ritmu.

Detalj iz kompozicije 10, Pit Mondrijan 

U skulpturi, ritam je ponavljanje ili smenjivanje volumena i šupljina.

Ako bismo poželeli da nađemo ključne pojmove, reči kojima bismo pokušali obuhvatiti i izraziti suštinu ovog pojavnog univerzuma i života koji u njemu postoji, svakako bi jedna od tih sveobuhvatnih reči, pojmova, opažaja, bila - ritam. Primećujemo ga svuda u vidljivoj i nevidljivoj prirodi, prepoznajemo ga u strukturi i ustrojstvu života, u njegovom pulsiranju i samoobnavljanju kroz vreme i prostor. Uvek u ponavljanju, povratku, napretku, izmeni, u otklonima i priklonima, ritam je sinonim za životnost i dinamičnost, ali i za postojanost i sigurnost, zbog svoje nesklonosti ka improvizacijama i skretanju sa zacrtanog puta i načina.

Hram Partenon; Akropolj, Atina 4

Ritam je pravilna izmena ili ponavljanje elemenata. Pravilnost se očitava u prepoznatljivom i izmerljivom algoritmu, načinu odabranom da se promena izvrši. Promenu i izmenu osećamo kao novi nadražaj koji pohodi naša čula, a o elementima uključenim u delatnost koja se, poput kotrljanja po nizbrdici, nezaustavljivo pokreće u određenom trenu našeg uočavanja, od tih elemenata zavisi koja će naša čula biti aktivirana i kakav će se to psihofiziološki proces pokrenuti u nama. Svakako, u

procesu formiranja ljudske svesti ključnu je ulogu odigralo prepoznavanje istog načela ritmova unutar tela posmatrača sa onim izvan njega. Disanje i ritam srca, sa svojim uočljivim ritmovima, postaju još naglašeniji zbog spoljašnjih uticaja: straha i uzbuđenosti. Sunce se, kao simbol i izvor života ritmički smenjuje sa Mesecom, nakon dana uvek sledi noć u beskonačnom nizu ponavljanja. Solarni i lunarni ciklični kultovi direktno utiču na koncepte oživljavanja, reinkarnacije ili uskrsnuća; seme uvele biljke u sebi krije začetak novog života i čeka povoljne uslove. Jedanaestogodišnji ritam sunčevih pega izrazito utiče na prirodna kolebanja biljnog i životinjskog sveta naše planete, migracije životinja i godova na drveću. Od ritma koraka zavisi kretanje; od brzine ritma trčanja zavisi spas pred opasnošću ili nagrada lovcu. Od ritmova smo životno zavisni.

 

Analogija ritmova van nas i u nama navela nas je da se njima posebno počnemo baviti. Pokušavamo na njih i svesno uticati, dajemo im čak i društvene normative: dete ili možda pijana osoba krećući se bez ritma deluju nezgrapno i smešno, dok je usporeni ritam pokreta elegantan i odmeren. Disanje se u stresnim situacijama izvodi u nepravilnim intervalima, pa možemo svesno delovati na isti, usporavanjem i uspostavljanjem pravilne izmene udaha i izdaha u svrhu stabilizacije organizma. Disanje i ritmički zvukovi, takođe, igraju ključnu ulogu u hipnotičkim stanjima i uvođenju u stanje transa; poznata je i upotreba ritmičkog bubnjanja i plesa u slične svrhe. Čini se da posebno zvuk ima mogućnost stvaranja ritmičkog obrasca u telu receptora. Rezonanta koja uslovljava spontano titranje jedne žice, podražene talasima titranja susedne, proizvodi i fiziološku reakciju u telu i psihi konzumenta zvučnog ritma.

5

Plesovi se time koriste, a i psihologija mase time ponešto objašnjava: grupacije poput navijača ili vojnika skandiranjem i ritmiziranjem pesama proizvode osećaj zajedništva i kolektivnu svest. Takt svojom brzinom određuje efekat koji se želi postići; poznajemo i naziv marš za melodiju (zapravo ritam) koja olakšava utilitarni,

dug hod. U narodnoj umetnosti, muzički ritam je lako prepoznatljiv, jednako u afričkim bubnjevima, temperamentu flamenka ili treperenju tamburica.

Takođe je nezaobilazni deo svakog likovnog narodnog ukrasa i ornament, ponavljajuće strukturiran jednostavnim ukrasima, kao i kompleksna arabeska.

Važnu ulogu u postizanju skladnosti i ritma između elemenata ima interval (razmak) između pojedinih delova kompozicije. On može nagovestiti ritmički niz događaja, ali i zastoj ili predah u očekivanju novog događaja. Interval može biti u određenoj proporciji sa elementima koji se ponavljaju, čime se dobija lepša i harmoničnija kompozicija.

Ritam može biti monoton ili uzbuđujući. Istražujući ritmove nećemo zaobići ni vizuelne. Drvored, ograda ili niz prozora podležu istoj kategorizaciji kao i ritmovi zvuka i pokreta.

Viktor Vasareli, "Harom" 

Pogledajmo sliku, Viktor Vasareli (Victor Vasarely) je očigledno uzeo ritam kao osnovu svojih varijacija, i kroz mnoštvo deformacija stvorio privid elastične površine na koju su bačeni, ili podmetnuti čvrsti objekti koji su napeli površinu na različite načine. Ritam je učinjen izrazito vidljivim alternacijom raznobojnih krugova u kvadratima, koji putuju prema deformaciji oblika i veličine.

6

Moris Ešer "Circle Limit" 

Umesto zaključka, prisetimo se izjave umetnika Morisa Kornelija Ešera (1898 - 1972): Ono što mi je lepo želim da se ponovi, opet i opet. To je ritam. 

AkcenatAkcenatovanjem se u dizajnu ističu pojedini delovi rešenja i njegovi elementi. To se postiže na razne načine - jakim tonovima, kontrastom, debljinom linije, veličinom, oblikom, itd.

 

Gledajući naslovnu stranicu određenog časopisa uvek možete primetiti delove koji su u toj kompoziciji istaknutiji, odnosno akcentovaniji, poput naslova ili udarne vesti kojom se privlači pažnja potencijalnog kupca.

 7

Harmonija

Kad čujemo da je nešto harmonično, obično prvo pomislimo na muziku. Harmonična muzika prija ušima i slušajući je uživamo u osećanjima koje nam budi. Harmonična muzika  sastavljena je iz nota koje su skladno povezane u celinu, slažući se jedne sa drugom i zasebno i u celosti, čime je dobijena harmonija u melodiji. Ista stvar važi i za umetnost i dizajn.

Harmonija znači spajanje, slaganje, sklad, sloga. Elementi moraju biti pridruženi jedan drugom u skupove koji su slični po nekom svojstvu. Ona predstavlja sređivanje optičke harmonije unutar svakog likovnog ili grafičkog prostora. Harmonija stoji na pola puta između kontrasta i monotonije. Elementi u svojoj sličnosti nisu niti suprotni (kontrast) niti jednaki (monotonija).

 

Nešto harmonično deluje staloženo, mirno, opušteno. U Otsvaldovom krugu susedne boje su uvek harmonične. Elementi mogu biti slični po obliku, veličini, boji, funkcionalnosti, simbolici, pa i prema asocijacijama.

Harmonija se ispoljava na više načina i to kao:

Harmonija sličnosti je usaglašavanje sličnih elementa po obliku. Pulsiranje tih sličnih oblika obezbeđuje se ritmičnom izmenom njihovih veličina i boja.

8

Moris Ešer - "Day and Night" 

Harmonija funkcije je usaglašavanje raznih oblika koji su po svojoj funkciji različiti. Zajedničko im je da služe istoj funkciji.

Harmonija simbola je usaglašavanje raznih oblika koji su po svojoj funkciji, formi i svrsi različiti, ali u duhovnom i apstraktnom smislu grade smišljenu celinu.

Simetrija u nauci i umetnosti predstavlja veoma široku oblast u okviru koje je moguće izdvojiti određene teme od posebnog interesovanja za arhitekturu. Tema simetrije istovremeno predstavlja i odličan uvod u razmatranje njene savremene interpretacije, jer ona igra jednu od ključnih uloga u kristalisanju principa postmoderne arhitekture druge polovine XX veka. Tema bilateralne simetrija u postmodernoj arhitekuri obrađuje se prvenstveno kroz simetriju trodimenzionalnih struktura, odnosno sagledavanje statičke simetrije kroz analizu klasičnih konstrukcionih principa u arhitekturi i njihovoj ponovnoj interpretaciji. Simetrija, može se reći, predstavlja jedan od najjasnijih pokazatelja da su mnoge dimenzije istorije arhitekture savremene.

9

Simetrija, pojam i značenje

Opšte je poznata činjenica da je vizuelna komunikacija univerzalan, najdominantniji i najstariji vid ljudske komunikacije, od doba praistorije pa sve do danas. S druge strane, “teorija i pragma ili ti pisana reč i veština građenja dva su nedeljiva aspekta arhitektonskog stvaralaštva. Tek iz njihovog pažljivog uravnoteženog odnosa nastaje veliko umetničko ostvarenje.“ (Perović, 2009, 3) Drugim rečima, arhitektonska teorija daje istrukcije i objašnjenja kako se arhitektura može ostvariti i time određuje principe projektovanja. Tema simetričnosti u arhitekturi vraća nas na simetriju kao univerzalni, organizacioni princip vizuelizacije umetničkog dela, kroz egzaktnost zakona konstrukcije ritma i harmonije. Simetrija je reč koja ima više značenja, javlja se u različitim disciplinama kroz istoriju i uvek je bila u direktnoj vezi sa najvažnijim pojmovima kojima se objašnjava arhitektonsko stvaralaštvo. Kada govori o značenju pojma simetrija, Jadrešin-Milić ističe da postoje dva različita oblika značenja. “Prvo predstavlja simetriju kao saglasnost u veličini, obliku i rasporedu delova sa različitih strane jedne ravni, linije ili tačke, na takav način da svaki deo na jednoj strani ima svog para na drugoj. Drugo značenje pojma najčešće podrazumeva simetruju kao pravi ili prikladan međusobni odnos delova jednog tela ili celine.“ (Jadrešin-Milić, 2008, 87) Međutim, u savremenom tumačenju pojma, simetija je izgubila svoje tradicionlno (u ovom slučaju drugo) značenje. Tako danas, simetrija prvenstveno označava da su polovine kompozicije jedna drugoj slika u ogledaju, što je zapravo značenje pojma bilateralna simetrija.

Bilateralna simetrija

Kim Vilijams (Kim Williams) definiše sedam vrsta simetrije u arhitekturi. (Williams, 1998) Međutim, treba istaći da je bilateralna simetrija jedan od najčešćih oblika simetrije u arhitekturi i može se naći u svim kulturama i svim epohama. Ona se dovodi u vezu sa idejom o geometričnosti oblika, pojavom reda i povezanosti sa prirodom. Jadrešin-Milić navodi da “popularnost i težnja ka bilateralnoj simetriji je verovatno izraz čovekovog iskustva iz prirode, a posebno iz sopstvenog tela. Kako se u mnogim kulturama veruje da je bog stvorio čoveka po sopstvenoj slici, tako je i arhitektura verovatno nastala po uzoru na sliku čoveka.“ (Jadrešin-Milić, 2008, 88) Ova antropomorfnost simetrije građevina zapravo predstavlja koordiniranu definiciju, oblik projekcije i refleksivnosti čoveka na arhitektonsko delo. Pored toga, ne treba gubiti iz vida da građevine komponovane uz pomoć bilateralne simetrije predstavljaju najednostavnije i najočiglednije primere primene zakonitosti ravnoteže.1 (Jadrešin-Milić, 2008, 89)

10

Moderni pokret u arhitekturi

“Ljudski osećaj vremena podrazumeva svest o trajanju, a takođe i razlikama između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.“ (Kurtović-Folić, 2001, 11) Međutim, hronološki gledano, posle Drugog svetskog rata u Zapadnom svetu moderni pokert u arhitekturi dominira. On u potpunosti negira istoričnost, opovrgava nasleđe arhitekture i poznate arhitektonske terminologije. Jadrešin-Milić zastupa stav da moderni pokret u arhitekturi 20. veka nikada nije ustanovio dosledan skup preciznih principa projektovanja, “verovatno zato što nikada nije ni bio jedna konzistenta ideologija.“ (Jadrešin-Milić, 2008, 96) S druge strane, Perović tvrdi da “stvaranje modernog pokreta, ne samo u arhitekturi, već uopšte, bio je složen proces brojnih paralelnih aktivnosti, lomova, preklapanja, neočekivanih obrta, zastranjivanja i skokova, još nedovoljno proučenih; proces obeležen pionirskim idejama, džinovskim ličnostima i velikim zabluda.“ (Perović, 2009, 6) Ovakav stav progresistički nastojenih arhitekata moderna nije ništa drugo do sveobuhvatni anahronizam, jer niti je kulturološki, niti kontekstualno uslovljen, a posledice ovakvog pristupa biće ubrzo poznate svima.

Simetrija u stvaralaštvu posmodernih autora

Naspram ovih `velikih zabluda` modernizma i različitih avangardnih pokreta u kojima je simetričnost potpuno odbačena ili degradirana, pojavljuju se autori postmoderne arhitekture koji zauzimaju, sveobuhvatno ili delimično, kritički odnos prema moderni, i zauzimaju novi stav prema istorijskom kontekstu, zasnovanom prvenstveno na estetičkim kategorijama. U ovom periodu razvoja arhitekture, uočava se promena u razvoju imaginacije i sistema arhitektonskog stvaralaštva. Tako, na primer, Dženks (C. Jencks) u svojim delima kritikuje nedostatak razumevanje istoričnosti u savremenoj arhitektonskoj praksi. On smatra da se arhitektura mora razumeti i interpretirati kao konstrukt kontinuiteta istoricizma i `kolektivne memorije`. (Dženks, 2007)Zastupajući isti stav, L.Krier (Leon Krier) piše: “...Pokazali smo da je odbacivanje klasične arhitekture posle Drugog svetskog rata zasnovano na seriji grešaka i gubitka pamćenja. Ipak, odbacivanje jednog određenog stila ili ukusa jedne epohe – što je lako razumljivo, povezano je sa odbacivanjem, bez predhodnog razmišljanja, univerzalnih ljudskih principa na kojima se arhitektura temeljila hiljadama godina.“2 Stavovi postmodernih autora preuzimaju nasleđe prethodnih epoha i po oslanjanju na čoveka, njegovo telo i univerzalne ljudske principe, i primerenost njima u svemu pa tako i u građenju. Ono što je zajedničko ovim autorima jeste da za njih bilateralna simetrija, ali i simetrija uopšte, predstavlja izraz univerzalnog i uzvišenog, odnosno njihovo naučno objašnjenje, elaborirano u kontekstu već pomenutih `univerzalnih ljudskih principa`. 11

Takođe, jedan od koncepata koji ovi autori zastupaju jeste ideja o jedinstvu i saradlji celine i delova, kao i odnosa među njima, koja podrazumeva kvalitet dobro oblikovanog, i u direktnoj je vezi sa primenom simetrije. Lepota postmoderne arhitekture, baš kao i klasične, počiva na čisto intelektualnom redu, odnosno uređenosti, koja se zasniva na usaglašenosti, harmoniji i pristupa čistog odnosa među delovima jedne celine.

Kritika postmoderne arhitekture

Otodoksni postmoderni arhitekti ispoljavali su tedenciju da univerzalne principeipe primenjuju previše bukvalno i dosledno, pri čime su neosporno zauzimali kritički stav prema modernoj. Tako da je kritički stav prema istoricizmu ostao po strani, te on, prema tome, isuviše banalno reinterpretiran. Njihova dela više predstavljaju simulaciju istoricizama, nego višestruko priželjkivani kontekstualni kontinuitet istorije.

Postmoderna arhitektura se može shvatiti kao jedan oblik poetične figuracije, koja neospornonosi prekomeran teret kvazi-značenja.Simulacija razuma u postmodernoj arhitekturi, a time i primenama principa bilateralne simetrije, bila je a priori zasnovana na klasičnoj vrednosti pripisanoj ideji neporecive istine. Konačno, simulirana fikcija istorije postmoderne, s nasleđem klasične, bile je u tome da bilo kakva savremena arhitektura mora biti odraz duha svog vremana, ali istovremeno odraz istorijskog konteksta, odnosno, da arhitektura mora istovremeno da govori o sadašnjosti i o univerzalnosti, što je neosporno dovelo do kolizije ove dve kategorije.

12

Zaključak

Simetrija, kao ravnoteža delova između sebe i sa celinom je osnovni aspekt proporcije. Bilateralna simetrija je samo jedna od vrsta simetrija, ali kao simetrija ljudskog tela ona je od izuzetne važnosti za ljudsku vrstu. Ideja simetrije kao univerzalnog oblikovnog principa kroz istoriju predstavljala je uvek aktualno pitanje u razmišljanjima i raspravama o arhitekturi. Uprkos tome, tema simetrije u arhitekturi daleko je od iscrpljujuće. Moderni pokret ustanovio je anahronične principe, koji nisu uslovljeni istorijskim kontekstom, a kroz ceo 20. vek pretežno vlada mišljenje da su principi i projektantski metodi arhitekture prošlosti potpuno nebitni.Pitanje koje iz ovoga neizostavno nameće jeste: Zašto su savremeni autori u potpunosti, svesno zanemarili tradicionalne vrste i principe simetrije u svojoj arhitektui? Odgovor, međutim, ostaje nedorečen. Ono što ostaje jeste nada i uverenje da će savremeni arhitekti učiti na greškama modernista i na primeru postmodernih stvaralaca, te da će haos današnjice biti zamenjen potragom za sistemima proporcija u umetnosti kao principima mere, uređenosti i harmonije.

13

Literatura :

http://www.arhitektura.rs/rubrike/umetnost-i-dizajn/dizajn/506-arhitektura-i-matematika-zlatni-presek-i-fibonacijev-niz

http://izagranice.blogspot.com/2011/08/secanje-na-celinu-zlatni-presek.html

http://archnet.org/gws/ECC07/3421/forum_3021/view.jsp?actionkey=lt&forum_id=1202&selectcat_id=

http://www.link-elearning.com/site/kursevi/lekcija/8870

14