Proveravanje Sistema Menadzmenta Kvalitetom

8/7/2019 Proveravanje Sistema Menadzmenta Kvalitetom

1/40

Voja Tau

Ranc Imre

ISO 19011:2002

PROVERAVANJE SISTEMA MENADMENTA KVALITETOM I/ILI ZATITOM IVOTNESREDINE

Prirunik

Beograd, juni 2007.


2/40

AQAINTERNA PROVERA Prirunik za konsultante

Strana 2 of 40

SADRAJ

I CILJ KURSA........................................................................................................................................3II TEME KURSA.....................................................................................................................................4III SATNICA KURSA ...........................................................................................................................4IV TERMINI I DEFINICIJE ...............................................................................................................5

1. PREDAVANJE PRINCIPI MENADMENTA KVALITETOM ...................................................51.1 POTREBA ZA SISTEMOM MENADMENTA KVALITETOM..................................................................51.2 PRINCIPI MENADMENTA KVALITETOM..........................................................................................6

2. PREDAVANJE - STANDARDI SERIJE ISO 9000:2000 I ZAHTEVI STANDARDAISO 9001:2000..............................................................................................................................................6

RAZVOJ STANDARDA SERIJE ISO9000:2000.............................................................................................6STANDARDI SERIJE ISO9000:2000............................................................................................................6STRUKTURA STANDARDA ISO9001:2000 .................................................................................................7ZAHTEVI STANDARDA ISO9001:2000.......................................................................................................7

1 Predmet i podruje primene ...........................................................................................................72 Normativne reference .....................................................................................................................73 Tremini i definicije..........................................................................................................................74 Sistem menadmenta kvalitetom .....................................................................................................75 Odgovornost rukovodstva ...............................................................................................................86 Menadment resursima.................................................................................................................107 Realizacija proizvoda ...................................................................................................................118 Merenje, analize i poboljavanja ..................................................................................................14

3. PREDAVANJE......................................................................................................................................16DOKUMENTACIJASISTEMAMENADMENTAKVALITETOM ..................................................16

Potreba za dokumentacijom.................................................................................................................16Struktura dokumentacije ......................................................................................................................16Smernice za dokumentovanje ...............................................................................................................17

Dokumenti koje zahteva sistem menadmenta kvalitetom....................................................................17

Upravljanje dokumentima i zapisima...................................................................................................204. PREDAVANJE - STANDARDI SERIJE ISO 14000: 2004 I ZAHTEVI STANDARDA ISO14001:20004................................................................................................................................................20

PRINCIPI SISTEMA UPRAVLJANJA ZATITOM IVOTNE SREDINE ..............................................................20Osnovni principi...................................................................................................................................20

ISO 14001 : 2004 SISTEMI UPRAVLJANJA ZATITOM IVOTNE SREDINE ZAHTEVI SAUPUTSTVOM ZA PRIMENU.................................................................................................................21

1PREDMET I PODRUJE PRIMENE ............................................................................................................212NORMATIVNE REFERENCE ....................................................................................................................21

NORMATIVNE REFERENCE NISU CITIRANE ...............................................................................................213TERMINI I DEFINICIJE ............................................................................................................................214.ZAHTEVI ZA SISTEM UPRAVLJANJA ZATITOM IVOTNE SREDINE.......................................................21

4.1 OPTI ZAHTEVI..............................................................................................................................214.2POLITIKA ZATITE IVOTNE SREDINE ................................................................................................224.2POLITIKA ZATITE IVOTNE SREDINE ................................................................................................22

4.3 PLANIRANJE................................................................................................................................224.3.1 ASPEKTI IVOTNE SREDINE .......................................................................................................224.3.2 ZAKONSKI I DRUGI ZAHTEVI......................................................................................................234.3.3 OPTI I POSEBNI CILJEVI I PROGRAMI ........................................................................................23

4.4 PRIMENA I SPROVOENJE......................................................................................................244.4.1 RESURSI, ZADACI, ODGOVORNOSTI I OVLAENJA ...................................................................244.4.2 OSPOSOBLJENOST, OBUKA I SVEST............................................................................................244.4.3 KOMUNIKACIJA .........................................................................................................................254.4.4 DOKUMENTACIJA ......................................................................................................................25

4.4.5 KONTROLA DOKUMENTACIJE ....................................................................................................264.4.6 KONTROLA NAD OPERACIJAMA.................................................................................................264.4.7 SPREMNOST ZA REAGOVANJE U VANREDNIM SITUACIJAMA I ODGOVOR NA NJIH .....................26

4.5 PROVERAVANJE.........................................................................................................................27


3/40


Strana 3 of 40

4.5.1 PRAENJE I MERENJE.................................................................................................................274.5.2 VREDNOVANJE USAGLAENOSTI ...............................................................................................274.5.3 NEUSAGLAENOST, KOREKTIVNE MERE I PREVENTIVNE MERE.................................................274.5.4 KONTROLA ZAPISA ....................................................................................................................284.5.4 INTERNE PROVERE .....................................................................................................................28

4.6 PREISPITIVANJE OD STRANE RUKOVODSTVA................................................................285. PREDAVANJE :KONCEPT, PRINCIPI I VRSTE PROVERE ......................................................28

OPTE.......................................................................................................................................................28KONCEPTNI DIJAGRAM PROVERE .............................................................................................................29PRINCIPI PROVERE....................................................................................................................................29VRSTE PROVERE.......................................................................................................................................30

Provera preko prve strane ...................................................................................................................30Provera preko druge strane .................................................................................................................30

6.PREDAVANJE :PROVERA: PROGRAM, PROCES, PLAN I RADNA DOKUMENTA.............30UPRAVLJANJE PROGRAMOM PROVERE.....................................................................................................30

PROGRAM PROVERE ...........................................................................................................................32PROCES PROVERE.....................................................................................................................................33PLAN PROVERE NA LICU MESTA...........................................................................................................33

RADNA DOKUMENTA PROVERE................................................................................................................347. PREDAVANJE......................................................................................................................................34PROVERA:PROCESNIPRISTUP,METODEITEHNIKE,UPRAVLJANJE.....................................34PROCESNI PRISTUP PROVERI ....................................................................................................................34METOD I TEHNIKA PROVERE ....................................................................................................................35TEHNIKA POSTAVLJANJA PITANJA ...........................................................................................................35UPRAVLJANJE PROVEROM .......................................................................................................................36

8. PREDAVANJE......................................................................................................................................37PROVERA: PREISPITIVANJE, DOKUMENTOVANJE NALAZA PROVERE INEUSAGLAENOSTI, IZVETAJ O PROVERI I NAKNADNE AKTIVNOSTI. ULOGA INTERNEPROVERE U STALNOM POBOLJAVANJU.....................................................................................37

PREISPITIVANJE PROVERE ........................................................................................................................37

DOKUMENTOVANJE NEUSAGLAENOSTI..................................................................................................37ZAHTEV ZA KOREKTIVNU MERU (ZKM)..................................................................................................37ZAVRNI SASTANAK................................................................................................................................38

Izvetaj o internoj proveri ....................................................................................................................39Naknadne aktivnosti (praenje i zakljuivanje) ...................................................................................39Pregled statusa korektivnih mera.........................................................................................................39

PREGLEDSTANJAZKM......................................................................................................................39ULOGA INTERNE PROVERE U STALNOM POBOLJANJU ............................................................................40

I CILJ KURSA

Cilj Kursa za interne provere je da polaznike osposobi za efektivno i efikasno sprovoenje internih provera uorganizaciji u kojoj su zaposleni. Na taj nain interni proveravai i ostala lica ukljuena u proveru daju svojdoprinos stalnom poboljavanju sistema menadmenta kvalitetom i/ili zatitom ivotne sredine.

Po uspeno zavrenom Kursu interni proverevai e biti osposobljeni za: izradu programa internih provera; pripremu interne provere i izradu upitnika; proveru dokumentacije sistema menadmenta kvalitetom i/ili zatitom ivotne sredine i utvrivanje da li

ista odgovara zahtevima standarda ISO 9001:2000 i/ili ISO 14001:2004; identifikovanje procesa u okviru sistema menadmenta kvalitetom i/ili zatitom ivotne sredine i

kriterijuma koji se na njih odnose; sprovoenje interne provere postavljanje efikasnih pitanja, proveravanje efikasnosti i efektivnosti

procesa, identifikovanje, evidentiranje i saoptavanje neusaglaenosti; saoptavanje primedbi zapaanja koja pomau razvoj i poboljavanja sistema menadmenta kvalitetom

i/ili zatitom ivotne sredine i njihovih procesa.


4/40


Strana 4 of 40

II TEME KURSA

Kurs za interne proveravae obuhvata sledee teme: osnove sistema menadmenta kvalitetom; principi menadmenta kvalitetom; standard ISO 19011:2002; standardi serije ISO 9000:2000; zahtevi standarda ISO 9001:2000; standardi serije ISO 14000; standard ISO 14001:2004; procesni pristup, stalno poboljavanje, usmeravanje na korisnika i zainteresovane strane; dokumantacija sistema menadmenta kvalitetom i/ili zatitom ivotne sredine; identifikacija procesa neophodnih za sistem menadmenta kvalitetom i/ili zatitom ivotne sredine; uloga internih proveravaa, njihova ovlaenja i odgovornosti; tok interne provere; izrada i upravljanje programima internih provera; kriterijumi provere; komuniciranje, efikasne metode pripreme provere i provere; principi provere i pravila ponaanja proveravaa; izrada upitnika; korienje ema procesa; simulacija provere i prikupljanje dokaza o proveri; zakljuivanje provere, definisanje neusaglaenosti i zapaanja (primedbi); mesto i uloga internih provera u procesu stalnog poboljavanja sistema menadmenta kvalitetom i/ili

zatitom ivotne sredine; izvetavanje o proveri i aktivnosti nakon provere.III SATNICA KURSA

Vreme Aktivnost Sadraj1. dan14,00 - 1. predavanje Principi menadmenta kvalitetom

2. predavanje Standardi serije ISO 9000:2000 i zahtevi standarda ISO9001:2000

1. veba Poznavanje zahteva standarda ISO 9001:20003. predavanje Dokumantacija sistema menadmenta kvalitetom2. veba Podruje primene sistema menadmenta kvalitetom4. predavanje Standardi serije ISO 14000:2004 i zahtevi standarda ISO

14001:2004- 19,00 3. veba Poznavanje zahteva standarda ISO 14001:2004

2. dan14,00 - 5. predavanje Provera: koncept, principi i vrste

6. predavanje Provera: program, proces, plan i radna dokumentacija4. veba Priprema interne provere, izrada upitnika uz korienje

procedura7. predavanje Provera: procesni pristup, metode i tehnike provere,

upravljanje proverom5. veba Interna provera procesa simulacija8. predavanje Provera: preispitivanje nalaza, dokumentovanje nalaza

provere i neusaglaenosti, izvetavanje o proveri i aktivnostinakon provere

- 18,00 6. veba Evidentiranje neusaglaenosti, pokretanje Zahteva zakorektivnu meru18.00 19.00 Test Poznavanje zahteva standarda ISO 9001 i ISO 14001


5/40


Strana 5 of 40

IV TERMINI I DEFINICIJE

Termini i definicije utvreni su u standardu ISO 9001:2000.

1. PREDAVANJE PRINCIPI MENADMENTA KVALITETOM

1.1 Potreba za sistemom menadmenta kvalitetomKorisnici zahtevaju proizvode i usluge koje zadovoljavaju njihove potrebe i oekivanja. Svoje potrebe ioekivanja korisnici najee iskazuju u odgovarajuim specifikacijama koje zajedniki nazivamo zahtevikorisnika.

Zahtevi korisnika mogu biti specificirani u ugovoru, ali ih moe utvrditi i sama organizacija. U oba sluajakorisnik je taj koji na kraju utvruje da li su proizvod ili usluga prihvatljivi ili ne. Konkurencija i tehnikirazvoj uslovljavaju stalne promene potreba i oekivanja korisnika, pa su organizacije primorane da stalno

poboljavaju svoje proizvode, usluge i procese.

Sistematski pristup menadmentu kvalitetom podstie organizaciju da: analizira zahteve korisnika; dosledno ispunjava zahteve i oekivanja korisnika;

utvrdi procese koji doprinose realizaciji proizvoda/usluge koji ispunjavaju zahteve korisnika; upravlja tim procesima; reava probleme koji se odnose na kvalitet.Efektivan sistem menadmenta kvalitetom sposoban je da obezbedi okvir i uslove za stalno poboljavanjeime se poveava verovatnoa da se postigne bolje zadovoljenje korisnika. Izuzetno je vano da svizaposleni budu svesni znaaja ispunjavanja zahteva korisnika i ostvarivanja kvaliteta proizvoda/usluge.

Obaveze najvieg rukovodstva ne ograniavaju se samo na donoenje srateke odluke o uvoenju sistemamenadmenta kvalitetom ve je potrebno njihovo aktivno ukljuivanje u uspostavljanje, dokumentovanje,

primenu, odravanje i stalno poboljavanje efektivnosti sistema menadmenta kvalitetom.

Tokom uspostavljanja i primene sistema menadmenta kvalitetom organizacija mora da: utvrdi potrebe i oekivanja korisnika i ostalih zainteresovanih strana; utvrdi politiku kvaliteta i ciljeve kvaliteta; utvrdi procese i ovlaenja i odgovornosti neophodne za ostvarivanje ciljeva kvaliteta; utvrdi i obezbedi resurse neophodne za ostvarivanje ciljeva kvaliteta; utvrdi metode merenja efektivnosti i efikasnosti svakog procesa; primenjuje utvrene metode radi verifikovanja efektivnosti i efikasnosti svakog procesa; utvrdi naine za spreavanje neusaglaenosti i eliminisanje njihovih uzroka; utvrdi sistem monitoringa i preispitivanja; utvrdi i primenjuje procese stalnog poboljavanja sistema menadmenta kvalitetom.Sistem menadmenta kvalitetom mora da odgovara organizaciji, da bude pogodan i efektivan.Uspostavljanje, dokumentovanje, primena, odravanje i stalno poboljavanje efektivnosti takvog sistema

zahteva vreme, trud i angaovanje svih zaposlenih.Najznaajnije koristi od sistema menadmenta kvalitetom (ali nisu ograniene samo na) su:

poboljavanje planiranja svih poslovnih procesa; stvaranje svesti o kvalitetu u celoj organizaciji; poboljavanje nivoa internog i eksternog komuniciranja; poveavanje zadovoljenja korisnika; poboljavanje organizacije poslovanja; smanjenje trokova neodgovarajueg kvaliteta.Sistem menadmenta kvalitetom osigurava poverenje i kod korisnika i kod organizacije kada je u pitanjumogunost doslednog obezbeenja proizvoda/usluge koji ispunjavaju zahteve korisnika i odgovarajuih

propisa. Krajnji rezultat je bolje upravljanje procesima i aktivnostima u organizaciji na svim nivoima.Ukoliko sistem menadmenta kvalitetom ispunjava zahteve standarda ISO 9001:2000, isti moe biticertifikovan od ovlaene (akreditovane) organizacije.


6/40


Strana 6 of 40

1.2 Principi menadmenta kvalitetomOsnovu standarda serije ISO 9000:2000 ine principi menadmenta kvalitetom koji treba da pomognunajviem rukovodstvu pri voenju organizacije i upravljanju njom. Principi menadmenta kvalitetomobuhvataju:

Usmeravanje na korisnike organizacija zavisi od korisnika pa, prema tome, treba da razume aktuelne ibudue potrebe korisnika, treba da ispuni njihove zahteve i da nastoji da prui i vie od onoga to

korisnici oekuju.

Liderstvo lideri uspostavljaju jedinstvo ciljeva i voenja organizacije oni treba da stvaraju iodravaju interno okruenje i klimu u kojima zaposleno osoblje moe u potpunosti da uestvuje uostvarivanju ciljeva organizacije.

Ukljuivanje osoblja osoblje na svim nivoima ini sutinski deo organizacije i njihovo punoukljuivanje omoguava da se iskoriste sposobnosti pojedinaca za ostvarivanje dobrobiti organizacije.

Procesni pristup ostvarivanje eljenih rezultata znatno je efikasnije ako se menadment aktivnostima iresursima ostvaruje kao proces.

Sistemski pristup menadmentu identifikovanje i razumevanje sistema meusobno povezanih procesai menadment tim sistemom doprinose efektivnosti i efikasnosti organizacije u ostvarivanju utvrenihciljeva.

Stalno poboljavanje trajni cilj organizacije treba da bude stalno poboljavanje njenih ukupnihperformansi.

Odluivanje na osnovu injenica analiza podataka i informacija predstavlja osnovu za donoenjeefektivnih odluka.

Uzajamno korisni odnosi sa isporuiocima organizacija i njeni isporuioci su meusobno zavisni uzajamno korisni odnosi poveavaju sposobnost i jednih i drugih da stvaraju vrednost.

2. PREDAVANJE - STANDARDI SERIJE ISO 9000:2000 I ZAHTEVI STANDARDA ISO 9001:2000

Razvoj standarda serije ISO 9000:2000Prvi standard koji je utvrivao zahteve za sistem obezbeenja kvaliteta, standard BS 5750, izdao je 1979.

godine Britanski institut za standardizaciju (BSI). Meunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) izdalaje 1987. godine seriju meunarodnih standarda ISO 9000:1987, zasnovanu na standardima BS 5750.

Prva revizija meunarodnih standarda serije ISO 9000:1987 izdata je 1994. godine kao serija ISO9000:1994. Savezni zavod za standardizaciju je dve godine kasnije izdao identine standarde serije JUS ISO9000:1996. Standard ISO 9001:1994 Sistemi kvaliteta Model za obezbeenje kvaliteta pri projektovanju,razvoju, proizvodnji, ugradnji i servisiranju predstavljao je specifikaciju sistema obezbeenja kvalitetakoja je utvrivala 20 elemenata usmerenih na planiranje, primenu i proveru kritinih aktivnosti.

Nova revizija meunarodnih standarda serije ISO 9000:2000 izdata je decembra 2000. godine, aodgovarajue jugoslovensko izdanje u martu 2001. godine. Standard ISO 9001:2000 Sistemi menadmentakvalitetom Zahtevi predstavlja specifikaciju sistema menadmenta kvalitetom, jer je usmeren nautvrivanje i ostvarivanje ciljeva kvaliteta, efektivno upravljanje procesima, stalno poboljavanje i

poveavanje zadovoljenja korisnika. Nova revizija sprovedena je zbog:

problema u vezi sa primenom prethodne serije standarda; tekoa u primeni u malim i srednjim preduzeima, jer je pristup bio prilagoen velikim organizacijama; stalnih promena zahteva kupaca i korisnika; nedovoljne kompatibilnosti sa drugim standardima koji utvruju zahteve za sisteme menadmenta; potrebe za drugim standardima koji podravaju ostvarivanje, odravanje i poboljavanje ukupnih

performansi i mogunosti organizacije; usvajanja procesnog pristupa u organizovanju i upravljanju organizacijom.Standardi serije ISO 9000:2000 razvijeni su u cilju lakeg uspostavljanja i primene efektivnog sistemamenadmenta kvalitetom u organizacijama razliitih tipova i veliina.

Standardi serije ISO 9000:2000JUS ISO 9000:2001 sistemi mendmenta kvalitetom Osnove i renik

Ovaj standard opisuje osnove sistema menadmenta kvalitetom i utvruje terminologiju za sistememenadmenta kvalitetom.


7/40


Strana 7 of 40

ISO 9001:2000 sistemi menadmenta kvalitetom Zahtevi

Ovaj standard utvruje zahteve koji se odnose na sisteme menadmenta kvalitetom, koji se koriste ramo gdeje potrebno da se prikae sposobnost organizacije da obezbeuje proizvode koji zadovoljavaju korisnika iispunjavaju zahteve odgovorajuih propisa i ima za cilj da povea zadovoljenje korisnika.ISO 9004:2000 Sistemi menadmenta kvalitetom Uputstva za poboljanje performansiOvaj standard daje uputstva koja se odnose i na efektivnost i na efikasnost sistema menadmenta kvalitetom.Cilj ovog standarda je poboljanje preformansi organizacije i zadovoljenje korisnika i ostalih zainteresovanihstrana. Ovaj standard ne predstavlja uputstvo za primenu ISO 9001:2000.Struktura standarda ISO 9001:2000Standard ISO 9001:2000 ima 8 poglavlja:

Predmat i podruje primene Normativne refrence Termini i definicije Sistem menadmenta kvalitetom Odgovornost rukovodstva Menadment resursima Realizacija proizvoda Merenje, analize i poboljanja

Svako poglavlje standarda podeljeno je na take i podtake koje sadre zahteve.

Zahtevi standarda ISO 9001:2000

1 Predmet i podruje primene1.1 Opte odredbeOvaj meunarodni standard specificira zahteve za sistem menadmenta kvalitetom kada organizacija:

treba da pokae ssvoju sposobnost da dosledno obezbeuje proizvod koji ispunjava zahtevekorisnika i odgovarajuih propisa, i

ima za cilja da povea zadovoljenje korisnika efektivnom primenom sistema, ukljuujui procesestalnog poboljavanja sistema, kao i dokazivanje usaglaenosti sa zahtevima korisnika i zahtevima

propisa.

1.2 PrimenaSvi zahtevi ovog meunarodnog standarda su opti (standard utvruje TA, ali ne i KAKO) i predvieno jeda budu primenljivi za sve organizacije, bez obzira na njihov tip, veliinu i proizvode, koje isporuuju.Kada se bilo koji zahtevi ovog meunarodnog standarda ne mogu primeniti, zbog prirode organizacije injenog proizvoda, moe se razmotriti njihovo izostavljanjeOrganizacija moe izostaviti samo zahteve iz take 7.Izostavljanja ne smeju uticati na sposobnost organizacije ili n njenu odgovornost da obezbeuje proizvodkoji ispunjava zahteve korisnika i odgovarajuih propisa.

2 Normativne reference3 Tremini i definicije4 Sistem menadmenta kvalitetom

4.1 Opti zahteviOrganizacija mora da:

uspostavi primeni dokumentuje primenjuje

odrava i stalno poboljava efektivnost sistema menadmenta kvalitetom.

Organizacija mora da:a) identifikuje procese neophodne za sistem menadmenta kvalitetom (videti 1.2);

b) primenjuje te procese u celoj organizaciji;


8/40


Strana 8 of 40

c) odredi redosled i meusobno delovanje tih procesa;d) odredi kriterijume i metode potrebne za efektivno izvoenje i upravljanje tim procesima;e) osigura raspoloivost resursa i informacija za podrku primeni i praenju tih procesa;f) prati, meri i analizira performanse tih procesa;g) primenjuje mere potrebne za ostvarivanje planiranih rezultata i stalno poboljavanje tih procesa.

Organizacija mora da obavlja menadment ovim procesima u skladu sa zahtevima ovog meunarodnogstandarda.Kada organizacija izabere da ima bilo koji proces iz autsorsa, koji utie na usaglaenost proizvoda sazahtevima, ona mora da osigura upravljanje takvim procesima. Upravljanje takvim procesima iz autsorsamora da se identifikuje u okviru sistema menadmenta kvalitetom.

4.2 Zahtevi kojie se odnose na dokumentaciju4.2.1 Opte odredbeDokumentacija sistema menadmenta kvalitetom mora da sadri:

a) dokumentovane izjave o poitici kvaliteta i ciljevima kvalitetab) poslovnik o kvalitetu;c) dokumentovane procedure koje se zahtevaju ovim meunarodnim standardom;d)

dokumente potrebne organizaciji da osigura efektivno planiranje i izvo

enje svojih procesa, kao iupravljanje tim procesima i

e) azpise o kvalitetu koji se zahtevaju ovim meunarodnim standardom (videti 4.2.4).Struktura dokumentacije trebada odgovara:

veliini organizacije i vrsti aktivnosti, sloenosti procesa i njihovog meusobnog delovanja i osposobljenosti osoblja

4.2.1 Poslovnik o kvalitetuPoslovnik o kvalitetu mora obuhvatiti:

predmet i podruje primene sistema menadmenta kvalitetom, ukljuujui detalje o svimizostavljanjima i obrazloenje za ta izostavljanja;

dokumentovane procedure ili pozive na njih i opis meusobnog delovanja procesa sistema menadmenta kvalitetom.4.2.2 Upravljanje dokumentima

Dokumentovana procedura mora utvrditi: odobravanje adekvatnosti dokumenata pre izdavanja; preispitivanje i auriranje, ako je potrebno; oznaavanje izmena i vaeeg statusa revizije; osiguravanje da su relevantne verzije dokumenata koji se primenjuju raspoloive svakom mestu

korienja; osiguravanje da su dokumenti uvekitki i laki za identifikovanje; osiguravanje da se identifikuju dokumenti eksternog porekla i upravljanje njihovom distribucijom i spreavanje neeljene upotrebe zastarelih dokumenata.4.2.3 Upravljanje zapisima

Dokumentovana procedura mora utvrditi: oznaavanje; arhiviranje; zatitu; pretraivanje; vreme uvanja; uklanjanje zapisa.5 Odgovornost rukovodstva

5.1 Obaveze i delovanje rukovodstvaNajvie rukovodstvo mora imati dokaze o prihvatanju obaveza za:


9/40


Strana 9 of 40

razvoj i primenu sistemamenadmenta kvalitetom i stalno poboljavanje njegove efektivnosti.

Najvie rukovodstvo mora: informisati organizaciju o vanosti ispunjavanja zahteva korisnika; informisati organizaciju o vanosti ispunjavanja zahteva iz propisa i drugih normativnih

dokumenata;

uspostvaiti politiku kvaliteta; osiguravati da sus utvreni ciljevi kvaliteta; sprovoditi preispitivanja i osiguravati raspoloivost resursa.

5.2 Usredsreenost na korisnikaNajvie rukovodstvo mora osigurati da se zahtevi korisnika:

utvruju i ispunjavaju radi poveavanja njegovog zadovoljenja.

5.3 Politika kvalitetaNajvie rukovodstvo mora da obezbedi da politika kvaliteta:

odgovara svrsi(misiji) organizacije; sadri prihvatanje obaveze da se ispunjacaju zahtevi i da se stalno poboljava efektivnost sistema

menadmenta kvalitetom; daje okvir za utvrivanje i preispitivanje ciljeva kvaliteta; bude saoptena i objanjena svima u organizaciji i bude preispitivana da bi stalno bila adekvatna.

5.4 Planiranje5.4.1 Ciljevi kvaliteta

Najvie rukovodstvo mora da obezbedi da se na odgovarajuim funkcijama i nivoimaunutar organizacije

utvrde ciljevi kvaliteta.Ciljevi kvaliteta moraju da budu merljivi i usklaeni sa politikom kvaliteta.Ciljevi kvaliteta moraju ukljuivati one koji su potrebni za ispunjavanje zahteva za proizvod.

5.4.2 Planiranje sistema menadmenta kvalitetomNajvie rukovodstvo mora da obezbedi da se:

planira ispunjavanje ciljeva kvaliteta; planira ispunjavanje zahteva utvrenih u 4.1; odrava celovitost sistema menadmenta kvalitetom kada se planiraju i primenjuju izmene u sistemu

menadmenta kvalitetom.

5.5 Odgovornosti, ovlaenja i komuniciranje5.5.1 Odgovornosti i ovlaenja

Najvie rukovodstvo mora osigurati da se odgovornosti i ovlaenja definiu i saopte u organizaciji.

5.5.2 Predstavnik rukovodstvaPredstavnik rukovodstva mora:

obezbediti da se utvruju, primejuju i odravaju procesi sistema menadmenta kvalitetom; izvetavati najvie rukovodstvo o delotvornosti i potrebama za poboljavanjem sistema

menadmenta kvalitetom; osiguravati stvaranje svesti o zahtevima korisnika, na svim nivoima u organizaciji.5.5.3

Interno komuniciranjeNajvie rukovodstvo mora da osigrua, da se ostvaruje komuniciranje koje se odnosi na efektivnost sistema

menadmenta kvalitetom.


10/40


Strana 10 of 40

5.6 Preispitivanje od strane rukovodstva5.6.1 Opte odredbe

Najvie rukovodstvo mora da preispituje sistem menadmenta kvalitetom u planiranim intervalima, da bi seobezbedila njegova stalna prikladnost, adekvatnost i efektivnost.Preispitivanje mora da obuhvati procenjivanje:

mogunosti za poboljavanje i potreba za izmenama u sistemu menadmenta kvalitetom, ukljuujui politiku i ciljeve kvaliteta.

Zapisi o preispitivanju od strane rukovodstva moraju se odravati (videti 4.2.4).

5.6.2 Ulazni elementi preispitivanjaUlazni elementi moraju da sadre informacije o:

rezultatima provera; povratnim informacijama od korisnika; performanama procesa i neusaglaenosti proizvoda; statusu preventivnih i korektivnih mera; dodatnim meram proisteklim iz prethodnih preispitivanja od strane rukovodstva; izmenama koje bi mogle uticati na sistem menadmenta kvalitetom i preporukama za poboljavanje.5.6.3 Izlazni elementi preispitivanja

Izlazni elementi preispitivanja od strane rukovodstva moraju da sadre odluke i mere koje se odnose na: poboljavanje efektivnosti sistema menadmenta kvalitetom i njegovih procesa; poboljavanje proizvoda u vezi sa zahtevima korisnika i potrebne resurse.6 Menadment resursima

6.1 Obezbeivanje resursaOrganizacija mora da utvrdi i obezbedi resurse potrebne za:

primenu, odravanje i stalno poboljavanje efektivnosti sistema menadmenta kvalitetom; poveanje zadovoljenja korisnika ispunjavanjem njihovih zahteva.

6.2 Ljudski resursi6.2.1 Opte odredbe

Osoblje koje obavlja poslove koji utii na kvalitet proizvoda mora da bude kompetentno na osnovuodgovarajueg:

formalnog obrazovanja; obuke za ispunjavanje zahteva; znanja; iskustva.6.2.2 Osposobljenost, svest i obuka

Organizacija mora da: utvrdi potrebnu kompetentnost osoblja koje obavlja poslove koji utiu na kvalitet proizvoda; obezbedi obuku za ispunjavanje zahteva ilil preduzme druge mere da se zadovolje ove potrebe; ocenjuje efektivnost preduzetih mera; osigura da zaposleni budu svesni relevantnosti i vanosti svojih aktivnosti i naina na koji oni

doprinose ostvarivanju ciljeva kvaliteta; odrava odgovarajue zapise o obrazovanju, obuci, znanju i iskustvu (videti 4.2.4).

6.3 InfrastrukturaOrganizacija mora da utvrdi, obezbedi i odrava infrastrukturu ukljuujui:

zgrade, radni prostor i pripadajuu opremu; procesnu opremu (i hardver i softver) i usluge podrke (kao to su transportne ili komunikacijske usluge).


11/40


Strana 11 of 40

6.4 Radna sredinaOrganizacija mora da utvrdi i obavlja menadment radnom sredinom potrebnom da bi se postiglausaglaenost sa zahtevima proizvoda.

7 Realizacija proizvoda7.1 Planiranje realizacije proizvodaOrganizacija mora da planira i razvija proces potrebne za realizaciju proizvoda.Planiranje realizacije proizvoda mora da utvrdi, gde je pogodno:

ciljeve kvaliteta i zahteve za proizvod; potrebu za usopstavljanjem procesa, dokumenata i da obezbedi posebne resurse koji odgovaraju

datom proizvodu; zahtevane aktivnosti verifikacije, validacije, praenja, kontrolisanja i ispitivanja, koji su specifini za

dati proizvod, kao i kriterijume za prihvatanje proizvoda i zapise koji su potrebni da bi se obezbedili dokazi o tome da procesi realizacije i rezultujui proizvod

ispunjavaju zahteve (videti 4.2.4).

7.2 Procesi koji se odnose na korisnike7.2.1 Utvrivanje zahteva koji se odnose na proizvodOrganizacija mora da utvrdi:

zahteve koje je specificirao korisnik; zahteve koje korisnik nije iskazao, ali koji su neophodni za specificiranu ili nameravanu upotrebu,

kada je poznata; zahteve propisa i drugih normativnih dokumenata koji se odnose na proizvod i sve dodatne zahteve koje utvrdi organizacija.7.2.2 Preispitivanje zahteva koji se odnose na proizvod

Organizacija mora da preispita zahteve koji se odnose na proizvod pre prihvatanja obaveze da proizvodisporui korinsiku.

Preispitavanje mora da obezbedi: da zahtevi za proizvod budu jasno utvreni; da se razree zahtevi iz ugovora ili narudbine koji se razlikuju od onih koji su prethodno bili

iskazani i da organizacija ima mogunosti da ispuni itvrene zahteve.

Moraju se odravati zapisi o rezultatima ovog preispitivanja i merama koje proistiu iz preispitivanja (videti4.2.4).Kada doe do izmene zahteva za proizvod, organizacija mora da osigura da odgovarajui dokumetni buduizmenjeni i da je odgovarajue osoblje upoznato sa izmenjenim zahtevima.

7.2.3 Komuniciranje sa korisnicimaOrganizacija mora da utvruje i primenjuje efektivna reenja za komuniciranje sa korisnicima u vezi sa:

informacijam o proizvodu; upitima, ugovorima ili postupanjem sa narudbinama, ukljuujui i njihove izmene; povratnim informacijama od korisnika, ukljuujui i njihove albe.

7.3 Projektovanje i razvoj7.3.1 Planiranje projektovanja i razvoja

Organizacija mora da planira projektovanje i razvoj proizvoda i da njime upravlja.Plan projektovanja i razvoja organizacija mora da utvrdi:

faze projektovanja i razvoja i aktivnosti u okviru tih faza; odgovarajue aktivnosti preispitivanja, verifikacije i validacije za svaku fazu projektovanja i razvoja; termine poetka i zavretka aktivnosti; odgovornosti i ovalenja za sprovoenje planiranih aktivnosti; resurse neophodne za sprovoenje planiranih aktivnosti.


12/40


Strana 12 of 40

Vezama izmeu razliitih grupa koje su ukljuene u projektovanje i razvoj, mora se upravljati kako bi seobezbedilo efektivno komuniciraje i jasna raspodela odgovornosti.Izlazni elementi planiranja moraju se , gde to ima smisla, aurirati u skladu sa napredovanjem projektovanjai razvoja.

7.3.2 Ulazni elementi projektovanja i razvojaMoraju se utvrivati ulazni elementi koji se odnose na zahteve za proizvod i odravati zapisi. Ulaznielementi projektovanja i razvoja moraju obuhvatiti:

funkcionalne zahteve i zahteve za perfomanse; odgovaraje zahteve iz propisa i drugih normativnih dokumenata; gde je primenljivo, informacije dobijene na osnovu prethodnih slinih projekata i ostale zahteve bitne za projektovanje i razvoj.

Ulazni elementi projektovanja i razvoja moraju se preispitivati sa apekta: adekvatnosti; kompletnosti; nedvosmislenosti; meusobne nesuprotstavljenosti.

7.3.3 Izlazni elementi projektovanja i razvojaIzlazni elementi projektovanja i razvoja moraju da se daju i moraju se odobriti pre putanja u upotrebu.Izlazni elementi projektovanja i razvoja moraju:

biti u obliku koji omoguava verifikaciju u odnosu na ulazne elemente projektovanja i razvoja, ispuniti ulazne zahteve projektovanja i razvoja; obezbediti odgovarajueinformacije za nabavku proizvodnju i pruanje usluga; sadraati ili se pozivati na kriterijume prihvatanja proizvoda; utvrditi karakteristike bitne za bezbedno i pravilno korienje proizvoda.7.3.4 Preispitivanje projektovanja i razvoja

Preispitivanje mora da se obavlja u odgovarajuim fazama projektovanja i razvoja, u skladu sa planom.Preispitivanje mora obuhvatiti:

vrednovanje mogunosti rezultata projektovanja i razvoja da ispuni ulazne zahteve; identifikovanje problemai predlaganje mera neophodnih za njihovo reavanje.

Moraju se odravati zapisi o preispitivanju i o svim neophodnim merama.

7.3.5 Verifikacija projektovanja i razvojaVerifikacija mora da se obavlja u odreenim fazama projekotvanja i razvoja, u skladu sa planom.Verifikacija mora utvrditi da izlazni elementi projektovanja i razvoja ispunjavaju ulazne elemente

projektovanja i razvoja.Moraju se odravati zapisi o verifikaciji i o svim neophodnim merama.

7.3.6 Validacija projektovanja i razvojaValidacija mora da se obavlja u svim fazama projekotvanja i razvoja, u skladu sa planom.Validacija mora utvrditi da rezultujui proizvod moe da ispuni zahteve za spcificiranu ili nameravanuupotrebu ili primenu, kada je ona poznata.Kada je to izvodljivo, validacija mora da se obavi pre isporuke ili primene proizvoda.Moraju se odravati zapisi o rezultatima validacije i o svim neophodnim merama.

7.3.7 Upravljanje izmenama projektovanja i razvojaIzmene u projektovanju i razvoju moraju da se identifikuju, preispituju, verifikuju i validiraju, gde je

primenljivo, i odobre pre primene.Preispitivanje izmena projekotvanja i razvoja mora da obuhvata i vrednovanje uticaja izmena na sastavnedelove i isporueni proizvod.

Moraju se odravati zapisi o rezultatima preispitivanja izmena i o svim neophodnim merama.

7.4 Nabavka7.4.4 Proces nabavke


13/40


Strana 13 of 40

Procesom nabavke mora se uravljati da bi se osigurala usaglaenost nabavljenog proizvoda sa utvrenimzahtevima nabavke. Vrsta i obim upravljanja koje se primenjuje na isporuioca i na proizvod koji se nabavljamoraju da zavise od uticaja tog proizvoda na naknadnu realizaciju proizvoda ili na krajnji proizvod.Isporulioci se moraju birati i vrednovati na osnovu njihove sposobnosti da isporuuju proizvod usaglaen sazahtevima organizacije. Moraju se ustanoviti kriterijumi za izbor, vrednovanje i ponovno vrednovanjeisporuilaca.Moraju se odravati zapisi o rezultatima vrednovanja i o svim neophpdnim merama koje proistiu iz togvrednovanja.

7.4.5 Informacije o nabavciInformacije o nabavci opisuju proizvod koji se nabavlja, ukljuujui, gde to ima smisla:

zahteve za odobravanje proizvoda, postupaka, procesa i opreme; zahteve za kvalifikacije osoblja i zahteve za sistem menadmenta kvalitetom.

Organizacija mora da obezbedi adekvatnost specificiranih zahteva o nabavci pre njihovog saoptavanjaisporuiocu.

7.4.6 Verifikacija proizvoda koji se nabavljaOrganizacija mora da uspostavi i primenjuje kontrolisanje ili druge potrebne aktivnosti radi obezbeenja daje nabavljeni proizvod usaglaen sa utvrenim zahtevima nabavke.Aktivnosti i metode verifikacije u prostoru isporuioca moraju biti navedene u dokumentima nabavke.

7.5 Proizvodnja i servisiranje7.5.4 Upravljanje proizvodnjom i servisiranjem

Organizacija mora da upravlja planiranjem i obavljanjem proizvodnje i servisiranja.Upravljanje obuhvata, gde je mogue:

raspoloivost informacija koje opisuju karakteristike proizvoda; Raspoloivost radnih uputstava; korienje odgovarajue opreme; raspoloivost i korienje oprem za praenje i merenje; Primenu praenja i merenja; primenu aktivnosti putanja, isporuke i aktivnosti posle isporuke.

7.5.2 Validacija procesa proizvodnje i servisiranjaOrganizacija mora validirati procese proizvodnje i servisiranja kada rezultujui izlazni elementi mogu bitiverifikovani naknadnim praenjem ili merenjem.Validacija mora pokazati sposobnost ovih procesa da postiu planirane rezultate.Planiranje procesa validacije ukljuuje, gde je to mogue:

definisanje kriterijuma za preispitivanje i odborenje procesa; odobravanje opreme i kvalifikacije osoblja; korienje posebnih metoda i procedura; zahteve za zapise; ponovnu validaciju.

7.5.3 Identifikcija i sledljivostTamo gde to ima smisla, proizbod mora biti oznaen na odgovarajui nain kroz celokupnu realizaciju

proizvoda.Status proizvoda mora biti oznaen u odnosu na zahtev praenja i merenja.Tamo gde sledljivost predstavlja zahtev, organizacija mora upravljati jedinstvenom identifikacijom

proizvoda.

7.5.4 Imovina korisnikaImovina korisnika koja je data za korienje ili ugradnju u proizvod mora biti:

oznaena; verifikovana;


14/40


Strana 14 of 40

zatiena.Imovina korisnika moe da obuhvati intelektualnu svojinu.

7.5.5 Ouvanje proizvodaOrganizacija mora da sauva usaglaenost proizvoda u toku realizacije internih procesa i isporuke planiranogodredita.Ouvanje proizvoda mora da obuhvati:

identifikaciju; rukovanje; pakovanje; skladitenje; zatitu.

uvanje se takoe mora primeniti i na sastavne delove proizvoda.

7.6 Upravljanje ureajma za praenje i merenjeOrganizacija mora da utvrdi koja praenja i merenja moraju da se sprovode, ako i koji su ureaji za praenjei merenje neophodni da bi se obezbedio dokaz o usglaenosti proizvoda sa odreenim zahtevima.Organizacija mora da utvrdi procese koji obezbeuju da se praenje i merenje izvravaju na nain koji je

usklaen sa zahtevima za praenje i merenje.Gde god je potrebno osigurati validne rezultate, oprema za merenje mora se: etalonirati ili vrifikovati u specificiranim intervalima, ili pre upotrebe, etalonima sledljivim do

meunarodnih ili nacionalnih etalona. Ako takvi etaloni ne postoje, mora se zapisati osnova koja sekoristi za etaloniranje ili verifikaciju;

podeavati ili ponovo podeavati ako je potrebno; oznaiti, da bi se omoguilo da se odredi status etaloniranja; zatititi od podeavanja koja bi rezultat merenja uinila pogrenim i zatititi od oteenja ili kvara u toku rukovanja, odravanja i skladitenja.

Organizacija mora da oceni i zapie validnost prethodnih rezultata merenja kadase utvrdi da oprema nijeusaglaena sa zahtevima. Organizacija mora da preduzme odgovarajue mere za tu opremu i za proizvod nakoji je to imalo uticaja.Moraju se odravati zapisi o rezultatima etaloniranja i verifikacije (videti 4.2.4).Kada se koristi za praenje i merenje specificiranih zahteva, mora se potvrditi sposobnost raunarskogsoftvera da zadovolji planiranu primenu. To se mora uiniti pre poetne upotrebe i ponovo potvrditi, ako je

potrebno.

8 Merenje, analize i poboljavanja8.1 Opte odredbeOrganizacija mora da planira i primenjuje procese praenja, merenja, analize i poboljavanja, koji su

potrebni da bi se: dokazala usaglaenost proizvoda; osigurala usaglaenost sistema meandmenta kvalitetom i stalno poboljavala efektivnost sistema menadmenta kvalitetom.To mora da obuhvati utvrivanje primenljivih metoda, ukljuujui statstike tehnike i obim njihovog

korienja.

8.2 Praenje i merenje8.2.1 Zadovoljenje korisnikaOrganizacija mora da prati informacije o zapaanju korisnika o tome u kojoj meri je ispunila njegovezahteve, kao jedno od merenja performansi sistema menadmenta kvalitetom.Moraju se utvrditi metode za dobijanje i korienje ovih informacija.

8.2.2 Interna proveraOrganizacija mora da sprovodi interne provere u planiranim intervalima, da bi utvrdila da li je sistem

menadmenta kvalitetom: usaglaen sa planiranim postavkama; usaglaen sa zahtevima ovog meunarodnog standarda; usaglaen sa zahtevima sistema menadmenta kvalitetom koje je utvrdila organizacija;


15/40


Strana 15 of 40

efektivno primenjen i odravan.Osnovu za planiranje programa provere mora predstavljati status i vanost procesa i oblasti koje se

proveravaju, kao i rezultati prethodnih provera.Moraju se definisati kriterijumi provere, predmet i podruje primene, uestalost i metode.Izbor proveravaa i izvoenje provera moraju osigurati objektivnost i nesristrasnost procesa provere.Proveravai ne smeju proveravati svoj sopstveni rad.Odgovornosti i zahtevi za planiranje i izvoenje provera, kao i za izvetavanje o rezultatima i odravanjuzapisa moraju da se definiu u dokumentovanoj proceduri.

8.2.3 Praenje i merenje performansi preduzeaOrganizacija mora da primenjuje odgovoarajue metode za praenje i , gde je to mogue, merenje

performansi procesa sistema menadmenta kvalitetom.Ove metode moraju pokazati sposobnost procesa da postigne planirane rezultate.Kada se planirani rezultati ne postignu, moraju se preduzeti ispravke i korektivne mere, gde je mogue , da bise osigurala usaglaenost proizvoda.

8.2.4 Praenjei merenje karakteristika proizvodaOrganizacija mora da prati i meri karakteristike proizvoda da bi verifikovala da su ispunjeni zahtevi za

proizvod.To mora da se izvrava u odgovarajuim fazama procesa realizacije proizvoda.Mora se odravati dokaz o usaglaenosti sa kriterijumima za prihvatanje. Iz zapisa se mora videti koje osobesu ovlaene za putanje proizvoda (videti 4.2.4).Putanje proizvoda i pruanje usluge ne smeju se obaviti sve dok se na zadovoljavajui ne kompletiraju

planirane postavke, osim ukoliko inje drugaije odobreno od relevantnog organai, gde to ima smisla, odkorisnika.

8.3 Upravljanje neusaglaenim proizvodomProizvod koji nije usaglaen sa zahtevima za proizvod mora biti oznaen i njime se mora upravljati, kao bi sespreila neeljena upotreba ili isporuka.Upravljanje, kao i odgovornosti i ovlaenja u vezi sa postupanjem sa neusaglaenim proizvodom moraju se

definisati u dokumentovanoj proceduri.Postupanje sa neusaglaenim proizvodom obuhvata: preduzimanje mera za otklanjanje uvrene neusaglaenosti i/ili odobravanje korienja, putanja ili prihvatanja proizvoda na osnovu naknadne dozvole za

odstupanje od relevantnog organa i , gde ima smisla, od korisnika i/ili preduzimanje mera za spreavanje njegove originalno planirane upotrebe ili primene proizvoda.

8.4 Analiza podatakaOrganizacija mora da utvruje, prikuplja i analizira odgovarajue podatke da bi dokazala pogodnost iefektivnost sistema menadmenta kvalitetom i da bi vrednovala mogunosti za stalno poboljavanjeefektivnosti sistema meandmenta kvalitetom.Time se moraju obuhvatiti podaci dobijeni kao rezultat praenja i merenja i iz drugih odgovarajuih izvora.Analiza podataka mora obezbediti informacije u vezi sa:

zadovoljenjem korisnika; usaglaenou sa zahtevima korisnika; karakteristikama i trendovima procesa i proizvoda, ukljuujui mogunosti za preventivne mere; isporuiocima.

8.5 Poboljavanje8.5.1 Stalno poboljavanjeOrganizacija mora stalno da poboljava sistem menadmenta kvalitetom, korienjem:

politike kvaliteta; ciljeva kvaliteta; rezultata provera; analize podataka; korektivnih i preventivnih mera; preispitivanja od strane rukovodstva.


16/40


Strana 16 of 40

8.5.2 Korektivne mereOrganizacija mora da preduzima mere za otklanjanje uzroka neusaglaenosti da bi spreilo novo ponavljanje.Korektivne mere moraju da odgovaraju posledicama nastalih neusaglaenosti.Mora se uspostaviti dokumentovana procedura, kojom se definiu zahtevi za:

preispitivanje neusaglaenosti (ukljuujui albe korisnika); utvrivanje uzroka neusaglaenosti; vrednovanje potreba za merama koje e osigurati da se neusaglaenosti ne ponove; definisanje i primenu neophodnih mera; zapisivanje rezultata preduzetih mera; preispitivanje preduzetih korektivnih mera.

8.5.3 Preventivne mereOrganizacija mora da preduzima mere za otklanjanje uzroka potencijalnih neusaglaenosti kako bi sespreilo njihovopojavljivanje.Preventivne mere ,oraju da odgovaraju posledicama potencijalnih problema.Mora se uspostaviti dokumentovana procedura za definisanje zahteva za:

utvrivanje potencijalnih neusaglaenosti i njihovih uzroka; vrednovaje potrebe za eventualnim merama, da bi se spreilo pojavljivanje neusaglaenosti; utvrivanje i primenu potrebnih mera; zapise o rezultatima preduzetih mera; preispitivanje preduzetih preventivnih mera.

3. PREDAVANJE

DOKUMENTACIJA SISTEMA MENADMENTA KVALITETOMPotreba za dokumentacijomDokumentacija omoguava saoptavanje namera i obezbeuje doslednost delovanja. Dokumentacijaolakava:

ostvarivanje i dokazivanje usaglaenosti sa zahtevima korisnika i odgovarajuih propisa, obuka osoblja, ponovljivost i sledljivost, vrednovanje i stalno poboljavanje efektivnosti sistema menadmenta kvalitetom.

Struktura dokumentacije

Dokumentacija sistema menadmenta kvalitetom usaglaenog sa zahtevima standarda ISO 9001:2001 morada sadri:

dokumentovanje izjave o politici kvaliteta i ciljevima kvaliteta; poslovnik o kvalitetu; dokumentovane postupke koji se zahtevaju standardom;

dokumente potrebne organizaciji da osigura efektivno planiranje i izvo

enje svojih procesa, kao iupravljanje tim procesima i zapise o kvalitetu koji se zahtevaju standardom.

Obim dokumentacije sistema menadmenta kvalitetom moe se razlikovati od organizacije do organizacijezbog:

veliine organizacije i vrste aktivnosti; sloenosti procesa i njihovog meusobnog delovanja; osposobljenosti osoblja.

Dokument moe biti postupak, specifikacija, crte ili izvetaj. Informacije se mogu nalaziti na razliitimmedijumima: papiru, magnetnoj traci, disku raunara, fotografiji, modelu (kontrolnom uzorku) ili njihovojkombinaciji.

Zbog fleksibilne prirode standarda usvojene radi lakeg uspostavljanja, primene, odravanja i stalnog poboljavanja efektivnosti sistema menadmenta kvalitetom, odluku o strukturi i obliku dokumentacijeneophodne za podrku sistemu menadmenta kvalitetom u organizaciji mora doneti najvie rukovodstvo.


17/40


Strana 17 of 40

Priroda i obim dokumentacije treba da zavise od potreba organizacije i istovremeno da olakaju ispunjenjetih potreba.

Da bi potvrdila usaglaenost sa zahtevima standarda ISO 9001:2001 organizacija mora da obezbedi dokaze oefektivnosti procesa i sistema menadmenta kvalitetom to ne zavisi samo od postojanja dokumentovanih

postupaka i zapisa, izuzev tamo gde je uspostavljanje dokumentovanih postupaka i odravanje zapisaeksplicitan zahtev standarda. Organizacije, posebno mala i srednja preduzea, mogu dokazati usaglaenost i

bez obimne dokumentacije.Smernice za dokumentovanje

Organizacije koje ele da prilagode postojei sistem menadmenta kvalitetom

Organizacija koja ve primenjuje sistem obezbeenja kvaliteta ne treba ponovo da pie celokupnudokumentaciju radi usaglaavanja sa zahtevima ISO 9001:2001, posebno ako je postojei sistem efektivan i

projektovan na osnovu procesnog pristupa. U tom sluaju, postojea dokumentacija moe biti adekvatna i nanju se moe pozivati u revidiranom poslovniku o kvalitetu.

Organizacije koje nisu koristile procesni pristup moraju, u skladu sa zahtevima standarda, da utvrde svojeprocese, njihov redosled i meusobno delovanje.Standard ISO 9001:2001 utvruje manji broj zahteva za dokumentovanje nego standard JUS ISO

9001/2:1996 pa organizacija moe izvriti saimanje postojeih dokumenata radi jednostavnije primenesistema.

Organizacije koje se pripremaju da uspostave sistem menadmenta kvalitetomStandard ISO 9001:2001 zehteva od organizacije da usvoji procesni pristup menadmentu kvalitetom, paorganizacije koje su na poetku primene ili jo nisu poele sa primenom sistema menadmenta kvalitetommoraju da usvoje tu metodologiju.Procesi koji su neophodni za efektivnu primenu sistema menadmenta kvalitetom ukljuuju procese koji seodnose na najvie rukovodstvo, menadment resursima, realizaciju proizvoda i merenja.

Procesi, uz zahteve koji su utvreni u standardu ISO 9001:2001, treba da budu osnova za odluivanje oobimu dokumentacije neophodne za sistem.

Dokumenti koje zahteva sistem menadmenta kvalitetom

Politika kvaliteta

Najvie rukovodstvo u Politici kvaliteta potvruje prihvatanje obaveze za usaglaenost sa zahtevima i stalnopoboljavanje efektivnosti sistema menadmenta kvalitetom.

Efektivna Politika kvaliteta mora da: pokae da najvie rukovodstvo prihvata obaveze koje se odnose na kvalitet i obezbeenje adekvatnih

resursa za njenju primenu; podstie zaposene na svim nivoima u organizaciji da prihvate sopstvene obaveze za kvalitet; bude usklaena sa ostalim politikama organizacije; bude usklaena sa vizijom organizacije; omogui da ciljevi kvaliteta budu shvaeni u celoj organizaciji; ukazuje na znaaj zadovoljenja korisnika i stalnog poboljavanja; obezbedi okvir za utvrivanje i preispitivanje ciljeva kvaliteta.

Pri uspostavljanju Politike kvaliteta najvie rukovodstvo mora da razmotri: oekivani nivo zadovoljenja korisnika; potrebe drugih zainteresovanih strana; mogunosti i potrebe za stalno poboljavanje; potrebne resurse; doprinose isporuilaca i partnera.

Ciljevi kvaliteta

Ciljevi kvaliteta predstavljaju vezu Politike kvaliteta i prihvaenih obaveza za stalno poboljavanje.


18/40


Strana 18 of 40

Ciljevi kvaliteta organizacije moraju da budu: utvreni u procesu planiranja; utvreni na odgovarajuim funkcijama i nivoima unutar organizacije; merljivi i usklaeni sa politikom kvaliteta.

Pri uspostavljanju ciljeva kvaliteta rukovodstvo organizacije mora da razmotri: sadanje i budue potrebe organizacije i trita; sadanje performanse proizvoda i procesa; nivo zadovoljenja svih zainteresovanih strana; mere utvrene u okviru preispitivanja od strane rukovodstva.

Utvrene ciljeve najvie rukovodstvo mora soptiti odgovarajuem osoblju na nain koji e zaposlenimaomoguiti da utvrde sopstvene aktivnosti potrebne za ostvarivanje ciljeva organizacije.

Ciljevi se moraju periodino preispitivati i, i ukoliko je potrebno, menjati.Poslovnik o kvalitetuPoslovnik o kvalitetu opisuje sistem menadmenta kvalitetom. Poslovnik o kvalitetu svake organizacije je

jedinstven ali treba da sadri: naslovnu stranu;

sadraj; osnovne podatke o organizaciji; Politiku kvaliteta; predmet i podru je primene sistema ukljuujui detalje o svim izostavljanjima i obrazloenja za ta

izostavljanja; opis strukture organizacije (npr. organizacione eme i podruja odgovornosti); opis meusobnog delovanja procesa sistema; dokumentovane procedure ili pozive na njih; spisak priloga; tabelu koja daje vezu izmeu zahteva standarda i sistema menadmenta kvalitetom organizacije.

Uinjena izostavljanja moraju se ograniiti na taku 7. i obrazloiti koristei kljune rei iz take 1.2

standarda. Izostavljanja ne smeju uticati na sposobnost organizacije ili na njenu odgovornost da obezbeujeproizvod koji ispunjava zahteve korisnika i odgovarajuih propisa.

Pored toga to ispunjavaju eksplicitan zahtev standarda, mnoge organizacije ustanovljavaju i odravajuPoslovnik o kvalitetu u cilju:

stvaranja svesti o kvalitetu u celoj organizaciji; dokazivanja sposobnosti organizacije da primenjuje sistem menadmenta kvalitetom; impresioniranje korisnika ili ispunjavanje njegovih zahteva; jasnog utvrivanja funkcije kvaliteta; olakavanje primene izmena sistema menadmenta kvalitetom; poboljavanje komuniciranja; ispunjavanje zahteva u poslovanju utvenih na meunarodnom nivou; korienja kao pomonog sredstva kod obuke; utvrivanja sistema internih provera; korienja kao smernica za isporuioce.

Poslovnik o kvalitetu mora jasno utvrditi predmet i podruje primene sistema menadmenta kvalitetom npr:ovaj Poslovnik o kvalitetu opisuje sistem menadmenta kvalitetom utven za izradu proizvoda brizganjem

plastinih masa u fabrici Plastika iz Nove Pazove.

Standard utvruje zahtev da se odgovornosti i ovlaenja i veze izmeu njih utvrde i saopte u organizaciji(5.5.1). Jedan od naina za ispunjenje ovih zahteva su organizacione eme i opisi poslova u priloguPoslovnika o kvalitetu.

Dokumentovane procedure

Standard ISO 9001:2001 utvuje zahtev za uspostavljanje dokumentovanih procedura u sledeim takama: Upravljanje dokumentima (4.2.3) Upravljanje zapisima (4.2.4)


19/40


Strana 19 of 40

Interna provera (8.2.2) Upravljanje neusaglaenim proizvodom (8.3) Korektivne mere (8.5.2) Preventivne mere (8.5.3)

U nekim organizacijama moe se ukazati potreba za uspostavljanjem dokumentovanih procedura i u drugimoblastima (organizacionim celinama, funkcijama ili procesima).

Struktura i format procedure moraju biti utvreni.

Uobiajena struktura procedure je: Predmet

Cilj procedure Podruje primene

Primenljivost, ogranienja Postupak/metoda

Koje odgovoran za aktivnost/upravljanje?ta treba uraditi/upravljati i kako, ukljuujui:

informaciju koja se obrauje:

metode i opremu koji se koriste; zapise koje treba izraditi/obraditi.Gde: mesto.Kada: vreme, uestalost.

Veza sa drugim dokumentimaDokumenti koje treba proitati da bi se razumela procedura.

Poslovnik o kvalitetu moe obuhvatati dokumentovane procedure ili one mogu biti posebna izdanja.Drugi dokumenti

Ovo su dokumenti koji su potrebni organizaciji da bi osigurala efikasno planiranje, primenu i upravljanjesvojim procesima.

Ovi dokumenti mogu obuhvatiti:

dijagrame tokova proizvoda; dijagrame tokova procesa; organizacione eme; planove proizvodnje; radna uputstva; tehnoloke postupke; uputstva za korienje; radne liste; prirunike za korienje; planove kontrolisanja i ispitivanja; metode i ispitivanje; crtee; liste odobrenih isporuilaca; uputstva za odravanje, i dr.

Planovi kvaliteta

Planovi kvaliteta odnose se na podruje od znaaja za odreeni ugovor ili projekat. Planovi kvaliteta suupravljaki dokumenti koji:

prikazuju aktivnosti koje treba primeniti; utvruju postupke i pozivaju se na dokumenta na osnovu kojih se upravlja aktivnostima; utvruju kontrolne take (kljune ili kritine faze i aktivnosti prikazane u planu kvaliteta dalje

aktivnosti mogu se sprovoditi tek nakon njihovog zavretka i verifikacije); ukazuju na nain praenja procesa; ukazuju na nain nastanka i odravanja zapisa.Zapisi

Organizacija mora da ustanovi i odrava zapise da bi obezbedila dokaz o usaglaenosti sa zahtevimakorisnika i utvrdila efektivnost sistema menadmenta kvalitetom.


20/40


Strana 20 of 40

Zapisi treba da budu jednostavni, efektivni i tani i da osoblju obezbede pristup do informacija koje suneophodne za njihovo angaovanje na stalnom poboljavanju. Zapisi treba da najviem rukovodstvuobezbede upotrebljive informacije za stalno poboljavanje i podatke za poboljavanje procesa.Zapisi mogu biti u bilo kom obliku ili na bilo kom medijumu.

Upravljanje dokumentima i zapisima

Organizacija mora upravljati svim dokumentima koje zahteva sistem menadmenta kvalitetom. Mora se

uspostaviti dokumentovana procedura da bi se utvrdilo upravljanje dokumentima.Za potrebe upravljanja potrebno je utvrditi sledee informacije o dokumentima:

naziv; oznaka; status izdanja; broj strane; funkcija koja je odobrila dokument; funkcija koja je izdala dokument; datum izdavanja.

4. PREDAVANJE - STANDARDI SERIJE ISO 14000: 2004 I ZAHTEVI STANDARDA ISO14001:20004.

Kako sve vie brinemo o stalnom poboljavanju kvaliteta i zatiti ivotne sredine, organizacije svih vrsta iveliina u sve veem broju poklanjaju panju uticacima na ivotnu sredinu svojih aktivnosti, proizvoda iusliga. Uinak zatite ivotne sredine organizacija od znaaja je internim i eksternim zainteresovanimstranama. Dostizanje jasnog uinka zatite ivotne sredine zahteva os organizacije posveenost sistematskom

pristupu i stalnom poboljavanju sistema upravljanja zatitom ivotne sredine (EMS).Meunarodni standardi za upravljanje zatitom ivotne sredine predvieni su da organizacijama obezbedeelemente efektivnog sistema zatite ivotne sredine (EMS) koji se mogu integrisati sa ostalim upravljakimzahtevima kako bi se organizacijama pomoglo da postignu i ciljeve zatite ivotne sredine i ekonomskeciljeve.Standard ISO 14001: 2004 utvruje zahteve za sistem upravljanja zatitom ivotne sredine koji organizacijitreba da omogui da razvije i primeni politiku i ciljeve, uzimajui u obzir zakonske zahteve, kao i

informacije u vezi sa znaajnim aspektima ivotne sredine.

Upravljanje zatitom ivotne sredine je sastavni deo celokupnog sistema upravljanja u datoj organizaciji.Stvaranje EMS je stalan i interaktivan proces. Struktura, odgovornosti, praksa, procesi, postupci i resursi zauvoenje politike zatite ivotne sredine i postuzanje optih i posebnih ciljeva zatite ivotne sredine moguse koordinirati sa postojeim aktivnostima u drugim podru jima (na primer operacije, finansije, kvalitet,zatita zdravlja i bezbednost zaposlenih).Principi sistema upravljanja zatitom ivotne sredine Osnovni

principiprihvatanje stava da upravljanje zatitom ivotne sredine predstavlja jedan od najveih prioritetaorganizacije;uspostavljanje i odravanje komunikacije sa internim i eksternim zainteresovanim stranama;odreivanje zakonskih zahteva i aspekata ivotne sredine vezanih za aktivnosti, proizvode i uslugeorganizacije;razvijanje obaveza rukovodstva i zaposlenih da tite ivotnu sredinu, sa jasno utvrenim odgovornostima;podsticanje planiranja zatite ivotne sredine u toku celokupnog ivotnog ciklusa proizvoda ili procesa;uspostavljanje procesa za postizanje ciljnog nivoa uinka zatite ivotne sredine;obezbeenje odgovarajuih i dovoljnih resursa za postizanje ciljnog nivoa uinka zatite ivotne sredine;vrednovanje uinka zatite ivotne sredine u odnosu na politiku zatite ivotne sredine, opte i posebneciljeve i na poboljavanje, kada je to mogue;uspostavljanje procesa upravljanja radi proveravanja i preispitivanja sistema upravljanja zatitom ivotnesredine i identifikovanja mogunosti za poboljavanje sistema i uinka zatite ivotne sredine;podsticanje korisnika i isporuilaca da uvedu sistem upravljanja zatitom ivotne sredine.

Model EMS proizilazi iz osnovne strukture organizacije koja se izjasnila za sledee principe:Princip 1 Obaveze i politika

Organizacija treba da utvrdi politiku zatite ivotne sredine i obaveze u okviru sistema

upravljanja zatitom ivotne sredine.Princip 2 PlaniranjeOrganizacija treba da izradi plan za ostvarivanje politike zatite ivotne sredine.

Princip 3 Uvoenje


21/40


Strana 21 of 40

Organizacija treba da obezbedi uslove i mehanizme za ostvarivanje politike i ciljeva ivotnesredine kao preduslov za efikasno uvoenje sistema upravljanja zatitom ivotne sredine.Princip 4 Merenje i vrednovanje

Organizacija treba da meri, prati i vrednuje svoj uinak zatite ivotne sredine.Princip 5 Preispitivanje i poboljavanje

Organizacija treba da preispituje i stalno poboljava svoj sistem upravljanja zatitom ivotnesredine radi poboljavanja ukupnog uinka zatite ivotne sredine.ISO 14001 : 2004 Sistemiupravljanja zatitom ivotne sredine Zahtevi sa uputstvom za primenu1 Predmet i podruje primeneOvim standardom utvruju se zahtevi kojise odnose na sistem upravljanja zatitom ivotne sredine . Standardse moe primeniti na svaku organizaciju koja eli da:

b) zatitom ivotne sredinezatite ivotne sredine2 Normativne referenceNormativne reference nisu citirane3 Termini i definicije4. Zahtevi za sistem upravljanja zatitom ivotne sredine

4.1 Opti zahteviOrganizacija mora da uspostavi i odrava sistem upravljanja zatitom ivotne sredine, za koji suzahtevi opisani u celoj taki 4.

Politika zatite

ivotne sredine

Planiranje

Proveravanje

i

korektivne mere

Uvoenje

i

sprovoenje

Preispitivanje

koje obavlja

rukovodstvo

usredsreenost na usklaenost sa propisimadefinisanje osnovnih odgovornostiefikasno korienje materijala i energijeuvoenje postupaka, programa i tehnologija

obaveze i vodea uloga najvieg rukovodstvapoetno preispitivanje stanja ivotne sredine


22/40


Strana 22 of 40

4.2 Politika zatite ivotne sredineNajvie rukovodstvo mora da utvrdi politiku zatite ivotne sredine organizacije i da obezbedi da ona:

a) odgovara vrsti, obimu i uticajima njenih aktivnosti, proizvoda ili usluga na ivotnu sredinu;b) ukljuuje obavezu stalnog poboljanja i spreavanje zagaivanja;c) ukljuuje obavezu da bude usaglaena sa odgovarajuim zakonskim i drugim propisima o

zatiti ivotne sredine i sa drugim zahtevima sa kojima se organizacija saglasila;d) obezbedi okvir za postavljanje i preispitivanje optih i posebnih ciljeva zatite ivotne sredine;e) bude dokumentovana, da se uvodi, odrava i saoptava svim zaposlenima;f) bude dostupna javnosti.

4.2 Politika zatite ivotne sredineNajvie rukovodstvo mora da utvrdi politiku zatite ivotne sredine organizacije i da obezbedi da ona:

g) odgovara vrsti, obimu i uticajima njenih aktivnosti, proizvoda ili usluga na ivotnu sredinu;h) ukljuuje obavezu stalnog poboljanja i spreavanje zagaivanja;i) ukljuuje obavezu da bude usaglaena sa odgovarajuim zakonskim i drugim propisima o

zatiti ivotne sredine i sa drugim zahtevima sa kojima se organizacija saglasila;j) obezbedi okvir za postavljanje i preispitivanje optih i posebnih ciljeva zatite ivotne sredine;k) bude dokumentovana, da se uvodi, odrava i saoptava svim zaposlenima;l) bude dostupna javnosti. Politiku zatite ivotne sredine mora utvrditi najvie rukovodstvo organizacije. Politika zatite ivotne sredine mora odgovarati vrsti i obimu uticaja aktivnosti, proizvoda i

usluga organizacije. Oblast primene Politike zatite ivotne sredine mora biti jasno odreena. Politika zatite ivotne sredine mora ukljuivati obavezu stalnog poboljanja. Politika zatite ivotne sredine mora ukljuivati obavezu spreavanja zagaivanja. Politika zatite ivotne sredine mora ukljuivati obavezu usaglaenosti sa zakonskim i drugim

zahtevima o zatiti ivotne sredine sa kojima se organizacija saglasila. Politika zatite ivotne sredine mora predstavljati realnu osnovu za postavljanje i preispitivanje

optih i posebnih ciljeva zatite ivotne sredine. Politika zatite ivotne sredine mora biti dokumentovana.

Politika zatite ivotne sredine se mora uvoditi, sprovoditi, odravati i saoptavati svimzaposlenima. Mora biti utvren nain na koji se Politika zatite ivotne sredine saoptava javnosti. Mora se obezbediti da eksterne zainteresovane strane (posebno kupci i isporuioci) razumeju

Politiku zatite ivotne sredine.

4.3 Planiranje

4.3.1 Aspekti ivotne sredineOrganizacija mora da uspostavi i odrava postupak za identifikovanje aspekata ivotne sredine u odnosuna svoje aktivnosti, proizvode ili usluge koje moe da kontrolie i na koje moe da uti e, radi odreivanja

onih aspekata koji imaju, ili mogu imati, znaajan uticaj na ivotnu sredinu. Organizacija mora daobezbedi da se prilikom utvrivanja njenih optih ciljeva zatite ivotne sredine uzmu u obzir aspekti kojisu u vezi sa ovim znaajnim uticajima.Organizacija mora stalno da aurira ove informacije.

Znaajnim aspektima ivotne sredine mora se upravljati u okviru sistema upravljanja zatitomivotne sredine.

Znaajni aspekti ivotne sredine moraju biti razmatrani prilikom utvrivanja optih ciljeva zatiteivotne sredine.

Mora biti utvren postupak auriranja


23/40


Strana 23 of 40

4.3.2 Zakonski i drugi zahteviOrganizacija mora da uspostavi i odrava postupak identifikacije i praenja zakonskih propisa i drugihzahteva sa kojima se ona saglasila, a koji se neposredno odnose na aspekte ivotne sredine u vezi sanjenim aktivnostima, proizvodima ili uslugama.

Mora biti uspostavljen i odravan postupak identifikacije i kontinuiranog praenja zakonskihpropisa i drugih zahteva.

Identifikovani zakonski propisi i drugi zahtevi moraju se odnositi na znaajne aspekte ivotnesredine.

Zakonski i drugi zahtevi se moraju uiniti jasnim i dostupnim svim zaposlenima na iji rad seodnose.

Organizacija mora dokazati sposobnost sistema upravljanja zatitom ivotne sredine dakontinuirano ostvaruje usaglaenost sa zakonskim i drugim zahtevima.

Organizacija mora dokazati sposobnost sistema upravljanja zatitom ivotne sredine daidentifikuje neusaglaenost sa zakonskim i drugim zahtevima kao i da pokrene sprovoenjeodgovarajuih mera.

4.3.3 Opti i posebni ciljevi i programi

Za svaku odgovarajuu funkciju i svaki nivo u okviru organizacije, organizacija mora da uspostavi iodrava dokumentovane opte i posebne ciljeve zatite ivotne sredine.Pri uspostavljanju i preispitivanju svojih optih ciljeva, organizacija mora da uzme u obzir zakonske idruge zahteve, svoje znaajne aspekte ivotne sredine, tehnoloke opcije, finansijske, operativne i

poslovne zahteve, kao i stanovita zainteresovanih strana.Opti i posebni ciljevi moraju biti u skladu sa politikom zatite ivotne sredine, to ukljuuje i obavezuspreavanja zagaivanja ivotne sredine.Organizacija mora da uspostavi i odrava program postizanja svojih optih i posebnih ciljeva. On mora dasadri:

a) odreivanje odgovornosti za postizanje optih i posebnih ciljeva za svaku odgovarajuufunkciju i svaki nivo u organizaciji;

b) sredstva i vremenski okvir u kojem ovi ciljevi treba da se postignu.Ako se neki projekat odnosi na nov razvoj i nove ili izmenjene aktivnosti, proizvode ili usluge, programmora, ako je potrebno, da se dopuni kako bi se obezbedilo da se upravljanje zatitom ivotne sredine moe

primeniti na takve projekte. Opti i posebni ciljevi zatite ivotne sredine moraju biti dokumentovani. Opti i posebni ciljevi zatite ivotne sredine moraju biti saopteni najviem rukovodstvu

organizacije. Opti i posebni ciljevi zatite ivotne sredine moraju biti uspostavljeni u skladu sa politikom

zatite ivotne sredine i ukljuiti obavezu smanjenja zagaivanja. Prilikom uspostavljanja optih i posebnih ciljevi zatite ivotne sredine moraju biti razmotreni

znaajni aspekti ivotne sredine prema prioritetu. Prilikom uspostavljanja optih i posebnih ciljevi zatite ivotne sredine mora biti razmotrena

usaglaenost sa relevantnim zakonskim i drugim zahtevima. Prilikom uspostavljanja optih i posebnih ciljevi zatite ivotne sredine moraju biti razmotreni

finansijski, poslovni i zahtevi za operacije. Prilikom uspostavljanja optih i posebnih ciljevi zatite ivotne sredine moraju biti razmotreni

zahtevi zainteresovanih strana. Opti i posebni ciljevi moraju biti kvantifikovani (ukoliko je praktino). Opti i posebni ciljevi moraju predstavljati osnovu za monitoring i merenje kljunih karakteristika

operacija i aktivnosti koje imaju ili mogu imati znaajan uticaj na ivotnu sredinu. Opti i posebni ciljevi zatite ivotne sredine moraju se razmatrati u okviru preispitivanja koje

obavlja rukovodstvo Na osnovu optih i posebnih ciljeva moraju se uspostaviti odgovarajui indikatori uinka zatite

ivotne sredine. Moraju se uspostaviti vremenski rokovi za ostvarenje optih i posebnih ciljeva. Mora biti utvren proces izrade programa zatite ivotne sredine. Moraju se izraditi programi za postizanje svih optih i posebnih ciljeva zatite ivotne sredine. Moraju biti utvreni pokazatelji uinka zatite ivotne sredine.


24/40


Strana 24 of 40

U proces izrade programa zatite ivotne sredine moraju biti ukljuene sve identifikovanezainteresovane strane.

Uspostavljeni programi zatite ivotne sredine moraju biti periodino preispitivani. U uspostavljenim programima zatite ivotne sredine moraju biti jasno utvrene aktivnosti, termin

planovi, resursi, ovlaenja i odgovornosti i prioriteti. Uspostavljeni programi zatite ivotne sredine moraju biti usklaeni sa politikom zatite ivotne

sredine, aspektima ivotne sredine i optim i posebnim ciljevima. Mora biti utvren proces praenja i revizije programa zatite ivotne sredine4.4 Primena i sprovoenje

4.4.1 Resursi, zadaci, odgovornosti i ovlaenjaDa bi se olakalo efektivno upravljanje zatitom ivotne sredine, moraju se utvrditi, dokumentovati isaoptiti zadaci, odgovornosti i ovlaenja.Rukovodstvo mora da obezbedi resurse koji su bitni za uvoenje i kontrolu nad sistemom upravljanjazatitom ivotne sredine. Resursi obuhvataju osoblje sa specijalizovanim iskustvom, tehnologiju i izvorefinansiranja.

Najvie rukovodstvo mora da odredi jednog ili vie posebnih predstavnika rukovodstva koji e, nezavisnood ostalih odgovornosti, imati tano odreene zadatke, odgovornosti i ovlaenja da:

a) obezbede da se uspostave, uvedu i odravaju zahtevi koji se odnose na sistem upravljanjazatitom ivotne sredine u skladu sa ovim meunarodnim standardom;

b) izvetavaju najvie rukovodstvo o uinku sistema upravljanja zatitom ivotne sredine radipreispitivanja i stvaranja osnova za poboljavanje sistema upravljanja zatitom ivotne sredine.

Zadaci, ovlaenja i odgovornosti moraju biti utvreni, dokumentovani i saopteni. Ovlaenja moraju biti dodeljena rukovodiocima/funkcijama sa autoritetom, kompetentnou i

resursima. Mora biti uspostavljen jasan lanac komande koji povezuje najvie rukovodstvo, srednje

rukovodstvo i zaposlene sa funkcijama sistema upravljanja zatitom ivotne sredine.

Resursi koji se obezbe

uju u okviru sistema upravljanja zatitom ivotne sredine morajuodgovarati znaajnosti aspekata koji se odnose na aktivnost, proizvod ili uslugu (cost-benefit-analysis treba da podrava proces donoenja odluka).

Predstavnik rukovodstva mora biti sposoban da efektivno izvetava rukovodstvo organizacije operformansama sistema upravljanja zatitom ivotne sredine.

Predstavnik rukovodstva mora biti obuen za internog proveravaa sistema upravljanja zatitom ivotnesredine i mora upravljati funkcijom provere sistema upravljanja zatitom ivotne sredine.

4.4.2 Osposobljenost, obuka i svestOrganizacija mora da identifikuje potrebe za strunim osposobljavanjem. Ona mora da zahteva dacelokupno osoblje iji rad moe da izazove znaajan uticaj na ivotnu sredinu stekne odgovarajuu strunuosposobljenost.Organizacija mora da uspostavi i odrava postupke upoznavanja svojih zaposlenih ili lanova na svakomodgovarajuem radnom mestu i nivou sa:

a) znaajem usaglaenosti sa politikom zatite ivotne sredine i sa odgovarajuim postupcima, kaoi sa zahtevima koji se odnose na sistem upravljanja zatitom ivotne sredine;

b) znaajnim uticajima (stvarnim ili potencijalnim) njihovih radnih aktivnosti na ivotnu sredinu isa koristima za ivotnu sredinu od njihovog poboljanog linog uinka;

c) njihovim zadacima i odgovornostima za postizanje usaglaenosti sa politikom zatite ivotnesredine i postupcima, kao i sa zahtevima koji se odnose na sistem upravljanja zatitom ivotnesredine, ukljuujui i zahteve u pogledu spremnosti za reagovanje u sluajevima opasnosti;

d) potencijalnim posledicama u sluaju odstupanja od utvrenih radnih postupaka.Osoblje koje izvrava zadatke koji mogu da izazovu znaajne uticaje na ivotnu sredinu mora biti

kompetentno na osnovu odgovarajueg obrazovanja, strune osposobljenosti, odnosno iskustva. Moraju se identifikovati potrebe za strunim osposobljavanjem. Zaposleni koji obavljaju aktivnosti koje imaju, ili mogu imati, znaajan uticaj na ivotnu sredinu

moraju biti kompetentni.


25/40


Strana 25 of 40

Zaposleni, u skladu sa svojom pozicijom, moraju biti struno osposobljeni/kompetentni vezano zapitanja: poznavanja i razumevanja politike i postupaka sistema zatite ivotne sredine kao i znaaja

kontinuirane usaglaenosti sa ovim dokumentima, znaajnih aspekata ivotne sredine koji se odnose na aktivnosti koje obavljaju kako poboljani lini uinak zatite ivotne sredine utie na uinak organizacije u zatiti

ivotne sredine, razumevanja odgovornosti koje im pripadaju i sposobnosti da je poveu sa politikom i

ciljevima zatite ivotne sredine (ta se od njih i drugih oekuje posebno kako se trebaponaati u incidentnim, akcidentnim i sluajevima opasnosti);

tehnikog znanja potrebnog da bi se obezbedilo zadovoljenje zahteva iz zakona, propisa istandarda;

strunosti i znanje potrebnih za sprovoenje programa zatite ivotne sredine.4.4.3 KomunikacijaOrganizacija mora da uspostavi i odrava postupke za:

a) internu komunikaciju izmeu razliitih nivoa i funkcija u organizaciji;b) prijem i dokumentacionu obradu odgovarajuih saoptenja koja stiu od eksternih

zainteresovanih strana i odgovor na ta saoptenja.

Organizacija mora da uzme u obzir postupke eksterne komunikacije o svojim znaajnim aspektima zatiteivotne sredine i da dokumentuje svoje odluke.

Moraju se uspostaviti i odravati postupci interne i eksterne komunikacije. Interna komunikacija mora obezbediti da se zahtevi sistema upravljanja zatitom ivotne sredine,

mere koje se u okviru tog sistema sprovode i efekti sprovoenja sistema saoptavaju relevantnimfunkcijama organizacije.

Interna komunikacija mora obuhvatiti zaposlene iji rad ima, ili moe imati, znaajan uticaj naivotnu sredinu.

Nain interne komunikacije i informacioni tokovi izmeu zaposlenih iji rad ima, ili moe imati,znaajan uticaj na ivotnu sredinu moraju biti identifikovani i uspostavljeni.

Eksterna komunikacija mora obuhvatiti aktivnosti prijema, dokumentacione obrade i odgovoraeksternim zainteresovanim stranama.

U okviru eksterne komunikacije moraju biti identifikovani i utvren postupak komunikacije sarelevantnim zakonodavnim organima kao i slubama angaovanim u sluajevima opasnosti.

Interna i eksterna komunikacija moraju biti efektivne. Posebno se moraju u ciklus upravljanjazatitom ivotne sredine ukljuiti primedbe i kritike i na njih se mora reagovati u skladu sanjihovim procenjenim znaajem.

4.4.4 DokumentacijaOrganizacija mora da uspostavi i odrava uvanje informacija, bilo na papiru ili u elektronskom obliku,radi:

a) opisivanja bitnih elemenata sistema upravljanja i njihovog meusobnog delovanja;b) upuivanja na odgovarajuu dokumentaciju. Mora se uspostaviti i odravati dokument koji pokazuje da je u okviru sistema upravljanja zatitom ivotne sredine odgovoreno na sve zahteve

standarda, veze izmeu tih zahteva, kako je organizacija protumaila zahteve u odnosu na aktivnosti, proizvode i usluge

organizacije i

poziva se na odgovarajuu dokumentaciju EMS.


26/40


Strana 26 of 40

4.4.5 Kontrola dokumentacijeOrganizacija mora da uspostavi i odrava postupke za sprovoenje kontrole nad svim dokumentima koji seovim meunarodnim standardom zahtevaju, kako bi obezbedila:

a) da se dokumenti mogu pronai;b) da se dokumenti mogu periodino preispitati, po potrebi revidovati i odobriti kao odgovarajui

od strane ovlaenog osoblja;c) da vaee verzije odgovarajuih dokumenata budu na raspolaganju na svim mestima gde se

obavljaju operacije bitne za efikasno funkcionisanje sistema;d) da se nevaei dokumenti odmah odstrane sa svih mesta izdavanja i mesta upotrebe ili na drugi

nain osiguraju od neodgovarajue primene;e) da se na pogodan nain identifikuju svi nevaei dokumenti koji se uvaju zbog zakonskih

obaveza ili zbog ouvanja znanja.Dokumentacija mora biti napisana itko i datirana (sa datumima revizije), tako da se moe lakoidentifikovati. Dokumentacija se mora uredno voditi i uvati u toku utvrenog perioda. Moraju seuspostaviti i odravati postupci i ustanoviti odgovornosti za izradu i izmene razliitih vrsta dokumenata.

4.4.6 Kontrola nad operacijamaU skladu sa politikom, optim i posebnim ciljevima zatite ivotne sredine, organizacija mora daidentifikuje operacije i aktivnosti za koje su vezani ustanovljeni znaajni aspekti ivotne sredine.Organizacija mora da planira te aktivnosti, ukljuujui i njihovo odravanje, kako bi obezbedila da se oneobavljaju pod utvrenim uslovima. Radi toga ona mora da:

a) uspostavi i odrava dokumentovane postupke za one situacije kada bi njihovo nepostojanjemoglo da dovede do odstupanja od politike zatite ivotne sredine, optih i posebnih ciljeva;

b) utvrdi radne kriterijume u tim postupcima;c) uspostavi i odrava postupke koji se odnose na znaajne aspekte ivotne sredine koji se mogu

identifikovati, vezane za robe i usluge koje organizacija koristi, kao i da upozna isporu ioce iugovarae sa odgovarajuim postupcima i zahtevima.

Moraju se identifikovati operacije i aktivnosti za koje su vezani ustanovljeni znaajni aspektiivotne sredine (znaajne aktivnosti).

Znaajne aktivnosti moraju biti planirane (moraju se utvrditi parametri procesa). Mora se planirati odgovarajue odravanje. Elementi kontrole moraju obuhvatiti nabavku/ugovaranja.

4.4.7 Spremnost za reagovanje u vanrednim situacijama i odgovor na njihOrganizacija mora da uspostavi i odrava postupke za identifikaciju potencijalnih udesa i sluajevaopasnosti, za reagovanje u tim sluajevima, kao i za spreavanje i ublaavanje uticaja na ivotnu sredinukoji mogu da budu u vezi sa njima.Organizacija mora da preispita, a po potrebi i da reviduje, svoju spremnost za reagovanje u sluajevimaopasnosti, kao i postupke reagovanja, posebno neposredno nakon udesa ili sluajeva opasnosti.Organizacija takoe mora periodino da ispituje te postupke, ako je to praktino mogue.

Moraju se identifikovati potencijalni udesi i sluajevi opasnosti. Moraju se utvrditi mere prevencije udesa i sluajeva opasnosti. Moraju se utvrditi postupci reagovanja prilikom udesa ili u sluajevima opasnosti u kojima su

utvreni: ovlaenja i odgovornosti, kljuno osoblje, interna i eksterna komunikacija, mere koje se moraju sprovesti (za svaku vrstu udesa ili sluaja opasnosti), informacije o opasnim materijama, njihovom uticaju na ivotnu sredinu kao i o merama u

sluaju njihovog oslobaanja,

Moraju se utvrditi mere za ublaavanje uticaja na ivotnu sredinu. Spremnost za sluajeve opasnosti i postupci reagovanja moraju biti predmet preispitivanja. Mora se sprovoditi obuka za udese i sluajeve opasnosti. Moraju se sprovoditi simulacije udesa i sluajeva opasnosti.


27/40


Strana 27 of 40

4.5 Proveravanje

4.5.1 Praenje i merenjeOrganizacija mora da uspostavi i odrava dokumentovane postupke redovnog monitoringa i merenjakljunih karakteristika svojih operacija i aktivnosti koje mogu da imaju znaajan uticaj na ivotnu sredinu.To mora da obuhvata zapisivanje informacija da bi se pratio uinak zatite ivotne sredine, odgovarajuukontrolu nad operacijama i usklaenost sa optim i posebnim ciljevima organizacije.Oprema za monitoring se mora etalonirati i odravati, a zapisi o tome moraju se uvati u skladu sainternim postupcima organizacije.Organizacija mora da uspostavi i odrava dokumentovani postupak periodinog vrednovanja usaglaenostisa odgovarajuim zakonima i propisima o zatiti ivotne sredine.

Moraju se identifikovati karakteristike operacija i aktivnosti koje mogu da imaju znaajan uticajna ivotnu sredinu (znaajne karaketeristike).

Vrednosti znaajnih karaketristika se moraju meriti. Mora se proveravati usaglaenost rezultata merenja znaajnih karakteristika sa propisanim

vrednostima. Upravljanje operacijama i aktivnostima mora se vriti na osnovu rezultata provere usaglaenosti

odnosno rezultata merenja. Oprema mora biti etalonirana i odravana. Procesi merenja moraju biti potvreni kao pogodni za projektovanu namenu. Mora se uspostaviti i odravati postupak periodinog vrednovanja usaglaenosti sa odgovarajuim

zakonima i propisima o zatiti ivotne sredine. Moraju se voditi i uvati odgovarajui zapisi.

4.5.2 Vrednovanje usaglaenostiU skladu sa svojom posveenopu usaglaenosti, organizacija mora da uspostavi, primeni i odrava

postupak (postupke) za periodino vrednovanje usaglaenosti sa odgovarajuim zakonskim zahtevima.

4.5.3 Neusaglaenost, korektivne mere i preventivne mereOrganizacija mora da uspostavi i odrava postupke za utvrivanje odgovornosti i ovlaenja za postupanjesa neusaglaenostima i za njihovo ispitivanje (analiziranje), za preduzimanje mera za ublaavanje svih

prouzrokovanih uticaja i za pokretanje i sprovoenje korektivnih i preventivnih mera.Svaka korektivan ili preventivna mera, preduzeta radi eliminisanja uzroka stvarne i potencijalneneusaglaenosti, mora da odgovara teini problema i da bude srazmerna uticaju na ivotnu sredinu.Organizacija mora da uvede i zabelei sve promene u dokumentovanim postupcima koje su rezultatkorektivnih i preventivnih mera.

Mora se uspostaviti i odravati postupak koji utvruje ovlaenja i odgovornosti za postupanje saneusaglaenostima odnosno za identifikaciju oblasti u kojima je mogue poboljanje sistema

upravljanja zatitom ivotne sredine.. Postupak mora obuhvatiti nain

identifikacije neusaglaenosti na osnovu podataka dobijenih monitoringom i mernjem,komunikacijom, proverom i/ili preispitivanjem sisitema upravljanja zatitom ivotnesredine,

preduzimanje mera za ublaavanje svih prouzrokovanih uticaja, analize radi identifikacije moguuh uzroka neusaglaenosti, identifikovanje neophodnih korektivnih i preventivnih mera, analizu uticaja na ivotnu sredinu nastalih kao posledica sprovedenih mera, propisivanje neophodnih korektivnih i preventivnih mera,

Documents

Proveravanje Sistema Menadzmenta Kvalitetom