PRUGE I BICIKLIZA ODRIVI SAOBRAAJ U SUBOTICIALTERNATIVNA REENJAVAST S KERKPRFENNTARTHAT KZLEKEDS SZABADKN MEGOLDSOK MS SZEMSZGBLNSEWSUBOTICA, 2009.PREDGOVOR/ELSZ 3PRUGE I BICIKLI ZA ODRIVI SAOBRAAJ U SUBOTICIVAST S KERKPR - FENNTARTHAT KZLEKEDS SZABADKN 51. DEFINISANJE PROBLEMA/A PROBLMA MEGHATROZSA62. PROSTORNA STRUKTURA/TRSTRUKTRA2.1 Osnovne crte prostorne strukture Subotice/Szabadka trstruktrjnak alapvonsai2.2 Specifinosti prostorne strukture Subotice/Szabadka trstruktrjnak specifikuma2.2.1 Razvoj i stanje uline mree/Az utcahlzat fejldse s llapota2.2.2 eleznika mrea/Vasthlzat 2.2.2.1 Definisanje problema/A problma meghatrozsa2.2.2.2 Poloaj i uticaj eleznike infrastrukture u Subotici/ A vasti infrastruktra helyzete s llapota Szabadkn2.2.2.3 Iskorienost eleznike infrastrukture u Subotici/ A vasti infrastruktra kihasznltsga Szabadkn2.3.2 Mrea podsticanja nemotorizovanih vidova saobraaja infrastruktura biciklistikog saobraaja/ A nem motorizlt kzlekedst tmogat hlzat a kerkprkzlekeds infrastruktrja3. PERCEPCIJA/PERCEPCI3.1 Percepcija prostorne strukture/A trstruktra percepcija3.2 Percepcija javnog prevoza 3.3 Percepcija biciklistikog saobraaja/A kerkprforgalom percepcija 4. PRUGE I BICIKLI ZA ODRIVI SAOBRAAJ U SUBOTICI4.1 Odrivost saobraaja u Subotici/A kzlekeds fenntarthatsga Szabadkn 4.2 elezniki saobraaj/Vasti kzlekeds 4.2.1 Mogunosti korienja eleznice za javni gradski prevoz u Subotici/ A vast felhasznlhatsga a vrosi kzlekeds cljaira 4.2.2 Javni gradski prevoz eleznicom u Subotici/ Vasti (tmeg)kzlekeds Szabadkn 4.3 Biciklistiki saobraaj/Kerkpros kzlekeds 4.3.1 Potrebe biciklistikog saobraaja u Subotici/A kerkpros kzlekeds szksgletei Szabadkn 4.3.2 Trase biciklistikih staza odvojene od motornog saobraaja/ A motoros kzlekedstl klnvlasztott kerkprutak rendszere4.3.3 Mrea biciklistikih staza odvojenih od motornog saobraaja/ A motoros kzlekedstl klnvlasztott kerkprutak hlzata5. ZAKLJUAK/SSZEFOGLALRAILWAYS AND BIKES FOR SUSTAINABLE TRAFFIC SOLUTIONSIN SUBOTICA POSEBNI ASPEKTI ODRIVOSTI MOTORNOG SAOBRAAJA U SUBOTICI A MOTOROS KZLEKEDS FENNTARTHATSGNAK MS KRDSEI1. Uvodne napomene/Bevezet szrevtelek2. Naelo eksternih trokova/A rejtett kltsgek elve 3. Zagaenost vazduha u Subotici kao rezultat izduvnih gasova/A kipufoggzok okozta lgszennyezs Szabadkn 4. Zagaenje bukom od saobraaja u Subotici/Kzlekedsi zajszennyezs Szabadkn5. Dalje mogunosti poveanja odrivosti/A fenntarthatsg javtsnak tovbbi lehetsgei IZVORI PODATAKA-ADATFORRSOK 14172125283133353737394242444458646566676871721010141056Alternativna studija o javnom saobraaju u Subotici koje je pred vama ima za cilj da pokrene diskusiju o razvoju odrivog saobraaja u subotikom regionu, sa akcentom na razvoj javnog gradskog prevoza u Subotici, restriktivan odnos prema individualnim automobilima i reavanje pojaanog zagaenja vazduha i buke koji nastaju od saobraaja.Grad Subotica je prepoznao probleme funkcionisanja saobraaja, te je 2007. godine naruio studiju o stanju i nainima poboljanja bezbednosti i funkcionalnosti saobraaja u gradu od Katedre za saobraajno inenjerstvo Saobraajnog fakulteta u Beogradu. Ova studija, zavrena 2008. godine, nema obavezujui karakter, a u njoj su predviena brojna reenjarekonstrukcije raskrsnica u gradu, izgradnje biciklistikih staza, kao i regulisanja internog teretnog saobraaja. Druga studija, koju je grad od naruio istog Fakulteta, treba da bude zavrena u januaru 2010. godine i da pokae kako da se pobolja i modernizuje gradski prevoz u Subotici.Zastupamo stav da se u trenutnoj situaciji ne primenjuju standardi i kriterijumi koji tite javni interes u prostoru. To se vidi na primeru ve uraene studije mirujueg saobraaja iz 2008. godine, koja zakljuuje da je reenje za zaguenost saobraaja u centru grada izgradnja podzemnih garaa, jer anketirani graani-vozai individualnih automobila nisu spremni da od svog automobila peae vie od 170 m do cilja. ta je sa ostalim graanima, onima koji koriste ili bi da koriste javni gradski autobus, bicikle, eleznicu?Institucije prostornog planiranja u gradu, Zavod za urbanizam grada Subotice i Direkcija za izgradnju grada Subotice, koje se bave realizacijom svih investicija u gradu, pa i saobraajnih,dosada su se uglavnom bavile kratkoronim interesima saobraajne elite, onima koji voze individualne automobile i stvaraju najvei negativni uticaj na zdravlje i na promenu klime.Rukovodstvo grada, na alost, nema viziju odrivog razvoja javnog saobraaja, ne daje 1dovoljne finansijske podrke za investiranje u tom pravcui ne sprovodi rigoroznije mere za smanjenje zagaenja vazduha i buke.Saobraaj u Subotici pati od niza ekolokih, socijalnih i ekonomskih problema:ne postoji jeftin, brz, komforan i redovan javni prevoz;eleznica i njena infrastruktura uopte se ne razmatraju kao opcija za zadovoljenje potreba prigradskog saobraaja;nepovezanost grada u pravcu istok-zapad zbog saobraajne barijere, eleznike pruge;nepovezanost biciklistikih staza u smislenu mreu i problemi sa visokim bankinama;ne postoje restrikcije za smanjenje broja individualnih automobila u centru grada, ve naprotiv planira se njihova jo vea koncentracija;nesprovoenje mera za smanjenje zagaenja od saobraaja i buke;nepostojanje zaobilaznice, tzv Y kraka.Pravi je trenutak da civilni sektor pokae svoje stavove o razvoju odrivog saobraaja u Subotici, kako bi doprineli podizanju svesti kod donosilaca odluka, ali i ireg graanstva o potrebi razvijanja kvalitetnog urbanog prostora i odrive gradske saobraajne politike. Publikacija je uraena u okviru projekta CEKOR-a Pruge i bicikle za odrivi saobraaj u Subotici, a uz partnersku pomo Centra za regionalna istraivanja (CRI) Subotica, koji je sproveo istraivanja i pisanje glavnog dela publikacije. 31Subotica je grad sa najmanjom podrkom u investicije gradskog prevoza u Srbiji svega 2,9%u odnosu na 20% u Novom Sadu i 80% u BeograduPREDGOVORAz nk eltt lev, nyilvnos kzlekedssel foglalkoz tanulmny egy vitaindt. Clja az, hogy Szabadka trsgben egy szleskr prbeszdet kezdemnyezzen a nyilvnos kzlekeds fenntarthatsgrl, az authasznlat cskkentsnek s a kzlekeds okozta lgszennyezs cskkentsnek mdjairl.Szabadka, a vrosban jelentkez kzlekedsi gondokat felismerve, 2007-ben a belgrdi Kzlekedsmrnki kart krte fel egy a kzlekeds biztonsgnak s hatkonysgnak javtsi lehetsgeit vizsgl tanulmny elksztsre. A tanulmny, br nem ktelez jelleg, 2008-ban elkszlt, szmos tkeresztezds-feljtst, kerkprtfeljtst s a teherforgalom rendezsnek mdjt ltva el.A vros ugyanezt az intzmnyt felkrte mg egy, a tmegkzlekeds modernizcis lehetsgeit vizsgl tanulmny elksztsre, amelynek 2010-ben kellene napvilgot ltnia. A mi llspontunk szerint jelenleg a vros terletn nem alkalmazzk a trbeli nyilvnos rdekeket vd standardokat s kritriumokat. Ezt mutatja a mr elkszlt nyugv kzlekedst vizsgl tanulmny 2008-bl, amely a vroskzpont forgalmi tlterheltsgt fldalatti garzsok ptsvel tervezi megoldani, mivel a megkrdezett polgrok, akik maguk is autval jrnak, nem hajlandk 170 m-nl tbbet gyalogosan megtenni cljukig. Mi van azokkal, akik a vrosi busszal, kerkprral, esetleg vaston jrnak, vagy ezzel szeretnnek jrni?A trrendezs helyi intzmnyrendszere a vrosrendezsi intzet s Szabadka vros pitsi igazgatsga amelyek a kzbefektetseket, kzttk a kzlekedsi befktetseket irnytjk, eddig a kzlekedsi elit rvidtv rdekeit tartottk szem eltt, akik szemlyautval kzlekednek, s ezltal hossz tvon negatv hatst gyakorolnak a kzegszsgre, de hozzjrulnak a klmavltozshoz is.A vros vezetsnek sajnos nincs a fenntarthat kzlekeds fejldst vezrl vzija, nem vlaszt 1ki elegend eszkzt az ilyen irny befektetsekre , s nem tesz szigorbb intzkedseket a zajszint s a levegszennyezs cskkentsre.Szabadka kzlekedse szmos krnyezeti, gazdasgi s szocilis problmval terhes:nincs olcs, gyors, knyelmes s rendszeres nyilvnos kzlekeds;a vasti infrastruktra a kzlekedsi ignyek taglalsakor rendszeresen figyelmen kvl marada vros ternek kelet-nyugat megosztottsga a vasti csompont s infrastruktra mentnA kerkprutak kztti kapcsolatok hinyban nincs hasznlhat kerkpros hlzat, a kzlekedst a magas tpadkk is gtoljkSemmilyen intzkeds sem igyekszik cskkenteni a kzpontban kzleked szemlyautk szmt, inkbb ezek koncentrcijt tervezikA zaj- s lgszennyezscskkentsi intzkedsek nem hatkonyakA vrost elkerl Y legazs hinya ;Ez a megfelel pillanat, hogy a civil szektor is nyilvnossg el trja llspontjait Szabadka fenntarthat kzlekedsfejlesztsrl, hozzjrulva a problmk feltrshoz, a fenntarthat kzlekedspolitika s a minsgi vrosi tr szksgletnek tudatostshoz a dntshoz struktrkban, de a polgrok szles rtegeinl is.A tanulmny s a kiadvny a CEKOR A szabadkai vast s kerkprt korszerstse elnevezs projektum keretben kszlt a kutatst vgz s tanulmny f rszt kszt partnerszervezet szabadkai CRI Centar za regionalna istraivanja segtsgvel. ELSZ1Szabadkn a legkisebb a vrosi kzlekeds befektetseinek nkormnyzati tmogatottsga egsz Szerbiban csupn 2,9% az Ujvidki 20%-hoz s a Belgrdi 80%-hoz mrten4Centar za regionalna istraivanjaAutori:Ana M.PlestoviPera MarkoviCentar za regionalna istraivanjaSzerzk:M. Plesztovits Anna Pera MarkoviPRUGE I BICIKLIZA ODRIVI SAOBRAAJ U SUBOTICIALTERNATIVNA REENJAVAST S KERKPRFENNTARTHAT KZLEKEDS SZABADKN MEGOLDSOK MS SZEMSZGBLNSEWiroki ravniarski grad Subotica suoava se u poslednjih nekoliko godina sa tipinim problemom dananjice, velikim porastom motorizovanog saobraaja u gradu. Posledice tog porasta su uestala saobra-ajna zaguenja, smanjena prohodnost na teritoriji grada, poveanje zagaenosti vaz-duha, u prvom redu u centru grada i pove-anje zagaenja bukom na celom podruju grada. U skladu sa regionalnim i svetskim trendovima, to je uzrokovano na prvom mestu porastom individualnog motorizo-vanog prevoza, jednostavno reeno sta-lnim rastom broja automobila. Prema podacima Odeljenja saobraajne policije PU Subotica, u gradu je 2007. godini bilo registrovano oko 35.000 automobila, to znai da otprilike svaki etvrti stanovnik grada raspolae automobilom i koristi ga za potrebe kretanja u lokalu. Sam broj automobila po sebi nije tako velik da bi morao da rezultuje saobraajnom disfunkcionalnou grada, ali je saobraaj-na zaguenost ipak injenica sa kojom se stanovnici grada svakodnevno suoavaju. Izrazit globalni i lokalni trend poveanja broja automobila ukazuje na potrebu ispi-tivanja uzroka ove pojave i definisanja odrivih reenja saobraaja u interesu za-tite i poboljanja kvaliteta ivota u gradu.Faktor koji u osnovi odreuje mogunosti razvoja saobraaja i uslovljava mogua re-enjajeste skup ogranienja koja namee prostorna struktura grada. Prvo specifino ogranienje je struktura uline mree, koja sav saobraaj u gradu usmerava ka uem centru grada, to proizvodi uguenje saobraaja u centru i sledstveno smanjenje brzine kretanja, kao i poveanje zagaenja.Drugo specifino ogranienje je visoko razvijena eleznika mrea na podruju grada, koja u nedostatku odgovarajuih prelaza i saobraajnica van centra grada predstavlja prepreku transverzalnom kretanju i segmentira prostor grada na nepovezane susedne periferne jedinice, koje meusobno komuniciraju preko centra grada, istovremeno imobilizujui deo prostora grada, koji tei da se pretvori u pojas za odlaganje smea. Az utbbi vtizedben Szabadka vrosa is szembesl napjaink jellegzetes problmjval, a kzti kzlekeds nvekedsvel s ennek kvetkezmnyeivel, a vrosterlet tjrhat-sgnak cskkensvel, az egyre gyakoribb kzlekedsi dugkkal, az elssorban a vros kzpontjban szlelhet nvekv lgszeny-nyezssel s az egsz vrosterletet rint zaj-szennyezssel. A globlis s regionlis fejl-dsi irnyokkal sszhangban, a nvekeds elssorban a szemlyautk egyre szlesebb kr elterjedsnek, egyre nagyobb szmnak kvetkezmnye. A Kzlekedsrendszet szabadkai kzpontjnak adatai szerint a vros terletn 2007-ben mintegy 35.000 szemlyau-tt jegyeztek, vagyis minden negyedik vros-lak rendelkezik szemlyautval, amelyet feltehetleg nagymrtkben a helyi kzlekedsben hasznl.Br a jrmvek szma mg nem rte el azt a szintet, amely elmletileg ellehetetlenten a vros kzlekedst, Szabadka forgalmi tl-terheltsgvel a vros laki nap mint nap szem-beslnek. Az autk szmnak vrhat nveke-dse szksgess teszi az emltett jelensg okainak kivizsglst, amelynek alapjn a kz-lekedsfejleszts fenntarthat irnyai s meg-oldsai krvonalazhatak a polgrok letmin-sgnek javtsa rdekben.A kzlekeds fejlesztsnek lehetsgtkorl-toz tnyez a vros trstruktrja, ezen bell pedig az t- s utcahlzat, amely a kzleke-dst a vroskzpont fel irnytja s tmrti. Ennek kvetkezmnye a kzlekeds besrs-dse a kzpontban, a haladsi sebessg csk-kense, valamint a lg- s zajszennyezs nvekedse.A trstruktra msik,a kzlekedsfejleszts lehetsgt meghatroz tnyezje a vros terlett szegmentl nagy szm vastvonal, amelyek elvgjk a szomszdos trrszek kztti kapcsolatokat, gy az egyms mellett fekv perifrik a vros kzpontjn keresztl kommuniklnak egymssal. A vastvonalak ezenkvl jelents terletet immobilizlnak a vrosban, a lakossg gyakranszemtlerak helyknt hasznlja ezeket a terleteket.A harmadik korltoz tnyez a trsadalom mentlis tr-dimenzija, amely ugyan nem 1. DEFINISANJE PROBLEMA1. A PROBLMA MEGHATROZSA6Tree specifino ogranienje je nemate-rijalne prirode, ali nita manje znaajno od prethodna dva, budui da odreuje mogunost promene prostorne strukture. Drutvena percepcija prostora grada je jednako monocentrina kao i prostorna struktura: u Subotici se svako kretanje koncipira kao radijalno, kroz centar grada. Pri tome se pod gradom podrazumeva podruje grada iz XIX veka, oivieno elez-nikim prugama, dok se gradsko podruje koje prelazi pruge percipira kao predgra-e. Budui da su predgraa u toj percep-ciji primarno orijentisana ka centru grada, u svesti ne postoji potreba za njihovim povezivanjem van centra, te transverzalni pravci nisu definisani ni u saobraajnoj mrei, ni u drutvenoj percepciji prostora. Odravanje monocentrine strukture pri znaajnom poveanju obima saobraaja proizvodi veu koncentraciju u centru grada, sa svim pozitivnim i negativnim posledicama, pri emu negativne posledice preteu, naroito sa aspekta kvaliteta ivotne sredine i funkcionalnosti saob-raaja. To se najbolje vidi u Zagrebakoj i Preradovievoj ulici, iji stanovnici i kue najvie trpe zbog vazdunog i zvunog zagaenja i vibracija od preobimnog saobraaja, dok posledice osea ceo grad. Prema Lokalnom ekolokom akcionom planu Subotice iz 2003. i Prostornom planu optine Subotica iz 2005. godine, rezultati sistematskog nivoa praenja buke na 34 merna mesta u Subotici pokazuju da je stanovnitvo izloeno prekomernom nivou buke, odnosno da ivi u bukom opteree-nom prostoru, konstantno danju i nou. Na osnovu rezultata merenja (od 1999-2005.) konstantovano je da nivoi komunalne buke imaju trend porasta i poslednjih godina na veini mernih mesta premauju propisane vrednosti. Najvea prekoraenja dozvoljenih nivoa konstatuju se u stambenim zonama. U istim dokumentima se konstatuje i da jena osnovu stalnog nadzora koji se vri na est mesta u gradu, kao najznaajniji izvor zagaivanja vazduha na prostoru grada identifikovan saobraaj motornih vozila, posebno u gradskom jezgru. Kotlarnice, loita i in-dustrijski objekti su izvori vazdunog zaga-enja u mnogo manjoj meri u odnosu na motorni saobraaj. Pokazuje se da je motorni ,anyagi jelleg, de hatsban ugyanolyan jelents mint az anyagi jelleg korltok, lvn, hogy ez hatrozza meg a trstruktra vltoz-sainak lehetsgt. A vros ternek trsadalmi trpercepcija, az ptett krnyezet struktrj-val egybehangzan monocentrikus, a mozgs csak a kzponthoz viszonytva hatrozhat meg a vrosba befel, illetve a vrosbl kifel vezet sugrirny trplyk mentn. Ebben a percep-ciban a vros alatt a XIX. szzad vgi, hrom oldalrl vastvonalakkal krlleltvrosterlet rtend, mg a vasti sneken tli vrosrszt klterletknt rzkeli az itt lak kzssg. Mivel a klvrosok elssorban a vroskzpont fel orientldnak, a kztudatban nem jelenik meg a perifrik egyms kztti kommunikcijnak lehetsge, s ennek kve-tkeztben a transzverzlis irnyok jelentktele-nek a tr percepcijban s az t- s utcahl-zatban egyarnt. A monocentrikus trstruktra megrzse a kz-lekeds nvekv intenzitsnak fggv-nyben nveli a kzlekeds besrsdst a trplyk tallkozsi pontjain, ami tlnyomrszt negatv kvetkezmnyekkel jr. A trstruktra ltal ltrehozott, folyamatosan nvekv besrsds negatv kvetkezmnyei elssorban a kzleke-ds funkcionalitsnak cskkensben s a krnyezet llapotnak romlsban mutatkoznak, mint pldul a Zgrb s a Preradovi utck esetben, ahol a lakk s az pletek psgt veszlyezteti a lg- s zajszennyezs, valamint a kzlekeds okozta vibrcik. Szabadka Loklis kolgiai Akcis Terve (2003.), valamint Szabadka kzsg Terletrendezsi Terve (2005.) szerint a zajszint 34 helyen vgzett rendszeres ellenrzsnek eredmnyei azt mutatjk, hogy Szabadka lakossga tlzott zajszintnek van kitve, vagyis zajterhelt trben tartzkodik jjel s nappal egyarnt. A mrsek (1999-2005.) eredmnyei alapjn leszgezhet, hogy a kom-munlis zaj szintje nveked trendet mutat s az utbbi vekben az ellenrz helyek tbbsgn tllpik az elrt rtkeket. Az elrt rtkek legnagyobb tllpse a lakvezetekben rz-kelhet. Ugyanezek a dokumentumok a vros terletn lev 6 lland ellenrz hely mrsei alapjn a vros terletn a lgszennyezs leg-jelentsebb forrsaknt a gpjrmforgalmat jellik meg, klnsen a vrosmagban. A Tvft Mvek, az ipar s a hzak ftse teht 7saobraaj i najvei izvor zagaenja u gradu. (Vie detalja o posledicama zagaenja od motornog saobraaja u gradu nalazi se u Prilogu, take 3. Zagaenost vazduha u Subotici kao rezultat izduvnih gasova i 4. Zagaenje bukom od saobraaja u Subotici.)Jedna od mogunosti smanjenja saobraaj-nog optereenja i time poveanja odrivosti saobraaja jeste javni prevoz. Prostorna struktura i drutvena percepcija prostora, meutim, dovode do toga da isti uzorak kretanja kroz centar prate i linije javnog prevoza, koji se vri autobusima i zglobnim autobusima neprilagoenim kretanju kroz tesne ulice centra grada. I prigradski prevoz se vri autobusima, dok je veoma razvijena eleznika infrastruktura neiskoriena za te potrebe, bez obzira na optu malu iskorie-nost pretenog dela pruga. Kao rezultat, jav-ni prevoz ne smanjuje saobraajno opteree-nje prostora, ve ga dodatno poveava. Mo-gunost razvoja javnog saobraaja limitirana je i drutvenom percepcijom statusnih vred-nosti. Javni prevoz se povezuje sa niim drutvenim slojevima i slabijim drutve-nim grupama, zbog ega su razvoj i prilago-avanje ovog vida prevoza stvarnim potre-bama istisnuti iz fokusa drutva, dok je omoguavanje automobilskog saobraaja primarno statusno i ekonomsko pitanje. Druga bitna mogunost smanjenja guve i zagaenja nemotorizovani saobraaj ta-koe je limitirana u razvoju prostornom strukturom i drutvenom percepcijom. Pros-torni plan optine Subotica iz 2005. godine u delu posveenom saobraaju na vie mesta pominje potrebu podsticanja nemotorizo-vanih vidova saobraaja, a kao mere podsti-canja navode se rekonstrukcija postojeih i izgradnja novih biciklistikih staza. Pri tome se sve postojee biciklistike staze nalaze uz najprometnije saobraajnice, uz linije kon-centracije motornog saobraaja, izloene poveanom zagaenju vazduha i nivoa buke. Ovakvo lociranje staza je prostorni izraz drutvene percepcije vrednosti, koja kretanje automobilom percipira kao izraz dobitnika, a kretanje biciklom kao obeleje gubitnika. Istovremeno, takva prostorna struktura ne stimulie, ve destimulie upotrebu bicikla i time destimulie i egyttvve sem szennyezik a levegt olyan mrtkben, mint a gpjrmforgalom.A kzlekedsi terhels cskkentsnek s ezltal a fenntarthatsg nvelsnek egyik lehetsge a tmegkzlekeds fejlesztse lehetne. A tmegkzlekeds azonban a kzle-kedsi trstruktra s a trsadalom trpercep-cija ltal kirajzolt mintzatot kveti, a kz-lekedst a vrosba bevezet s a vrosbl kivezet tvonalak mentn, a kzponton ke-resztl szervezve. A tmegkzlekeds eszkze az autbusz, tbbnyire csukls kivitelezs, amelynek manverezse a vros kzpontjnak szk utciban krlmnyes, haladsa lass. A vros s a kzsg kisebb teleplsei kztti tmegkzlekeds is autbuszokkal trtnik, mg a szertegaz, fejlett vasti infrastruktra - alacsony hasznostsi foktl fggetlenl - nem rsze atmegkzlekedsi hlzatnak. gy a tmegkzlekeds inkbb nveli mint cskkenti a vros kzti gpjrmforgalom ltali terhel-st. A tmegkzlekeds fejlesztsi lehetsgeit a napjainkban rvnyes trsadalmi rtkkon-szenzus is korltozza, amely a tmegkzle-keds hasznlatt az alacsonyabb szocilis sttusz s a gyenge vagy vesztes csopor-tokhoz val tartozs jeleknt rtkeli. Ennek kvetkeztben a trsadalom elsdleges gaz-dasgi- s sttuszkrdse az auts forgalom lehetv ttele, a tmegkzlekeds fejleszt-snek s a vals szksgletekkel val ssze-hangolsnak krdsei kiszorulnak a trsa-dalom fkuszbl.A gpjrmforgalom okozta terhels cskken-tsnek msik lehetsge a nem motorizlt kzlekeds fejlesztse, amelyet azonban a trstruktra s a trsadalmi rtkkonszenzus szintn nehezt. Szabadka kzsg Terletfej-lesztsi Terve (2005.) a kzlekedssel foglal-koz rszben tbb helyen is emlti a nem motoros kzlekeds tmogatst mint prio-ritst. A dokumentum tmogatst clz intz-kedsei a meglev kerkprutak rekonstruk-cija s j kerkprutak ptse. Ugyanakkor minden meglv kerkprt a legforgalmasabb utak-utck, a gpjrmforgalom koncentr-cijnak vonalai mentn vezet, a legnagyobb lgszennyezsnek s zajterhelsnek kitve. A kerkprutak ilyen elhelyezse az auts kz-lekedst a nyertesek, a kerkpros kzle-8poboljanje kvaliteta ivota, koje bi moglo uslediti kao rezultat smanjenja automo-bilskog saobraaja na teritoriji grada. Ova studija ima za cilj da opie ogra-niavajue faktore saobraaja u gradu kroz analizu prostorne strukture grada i drut-vene percepcije strukture i da skicira pred-loge nekih moguih reenja za poveanje odrivosti saobraaja u gradu, zasnovane na podsticanju i razvijanju eleznikog grad-skog javnog prevoza i vee upotrebe bicikla. Istraivanje na kome se studija bazira bilo je usmereno ka ispitivanju mogunosti reciklae elemenata prostorne strukture, to jest na mogunost redefinisanja drutvene percepcije prostora redefinisanjem naina korienja ve postojeih elemenata, uz ulaganja koja su znaajno manja od izme-tanja nekoriene ili izgradnju nove infrastrukture. kedst pedig a vesztesek jeleknt rzkel trsadalmi rtkkonszenzus trbeli-anyagi kifejezdse, amely termszete szerint inkbb destimullja, mint segti a kerkpros kzleke-dst s ezzel egytt destimullja az letminsg javtst is, amely az auts forgalom cskken-svel valra vlhatna, ezltal cskkenhetne a lg- s a zajszennyezs is.Jelen tanulmny clja a kzlekeds fejlds-neklehetsgeit korltoz tnyezk meghat-rozsa a vros trstruktrjnak s a trsadalom percepcijnak vizsglatn keresztl. Az elem-zs alapjn vzolni szeretnnk a fenntarthat kzlekeds fejlesztsnek nhny, a trstruktra ltal lehetv tett irnyt, elssorban a vast v-rosi tmegkzlekedsi clokra val kihasznl-sval s a kerkpros kzlekeds tmogats-val. A tanulmny alapjt kpez vizsglat a tr jrahasznostsnak (angolul: recycling) lehe-tsgeit kutatja, a trsadalmi trpercepci meg-vltoztatsnak lehetsgeire fkuszlva a meg-lv trelemek s hlzatok hasznlati mdj-nak viszonylag kis befektetst ignyl megvl-toztatsa ltal.Subotica Osnovni podaci Szabadka Alapvet adatokPovrina administrativnog podruja: Kzigazgatsi terlet:Broj naselja na podruju: Teleplsek szma ezen a terletenPovrina obuhvaena GUP-om iz 2005A vrosrendezsi terv (2005.) ltal behatrolt vrosterletPovrina kontinuirano izgraenog podruja grada u okviru GUP-a 2005.A folytonosan beptett vrosterlet a terv terletn bell Najdue distance u kontinuirano izgraenom podruju gradaA folytonosan beptett vrosterleten mrt tvolsgokSeverjug /szakdl (od raskrnica E.Kardelja/15.Avgusta do raskrnice Beogradski put/Starine Novaka)(az E.Kardelj/Augusztus 15. keresztezt a Belgri /Starina Novak keresztezig)Istokzapad/Keletnyugat(od raskrsnice Segedinski put/evelijska do Crvenog sela 84) (a Szegedi /Gyevgyelia utca keresztezt a Vrsfalu 84-ig)Broj stanovnika administrativnog podruja grada (popis stanovniva 2002.)Kzigazgatsi terlet lakosainak szma (2002.)Broj stanovnika kontinuirano izgranog podruja rada (popis stanovnitva 2002.)A folytonosan beptett vrosterlet lakosainak szma (2002.)1007 km1 + 18 8.200 ha (82 km)cca. 5.000 ha (50 km)10 km7,5 km148.40199.5172.1 Osnovne crte prostorne strukture SuboticeProstorna struktura definisana je rasporedom i meusobnim odnosom prostornih elemena-ta. Elementi strukture su prirodni geografski objekti (reljef, hidrografija, itd.) i objekti gra-ene sredine (kue, putevi, ulice, itd.). U slu-aju Subotice, koja se nalazi u centralnom delu Panonske nizije, mala visinska razlika na teritoriji grada i nepostojanje otvorenih vodotokova ukazuje da u nedostatku karak-ternih prirodno-geografskih crta, prostornu strukturu ocrtavaju elementi graene sredi-ne, od kojih su iz aspekta saobraaja najbit-niji ulina mrea i eleznika mrea.2.1 Szabadka trstruktrjnak alapvonsaiA trstruktrt az elemek elrendezse s kap-csolatai hatrozzk meg. A struktra elemei a fldrajzi krnyezet objektumai (pl. a domborzati s vzrajzi elemek), valamint az ptett krnye-zet objektumai (hzak, utck, stb.). A Pannon sksg kzponti rszn fekv Szabadka esetben a vros terletn a domborzati szintklnbsgek minimlisak, a hidrogrfia szegnyes, gy karak-teres fldrajzi objektumok hinyban a trstruk-tra jellemzit az ptett krnyezet elemei hat-rozzk meg, melyek kzl a kzlekeds szem-pontjbl a legfontosabb az utcahlzat s a vasti hlzat.2.2 Specifinosti prostorne strukture Subotice2.2.1 Razvoj i stanje uline mreeSubotica se kao grad pojavljuje 1743. godine, kada je dobila status slobodnog trgovita, a kontinuirani razvoj zapoinje od 1779. kada je postala slobodni kraljevski grad, to je bio najvii nivo lokalne autonomije u Habsbur-koj monarhiji i kasnije u Austro-Ugarskoj. Teritorija grada i ulina mrea su definisane jo u XVIII veku. Razvoj uline mree se iskazuje najpre kao postepeno uguivanje stanovnitva na istoj teritoriji tokom jednog 2.2 Szabadka trstruktrjnak specifikuma2.2.1 Az utcahlzat fejldse s llapotaSzabadka helyrsgi telepls 1743-ban kama-ravrosi rangra emelkedett, 1779-ben pedig el-nyerte a Szabad kirlyi vros rangjt, amely a Habsburg Birodalom majd az Osztrk-Magyar Monarchia kzigazgatsnak legmagasabb lok-lis autonmiaszintjt s a vrosfejlds kezdett jelentette. A XVIII. szzad vgn alakult ki a vrosterlet s rajzoldott ki az utak s utck tbb, mint egy vszzadig fennll rendje, amint az az 1778-ban s 1884-ben kszlt trkpek 2. PROSTORNA STRUKTURA2. TRSTRUKTRAMapa 2. - Mihalj Kenjve Tot, 1884.2. trkp - Knyves tt Mihly, 1884.Mapa 1. - Kova Karolj Lipot, 1778.1. trkp - Kovcs Kroly Lipt, 177810veka, uz minimalne izmene, kao to se vidi iz poreenja mapa grada iz 1778. i 1884. godine. Grad je doekao doba velikog razvoja industrije posle 1965. godine neznatno proiren u odnosu na stanje iz 1884. godine, sa neizmenjenom ulinom mreom. Teritorija grada sa mape iz 1884. u percepciji stanovni-ka vai kao grad, dok se sve ostale etvrti na teritoriji grada smatraju predgraem. U periodu ekspanzije 196585. godine, veliki razvoj industrije praen je i irenjem teritorije grada, naroito u pravcu severa, uz povea-nje gustine stanovanja na ostaloj teritoriji gra-da. Ulina mrea i stambeni blokovi formi-rani prema potrebama nemotorizovanog kretanja nisu mogli da zadovolje zahteve motornog saobraaja koji se sve vie intenzivirao. Problem je primeen i u urbanistikom planu iz 1963. godine: Prostorni karakter grada pokazuje znake neracionalnog razvoja, zbog ega treba zapoeti potpuno restrukturiranje u pravcu podvostruenja gustine naseljenosti na teritoriji grada. Polazei od ove opte konstatacije i imajui u vidu neodgovarajuu mreu ulica za savremeni saobraaj, nisku trinu vrednost zastarelog gra-evinskog tkiva i druge graevinske, zdravstvene, privredne i urbanistike zahteve, [Generalni urba-nistiki] plan [za period od 1963-83.godine] pred-video je restrukturiranje prostorne strukture gra-da iz XIX veka. (Kornel ere, Lice naselja Subotice) Glavni koncepti ovog plana nisu realizovani. Tokom vaenja GUP-a za period od 196383. godine izgraeno je vie zona kolektivnog stano-vanja, uglavnom na naj-jeftinijem zemljitu (na-selja Radijalac i Prozivka na movarnim lokacija-ma i naselje Tokio na lo-kaciji oteenoj bombar-dovanjem u II svetskom ratu), rekonstruisane su ulice koje ine glavne saobraajnice u gradu, a u centru grada je formi-rana peaka zona. Grad-ski tramvaj, koji je funk-cionisao od 1897. godine, ukinut je, a njegova trasa je 1976. godine sszehasonltsbl lthat. A vros az ekkor kirajzoldott hlzat mentn val besrsds-sel fejldtt, azonos terleten, az utcahlzat minimlis vltozsai mellett.A nagy iparostsig,1965-ig a vros terlete alig nvekedett az 1884-es llapotokhoz mrten, az utcahlzat a rgi terleten tovbbra is vlto-zatlan volt. A vros terjedsnek idszakban (196585.) az ipar gyors nvekedst a vros terleti nvekedse ksrte, amely az szaki irnyon volt a legkifejezettebb. A Vros nem motorizlt kzlekeds ignyeihez igazod utca-hlzata nem tehettek eleget az egyre nvekv motoros kzlekeds kvetelmnyeinek. A problmt 1963-ban kszlt urbanisztikai terv is fontosnak tallta: ...a vros trbeli arcu-lata az sszertlen fejlds jeleit mutatja, mirt is hozz kell ltni a vros egsznek tfog, bel-terjes tptshez olyan mrtkben, hogy a lakott terletek npsrsge megktszerezdjk. Ebbl az ltalnos megllaptsbl kiindulva, tovbb szem eltt tartva az alaprajz korszer kzlekedsre alkalmatlan szk szem utcahl-zati rszleteit, az elregedett hzllomny cse-kly gazdasgi rtkt s mg szmos ptszeti, egszsggyi, gazdasgi s vrosfejlesztsi kvetelmnyt, a [Generlis urbanisztikai]terv [1963-83.] a XIX. Szzadi vrosterlet tvlati tptst irnyozta el (Gyre K.: Szabadka teleplskpe).A terv alapvet kitzsei nem valsultak meg. Az196383. tervidszak alatt kiplt ugyan n-hny laktelep, tbbnyire a legalacsonyabb rt-k telkeken (a Sugrt s a Harcosok sorakozja laktelepek a vzjrta te-rleteken, a Toki lak-telep a II. vilghbor bombzsai-ban srlt terleten plt), felj-tottk a fbb utak burko-latt, a vros magjban kialaktottak egy stl-znt. Az 1897-tl m-kd villamost megszn-tettk, nyomvonala he-lyn 1976-ban kialaktot-tk a vros egyetlen ngysvos tjt. Az utca-hlzat anakronisztikus karakterbl ered Mapa 3. - Karta grada, 1983.3. trkp - Vrostrkp, 1884.pretvorena u glavnu gradsku saobraajnicu. Nereeni problemi uzrokovani anahronou uline mree, konstatovani i u daljim urba-nistikim planovima, ostali su neizmenjeni na najveem delu teritorije grada. Ulina mrea Subotice definisana pre 250 godina nije funk-cionalna za potrebe motornog saobraaja XXI veka. Prema podacima iz Urbano-geograf-skih prouavanja naselja Jugoslavije, u Su-botici je 1965. godine bilo oko 5.000 automo-bila. Prema Odeljenju saobraajne policije PU Subotica, u gradu je u 2007. godini bilo regist-rovano oko 35.000 automobila, to je sedam puta vie u odnosu na broj iz 1965. godine, koji je bio osnova za poslednju veu rekonst-rukciju ulica polovinom 70-ih godina XX veka. Zanimljivo je da u Subotici ni tokom te rekonstrukcije nije izmenjena ulina mrea i nije izgraena ni jedna nova komunikacija, odnosno saobraajnica poput gradske ma-gistrale u Novom Sadu ili Zrenjaninu.Primarne gradske saobraajnice u Subotici su ulice-nastavci puteva koji idu od grada i ka gradu, bez obzira na propusnu mo. Veza iz-meu ovih ulica van centra grada ili nije lo-gina i produava put ili nije mogua, zbog neizgraenih ulica, eleznikih pruga i dru-gih industrijskih objekata, pa se one povezu-ju samo u centru grada, koji predstavlja gor-nji grad u obliku pravougaonika. Ulice koje ine ovaj gornji grad, osim june strane koja je najvea gradska saobraajnica, nemaju ka-pacitet za funkciju glavne saobraajnice, iako to faktiki jesu. Ova mrea je sutinski mono-centrina, bez alternativa u kretanju kroz grad, to dodatno naglaava injenica da su ulice manjeg saobraajnog znaaja primetno loije opremljene i sa velikim brojem trokra-kih i ravastih raskrsnica.Samo tri saobraajnice u gradu imaju zado-voljavajui kapacitet za moderni obim motor-nog saobraaja (prema istoku: Maksima Gor-kogSegedinski put, i prema jugu: Beograd-ski put i Trg Lazara NeiaSenanski put). Glavne saobraajnice prema severu i prema zapadu su neodgovarajue, a njihova veza sa zadovoljavajuim saobraajnicama (Prerado-vieva i Zagrebaka ulica) je oteana i ne-funkcionalna. Ostale vane ulice u gradu su, u vrnim periodima dana, zakrene, dok su zelene povrine uz njih pretvorene u improvizovana parkiralita.problmk, amelyekrl minden tovbbi urbanisztikai terv is emltst tett, vltozatlanul jelen vannak a mai vros terletn is. Szabadka 250 vvel ezeltt kifor-mldott utcahlzata a XXI. szzad motoros kzti kzlekedse szempontjbl nem funkci-onlis. Mig 1965-ben mintegy 5.000 autt jegyeztek a vros terletn (forrs: Jugoszlvia teleplseinek urbngeogrfiai vizsglata), ad-dig a Kzlekedsrendszet szabadkai kzpont-jnak adatai szerint 2007-ben a vros terletn mintegy 35.000 szemlyautt tartottak nyilvn. Ez annyit jelent, hogy a mlt szzad 70-es ve-iben trtnt utcarendezsnek alapvet igny-mutatja meghtszerezdtt. rdekes megje-gyezni, hogy az utols korszersts alkalm-val sem vltozott meg a vros thlzata, ms vrosokkal (jvidk, Zrenjanin) szemben Sza-badkn nem plt ki egyetlen j, korszer t sem a vros terletn.Szabadka elsdleges thlzatt a vrosba ve-zet utak mentn kialakult utck kpezik, for-galmi teresztkpessgktl fggetlenl. Az utak egyms kztti kapcsolata a vroskzpon-ton kvli rszeken ttekinthetetlen s kompli-klt, msrszt pedig a burkolatlan utck, a vas-utak s ipari objektumok ltal akadlyozott, gy az utak kztti kommunikci a tglalap alak vrosmagot, krlvev utakon-utckon keresz-tl valsul meg. A vrosmagot krlvev, f-forgalmi szerepet ellt utck forgalmi kapaci-tsa, a dli oldalon hzd ngy svos t kiv-telvel, a fti funkci elltshoz elgtelen. Ez a hlzat hangslyozottan monocentrikus, az alternatv s transzverzlis irny kapcsolatokat ellehetetlent, amit az alacsonyabb kzlekedsi rang utck jelentsen gyengbb felszereltsge s a szablytalan tkeresztezdsek nagy szma is hangslyoz.A vros terletn csupn hrom irny forgalmi teresztkapacitsa felel meg a korszer kzle-kedsi ignyeknek. (Kelet fel a Makszim Gor-kij - Szegedi t, amely dl fel kanyarodik mint Belgrdi t, valamint a dl fel vezet Lazar Nei tr - Zentai t irny). Az szak s nyugat fel vezet utak kapacitsa s minsge nem megfelel, kapcsolatuk a fent emltett utakkal nem funkcionlis, neheztett (Preradovi- s Zgrb utca). A vros tbbi fontos utcja a napi forgalmi cscsok idejn tjrhatatlan, az utck zldterleteit tbbnyire alkalmi parkolhely-knt hasznljk. 12KELEBIJA/BUDIMPETATAVANKUTSOMBORNOVI SAD/BEOGRADSENTAAUTOPUTBG-BPPALI/SEGEDINNajvanije saobraajnice u SuboticiGranice Gornjeg grada Jug Maksima GorkogIstok ure akoviaSever Zmaj Jovina, Trg sinagoge, Petefi andoraZapad Preradovieva, Zagrebaka.Pravac - Ulica saobraajnica Istok - Maksima GorkogSegedinski putZapad - Somborski putSeverozapad - Bajski putSever - Karaorev putEdvina ZdovcaE.Kardelja - A.arnojeviaGrabovaka Severoistok - Jovana MikiaMajanski putJug - Beogradski put - Trg Lazara NeiaSenanski putVane saobraajnice punog kapacitetaOstale vane saobraajniceVane saobraajnice nedovoljnog kapacitetaOptereene ulice centraGornji gradMapa 4. - Putna mrea Subotice4. trkp - Szabadka thlzata18691870188318841885188919081891ZOMBORBAJABUDIMPETASEGEDINZENTAZIMONYCSERVENKAELEZNIKI VOR2.2.2.1 Definisanje problemaVelik uticaj na prostornu strukturu i saobra-ajno funkcionisanje grada ima elezniki vor. Subotiki elezniki vor po svom poloaju i veliini je prostorni pojavni oblik oduevljenja i poverenja u tehnologiju, karak-teristinih za doba njegovog nastanka. elez--niki vor Subotica i danas je impozantna graevina industrijske infrastrukture, loci-rana u pravcu severozapadjugoistok, duine oko 2,5 km, irine izmeu 120 i 200 m i povr-ine preko 30 ha. Na vrhuncu svog razvoja 1910. godine neposredno od eleznikog vora odvajale su se pruge u sedam pravaca, 2.2.2.1. A problma meghatrozsaA vros trstruktrjra s kzlekedsi funkci-jnak mkdsre nagy kihatssal van a vasti csompont, amelynek kiterjedse s trbeli helyzete keletkezse kornak technolgiba vetett bizalmt s lelkesedst anyagiastja trbeliesti. A szabadkai vasti csompont az ipari infrastruktra impozns ptmnye amely szaknyugat-dlkelet irnyban hzdik a v-roson keresztl 2,5 km hosszan, 120 - 200 m kztt vltoz szlessgben, mintegy 30 ha terletet foglalva el. Fnykorban, 1910-ben kzvetlen a vasti csompontbl ht vasti irny futott szt, hrom-hrom a csompont 2.2.2 eleznicka mrea2.2.2 VasthlzatMapa 5. - Istorija izgradnje eleznice5. trkp - A vastpts idrendjepo tri na severnom i na junom kraju vora i jedna blie junom kraju vora u pravcu isto-ka. Povrina grada je oiviena prugama sa severa, istoka i juga.Razvoj grada je brzo naruio koncept rubno locirane eleznike infrastrukture primenjen u Subotici. Ve 1912. zapoeto je formiranje naselja preko pruge. Tokom XX veka grad se irio u svim pravcima, uz istovremeno ugu-ivanje na teritoriji ogranienoj prugama i preko njih, tako da se elezniki vor do 2000. godine prostorno preselio u centar grada, dok u percepciji on i dalje oiviava podruje koje se smatra gradom. Budui da je eleznika pruga iz tehnikih razloga nuno odvojena od drugih oblika saobraaja, take ukrtanja prelazi preko pruga svojim brojem, kvalitetom i lokacijom usmeravaju druge oblike saobraaja. U slua-ju Subotice, pruge locirane kao granice grada irenjem grada preko njih urasle su u gradsko tkivo i time dobile funkciju teko prohodnih zidina koje odvajaju grad od predgra-a. Pruni prelazi na glavnim putnim prav-cima tako su dobili znaaj gradskih kapija, dok pruge segmentiraju velike povrine predgraa i onemoguuju integrisanje i integralno funkcionisanje celokupnog pod-ruja grada. Izgraeni prostor van pruga, zbog monocentrine strukture prostora, nuno komunicira kroz centar grada, mada je viestruko vei od podruja koje je prostor-nom strukturom odreeno kao grad, to znai da eleznike pruge, koje funkcioniu kao granine linije segmenata, kao i pruni prelazi koji funkcioniu kao gradske kapije, proizvode znaajno uguenje saobraaja na podruju grada, a posebno u uem centru.Trase pruga ostaju prepreke za kretanje u percepciji stanovnika i za planiranje saobra-aja i razvoj i kada su pruge demontirane, jer zemljite na kojem su bile pruge ostaje rezer-visano i ne moe se koristiti za druge namene (Prostorni plan Republike Srbije, Slubeni glasnik RS 13/96). Funkcija faktike prepreke na lokalnom nivou se protekom vremena pojaava, jer se veina pruga sve manje koris-ti za saobraaj, to eleznicu iz sredstva za povezivanje pretvara u sredstvo razdvajanja.Sledstveno tome, eleznika struktura, eksteritorijalna i neintegrisana u gradsko szaki s dli vgn, valamint a dli vgpont kzelben egy vgny kelet fel. A vrosterletet szakrl, keletrl s dlrl a vasti infrastruktra hatrolja. A perem elhelyezs vasti infrastruktra Sza-badkn alkalmazott modelljt a vros fejldse hamarosan trtkelte. Mr 1912-ben megkez-ddtt a vros terjedse a vaston tli terletek-re. A XX. szzad sorn a vros terlete minden irnyban tllpte a vastvonalak ltal jelzett hatrokat, mikzben a bel- s klterlet tovbb srsdtt, miltal a vasti infrastruktra nap-jainkra a vros kzpontjba kltztt. A vros trsadalmnak percepcijban azonban ez az infrastruktra tovbbra is a vros terlett kijell hatr.Mivel a kzti- s a vasti infrastuktra technikai okokbl szksgszeren trbelileg el vannak vlasztva, a kt hlzat keresztezdsi pontjai - a vasti tjrk - mennyisgkkel, minsgkkel s helyzetkkel befolysoljk a forgalmi rendet. Szabadka esetben a vros tl-ntt a sajt terletnek hatrt kpez vaston, mintegy bentt a vros terletbe, mikzben technikai jellemzikbl kifolylag tovbbra is korltozott tjrhatsg hatrvonalknt m-kdnek a vros s a klvros kztt. A f tirnyok vasti tjri ezltal a vroskapuk szerepkrt tltik be, mg a vasti plyk a klvrosi terleteket szegmentljk, lehetet-lenn tve a vros teljes terletnek integrci-jt s funkcionlis mkdst. A vast elhelye-zse ltal klvrosknt minstett beptett terletek, br kiterjedskben tbbszrsen meghaladjk a trstruktrban vros-knt rtkelt terletet, a monocentrikus trstruktra miatt szksgszeren a vroskzponton keresz-tl kommuniklnak, aminek kvetkeztben a vast mint vrosfal s a klterletet szegmen-tl tnyez, valamint a vasti tjrk mint vroskapuk a teljes kzti forgalmat csupn nhny tvonalra szktik s az gy megnvelt kzlekedsi forgalmat bevezetik a kzpontba, jelents forgalmi terhelst hozva ltre a vros, klnsen a vrosmag terletn.A mr nem ltez vastvonalak is tjrhatatlan akadlyt kpeznek a lakossg trpercepcijban s a forgalom tervezsben-fejlesztsben, mivel a valamikori vgnyok terlete tovbbra is a vasti hasznosts szmra fenntartott, ms 15186970. Otvorena pruga SomborSuboticaPali/Segedin188283. Otvorena pruga BudimpetaSuboticaZemun/Beograd (Alfeldska magistrala)1885. Otvorena pruga SuboticaBaja 1889. Otvorena pruga SuboticaSenta 1891. Otvorena eleznika teretna stanica Subotica1908. Otvorena pruga SuboticaCrvenka; kompletiran maksimalan prostorni obim subotikog eleznikog vora (sedam eleznikih pravaca koji se spajaju na teritoriji grada i teretna eleznika stanica)1921. Demontiran deo pruge SuboticaBaja (od Subotice do Baalmaa), deo pruge u gradu kasnije pretvoren u industrijski kolosek za industrijsku zonu Sever (Zorka); demontiran drugi kolosek pruge BudimpetaSuboticaBeograd (biva Alfeldska magistrala); elezniki vor Subotica objedinjuje prijemni, otpremni, carinski i granino-manipulativni rad u teretnom i putnikom saobraaju1980. Elektrifikovana pruga BudimpetaSuboticaBeograd; tokom 80-ih godina kroz subotiki elezniki vor je prolazila ukupnog izvoza Jugoslavije1984. Demontirana pruga SuboticaCrvenka'80ih Planirana izgradnja teretne meudravne eleznike stanice oko 3 km severno od eleznike stanice (naputen plan)2005. U planu je gradnja Robno-transportnog centra za integralni transport kod staninog mesta Naumovievo na pruzi SuboticaBeograd, izmeu puteva SuboticaBeograd, SuboticaSenta i reke iktkivo, jeste znaajan uzrok segmentiranosti prostora i prepreka integrisanju celokupnog gradskog prostora, to oteava promenu monocentrine prostorne strukture grada presecanjem potencijalnih transverzalnih pravaca u prostoru i u drutvenoj percepciji prostora. clokra nem hasznlhat terlet marad (Szerb Kztrsasg Terletrendezsi Terve, A SzK Hivatalos kzlnye 13/96). A vasutak akadly-funkcija a gyakorlatban egyre inkbb jelen van, mivel a vonalak nagy rszn folyamatosan cskken a forgalom, miltal a vast sszekt funkcija fokozatosan trtkeldik elvlaszt funkciv.Ennek rtelmben megllapthat, hogy az exterritorilis, a vros szvetbe nem integrlt vasti infrastruktra a tr megosztottsgnak egyik alapvet oka, a vrosterlet teljes rtk integrcijnak akadlya, amely megnehezti a monocentrikus trstruktra megvltoztatsta transzverzlis irnyok kialaktsa ltal a trben s a trsadalom trpercepcijban egyarnt.1869-70. Zombor - Szabadka -Palics/Szeged plya megnyitsa.1882-83. Budapest - Szabadka -Zimony/Belgrd plya megnyitsa (Alfldi vast)1885. Szabadka - Baja plya megnyitsa.1889. Szabadka - Zenta plya megnyitsa.1891. A szabadkai teherplyaudvar megnyitsa.1908. A Szabadka - Cservenka plya megnyitsa; ezzel a vasti csompont elrte mai trbeli kiterjedst s formjt (ht, a vros terletn sszefond irny s a teherplyaudvar).1921. ASzabadka Baja vastvonal Szabadktl Bcsalmsig terjed rsznek felszedse. A vgnynak a vros terletn megmaradt rszt az szaki ipari vezet (Zorka Vegyimvek) ipari vgnyv alaktottk t; a BudapestSzabadkaBelgrd (Alfldi vast) msodik vgnynak felszedse; a szabadkai vasti csompont mkdsben egyesti a beszllt-, kiszllt-, vm- s hatrforgalmi feladatokat a szemly- s rforgalom terletn.1980. A BudapestSzabadka -Belgrd vast villamostsa; a 80-as vekben a szabadkai vasti csomponton keresztl valsult meg Nagy-Jugoszlvia rkivitelnek 1 -e.1984. A SzabadkaCservenka plya vgnynak felszedse.A 80as vekben: nemzetkzi teherplyaudvar ptst terveztk 3 km-re szakra a vasti plyaudvartl (terv elvetve)2005. A tervdokumentumok integrlis rszlltsi kzpont ptst ltjk el Naumovievo megllhelynl a Szabadka - Belgrd vastvonalon,a Belgrd s Zenta fel vezet utak s a Csk patak mentn. Subotiki elezniki vor Istorijski rezimeA szabadkai vasti csompont fejldse idrendi sszefoglals2.2.2.2 Poloaj i uticaj eleznike infrastrukture u SuboticiDuina trasa eleznikih pruga na kontinui-rano izgraenom podruju grada iznosi oko 20km. Na njima postoji svega 14 prelaza pre-ko aktivnih pruga, od kojih su neki preko vi-e pruga na bliskom odstojanju, dok je 8 pre-laza preko koloseka demontiranih pruga i in-dustrijskih koloseka i jo 4 na pruzi Suboti-caPali van Subotice. Od ukupnog broja prunih prelaza u gradu, koji su navedeni uz mapu 6, samo 5 prelaza je potpuno funkcio-nalno i ima znaaj za kretanje kroz grad, dok je 9 delimino funkcionalno ili sporedno, a 8 potpuno periferno i bitno samo za jedan pra-vac ili samo za bezbednost saobraaja.Znaaj pruge kao fizike i funkcionalne pre-preke kretanju zavisi od broja, kvaliteta i lo-kacije taaka ukrtanja i od intenziteta elez-nikog saobraaja i po tom kriterijumu se aktivna eleznika infrastuktura u Subotici moe grupisati na sledei nain:1) elezniki vor i elektrifikovana pruga za Budimpetu i Beograd, kao najaktivniji deo eleznike mree, predstavlja osnovnu osu podele grada na istoni i zapadni deo.Subotiki elezniki vor predstavlja najveu fiziku prepreku kretanju kroz grad, neka-danji istoni zid grada. vor svojom veli-inom, lokacijom i injenicom da na njemu postoje samo dva potpuno funkcionalna prelaza ini da se svo kretanje od i prema severoistonom i istonom, kao i delu sever-ne teritorije grada, sliva na jedan podvonjak (u ulici Maksima Gorkog) kao jedino mogue mesto prelaza pruge. Du oko 2,5 km vora postoje jo dva samo delimino upotrebljiva prelaza: podvonjak u Loinjskoj ulici, visine 3,3 m, koji teki kamioni i autobusi ne mogu da koriste; nadvonjak Majanski most, koji se lomi pod pravim uglom i postavljen je izmeu ulica koje su i same teko pristupane. Pruga za Budimpetu je sledea fizika prepreka po znaaju. Van eleznikog vora postoji samo jedan prelaz preko ove pruge (u Kosovskoj ulici), udaljen od vora tek 500 m. Severno od ovog prelaza ne postoji ni jedan 2.2.2.2 A vasti infrastruktra helyzete s llapota SzabadknA vros folyamatosan beptett terletn a vast-vonalak hossza sszesen mintegy 20 km. A vas-ti tjrk kzl csupn 14 van az aktv vg-nyokon, ezek kzl nhny kis tvolsgra he-lyezkedik el egymstl, mg 8 tjr a hasznla-ton kvli, ipari vagy megszntetett vgnyokon van. Tovbbi ngy tjr van a vrosterleten k-vl a Szabadka - Palics vonalon. A 6. trkpen jellt sszes vasti tjr kzl csak 5 teljes funkcij tjrnak van jelentsge a vros kz-lekedse szempontjbl, 9 tjr rszlegesen funkcionlis vagy helyzetnl fogva msodlagos jelentsg, 8 pedig csak a vasti forgalom biz-tonsgt szolglja .A vast fizikai- s funkcionlis akadly jellege a kzutakkal val keresztezdsi pontok mennyi-sgtl, minsgtl, helyzettl s a vasti for-galom intenzitstl fgg. E szempontok figye-lembe vtelvel Szabadka vasti infrastruktrja a kvetkez mdon rhat le s csoportosthat:1.) A vasti csompont s a Budapest -Bel-grd villamostott vastvonal, amely mint a vros vasti hlzatnak legaktvabb rsze a vros alapvet, keleti s nyugati rszre val megosztottsgnak tengelyt kpezi.A szabadkai vasti csompont a mozgs legna-gyobb fizikai akadlya, a valamikori keleti v-rosfal. Kiterjedsvel, helyzetvel s egyetlen teljesen funkcionlis tjrhelyvel a vros kele-ti sszakkeleti rsznek, valamint az szaki rsz keleti felnek teljes kzlekedse erre az egyetlen funkcionlis tjrhelyre sszpontosul (aluljr a Makszim Gorkij utcban), amely az egyetlen teljesen tjrhat hely a vros terletn. A csompont mintegy 2,5 km hosszn mg kt rszleges funkcionlis tjr tallhat: aluljr a Loinj utcban, amelynek 3,3 mteres magassga hasznlhatatlann teszi az aluljrt a nehz teherautk s az autbuszok szmra;a Majsai hd, amely nehezen hozzfrhet, a hdra val felmenetel s a lemenetel egyarntkrlmnyes s ttekinthetetlen. A Budapest fel vezet vast a mozgs kvetke-z jelents akadlya. A vasti csompont terle-tn kvl csak egy kzti tjr van ezen a vona-lon, a Koszov utcban, csupn 500 m-re a 17BAJASOMBORCRVENKABEOGRADPALIBUDIMPETAPotpuno funkcionalni prelazDelimino funkcionalni prelaz Sporedni prelazSENTAMapa 6. - Pruni prelazi na teritoriji grada6. trkp - A vasti tjrk a vros terletnprelaz za motorna vozila. Sa obe strane te pruge su etvrti niske gustine stanovanja u duini oko 4,5 km od eleznikog vora (Majanskog mosta). Istoni deo ove zone sa gradom komunicira preko Majanskog mosta i podvonjaka u ulici Maksima Gorkog, a zapadni deo preko prelaza u Grabovakoj ulici i prelaza na Karaorevom putu. Time je veliki severni pojas grada preseen na dva dela bez meusobne veze, koja sa gradom imaju vezu samo sa po jednom saobraaj-nicom, a sav saobraaj iz njih usmeren je na po jedan potpuno funkcionalan i po jedan delimino funkcionalan pruni prelaz.Pruga za Beograd zbog svog rubnog poloaja ne predstavlja prepreku kretanju u gradu. Ona se, meutim, moe kvalifikovati kao prepreka u percepciji, pre nego stvarna funkcionalna prepreka. Poto se pruge per-cipiraju kao neprelazne prepreke, saobraaj sa autoputa BeogradHorgo i drugi saobra-aj sa istone strane pruga za Beograd i Sentu nije povezan sa industrijskom zonom na jugu grada direktno, van naseljenog podruja, ve se uvodi na teritoriju grada koristei mnogo vasti csomponttl s a Majsai hdtl. Ettl a ponttl szakra nincs a motoros jrmvek kz-lekedsre alkalmas tjr. A vastvonal mind-kt oldala gyren lakott, a Majsai hdtl mint-egy4,5 km hosszsgban hzdik beptett terlet. A vast ltal kettvlasztott terlet keleti rsze a vros kzpontjba a Majsai hdon s a Makszim Gorkij utcai aluljrn keresztl jut be, a nyugati rsze pedig a Grabovo utcai s Karadjordje ti (Halasi ti) tjrkon keresztl jut el a cljig. Ezltal a vros nagy, szaki te-rlete kt egymssal nem kommunikl rszre van vlasztva, mindkt rsz forgalma gyakor-latilag egy-egy tra koncentrldik s a kz-pontba mindkt rszrl csupn egy teljesen- s egy rszben funkcionlis tjrn lehet bejutni.A Belgrd fel vezet vastvonal most is peri-frikus helyzetben van, gy a vros terletn val mozgst nem akadlyozza. A trsadalom trrzkelsben azonban ez a vastvonal is akadly jelleggel br, amelynek mentlis muta-tja, hogy az jvidkHorgos auttrl dlke-letrl a vastvonal keleti oldaln a vrosba rkezforgalmat nem a rvidebb ton, egy j vasti tjr ptsvel ktttk ssze a vros elezniki prelazi za motorna vozila na kontinuirano izgraenom podruju gradaMotorosjrm-tkelhelyek a folyamatosan beptett vrosterletenUlicaPrugaVrsta ukrtanjaUtca Vastvonal tkeltpusa 1) Maksima Gorkog2( Loinjska3) Senanski put4) Tolminska5) Balkanska6) ora Natoevia7) Majanski most8) Kosovska 9) Grabovaka10) Kozaraka11) Karaorev put12) Kakanjska13) Jasenovaka14) Bajski putBeograd, Senta,ex za CrvenkuBeograd, Senta, ex za CrvenkuBeograd, Senta, ex za CrvenkuBeogradPaliPaliBudimpeta, Sombor, kompleks ZorkaBudimpeta, Sombor, kompleks ZorkaSombor, kompleks ZorkaSomborSomborSomborSomborSomborPodvo./Aluljar.Podvo./Aluljar.U nivou/SzintbenU nivou/SzintbenPodvo./Aluljar.U nivou/SzintbenNadvo./Fellj.U nivou/SzintbenU nivou/SzintbenU nivou/SzintbenU nivou/SzintbenU nivou/SzintbenU nivou/SzintbenU nivou/Szintben1) Beogradski put2) Starine Novaka3) Otmara Majera4) Edvina Zdovca5) Josipa Kolumba6) P.PapaBistrikaI.Metrovia7) Magnetna polja8) J.MikiaMajanski putaEx za CrvenkuEx za CrvenkuEx za CrvenkuEx za BajuEx za BajuEx Industrijski kolosekEx Industrijski kolosekEx Industrijski kolosekPodvo./Aluljar.U nivou/SzintbenU nivou/SzintbenU nivou/SzintbenU nivou/SzintbenU nivou/SzintbenU nivou/SzintbenU nivou/Szintben1. Potamnjeni prelazi Poptuno funkcionalni prelazi/teljesen funkcionlis tjrk2. Podvueni prelazi Delimino funkcionalni i sporedni prelazi/rszlegesen funkcionlis s msodrend tjrk3. Neoznaeni prelazi Perifreni prel. i oni bitni samo za bezbednost saobraaja/kls s vastbiztonsgi tjrkAktivInaktivstariji pruniprelaz na Senanskom putu. Teretni saobraaj se zatim sa zapadne strane ovih pruga vraa ka jugu do industrijske zone kroz stambena podruja. 2) Pruga za Sombor prolazi kroz gusto naseljene gradske etvrti, ali je saobraaj na njoj znaajno nieg intenziteta. Neposredno uz ovu prugu je trasa bive pruge SuboticaBaja, koja je nakon 1918. pretvore-na u industrijski kolosek za hemijsku industriju Zorka, koji se ne koristi preko 10 godina; zapadno od kompleksa Zorke pruga se ne koristi od 1918., a od ivice grada je demontirana.Pruga za Sombor i biva pruga za Baju ine bivi severni zid koji se prostire oko 4,5 km prema zapadu od eleznikog vora (Maj-anskog mosta). Pruga za Sombor ima najvi-e ureenih prelaza na delu do kompleksa Zorke (do Karaorevog puta), dok se ureeni prelazi dalje prema zapadu nalaze u ulicama koje sa obe strane pruge nisu asfal-tirane i neupotrebljivi su za kretanje kroz grad, osim usko lokalno. Neto severnije od nje se nalazi biva pruga za Baju, koja deli prelaze sa prugom za Sombor do kompleksa Zorke (u ulici Edvina Zdovcaproduetak Karaorevog puta), nakon ega je na njoj samo jedan prelaz, koji zavrava na neasfalti-ranoj ulici. Kombinacija ove dve pruge i ureenih prunih prelaza svodi svo kretanje pravcem severjug na jednu saobraajnicu (Karaorev put/Edvina Zdovca), dok je alternativno kretanje pravcem istokzapad nemogue zbog nepostojanja prunih prelaza na pruzi za Budimpetu.3) Biva pruga SuboticaCrvenka, koja je demontirana, ali su na teritoriji grada delom ostali koloseci. Ova pruga, bivi juni zid grada, demontirana je od izlaza sa teritorije grada (od ulice Otmara Majera), ostavljajui za sobom spomenik u vidu podvonjaka na jednoj od glavnih gradskih saobraajnica (Beogradski put). Grad se u ovom delu manje irio, te ova pruga ne predstavlja ni funkcionalnu ni fiziku prepreku. Nasip bive pruge izvan grada koristi se kao put, preteno za bicikle, pored kojeg se van gradskog podruja stvaraju divlje deponije.dli rszn lev ipari vezettel, a lakott terlet megkerlsvel, hanem a berkez forgalom a mr rgen meglv Zentai ti vasti tjrn keresztl rkezik a vrosba, majd a teherautk a vros lakott terletn dl fel fordulnak, s a vast nyugati oldaln, lakott terleten haladva jutnak el a dli ipari znba. 2.) A Zombor fel vezet vast a vros srn lakott terletein halad t, de a forgalom inten-zitsa ezen a vonalon jelentsen kisebb, mint az elzleg emltett vonalakon. A vast nyomvo-naltl kis tvolsgra helyezkedik el a meg-szntetett Szabadka-Baja vonal is, amelynek a vros terletn lev rszt 1918. utn a Zorka Vegyimvek ipari vgnyaknt szolglt s mr tz ve hasznlaton kvl van. A vegyimvek terletn kvl, attl nyugatra a vgnyokat 1918. ta nem hasznljk, a vros peremtl pedig a vgnyokat felszedtk. A zombori s a bajai vast kpezik a vros vala-mikori szaki falt, amely a vasti csompont vgpontjtl (Majsai hd) mintegy 4,5 km hosz-szsgban hzdik nyugat fel. A zombori vaston van a legtbb rendezett vasti tjr a vasti csompont s a Zorka Vegyimvek kztti rszen, mg a vegyi mvektl nyugatra hzd rszen lv tjrk burkolatlan, a vros kzlekedse szempontjbl jelentktelen utc-kat ktnek ssze. Ettl a vasttl kiss sza-kabbra helyezkedik el a volt bajai vast, amely-nek tjri a Zorka Vegyimvek terletig, a Karadjordje ti tjrt is belertve, a zombori vasttal kzsek. A tovbbi szakaszon ezen a vastvonalon mindssze egy tjr van, ami burkolatlan utcba torkoll. A kt vastvonal kzti kzlekedsre gyakorolt hatsa az, hogy minden szak-dl irny mozgst egy tra koncentrl (Karadjordje t/Edvin Zdovc utca), mg a forgalom kelet-nyugat irny trendez-dse a Budapestre vezet vast kpezte akadly miatt lehetetlen.3.) A SzabadkaCservenka megszntetett vonal, amelynek vgnyai rszben megmarad-tak a vros terletn.A vros valamikori dli falt kpez vast-vonal vgnyait a Majer Ottmr utctl a vros szlig felszedtk, de emlkt a vros legforgal-masabb tjn (Belgrdi t) egy aluljr rzi. A vros ebben az irnyban kisebb mrtkben ter-jedt, gy a nyomvonal sem fizikai sem funkcio-20nlis rtelemben nem jelent akadlyt. A vasti tltst a vroson kvli terleten nyri tknt hasznlja a lakossg. Az t mellett gyakori az illeglis hulladk leraksa.4.) A Palics s Zenta fel vezet vastvonalak forgalmnak intenzitsa alacsony, ezen kvl pedig mg mindig peremhelyzetben vannak a vros terlethez kpest, jelents fizikai s funkcionlis forgalmi akadlyt gy nem kpez-nek. Azonban a vros terletn prhuzamosan fut belgrdi s zentai vast egy percepcis-mentlis trbeli akadlyt kpeznek, amelyet feljebb rszleteztnk. 4) Pruge za Pali i Sentu imaju nizak intenzitet saobraaja, ali su rubno locirane u odnosu na grad, te ne predstavljaju znaajnu funkcionalnu prepreku po sebi. Pruga za Sentu, kao to je pomenuto, zajedno sa prugom za Beograd funkcionie kao prepre-ka u percepciji.2.2.2.3 Iskorienost eleznike infrastrukture u SuboticiZapostavljanje eleznikog prevoza kao delatnosti u Srbiji je postalo oigledno nakon raspada Jugoslavije 1991. godine. Iako eleznika preduzea u svim evropskim zemljama imaju budetsku podrku svih nivoa vlasti da bi mogla zadovoljavajue da posluju, JP eleznice Srbije kao jedini prevoznik i upravlja eleznike infrastruk-ture u Srbiji su zanemarene od drave, to postepeno vodi do opadanja eleznikog saobraaja i propadanja pruga. U Srbiji je poslednji put nova pruga izgraena jo 1976. godine (BeogradPrijepolje/Bar). Restriktivna budetska politika prema eleznici ne obezbeuje sredstva ni za pot-reban obim saobraaja, niti za kvalitetno odravanje i remonte lokomotiva, vagona i pruga. Ovakav odnos drave prema elez-nikom prevozu kao delatnosti se promeniti u blioj budunosti: Srbija kao drava nema dovoljno kapitala da finansira vee radove na modernizaciji eleznice, dok meunarodne razvojne banke, koje jedine imaju dovoljno sredstava za velike investicije kao to je modernizacija eleznica, namenjuju veinu 2.2.2.3. A vasti infrastruktra kihasznltsga Szabadkn A vasti kzlekeds jelentsgnek cskkense s a vast trsadalmi elhanyagolsa Szerbi-ban a volt Jugoszlvia szthullsa utn vlt lthatv. A Szerb Vasutak Kzvllalatot, az egyetlen vasti szlltt s a vasti infrastrukt-ra egyetlen kezeljt az eurpai llamok gya-korlattl eltren ahol a vasutak jelents llami tmogatssal mkdnek, a szerb llam alig tmogatja, ami fokozatosan a vasti kzlekeds s az infrastruktra leplshez vezet. Az utol-s nagy beruhzs a Belgrd-Br vastvonal kieptse volt 1976-ban. A vast fel gyakorolt restriktv kltsgvetsi politika nem biztost megfelel eszkzket sem a kzlekeds szintjnek fenntartshoz, sem a szksges karbantartsi s javtsi munklatok elvgzshez. A kzeljvben nem vrhat je-lents vltozs ebben a viszonylatban, Szerbi-nak ugyanis nem ll rendelkezsre a vast mo-dernizcijhoz szksges tke, az elegend t-kvel rendelkez nemzetkzi fejlesztsi bankok pedig mr hosszabb ideje csak az aututak p-tst pnzelik, s valsznleg a jvben is ezt a gazdasgpolitikt kvetik.21sredstava za izgradnju auto-puteva, bez naz-naka da e to promeniti.Pruge eleznikog vora Subotica imaju siguran udeo u malim sredstavima eleznica Srbije, poto po kriterijumima iz Zakona o eleznici Republike Srbije iz 2005. godine sve imaju status magistralnih ili re-gionalnih. Obzirom na neiskoriene mogu-nosti i potrebe za meunarodnim prevozom prema Hrvatskoj, veoma je verovatno da e i pruga za Sombor u relativno kratkom roku dobiti status magistralne, ime e od pet prunih pravaca koji danas polaze iz Subo-tice samo pruga za Sentu ostati regionalna.Sadanje stanje pruga subotikog eleznikog vora je zadovoljavajue, jer samo pruga za Sentu zahteva remont, dok ostale pruge ima-ju maksimalan kapacitet u odnosu na svoje tehnike odlike i ne zahtevaju posebne mere van redovnog odravanja. Svakako da unap-reenje eleznikog saobraaja zahteva modernizaciju subotikog eleznikog vora i svih pruga, poto u sadanjem stanju tehno-loki zaostaju najmanje 40 godina, ali to je pitanje dravnog nivoa i kao takvo je izvan Frekvencija putnikih vozova na prugama koje polaze iz SuboticeSzemlyszllt vonatok gyakorisga Szabadka vasti plyinSzabadka vasti infrastruktrjnak kicsi, de biztos rszesedse van a Szerb vasutak eszk-zeiben, mivel a 2005-s vasti trvny rtelm-ben a mkd vastvonalak magisztrlis vagy regionlis sttuszban vannak. Tekintettel a Hor-vtorszg fel irnyul nemzetkzi szllts ki-hasznlatlan lehetsgeire, valszn, hogy a Zombor fel vezet vast is magisztrlis rangra emelkedik, gy a ma mkd t vastvonal kzl csak a zentai vast marad regionlis sttuszban.A szabadkai vasutak vgnyainak jelenlegi l-lapota kielgt. Csak a zentai vonal vgnya szorul javtsra, mg a tbbi vonal vgnyainak technikai kihasznlhatsga maximlis, a rend-szeres karbantartson tl nagyobb munklatok-ra nincs szksg. A vasti kzlekeds fejlesz-tse termszetesen a csompont s a vonalak modernizcijt felttelezn, mivel jelen lla-potukban mintegy 40 ves technolgiai lema-radsban vannak, de ez llami szint politikai krds, s mint ilyen meghaladja a jelen, a meglev infrastruktra jrahasznostsi lehet-sgeivel foglalkoz tanulmny kereteit. sever/szak jug/dl jugozapad/dlnyugat jugoistok/dlkelet istok/keletBe d1/p1, Prag d1/p1ednik p1, Novi Sad d1/p2, Beograd d6/p6, Bar d1/p1Sombor d5/p4, Odaci p1Senta d2/p2, Kikinda d3/p3Horgo d1/p1, Kanjia d2/p2, Segedin d2/p24181010 10(Prema Izvodu iz voznog reda putnikog saobraaja S za period od 14.12.2008. 12.12.2009./A 2008-as menetrend szerint)Ukupno dnevnoNapi sszegzsd = dolazak, rkezs p = polazak, indulsPravacIrnyProcenjena frekvencija teretnih vozova na prugama koje polaze iz SuboticeTeherszllt vonatok napi gyakorisgnak becslse Szabadka vasti plyin sever/szak jug/dl jugozapad/dlnyugat jugoistok/dlkelet istok/keletMax 20, Min 4 dnevno/napMax 20, Min 4 dnevno/nap3-4 nedeljno/hetente 3-4 nedeljno/hetentenema ter.saobraaja/nincs teherforg,121211 0(Prema Izvodu iz voznog reda teretnog saobraaja S za period od 14.12.2008. 12.12.2009./A 2008-as menetrend szerint)Dnevni prosekNapi tlagPromet po pravcuForgalom irnyonknt PravacIrnySENTABAJASOMBORCRVENKABEOGRADPALIBUDIMPETA1234567810113,2 km4,4 km1,3 km2,1 km2,3 km4km3km0,9 km6,3 km9magistralna, elektrifikovana, nosivost 22 t/os, brzina do 100 km/hmagistralna, nosivost 20 t/os, brzina do 80 km/hmagistralna, nosivost 20 t/os, brzina do 80 km/hregionalna, nosivost 16 t/os, brzina do 60 km/hneupotrebljiva u postojeem stanjudemontiranamagistralna, elektrifikovana, nosivost 22 t/os, brzina do 100 km/h101 234567891111225510Duina trasa pruga na kontinuirano izgraenom podruju grada 2008. na kontinuirano izgraenom podruju grada 20,2 kmna teritoriji GUP-a iz 2005.26,5 km Mapa 7. - Tehnike karakteristike pruga7. trkp - A vastvonalak technikai jellemziove studije, koja se bavi mogunou kori-enja ove infrastrukture u postojeem stanju kroz redefinisanje naina upotrebe.Po obimu saobraaja i eleznika stanica i pruge su nedovoljno iskoriene. Ukupanbroj vozova predvienih putnikim i teretnim voznim redom iznosi proseno neto vie od tri voza na sat dnevno, od ega se vie od po-lovine odvija na prugama za Budimpetu i Beograd.Putniki red vonje je organizaciono fiksan, odnosno svi vozovi predvieni putnikim redom vonje trebalo bi obavezno da saobra-aju. Po izvodu iz Reda vonje eleznica Srbije za period od 14.12.2008. do 12.12.2009. godine, u Suboticu i iz nje treba ukupno da saobraa 52 putnika voza dnevno, od ega neto manje od polovine (22) na elektrifikova-nim prugama na pravcima prema Beogradu i Budimpeti. Meutim, zbog dotrajalosti voz-nog parka, otkazivanja vozova su gotovo re-dovna, to je od eleznice stvorilo vrlo nepo-uzdanog prevoznika, dok se potencijalni put-nici esto opredeljuju za autobuski prevoz, bez obzira na viu cenu. Poseban problem je udobnost voznog parka, kao i potovanje reda vonje, jer dotrajali vozni park ne omoguuje zadovoljavajuu ocenu ni za udobnost, niti za potovanje reda vonje.Odreivanje prosenog broja teretnih vozova dnevno je mnogo zahtevnije, a u redovnom funkcionisanju eleznice se ne primenjuje. Ipak, mogue je preraunati prosean broj te-retnih vozova dnevno radi ilustracije obima iskorienosti pruga. Teretni red vonje zavisi od dnevnih potreba korisnika i izrazito je varijabilan. Na najprometnijem pravcu BudimpetaBeograd dnevno saobraa i do 40 vozova, ali i svega 8. Na pravcima za Sombor i Sentu saobraa 34 voza nedeljno u pravcu, bez strogog pravila. Na pravcu za Pali nema teretnog saobraaja. U celini, kao i za putniki saobraaj na prugama Subotice, i za teretni se moe rei da je mali, od ega se elektrifikova-nim prugama u pravcu severa i juga odvija preko 90% svog teretnog saobraaja. S obzirom na red vonje, moe se rei da su eleznika teretna i putnika stanica i elez-niki vor Subotica neoptereeni. Putnikih vozova ima proseno dva na sat dnevno; maksimalan broj teretnih vozova na A vastlloms s a vastvonalak forgalmi kapa-citsnak kihasznltsga alacsony. A szemlyfor-galmi- s ruszlltsi menetrendek tlagosan hrom vonatot ltnak el rnknt, ezeknek tbb, mint fele a budapesti s a belgrdi vonalon kzlekedik.A szemlyszllts menetrendje szervezsileg lland, vagyis minden itt elltott vonatnak kzlekednie kellene. Menetrend szerint naponta 52 vonat jr, ezek kzl kicsit kevesebb, mint fele (22) a Budapest s Belgrd fel vezet villamostott vonalakon kzlekedik. A vasti jrmpark elregedett llapota miatt az indul-sok lemondsa gyakori, szinte rendszeresen elfordul jelensg, ami miatt a vast megbzha-tatlannak tnik, a potencilis utasok gyakran a drgbb, de biztosabb autbuszt vlasztjk. A vasti jrmvek llapota az utasknyelmi szem-pontoknak sem felel meg. sszesgben a szemlyforgalom szempontjbl a vast nem tekinthet kielgtnek.A teherszllt vonatok napi szint gyakorisgt nehezebb meghatrozni, ez az adat a vast m-kdse szempontjbl hasznlhatatlan. A vast-vonalak kihasznltsgt illiusztrlva azonban megprbltuk napi szintre lebontva rzkeltetni az ruszllts intenzitst. A teherszllts me-netrendje a megrendelk napi szksgleteitl fgg, kifejezetten vltoz intenzits. A legfor-galmasabb a Budapest-Belgrd irnyon, amelyennaponta 8 s 40kztti teherszllt vonat is kzlekedik. A Zombor s Zenta fel vezet vonalakon 3-4, nem menetrendszer teherszl-lt vonat kzlekedik hetente. A Palics fel ve-zet vonalon teherforgalom nincs. sszesgben a szabadkai vasutakon zajl teherforgalom, akr-csak az utasforgalom kevsnek minsthet. A teherforgalom mintegy 90%-a az szak-dli villamostott irnyon trtnik. A menetrendek alapjn megllapthat, hogy a szabadkai utas- s teherplyaudvar, valamint a vasti csompont terhelse alacsony. tlagosan kt utasszllt vonat kzlekedik rnknt; a bu-dapesti s a belgrdi villamostott vonalakon sem nagyobb a teherszllt vonatok gyakoris-ga mint 2 szerelvny rnknt, tbbnyire tmen forgalomban, mg a tbbi vonalon tlagban1 szerelvny kzlekedik naponta. Mivel a teher-vonatok 90%-a tmen forgalom, a tehermani-pulci s a szerelvnyek sszelltsa a szabad-24elektrifikovanim prugama za Budimpetu i Beograd iznosi dva voza na sat dnevno, dok na drugim prugama proseno saobraa samo jedan teretni voz dnevno. Poto je preko 90% teretnih vozova u tranzitu, to znai da je ukupna koliina pretovara na eleznikoj teretnoj stanici mala, kao i rad na sastavlja-nju kompozicija. Koliko su kapaciteti eleznike stanice i vora u Subotici neiskorieni naroito dobro se vidi u poreenju sa injenicom da je istim kapacitetima 80-ih godina XX veka prolazilo i preko 100 putnikih vozova dnevno, a u teretnom prevozu je ila ukupnog izvoza SFR Jugoslavije, koja je odlazila u zemlje SEV-a, to je od nje inilo jednu od elezni-kih stanica i eleznikih vorova sa najveim prometom u Jugoslaviji.kai teherplyaudvar kapacitsait nem veszi ignybe. A szabadkai vasti csompont s a teherplya-udvar kapacitsainak kihasznlatlansgt illusztrlja az a tny, hogy ugyanezek a kapa-citsok a XX. szzad 80-as veiben tbb, mint100 szemlyvonatot brtak el naponta, a teher-plyaudvar pedig a volt Jugoszlvinak a KGST orszgok fel irnyul exportszlltst vgezte, ami az akkori Jugoszlvia kivitelnek -t tette ki, mindez a szabadkai vasti csom-pontot az akkori orszg egyik legfontosabb s legnagyobb forgalm vasti kzpontjv tette. Biciklistiki saobraaj u Subotici je veoma razvijen i ima dugu tradiciju, zbog dobrih prirodnih uslova i relativno kratkih distanci u izgraenom podruju grada. U okviru mree ulica i saobraajnica, razvijena je i mrea za biciklistiki saobraaj. Najvanije biciklistike staze izgraene su u sklopu rekonstrukcije glavnih saobraajnica sredi-nom 70-ih godina XX veka. Jo nekoliko sta-za, uglavnom na periferiji grada, izgraenoje u periodu od 200508. godine. Ukupna duina biciklistikih staza je oko 28 km. Biciklistike staze su izgraene du ulica koje imaju ulogu glavnih gradskih saobraajnica, preteno samo du jedne strane ulica. Kao i glavne saobraajnice, i glavne staze nisu u celosti meusobno povezane, odnosno pove-zuju se samo preko saobraajnog gornjeg grada, du ije severne i zapadne ivice ni nema biciklistikih staza. I due i krae staze se zavravaju bez vidljivih razloga i, na alost, u velikom broju sluajeva na nain A kerkpr haszns a vros terletn fennll viszonylag kis tvolsgoknak ksznheten igen elterjedt s nagy hagyomnya van. A kerkpros kzleke-dsi hlzat a vros t- s utcahlzatnak r-szt kpezi. A legfontosabb kerkprutak a f tvonalak utols rekonstrukcija alkalmval, a XX. szzad 70-es veinek derekn pltek, valamint a 2005-08-as idszakban is plt nhny j kerkprt, tbbnyire a vros pere-mn. A vros terletn sszesen 28 km hossz-sg kerkprt tallhat.A kerkprutak a vros f kzlekedsi tjai mentn pltek, tbbnyire csak az t egyik oldaln. A futakhoz hasonlan, a kerkprutak sincsenek egymssal kzvetlen kapcsolatban, csak a Vros kzpontjn keresztl kapcsold-nak egymshoz, mikzben a felsvros-t szakrl s nyugatrl behatrol utak mentn nincsenek kerkprutak. A kerkprutak tbb-nyire minden lthat ok nlkl, vratlanul lata Szabadkn a sk terepnek 2.3.2 A nem motorizlt kzlekedst tmogat hlzat a kerkprkzlekeds infrastruktrja2.3.2 Mrea podsticanja nemotorizovanih vidova saobracaja infrastruktura biciklistickog saobracaja25koji ugroava bicikliste (npr. na raskrsnicama Beogradskog puta i Blaka Rajia, Karaore-vog puta i Petefi andora, Somborskog puta i Miurinove i dr.). Ove staze su nedovoljno odravane i veim delom u loem stanju, uz est problem okupacije od parkiranih auto-mobila. S obzirom na ovakve uslove, ne izne-nauje to se biciklisti u Subotici mogu sresti zajedno sa motornim vozilima na svim grads-kim ulicama, pa i tamo gde postoje biciklisti-ke staze.Samonikla alternativna biciklistika mrea razvila se na eleznikom zemljitu du pru-ga, gde je vonja bicikla najbezbednija i gde biciklisti nisu izloeni poveanom zagaenju vazduha od motornih vozila na glavnim saob-raajnim pravcima. Ove staze su, meutim, neureene, bez vrste podloge i mestimino bespravno pregraene. Mrea nemotorizovanog kretanja bi, osim staza, trebala da sadri i druge infrastruktur-ne objekte, u prvom redu mesta za odlaganje prevoznog sredstava parkinge za bicikle. Parkinzi za bicikle sa nadstrenicom izgraeni su veinom pre 50-ak godina pri veim predu-zeima i jo uvek se nesmanjeno koriste. Par-kinga za bicikle u punom smislu u centru gra-da nema. Pred javnim zgradama i pojedinim prodavnicama su postavljeni stalci za parkira-nje bicikla (soke) koji su prepuni u radno vreme, pa se moe rei da u centru Subotice postoji nedostatak parkinga za bicikle.eleznica predstavlja prepreku biciklistikom saobraaju, sa jedne strane zbog ogranienih mogunosti prelaska pruga, a sa druge strane time to stanovnicima prigradskih naselja nije omogueno da bicikle prevezu vozom do centra grada. Kada se tome dodaju visoke cene i neprilagoenost drumskog javnog prevoza, bicikl se koristi i kao prigradsko prevozno sredstvo, esto du glavnih putnih pravaca, ugroavajui bezbednost biciklista i automobila.szakadnak meg, ltalban a kerkprozk bizton-sgt figyelmen kvl hagyva (pldul a Belgrdi t s a Blako Raji utca, a Karadjordje t s a Petfi Sndor utca, valamint a Zombori t s a Micsurin utca keresztezdsnl, stb.). A kerk-prutak karbantartsa hinyos, tbbnyire rossz llapotban vannak s gyakran hasznlhatatlanok a rajtuk parkol autk miatt. Az ilyen viszonyo-kat szem eltt tartva, nem meglep, hogy a vros minden tjn s utcjn a kerkprosok egy t-testen kzlekednek a motoros jrmvekkel mg olyan helyeken is, ahol van kerkprt.Spontn kerkpros hlzat jtt ltre a vast tu-lajdonban lev terleten a vastvonalak mentn, ahol a kerkprozs biztonsgos snincs kitve a motoros jrmvek kibocstotta lgszennyezs-nek a f utak mentn. Ezek a kerkprutak tbb-nyire burkolat nlkliek s helyenknt a jogtala-nul ideptett objektumok miatt tjrhatatlanok.A kerkpros kzlekeds infrastruktrjba kellene tartozniuk a kerkprutak mellett ms objektumoknak is, ami alatt a kerkpr bizton-sgos parkolsi lehetsgt biztost objektu-mok rtendk. A mlt szzad derekn a nagyobb ipari vllalatok mig hasznlt, tetszerkezetes bicikliparkolkat ptettek ki sajt terletkn, a vros kzpontjban azonban hasonl, a kerk-prok szmra fenntartott parkol nincs. A kz-pletek s nhny bolt eltt ugyan vannak kisebb kerkprllvnyok, de ezek munkaid- ben folyamatosan tlteltettek, vagyis a vroskz-pontban a kerkprok parkolsi lehetsgei cseklyek.A vast a kerkpros kzlekedst is akadlyozza, egyrszt a vaston val biztonsgos tkelk kis szmval, msrszt azzal, hogy a krnyez te-leplsek lakinak nem teszi lehetv a kerkpr egyszer vasti szlltst a vros kzpontjig. Ez utbbi a kzti tmegkzlekeds magas raival egytt kihat arra, hogy a vroskrnyk teleplseinek lakossga kerkprral kzlekedik a vrosba, tbbnyire a futakon, sajt biztons-gt s az auts forgalom biztonsgt egyarnt veszlyeztetve.26Trase biciklistikih staza u SuboticiA. Segedinski puttrosmajerovaSomborski put (do Miurinove ulice)B. Jovana MikiaMajanski put (do Osjeke ulice)C. Karaorev putEdvina ZdovcaEdvarda KardeljaD. Beogradski put (od ulice Blaka Rajia do Tolminske)E. Trg Lazara NeiaSenanski put (do ulice Ivana Ivania)F. . NatoeviaMagnetna polja (do upraveSevera)G. ure akoviaH. Brae Radi (do ulice Nade Dimi)I. Frankopanska (do Prake ulice)PALIKELEBIJACDAABBEFGHIMapa 8. - Izgraene biciklistike staze8. trkp - A kiptett kerkprutakGradsko jezgro Subotice formirano je polovi-nom XIX veka, deliminim ispravljanjem i doterivanjem ulica koje su postojale jedan vek ranije. Saobraajna nefunkcionalnost njene uline mree je uoena jo krajem XIX veka, ali je opstala kao takva do danas. Grad koji se prema iroko prihvaenom stavu razvija sopstvenim snagama nikada nije imao enormne budete potrebne za grandioznu obnovu. Isto tako, Subotica nikada nije bila suoena sa veim prirodnim ili ratnim raz-aranjima, to je aktualizovalo realizaciju ambicioznih projekata urbane obnove. Pros-torna struktura grada se formirala evolutiv-no, prostim uguivanjem, bez drastinih promena, izuzev naglog i velikog prostornog irenja 70-ih godina XX veka, kada je grad dostigao sadanju povrinu i broj stanovnika. Ovo irenje, meutim, nije poremetilo osnov-nu monocentrinu prostornu strukturu grada iz XIX veka, ve se samo nastavilo na nju.Evolutivni razvoj gradskog prostora bez veih prekida i trauma rezultirao je u nasle-ivanju drutvene percepcije prostora kroz generacije, pri emu bi i novopridolo sta-novnitvo u relativno kratkom roku prihvati-lo zateenu percepciju prostora. Poto u gradu ve vie od veka ne postoji ni jedna prirodna prepreka kretanju u bilo kom prav-cu, moe se zakljuiti da se prostorna struktu-ra razvija ograniena iskljuivo drutvenom percepcijom. Otuda se prostorna struktura pojavljuje kao vremenski kontinuiran izraz drutvenog konsenzusa sistema vrednosti iiz istog razloga se iz prostorne strukture moe rekonstruisati taj sistem vrednosti. Iz aspekta analize saobraaja na teritoriji grada, vrednost koja je najznaajnija i u prostornoj strukturi grada najjae izraena jeste tenja ka hijerarhijskom poretku i otpor prema mrenom organizovanju. Prostorni izraz hijeratinosti je izrazito monocentrina struktura, karakteristina za Suboticu, dok otpor mrenom povezivanju znai onemo-guavanje postojanja policentrine strukture sa radijalnim i transverzalnim saobraajni-cama i veim brojem prostorno disperzova-nih vorita slinog hijerarhijskog statusa. .Szabadka trtnelmi terletnek mai struktrja XIX. szzad derekn alakult ki, a szz vvel az eltt kialakult utcahlzat rszleges kiigazts-val. Az utcahlzat modern kzlekedsre valalkalmatlansga mr a XIX. szzad vgn meg-llaptst nyert, de ennek ellenre az utcahl-zat alapjaiban szinte vltozatlan a mai napig. ltalnosan elfogadott tny, miszerint ez a vros sajt erjbl fejldik, vagyis soha nem lltak rendelkezsre a grandizus ujjptshez szksges eszkzk. A vros nem szembeslt nagymrtk termszeti vagy hbors rombol-sokkal sem, amelyek nyomn ambicizus vrosmegjtsi projektumok valsulhattak volna meg. Szabadka trstruktrja evolutv ton, a behatrolt terleten val besrsdssel fejldtt, kivve a XX. szzad 70-es veiben trtnt robbansszer trbeli terjedst, amely ltal a vros elfoglalta mai terlett. Az alap-vet monocentrikus trstruktrt azonban ez a terjeds sem vltoztatta meg, csupn nagyobb trre terjesztette ki.A vros terletnek nagyobb megrzkdtatsok nlkli evolutv fejldse eredmnyeknt a tr trsadalmi percepcija genercikon keresztl rkldik, s mg az jonan rkezett lakossg is gyorsan tveszi ezt a percepcit. A vros terletn mr tbb mint egy vszzada nincs fizikai-termszeti akadlya a mozgsnak, ami-nek kvetkeztben a trstruktra fejldsnek s vltozsnak hatrait s irnyait kizr-lag a trsadalom trpercepcija szabja meg. Ennek kvetkeztben a vros trstruktrja tulajdon-kppen a trsadalmi rtkkonszenzus idfoly-tonos kifejezsnek tekinthet, amelynek vizsglatbl ez az rtkrend feltrhat. A kzlekeds vizsglatnak szempontjbl a trstruktrban legersebb karakterrel br rtk a hierarchikus rend teljes dominancija s a hlzatos szervezdssel szembeni ellenlls. A hierarchikus rend trbeli kifejezdsi formja a Szabadkra jellemz monocentrikus trstruk-tra, mg a hlzatos szervezdssel szembeni ellenlls a monocentrikus hl (egy kzpont radilis s transzverzlis irnyok hlja) form-j s a policentrikus (tbb, azonos, vagy hason-l hierarchiaszint kzpont hlzatos szervez-dse a terleten) trstruktra kialaktsval szembeni, idben nem vltoz ellenllsban nyilvnul meg.3.1 Percepcija prostorne strukture 3.1 A trstruktra percepcija3. PERCEPCI 3. PERCEPCIJA28Monocentrinost drutvene percepcije prostora grada Subotice se ispoljava:U prvom redu kroz naglaavanje centra grada redovnim dnevnim kretanjem stanovnika. U Subotici se kretanje kroz grad vri i doivljava kao kretanje do centra i od centra. Drugaije kretanje se ni ne pretpostavlja, a zbog mree ulica usaglaenih sa ovakvom percepcijom u veini sluajeva fiziki nije ni mogue. U skladu sa tim, sve linije gradskog autobuskog javnog prevoza prolaze kroz najui centar grada, jer se ni ne pretpostavlja potreba za samostalnom komunikacijom razliitih perifernih delova grada. Trase linija u nekim sluajevima su starije od jednog veka, kao na primer linija PaliMali Bajmok, koja prati trasu nekadanjeg tramvaja. Drutveni sistem vrednosti ne percipira izmenjene potrebe izazvane promenom u veliini prostora, broju stanovnika, ekonomiji i irem drutvenom okruenju.U statusnom vrednovanju segmenata prostora kroz udaljenost od centra, pri emu status odreenog segmenta nije uslovljen stvarnom fizikom udaljenou, ve se udaljenost percipira u skladu sa statusom. U Subotici, percepcija prostora u pogledu drutvenog statusa za grad smatra samo teritoriju koju je grad imao krajem XIX veka, uz zadravanje statusnog vrednovanja gradskih etvrti u skladu sa stanjem iz tog doba. U tom smislu, nova etvrt nastala na mestu biveg sirotinjskog dela grada se doivljava kao daleka, dok se i novi i stari graanski delovi doivljavaju kao blizu, bez obzira na stvarnu udaljenost.Kroz urbanistiko-saobraajne mere: na ulinoj mrei, koja je neizmenjena u odnosu na kraj XIX veka, ne postoje mere podrke kretanju kroz grad mimo centra grada; reim saobraaja je jednak u svim ulicama i dozvoljava kretanje svih kategorija vozila u svakoj ulici; ne postoje ni meke mere koje bi usmeravale saobraaj u bilo kom pravcu Szabadka monocentrikus trsadalmi trpercepcijnak megnyilvnulsai: A lakossg lland trplyinak szervezdse. A trplyk a lakossg percepcijban s a trben val mozgsban a kzpontig s a kzponttl vezetnek. Alternatv, kzponton kvli plyk sem a mentlis, sem a fizikai trben nem lteznek. A vrosi tmegkzlekeds jratai ezzel sszhangban szintn a szkebb kzponton keresztl kzlekednek, lvn hogy a perifrikus egysgek egyms kztti, kzponton kvli kommunikcijnak szksge a felttelezs szintjn sem ltezik. A jratok tvonalait esetenknt egy vszzaddal ezeltt llaptottk meg, mint pldul a PalicsKisbajmok buszjrat tvonalt, amely a valamikori villamos vonaln jr. A trsadalom rtkrendje nem rzkeli a szksgletek a terletnvekeds, a lakossggyarapods, a gazdasgi s a trsadalmi vltozsok ltal okozta vltozsait;A trszegmentumok sttuszrtknek kzponttl val tvolsgban val kifejezsben. A trszegmentum sttuszt nem a vals, fizikai tvolsg hatrozza meg, hanem a sttusz hatrozza meg a tvolsgrzkelst. Ebbl a szempontbl Szabadkn teljes rtk vrosi terletnek csak a XIX. szzad vgi vros terlete szmt, ezen bell pedig az egyes vrosrszek sttuszt is a XIX. szzad vgi llapotok hatrozzk meg. Ennek rtelmben, a valamikori alacsony szocilis sttusz negyedek helyn plt modern, j kommunlis felszereltsg rszek a kzponttl tvoliaknak szmtanak, mg a rgi s j polgri rszek kzpont kzelieknek minslnek, fizikai trbeli tvolsguktl fggetlenl.A vrosrendezsi s kzlekedsrendezsi intzkedseiben. A XIX. szzad vgn kiformldott, mig vltozatlan utcahlzatban a kzponton kvli kzlekedst semmilyen intzkeds nem tmogatja, minden jrmkategria kzlekedhet minden utcban, puha intzkedsek sem irnytjk, vezetik a 29osim kroz centar grada, ak ni preporuke. Zbog toga se svo kretanje kroz grad vri po ustaljenim, monocentrinim obrascima iz XIX veka. Odravanju ove percepcije bitno doprinose saobraajnice koje svo kretanje usmeravaju u centar, kao i trase pruga, koje jesu obuhvaene gradom, ali jo uvek figuriraju kao statusne zidine vrednijeg dela grada. Ali, eleznika mrea ima i posebno dejstvo prepreke. Glo-balno opadanje znaaja eleznice u Srbiji je pojaano ekonomskim kolapsom iz 90-ih godina XX veka, koji je proizveo sadanje stanje da na prugama gotovo i nema vozova. eleznika mrea polako postaje naputena, neupotrebljavana infrastruktura i time pos-tepeno u percepciji postaje samo prepreka, to dovodi do apsurdnog stanja koje sredstvo povezivanja pretvara u sredstvo razdvajanja. Pruge i elezniki vor kao bitni elementi prostorne strukture, koji su postali prepreka kretanju na podruju grada i integraciji celine stvarnog prostora grada, prepoznati su kao takvi i od strune javnosti grada. U periodu forgalmat msfel, mint a kzpontba, gy a vrosban minden mozgs a XIX. szzad vgn lefektetett mintk szerint trtnik.A trsadalmi trpercepci idbeni vltozatlan-sghoz nagyban hozzjrul a kzpontba vezet fforgalm utak rendje, valamint a vroster-letbe mr rgen bentt, de mg mindig perem-helyzetknt, sttusz-vrosfalknt rzkelt vast. A vast trpercepci megrz szerept a vasti szllts globlisan cskken jelentsge s a 90-es vek szerbiai gazdasgi sszeomlsa is hangslyozza, melyek miatt a vasti forga-lom Szabadkn jelentktelen mretre csk-kent. A vasthlzat ennek kvetkeztben a percepciban, mint hasznlaton kvli infra-struktra, vagyis mint akadly jelenik meg. gy az az abszurd helyzet ll el, hogy a mozgs s ramls egy idben legfontosabb eszkze tr-tkeldik, funkcit vlt s korltoz-gtl t-nyezv vlik. A vasti csompont s a vasti plyk funkcivltsnak, a vrosterlet inte-grcijt gtl akadlly alakulsnak a vros szakmai hozzrti is tudatban vannak. A II. Mapa 9. - Linije gradskog autobusa9. trkp - A vrosi busz jrataiposle II Svetskog rata definisani su razni predlozi reenja ovog problema, od izgradnje brojnih prunih pelaza do izmetanja celo-kupnog eleznikog vora, ali nijedno od tih reenja nije realizovano. Svi postojei potpu-no funkcionalni pruni prelazi su definisani jo u vreme izgradnje eleznice i, kao to je ranije opisano, funkcionalno odgovaraju potrebi monocentrine, hijeratine percepcije za kapijama grada, dok pruge odgovaraju potrebi za prostornom segregacijom, jasnim ograniavanjem grada kao prostora sa viim hijerarhijskim statusom.Primarnost drutvene percepcije u obliko-vanju prostorne strukture dokazuje i inje-nica da na strunom nivou u gradu ve dugo postoji jasna svest o potrebi izgradnje mo-dernih saobraajnica. Svi generalni urbanis-tiki planovi Subotice usvojeni posle II Svets-kog rata (1953., 1963., 1983., 2005.) sadre brojne krune linije koje oznaavaju planira-ne i potrebne saobraajnice i koje u koncent-rinim krugovima povezuju prostor grada. Planovi su se, meutim, u celom periodu ostvarivali samo u segmentima koji potvr-uju i jaaju monocentrinu strukturu. Nju nije promenila ni rekonstrukcija glavnih gradskih saobraajnica iz sredine 70-ih godi-na XX veka, koja je samo uklonila tramvaj, pretvorila njegov prostor u ulicu i odredilaza glavne saobraajnice ulice koje su prirod-ni produetak puteva koji vode iz grada i ka gradu. Kao rezultat ove rekonstrukcije, for-mirao se gornji grad, saobraajni kruni vilghbor befejezstl eltelt idben a prob-lma orvoslsra szmos javaslat szletett, a nagyobb szm vasti tkel ptstl a teljes vasti csompont kihelyezsig, de ezek a meg-oldsok kzl egy sem valsult meg. A ma l-tez funkcionlis vasti tjrkat mg a vast-pts idejben hoztk ltre, mint elzleg kifej-tettk, a vroskapukat ignyl monocentrikus, hierarchikus trpercepcival sszhangban, mg a vasti plyk a trbeli szegregci, a maga-sabb sttuszrtk vros behatrolsnak ignyt elgtik ki.A trpercepci elsdleges szerept a trstruktra formlsban az is bizonytja, hogy a vros szakemberei tudatban vannak annak, hogy a kzlekeds rendjt meg kellene vltoztatni, j, korszer utakat kellene pteni. Minden II. vi-lghbor utn keletkezett vrosrendezsi terv (1953., 1963., 1983., 2005.) szmos krgyrt rajzol ki a vros terletn, amelyek a vros tel-jes terletnek integrcijhoz szksges forgal-mi tvonalakat jelzik. Azonban minden terv csak abban a rszben valsult meg, amely a monocentrikus trstruktra fennmaradst seg-ti. Ezen a struktrn az utols nagy utcarende-zs sem vltoztatott a XX. szzad 70-es vei-ben, melynek sorn nem nyitottak j utakat vagy utckat, csupn egy utat szlestettek ki a villamos megsznetetsvel, s futaknak min-stettk a vrosba vezet utakata meglev sz-lessgkkel. A rekonstrukci eredmnyeknt kialakult a vrosmag a ngyszg alak, kzpon-tot krlvev, futakat egymssal sszekt forgalmi gyrben.Percepcija javnog prevoza odreena je optim drutvenim konsenzusom primarnosti auto-mobila kao prevoznog sredstva. U tom smis-lu, on je sredstvo tranzicionih gubitnikai razliitih manjinskih grupa, najpre dece, omladine i penzionera. U percepciji se javni prevoz ne prihvata kao ravnopravni oblik kretanja, ve samo kao oblik kretanja nieg reda u statusnom smislu. Ni politiki vana kategorija jednake dostupnosti javnih grads-kih dobara ne menja ovu percepciju: odgova-rajuim sredstvom za postizanje cilja se ne smatra dostupnost gradskim javnim A tmegkzlekeds trsadalmi rtkelse az au-t magasabb szocilis- s sttuszrtkt elfoga-d trsadalmi rtkkonszenzus fggvnye. Eb-ben a percepciban a tmegkzlekeds a tranz-ci vesztesei s a gyengbbnek tlt trsadalmi csoportok gyerekek, fiatalok, nyugdjasok kzlekedsi eszkze. Mint ilyen, a tmegkz-lekeds alacsonyabb sttuszrtk kzlekedsi mdnak minsl. Ezen a kzjavak egyenl hoz-zfrhetsgnek szksgt statul politikai eszmk sem vltoztatnak, mivel a hozzfrhe-tsg biztostsa alatt ltalban az auts hozz-frhetsg biztostsa rtend parkolk, utak, 3.2 Percepcija javnog prevoza 3.2 A tmegkzlekeds percepcija31prevozom ili relativna peaka blizina, nego izgradnja parkinga, garaa, pristupnih saob-raajnica i drugo. Ukratko, jedino socijalno statusno prihvatljivo prevozno sredstvo je privatni automobil, dok je gradski javni prevoz neto to se izbegava i smatra za 2nepoeljno .Meutim, poveana zaguenja i oteano kretanje automobilom kroz grad, zajedno sa poveanim oseanjem napora pri vonji, kao i rast ekoloke svesti, postepeno vode do formiranja potrebe za redefinisanjem javnog prevoza, bez obzira na izrazito nepovoljnu percepciju i lo imid, budui da on ostaje jedino prihvatljivo reenje za prilagoavanje gradova postindustrijskom nainu ivota.U sklopu ove potrebe, oekivanja su usmerena na bolju pokrivenost teritorije grada, uspostavljanje direktnih veza svih delova grada meusobno i diverzifikaciju vrsta prevoza.U idejama koje se pojavljuju tim povodomu strunoj javnosti i u iroj drutvenoj per-cepciji, istaknuto mesto zauzimaju inska vozila, ija globalno prisutna privlanost potie od oseaja bezbednosti i diskretnog kretanja kroz prostor. U razvijenim evrops-kim zemljama je krajem 80-ih godina XX veka zapoeo trend obnove tramvaja, pri emu je veina gradova u ranijem periodu ukinula tramvaje i uklonila ine, pa se obnova sprovodi izgradnjom potpuno nove inske mree. Privlanost inskog gradskog prevoza u Subotici je pojaana i nostalgijom za tramvajem, koja traje jo od njegovog ukidanja 1974. godine. Ukidanje tramvaja bilo je posledica dotrajalosti i nemogunosti grada da ga rekonstruie, delimino i odjek opteg trenda u razvijenim zemljama, a ne zato to je izgubio privlanost za korisnike: prema Urbano-geografskim prouavanjima naselja Jugoslavije, krajem 60-ih godina XX veka dve tramvajske linije gradskog prevoza duine 10 km prevezle su oko 8,5 miliona putnika, dok su tri autobuske linije gradskog prevoza imale oko 6,8 miliona. Konano, tramvaj, uz optu osobinu inskog prevoza kao najsigurnijeg za putnike, ima najurbaniji imid od svih sredstava javnog prevoza. Sve to utie da se u Subotici iri krug pristalica ideje o obnovi tramvaja.ga-rzsok ptse ltal. Rviden, az egyetlen sttus szempontbl a polgrhoz mlt kzleke-dsi esz-kz a szemlyaut, mg a tmegkzle-kedsi eszkzk sttus szempontbl nem 2kvnatosak .Az egyre gyakoribb forgalmi dugk s a vros terletn egyre problematikusabb vl auts kz-eds, az autvezets egyre nagyobb fizikai s pszichikai megterhelss vlsa, valamint a kr-nyezettudatossg nvekedse azonban fokozato-san kialaktjk a kztudatban a tmegkzlekeds restrukturlsnak ignyt. Rossz trsadalmi per-cepcijtl s kifejezetten negatv imzstl fg-getlenl, a tmegkzlekeds a vrosok posztin-dusztrilis letmdhoz val alkalmazkodsnak egyetlen fenntarthat lehetsge. Az ignyeknek megfelel restrukturci a vros terletnek jobb lefedettsgt, a vrosrszek kzvetlen kapcsolatt s a szlltsi mdok diverzifikcijt biztostan.A vros szakmai elitjnek s a szlesebb trsadal-mi rtegek percepcijban ennek kapcsn megje-len elkpzelsekben kiemelt hely jut a snen kzleked jrmvek irnti ignynek, amelyek utolrhetetlenek a knyelem-, a kzti kzleke-dstl val fggetlensg- s a biztonsg szem-pontjbl, amelyek egybknt is renesznszukat lik Eurpban. A XX. szzad 80-as veiben a fejlett orszgokban megkezddtt a villamosok feljtsa s jboli bevezetse, mivel az ezt megelz idszakban szmos vrosban megszn-tettk a villamoskzlekedst s felszedtk a sne-ket. A snjrmvek irnti globlisan jelenlev vonzalmat Szabadkn az 1974-ben megszntetett villamos utni soha nem szn nosztalgia is er-sti. A villamos megszntetse rszben a globlis trendek loklis utnzsnak, rszben pedig a jrmvek s snek mulaszthatatlan feljtshoz szksges pnz hinynak eredmnye volt. Az utasok vonzalma a villamos irnt azonban nem cskkent, annak llapottl fggetlenl. Jugosz-lvia teleplseinek urbn-geogrfiai vizsglata szerint a 60-as vek vgn az sszesen 10 km hosszsgot lefed kt villamosvonal 8,5 milli, mg a hrom vrosi autbuszvonal sszesen 6,8 milli utast szlltott vente. Vgl pedig a trsa-dalmi percepciban a villamos minden vrosi tmegkzlekedsi eszkz kztt a legurbnusabb eszkznek szmt. Mindez hozzjrul ahhoz, hogy Szabadkn egyre bvl a vill