0mladinol

. I islamu ncma prcdhrairrih. tiziikih, irrtimnih,scksualnih odnosa. li odnosi su halal samo u validnrl

hraöno,i rczi.I"iziiki. intimni odnos unutar hratnc za,jcdnicc su lid

ibadrta po Srri,iaru. ako t:ura.iu od prostitucijc.

Allah di.i. kair:.."4 knd st okapnju, tnfu in priln:,itt msfut kakl

mm .fu .llkü nnrtd t...irnt rnit ut n.jirt rrit, i ri njiuunu sttiint p.ilatJlr

knh httlctt. ßtqart: L2,T3

A l)oslanik s.a.u,s. kair:I kad itnalt nuiti tu snjun itnm, to .fu kao

lurliitliti ndoku. Rtluit .|.lhthu| P|lnnifu, ur u:atlunljatoniu trali ntkng M nns inta mdako'!Älkrhu' Pofunik otlrrati: ,\ itn milii da li int g,ijult

oko tt ulini na ndt:rt[fun (t'anhro[ni) natin!Nuarno! Ptuut tuttnt, dn fut alini (u hraka) nadoltuljtn, halal nalin, rntla itm nngrodu. (Ma in)

.affii-fidr u ä.i;r,6rl-"pravu

mr. Muharem Stuhnovic

h r v trlrva Dracna noci intimni braöni Zivot u leriiatskom pravu

lzdavaö: El-Kelimeh, Novi PazarRecezent: dr. Fuad Sedi6Lektor: mr. Pianit RatmiraStampa: G rafokarton, Priiepolie

Sav prilwl od ovc kßiig. wüJnjan jc uobtnyu lslsmskt misli ru ovim Pmstoftw

Mustimansft omktircft I(tub

Novi Pazar

Novi Pazar, 1999.

mr. Muharem Stulanovid

I

s+),r) A 7<4L/' Jl sl, tyJ', D[.lt r,irlr.I 9, Ä r.A

Uvod

öetverica autora hadiskih zbirki "5unen" (EbuDavud, Tirmizija, Nesaija i lbn Madidiel biljeie daje Poslanik a.s. uöio takozvanu "hutbetun-nikjah"(braönu hutbu), pa ee mo i mi zapoöeti ovaj na! rad,koji govori o specifidnim braönim odnosima i radnja-ma, uPravo sa nrom:!r * ,r, ,r,J|,i c,l:.. j,, r u,i rrl i,, i! !t r qrt-i J .:-.i ,& .r.lt i,!

oi r.-ri, lsJ.rl? J E,,.h lr d! I ül,+)i J .d 9)t,l Jlr d. r.d J& ll

..tt) tt)+ n J

(1 02 :i'r,a J).i'rJ- dI J )r tJ. J -, dn J' nt 'F 'JrI rIl' lri!

tj< !q, r.f q , rr.Ji F, rP , tJ't, Ji 4 aflt \tJrt rSrJ tJI' r,'\jlt tar-i,

( I rL"x) .\Jr FJ, ü6 ir !r |9r!' J q ort Lr ViI 4 tP , 'L, j

t-, t &tt F* t Fv, € +4,'4- !l,Jr, n' 'F 'r.rüjr' ki,r.r ti ( 71- 70 :e'i'ir) . r.& ri/ jü Ja df, , i' c|*

Zahvala, doista, pripada Allahu! Od Njega pomoci oprost trazimo. Utjeöemo Mu.se od nafug zla i nalihloiih djela. Koga Allah uputi, neee zalutati, a koga uzabludi ostavi niko ga uputiti ne6e. Svjedoöim danema boga osim Allaha, jedini je i nema sudruga! |svjedoöim da je Muhammed Njegov rob i Poslanik.

uO viernici, Allaha se boite istinskom bogobo-iaznoSöu i umirite samo kao muslimani.' (Ali 'lmran:

102)."O liudi, boite se Gocpodara svoga, koii vas od

iednog öovi€ka stvara, a od niega je i drugu niegovustvorio, i od niih dvoje mnoge muökarce i äene rasi-

2

iao. lAllaha se bolte s imenom ti j im jedni drugemolite i rodbinske veze ne kidaite, ier Allah, zaista,stalno nad vama bdi." (En-Nisa: 1).

"O viernici, bojte se Allaha i govorite samo istinu.On öe vas za vaSa dobra djela nagraditi i griiehe vamva5e orostiti. A onai ko se Allahu i Poslaniku Njegovubude pokoravao posti6i 6e ono 5to bude ielio." (El-Ahzab: 7O-71).

l s lam dot iöe ko le rac i j sk i odnos supru in ika , usamom izvor i i tu , k roz g lavne dok t r inarno t rad i -c iona lne izvore v je re , regu l i ra jua i ta j odnos LrKur 'anu isunne lu Pos lan ika a .s . ; ob jasn java juc i pa a-metre kojih se valla drZati pri l ikom izbora brainogdruga, medusobna prava iobaveze supru-Zn ika , tepos lupdk pr i sk lapan ju b racnog ugovora , nhavezu iodgovornost staratelja-roditelja koji je pozvan daudaje ienu, propise i adabe udaje i prve braine noii,propise seksualnog:ivota, temelje na kojima potivabratna zajednica u kojoj se Zivot supruznika temeljina medusobnom uvaZavanju, milosti i oslanjanjujednog na drugo, naöinu otklanjanja netrpelj ivosti isvade na nekoliko tipiönih odgojnih nivoa; mudrim il i jepim savjetom, zatim napuitanjem u krevetu (sek-sualnom apstinencijom) odredeno vri jeme, potomnebrutalnim udaranjem koje ne snrije da bude policu, onda ako ito ne bude efikasno sudijsko-poro-diönim presudivanjem i savjetovanjem i, na koncu,najomra7enij im halalom, a to je disolucija braka kadse izgubi svaka nada u harmonitan braöni i i \,otkakav je propisao Allah d).i., pa öak rje(ava i post-braine odnose kao ito je period aek'anja (';( idet),

3

propise vraöanja )ene, izdriavanje u periodu iekan-ja, dojenje djeteta, nje8ova prava itd.

Dak le , b ra in i odnos i , medu ko j ima su i in t imn iodnosi supruZnika, nisu u lslamu tabu tema, negopotpuno prirodni odnosi koje reguli ie islamsko öeti-tatsKo pravo.

i .u r 'dn , A l lahova r rb idva ko ld qe uö i na ndmaTu, umol i t v i i z ik ru l lahu , bez t i jeg uöen ja ne v r i jed inamaz, pominje i intimne braane odnose pa ka;e:

",.. Zato ne optite sa ienama za vri iememieseinog pranja, i ne prilazite im dok se ne okupa-

iu. A kad se okupaju, onda im prilazite onako kakovam ie Allah naredio..,

Zene vaie su niive va5e, ivi niivama svoiim pri-lazite kako hoaete." (El-Beqaret 222,223)

I u sunnetu Pos lan ika a .s . takoder se Domin iu t iodnosi, izmedu ostalog i kao neito prirodno, ieri jats-ki pohvalno, stavljaju se u rang sadake, Allahu dra-gog iina za koji sl i jedi nagrada i sevap, iako je vidnajl jepieg dunjaluökog uiivanja , naravno, ako seupra:njavaju na halal naöin, unutar braöne zajed-nice, izbjegavajuai nedopuitene vanbraöne odnose.

Mus l im b i l je i i p reda ju :"l kad imate snoSai sa svoiom ienom, to ie kao

podijelit i sadaku. RekoSe: Allahov Poslaniöe, zar uzadovoliavanju strasti nekog od nas ima sadaka?Allahov Poslanik odvrati: A lta misliS da l i ima griiehako to uöini na nedozvoljen (vanbraöni) natin?Naravno! Prema tome, ako lo uöini (u braku) nadozvollen, halal natin, onda ima nagradu."

U ovom vremenu Dotounih seksualnih slobodakoje su doile do granice kakvu je najavio Poslanik

4

a.s . kao predznak Sudn jeg dana, kada nas sa go tovosv ih med i ja zap l jusku je napadno namet l i i vapornografi ja koja poziva u nemoral, gdje se nagoZensko ti jelo (a i muiko) koristi kao i bilo koja drugapot ro lna roba, u v remenu kada smo sv jedoc iupraZn javan ja f i z i t k ih seksua ln ih odnosa javno, buk-va lno na u l i c i , p red kamerom, u med i j ima, bezikakvog s t ida , mora la ie t i ke po ko j ima b i se t rebaoodlikovati insan, potrebno je da informiiemo naiuis lamsku omlad inu ko ja je u b raku, s tupa u brak , i l inamjerava da stupi u brak, o osnovnim vjersko pravnim propisima ovog segmenta Zivota da bi znali kak,da se ponasa ju u s l ladu qa i . lamom, prarer i pnekorake dru5tvenog i porodiönog Tivota na halalnaöin, zasnivaiuai braönu vezu na osnovima koji sutrajni, jaki iodrZivi, bereketom Nebeske pravne regulative sa kojom je doiao Poslanik a.s.

Ova broiura ee vam ponuditi Serijatske propiseprve bratne noei i propise seksualnog iivota uls lamu, kako b i naSa is lamska omlad ina zna la c la setreba okupati nakon bratnog kontakta, kako nnis lams l i i nac in pos t r - rp i t i u tom in t imnom, s l roso p r -va tnom t i vo tu , kako zamol i t i A l laha d2 .3 . za bereketu braönom segmentu ovodunjaluakog Zivota, ; ivot.1koji je sav podreden vjeri i neme ambivalenciju pro-fanog i svetog, negr-' se oba medusobno proiirrajLr ine lute jedan od drugog, itd.

Fikhska regulativa braönih odnosa, medu kojimasu i p rop is i p rve braöne noa i i in t in rn ih odnosauopöe, ve l i ka je nepoznan ica na io j omlad in i r lvelikom broju sluöa1eva, tako da ne zna ni da posto-je a kamol i da zna n j ihove adabe isunnete . (Jv i

5

propisi su kod nas zanemareni iz viie razloga. ledanod njih je vjerovatno stid da se o toj temi otvorenogovori, a drugi, nepostojanje radova te provenijenci-je na naöem jeziku, isvakako nedostupnost i nerazu-mijevanje literature i hadiskih zbirki koje govore i otome, ali na izvornom arapskom jezrku.

Radi toga ielimo u kratkim crtama spomenuti onoito nam ie Poslanik a.s., kao nai uzor u ovodun-jaluökom i ahiretskom Zivotu, ostavio od tih propisa,kako bi ih oni koji drie do vjerske prakse mogli imatikao orijentir ponasanja, sli jedeöi i u tom domenuPoslanika a.s.

Braöni propis (hukm)

Braina zajednica je konstantno praksa Poslanikaa.s. u kojoj se ostvaruje praktitna korist zasupruZnike; öuvaju se upadanja u zinaluk, podiiuporodicu i nasljednike produiavajuii l judsku vrstu, ina takav naiin utestvuju u prirodnom dunjalutkomprocesu koji naje do Sudnjeg dana.

U islamu nema predbraönih, fiziökih, intimnih,seksualnih odnosa. To je strogi haram. Allah d2.3.kaie: "1 ne pribliiavajte se zinaluku (prosrituciii),"(El-lsra'r 32) Za neoienjenu i neudanu osobu koja touöini kazna je stotinu udaraca itapom-biöem, a zaoienjenu il i udanu osobu sankcija je javno kameno-vanie pred svijetom. Zato, u muslimanskom drulivukoje se drZalo islamske prakse, preljuba-prostitucijaje bila gotovo nepoznata stvar.

rvledutim, tfeba naglasiti da u islamu, takoder,nema ni asketizrna, u smislu da se radi ibadeta

6

odrekne seksualhih strasti. One se moraju i smijumanifestovati iupraihjavati samo u validnoj braönojzaiednici.

Poslanik a.s. je prekorio ashabe koji su htjeli dauguie svoju'prirodu, u kakvoj ih je Allah dZ.i. stvorio;sa nagonima za je lom, spavanjem, seksualn imopaenjem. Kada kaZu da ie se odreti toga u koristdanonoinog ibadeta, on ih prekorijeva i kaie:

"la klaniam ali i spavam, postim ali i mrsim, ienimse i ne odriöem se iena, a ko se odrekne moga sun-neta, i ia se niega odriöem,"

Savjet Poslanika a.s. islamskoj omladini bio je:"Omladino!

Ko moiö da podnese braöne obaveze neka seieni, to ie bolie za öuvanje od nedozvollenog pogle-da, i od nedozvolienog seksualnog kontakta. Ko nemoie nositi teret i obaveze braka neka posti ier 6e utome imati zastiturtr

Brak u pravnoj reSulativi Serijata moZe da uzmehukm stroge obaveze (fard-vadZib), da bude strogozabranien (häram), da bude pokuden (mekruh), daima status sunneta, da je li jep i pohvaljen (mendub) i,konaöno, da bude samo dozvoljen.

Brak koii ie fard-vadiib

Brak ee biti fard, odnosno vadZib, za osobu kojaZeli brak i nije u dilemi da te zapasti u zinaluk akose ne oZeni, jer mu post i ustezanje neöe dovoljnooslabiti seksualnu pohotu, a uz to je moguöan daizdrZava Zenu na halal naiin. Analogno tome, i zaZenu le fard da se uda, ako nije sposobna da se sama

7

izdriava iboji se da ae biti :i lva ljudi pokvarenamorala.

Brak koii je sunnet

Ako neka osoba sa umjerenim seksualnimnagonom ima ieliu za brakom, ne slrahuie o.l toSada se nete moai kontrolisati, a uz to mdZe daizdriava Zenu iz halal opskrbe, Zeli i nij jeti brrk izrazloga produienja i podizanja porodice te da sesaauva prostitucije, u tom sluöaju )enidba bi mu LiläSUnnet.

Brak koji ie mendub

Ako neka osoba nema Zelje za brakom, ali ieli daima djecu i moie da izvrgi sve braöne obaveze, li je-po bi mu bilo da se oieni.

Brak koji je haram

Haram brak bi bio sastaviti i petu ienu sa vee rani-jih öetiri u isto vrijeme, sastaviti sa ienotn njezinusestru il i tetku sa majöine il i oöeve strane,2eniti se dabi ieni napravio itetu, brak mut'e koga upra:njavaju5i'i je i tome sl.

' Pokudeni brak (mekruh)

Ako neka osoba ne bi imala 2elju za brakom, te brga taj brak samä..odvrafao od dobrovoljnog ibadetakojem bi se inaöe posvetivao, il i ako bi se bcrjao da

8

neie mo€i izdrZavati Zenu osim iz haram opskrbe,onda bi sklapanje takvog braka bilo pokudeno.

Dozvoljen brak (mubah)

Dozvoljen je brak osobi koja ima ielju za brakonr,iako nema bojazni da öe upasti u zinaluk. Dozvoljenje brak iosobi koja nema nikakve ielje za seksualnimirzivanjetn, kao sto ie starac il i impotentan muökarac,aii uz (tviet da se time ne iini lteta zeni, i da to netedovesti do njenog moralnog posrtanja, inaöe bi takavbrak bio haram.

Braöna prava i obaveze

Al lah dZ.S. prop isu je supruZnic ima prava iobaveze kojih bi trebali da se drZe.

Allah dZ.!. kaie:"... One imaiu isto toliko prava koliko i duinosti,

prema zakonu - samo muievi imaju prednost nadniima iednu derediu - stepen..." (El-Beqare; 228)

Poslanik a.s. ie na Oprosnom had2diu kazao:Vaüe supruge kod vas imalu svoja prava, a ivi

imate svoja prava kod njih...Neke od tih zajedniökih medusobnih duZnosti i

oDaveza su:- bratna vjernost,- liubav i rnilost,- povjerenJe;-:elja, strpliivost, podnolenje :ivotnih nedaaa i

problema u nastojanju oöuvanja bratne zajednice,- pridrZavanje opöih adaba i propisa sa kojima se

I

oroduZava braöna veza, itd.

Duinosti i obaveze muZa prema i€ni

Pored ov ih opö ih medusobn ih duZnost i iobavezamu2 ima i posebne obaveze prema supruzi:

- Da jo i po tpuno ispun i n jena mora lna i mater i ia l -na prava, lao i f i z i i ka , t je lesna; da io i i sp la t i mehr ,dade opskrbu, da je öuva, Stit i i pazi Ziveei sa njomna l i jep pr is to jan i p rop isan naa in , da ie h ran i , od i je -va i obuva, obezbijedi stan, da joj obezbijedi sve itovo l i i i to je u Srdn icama ie r i ja ta a n iemu ne pred-stavlia poteikoiu, da je odgaja na propisan naöinli jepim savjetom i govorom. Ako se ne pokori, ondaseksualnom apstinencijom jedno vri jeme,*' a ako seopet ne pokori, onda je istuöe pazeai da je ne rani, nes lomi nek i d io t ie la i l i udar i po l i cu . A l lah d i . i . ka ie :

"...A one tiieg se neposluha boiite, posavietuile, aonda se od niih u posteli i rastavite, pa ih iudarite;kad vam posluSne postanu, onda im zulum neiinite!" (En-Nisa': 34)

- Da ie pouti osnovnim stvarima vjere, ako to nezna, i l i da je pusti da ide na za to odredena mjestagdje moze nauöiti {mejtafi, seminari, predavanja,ikola itd.), po5to duhovna potreba u islamu nezaostaie zd materiialnom.

- Da je prisil i na uöenje, usvajanje iprakticiranjenajosnovnij ih islanrskih propisa; da joj zabrani neis-lamsku noinju iotkriv.lnje, nedopuiteno nrijelanje ikontaktiranje sa drugim mulkarcima, osim u prisustvu

'l To pravo ie p a\o supn'8d. d n. ' /ene. räko dä ,eni ne smiiF riudd*ksuälno oCbir i mLr:d.

l 0

mahrema, da joj ne pruZi pri l iku da se moralno pok-vari, jer Poslanik a.s. kaZe:

"Coviek ie paslir u svolol porodici i odgovoran jeza svoie stado."

-Da ne iznosi njene ta,ne pred svijet.-Da ima sa njom seksualne odnose, makar u ietir i

m jeseca, os im ako nema nek i poseban uzur ioprav-danje, kao ito le odsutnost na putu i sl. Naravno,ovdje bi trebalo malo i ire obrazloiit i i elaborirati ovopitanje, zbog njegove vaznosti u brainim odnosima,poito se i sami islamski pravnici razilaze po ovömepi tan ju . Hanbe l i j sk i uaen jac i smat ra ju da b i Iomoralo bit i makar u aetiri mjeseca obavezno, osim izopravdanog razloga. Tako, ako bi muZ odbio prib-l iZavanje Zeni nakon aetiri mjeseca seksualnog aps-tiniranja, iena bi imala pravo da tra2i razvod braka.

Medutim, ako bi muz oti iao na put radi potrebe,pa makar se to oduZilo, to bi bio opravdan razlogodgadanja intimnih odnosa. Ako bi mui otputovao iproboravio iest mjeseci, a ne bi imao opravdanja zadalj i boravak, pa ga iena pozvala, trebao bi da sevrati, kao (to je Omer r.a. donio odluku za ozenjenemud2ahide; da lest mjeseci proborave sa vojskom narati itu, ietir i kod svojih Zena, a dva mjeseca na putu,po miesec u dolasku iodlasku.

-Da spava i zanoöava kod nje. Ako je u poligamnom braku, onda je obaveza da boravi kod nje kaddode njena reda u noöirna.

-Lijepo bi,bilo da dade dozvolu ieni kako bi moglau sluiaju potrebe sluiit i svoju bolesnu rodbinu, klan-jati im dzenazu u sluöaju smrti i posjetivati ih poduslovom da to nije nd itetu porodice imula.

l l

-U sluöaju pokornosti 7ene, mui nema prava da jeudara i l i da ie ostavlia u krevetu.

-Mui je voda i nadredeni u domu supruinika.-Da le ne prisil java na odvratne imrske stvari.-Da joj dozvoli pravo miil jenja ida se konsultuje

sa n jom.-Da se l i jepo ophodi prema njezinim roditelj ima i

rodb in i .-Da je ne iznenaduje povratkom sa puta, da je

obaviiesti o tome itraii dozvolu ulaska kod nje kadase v ra t i (da . ie ne b i za tekao u neurednom inepoieljnom stanju ito moie imati nepoieljnje kon-sekvence u daljem braönom iivotu).

Obaveze iene prema muiu

KaZe Poslanik a.s.:"Obaveza iene prema muiu ie, makar on bio i

nepravedan (zulumtar):- da mu se dopusti i poda makar bila na samaru,- da ne posti ni jedan dan bez njegove dozvole,

osim dana koii ie fardom propisan (ramazan), a akoposti bi6e griieöna i posr ioi nede biti primllen kodAllaha di.ö.

- da iz kute svoga supruga ne daje niöla osim sanjegovom dozvolom, a ako lo uöini griieSna je, madaöe on imati nagradu,

- da ne izlazi iz ku6e osim sa njegovom dozvolom,u protivnom je Allah di.5, proklinje zaledno samelekima, sve dok se ne pokale, il i dok se ne vrati ukufu."

Zena bi trebala da se pridrZava sliiedeöih obaveza,

1 2

adaba ip rop isa :l. Da bude pokorna muiu u svemu sto nije gri jeh

i 3to moie bez velike poteikoae da uöini. Trebala bipaziti na njegove osjeeaje i nastojati da 8a uiinizadovoljnim kad je prisutan i l i odsutan.

Ahmed b i l je l i had is :"Kada iena klanja svih pet namaza, posti miesec

ramazan, bude moralna i pokori se öovleku; bite lojreöeno: Uili u diennet kroz kola god diennetskavrata ho6e5."

T i rmiz i ja b i l je i i p reda ju :"Da sam ikom naredio da öini sedidu drugome,

naredio bih ieni da öini sedidu muiu radi pravakoja on ima nad niom."

2. Da pazi na muZevu iast i obraz, na njegovimetak , d jecu ios ta lo v lasn i i t vo . Buhar i ja iMus l imbil jeie predaju:

"Zena le pastir koji bdile nad ku6om idlecom

svoga muia."3. Da se drZi kute svoga muia i da ne izlazi iz n1e

osim sa mu.Zevim zadovoljstvom idozvolom.-Da pazi na svoj piogled,-Da se drii propisa oblaöenja i pokrivanja i cla

svo je ukrase ne pokazu je n ikome os im svome. r { . / r ,i l i bliskoj rodbini (mahrem),

-Da snizi glas ida pazi 5ta ae govorit i, da nruZever o d i t e l j e i r o d b i n u r , . r z i k a o . l o i h p a / i i o n . l e r n eInoze ua in i t i do l ) ro io \ jeku ako ne ; in i in legov imroditelj ima,. -Da se bavi kuanim poslom i sluU i mLria. Poznalo

je da je Fa t ima, jedna od na jv redn i j ih iena na drn-ja lu (u , k te rka na jv redn i jeg insana, Pos lan ika a .s . ,

l 3

ima la iu l jeve od ku tn ih pos lova .4. Da putuje sa svojim muZem, ako ranije nije

uslovila da ostaje na svom miestu.5. Da se u svakoj situacij i poda muiu, ako to

zatra)i od nje - osim ako postoji ieri iatska zapreka zato - i da to bude na najl jepii moguöi naöin, beziskazivanja mrzovolje, nelagode i sl.

B i l je2e Br rnar i la i Mu. l im p 'eda iu"Kada öovjek pozove ienu u krevet pa 8a odbije, i

on zanoti l lut na nju, meleki je proklinlu sve dozofe.'

T i rmiz i ja b i l jeZ i p reda ju :"Kada öoviek pozove Zenu radi seksualne potrebe

iielie, neka mu se odazove/ makar kod furune bila(pripremaju€i lelo)."

6. Da tra2i dozvolu kad hoöe da posti dobrovolinipost - ako je mu; prisutan kod kuöe- a ako se muZvrati sa puta, treba prekinuti äobrovoljni post, osimako joj.dozvoli da nastavi.

T i rmiz i ja b i l jeZ i predaju:"Ako umre neka iena, a mui

nlom, uti 6e u diennet."T i rmiz i ja b i l jez i i predaju:

bude zadovolian sa

"Ne desi se da Zena na dunialuku napadne i kinjimuia, a da hurila koia öe mu biti ahiretska iena, nekaäe: Ne muöi ga, Allah te ubio! On je kod tebenakratko, samo sto te niie ostavio i do5ao nama."

7. Zena ne bi trebala da uzima bilo ita, 3tocpre iava t rudnor u , bez dozro le qvoSä muid .

B. Pos lan ik a .s . nam je ukazao na t in ien i .u da)ena mo)e biti svome muZu uzrokom diennetskogspasa il i diehennemske vatre; u zavisnosti od njenih

t 4postupaka i morala, usprkos nlene formalne bogobo-jaznosti, namaza, posta, had2d2a, dijeljenja zekjataI to.

9. 5upruga b i t reba la b i t i zahva lna s rome muzu r raonome lto joj öini iz obaveza, poklona i sl., jer, Allahd7.i. ne gleda na onu koja je nezahvalna svomemu7u. Nesa i ja b i l jeZ i p reda ju :

"UzviSeni Allah ne gleda u ienu koia ne zahvaliu-je svome muiu, a ne moie bez njega."

10. Sehidi imaju posebne nagrade za svoju ,rtvuna Allahovom putu. Tene posti2u taj stepen kakoPoslanik a.s. kaie:. "...pokorno56u muiu i priznavanjem njegovih

prava, medutim. malo ih ie od vas koje to öine."

Propisi prve braöne nodi i ono Sto jojprethodi

Od t ih p rop isa su s l i jede t i sunnet i , musteha l )b i iadab i :

- ProSnja (el-hitbe)

Poslanik a.s. 1e rekao:"Kada neko od vas htjedne da prosi, iz potrebe za

brakom, il i htjedne da odrii neku drugu hutbu, nekaizgovori "hulbetul-h

Zahvala, doista, pripada Allahu! Od Niega pomotioprost traiimo. Utieöemo mu se od naseg zla ina5ih loiih diela. Koga Allah uputi, ne6e zalutati, a

l 5

koga u zabludi ostavi niko ga uPuliti nete.Sviedoöim da nema boga osim Allaha, ledini ie inema sudruga! | svjedotim da je Muhammed Niegovrob i Poslanik."

"O viernici, Allaha se boite istinskom bogobo-

laznoStu i umirite samo kao muslimani." (Ali' lmran:102).

"O liudi, boite se Cospodara svoga, Koii vas odjednog öovjeka stvara, a od nlega ie i drugu nlegovustvorio, i od nlih dvoie mnoge muikarce i iene rasi-iao. lAllaha se bolte s imenom iil im ledni drugemolite i rodbinske veze ne kidaite, ier Allah, zaista,stalno nad vama bdi." (En-Nisa: 1)'

"O viernici, boite se Allaha igovorite samo istinu.On ie vas za vaSa dobra diela nagraditi igriiehe vamvase oprostiti. A onai ko se Allahu i PoslanikuNlegovu bude pokoravao postiti 6e ono sto budeielio." (El-Ahzab: 70-71).

Ovo ie mustehabb prouöiti pred iin prosidbe. Ovaforma hutbe je sunnetska forma i bilo bi najljepöe dase njen tekst izreöe u toi datoj pril ici, ito ne znaöi daje ne moze zamijeniti i najkrata verzija hutbe u kojoi* ^":

.j!r Jr-),rE p^Jr J a)-..1r J ,.i .l-.l

(El-hamdulil lah, ves-salatu ves-selamu'ala resulil-lah).

Zahvala pripada Allahu iAllahovog Poslanika.

Ebu Hurejre r.a. p41osi"Svaka hutba u kojoi nemada) le kao sakata ruka."

Takoder prenosi predaju:

neka,e salavat i selam na

predaju u kojoj se kaie:sviedoöanstva (teSehhu-

' ) ovu hutbu (hutbet !n-n ik jnh l i h ! rberu l hadidze) smo nävel i uorSinalu i u prijevod! u Uvodu ove brosure, a ovdle je nävod mo samou priievod! kao dio ovog c rirano8 hndis..

1 6"Svaka stvar koja zavreduie painiu, a ne zapoöne

se sa zahvalom Allahu di. 5., l iöena ie bereketa."26o9 ovih predaja ne bi trebalo da islamska

omladina zapoöinje svoj braöni .i ivot bez zahvaleAl lahu d2. i . , se lama isa lavata na Poslan ika a.s . , ö i j imse zaboravom moze izgubiti bereket, potreban u svimstvar ima dunja luka i ah i re ta , a pogotovo uzajedniökom brdanom 2ivolu. To naravno ne zn,r( |da je brak bez hutbe pokvaren. On je validan poitose pienosi predaja:

"Prenosi se od tovjeka iz Eenu Selima da je rekao:Zaprosio sam od Poslanika a.s. ienu koja mu seponudila da ie oieni (a on je odbio), pa ie (prihva-.tivSi rnoju prosidbu) rekao: Sklapam bral meduvama uz mehr onoga 5to si nautio iz Kur'ana."

U drugoj jednoj predaji kod Ebu Davuda se kaTe:"Zaprosio sam Umamu, k€erku'Abdul-Mutalliba, pame vjenöao bez izgovora Sehadeta."

Mustehabb je jedna hutba, koja moTe da bude bilood staratelja Zene koja se udaje, bilo od prosca kojise Zeni .

- Svadbena gozba (el-velime)

Lijepo je povodom /enidbe napraviti svadbenugozbu, pozvati i poöastiti golte, kao ito ie naredbaPoslanika a.s. 'Abdur-Rahmanu b. 'Avfu kada seoZenio, da zakolje makar jednu ovcu tom prilikom,kako bilieZe Buhariia i Muslim.

Rekao mu Ie:"Napravi svadbenu gozbu pripremaniem (klan-iem, serrtiranjem i nuileniem) makar jednä ovce,"

, 1 7Ova gozbajg u fikhskom smislu konstantni sunnet,

a odazvati se na nien poziv je obaveza; za svakog konema opravdan razlog izostanka, i ako se na nioj nedeiavaju Serijatom zabranjene radnje. U suprotnombi ovu sveöanost bilo dozvoljeno bojkotovati i neukljuöivati se u neito ito je haram. Buharija i MuslimbilieZe da ie Poslanik a.s. rekao:

"Ko bude pozvan na svadbu (velimu) neka se oda-zove."

Od Ebu Hurejre se prenosi predala:"Ko se ne odazove pozivu tal le pogrileSio prema

Allahu i Niegovom Poslaniku."Svadba se odrTava iz razloga zahvale Allahu d7.i.

zbog omoguaavanja .zenidbe i da bi se nahranili ipomogl i s i romasi ipot rebni , mada je dozvol jenopozvati ibogate. Poslanik a.s. kaie:

"Naigora gozba ie ona na koju se pozivaiu samobogati, a izostavllaiu siromaini."

Vrijeme, kada sb pravi ova gozba isobet, je prisamom ainu vjenöan1'a, odnosno iza njega, il i kako seveö ust ro j i lo sa pohval jen im, l i jep im, loka ln im obi -öa j ima, ko j i n isu u ko l iz i j i ikont rad ikc i i i sa Ser i ja tom.

Nakon zavrsenog jela, gosti bi trebali napustitidom mladenaca, ne zadrTavajuöi se i ne ometajuai ihu njihovom budutem poslu. Allah di.5. kaie: "...ipoöto iedete, razidite se ne upuötalu6i se jedni sdrugima u razgdvor...r' (tl-Ahzab: 53)

KomentariSuai ovaj ajet Errazi kaZe: "Neki ashabisu na dan Poslanikove ienidbe sa Zejnebom r.a.ostali duie, a Poslanik a.s. im nile nidta rekao, takoda le doiao alet poutavajuii ih propisu vezanom zatu situaciiu..."

{

{

nI

l 8

- oglaSavanie sklaPania braka

Ser i ja tsk i je l i j epo og las i t i ien idbu, i to na naa in

kako to dozvoljavaju obiöaji mjesta i vremena,

uskladeni sa öerijatskim propisima.Ahmed iTirmiziia prenose predaju u koioj se ka2e:"Oglasite brak, neka bude u diamiii i upotri iebite

(na svadbi) mali bubani (def0."

Po ovome hadisu l i jepo bi bilo da se brak sklopi u

dZamiji. Razlog za to je bereket samog mjesta,

Allahove ku6e, i l i eventualno, iz razloSa ito je

d)amija javno mjesto, tako da je to vid oglaiavanjabraine zajednice.

Svadba se oglaiava sa deffom (mali bubanj), i

dozvoljenom pjesmom, bez popratnih nedozvoljenihradnji; kao 5to je alkohol, ples uz nedozvolienomijeianje muikih iZenskih, kao 3to je nedopuitenamuzika idruge zabranj'ene stväri, kako se na poöetkutog braönog Zivota ne bi zapoöelo sa haramom,remeteai oöekivani bereket islamskog Tivljenia

Poslanik a.s. kaZe:"oglasite brak i upotriiebite deff!"Zenama (medusobno) idjeci je dozvoljeno da se

vesele udaraju-i dlanom o dlan. U ovakvom naiinuveselja imamo ogladavanje braka i radovanje tom

-najznaöajnijem trenutku u i ivotu onih koji stupaiu u

zajedniöki Zivot. 1Muzika se ne upotrebljava

mana zbog hadisa PoslanikaBuhariji, a u kome se ka)e:

na v jenöan j ima mus l i -a .s . , ko l i se na laz i u

l 9

hol i muziöke instrumente (me,azifl.,,Lijepo je zapjevati tom prilikom. NaZalost, neki

hote da dozvole i zabranjenu pjesmu i muziku (pje-vanje üz zabranjene muziöke instrumente, pjevanjeobnazenih lena i sl.) te iskrivljuju rivajete - govore opjesmi dievojöica (dZuvejrijat i dZarijetani) za vri-jeme udaje AiSe r.a., koje je öak i Poslanik a.s. samsluiao i odobrio njihovo sluianje - tako öto pominju iprijevode "pjevaöice" umjesto "djevojöice,, kako jedoSlo u originalu. U komenraru Buharije objainjavase ta rijeö (d:arijeh) sa "nedozrela djevojöica na kojujo5 ne padaju lerijatske obaveze'',

- Vrifeme sklapanja braka

Lijepo bi bilo da sklapanje braka bude petkom,odnosno uoöi petka, na Bajram isliönom prigodom.Ovakvo miiljenje je preneseno od starih pravovjernihgeneracija selefa.

- Dova za supruZnike

Poslanik a.s. je dovio u korist mladenaca slijedetudovu koju prenose aetverica autora hadiskih zbirki"5unen" (Ebu Davud, T i rmiz i ja , Nesai ja i lbnMadZdie):

jr C '.1-i Cr J ,c!, JJ\ J ,,rJ ir J)r?

(Barekellahu leke, ve bareke'aleike, ve dieme,abelnekuma fi hairin).

"Biie u mom ummetu i onih koii 6epredbraine intimne odnose (zinaluk),

dozvoliavatisvilu*', alko- ' ) Svi la je zabranjena samo muskarcima

"Neka ti AllahNjegov bereket, i

20podari bereket,neka vas sastavi

i neka ie na tebeu svakom dobru."

2 1pa ipak je imala najveei udio u tom braku, kompari-rajuöi ga sa brakom drugih Zena Poslanika a.s.

- Prve no6i u poligamnom braku

U sluöaju da se ieni oienjen tovjek, polto je uislamu dozvoljena poligamija, a mlada bude dievica,proboraviee kod nje sedam noöi, a onda 6eredosljedno iCi ostalim:enama. Medutim, ako dovo-di vet udavanu Zenu, onda öe kod nie na poöetkuproboraviti samo tri dana, a potom nastaviti po ustal-jenom pravednom i jednakom rasporedu i redoslje-du; u boravku, opskrbi, pgklonima iostalim stvarimaporodiönog Zivota, posrupajuai po hadisu koji biljeZeBuhar i ja iMusl im, a prenosi Enes:

"Ako se neko oieni dievicom na hudovicu, probo-ravide kod nie u poöetku sedam dana, potom ie nas-taviti pd uobitaienom rasporedu. I obratno, ako seoieni hudovicom na dievicu; proboravi6e kod nje trino6i a onda nastaviti po obi€alnom rasporedu.,'

- Biti dobar suprug

Poslanik a.s. kaZe, kako je zabilieiio Ahmed:"Naibolji od vas le onai koji le naibolii svoloi

supruzi. A ja sam najbolli medu vama, svojoi."Hadis ima uopöeno znaöenje, medutim, pogotovu

se podrazumijeva da rreba biti dobar ipaZljiv premasvojoj Zeni tih prvih braönih noti kada ie ona kaostranac u novom domu i novoj stranoj porodici.

- Zapoöinjanje braönih intimnih odnosa umieseiu Sewalu (brak izmedu dva bairama)

To bi bilo l i jepo ako postoji moguanost za to, zboghad isa 'A iöe r .a . ko i i b i l ieZ i Mus l im, a u ko jem sekaie'.

"Allahov Poslanik me oäenio u mjesecu öevvalu izapoöeo braöni, intimni iivot u tom miesecu. Koia ieod iena Poslanika a.s. imala veii udio kod niega odmene?"

KaZe'Urve: "Aiia ie smatrala mustehabbom daiene zaooönu svoi intimni bratni i ivol u 5ewalu."

lmam En-Nevevi kod konientara ovog hadisa ka2eda Aiia r.a. sa ovim pobija d/ahil i ietskä vierovanieNa ime ob i tn i su su iev ie rn i l jud i i z dZah i l i i i e taneosnovano ' smat ra l i pokudenom )en idbu izapoöinjanje sa braönim intimnim Zivotom u mjese-cu ievvalu zbog vlerovanja da samo znaöenje imenatog mieseca (njegov korijen glasi "5ale" a znaai: otiai,raziei se, postati neslozni, izgubiti moa, prepasti se,bojati se itd.) ima negativan odraz na tako vaZnustvar kao gto su braöni intimni odnosi i njihovpoöetak. Interesantno je da se to suievjerje prenijeloi do naiih dana, tako da i kod nas ima obiöajna izre-ka : Ne zen i se izmedu dva Ba j rama, odnosno ne :en ise u miesecu ievva lu ko j i nas tupa odmah izaramazana. Zato Aiia r.a. ieli naglasiti da je onask lop i la .b rak izapoöe la sa in t imn im braön im odnos i -ma u üeVvalu, uprkos tom dZahil i jetskdm sujevierju,

22- Medusobno poitivanie supruZnika

Obaveza je za obadva supruZnika da budu u svimsvojim postupcima oprezni i pailj ivi kako ne bipovrijedili osjetaje jedni drugih,'jer to ima posebnoznaöenje na poöetku novog Zivota i pamti se titavoSvi ieka.

- Klanlanje nafile i uöenje dove

Mustehabb je prve noei da supru2nici klaniaiu dvarekiata nafile u dzemätu kako bi niihov fiziöki dodir isastanak zaooöeo sa ookornosau Allahu di.5. MuZstaje naprijed, a iena iza njega. Kada zavrie sanamazom, mustehabb je da muZ dovi sli jedeöu dovu(biljeZi je Taberanija). a Zena amina

c,r 1, tr el f+' .rf aJj)'., {r, drjj, d' ..J.r 'ii,! ) .e!iJ J r)! r.!r'(9rr!\ 't i lrl !!l="-.t,i J r'r

(Allahumme barik li fi ehli. Ve barik lefrum fii le.Allahummerzukhum minni verzukni minhum,Allahummedime' beinena ma diema'te fi hairin. Veferrik beinena iza ferrakte fi hairin.) '

"Cospodaru, podari mi berekel u molol ieni. Inloi u meni. Gospodaru; dai da ima nafaku (u imetkui porodu) od mene iia od nie. Uöini da nai sastanaki iivot bude samo dobro. A ako nas rastaviS. dai da iu tome bude dobro."

Od Ebu Se'ida mevla Ebu Usejda se prenosi da jereKao:

"On se oienio, pa su mu doöli Abdullah b. Mes'ud,Ebu Zerr, Huzeife idrugi ashabi Allahovog Poslanika

23a.s. DoSlo ie vriieme namaza. Proturilisu ga da imbude imam, a bio le rob. Klania'o im ie pa su murekli; Kada ude5 ieni, klaniai dva reklata. zatim staviruku na ieninu glavu pa izgovori dovu:

(Allahumme barik li fi ehli. Ve barik lehum fiiie.Allahummerzukhum minni verzukni minhum.)

Cospodaru podari mi bereket u moiol ieni. I njoiu meni. Gospodaru dal da ima nafaku (u imetku iporodu) od mene i ia od nje.., zatim tek öinite 5taho6ete."

- Uöenie dove za bereket iene

Mustehabb je da suprug prve braöne noti staviruku na öe lo mlade i izgovor i : ' rb ismi l lu" , a potomprouöi dovu moleti Allaha dZ. i. za njen bereket.

Poslanik a.s. je rekao, a Buharija zabiljeiio:"Kada se neko od vas oieni, neka spomene

Uzvisenog Allaha, potom neka zamoli za bereketrijeöima:

..--)' \+t. u J- tt's o, !\ ]l r ,+1, !,r* r, t ., bJr,.tlluid 'i!l.is,r..r.,r

(Allhumme inni es'eluke min hairiha ve hairi mad:ebelteha 'aleihi, ve e'uzu bike min Serriha ve Serrima diebelteha'aleihi.)

Gospodaru, molim Ti se da me od nie zapadnesamo dobro, dobrö sa koiim si je Ti stvorio, autieöem se Tebi od zla nienog i zla onoga sa kojimsi ie Ti stvo.io.'l

24 25Dozvoljeno je supruZnicima da gledaju stidna

mjesta svojih partnera u braku, mada hanefijskipravnic i kaZu da je preöe da ne g ledaju. lbnMadZdZe biljeti predaju u kojoj Aifa r.a., ienaPoslanika a.s., kaZe:

"Nisam nikad pogledala. ili nisam nikad vidielastidno miesto Poslanika a.s." (l/217),

- Da se odnos obavlja u tami il i pod prigulenimsvjetlom, posebno u poöetku braönog iivota, da seizbjegne nelagodnost istid koji se mogu javiti kodienske osobe.

- Da suprug ne izazove odbojnost i nelagodu kodiene kakvim gestom, uhodenjem ili sl. dok se onapriprema za taj öin. Mui bi trebao da ima inicijativusa dovoljnim uvodom i predigrom zbog raznoraznihraz loga pshi lo3ke, f iz i ike idruge narav i . . .

Propisi intimnog braönog iivota

Sto se tiöe "braöne postelje" postoje razni sunneti iadabi sa kojima se pril ikom tog tina - najveeegdunjaluökog uiivanja - ujedno postiie i sevap inagrada za onoga ko ih se pridrZava. Od tih propisasu sliiedeöi:

1. Pripremiti postelju sa "bismillom".

2, Da se supru:nici urede na naöin da svratepozornost svoga bratnog d.uga, odjeeom, mirisom,postupkom, pozom isl.

Abdullah b. 'Abbas je tako öinio, a kada je o tomeupitan, rekao je: "Volim da se uredim ieni kao ötovolim da se i ona ullepla meni."

3. Od adaba odnosa je da muZ uöi dovu koju

- Upotreba misvaka ili öetkice

Pr i je f iz iökog in t imnog odnosa mustehabb jeupotreba misvaka (analogno tome öetkice i kaladon-ta za onoga ko nema misvaka) kako bi se izbiegaoneugo{an mir is iz usta.

SupruS bi se trebao truditi da pridobije povjerenieZene,"da joj ulije sigurnost i samopouzdanje, da jojrazbije stid pred njim, strah inervozu koji se mogujaviti u toj situaciji. Polto islamska omladina koia sedrZi islamskog morala, nema predbraönih fiziökihodnosa, jer su oni strogo zabranjeni i sankcionisanipo islamu izvan braöne zajednice to je naöin da seiena pripremi na normalan, neusiljen naöin za ta pot-puno nova braöna iskustva.

Lijepo bi bilo da joj se li jepo obraöa, da joj ponu-di neSto od jela il ipita kao öaiu mlijeka i sl., pokazu-juöi i na taj naöin paZnju prema njoj, da bude pallj iv,njeZan i nenasilan, tako da mu ona prirodno inenametljivo odgovori i udovolji.

- Prekrivanje kod intimnog odnosa

Od adaba fiziökog odnosa je da se supruiniciobnaZe, a najbolje je da to bude pod jednim zaied-niökim prekrivaöem, poito Poslanik a.s. kaZe:

"Allah ie onai koii se stidi, skriven ie, voli stid idase bude prekriveno."

lbn MadidZe biljdZi predaju, tadoder:"Kada neko od vas ima odnos sa svoiom ienom,

neka se prekriie i ne obnaii potpuno, da ne biizgledali u tome kao dvoie magaradi."

26bi l ie ie Buhar i ia i Musl im:

iAko neko pril iLom odnosa sa ienom prouti:

Ü j) e ,rüJ' !-q , :)üJ' t.'r p.itt' 'ir t-V

(Bismillahi, Allahumme diennibnei Seitane vediennibiS-ieitane ma rezakl€na).

'U ime Alllaha, Gospodaru moi, otkloni Seitana odnas i otkloni öeitana od onoga öto se zaöne', pa akose iz tog odnosa rodi diiete, Seitan mu nikad netemoii nastetiti.

Od adaba intimnog odnosa, analogno ovoi preda-ii, bilo bi da i:ena uti pomenutu dovu.

4. Haram je imati snoiaj u straznji, analni otvor,kao iu prednji u vremenu menstruacije, i l i u periodunakon porodaja, dok se iena ne oöisti i dok ne prodetaj period, zbog ajeta u kome se kaZe:

"...1 ne pribliiavaite se ienama dok su u menstru-alnom ciklusu.."

I zbog hadisa koga biljeZe autori hadiskih zbirki"Sunnen" (Ebu Davud, Tirmiziia i lbni MadZdZe) osimNesaije:

"Ko ima intimni odnos sa ienom, dok le u men-strualnom ciklusu, il i u analni otvor, tai ie postaonevjernik u ono sto ie oblavlieno Muhammedu a.s."

Ako bi se desilo da öovjek ima intimni odnos saienom, dok je u nlenstrualnom ciklusu, bio bi to gri-ieh - hararr, a poöinilac bi trebao po sunnetu podi-ieliti zlatnik sadake ako ie to utinio dok je men-struacija bila u svom uzlaznom nadolazetem ciklusu,i pola zlatnika ako je to uiinio u njegovom zavrinomstadiju, po hadisLr koga L-il jeZe Ebu Davud iHakimkoji ga ocjenjuje kao vjeroCo:tojnu predaju:

27"Ako öoviek ima intimni odnos sa svoiom ienom

dok ima menstruaciiu. neka podijeli sadaku visinejednog zlatnika u sluöaiu da se to desilo dok iemleseönica bila crvene boie, i pola zlatnika ako iebila :uekaste boie."

Ako bi Zena dozvoljavala odnos u takvom stanju,bila bi grje5na. U vrijeme menstruacije i öekanjanakon poroda dozvoljeno je nasladivati se:eninimtijelom, ali se ne smije imati i intimni odnos sa njomu takvom staniu. Autori hadiskih zbirki "5unen" (EbuDavud, Tirmizija, Nesaija ilbn MadZdZe) biljeiepredaju gdje se dozvoljava sve osim intimnogodnosa:

"... (dozvoljeno ie) da radite sve osim intimnogo'dnosa..."

Nesaija biljeZi i verziju hadisa:"Priili ieni spriieda ili od pozadi, ali samo u pred-

nii otvor, i ne öini to za vriieme menstruaciie."Takoder, biljeZi i drugu verziju:"Allah ne gleda u öovieka koii ima odnos sa ienom

u straiaii, analni otvor,"Ebu Davud bilieZi hadis:"Proklet le onaj koji op6i sa ienom u analni otvor."A Nesaija biljeZi predaju:"lbni Abbas ie pitan o onome koii opti sa ienom

u analni otvor pa je rekao: ovai me pita o nev-jerovaniu (kufuru)."

Dozvoljeno je prilaziti ienama u bilo kojoj pozi,ali da snoSaj bude u prednji otvor, po ajetu u kome sekaZe:

"vai€ iene su niive vaie i prilazite im kakoho6ete.'sto je Poslanik a.s. prokomentarisao, kako

28bi l jeZe Buhar i ja i Musl im:

"spriieda il i odpozada samo'da snoiai bude uprednii otvor."

Osoba za koju se zna da opei sa Zenom u njenanalni, straU nii otvor, kainjava se kaznom ta'zira, akoje znao za tu zabranu.

A ako se bratni par oda takvoi perverziii,kaZnjavaju se prisilnim razvodom, takoder i u sluöa,uako muz sili Zenu na takav odnos pa mu se zabrani,a on to oonovi.

5. Najprirodnija i najbolja poza je, kako se pom-inje u hadisu koji biljeZi Muslim, da iena bude naledima, a muZ iznad nje:

"l kad öovlek leie izmedu niena öetiri uda (ruku inogu), te se spolovila samo dotaknu, obaveza ie uzi-mania gusula (makar i ne bilo snoSaia)."

6. Nakon snoSaja, u sluöaju ponovne Zelje, muste-habb bi bilo uzeti abdest prije ponovnog odnosa, radipredaje koju biljeii Muslim:

"Kad neko od vas bude imao odnos sa ienom, pahtiedne ro da ponovi, neka prile toga uzme abdesltako ee sümulisali tu aktivnost."

Naravno da je kupanje joi efikasnije od abdesta.Billeii Ebu Davud i Nesaija od Poslanika a.s.

"...Kako ie on iednog dana posielio svoie ienekupaiu€i se lod svake. Upitao ga ie prenosilac ovepredaie, Ebu Rafi': Al*drov Poslaniöe, 5to lo nisi sveona iedno kupanie? Odgovorio je: Ovalo ie bolie,vredniie i öiö6e."

7. Najbolje je po:uriti sa kupanjem koie jeobavezno nakon nrakar i doticaja spolnih udovamuikarca i ?ene. Medutim, ako se iz kojekak"ih

29razloga odgodi kupanje, onda je mustehabb da seuzme abdest prije spavanja.

Ne bi trebalo spavati neöist, pa maKar se uzeosamo abdest (naravno, ovaj abdest nije validan zaklanjanje, uzimanje mushafa isl., nego se mora za teibadetske radnje prvo okupati), poöto Muslim biljeZipredaju:

",..Kako ie Poslanik a.s, prvo uzimao gusul, i l ieventualno abdest, pa tek onda spavao (nakonodnosa sa ienom)."

Bi l ieZe Buhar i ia i Musl im:"Poslanik a.s. bi, u situaciji kada le bio neöist

(diunup) pa htio iesti ili spavati, prao svoie stidnomiesto, a potom uzimao abdest, kao 5to se uzima zanamaz."

Naravno, da se u sluöaju nemanja vode il i ako je'potrebnija za neke druge svrhe, umjesto gusula iabdesta moze uzeti tejemmum.

B. Supru ln ic ima je dozvol jeno za jedniöko kupan-je i to neae kvariti gusul, makar jedno drugo i gledali,po predaj i ko ju b i l jeZe Buhar i ja iMusl im, a prenosiAi ia ra . :

"Kupala sam se sa Poslanikom a.s. iz iste posude ukoiol su nam se ruke preplitale, a on ie stizao uzetivodu prije mene, pa sam mu govorila: Ostavi i zamene, oslavi i menil Bili smo obadvole diunupi."

9. SupruZnici bi svojim brakom trebali nanijetitibraönu neporoönost i ustezanje od svega onoga ito jeUzvileni Allah zabranio, tako da bi svojim braönimZivotom i f iz iök im in t imnim odnosom imal i sevap inagradu, iako je to v id na js ladeg dunja luökoguiivanja. I pored toga, Allah dZ. 5. za to daie

30

nagradu, kao i to b i l je i i Mus l im:"l kad imate snoöai sa svoiom ienom, to je kao

podijelit i sadaku. Rekoie: Allahov Poslanite, zar uädovoliavanlu strasti nekog od nas ima sadaka?Allahov Poslanik odvrati: A Sta misli i da l i ima griiehako to uöini na nedozvolien (vanbraöni) naöin?Naravno! Prema tome, ako to uöini (u braku) nadbzvollen, halal naöin, onda ima nagradu."

11 . Dozvoljeno je pri l ikom snoiaja, ako se Zena sat im s laZe, da pr i je e jaku lac i je suprug izvad i ud izvanienskog polnog organa, radi spreöavanja trudnoae izraznorazn ih opravdan ih raz loga (da b i odmor iosuprugu od radanja i sl.), mada je preöe da se i to izltjegne poöto je takav öin opisan u hadisu koga bil je)iMus l im, kao "e l -ve 'du l -ha f i j i " i l i "sk r iveno ub is tvo" .

Cazali ja smatra da je takvo öuvanje dozvoljeno inavod i had is ko i i b i l ieZe Ahmed, Buhar i ja i Mus l imod Diabira:

"l dok ie Kur'an loi oblavll ivan, mi smo pril ikominlimnog odnosa ejakulirali izvan ienskog polnogorgana.-

Dak le , znaöen je had isa je u smis lu log iökogzakljuöka; da je to bilo zabranjeno, Kur'an bi dokin-uo tu njihovu praksu, jer se objavlj ivao dok su oni toc t n t l t .

Sva öetiri mezheba ipak dozvoljavaju takav naainöuvanja, na temelju hadisa koga biljeii Ahmed, aprenosi Ebu Se ' id E l -Hudr i :

"lmali sino odnose sa naöim ienama, ito volimo,pa 5ta misliö da elakuliramo izvan ienskog polnoguda? Poslanik a.s. rele: Uöinite kako mislite da ienajbolie, medutim, ono öto Allah di ö. odredi, bite,

3 l

a ne biva zaöede od svake sperme.,,12. Dozvoljeno je da mlada poslu.Zi goste, ako ie

Serijatski pokrivena iako to neöe izazvati iskuienie(fitnu) kao !to su uvjetovali fikhski utenjaci.

l-3. Muslim biljeTi predaju u kojoj se kaZe:"Zena dode u liLu 5eitana, i ode u njegovom liku.

Zato ako nekom zapne za oko neko iensko, neka idesvoioj ieni i ima sa niom odnos, to 6e mu odagnatistvorenu viziiu,"

Dakle, znaaenje hadisa je da se - u s luca jupokrenute s t ras l i ko ja moZe nastJp i t i s luca in imvidenjem l i jepog ipr iv la tnog Tenska - ode svo io iZeni i r i ie i i nadra2aja i napetost i na ha la l i i lozvo l jennaain.

14. Ono 5to savjetuju islamski pravnici, l jekari, iito se pominje u literaturi specijalista iz ove oblasti, upogledu prekomjernog udovol javan ja strastima, iesteda se ne pregoni u tome, posto pregonjenje u udo-voljavanju strastima Steti ne samo duhovno, nego if iz i ik i .

15. Mui b i t rebao da vodi raaund o s i tuac i j i Zeneida je ne sili na intimne odnose kad niie za to sprem-na; u s lu ia iu bo lest i is l .

16. Prije nego Eto mu: zavrsi sa udovoljavanjemsvojih strasti, treba da pazi da to priuiti i)eni ida jene napuita prije toga.

Prenosi se oredaia:"Kada neko od vas ima intimni odnos sa svojom

suprugom, neka ie ne napuSta dok se ona ne zado-volii, (ier) kao 5to on voli da zadovolli svoie potrebe,tako voli i ona."

17. Intimni odnos je dozvoljen u ivim vremenima

32i trenucima dana i noöi, osim u sluöaju posta,hadiskih obreda, kada je Zena u menstrualnom cik-lusu i l i öekanju nakon poroda...

18 . Sunnet je , ipak , da odnos bude uoö i pe tka , i l ipetkom, radi hadisa kojeg bil jeii Buharija a u kojemse izmedu ostalog kaZe:

"Ko se na dan diume okupa, gusulom oddiunupluka" (implicite se u afirmativnom kontekstupominje intimni odnos).

l s to tako je sunnet okupat i se "gusu lom odd2unup luka" , dak le nakon op ien ja sa zenom, uo i iBajrama, pri je oblatenja ihrama, pri je i posli je pulo-v a n j a i s l .

19. Zena treba da primijeni sve ono 5to privlaaimuia; od l iöne higijene, uljepiavanja, oblaienja,pokreta, poza i sl. bez ogranitenja, usteiuai se odsvega toga pred bilo kim drugim, osim pred svojimmuZem.

20. Pokudeno je supruznicima preno<enie opi' ia . 'svojim intimnim odnosima, bilo govorom il i pokre-tom, direktno i l i posredno, po hadisu koji bil jeieBuhar i ja i Mus l im:

"Najgori öoviek stepenom kod Allaha di.5. naSudnjem danu ie onai koii pride ieni i ona niemu, apotom iznosi nierle taine."

lz samog hadisa se razumiie zabrdna prenoGnj,r iopisivanja pojedinosti intimnog odnosa i onoga dto seodigra u trenucima uZivanja aovieka sa ienom.Medutim, samo pominjanje odnosa bez nekogopravdanog razloga je mekruh.

Ovo su siteirani propisi, sunneti i adabi, pri l ikomprve braöne noti i inaöe pril ikom intimnih odnosa u

33braönom )ivotu, te propisi o obavezama isupruZn ika .

pravrma

Val lahu e 'a lemu.

d,!.tü -J n 'rJr i,{ u.r', }l J

iF,|l 1* J .I or, J *,Jl, .nl d!- J

-!.

34

Prevedeno, pripremlieno i siäeirano izizvora na arapskom jeziku:

1 . dr. Se'id Numejr, Min adabi ni'metizzevadlivez zefaf

2. dr. Vehbez-Zuhaili, El fikhul islami ve edilletuh3. dr.'Abdul-Kerim Zejdan, El Mufesalu fi ahk-

jamil mer'eti vel bejtil muslimi fii-ieri'atil islamijjeh4. Muhammed Mustafa Selebi, Ahkjamul usreti fi l

islam5. Sejjid Sabik, Fikhus-sunne6. Ei-3ejh Muhammed El-Hamid, MedZmu'atu

resail

35

5adriaj:Uvod........................ .................. 1Braöni propis (hukm).................................................. 5Brak ko.li je fard-vadZib..........-.--.--.-.-.................. 6Bnk koji ie sunnet ..................................................... 7Brak kojije mendub .................7Brak kojije haram.. .....-.-.-........7Pokudeni brak......... .................. 7Dozvoljeni brak (mubah)..-........................................ 8Braöna prava i obaveze......,.,..,.,..,...................,.,.,.... 8DuZnosti i obaveze muZa prema }eni.........,.,,.,......,. 9DuZnosti i obaveze Zene prema muzu,..,........,........11Propisi prve braöne no6i i ono sio ioj prethodi.........I4ProSnja (el-hitbe)...... ........'.'.'..'.14Svadbena gozba (el-velime)..---.-.--.---...-...........1 6Oglalavanje sklapanja braka.....................................1 8Vri jeme sklapanja braka.......................................'.'..1 9Dova za suDrutnike '.... '.... '......19Zapoöinianie braönog intimnog tivota umjesecu levvalu (brak izmedu dva bajrama)......'.'..'20Prye no6i u poligamnom braku...................'.'..........21Biti dobarsuprug..... ..........,......21Medusobno poltivanje 2pruinika................ :.........' 22Kfanjanje nafi le i uöenje dove...............................-..22Uöenje dove za bereket Zene................... -..........--...23UDotreba misr'aka ili öetkice...-.................-..-.....'..... 24Prekrivanje kod intimnog odnosa....'....'.............'..... 24Propisi intimnog traönq3 zivota"................'.'..-....'... 25lzvori.-.-.................-.. ................34Sadr2ai..................... -.--..... '... 35

0mladinol

. I islamu ncma prcdhrairrih. tiziikih, irrtimnih,scksualnih odnosa. li odnosi su halal samo u validnrl

hraöno,i rczi.I"iziiki. intimni odnos unutar hratnc za,jcdnicc su lid

ibadrta po Srri,iaru. ako t:ura.iu od prostitucijc.

Allah di.i. kair:.."4 knd st okapnju, tnfu in priln:,itt msfut kakl

mm .fu .llkü nnrtd t...irnt rnit ut n.jirt rrit, i ri njiuunu sttiint p.ilatJlr

knh httlctt. ßtqart: L2,T3

A l)oslanik s.a.u,s. kair:I kad itnalt nuiti tu snjun itnm, to .fu kao

lurliitliti ndoku. Rtluit .|.lhthu| P|lnnifu, ur u:atlunljatoniu trali ntkng M nns inta mdako'!Älkrhu' Pofunik otlrrati: ,\ itn milii da li int g,ijult

oko tt ulini na ndt:rt[fun (t'anhro[ni) natin!Nuarno! Ptuut tuttnt, dn fut alini (u hraka) nadoltuljtn, halal nalin, rntla itm nngrodu. (Ma in)

.affii-fidr u ä.i;r,6rl-"pravu

mr. Muharem Stuhnovic