EKONOMIJAoikos nomos pravila za upravljanje gazdinstvomgrke reioikos - pravila, red, zakonnomos kua, gazdinstvo

XVII vek politika ekonomijaAntoan Montkretjen terminu ekonomija dodao atribut politika da bi naglasio znaaj drave u privrednom ivotu (merkantilizam);- Danas se pod politikom ekonomijom podrazumeva ekonomska disciplina koja ekonomske fenomena analizira sa ireg drutvenog konteksta tako da se ekonomski aspekt sagledava samo kao jedan od aspekata drutvenog ivota;

Prva polovina XIX vekaAlfred Maral prvi izostavio iz naziva politika ekonomija atribut politika Economics - ista ekonomijaNeoklasina misao ekonomijaMarksisitika misao politika ekonomija jedina sveobuhvatna teorijska ekonomska disciplina- istraivanje usmereno na analilzu drutvenih odnosa u procesu drutvene reprodukcije - proizvodnje, raspodele, razmene i potronje posmtrani u istorijskom kontekstu;

Nastanak ekonomije kao naune disciplineEkonomske fenomene analizirali su antika i srednjovekovne filozofijaKao nauna disciplina izdvojila se iz filozofije poetkom XVII veka;Prvi ekonomski teoretiari merkantilisti vrednost se stvara u spoljnoj trgoviniFiziokrati vrednost se stvara u poljoprivrediKlasina britanska politika ekonomija teorija radne vrednosti

Klasina britanska politika ekonomijaPredstavnici: Viljem Peti, Adam Smit, David RikardoXIX vek - Ekonomska misao deli se na:Graansku ekonomsku teorijuMarksisitiku politiku ekonomijuGraanska misao: istorijska kola, institucionalistika, meoklasina, kola ekonomskog blagostanja, kejnzijanska ekonomija

Pitanja koja razlikuju graansku od marksisitike teorijeIzvor profita: tednja kapitalista- kapital/radDeterminante dohotka i raspodele bogatstva: ekonomski faktori (rad pojednica,tehnologija, vlasnitvo,investicije, ljudski kapital)/ socijalni faktori(pol, rasa, klasa)/kombinacija oba faktora Uzroci ekonomske nestabilnosti- kapitalizmu je inherentna stabilnost/nestabilnostUloga drave u ekonomiji meanje drave u privredni ivot tetno/neophodno

EKONOMIJANAUKA O UPRAVLJANU RETKIM RESURSIMA; RAD, KAPITAL, ZEMLJITE radi proizvodnje i raspodele dobara i usluga u cilju zadovoljavanja potreba lanova drutva i drutva kao celinePROUAVA KAKO DRUTVO BIRA DA ALOCIRA RETKE RESURSEPODELA: MIKROEKONOMIJAMAKROEKONOMIJA

MIKROEKONOMIJAUPRAVLJANJE RETKIM RESURSIMA NA NIVOU ORGANIZACIONE JEDINICEIZUAVA INDIVIDUALNE ODLUKE INDIVIDUALNIH SUBJEKATA I NJIHOVE REAKCIJE I POZICIJE NA TRITU TRINI MEHANIZAM- REGULATOR ODNOSAMOTIV PROFIT PRIVATNI INTERES

KATEGORIJALNI APARAT MIKROEKONOMIJETRITE I CENEDeterminante koje konstituiu trite - ponudatranja

MAKROEKONOMIJAUPRAVLJANJE RETKIM RESURSIMA NA NIVOU DRAVEPROCEDURE MEHANIZAM ZA DONOENJE ODLUKAMOTIV JAVNI INTERESOPTI INTERES/JAVNI INTERES

METOD PROUAVANJAKoristi kombinaciju naunih alata:-naune pretpostavke (o ozronim posledinim vezama izmeu ekonomskih pojava)-ekonomski modeli (teorijski sistemi u kojima se na uproen nain izlae celina posmatranih ekonomskih pojava, odnosa i procesa u njihovom meu i zajednikom delovanju)-matematike alatke

METOD PROUAVANJA(2)Cilj modela: prikaz sastavnih delova, funkcionisanje sistema, uspostavljanje ili naruavanje ravnoteeMatematiki model model postavljen kao jednaina; valjanost provera logikim smislom i konzistentnou sistema jednainaEkonometrijski model-proverava se korienjem empirijskih statistikih podataka

PRINCIPI EKONOMIJEUpravljanje resursima nije centralizovano nego je rezultat ogromnog broja odluka pojedinaca i preduzeaOd znaaja:- njihovi meusobni odnosi- sile i trendovi koji se javljaju u privredi

PRINCIPI EKONOMIJEPRINCIP ONO TO LEI U OSNOVI STVARIONO TO LEI U OSNOVI EKONOMIJE OD ZNAAJA ZA:ODLUIVANJE NA NIVOU INDIVIDUAUZAJAMNA EKONOMSKA DEJSTVA IZMEU INDIVIDUAPRIVREDU KAO CELINA

1. ZA INDIVIDUALNO ODLUIVANJE OD ZNAAJA:pravljenje izboratroak odricanjagranine vrednostipodsticaji - IND. ODLUIVANJE PROISTIE IZ PSIHOLOKO-SOCIJALNIH OSOBINA POJEDINACA I KONKRETNOG ISTORIJSKOG KONTEKSTA-

IND. ODLUIVANJE - NEOPHODNOST IZBORANEOPHODNOST IZBORA IZMEU MOGUNOSTI- odmeravanje vrednosti- podrazumeva odricanje DRUTVO PRAVI IZBOR IZMEU EFIKASNOSTI I PRAVEDNOSTIEfikasnost osobina drutvenog sistema da proizvede maksimalne rezultate iz oskudnih resursaPravednost osobina drutvenog sistema da obezbedi pravednu raspodelu ekonomskog prosperiteta izmeu lanova drutva

IND. ODLUIVANJE -TROAK ODRICANJAPRILIKOM IZBORA IZMEU MOGUNOSTI PRAVI SE ANALIZA TROKOVA I DOBITAKA OPORTUNITETNI TROAK NASTAJE IZBOROM JEDNE OD MOGUNOSTI I PREDSTAVLJA ALTERNATIVNI GUBITAK KADA JE IZBOR VE NAPRAVLJENSVE IMA SVOJU CENU NEMA BESPLATNOG RUKA

IND. ODLUIVANJE -GRANINI SLUAJEVIRacionalne odluke da li se neto isplati- donose se na osnovu graninih ili marginalnih vrednostiu ekonomiji marginalna ili granina vrednost znai dodatna vrednostiPrirast korisnosti od dodatne jedinice potronje dodatna korisnostTroak koji generie dodatnu jedinicu potronje- dodatni troak odluke se donose sve dok je dodatna jedinica korisnosti vea od dodatne jednice troka

IND. ODLUIVANJE- PODSTICAJINa donoenje odluka i individualno ponaanje utiu podsticaji nagrade ili kazneCenovni i necenovni podsticajiPotrebno sagledavanje direktnih i indirektnih posledica koje podsticaji mogu da izazovu

2. UZAJAMNA EKONOMSKA DEJSTVATrgovina moe da obezbedi korist za svakog ekonomskog subjektaTrite je najee efikasan mehanizamDravna intervencija moe da pobolja trini ishod-INDIVIDUALNI EKONOMSKI SUBJEKTI SU POVEZANI-ODLUKE IND. EK.SUBJEKATA UTIU I NA DRUGE SUBJEKTE

TRGOVINARazmena moe da ima za rezultat poveanje koristi za sve uesnike Pri analizi koristi od trgovine treba praviti razliku izmeu konkuretne i komparativne prednostiKonkurentna prednost proizilazi iz vee efikasnosti faktora proizvodnje Komparativna prednost zasniva se na oportunitetnim trokovima prednosti specijalizacije u izboru proizvodnje Specijalizacija - masovna proizvodnja ekonomija obima smanjivanje trokova po jedinici proizvoda

TRITE I DRAVNA INTERVENCIJATRITE je najee efikasan mehanizam za alokaciju retkih resursa drutva i pojedinacaza razumevanje trinog mehanizma nuno razumevanje naina formiranja trine cene Tokom XX veka pokazao se kao nedovoljan za dugoronu dobrobit drutva i pojedinacaTRINI NEUSPESI neuspesi nevidljive ruke trita da unapredi drutveno bogatstvo

trini neuspesi posledica pojave: - eksternalija - spoljnih trokova koji nastaju zbog postupaka drugih subjekata- npr. ekoloki trokovi;nesrazmerne trine moi jednog subjekta- npr. monopol;DRAVNA INTERVENCIJA NEOPHODNA ZBOG TRINIH NEUSPEHADRAVA DELUJE: - preko zakonodavstva i ekonomske politike

3. FUNKCIONISANJE PRIVREDE KAO CELINE PRIVREDU KAO CELIKU INE POJEDINANE ODLUKE EK. SUBJEKATA I NJIHOVO MEUSOBNO DEJSTVO FUNKCIONISANJE CELINE PRIVREDE POIVA NA SLEDEIM PRINCIPIMA:ivotni standard zavisi od produktivnosti sposobnosti da se u jedinici vremena proizvede odreena koliina dobara i usluga

Neophodna ravnotea robnih i novanih fondova neravnotea nastala usled porast koliine novca rezultira u inflaciji obezvreivanju vrednosti novcaNeophodnost izbora u voenju politike drave u uslovima inflacije: voditi politiku koja daje efekte na kratak rok ili na dugi rok- Na kratak rok smanjivanje inflacije ima za posledicu rast nezaposlenosti- Na dugi rok smanjivanje inflacije moe da vodi rastu zaposlenosti ako se deluje na trite rada i prestruktuiranje privrede

*