POJMOVI VLAST Vlast se najjednostavnije moe definisati kao legitimna mo. Dok je mo sposobnost da se utie na ponaanje drugih, vlast je pravo da se to ini. Vlast se, dakle, zasniva na prihvaenoj obavezi pokoravanja, prije nego na nekom vidu prinude ili manipulacije. U tom smislu, vlast predstavlja mo koja sadri legitimitet ili pravo. Veber, s obzirom na razliite osnove na kojima se zasniva, izdvojio je tri tipa vlasti: tradicionalnu, koja je ukorijenjena u historiji, harizmatsku, koja proistie iz linosti, i pravno-racionalnu, koja poiva na grupi objektivnih pravila. POLIS Polis, grki grad-drava; tradicionalno podrazumijeva najvii ili najeljeniji oblik organizacije drutva. POLITEJA Politeja: drutvo koje je organizovano vrenjem politike vlasti; za Aristotela, vladavina velikog broja u interesu svih. UPRAVLJANJE Upravljanje je iri pojam od vladanja. Iako jo ne postoji ustanovljena i prihvaena definicija, u svom najirem znaenju odnosi se na razliite naine usaglaavanja drutvenog ivota. Vlada se tako moe posmatrati kao jedna od institucija koja je ukljuena u upravljanje; mogue je da postoji i upravljanje bez vladavine. Osnovni oblici upravljanja su trita, hijerarhije i mree. Sve ira upotreba ovog pojma svjedoi o brisanju razlike izmeu drave i drutva, do koga dolazi zbog promjena kao to su razvoj novih oblika javnog upravljanja, porast saradnje javnog i privatnog sektora, rastui znaaj politike mree i sve vei uticaj kako nadnacionalnih, tako i lokalnih organizacija (upravljanje na vie nivoa). Otuda, dok neki upravljanje dovode u vezu sa prelaskom sa komandnih i kontrolnih mehanizama na dogovaranje i pregovaranje, drugi tvrde da ono to podrazumjeva manje vlade i slobodno trite. MO U najirem znaenju, mo je sposobnost da se postigne eljeni rezultat i ponekad se o njoj govori kao o moi da se uradi neto. Pod ovim se podrazumjeva sve, od sposobnosti preivljavanja do sposobnosti vlade da podstie ekonomski rast. ali, u politici mo se obino shvata kao odnos, tj. sposobnost da se utie na ponaanje drugih na nain koji oni nisu odabrali. Ona se shvata kao mo nad ljudima. Ue gledano, mo se moe dovesti u vezu sa sposobnou kanjavanjs ili nagraivanja, pribliavajui je tako prinudi ili manipulaciji, nasuprot uticaju. Koji takoer podrazumjeva racionalno ubjeivanje.

KONSENZUS Pojam konsenzus znai sporazum, ali se esto odnosi na sporazum posebne vrste. Prije svega, on podrazumjeva irok sporazum iji sadraj prihvata veliki broj pojedinaca i grupa. Zatim, on podrazumjeva sporazum o osnovnim naelima, za razliku od preciznih ili egzaktnih sporazuma. Drugim rjeima, kosenzus dozvoljava neslaganje oko detalja. Pojam politika konsenzusa koristi se u dva znaenja. Proceduralni konsenzus je elja da se odluke donesu konsultacijama i pregovaranjem, bilo meu politikim partijama ili izmeu vlade i zastupnika najznaajnijih interesnih grupa. Supstancijalni konsenzus je preklapanje ideolokih pozicija dve ili vie politikih partija, koji se iskazuju u sporazumu o osnovnim ciljevima politike. Primjeri su socijaldemokratski konsenzus u Velikoj Britaniji poslije 1945. i konsenzus o socijalnoj ekonomiji u Nemakoj. POLITIKI SISTEM Politiki sistem: mrea odnosa preko kojih vlast stvara outpute (usvaja politike). Kao odgovore na inpute (zahtjeve ili podrku) koje prima od javnosti. VLADAVINA U najirem smislu, vladati znai upravljati nekim ili kontrolisati nekoga. Samim tim, u vlast moemo ubrojati sve one mehanizme kojima se odrava utvreni poredak, a ije su sredinje odlike sposobnost donoenja odluka koje se odnose na vei broj ljudi i vjetina da se one sprovedu. Tako se oblici vlasti mogu prepoznati u svakoj instituciji drutva: porodici, koli, poslu, sindikatima itd. Meutim, termin vlast se, za razliku od termina upravljanje, ee koristi da oznai propisane i zakonske procese koji se sprovode na dravnom nivou u cilju odranja javnog reda i omoguavanja kolektivnih akcija. Dakle, sutinske funkcije vlasti su: donoenje zakona (zakonodavstvo), sprovoenje zakona (izvravanje) i tumaenje zakona (presuivanje). U nekim slueajevima se sama politika vlast oznaava kao vlast, izjednaavajui se sa treminom administracija u predsednikim sistemima. UTOPIJA, UTOPIZAM Utopija ( od grkog outopia zemlja koja ne postoji ili eutopia dobra zemlja) doslovno oznaava idealno ili savreno drutvo. Iako je mogue zamisliti razliite vrste utopija, u veini nema oskudice, sukoba, nasilja i tlaenja. Utopizam je jedna vrsta politike teorije koja kritikuje postojei poredak tako to pravi model idealnog ili savrenog drutva koje bi ga moglo zamjeniti. Dobri primjeri za to su anarhizam i marksizam. Utopijske teorije obino se zasnivaju na pretpostavci da postoje neograniene mogunosti za samorazvoj ovjeka. Utopizam je termin koji se obino koristi pejorativno da oznai laan i bajkovit nain miljenja, kao i verovanje u nerealne i nedostine ciljeve.

TOTALITARIZAM Totalitarizam je sveobuhvatan sistem politike vlasti koji se obino uspostavlja irokom ideolokom manipulacijom i otvorenim terorom ili nasiljem. Totalitarizam se i od autokratije, i od autoritarizma, razlikuje po tome to kroz politizaciju svakog aspekta drutvenog i linog ivota trai potpunu mo. Autokratski i autoritarni reimi imaju, ipak, skromniji cilj da ostvare monopol u politikoj moi, obino odstranjivanjem masa iz politikog ivota. Totalitarizam, dakle, podrazumjeva potpuno ukidanje civilnog drutva: ukidanje privatnog,. Totalitarni reimi se ponekad prepoznaju po sindromu est taaka: zvanina ideologija, jednopartijska drava, obino predvoena svemonim voom; policijski sistem terora; monopol nad sredstvima masovne komunikacije; monopol nad sredstvima ratovanja; dravna kontrola svih oblika privrednog ivota. LIBERALNA DEMOKRATIJA Liberalna demokratija je oblik demokratske vladavine koji odrava ravnoteu izmeu naela ograniene vlasti i ideala narodnog pristanka. Njene liberalne osobine se ogledaju u mrei unutranjih i spoljanjih kontrola vlasti, stvorenih tako da garantuju slobodu i omogue graanima da se zatite od drave. Njen demokratski karakter se zasniva na sistemu redovnih i takmiarskih izbora, zasnovnih na optem pravu glasa i politikoj jednakosti. Iako se moe koristiti da opie politiko naelo, pojam liberalna demokratija ee se upotrebljava za opisivanje odreene vrste reima. Najznaajnije osobine koje odreuju ovu vrstu reima su: ustavna vlast koja se zasniva na formalnim, obino zakonski propisanim pravilima; zajamene graanske slobode i prava pojedinaca; podjela vlasti i sistem kontrole i ravnotee; redovni izbori koji potuju naelo jedan ovek-jedan glas (jedan glas vrijedi kao jedan); suparnitvo stranaka i politiki pluralizam; nezavisnost organizovanih grupa i interesa od vlasti; privreda zasnovana na privatnom preduzetnitvu, organizovana na trinim principima.

POLIARHIJA Poliarhija (doslovno vladavina mnogih) uglavnom se odnosi na ustanove i politike procese savremene predstvanike demokratije. Kao tip reima, poliarhija se razlikuje od svih nedemokratskih sistema i od malih demokratija zasnovanih na klasinom, odnosno atinskom obrascu direktnog uestvovanja. Poliarhija se moe smatrati kao grubo pribliavanje demokratiji, po tome to djeluje kroz ustanove koje primoravaju vladare da uzmu u obzir interese i elje izbornog tijela. Osnovne odlike poliarhije su: vlast je u rukama izabranih zvaninika; izbori su slobodni i poteni; praktino sva odrasla lica imaju pravo glasa; ne postoje ogranienja na pravo kandidature za neki poloaj; postoji sloboda izraavanja i pravo da se kritikuje i protestuje; graani imaju pristup razliitim izvorima informacija; grupe i udurenja su bar u nekoj mjeri nezavisni od vlasti. KONSOCIJALNA DEMOKRATIJA Konsocijalna demokratija: oblik demokratije koji djeluje kroz podjelu vlasti i tjesne veze velikog broja stranaka i politikih formacija. NOVE DEMOKRATIJE Nove demokratije: reimi u kojima proces demokratske konsolidacije nije okonan; demokratija jo nije jedina zabava u gradu. POLUDEMOKRATIJE Poludemokratije: reim u kojem demokratske i autoritarne odlike stabilno uporedno djeluju. TEOKRATIJA Teokratija ( doslovno Boija vladavina) jeste naelo po kome vjerske vlasti imaju prednost nad politikom vlau. Samim tim, teokratija je reim u kome se poloaj vlasti odreuje na osnovu poloaja koji ta osoba zauzima u vjeskoj hijerarhiji. Ovo je u suprotnosti sa sekularnom dravom, u kojoj politiki i vjerski poloaji strogo odvojeni. Teokratska vlast je neliberalna u dva smisla. Prvo, naruava razliku izmeu sfere privatnog i javnog, time to prihvata vjerska naela i nalae da se prema njima vodi i lini i politiki ivot. Drugo, prua politikoj vlasti potencijalno neogranienu mo, jer u ovoj vrsti reima svjetovna vlast proizilazi iz duhovne mudrosti, te se ne moe zasnivati na pristanku naroda, niti na odgovarajui nain ograniiti ustavom. HUNTA Hunta: doslovno,vee; klika najee vojna koja zauzima vlast revolucijom ili dravnim udarom.

IDEOLOGIJA Sa stanovita drutvenih nauka, ideologija je manje ili vie jedinstven skup ideja koji daje osnovu za organizovanu politiku akciju, bez obzira na to da li je njeegov cilj ouvanje, promjena ili ruenje postojeeg sistema odnosa moi. Prema tome, sve ideologije: a) daju prikaz postojeeg poretka, obino u vidu pogleda na svijet, b)daju model eljene budunosti, viziju Dobrog drutva, i c) oznaavaju na koji nain mogu i treba da se izvre politike promjene. Ali, ideologije nisu hermetiki zatvoreni sistemi miljenja: one su, prije svega, fluidni skupovi ideja koji se u velikom broju pitanja meusobno preklapaju. Na osnovnom nivou, ideologije su sline politikim filozofijama, dok na operativnom dobijaju oblik irokih politikih pokreta. MERTIOKRATIJA Meritokratija: vladavina talentovanih; naelo po kome bi nagrade i poloaje trebalo rasporeivati na osnovu sposobnosti. TREI PUT Trei put saima ideju alternative i za kapitalizam i za socijalizam. Ukazuje na ideoloko stanovite koje je privuklo politike mislioce razliitih tradicija, ukljuujui faizam, socijaldemokratiju i post-socijalizam. U svom savremenom vidu, trei put predstavlja alternativu starom obliku socijaldemokratije i neoliberalizmu. Prva je odbaena jer je povezana s dravnim strukturama koje su neodgovarajue za modernu ekonomiju, zasnovanu na znanju i okrenutu ka tritu. Drugi je otpisan zato to podstie slobodu za sve koja potkopava moralne osnove drutva. Glavne vrijednosti treeg puta su ansa, odgovornost i zajednica. Iako se ponekad opisuje kao nova ili modernizovana socijaldemokratija, njegovi protivnici naglaavaju da se time to je prihvatio trite i privatni sektor u potpunosti odvojio od socialistike tradicije. FUNDAMENTALIZAM Fundamentalizam (od latinskog fundamentum, to znai osnova) jeste nain miljenja u kome se odreena naela smatraju za sutinske istine koje,bez obzira na njihovu sadrinu, imaju nepromenljiv i neprikosnoven autoritet. Supstancijalni fundamentalizmi tako imaju malo ili nita zajednikog, osim to njihove pristalice obino pokazuju ozbiljnost i vatrenost koje proistiu iz doktrinarne vrstine. Iako se obino dovodi u vezu s religijom i doslovnom istinom svetih spisa, fundamentalizam se susree i u politikim doktrinama. tavie, i za liberalni skepticizam moe se rei da sadri fundamentalno vjerovanje da sve teorije treba dovesti u pitanje (osim sebe same). Iako se termin esto koristi pejorativno da bi oznaio nefleksibilnost, dogmatizam i autoritarizam, fundamentalizam moe da izrazi i nesebinost i odanost naelima.

PREDAVANJA 1. Politka je kompleksan i multidimenzionalan pojam, suvie kompliciran u sutinskoj formi i teak za definisati. ta je u sutini fenomena politika kao djela drutvene stvarnosti? Politika egzistira dugo u povijesti ljudske egzistencije i za svo to vrijeme ne gubi na interesovanju niti na intenzitetu svoje prisutnosti bez obzira na organizaciju drutva. Ono to je zanimalo ljude u Antikoj Grkoj zanima i ljude u modernom dobu. Sutinska pitanja su ista. Opte dobro? Politika je bila vezana za polis (grad-drava). Antiko poimanje politike bilo je vezano za polis. Polis nije bio ni grad ni drava ve je imao elemente specifine teritorijalne organizacije u antici, ali i elemente prvih drava. Filozofi su raspravljali o organizaciji i upravljanju polisom. Napetost meu polisima bila je zasnovana na elji za to boljom organizacijom polisa, a nije imala osvajake osnove. Bio je zastupljen umni poredak, tj. poredak upravljanja polisom koji se postie dijalogom. Izbjegavanje sile. Politika mora da obezbijedi da svi imaju jednake anse da izgrauju i imaju dobar ivot OPE DOBRO. Polis => pravda, pojedinano dobro => prosperitet. U srednjem vijeku bila je limitirana pojedinana sloboda, a politika je bila odreena putem teologije. 2. U antici politika se zasniva na vrijednosnim postulatima, moralu. U srednjem vijeku na duhovnim i teolokim principima. Savremeno poimanje politike je pokuaj da se reformiu neki principi iz antike. U savremeno doba politika je vid racionalnog promiljanja i iznalaska modela ureenja politike zajednice po mjeri ovjeka. To je djelovanje u ijoj je osnovi mo. Politika mo znai nametanje obvezujuih politikih pravila koja vae za sve ljude. Bitno je postojanje politike institucionalne strukture. etiri su aspekta promatranja politike Politiki sistem neke drave je ukupnost/zbir politikih institucija, politikih procesa putem kojih se ostvaruje politiko odluivanje. Politiki sistem nudi odogovore na 5 pitanja: 1. Ko vlada i kako je izabran da bi upravljao jednom dravom? 2. Kakva je struktura organa koji u jednoj dravi imaju mo da vladaju tj. koji su to organi? 3. Da li postoji podjela vlasti u tom dravnom aparatu i kakva je podjela ako postoji? 4. Da li u toj dravi postoje mehanizmi koji kontroliraju vrenje politike vlasti? 5. Kakva je mogunost izbora novih vladara? Politiki reimi se dijele na demokratske i autokratske. Demokratski reimi: 1. Postoji kontorila politike vlasti; 2. Vlast je podjeljena na zakonodavnu, izvrnu i sudsku; 3. Ima demokratski politiki legitimitet, vlast je prihvaena od naroda. Autokratski reim je potpuno suprotan neograniena vlast, nema podjele vlasti niti demokratskog politikog legitimiteta. Vlade oblici vladavine, klasifikacija politikog sistema prema obliku vladavine. Podjela na monarhije i republike. Vei broj onih veu klasifikaciju politikih sistema sa

Aristotelom koji je politike sisteme dijelio na dobre i loe. SUVERENITET,NOSIOC SUVERENITETA. 3. Hobs, Lok rani liberalizam. Hobs spoj svjetovne i duhovne vlasti, zagovarao je sistem koji poiva na suverenitetu, monarh ima monopol politike moi, vlada bez ogranienja pa je izlaz u suverenitetu naroda. Suverenitet ima monarh. arl Monteskje po prvi put se javlja spoznaja potrebe da se vlast dijeli. On ju je podijelio na zakonodavnu, izvrnu i sudsku. Tvrdio je da svaki segment vlasti ima mo kontrole drugih segmenata, pa je mo neogranienog vladanja znaajno suena. Historija biljei mnoge radikalne promjene koje su nametnule drugaiji pristup ureenja drave. Kako se ostvaruje vlast, kojim mehanizmom se ostvaruje legitimitet, poslunost graana vlasti, kako je vlast struktuirana, da li je podijeljena ili centralizirana implicira odgovore na pitanja da li postoje mehanizmi za ogranienje i kontrolu vlasti? Hejvud kako se vlast stie? Koliko i kako je taj reim koncipiran na odnosu te drave i graana? Svao ova pitanja daju odgovor na pitanje koliko je postojei sistem stabilan, fleksibilan, otovren za nove izazove. Otvoreni sistemi su efikasniji i funkcionalniji. Karl Poper Otvoreno drutvo. Hejvud je ponudio i naglasio da brojnost aspekata ukazuje da je politike sisteme danas teko identifikovati sa aspekta valjanosti ili nevaljanosti. Po Hejvudu politiki reim je promjenjiva materija u onoj mjeri u kojoj je i sama stvarnost promjenjiva. Hejvud navodi pet reima: Zapadne poliarhije (liberalna demokratija), nove demokratije, istono-azijski reimi, islamski reimi i vojni reimi. ZAPADNA POLIARHIJA vlast je u rukama izabranih; izbori su slobodni (princip opteg prava glasa) afirmiu slobodu izraavanja njeguju visok stepen tolerancije prema opoziciji visok stepen participacije graana u politici viestranaki sistemi razlikuju se od drutva do drutva. NOVA DEMOKRATIJA vee se za tzv. trei talas demokratizacije od 1974. pa do danas tranzicija bivsih komunistickih zemalja u oblik zapadnih poliarhija ISTONO-AZIJSKI REIM orjentirani na privrednu, a ne politicku moc njeguju vjeru, tradiciju, kulturu

razvijeno potovanje autoriteta porodica vie su orjentirani prema privrednom progresu, nego politikom progresu.

ISLAMSKI REIM Fundamentalisticki (Iran) i pluralisticki (Malezija) oblik VOJNI REIM represija vojne hunte kult licnosti vodje vuku konce iz pozadine mjesto u vojnoj strukturi komandovanja opredjeljuje status u politici 4. Neoliberalizam Pojam ideologije nauka o idejama (semantiko znaenje koje ne iskazuju sutinu). Svaka ideologija predstavlja mnotvo (skup) ideja koje imaju za cilj da daju prikaz postojeeg stanja/pogleda na svijet sa aspekta dominantnih ideja koje teoretiari zastupaju, trai se Dobro Drutvo. Tree ideologija daje naznaku naina na koji se dolazi do realizacije tog novog projekta. Svaka ideologija je skup ideja koje daju osnovu za politiko djelovanje, bez obzira da li se tim djelovanjem postojei poredak eli odrati, djelimino promijeniti ili sruiti. Ideologija je bila shvatana kao iskrivljena svijest (marksizam) Radikalizam revolucije. Tvorac pojma ideologije je francuski filozof Trasi. Liberalna i konzervativna ideoloka opcija Hana Arent i Karl Poper. XIX i XX stoljee pojava najveeg broja ideologija. Teorija je cjelovit, sistematizovano ureen skup ideja, koji nudi uenje o nekom drutvenom/politikom realitetu ali koji je u svojoj osnovi otvoren i spreman za kritiko promiljanje. Teorijsko promiljanje je osnova za kritiko promiljanje. Ideologije Anarhizam, liberalizam, konzervativizam, socijalizam, feminizam. Anarhizam ideologija bezvlaa, drutva koja ne priznaju bilo kakvu vlast, zagovara afirmaciju individualnih sloboda, bili su protiv bilo kakve vlasti, ne samo one koja dolazi sa nivoa drave. Ope nesreeno stanje. Na neki nain se anarhizam tokom historije svog postojanja profilirao kao individualistiki i kolektivistiki anarhizam. Faizam lat. sveanj prua u ijoj sredini je sjekira, ideologija XX stoljea. Osobenosti faizma: afirmie i postavlja dravu iznad pojednica i pojedinanih prava graana, orjentiran je ka takvom procesu konstituisanja politikih reima koji e se fokusirati oko jedne partije, oko jednog voe. U osnovi ima za cilj da stvara neprijatelje oko sebe, neprijatelje reima koje pronalaze u pripadnicima druge vjere, nacije, politike kultere, drugom jeziku i sl. Stvara prostor za kritiko promiljanje. Kao ideologija gui i sputava medijsku slobodu.

Nema dijaloga, tolerancije, vlada sukob, konfliktno stanje koje se bazira na odsustvu ljudskih prava. Temelji na kojima poiva ova ideologija Musolinijeva diktatura (Italija), Hitlerova nacistika dikatatura (Njemaka). Italija totalitarna drava koja vlada i iznad je svakog pojednica. Njemaka rasizam, poiva na rasno odreenoj naciji/narodu i ima zadau da konstruie takvu dravu koja e pokuati obezbijediti dravu za samo taj jedan narod. Arijevstvo, antisemitizam. Neofaizam ideologija koja iz faizma. Feminizam jedna od ideologija koja je nastala na bazi aktivnosti drutvenih pokreta ena. Tri su varijante feminizma liberalni, socijalistiki i radikalni. Liberalno orjentacija feministike ideologije polazi od nejednakog statusa ena i mukaraca koji je rezultirao njihovim nejednakim pravima,a pristalice ove idologije smatraju da se to moe prevazii reformama. 5. Liberalizam zajedniki naziv za sve idologije koje imaju za cilj to vee slobode pojedinaca, ali slobode koje se ostvaruju je jedan irok demokratski proces, a taj proces podrazumijeva postojanje pravne drave koja se javlja kao mehanizam i kontrola zatite. Historijski gledano liberalizam se javlja kao reakcija zapadne Evrope na prethodni drutveni poredak koji je poivao na temeljima razliitim od temelja liberalizma. Pojavu liberalizma uslovljava i pojava novog sloja graanskog sloja koji nastoji da realizira jednaka prava i slobode za sve ljude i da se afirmiu prava i slobode u svim sferama ivota. Da bi to ostvarili zaetnici liberalne ideologije bili su protiv bilo kakvog autoriteta. Posebno su bili protiv drave kao institucije. Jedno od znaajnijih obiljeja liberalizma je zatita privatne svojine. Iz optimistikog pogleda proizilazi mogunost da se ideja napretka, progresa, stalnog drutvenog napretka, njeguje i postepeno ostvaruje. Drutveni razvoj je mnogo kompleksniji od samog napretka. Protivnici su politike moi, sile i prinuivanja. Napredak liberali veu prije svega za individuu, ali je s druge strane vide i u kontekstu drutva. Rani ili klasini liberalizam i socijalni ili moderni liberalizam. Rani ili klasini liberalizam poivao je na uvjerenju da se jaanjem individualnih sloboda u krajnjem pomae jaanju nove industrijske srednje klase koja je u prethodnom sistemu bila nepoznata. Liberalizam je trebao da pomogne jaanju industrijske srednje klase. Moderni ili socijalni liberalizam (kasni liberalizam) je vie okrenut socijalnim (drutvenim) reformama. Nije bio toliko radikalizovan kao rani liberalizam. Poznata imena za rani liberalizam su Don Lok i Tomas Pejn, a za moderni Don Stjuart Mil, Don Rols i Hobson. Konstitutivni elementi (odreujui elementi, ono po emu je pojava karakteristina i drugaija od ostalih), odrednice liberalizma: individualizam, sloboda,

racio tj.razum, jednakost, tolerancija, pristanak, konstitucionalizam. Individualizam je osnovno naelo liberalne ideologije. Taj pojedinac ima vrhunski znaaj u takvim ideologijama u odnosu na sve druge drutvene grupe, dravu, itd. Drutvo po mjeri ovjeka. Bitno je da se pojedinac ne podcjenjuje ve podstie. Lina sloboda je centralna/vrhunska vrijednost liberalizma. Sloboda je ispred jednakosti. Mora biti zakonski uobliena i ograniena kako ne bi dolo do manipulacije. Postoji tzv. pozitivna i negativna sloboda ili sloboda od i sloboda za. Sutina ovjekovog bia je sloboda. Sloboda od ovjeka treba odbraniti od spoljnih utjecaja. Racio tj. razum ovjek je racionalno bie. Jednakost podrazumijeva i politiku i pravnu jednakost pojedinca. Meritokratija (talenat + rad) svi pojedinci nisu jednako sposobni, talentirani, motivisani da rade, organizuju, odluuju. Oni su smatrali da svim ljudima treba pruiti podjednke anse. Jednake anse za sve ljude. Konstitucionalizam opredjeljenje za izgradnju vladavine prava. Konzervativizam Ideologija koja se zalae za takvo ureenje ija je osnovna tradicija sistem vrijednosti, nastojanje da se ouva drutveni poredak, suprotstavljanje liberalizmu. Javlja se kao odgovor na brojne socijalne i politike promjene, revolucionarne promjene. ozef de Mestr (Francuska) ti konzervativci su bili protiv svakog vida reformi. Edmund Berk (VB, SAD) umjerenija konzervativistika ideoloka orjentacija, bili su protivnici revolucija kao vida promjena, ali se promjene nisu odbacivale i nisu bili kritiaeri promjena. Berg nije bio protivnik Francuske revolucije, ve revolucije uope. Elementi konzervativizma: Tradicija, pragmatizam, nesavrenost ovjeka, organicizam, hijerarhija, vlast, svojina. Afirmacija i zalaganje za vraanje tradicionalnih vrijednossti. elja za ouvanjem pozitivne prolosti. Pragmatizam praktino djelovanje. Nesavrenost ovjeka negativno vienje ljudskog potencijala, smatraju da je ovjek svojim nedostacima onemoao da vodi jedno drutvo, da su ljudi moralno iskvareni i sl.

Hijerarhija definisani statusi i poloaji kojiima pojedinac pripada. Afirmie se nejednakost meu ljudima koja proizilazi iz razliitosti njihovog statusa. Tradicija je bila ili mogla biti represivnija od bilo kakvih zakona. Vrste konzervativizma. POLITOLOGIJA LEKCIJE IZ HEJVUDA JEB GA, IMA BRUKA! Sta je politika Politika je, pre svega, drutvena delatnost. Ona je uvek dijalog, nikad monolog. DEFINISANE POLITIKE U Svom najirem znaenju, politika je delatnost kojom ljudi stvaraju, odrzavaju i menjaju opta pravila po kojima zive. Politika je neraskidivo povezana s pojavvom sukoba i saradnje. S jedne strane, postojanje suprotstavljenih miljenja,raz1iitihelja,sukobljenihpotreba i interesa dovodi do neminovnog neslaganja okopravila koja bi trebalo da reguliu ivot ljudi. S druge strane, ljudi shvataju .da moraju meusobno da sarauju ukoliko ele da utiu na ta pravila ili da obezbede njihovo potovanje. StogaHana Arent definie politiku mo kao "usaglaeno delovanje". Jo 1775. Samjuel Donson omalovaavao je politiku oznaavajuije "pukim sredstvom :za uspon u svetu", dok je u devetnaestomveku ameriki istoriar Henri Adams definisao politiku kao "sistematsko organizovanje mrnje". Iz tograzloga, svaki pokuaj definisanja politike sadri u sebitenju da se pojamrazdvoji od takvih asocijacija. To estopodrazumeva ulaganje napora da se termin oslobodi neprijatnereputacije ustanovljavanjem da je politika vredna,ak pohvalna delatnost. Politika se definie na toliko razliitih naina: .kao sprovoenje moi, vrenje vlasti, kolektivno donoenje odluka, raspodela ogranienih resursa injenje prevara i manipulacija itd. Vrednost definicije koja se uzima u ovoj knjizi "stvaranje, ouvanje i menjanje optih drutvenih pravila" pravila", jeste u tome da Je dovoljno iroka da obuhvati veinu, ako ne i sve raznolike definicije. Razliiti pogledi na politiku koje ovde razmatramo su sledei: .. politika kao umetnost vladanja, .. politika kao javni poslovi, .. politika kao sporazum.i saglasnost, .. politika kao mo i raspodela resursa. Politika kao umjetnost vladanja "Politika mje nauka... ve umetnost." Ove rei je navodno uputio kancelar Bizmark nemakom Rajhstagu. One su se odnosile na umetnost .vlada:nja,kontrolisanje drutva

donoenjem i izvravanjem kolektivno donetihodluka. Ovo je moda klasina definicija politike, izvedena iz izvornog znaenja,.kakvo je pojam imao antikoj Grkoj. Re politika je izvedena od reci polis, koja doslovno znai grad-drava. Drutvo antike Grcke bilo je podeljeno na veliki broj nezavisnih gradova-drava, od kojih je svaki imao poseban sistem vlasti. Meu tim gradovima dravama najvea i najuticajnija. bila je Atina, koja je esto oznacavana kao kaljevkademokratske vladavine. Otuda, savremeni oblik ove definicije bio bi "ono to se odnosi na dravu". Ovakvo shvatanje je rq.zvijenou delima uticajnog amerikog politikologa Dejvida Istona koji je definisaopolitiku kao "autoritativnu alokaciju vrednosti". Podovim je smatrao da politika obuhvata razliite procese kojima vlas reaguje na pritiske drutva u cjelini. Prema tom shvatanju, politika se povezuje sa praktinom politikom odnosno sa formalnim ili autoratitativnim odlukama u ustanovljavanju plana djelovanja u zajednici. Politika predstavlja ono to se odigrava u politeji sistemu organizacije rutva koji se zasniva na mehanizmu vladavine. Politika se stoga vodi u kabinetima, skuptinskim domovima, vladinim ministarstvima is l, i njome se bavi veoma ograniena i posebna grupa ljudi, pre svega politiari, dravni slubenici i lobist. Veza izmedju politike i drzavnih poslova takodjer pomaze da se objasni zasto se negatvine, ondnosno pejorativne predstave veoma esto dovode u vezu sa politikom. To je zato sto je u narodnoj predstavi politika tesno povezana sa aktivnostima politicara. Govoreci otvoreno, na politicare se cesto gleda kao na dvoline osobe eljne vlasti, koje iza retorike o sluenju javnosti i ideolokih uverenja prikrivaju line ambicije. Ovo vienje pogotovo je postal uobiajeno u savremenom period, kada je poveano prisustvo medijima jasnije iznjelo na videlo sluajeve korupcije i nepotovanja, doprinoseci usponu apolitike. Odbijanje ljudi da uestvuju u mehanizmima konvencionalnog politikog ivota proistie iz vienja politike kao samosluee, dvoline i neprincipijelne djelatnosti, koje se iskazuje uvredljivim frazama kao to su kancelarijska poolitika i politiziranje. "Svakavlast kvari, a apsolutna vlast kvari apsolutno". Meutim, meu onima koji na ovaj nain vide politiku, samo malo-brojni ne smatraju da je politika delatnost neizbena .i trajna osobina drutvenog postojanja. Koliko god politiari mogu da: budu iskvareni, postoji opta, modana voljna saglasnost da treba da budu sa nama. Bez postojanja nekakvog mehanizma za alokaciju autoritativnih vrednosti,drutvo bi se jednostavno raspalo u graanskom ratu svih protiv svih, kao to sutvrdili prvi teoretiari drutvenog ugovora. Politika kao javni poslovi Razlika izmedu "politikog" i "nepolitikog" poklapa se sa podelom izmeu onoga to je Javna sfera ivota i onoga to se smatra privatnom sferom. Ovakvo shvatanje politike obino se povezuje sa delima uvenog grkog filozofa Aristotela. U Politici,Aristotel je objavio da je "ovekpo prirodi politika. ivotinja", ime je .hteo da kae da ljudska bia mogu da vode "dobar ivoe' jedino u okviru politike zajednice, Prema tom gleditu; politika je etika delatnost iji je cilj stvaranje "pravednog drutva"; to je ono to je Aristotel nazvao "kraljevskom naukom". Shvatanj.e.politike kao prevashodno "javne" delatnosti prouzrokovalo jeipozitivne i hegativne predstave. Po tradiciji, koja vodi sve do Aristotela, politika je smatrana

plemenitom i prosveenom aktivnou ba zbog njenog "javnog" karaktera. Ovo stanovite je jasno zauzela Hana Arent, koja u delu Poloaj oveka (1958) tvrdi da je politika najvaniji oblik ljudske delatnosti zato to ukljuuje meusobne odnose slobodnih i jednakihgraima. Teoretiari poput Zan-Zaka Rusoa i Dona Sljuarta i Mila koji su prikazali politiko uestvovanje kao dobro samo po sebi, izveli .su sline zakljuke. Ruso je tvrdio dase samo direktnom i neprestanom participacijom svih graana u politikom ivotu drav,a moe povezati sa optim dobrom, odnosno sa ohim to je nazivao ]/optom voljom" . Po Milovom shvatanju] UkljuiVanje u "javne!' poslove ima obrazovni karakter jer promovie lini, moralni i intelektualni razvoj pojedinca. Politika kao sporazum i saglasnost Na politiku se gleda kao na posebno sredstvo za reavanje sukoba, i to saglasnou, predusretljivou i pregovorima, pre nego nasiljem i golom silom. Politika dobija ovakvo znaenje kada se opisuje kao "umetnost mogueg' Krik je dao sledeu definiciju: Politika [je] aktivnost kojom se, u okviru odreene jedinice vlasti, zadovoljavajurailiiti interesi time to se deo vlasti daje njihovim predstavnicima,srazmerno doprinosu bogatstvu i opstanku celokupne zajednice. Politika kao mo Politika se ne smeta uo dreenu sferu (vlada, drava ili oblast "javnog"), ve sagledava na delu u svim drutvenim aktivnostima i u svakom deliu ljudskog postojanja. U najirem znaenju, politika se bavi proizvodnjom, raspodelom i upotrebom resursa u okviru drutvene stvarnosti. U sutini, politika je mo: sposobnost da se postigne eljeni cilj bilo kojim sredstvima. Na politiku se, znaci, moe gledati kao na borbu za ograniene resurse, a vlast se moe smatrati sredstvom kojim se ova borba vodi. Jednostavnoreeno, politika se odnos na tlaenje i potinjavanje. Radikalne feministkinje smatraju da je drutvo patrijarhalno i da suu njemu ene sistematskipotinjene i zavisne od vlasti mukaraca. Marksisti su tradicionalno tvrdili da u kapitalistikom drutvu politiku odlikuje eksploatacija koju buroazIja obavlja nad proletarijatom. Vlade, sistemi i reimi Vekovima je jedan od glavnih predmeta politike analize bilo klasifikovanje razliitih oblika vladavine. Trag ovog procesa moe se pratiti.sve do etvrtogveka pre nove ere, kad Je Aristotel nainio prvi Zabeleen pokuaj da opie tadanje politike reime, koristei termine kaotou "demokratija'i "oligarhija" i "tiranija", koji su i danas u svakodnevnoj upotrebi.

Tradicionalni nacin klasifikacije Pojam "vlast" se odnosi na institucionalne procese tokom kojih se donose odluke koje.se odnose na vei broj ljudi i koje su obino obavezujuei razliite institucije vlasti. S druge strane, politiki sistem,ili reim, iri je pojam,koji obuhvata ne samo mehanizme vlasti i dravne institucije ve i strukture i procese preko kojih deluju na drutvo u celini. Politiki sistem Je podsistem veeg drutvenog sistema. "Sistem" je po tome to postoje meuodnosi u okviru sloene celine. Klasine tipologije Nesumnjivo je najuticajnija Aristoteiova klasifikacija iz etvrtog veka pre nove ere, koja se zasnivala na njegovoj analizi sto pedeset osam tada postojeih grkih gradova..drava. Bio je to dominantan sistem razmiljanja u ovoj oblasti sledeih priblino dve i po hiljade godina. Aristotel je smatrao da se vladavine mogu podeliti na osnovu dva pitanja: "ko vlada?", i "ko ima koristi od vladavine?". On je smatrao da vlast moe da bude koncentrisana u rukama jakog pojedinca, male grupe ili velikog broja ljudi. Aristotel identifikovao est oblika vladavine prikazanih na slici ( pogledaj u knjizi stranica 55. Mrsko mi pravit tabelu). Aristotel je eleo da normativno proceni oblike vlastida bi odredio "idealni" poredak. .Po njemu su tiranija, oligarhija. i demokratija bili izopaeni, odnosno is., kvareni oblici vladavine, gde pojedinac, mala grupa ili mase vladaju u svoju korist, pa samim tim, na tetu drugih. Nasuprot tome, trebalo je izabratimonarruju, aristokratiju ili politeju, j eu tim oblicima vladavine, pojedinac, mala grupa ili mase vladaju ti korist svih. Aristotel je proglasio tiraniju za najgori poredak, jer svodi graane na nivo robova. S druge strane, monarhija iaristokratija bile su nepraktine, jer su se zasnivale na volji poput boanske,da se dobrozajednice stavi ispred koristi vladara. Po1iteja (vlast veine u korist svih) prihvaena je kao najprimenljiviji poredak. Pa ipak, po tradiciji koja se odrala do dvadesetog veka, Aristotel je zamerao vladavini naroda to to bi masama smetalo bogatstvo malog broja ljudi, i to bi isuvie lako palepod uticaj demagoga. Zato se zalagao za meoviti poredak kojibi kombinovao i elemente demokratije i aristokratije, i gde bi vlast bila preputena "srednjoj klasi", onima kojinisu ni bogati ni siromani Tipologija "tri sveta" Pokuaji ,da se napravi podjala reima, tokom veeg dela pedesetih i ezdesetih godina dvadesetog veka, bili su obeleeni izrazitom suprotstavljenou demokratije i

totalitarizma,uprkos tome to su faistiki i nacistiki reimi doiveli poraz na kraju Drugog svetskog rata. Pa ipak, rasla je svest o tome da je ovakav pristup uslovljen neprijateljstvima hladnog rata i da se moe tunaitikao njegova svojevrsna ideologija, to je podstaklo potragu za neutralnijomi ideolokinepristrasnom klasjfikacijom. To je povealo popularnost pristupa zasnovanog na podeli na tri sveta - verovanju da se po1itiki svijet moe podeliti na tri posebna bloka: kapitalistiki- "prvi svet"; komunistiki - "drugi svet"; zemlje u razvoju, ili "trei svet'. Podela na tri sveta imala je privrednu., ideoloku, politikui strateku dimenziju. Zemlje prvog i drugog sveta bile su podeljene i na osnovu otrog ideolokog suparnitva. Prvi svet privren je "kapitalistikim" naelima, kaoto Su vrednost privatnog preduzethitva, materijaInih podsticaja i slobodnog trita; drugi svet bio je privren "komunistikim" vrednostima, kao to su drutvena jednakost, zajedniki poduhvati i potreba za centralnim planiranjem. Takve ideoloke razlike imale su jasne politike pojavne oblike. Reimi prvog sveta praktikovali su liberalno-demokratsku politiku, zasnovanu na konkurentnoj borbi za vlast u vreme izbora. Reimi drugog sveta bili su jednopartijske drave kojima su "vladale" komunistike partije. .Reimi treeg sveta su po pravilu bili autoritarni i njima su vladali tradicionalni monarsi, diktatori ili, prosto, vojska. U osnovi podele na tri sveta nalazio se dvopolarnisvetski poredak, u kome se Zapad pod dominacijom SAD suprotstavljao Istoku kojim je upravljao SSSR. Ovakav poredak odavan je zahvaljujui nastanku dva suparnika vojna bloka NATO i Varavskog pakta. esto se ova geopolitika borba vodila u "nesvrstanom" treem svetu, to je umnogome doprinelo njegovoj kontinuiranoj politikoj i ekonomskoj potinjenosti. Meutim, najtei udarac modelu tri sveta nesumnjivo su nanele revoludjeu Istonoj Evropi 19.89-1991. One su dovele do pada tvrdokornih komunistikihreima u SSSR i drugim zemljama, i otpoeleproces politike liberalizacije i reforme trita. Frarisis Fukujma je otiao ak tako daleko da je proglasio ove dogaaje za "kraj istorije . Pod ovim je podrazumevao da je ideoloka rasprava prakticno okonanasvetskim trijumfom zapadne liberalne demokratije. Prosto reeno, reimi drugog i treeg sveta propadali su kao posledica uvianja da samo .kapitalistiki prvi svet prua tnogunost privrednog napretka i politike stabilnosti. Reimi savremenog sveta tavie, pria o ,,kraju istorije" bila je privlana samo za kratko, noena na talasu demokratskili promena krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina prolog veka, A posebno je crpila snagu iz pada komunizma. Na neki nain, ovaj trijumfalizam liberalne demokratije pokazao je istrajnost zapadnocentrinog pogleda na svet, a moda je ak (noris)predstavljao zaostatak iz vremena J(H)adnog rata. Slika Sveta "liberalnih demokratija" podrazumeva nadmo posebnog zapadnog modela razvoja zasnovanog, .moglo bi se rei, iskljuivo na primeru SAD. Prema ovom modelu, vrednosti kao to su

individualizam, Ijudska(monstrumska bolje reci) prava i pravo na izbor, univerzalno su primenljive. Ovo je dovelo do toga da zapadne demokratije nisu, na primer, bile u stanju da prepoznaju znaaj islamskih i konfuijanskih politikih oblika, .koje su obino odbacivali kao prosta odstupanja, ili J ednostavno kao dokaz da postoji otpor prema neospornom napretku liberalne demokratije. Odreeni sistemi tee da u prvi plan istaknu razliite grupe kriterijuma. Meu najcee korienim merilima nalaze se: -Ko vlada? Da li je uee u politikom ivom ogranieno na elitnu ili povlaenugrupu, ili podrazumeva uee celokupnog stanovnitva . - Kako se obezbeue poslunost? Da li se narod pokorava vlasti premjom silom ili pregovorima i kompromisima? Da li je vlast centralizovana ili podeljena.?Kakve vrste kontrole i ravnotee postoje u polltikom sistemu? Kako se vlast stie i prenosi? Da li je reim otvoren i takmlarski ili monolitan? -Kakva ravnotea postoji izmeu drave i pojedinca? kakva je podela prava i odgovornosti izmeu vlasti i graana? . KOji je stepen materijalnog razvoja? Koliko je drutvo materijalno bogato.i koliko je bogatstvo ravnomerno . podeljeno? Kako je organizovan privredni ivot'? Da li je privreda usmerena na trite ili na planiranje i koja je uloga vlasti u privredi? Koliko je reim stabilan?Da li je reim dugog veka i dali ima sposobnost da izae na kraj sa novim zahtevima i izazovima? Reimi su po prirodi promenljivi, a teoretiari pokuavaju da prate politiku stvarnost koja se stalno menja. Pa ipak u savremenom svetu moe se prepoznati pet vrsta reima: zapadne pollarhije; nove demokratije; istonoazijski reimi; islamski reimi; vojni reimi. Zapadne poliarhije Zapadne poliarhije su ekvivalentne reimima koji su odreeni kao "liberalne demokratije", ili jednostavno kao "demokratije". Stoga njihovo jezgro ine Severna Amerika, Zapadna Evropa i Australoazija Reime zasnovane na poliarhiji odlikuju dve opte osobine. Prvo, postoji visok stepen tolerancije prema opoziciji, koja je u najmanju ruku u stanju da kontrolie sklonosti vlasti ka samovolji. Druga odlika poliarhije jeste stvaranje dovoljno irokih mogunosti

za uestvovanje u politici kako bi se obezbedio stabilan nivo zainteresovanosti naroda. Ovde je presudan inilac postajanje redovnih i takmiarskih izbora koji deluju kao sredstvo kojim narod moe da kontrolie i, ako je neophodno,zameni svoje vladare. "poliarhija" moe se koristiti da oznaisve vei broj reirna irom sveta. Sve zapadne poliarhije nisu iste. Neke od njih naginju centralizaciji i vlasti veine, a druge podeljenosti i pluralizmu. Demokratija veine organizovana Je oko parlamenta po takozvanom vestminsterskom modelu. Najbolji primer za to je sistem Velike Britanije, ali je model prihvaen, u veoj ili manjoj meri, inaNovom Zelandu, u Australiji, Kanadi, Izraelu i Indiji. Veinske tendencije vezuju se za neke, ili sve, od ovih odlika: - jednopartijska vlada - ne postoji podela vlasti IZmeu Izvrsne l zakonodavne -skuptina je ili jednodoma ili slabo dvodoma; - dvostranaki sistem; - jednokruni sistem relativne veine ili izborni sistem -prvi uzima sve - unitarnai centralizovana vlast; -nekodifikovan ustav i suverena skuptina Nasuprot vestminsterskom modelu, druge zapadne poliarhije odlikuje podela vlasti kroz sistem vlasti i stranaki sistem. Ameriki model pluralistike demokratije se velikim delom zasniva na institucionalnoj podeli koja je osigurana odredbama samog ustava. Na drugini mestima, posebno u kontinentalnoj Evropi, partijski sistem i sklonost ka pregovorima i deljenju vlasti nalaze se u temeljit na konsenzusa. "u dravama kao to su Belgija, Austrija i Svajcarska,r azvijen Je sistem konsocijalne demokratije, koji je posebno pogodan za drutva koja su: ozbiljno podeljena religioznim, ideolokim, regionalnim, kulturolokim i drugim razlikama. Naginjanje konsenzusu i pluralizmu esto se dovodi u vezu sa sledeim odlikama: -koaliciona vlada - podela vlasti izmeu izvrne i zakonodavne; - delotvorni dvodomni sistem; - viestranaki sistem; - proporcionalno predstavljanje -federalizam ili devolucija; - kodifikovan ustav i povelja o pravima. Nova demokratija, islamski i ostali reimi do kraja ove lekcije ima se priitati u prethodnom dijelu Tekst sa nastave;) (ne mogu bratam veceras vise kucat, smorih se, prvo sto sam poceo EKAVICOM da pricam, drugo sto su mi se prsti posvadjali)

ta je politika ideologija Ideologija je jedan od najspornijih pojmova koji se susreu u po1itickoj analizi. Iako se termin sad uglavnom upotrebljava neutralno, za oznaavanJe razviJene filozofije drutva ili pogleda na svet, u prolosti je imao krajnje negativno i pogrdno znaenje. Tokom svog postojanja, pojam ideologije je obino upotrebljavan kao politiko oruje za osudu i kritiku suprotstavlJenih verovanja i doktrina. Termin "ideologija" je 1796. skovao francuski filozof Destide Trasi. Upotrebio ga je za oznaavanje nove "nauke o idejama" (doslovno idejalogija) koja tei da otkrije izvore svesnog miljenja i ideja. De Trasi je oekivao da e ideologija stei status nauke kao to su zoologija i biologija. Ali, ovaj pojam dobio je trajnije znaenje u devetnaestom veku u delima Karla Marksa. Marks je ideologiju izjednaavao sa idejama "vladajue klase" koje podravaju klasni sistem i produavaju eksloataciju. U marksistikom znaenju, osnovna odlika ideologije jeste daje lana: ona zasenjuje i zbunjuje potinjene klase tako to od njih skriva protivrenosti na kojima su zasnovana sva klasna drutva. Ideologija posednike buroazije(buroaska ideologija) u kapitalizmu razvije iluzije, odnosno "lanu svest" meu proletarijatom, spreavajui ga da spozna injenicu da je eksploatisan. Marks niJe verovao da sva politika gledita imaju ideoloki karakter. Smatrao Je da je njegovo delo, kojim je pokuao da razotkrije process klasne eksploatacije i potinjavanja. Po njemu, moe se napraviti jasna razlika ;izmeu nauke i ideologije, istine i lai. Liberalizam napisano prethodno Podjela liberalizma napisano prethodno Konzerva nekakva napisano prethodno Paternalistiki Konzervativizam (zvui jebenije od svinjske gripe) Paternalistika grana konzervativne misli u potpunosti je u skladu s principima organicizma:, hijerarhije i dunosti, i zato se moe posmatrati kao posledica tradicionalnog konzervativizma. Paternalizam, koji se obino dovodi u vezu sa delima Bendamina Dizarelijaja (1804-1881), zasniva se na kombinaciji razboritosti i naela. Upozoravajui na opasnost da Velika Britanija bude podeljena na "dve nacije: bogate i siromane", Dizraeli je iskazao rairen strah od drutvene revolucije. Ovo upozorenje je izgledalo kao poziv privilegovanima da spoznaju svoj interes, jer je biloo neophodno da prihvate da je "reforma odozgo" bolja od "revolucije odozdo'(jao perverzije). U osnovi ove poruke bilo je pozivanje na naela dunosti i drutvene obaveze ukorenjene u neofeudalnim idejama kaoto su noblesse oblige. Nova desnica

Nova desnica predstavlja novinu u konzervativnoj misli i moe se smatrati vrstom kontrarevolucije protiv pomeranja ka dravnom :intervencionizrnu posle 1945. irenja liberalnih, odnosno progresivnih drutvenih vrednosti. Ideje nove desnice nastale su sedamdesetih godina dvadesetog veka kao posledica navodne propasti kejnzijanske sodjaldemokratije, koju je oznaio kraj posleratnog huma, i rastue zabrinutosti zbog rastakanja drutva i pada autoriteta. Ove ideje su bile najuticajnije u Velikoj Britaniji i SAD, gde su tokom osamdesetih godina dobile oblik taerizrna, odnosno reganizma, i izvrile suiti, ;moglo bi se rei svetski uticaj ha opte pomeranje od dravnih ka trino usmerenim oblicima organizacije. Ipak, nova desnica ne predstavlja toliko jedinstvenu i sistematinu filozofiju koliko pokuaj da se spoje dve razliite tradicije, koje se obino nazivaju"neoliberalizam" i "neokonzervativizam". Iako izmeu njih postoji pOlitika i ideoloka napetost, oni se mogu kombinovatiradi podrke stvaranju jake, ali rninirna1ne drave: po reima-Budru GambIa "slobodna ekonomija i jaka drava. Neoliberalizam NeoliberaIizarn je savremenija verzija klasine politike ekonomije koja je razvijena u delima ekonomistaslcibodnog trita. Nosei stubovi neoliberalizma su trite i pojedinac. Osnovni neoliberalni cilj je u potisnuti granice drave" poto se veruje da e neregulisani trini kapitalizam doneti delotvornost, privredni rasti raireno bogatstvo. Po tom gleditu,"mrtva ruka" drave gui inicijativu i koi preduzetnitvo; vlada, bez obzira na to koliko ima dobre namere, neminovno tetno utie na ljudsku delatnost . Neokonzervativizam Neokonzervativizam prihvata konzervativna drutvena naela iz devetnaestog veka. Konzervativna nova desnica pre svega eli da obnovi autoritet sugeriuipovratak tradicionalnim vrednostima, narocito onim koje se odnose na porodicu, veru i naciju. Smatra se da autoritet ,osigurava drutvenu stabilnost tako to obezbeUje disciplinu i jedinstvo i ini dobar ivot moguim. Stoga su neprijatelji neokonzervativizma popustljivost, kult sebe i "da se svako bavi svojim", u smislu vrednosti ezdesetih godina dvadesetog veka. l zaista, veliki broj onih koji sebe nazivaju neokonzervativcima u SAD bivi su liberali koji su se razoarali u progresivne reforme ere Kenedi-Donson. Sledea odlika neokonzervativizma je da negativno gleda na pojavu multikulturnilih i multiverskih drutava, jer ih razdiru sukobi i po prirodi su nestabilna. Socijalizam Socijalizam nije postao politika doktrina sve do ranog devetnaestog veka. On se razvio kao reakcija na pojavu industrijskog kapitalizma. Socijalizam je napoetku izrazio interese zanatlija koje je ugroavalo irenje fabrike proizvodnje, ali je ubrzo doveden u vezu s rastuom industrijskom radnikom klasom, "fabrikom hranom" rane industrijalizacije. U svom najranijem obliku socjalizam je uglavnom bio fundamentalistiki utopijski i revolucionaran. Imao je za cilj ukidanje kapitalistike

ekonomije zasnovane na trinoj razmeni, koju bi zamenilo kvalitativno frukije sodjalistiko drutvo, izgraeno, pre svega, na naelu zajednike svojine.(glavni zastupnik Karkl Koks, mislim Karl Marks). Elementi socijalizma Zajednica: Sutina socijalizma je u vienju ljudi kao drutvenih bia koje povezuje oveanstvo. Bratstvo: Poto su ljudi deo oveanstva, njih povezuje prijateljstvo, odnosno bratstvo. Drutvena jednakost: Jednakost predstavlja osnovnu vrednost socijalizma, koji se ponekad prikazuje kao oblik egalitarizma - verovanje u primat jednakosti uodnosu na druge vrednosti Potrebe: Naklonost prema j.ednakosti takoe je sadrana u socijalistikom uverenju da bi materijalna dobra trebalo da budu raspodeljena na osnovu potreba, a ne jednostavno na osnovu sposobnosti irada. Drutvena klasa: Socijalizam. se .esto dovodi u vezu soblikom klasne politike. Zajednika svojina: Odnos izmeu socijalizma i zajednike svojine je izuzetno sporno pitanje. Trei put Pojam treci put je neprecizan i tumaci se na razne nacine, zbog toga sto se zasniva na razlicitim idieoloskim tradicijama, poput modernog liberalizma, konzervativizma jedne nacije i savremene socijaldemokratije. Projekti treceg puta su razvijeni u mnogim zemljama. Ipak, mogu se izdvojiti odreene osobine treeg puta. Prva je uverenje da je socijalizam mrtav makar u obliku dravne intervencije "odozgo nadole"ne postoji alternativa onome to se u lanu etiri statute britanske Laburistike stranke naziva "dinamina trina privreda". Uporedo sa ovim ide i naelno prihvatanje globalizacije i verovanje da se kapitalizam pretvoriou "ekonomiju znanja", koja se prevashodno zasniva na informacionim tehnologijama, individualnim sposobnostima i fleksibilnostir,adnitva i preduzetnika. Druga osobina politike treeg puta je da, nasuprot liberalizmu, dodeljuje vladi kljunu privrednu i drutvenu ulogu, Ali, ta uloga je ograniena i usredsreena na podrku ostvarivanju meunarodne konkurentnosti. Ona se postieunapreivanjem obrazovanja i sposobnosti, i jaanjem zajednice l civilnog drutva, tako da mogu da izdre pritisak trinog kapitalizma. Na taj nain stanovitetreeg puta predstavlja vid liberalnog komunitarizma s jedne sirane, "novi individualizam" zalae se za ravnoteu izmeu prava i preduzetnitva i s druge, za drutvene obaveze i moralnu odgovornost Ideologija zatite ivotne sredine environmentalizam Iako se environmentalizam obino smatra novom ideologijom, koja je povezana s pojavom ekolokog pokreta zelenih nakraju dvadesetog veka, njegovi koreni seu do 19 veka i pobune protiv industrijalizacije. .Envrbrlvlovo iz naslova odraava brigu zbog tete koja se nanosi

Prirodi ubrzanim ekonomskim razvojem . ono to je environmentalizam ini radikalnim je injenica da nudi alternative antropocentrinom ovjeku(ovjeku u centru) stanovitu koje su prihvatile sve ostale ideologije, ona ne posmatra svijet jednostavno kao pogodan resurs za zadovoljavanje ljudskih potreba. Istiui znaaj ekologije, enviromevrblkejlk, ili kako ga neki njegove pristalice radije nazivaju ekologizam razvija ekocentrian pogled na svijet koji pokazuje ljudska bia samo akao deo prirode. Jedan od najuticajnijih teorija u ovoj oblasti je hiupoteza Gea koju je razvio Dzejms Lavlok. Ona prikazuje planet Zemlju kao ivi organizam koji prije svega pokuava da postane. Neki teoretiari su pokazali nakolnost prema religijama IStoka koje na glaavaju jedinstvenost ivota, kao to su, na primer, taoizam i zen budizam. Povrini ekologisti, ili svetlozeleni, kao to sun eke ekoloke grupe za pritisak, vjeruju da e poziv na samointeres i zdrav razum ubjediti oveanstvo da prihvati ekoloki zdrave politike i ivotne stilove. S druge strane duboki ekologisti, ili tamnozeleni, insistiraju na tome da e samo temeljna izmjena politikih prioriteta i volja da se intresi ekosistema stave ispred interesa pojedinaca konano obezbjediti opstanak planete i ljudi. Pripadnici obe grupe mogu se nai u antipartijskim partijama zelenih koje su se, poevi od sedamdesetih godina dvadestog vijeka, pojavile u Njemakoj, Austriji i drugdje u Evropi