69

NOVOGODI[WE NO]I U PRESTONICI I SLAVA PBPD

Prvo beogradsko peva~ko dru{tvo (PBPD), na{a najstarija muzi~ka insti-tucija (1853), za~etnik je brojnih tokova srpske kulture, prosvete, pozori{ta, duhovnosti, kulturne diplomatije i nacionalne istorije. Ovo Dru{tvo je, jo{ u prvih 50 godina rada, postalo deo imixa Beograda, pa su se wegove foto-grafije 1903. stavqale i na beogradske razglednice, na kojima je pisalo: Poz-drav iz Beograda. Izme|u ostalog, Beogradsko peva~ko dru{tvo je pokrenulo i javne proslave Nove godine, krajem 60-ih i po~etkom 70-ih godina 19. veka. NOVA GODINA U PRESTONICI U Beogradu - prestonici Kne`evine Srbije, koja se, polovinom 19. veka, kulturno tek budila, mnogo ve}a pa`wa se poklawala proslavama Bo`i}a, slava i balova, tokom zimskih meseci. Branislav Nu{i} je zapisao da su se “sva zabava i op{tewe dotad” odvijali “iza visokih avlijskih zidova”. Pre osnivawa Dru{tva, ti{inu Beograda, zavejanog snegom, tek ponekad bi poremetila svirka gra|anske bande, ~iji su svira~i, dobro uvijeni u ko`uhe i guweve, zastajali ispred pojedinih ku}a i svirali. Do~ek Nove godine je bio porodi~na svetkovina. U to vreme, nije postojalo uli~no osvetqewe, pa su ulice bile mra~ne i tihe. Po tradiciji, pe~ewe je do pono}i bilo - }ure}e, a od pono}i - prase}e. Tokom vladavine kneza Mihaila, novogodi{we zabave i balovi su dobili ve}i zamah. Imu}nije ku}e su mogle da priu{te za sebe muziku; slu`ene su krofne, od kojih je u jednoj bio zlatnik, za sre}u. Obi~aj darivawa nije postojao o Novoj godini, ve} o Detiwcima, Matericama, Oci-ma i Bo`i}u. Vremenom, novogodi{wa slavqa su po~ela da se, u mawim kru-govima, odr`avaju u boqim beogradskim kafanama, gostionicama i hotelima. Beogradsko peva~ko dru{tvo je bilo pionir u organizovawu novogodi{wih zabava, a ubrzo su postale i deo tradicije u prestonici, bile su veoma pose}ene, za wih je vladalo ogromno interesovawe i o wima se, po-tom, jo{ dugo govorilo. Na programu su uvek bili: zabavni koncertni nas-tup, igranka i poslu`ewe. S obzirom na to da je Nova godina bila porodi~no slavqe, a dru{tvo jo{ uvek patrijarhalno, da je Beograd tek oslobo|en od turskog ropstva i da nije bilo uli~ne rasvete, pa je do sve~ane sale, u kojoj se zabava odr`avala, trebalo do}i i vratiti se po mra~nim ulicama, jasno je da je povod i motiv morao biti veoma zna~ajan i jak - novogodi{we zabave

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 13. JANUAR 2019, GODINA 20, BR. 18

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

70

Dru{tva su podrazumevale bezbedna i renomirana mesta, okru`ewe i posetu uglednih gostiju i visok nivo umetni~kog programa. PRVI MUZI^KO-SCENSKI SPEKTAKL Sa svojim dirigentom, Stevanom Mokrawcem, Dru{tvo prire|uje Novogodi{wi gala-koncert, 31. decembra 1895 (po starom kalendaru), u dvorani gos-tionice Kolarac. Prire|en je pravi muzi~ko-scen-ski spektakl, za koji je scenario pisao ~lan Uprave Dru{tva i kwi`evnik Dragomir Brzak, ~uven po svome humoru. Program je imao tri dela, uz u~e{}e

De~ijeg hora BPD - najstarijeg De~ijeg hora na ovim prostorima (1884). De~iji hor je otvorio koncertni deo, izvo|ewem Mokraw~evih Obrednih kajdi. ̂ la-novi Hora su svirali i na instrumentima, a deca na de~ijim instrumentima. Dramski deo je zami{qen kao “pogrebni ispra}aj stare godine”, uz prigu{ena svetla, dok je Dragomir Brzak ~itao Pla~evno slovo staroj godini, koja je prono{ena na “samrtnom odru”. Kroz salu su i{li glasnici, nose}i trans-parente sa ispisanim uspesima i neda}ama Dru{tva u protekloj godini. U pono}, Nova godina je po~ela angelskom pesmom De~ijeg hora, dok se svetlo poja~avalo. Nova godina je no{ena na cvetnim kolima i sva u cve}u, na trans-parentima su napisane `eqe za budu}e dane. Za wom je i{ao ceo anslambl BPD - ~lanice Hora su bile obu~ene u narodne no{we iz svih krajeva Srp-stva, da bi simboli~no pokazale jedinstvo srpske nacije, a deca su oli~avala an|ele. Zaustaviv{i se nasred sale, me{oviti i De~iji hor BPD su, zajedno sa svim u~esnicima i gostima, otpevali himnu Bo`e pravde, posle ~ega je usledila igranka, koja je trajala do zore. SLAVA PBPD Na predlog svog predsednika, prof. \or|a M. Stanojevi}a (zname-nitog nau~nika, o kome smo pisali u pro{logodi{wem Saborniku br. 8), Skup{tina Dru{tva je donela odluku da po~ne da slavi Slavu, 1889. Dirigent Stevan Mokrawac je ukazao da bi za Svetiteqa-za{titnika trebalo uzeti Svetog Vasilija Velikog, budu}i da je na wegov praznik, 1/14. januara 1853, Dru{tvo i osnovano. Tako je Dru{tvo naredne godine nabavilo svoju slavsku ikonu, a 1891. je prvi put proslavilo Slavu, kada je ~inodejstvovao poglavar Srpske crkve, mitropolit srpski Mihailo (~ija se grobnica nalazi u Sa-bornoj crkvi), sa brojnim sve{tenstvom. Nastavi}e da je slavi neprekidno, kroz ~itavu daqu istoriju, i u nemogu}im uslovima, i onda kada se to nije smelo, i u krajwoj materijalnoj oskudici, i tokom ratnih godina - kandilo je u Dru{tvu gorelo, prinosio se, po meri svojih mogu}nosti i istorijskih datosti, prinos u ~ast Svetog Vasilija Velikog i u slavu Bo`iju. U prvoj polovini 20. veka, slavska sabrawa PBPD }e prerasti u jedan od centralnih doga|aja prestonice, na kojima su gostovale ugledne zvanice, kraqevi izas-lanici, li~nosti iz vrha Crkve i dr`ave, patrijarsi i vladike, predstavni-ci najva`nijih institucija, srpski dobrotvori i zadu`binari, predstavnici {tampe, ostala peva~ka dru{tva i brojni prijateqi PBPD. ^esto su sale,

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

72

U NEDEQI BOGOOTACA PROSLAVQAMO: 13.(31) Prep. Melanija; Sv. Dositej Zagreba~ki Ispovednik (Odan. Bo`i}a)14.(01) Obrezawe Gospodwe; Sv. Vasilije Veliki (Nova godina)15.(02) Prep. Serafim Sarovski; Sv. Silvestar (Pretpraz. Bogojavqewa)16.(03) Sv. prorok Malahija; Sveti mu~enik Gordije17.(04) Sabor 70 svetih apostola; Sveti Jevstatije Srpski18.(05) Sveti Teopemt i Teona - Krstovdan19.(06) Bogojavqewe

(Nastavak sa prethodne strane) “Istorija Srpske crkve ne mo`e se pisati, a da se ne pomene rad Prvog beogradskog peva~kog dru{tva. Ta istorija ne bi bila potpuna ako ovo Dru{tvo ne bi bilo obuhva}eno”. JUBILEJI Dru{tvo je slavska sabrawa spajalo i sa proslavama velikih jubile-ja svojih dirigenata i kompozitora, kao i drugih srpskih velikana, govore su dr`ali akademici i muzi~ki stru~waci, a nastupali su i znameniti solisti. Na slavskom koncertu 1981, prvi put je, u novijoj istoriji, sa me{ovitim nas-tupio i De~iji hor PBPD, pod upravom Georgija Maksimovi}a. NOVOGODI[WI KONCERTI Od 1995, na dan Slave Dru{tva, Saborna crkva u Beogradu je po~ela da odr`ava tradicionalne novogodi{we koncerte, najpre u hotelu Hajat, potom u Narodnom pozori{tu, na kojima je PBPD gost-doma}in, uz nastupe brojnih muzi~ara, ansambala, dramskih umetnika i uglednih gostiju. Tokom slavske ve~ere, Dru{tvo dodequje poveqe svojim po~asnim i zaslu`nim ~la-novima i dobrotvorima, a dru`ewe, pesma i radost susreta sa dragim qudima traju sve do danas, spajaju}i tako sva tri veka u kojima je Dru{tvo postojalo. Neka bi, molitvama Svetoga Vasilija Velikog, svim ~lanovima na{eg Prvog beogradskog peva~kog dru{tva u~e{}e u ovoj istorijskoj misiji bilo na spas du{a i radost neprolaznu...

Na Svetog Vasilija Velikog - Novu godinu, Sveta Liturgija po~iwe u 9:00. U nastavku, slu`i}emo slavski obred, povodom Slave na{eg hora,

Prvog beogradskog peva~kog dru{tva. Iste ve~eri, sa po~etkom u 18:00, na TV Studio B mo`ete pratiti direktan prenos Novogodi{weg koncerta

Saborne crkve u Narodnom pozori{tu, na kome }e, pored PBPD i De~ijeg hora PBPD, kao i svake godine, nastupiti i gosti iznena|ewa. Ove godine, sve~anost je posve}ena proslavi 800 godina samostalnosti Srpske crkve.U petak, na Krstovdan, u 7:30 po~iwu ^asovi, sa Svetom Liturgijom u nas-tavku. U subotu, na Bogojavqewe, Sveta Liturgija po~iwe u 9:00, a u nas-

tavku, slu`i}e se Veliko vodoosve}ewe, u porti Saborne crkve.

71

u kojima se Slava proslavqala, ma koliko velike bile, postajale tesne za tako veliki broj zvanica, a {tampa je redovno prenosila detaqe sa ovih proslava. Predsednici Dru{tva i ugledne li~nosti su dr`ali sve~ane govore, koje je {tampa, tako|e, prenosila. DUHOVNI SMISAO Po duhovnoj zakonitosti, Stevan Mokrawac, koji je Liturgiju zaodenuo u najlep{e note, za Svetite-qa-za{titnika Dru{tva je predlo`io jednog od dvojice najve}ih tvoraca Liturgije. Slavsko kandilo je upaqeno pred Svetim Vasilijem Velikim, koji je nazvan p~elom Crkve Hristove, koja vernima nosi med Pravoslavqa, med vere, duhovni med, med @ivota, a neprijateqe vere “bode `aokom svojom”. Ovo sabirawe meda duhovnosti i kulture u riznicu srpskog naroda i ~uvawe onoga {to je u wemu najsla|e, najzdravije, najdragocenije i najtrajnije - osta}e su{tinska odred-nica `ivota i rada PBPD. Nimalo slu~ajno, odluka o proslavqawu Slave Dru{tva doneta je u godini kada se proslavqalo i molitveno obele`avalo 1510 godina od prestavqewa Svetog Vasilija Velikog (379 g.). PBPD je slavilo Slavu i u Patrijar{iji, i na Bogoslovskom fakultetu, u Bogosloviji Svetoga Save, u Domu vojske (na mestu gde je 1903. osve{tano zemqi{te za podizawe Umetni~kog doma PBPD), Domu Kola srp-skih sestara, O[ Kraq Petar Prvi (pored Saborne crkve)... NEVREME NA SLAVU PBPD Slava Dru{tva se, 14. januara 1926, razlikovala od svih ostalih. Naime, u Beogradu je besnelo nezapam}eno nevreme: olujni vetar je obarao telefonske stubove i prekinuo `elezni~ke i telegrafske veze, obustavqen je saobra}aj, a ledena ki{a je prekrila sve ulice i zdawa, pa je prestonica bila kao okovana ledom. Vetar je nosio prolaznike i udarao ih o zidove i drve}e, pa uskoro vi{e nije bilo nikoga na ulicama. Na savskom pristani{tu je vladala prava bura: talasi su dostizali visinu ~ak i do dva i po metra i svom silinom udarali o okolne ku}e, koje su bile poplavqene i ruinirane. U gradu je, kako su izve{tavale novine, zavladala panika. Me|utim, i pored svega toga, proslavqena je Slava PBPD, u sali Doma Kola srpskih sestara, a izve{ta~ Politike je, narednog dana, sa `aqewem zakqu~io: “Poseta je bila prili~na, ali nije bila onakva kakvu zaslu`uje na{e najstarije, najboqe i najzaslu`nije peva~ko dru{tvo...” RATNE I POSLERATNE GODINE Od po~etka Drugog svetskog rata i prvih posleratnih godina, slavs-ka sabrawa Dru{tva su bila skromna, u krugu najbli`ih i najodanijih, ali se kandilo i slavska sve}a nikada nisu ugasili. Tokom logorskih dana patri-jarha Gavrila Do`i}a, pokroviteqa Dru{tva, slavski kola~ je prelamao we-gov zamenik, mitropolit skopski Josif, veliki prijateq Dru{tva. Od 1951, nastavilo se sa tradicijom odr`avawa koncerata o Slavi Dru{tva. Te go-dine, slavski obred je slu`io patrijarh srpski Vikentije, koji je, u sve~anom govoru, istakao: (Nastavak na slede}oj strani)