Saborna Džamija u Isfahanu

8/18/2019 Saborna Džamija u Isfahanu

1/14

Saborna džamija u Isfahanu je džamija u povijesnom središtu Isfahana koja

može se promatrati kao fantastična ilustracija evolucije džamija tijekom više od

12 stoljeća. Ona je najstarija sačuvana građevina takve vrste u Iranu i prototip za

kasnije džamije diljem srednje Azije. Zbog toga je upisana naUNESCO-v popismjesta svjetske baštine u Aziji.

Godine 1051., Isfahan je postao prijestolnica Seldžučkog Carstvač

Branitelji sunizma su željeli obnoviti Abasidski kalifat, a

prvi Togrulov arhitektonski kompleks bila je obnova Saborne džamije u Isfahanu.

Naime, ugledni povjesničar i geograf, Jakut al-Hamavi, navodi kako su Isfahanci

bili prisiljeni srušiti staru džamiju "zbog nedostatka drva" tijekom seldžučke

opsade.Seldžuci su isplanirali svoj gradski centar i trg u blizini postojeće džamije,tako da je njihov trg bio omeđen sjevernom stranom kompleksa.

Odlike

Kompleks, koji obuhvaća više od 20.000 m², također je prvi primjer islamske

zgrade koja je prilagodila dizajn sasanidske palače s četiri građevine oko

zajedničkog kvadratičnog dvorišta u islamsku sakralnu arhitekturu. Njegova četiri

nadsvođena portala(ajvana) gledaju jedan prema drugome u središnjemotvorenom dvorištu promjera 60 x 70 metara.Također, njegove dvo-opnaste

rebraste kupole predstavljaju arhitektonsku inovaciju koja je inspirirala graditelje

u cijeloj regiji. Južna kupola od raskošne opeke iznad mihraba (tzv. Gunbad-e

Harka ili "smeđa kupola") iz oko 1087. godine, izgrađena

tijekom seldžučke vlasti, djelo je vezira Nizam al-Mulka. Površine od 101 m² i

visinom od 20 metara, u svoje vrijeme bila je najveća kupola na svijetu[3].

Kompleks također posjeduje izuzetne dekorativne pojedinosti koji predstavljejustilska kretanja islamske umjetnosti tijekom više od tisuću godina. Tako je

štukom raskošno urešeni mihrab, ispod zapadnih arkada, naručio

mongolski kanOldžeitu, dok je safavidski doprinos bio izgradnja niša, minareta i

ukrašavanje zidova keramičkim pločicama s mozaičkimkaligrafskim natpisima

koji se skladno uklapaju u arhitektonsku cjelinu

https://hr.wikipedia.org/wiki/D%C5%BEamijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/D%C5%BEamijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/D%C5%BEamijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Isfahanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Isfahanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Isfahanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Iranhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Iranhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Iranhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Srednja_Azijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Srednja_Azijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Srednja_Azijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/UNESCOhttps://hr.wikipedia.org/wiki/UNESCOhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Popis_mjesta_svjetske_ba%C5%A1tine_u_Azijihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Popis_mjesta_svjetske_ba%C5%A1tine_u_Azijihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Popis_mjesta_svjetske_ba%C5%A1tine_u_Azijihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Popis_mjesta_svjetske_ba%C5%A1tine_u_Azijihttps://hr.wikipedia.org/wiki/1051.https://hr.wikipedia.org/wiki/1051.https://hr.wikipedia.org/wiki/1051.https://hr.wikipedia.org/wiki/Seld%C5%BEucihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Seld%C5%BEucihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sunitihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sunitihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sunitihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Abasidski_kalifathttps://hr.wikipedia.org/wiki/Abasidski_kalifathttps://hr.wikipedia.org/wiki/Abasidski_kalifathttps://hr.wikipedia.org/wiki/Togrulhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Togrulhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Togrulhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Jakut_al-Hamavihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Jakut_al-Hamavihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Jakut_al-Hamavihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Drvo_(materijal)https://hr.wikipedia.org/wiki/Drvo_(materijal)https://hr.wikipedia.org/wiki/Drvo_(materijal)https://hr.wikipedia.org/wiki/M%C2%B2https://hr.wikipedia.org/wiki/M%C2%B2https://hr.wikipedia.org/wiki/M%C2%B2https://hr.wikipedia.org/wiki/Sasanidsko_Carstvohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sasanidsko_Carstvohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sasanidsko_Carstvohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Islamska_arhitekturahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Islamska_arhitekturahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Islamska_arhitekturahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Portalhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Portalhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ajvanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ajvanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ajvanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Metarhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Metarhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Metarhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kupolahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kupolahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kupolahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mihrabhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mihrabhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mihrabhttps://hr.wikipedia.org/wiki/1087.https://hr.wikipedia.org/wiki/1087.https://hr.wikipedia.org/wiki/1087.https://hr.wikipedia.org/wiki/Seld%C5%BEucihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Seld%C5%BEucihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Seld%C5%BEucihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Vezirhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Vezirhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Vezirhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Saborna_d%C5%BEamija_u_Isfahanu#cite_note-3https://hr.wikipedia.org/wiki/Saborna_d%C5%BEamija_u_Isfahanu#cite_note-3https://hr.wikipedia.org/wiki/Islamska_umjetnosthttps://hr.wikipedia.org/wiki/Islamska_umjetnosthttps://hr.wikipedia.org/wiki/Islamska_umjetnosthttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kan&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kan&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kan&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kan&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Safavidsko_Carstvohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Safavidsko_Carstvohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Safavidsko_Carstvohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ni%C5%A1ahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ni%C5%A1ahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ni%C5%A1ahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Minarethttps://hr.wikipedia.org/wiki/Minarethttps://hr.wikipedia.org/wiki/Minarethttps://hr.wikipedia.org/wiki/Keramikahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Keramikahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Keramikahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kaligrafijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kaligrafijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kaligrafijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Keramikahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Minarethttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ni%C5%A1ahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Safavidsko_Carstvohttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kan&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kan&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Islamska_umjetnosthttps://hr.wikipedia.org/wiki/Saborna_d%C5%BEamija_u_Isfahanu#cite_note-3https://hr.wikipedia.org/wiki/Vezirhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Seld%C5%BEucihttps://hr.wikipedia.org/wiki/1087.https://hr.wikipedia.org/wiki/Mihrabhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kupolahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Metarhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ajvanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Portalhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Islamska_arhitekturahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sasanidsko_Carstvohttps://hr.wikipedia.org/wiki/M%C2%B2https://hr.wikipedia.org/wiki/Drvo_(materijal)https://hr.wikipedia.org/wiki/Jakut_al-Hamavihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Togrulhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Abasidski_kalifathttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sunitihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Seld%C5%BEucihttps://hr.wikipedia.org/wiki/1051.https://hr.wikipedia.org/wiki/Popis_mjesta_svjetske_ba%C5%A1tine_u_Azijihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Popis_mjesta_svjetske_ba%C5%A1tine_u_Azijihttps://hr.wikipedia.org/wiki/UNESCOhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Srednja_Azijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Iranhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Isfahanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/D%C5%BEamija


2/14


3/14


4/14

ULU DZAMIJA

Ulu Cami (Velika džamija) Izgrađena je u seldžučkom stilu po projetu Ali Neccara

u periodu od 1396 do 1399. godine prema nalogu Sultana Bayezida I.Predstavlja simbol rane osmanske arhitekture, a sa svojih 20 kupola i dva

minareta najveća je džamija u Bursi. Smatra se da je dvadeset kupola izgrađeno,

umjesto dvadeset zasebnih džamija, čiju je gradnu obećao Sultan Bayezid I za

pobjedu u bici kod Nikopolja 1396. godine. U unutrašnjosti se nalazi šadrvan na

kojem vjernici prije molitve (namaza) uzimaju abdest. Iznad šadrvana nalazi se

kupola kroz koju do unutrašnjšnjosti džamije prodire blaga svjetlost. Džamija je

najpoznatiji primjer islamske kaligrafije u svijetu, koja je ispisana na zidovima,

stubovima i na malim i velikim tanjirima. Unutar džamije su 192 monumentalna

zidna natpisa, koje su pisali poznati turski kaligrafi.

EDIRNE

Ove džamije su dobile posebno na važnosti otkako je nastupio sveti mjesecza muslimane, mjesec ramazan. Kako su tri džamije blizu jedna drugoj, ovomjesto u Edirneu se zove "zlatnim trokutom". Stanovnici često znaju reći da

posjetitelji nisu upoznali Edirne ukoliko nisu vidjeli pomenute tri džamije.

Džamija Selimija, koja je izgrađena naredbom sultana Selima II, pet stotinagodina služi kao primjer tursko-islamske umjetnosti. Džamija Mimara Sinanastoljećima je otvorena i u službi vjernicima.

Drugo djelo "zlatnog trokuta", džamija Uc Serefeli specifična je po tome što je to prva džamija u kojoj je napravljeno dvorište sa trijemom. U ovoj

džamiji, tri osobe se mogu penjati na munaru istovremeno, a da se pritom nesretnu. Temelje ove džamije bacio je Muslihiddin Aga 1537. godine, aizgradnja je trajala deset godina.

Eski džamiju je izgradio arhitekta Haci Alaaddin iz turskog grada


5/14

Konye.ŽOva džamija je među narodom poznata i kao "Yazili džamija"("džamija s napisima") zbog brojnih levhi ispisanih na zidovima.

ŠEHZADA

Džamija Šehzada u Istanbulskoj četvrti Fatih, za Sulejmana Veličanstvenog, u

spomen na njegovog sina Mehmeda koji je preminuo od malih boginja u 21

godini života. To je bilo prvo veliko djelo najvećeg osmanskog arhitekta Mimara

Sinana i smatra se prvim remek-djelom klasične osmanske arhitekture.

Arhitektura[

Prije džamije Sinan je izgradio oktogonalni turbe (mauzolej) kraljevića Mehmeda

od višebojnog kamena i terakotnim prozorskim okvirima i lukovima, trijemom idvostrukom kupolom. Iznutra je bogato ukrašen raskošnom keramikom iz Iznika,

a osim kraljevićeva sarkofaga u sredini, tu su tijela i njegove kćerke Humusah

Sultan i njegovog brata Cihangira. Iza ovog turbeta nalazi se i turbe velikog

vezira Rustem Paše Hrvata, zeta Sulejmana I., a uz njega i turbe Ibrahim Paše,

zeta Murata III. (djelo Ahmeda Čavuša iz 1601. god.).

Džamija ima ulazno dvorište s kolonadom stupova (avlu) koje je približne veličine

same džamije. Dvorište uokviruje portik s pet kupola na obje strane, čiji sustupovi građeni od izmjeničnih tambura bijelog i ružičastog mramora. U središtu

dvorišta je nadsvođena česma (šedrvan) koju je kasnije donirao sultan Murat IV..

Njezina dvaminareta imaju raskošne geometrijske ukrase u niskom reljefu

s inkrustacijama od terakote.

Sama džamija ima kvadratičan tlocrt sa središnjom kupolom koju podržavaju

četiri polukupole na četiri masivna stuba. Promjer joj je 19 x 19 metara, a visoka

je 37 metara. Tu je Sinan prvi put primjenio tehniku smještanja galerijskekolonade cijelom duljinom pročelja kako bi se izvana sakrili potpornji.

Iznutra je džamija pratila simetričan plan, ali njezino proširenje s narteksom ispod

četiri polukupole nije bilo najuspješnije jer je počivalo na četiri masiva stuba koji

su skraćivali prostor za molitvu, i Sinan ga nikada više nije ponovio.

https://hr.wikipedia.org/wiki/Istanbulhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Istanbulhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Istanbulhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sulejman_Veli%C4%8Danstvenihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sulejman_Veli%C4%8Danstvenihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sulejman_Veli%C4%8Danstvenihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Osmansko_carstvohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Osmansko_carstvohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Arhitekthttps://hr.wikipedia.org/wiki/Arhitekthttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mimar_Sinanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mimar_Sinanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mimar_Sinanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mimar_Sinanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Turbehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Turbehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Turbehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mauzolejhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mauzolejhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mauzolejhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Keramikahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Keramikahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Keramikahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Iznikhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Iznikhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Iznikhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Rustem_Pa%C5%A1ahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Rustem_Pa%C5%A1ahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Rustem_Pa%C5%A1ahttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ibrahim_Pa%C5%A1a&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ibrahim_Pa%C5%A1a&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ibrahim_Pa%C5%A1a&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Murat_III.https://hr.wikipedia.org/wiki/Murat_III.https://hr.wikipedia.org/wiki/Murat_III.https://hr.wikipedia.org/wiki/Stuphttps://hr.wikipedia.org/wiki/Stuphttps://hr.wikipedia.org/wiki/Stuphttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kupolahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kupolahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kupolahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mramorhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mramorhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mramorhttps://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cesmahttps://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cesmahttps://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cesmahttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=%C5%A0edrvan&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=%C5%A0edrvan&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=%C5%A0edrvan&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Sultanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sultanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Murat_IV.https://hr.wikipedia.org/wiki/Murat_IV.https://hr.wikipedia.org/wiki/Murat_IV.https://hr.wikipedia.org/wiki/Minarethttps://hr.wikipedia.org/wiki/Minarethttps://hr.wikipedia.org/wiki/Inkrustacijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Inkrustacijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Inkrustacijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Terakotahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Terakotahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Terakotahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Nartekshttps://hr.wikipedia.org/wiki/Nartekshttps://hr.wikipedia.org/wiki/Nartekshttps://hr.wikipedia.org/wiki/Nartekshttps://hr.wikipedia.org/wiki/Terakotahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Inkrustacijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Minarethttps://hr.wikipedia.org/wiki/Murat_IV.https://hr.wikipedia.org/wiki/Sultanhttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=%C5%A0edrvan&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cesmahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mramorhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kupolahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Stuphttps://hr.wikipedia.org/wiki/Murat_III.https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ibrahim_Pa%C5%A1a&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Rustem_Pa%C5%A1ahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Iznikhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Keramikahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mauzolejhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Turbehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mimar_Sinanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mimar_Sinanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Arhitekthttps://hr.wikipedia.org/wiki/Osmansko_carstvohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sulejman_Veli%C4%8Danstvenihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Istanbul


6/14

Sulejmanija , vrhunsko je djelo najvećeg osmanlijskog (otomanskog) arhitekta i

graditelja Sinana.

Njen klasičan tlocrt turskih bogomolja, primijenjen na varijantama na tisućama

mošeja nadahnut je Aja Sofijom. Ali kako je sjaj Justinijanove crkve trebao bitinadmašen, Sinan je isplanirao građevinu tako da je postavljanjem

savršenog kruga na savršeni kvadrat dobio ozbiljno geometrijsko remek-djelo u

kojem ukrasi igraju sekundarnu ulogu. Sve je podređeno velikom interijeru koji je

natkriven kupolama i smislu za uređeni prostor koji on odaje. Za razliku od

Justinijanove katedrale, ispred džamije nalazi se otvoreno dvorište sa stupovima,

a sama džamija je u žarištu grupe građevina u koju spada utemeljitev

grob, medresa, bolnica, kuhinje i hamami. Ovaj arhitektonski kompleks bio jenovost za islamski svijet i njegova harmoničnost bila je izvanredno obilježje

turskog graditeljstva.

Arhitektura

Džamiju čini skup kupola i lukova koji vodi do glavne kupole. Četiri

divovska stubau unutrašnjosti podupiru središnju kupolu i polukupolu iznad kible,

a 138 prozora od obojenog stakla propušta prigušeno svjetlo.

Pandantivi koji nose kupolu snažno su projicirani na vanjski volumen čime je

stvorena zona u obliku stepenaste krnje piramide. Kako je donji dio kupole (pojas

s prozorima) zakošen, na krnju piramidu položen je krnji stožac, a na njega, kao

najmonumentalniji mogući završetak – kupola. Kupola nije polulopta, nego je

segmentna, pa je čitava masa džamije oblikovana kao niz geometrijskih oblika

prekinutih u svom rastu i tako lišena samostalnosti. Upotrijebljeni geometrijski

oblici su narušeni u svojoj čistoći (u uglove kocke utisnute su tanke

mnogostrane prizme, a nosači kupole su izvedeni u vanjski volumen, dok su

stranice piramidalnog dijela kupole stepenaste, a stožac je po sredini obogaćen

vijencem).

https://hr.wikipedia.org/wiki/Osmansko_carstvohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Osmansko_carstvohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Osmansko_carstvohttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Otomani&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Otomani&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Otomani&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Arhitekthttps://hr.wikipedia.org/wiki/Arhitekthttps://hr.wikipedia.org/wiki/Arhitekthttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sinanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sinanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sinanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Turcihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Turcihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Turcihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Aja_Sofijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Aja_Sofijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Aja_Sofijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Justinijanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Justinijanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Justinijanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Krughttps://hr.wikipedia.org/wiki/Krughttps://hr.wikipedia.org/wiki/Krughttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kvadrathttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kvadrathttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kvadrathttps://hr.wikipedia.org/wiki/D%C5%BEamijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/D%C5%BEamijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/D%C5%BEamijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Medresahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Medresahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Medresahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Hamamhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Hamamhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Hamamhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kupolahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kupolahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kupolahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Luk_(arhitektura)https://hr.wikipedia.org/wiki/Luk_(arhitektura)https://hr.wikipedia.org/wiki/Luk_(arhitektura)https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Stub&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Stub&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kibla&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kibla&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kibla&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Pandantivhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Pandantivhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Piramida_(geometrija)https://hr.wikipedia.org/wiki/Piramida_(geometrija)https://hr.wikipedia.org/wiki/Piramida_(geometrija)https://hr.wikipedia.org/wiki/Sto%C5%BEachttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sto%C5%BEachttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sto%C5%BEachttps://hr.wikipedia.org/wiki/Prizmahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Prizmahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Prizmahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Prizmahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sto%C5%BEachttps://hr.wikipedia.org/wiki/Piramida_(geometrija)https://hr.wikipedia.org/wiki/Pandantivhttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kibla&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Stub&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Luk_(arhitektura)https://hr.wikipedia.org/wiki/Kupolahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Hamamhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Medresahttps://hr.wikipedia.org/wiki/D%C5%BEamijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kvadrathttps://hr.wikipedia.org/wiki/Krughttps://hr.wikipedia.org/wiki/Justinijanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Aja_Sofijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Turcihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sinanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Arhitekthttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Otomani&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Osmansko_carstvo


7/14

Rešetkasti zidovi toliko su otvoreni prozorima da su postali nesposobni da nose

kupolu, te su njen teret preuzeli rasteretni lukovi. Lukovi izlaze iz

ugaonih pilastara u visini unutrašnje galerije i penju se do iste visine kao i pilastri.

Unutrašnjost je oblikovana kao velik, jedinstven prostor, prazan i obilatoosvijetljen, ali statičan. Oplata od fajansnih pločica pokriva sve plohe unutrašnjeg

volumena i svojim ornamentom naglašeno odvaja plohu od plohe. Te plohe su

još i slikarski istaknute, a biljni motiviornamenta na pločicama, složeni

u apstraktne sheme, nadalje raščlanjuju prostor.

DZAMIJA SELIMA II

Selimija najvažnije je djelo najvećeg osmanlijskog(osmanskog) arhitekta i

graditelja Sinana (1489.-1588.). Džamija sa svojim društvenim kompleksom

(medresa, bazar , sat-kula, vanjsko dvorište i knjižnica) je 2011. godine upisana

na UNESCO-v popis mjesta svjetske baštine u Europi kao "najskaldniji izraz

osmanske arhitekture gdje građevine oko džamije djeluju kao jedinstvena

institucija.

Minareti Selimije

https://hr.wikipedia.org/wiki/Pilastarhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Pilastarhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Pilastarhttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fajansa&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fajansa&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fajansa&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Ornamenthttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ornamenthttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ornamenthttps://hr.wikipedia.org/wiki/Apstrakcijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Apstrakcijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Apstrakcijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Osmansko_carstvohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Osmansko_carstvohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Osmanlijehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Osmanlijehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Osmanlijehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Arhitekthttps://hr.wikipedia.org/wiki/Arhitekthttps://hr.wikipedia.org/wiki/Arhitekthttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sinanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sinanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sinanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Medresahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Medresahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Medresahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Bazarhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Bazarhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Bazarhttps://hr.wikipedia.org/wiki/UNESCOhttps://hr.wikipedia.org/wiki/UNESCOhttps://hr.wikipedia.org/wiki/UNESCOhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Popis_mjesta_svjetske_ba%C5%A1tine_u_Europihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Popis_mjesta_svjetske_ba%C5%A1tine_u_Europihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Popis_mjesta_svjetske_ba%C5%A1tine_u_Europihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Salimiye_Masjid.jpghttps://hr.wikipedia.org/wiki/Popis_mjesta_svjetske_ba%C5%A1tine_u_Europihttps://hr.wikipedia.org/wiki/UNESCOhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Bazarhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Medresahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sinanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Arhitekthttps://hr.wikipedia.org/wiki/Osmanlijehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Osmansko_carstvohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Apstrakcijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ornamenthttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fajansa&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Pilastar


8/14

Džamiju, koja je podignuta za Sulejmanovog sina Selima II. u prijestolnici

pokrajine Edirne, završena je kada je Sinan već zašao u osamdesete godine

života.

Arhitektura

Unutrašnjost Selimije

Pogled na kupolu iznutra

Njen klasičan tlocrt turskih bogomolja, primijenjen na varijantama na tisućama

mošeja sagrađenih od 15. do 19. stoljeća, nadahnut je Aja Sofijom. Ali kako je

sjaj Justinijanovecrkve trebao biti nadmašen, Sinan je isplanirao građevinu tako

da je postavljanjem savršenog kruga na savršeni kvadrat dobio ozbiljno

geometrijsko remek-djelo u kojem ukrasi igraju sekundarnu ulogu. Sve je

podređeno velikom interijeru koji je natkriven kupolama i smislu za uređeni

prostor koji on odaje. Za razliku od Justinijanove katedrale, ispred džamije nalazi

se otvoreno dvorište sa stupovima, a sama džamija je u žarištu grupe građevina

u koju spada utemeljitev grob, medresa, bolnica, kuhinje za siromašne i hamami.

Ovaj arhitektonski kompleks bio je novost za islamski svijet i njegova

harmoničnost bila je izvanredno obilježje turskog graditeljstva.

https://hr.wikipedia.org/wiki/D%C5%BEamijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/D%C5%BEamijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sulejmanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sulejmanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sulejmanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Selim_II.https://hr.wikipedia.org/wiki/Selim_II.https://hr.wikipedia.org/wiki/Selim_II.https://hr.wikipedia.org/wiki/Turcihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Turcihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Turcihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Aja_Sofijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Aja_Sofijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Aja_Sofijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Justinijanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Justinijanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Krughttps://hr.wikipedia.org/wiki/Krughttps://hr.wikipedia.org/wiki/Krughttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kvadrathttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kvadrathttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kvadrathttps://hr.wikipedia.org/wiki/D%C5%BEamijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/D%C5%BEamijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/D%C5%BEamijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Medresahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Medresahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Medresahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Hamamhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Hamamhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Hamamhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Selimiye_Mosque,_Dome.jpghttps://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Selimiye_Mosque_inside.jpghttps://hr.wikipedia.org/wiki/Hamamhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Medresahttps://hr.wikipedia.org/wiki/D%C5%BEamijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kvadrathttps://hr.wikipedia.org/wiki/Krughttps://hr.wikipedia.org/wiki/Justinijanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Aja_Sofijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Turcihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Selim_II.https://hr.wikipedia.org/wiki/Sulejmanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/D%C5%BEamija


9/14

Kako je podignuta na platformi na rubu grada, svojim okvirom vertikalnih linija

četiri minaretadominira krajolikom. Minareti koji poput igala paraju nebo, visoki su

oko 90 metara, a široki samo 4 metra. Samo su carske džamije smjele imati više

minareta, a Selimija je posebna jer su one obično imale samo dva. Džamija jetakođer posebna jer ima kupolu koja je veća od kupole Sv. Sofije (što je Sinan

volio da ističe) i iznutra izgleda kao da lebdi nepoduprta. Njezina težina je vješto

razdijeljena preko kruga potpornih zidova i polukopola na osam

potpornih stupova (od milja nazvanih – slonovskim nogama) i seriju lukova ispod

njih. Sinan je u Selimiji usavršio ideje i sredstva iskušane u starijim građevinama

i postigao otomanski ideal – postavljanje savršenog kruga iznad savršenog

kvadrata. Iznutra je centralni plan istaknut mujezinom(platformom) u središtu

ispod kupole. Prozori sa svakog kata osvjetljavaju unutrašnjost od kamena boje

krema, suzdržane keramičke dekoracije i sja jnih tepiha.

DZAMIJA AHMEDA

Ahmedija ili Džamija Sultana Ahmeda je turska državna džamija i

znamenitost Istanbula, najvećeg turskog gr ada i nekadašnje

prijestolnice Osmanskog Carstva (od 1453. do 1923.). Ona je jedna od nekolicine

znanih i kao Plave džamije zbog plave keramike kojom su ukrašene površine

vanjskih zidova. Izgrađena je tijekom vladavine Ahmeda I. Poput ostalih džamija,

sadrži grobnicu osnivača,medresu i predvorje. Ahmedija je danas jedna od

glavnih turističkih atrakcija u Istanbulu[1].

Nakon ponižavajućeg mira u Zsitvatoroku kojim je porazom okončao rat

Osmanlija protiv Perzije, sultan Ahmed I. je odlučio napraviti veliku džamiju u

Istanbulu kako bi udobrovoljio Alahu. Bila je to prva velika džamija nakon 40 godina. Z arazliku od prijašnjih džamija koje su Ahmedovi prethodnici plaćali

ratnim plijenom, Ahmed je zbog ratnih gubitaka bio primoran posegnuti u državnu

blagajnu. Ovo je izazvalo bijes obrazovanih službenika (Alima).

https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Platforma&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Platforma&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Platforma&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Minarethttps://hr.wikipedia.org/wiki/Minarethttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kupolahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kupolahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kupolahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Stuphttps://hr.wikipedia.org/wiki/Stuphttps://hr.wikipedia.org/wiki/Stuphttps://hr.wikipedia.org/wiki/Luk_(arhitektura)https://hr.wikipedia.org/wiki/Luk_(arhitektura)https://hr.wikipedia.org/wiki/Luk_(arhitektura)https://hr.wikipedia.org/wiki/Mujezinhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mujezinhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mujezinhttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tepih&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tepih&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tepih&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/D%C5%BEamijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/D%C5%BEamijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/D%C5%BEamijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Istanbulhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Istanbulhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Istanbulhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Turskahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Turskahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Turskahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Osmansko_Carstvohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Osmansko_Carstvohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Osmansko_Carstvohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ahmed_I.https://hr.wikipedia.org/wiki/Ahmed_I.https://hr.wikipedia.org/wiki/Ahmed_I.https://hr.wikipedia.org/wiki/Medresahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Medresahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Medresahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ahmedija#cite_note-1https://hr.wikipedia.org/wiki/Ahmedija#cite_note-1https://hr.wikipedia.org/wiki/Ahmed_I.https://hr.wikipedia.org/wiki/Ahmed_I.https://hr.wikipedia.org/wiki/Ahmed_I.https://hr.wikipedia.org/wiki/Alahhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Alahhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Alahhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Alahhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ahmed_I.https://hr.wikipedia.org/wiki/Ahmedija#cite_note-1https://hr.wikipedia.org/wiki/Medresahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ahmed_I.https://hr.wikipedia.org/wiki/Osmansko_Carstvohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Turskahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Istanbulhttps://hr.wikipedia.org/wiki/D%C5%BEamijahttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tepih&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Mujezinhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Luk_(arhitektura)https://hr.wikipedia.org/wiki/Stuphttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kupolahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Minarethttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Platforma&action=edit&redlink=1


10/14

Džamija se počela graditi na prestižnom mjestu negdašnje Konstantinove

palače gledajući na Aja Sofiju (tada najposjećeniju džamiju u Istanbulu)

i hipodrom. Veliki dio južne strane džamije se nastavlja na temelje i svodove

podruma Konstantinove palače. Nekoliko palača, koje su već postojale na tommjestu, moralo je biti kupljeno (po velikoj cijeni) i srušeno (poput

palače Mehmed-paše Sokolovića).

Gradnja je započela postavljanjem kamena temeljca od strane samog sultana.

On je za gradnju zadužio svog kraljevskog arhitekta Mehmed Agu, učenika i

glavnog asistenta slavnog Sinana. Organizacija izgradnje je detaljno opisana u

osam knjiga koje se danas nalaze u muzeju Topkapı palače. Džamija je svečano

otvorena molitvom sultana u državnoj loži (hünkâr mahfil). No, posljednji radovina džamiji su dovršeni tek za njegova nasljednika Mustafe I.

Pogled na kupole i polukupole

Nacrt džamije se temelji na dvostoljetnoj arhitektonskoj

tradiciji osmanskih džamija i Bizantskih crkvi. Ona spaja bizantske elemente

obližnje Aje Sofije s tradicionalnom islamskom arhitekturom i smatra se na jvećom

džamijom klasičnog perioda otomanskog carstva (1437.1703.) [2]. Arhitekt

Mehmed Aga je uspio spojiti ideje svog učitelja Sinana u neviđenu veličinu i sjaj.No, u unutrašnjosti nedostaje njegove kreativnosti.

Tlocrt džamije je nepravilan jer je arhitekt morao uklopiti neravno tlo na lokaciji.

Pan džamije je temeljen na džamiji Šehzadi, prvom važnom djelu arhitekta

Sinana, koja je imala isti kvadratičan plan i veliko dvorište. Ovaj hram je

https://hr.wikipedia.org/wiki/Konstantin_Velikihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Konstantin_Velikihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Konstantin_Velikihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Konstantin_Velikihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Aja_Sofijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Aja_Sofijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Aja_Sofijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Hipodromhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Hipodromhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Hipodromhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mehmed-pa%C5%A1a_Sokolovi%C4%87https://hr.wikipedia.org/wiki/Mehmed-pa%C5%A1a_Sokolovi%C4%87https://hr.wikipedia.org/wiki/Mehmed-pa%C5%A1a_Sokolovi%C4%87https://hr.wikipedia.org/wiki/Mehmed-pa%C5%A1a_Sokolovi%C4%87https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sedefhar_Mehmet_A%C4%9Fa&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sedefhar_Mehmet_A%C4%9Fa&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sedefhar_Mehmet_A%C4%9Fa&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Sinanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sinanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sinanhttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Topkap%C4%B1&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Topkap%C4%B1&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Topkap%C4%B1&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Mustafa_I.https://hr.wikipedia.org/wiki/Mustafa_I.https://hr.wikipedia.org/wiki/Mustafa_I.https://hr.wikipedia.org/wiki/Osmansko_Carstvohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Osmansko_Carstvohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Osmansko_Carstvohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Bizanthttps://hr.wikipedia.org/wiki/Bizanthttps://hr.wikipedia.org/wiki/Bizanthttps://hr.wikipedia.org/wiki/Aja_Sofijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Aja_Sofijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ahmedija#cite_note-2https://hr.wikipedia.org/wiki/Ahmedija#cite_note-2https://hr.wikipedia.org/wiki/Ahmedija#cite_note-2https://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Sultan_Ahmed_Mosque.jpghttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ahmedija#cite_note-2https://hr.wikipedia.org/wiki/Aja_Sofijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Bizanthttps://hr.wikipedia.org/wiki/Osmansko_Carstvohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mustafa_I.https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Topkap%C4%B1&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Sinanhttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sedefhar_Mehmet_A%C4%9Fa&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Mehmed-pa%C5%A1a_Sokolovi%C4%87https://hr.wikipedia.org/wiki/Hipodromhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Aja_Sofijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Konstantin_Velikihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Konstantin_Veliki


11/14

nadsvođen sustavom brojnih kupola i polu-kupola (od kojih svaku podupiru po tri

eksedre), a završava velikom.. Kupole podupiri golemi stupovi poput onih

na Selimiji u Edirneu. Glavna fasada je gledala na hipodrom. Mehmed Paşa je

bio veoma oprezan i dao ih je izgraditi izrazito masivnima, pa su ih podrugljivoprozvali “slonovim stopama”. Ipak, općenit dojam džamije na promatrača je

snažan u harmoniji stupnjevanja kupola koje vode prema glavnoj središnjoj

kupoli.

Fasada prostranog unutrašnjeg dvorišta je urađena poput onoga na Sulejmaniji,

osim dodataka minareta na kutovima kutnih kupola. Dvorište je veliko poput

same džamije i okruženo je kolonadom nadsvođenih arkada (revak). Samo

monumentalni uski portal dvorišta pres jeca kolonadu arkada. U sredini joj senalazi šestostrana fontana koja izgleda malena prema veličini dvorišta, a njena

kupola ima stalaktitnu konstrukciju iznad koje je mala rebrasta kupola na

visokom tamburu.

Iznad vrata na zapadnom ulazu se nalazi teški metalni lanac koji je tu stajao kako

bi sultan (koji je jedini smio tu ući jašući na konju) morao sagnuti glavu pri ulasku.

Ovaj simbolični lanac je osiguravao poniznost vladara u božjoj blizini.

Unutrašnjost džamije s pogledom na mihrab (u daljini) i vladarskom ložom (desno)

Donji dijelovi unutrašnjih zidova i stubova ukrašeni su s preko 20,000 ručno

izrađenih keramičkih pločica s preko 50 raznih oblika tulipana (izrađenih

u Izniku (drevna Nicaea). Dok su pločice donjih nivoa tradicionalnije u dizajnu,

one na gornjim galerijama su plamteće u prikazu cvijeća, voća i čempresa.

https://hr.wikipedia.org/wiki/Kupolahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kupolahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kupolahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Selimijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Selimijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Selimijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Edirnehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Edirnehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Edirnehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Arkadahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Arkadahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Arkadahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Stalaktitihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Stalaktitihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Stalaktitihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Tamburhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Tamburhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Tamburhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mihrabhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mihrabhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mihrabhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Iznikhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Iznikhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Iznikhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Mosq-ahmet0008.jpghttps://hr.wikipedia.org/wiki/Iznikhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mihrabhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Tamburhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Stalaktitihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Arkadahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Edirnehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Selimijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kupola


12/14

Izrađene su pod budnim okom lončarskog majstora No, kako je cijenu pločica

sultan unaprijed dogovorio i nije se smjela mijenjati, ni kada im je tržišna

vrijednost porasla, one kasnije postavljene su slabije kvalitete. Boje su im

izblijedile ili se promijenile (crvena u rđavu, a zelena u tamno plavu), a glazura im je izgubila sjaj.

Pogled na unutrašnje dekoracije središnje kupole

Više od 200 vitraja zanimljivog dizajna propuštaju prirodno svjetlo koje se spaja

sa svjetlošću s lustera u obliku nojevih jaja (zbog vjerovanja kako ovaj oblik

onemogućava pojavu paučine).[3]. Ukrasi su uglavnom stihovi iz Kurana, većinomdjelo slikara Gubarija, kojeg su smatrali najvećim kaligrafom svog vremena.

Podovi su prekriveni tepisima koje vjernici sami mijenjaju ako dotraju i izgube

sjaj. Podovi središnje galerije su ukrašeni bogatim inkrustacijama. Središnja

https://hr.wikipedia.org/wiki/Ahmedija#cite_note-3https://hr.wikipedia.org/wiki/Ahmedija#cite_note-3https://hr.wikipedia.org/wiki/Ahmedija#cite_note-3https://hr.wikipedia.org/wiki/Kuranhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kuranhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kuranhttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Seyyid_Kasim_Gubari&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Seyyid_Kasim_Gubari&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Seyyid_Kasim_Gubari&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Inkrustacijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Inkrustacijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Inkrustacijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Blue_mosque_Istanbul_2007_Roof.jpghttps://hr.wikipedia.org/wiki/Inkrustacijahttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Seyyid_Kasim_Gubari&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Kuranhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ahmedija#cite_note-3


13/14

kupola ima 28 prozora (od kojih su 4 slijepa), a svaka polukupola ima 14, dok

eksedra ima 5.

Mihrab je vješto isklesan od najboljeg marora sa stalatitnim nišama i dvostrukom

pločom s natpisima iznad. S desna mu se nalazi bogato ukrašena“propovjedaonica” (minber ), odakle Imam vodi molitvu svako podne, petkom i na

blagdane. On se načazi na takvom mjsetu da se može ćuti i kada je džamija

najpunija.

Kraljevski kiosk se nalazi u jugoistočnom kutu, a sastoji se od platforme, lože i

dvije manje sobe za odmor koje su povezane s kraljevskom ložom (hünkâr

mahfil) na gornjoj galeriji. Ona je postala sjedištem velikog vezira za vrijeme

pobune Janjičara. Ovu ložu nosi 10 stupova i ima svoj osobni mihrab koji jeukrašen ružama od jantara i zlata[4] te sa stotinu pozlaćenih stihova iz Kurana[5]

Na velikim zidnim pločama Ametli Kasım Gubarım, slavni kaligraf iz 17. st., je

napisao imena kalifa i stihove iz Kurana, ali su danas zamjenjeni čestim

restauracijama.

Topkapi Saraj koja je skoro 400 godina bila glavnom

rezidencijom osmanskih sultana Palača je tada bila mjesto održavanje mnogih

povijesnih državnih događaja i kraljevskih zabava danas jemuzej koji ima veliku i

vrijednu kolekciju spomenika i umjetnina (poput ogrtača i mača

proroka Muhameda, ali iHrvojevog misala), ali i jedno od glavnih turističkih

atrakcija Istanbula.

God. 1985., Topkapi Saraj je, zajedno s ostalim spomenicima "Povijesne jezgre

Istanbula", upisan naUNESCO-v popis mjesta svjetske baštine u Europi kao

"najbolji primjer kompleksa palače iz osmanskog razdoblja".

Izgradnja palače Topkapi Saraj započela je 1459. godine po

naredbi sultana Mehmeda II., osvajačabizantskog Konstantinopola. Ime mu na

https://hr.wikipedia.org/wiki/Imamhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Imamhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Imamhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Vezirhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Vezirhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Vezirhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Janji%C4%8Darhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Janji%C4%8Darhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Janji%C4%8Darhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Jantarhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Jantarhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Jantarhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ahmedija#cite_note-4https://hr.wikipedia.org/wiki/Ahmedija#cite_note-4https://hr.wikipedia.org/wiki/Ahmedija#cite_note-5https://hr.wikipedia.org/wiki/Ahmedija#cite_note-5https://hr.wikipedia.org/wiki/Kaligrafijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kaligrafijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kaligrafijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kalifhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kalifhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kalifhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Otomansko_Carstvohttps://sh.wikipedia.org/wiki/Otomansko_Carstvohttps://sh.wikipedia.org/wiki/Sultanhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Sultanhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Sultanhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Muzejhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Muzejhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Muhamedhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Muhamedhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Muhamedhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Hrvojev_misalhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Hrvojev_misalhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Hrvojev_misalhttps://sh.wikipedia.org/wiki/UNESCOhttps://sh.wikipedia.org/wiki/UNESCOhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Lista_mjesta_svjetske_ba%C5%A1tine_u_Evropihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Lista_mjesta_svjetske_ba%C5%A1tine_u_Evropihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Lista_mjesta_svjetske_ba%C5%A1tine_u_Evropihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Sultanhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Sultanhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Mehmed_IIhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Mehmed_IIhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Mehmed_IIhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Bizantsko_carstvo/Latini%C4%8Dna_verzijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Konstantinopoljhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Konstantinopoljhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Konstantinopoljhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Konstantinopoljhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Bizantsko_carstvo/Latini%C4%8Dna_verzijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Mehmed_IIhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Sultanhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Lista_mjesta_svjetske_ba%C5%A1tine_u_Evropihttps://sh.wikipedia.org/wiki/UNESCOhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Hrvojev_misalhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Muhamedhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Muzejhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Sultanhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Otomansko_Carstvohttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kalifhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kaligrafijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ahmedija#cite_note-5https://hr.wikipedia.org/wiki/Ahmedija#cite_note-4https://hr.wikipedia.org/wiki/Jantarhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Janji%C4%8Darhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Vezirhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Imam


14/14

turskom znači "Palača topovske kapije" jer je izgrađena na mjestu gradskih vrata

Konstantinopola koja su uništena turskim topovima.

Na vrhuncu moći Osmanskog carstva palača je bila grad u malom i u njoj je

živjelo oko 4,000 ljudi odjednom i pokrivala je veće područje uz obalu negodanas (oko 700,000 m²). Kompleks se širio stoljećima, obično u obnovama

nakon katastrofa kao što su potres 1509. i požar 1665. godine. Koncem 17.

stoljeća palača gubi svoj značaj jer sultani više vremena provode u svojoj novoj

palači na Bosporu. Naposlijetku je sultan Abdul Medžid I. premjestio dvor u

novoizgrađenu palaču u stilu europskog historicizma, Dolmabahçe. No, ipak su

neke funkcije, poput carske riznice, knjižnice, džamije i kovačnice novca,

zadržane u Topkapi Saraju.Palača je kompleks koji čini palača s četiri glavna dvorišta, poput odvojenih

domaćinstava (Aulus) sa stotinama prostorija i mnogo manjih građevina na

području od 592,600 m². U njoj se nalaze džamije, bolnica, pekare i kovačnica.

Samo najvažnije prostorije su otvorene za javnost, a ostatak strogo čuvaju

predstavnici ministarstva i oružane snage turske vojske.

Carska vrata (Bâb-ı Hümâyûn) vode do prvog dvorišta u kojem su bili uredi i

uprava. U drugo dvorište su vodila "Vrata pozdrava" (Bâb-üs Selâm) gdje senalazila carska vijećnica (sofa) i riznica. "Vrata čednosti" (Bâbüssaâde) su vodila

u treće dvorište u kojemu je bio harem(Harem-i Hümayûn) i unutarnje privatne

prostorije sultana poput privatne škole (enderun). U četvrtom dvorištu koje poput

terse gleda na Bospor, su bile privatne prostorije i građevine za dnevni boravak

sultana.

Osim što je palača izvanredan primjer osmanske arhitekture, u njoj se nalaze i

vrijedni primjerci carskog namještaja, porculana, odjeće, oružja, iluminiranihrukopisa (među kojima i Hrvojev misal), kaligrafija i freski, kao i izlošci nakita i

drugih vrijednosti iz osmanske riznice.
https://sh.wikipedia.org/wiki/Tophttps://sh.wikipedia.org/wiki/Tophttps://sh.wikipedia.org/wiki/Tophttps://sh.wikipedia.org/wiki/Bosforhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Bosforhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Bosforhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Abdul_Med%C5%BEid_Ihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Abdul_Med%C5%BEid_Ihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Abdul_Med%C5%BEid_Ihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Historicizamhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Historicizamhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Historicizamhttps://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Dolmabah%C3%A7e&action=edit&redlink=1https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Dolmabah%C3%A7e&action=edit&redlink=1https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Dolmabah%C3%A7e&action=edit&redlink=1https://sh.wikipedia.org/wiki/Haremhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Haremhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Haremhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Namje%C5%A1tajhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Namje%C5%A1tajhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Namje%C5%A1tajhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Porcelanhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Porcelanhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Porcelanhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Iluminacija_(manuskript)https://sh.wikipedia.org/wiki/Iluminacija_(manuskript)https://sh.wikipedia.org/wiki/Iluminacija_(manuskript)https://sh.wikipedia.org/wiki/Iluminacija_(manuskript)https://sh.wikipedia.org/wiki/Hrvojev_misalhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Hrvojev_misalhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Hrvojev_misalhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Kaligrafijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Kaligrafijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Kaligrafijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Nakithttps://sh.wikipedia.org/wiki/Nakithttps://sh.wikipedia.org/wiki/Nakithttps://sh.wikipedia.org/wiki/Nakithttps://sh.wikipedia.org/wiki/Kaligrafijahttps://sh.wikipedia.org/wiki/Hrvojev_misalhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Iluminacija_(manuskript)https://sh.wikipedia.org/wiki/Iluminacija_(manuskript)https://sh.wikipedia.org/wiki/Porcelanhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Namje%C5%A1tajhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Haremhttps://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Dolmabah%C3%A7e&action=edit&redlink=1https://sh.wikipedia.org/wiki/Historicizamhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Abdul_Med%C5%BEid_Ihttps://sh.wikipedia.org/wiki/Bosforhttps://sh.wikipedia.org/wiki/Top

Documents

Saborna Džamija u Isfahanu