8/6/2019 psihijatrija 97

1/2

Zorica Milievi, rodjena 05.04.1957. godine, iz Zveke (Obrenovac),trgovac po znaimanju,trenutno nezaposlena, razvedena, majka 2 sina (31 i 27 godina), desnoruka. Ovo joj je prvahospitalizacija,dola je dobrovoljno uz sugestiju lekara, primila je Dr. Zorana Pavlovi05.05.2011. godine.

Glavne tegobe: nesanica,uznemirenost i strah da ce se starijem sinu, za kojeg navodi da jenarkoman, neto loe desiti.

Sadanja bolest: tegobe su poele pre otprilike 6 do 7 godina (2004-2005.) kada je primetila promene ponaanja njenog starijeg sina. Zbog sumnje da koristi narkotike neprestano je vrila pritisak na njega ne bi li on to priznao,zbog ega on odlazi od kue i poinje da ivi kod tadandevojke. Sve to je potvrdilo njene sumnje,znajui da je dotina devojka poznata po korienjunarkotika. U meuvremenu njena uznemirenost postaje jos vea i jaa kada jos sin odlazi uzatvor zbog heroina koji je policija pronala kod njega. Za sve to vreme ona ne radi i ekonomssituacija je bila jo jedan podsticaj za zabrinutost. Nakon godinu dana provedenih u zatvoru sin

se vraa da ivi sa devojkom, ali nakon kratkog vremena njihova veza se okonava i on se vrakuci. Pre 3 godine (2008.) pacijentkinja uspeva da nagovori sina da se obrate lekaru i potraestrunu pomo. Prvi put se javljaju kod Dr. Zorane Pavlovi,nakon toga pacijentkinja navodi dga je vodila u Drajzerovu gde je i leao 10-11 dana, zatim navodi da je bio na blokatorima 3-4meseca ali zbog finansijske situacije nije mogla da mu obezbedi dalje leenje,to dovodi do toda on poinje ponovo da uzima heroin. Ona se tada povlai u sebe,ne izlazi iz kue oko 3meseca,osim kada je ila kod lekara po terapiju za astmu koju ima. Pacijentkinja navodi da je pdve godine prvi put posetila neuropsihijatra kod kojeg je sve ovo vreme povremeno odlazila,alda sve to vreme redovno odlazi kod psihologa na razgovore. Od terapije je uzimala Lorazepam prva 3-4 meseca a potom Ksalol sve do sada. U februaru 2011. godine zbog straha da e joj sinumreti pre nje odlucuje da sebi oduzme ivot. Bez plana i pripreme pacijentkinja je popila 40tableta Aminofilina. Sin je pronalazi i odvodi na VMA u Beogradu na detoksikaciju,gde je ilezala tada 7-8 dana.

Lina anamneza: Drugo dete od dvoje. Trudnoa majke i poroaj su proteklinormalno.Nije bila planirano i eljeno dete, nije imala nikakve defekte po roenju. Bila jedojena, nije imala probleme vezane za ishranu; imala je normalan psihomotorni razvoj; negirasisanje prsta, tikove, napade besa, grienje noktiju, imala je none more do 7. godine ivota,uzumokravanje u krevet,vritanje i ustajanje iz kreveta (navodi da je jednom sanjala drugaricu peenu na ranju) nije imala strah od odvajanja niti strah od nepoznatih osoba; bila je nemirnakao malo dete, odlino se slagala sa sestrom.U kolu je pola na vreme,dobro se slagala sa ostalom decom i nastavnicima, nije ponavljala n jedan razred, ila je na folklor bez postignutog nekog veeg uspeha. Osnovnu kolu je zavrilavrlo dobrim uspehom. Nakon toga upisuje srednju trgovaku kolu. U prvoj godini srednje sko biva silovana od strane 2 mladia,dok se vraala iz kole. To je dovelo do njenog povlaenja usebe,ali to nikome nije rekla do sada. Srednju kolu zavrava sa vrlo dobrim uspehom.U 21. godini se udaje,ne iz ljubavi,ubrzo raa jednog ,a kasnije i drugog sina,nakon ijeg roen(1973. godine) se i razvodi od supruga,za kojeg je znala da je vara.

8/6/2019 psihijatrija 97

2/2

Menarha sa 16 godina,menstruacije su bile uredne I redovne,a od pre 5-6 godina je u menopauimala je 1 abortus; pua od svoje 34. godine, pui do 20 cigareta na dan; ne pije. Negira alergLomila ruku pre 10-ak godina. Ve 20 godima ima HOBP koju lei tek nekih 5-6 godina.

Porodina anamneza: Mjaka operisala tumor na materici u 37. godini, a umrla je pre dve godin

od karcinoma jetre. Otac ima povien arterijski pritisak i povien holesterol. Sestra je zdrava. Negira epilepsiju,alkoholizam,samoubistva i ubistva u porodici,negira psihijatrijska oboljenja porodici.

Socijalna anketa: ivi u kui sa sinovima i ocem. Trenutno ive od oeve penzije.

Psihiki status:Pacijentkinja uredne spoljanjosti, neupadljivog dranja i ponaanja, adekvatne mimike imotorne ekspresije. Verbalni kontakt se lako uspostavlja i odrava, kontakt se produbljuje.Odgovori na postavljena pitanja su direktni i logini. Reakciono vreme nije produeno. Stav prema ispitivau je kooperativan. Kontakt oima se uspostavlja.

Pacijent je svestan, orjentisan prema sebi, drugima, u prostoru i vremenu. Ne uoavaju sefenomeni depersonalizacije i derealizacije. Ne stie se utisak niti se anamnestiki dobijaju podaci o postojanju perceptivnih obmana.U miljenju ne ispoljava ni formalne ni sadrajne poremeaje. Rasuivanje je logino.Panju pravilno usmerava i dobro odrava. Pamenje ouvano i u kvalitativnom i u kvantitativnom smislu za bliske i dalje dogaaje.Ouvana sposobnost upamivanja. Sa lakoom je posle 5 minuta ponovila svih 5 zadatih reiistim redom kako su joj i reene. Sea se bitnijih datuma u ivotu (rodjenja dece), takoe zna je jutros dorukovala i ta je jue gledala na televiziji.Inventar kolskog znanja je zadovoljavajui,opta informisanost takoe. Intelektualninivo je prosean,sa lakoom objanjava glavna svojstva pojedinih konkretnih pojmova,dobro razlikuj bitno od sporednog,ume da operie apstraktnim pojmovima. Vino se razlikuje od vode posadraju alkohola;na vrata moe da se ulazi i izlazi a prozor slui za svetlost i luftiranje;reka te jezero stoji. Poslovice tumai u prenesenom smislu. Emocije su kvantitativno promenjene u videpresije. Afekat usklaen. Nagon za ivotomi ishranom ouvani,dok je seksualni nagon sniPacijent nema planove za budunost abulija. Ne registruju se niti impulsivne radnje ni katato poremeaji.

Zakljuak / misljenje : depresivni poremeaj

uni Magdalena 407/06