UVODOva tema je izabrana zbog naeg velikog interesovanja o samoefikasnosti u srednjim kolama. Takoe nam je bilo lako da stupimo u kontakt sa profesorima i uenicima koji su nam pomogli da popunimo ovaj upitnik, jer smo i mi sami maturirali u toj kolskoj ustanovi. Nije nas samo interesovala samoefikasnost uenika, ve samih tinejdera. Zanimalo nas je njihovo miljenje i njihova razmiljanja i kako doivljavaju sami sebe. Poznato je da mlade osobe pri svakom sitnijem ili krupnijem problemu oekuju pomo roditelja, prijatelja ili nekih drugih osoba, preko interneta, televizora i drugih medija. Naa je pretpostavka bila da mladi nisu naroito samoefikasni, to je jedan od glavnih razloga za izbor date teme.

1. Teorijski razmatranje problema:Na zbivanja u okolini ljudi reagiraju kognitivno, afektivno i ponaajno. Kroz kognitivne faktore postie se kontrola nad vlastitim ponaanjem, to ne utie samo na okolinu nego i na kognitivno, afektivno i bioloko stanje. Teorija o samoefikasnosti prvenstveno uzima u obzir ulogu osobnih kognitivnih faktora u recipronom modelu socijalno kognitivne teorije, ukljuujui i efekte kognitivnih faktora na emocije i ponaanje, ali i ulogu ponaanja, emocija i okolinskih faktora na kognitivne procese. Teorija o samoefikasnosti pretpostavlja da se svi procesi psihikih promena u ponaanju dogaaju kroz promene u linoj percepciji samoefikasnosti. Potrebno je naglasiti da se procene samoefikasnosti ne odnose na stvarne vetine koje neko poseduje nego na procene to netko moe uiniti bez obzira na stvarne vetine koje ima. U teoriji samoefikasnosti dva su osnovna tipa oekivanja u procesu realizacije ponaanja usmerenog ka cilju: oekivanje efikasnosti i oekivanje ishoda. Oekivanje ishoda odnosi se na verovanje pojedinca da e neko ponaanje dovesti do eljenog ishoda, a oekivanje line efikasnosti na uverenje pojedinca da je sposoban ostvariti ponaanje koje e voditi takvom ishodu. Potrebno je razlikovati ove dve vrste oekivanja. Tako neko moe verovati da e odreena ponaanja voditi eljenom ishodu2

(oekivanje pozitivnog ishoda), a da istovremeno ne poduzima takva ponaanja, jer misli da ih ne moe uspeno realizovati (oekivanje niske samoefikasnosti). Iz toga proizlazi da je oekivanje samoefikasnosti vano za pokretanje akcije i za ponaanja koje e dovesti do ostvarenja cilja. Samoefikasnost snano determinuje budue ponaanje i odreuje koliinu napora koji e ljudi uloiti u odreenim situacijama. Ono utie na izbor aktivnosti, ustrajnost pri suoavanju s potekoama, to utie na konaan ishod ponaanja. Prema tome e se pojedinci koji poseduju vii nivo line efikasnosti lake odluiti na preuzimanje potrebnih akcija, ulagae vie napora da bi ostvarili ciljeve i bie ustrajniji ako se pojave neoekivani problemi. Verovanja o samoefikasnosti se formiraju na temelju nekoliko izvora informacija. Najvaniji izvor je lino iskustvo u slinim situacijama. Uspena prola iskustva grade snaan oseaj samoefikasnosti dok ga neuspesi slabe. Opaanje uspenosti drugih jo je jedan izvor uverenja o samoefikasnosti. Ovaj izvor ima manju snagu od linog iskustva i zavisi o opaaevoj proceni slinosti izmu sebe i modela i vanosti modela za opaaa. Uveravanje od strane drugih manje je vaan izvor od prethodna dva. Odnosi se na injenicu da ljudi koje drugi uspeju uveriti da su sposobni za realizaciju svojih ciljeva postaju spremniji za pokretanje potrebnih ponaanja te ulau vie napora da bi doli do cilja. Telesna i emocionalna stanja poput umora, boli ili nekih raspoloenja mogu takoe uticati na nivo oekivanja line efikasnosti. esto se pojmovi samoefikasnost i samokompetentnost ili efikasnost i kompetentnost smatraju sinonimima, ali meu njima ipak postoji razlika u znaenju. Kompetentnost podrazumijeva posedovanje adekvatnih sposobnosti i kapaciteta da se deluje na efikasan nain. Efikasnost, s druge strane, podrazumeva mo da se ostvari neki efekat. Kompetentnost odraava potencijal za delovanje, dok efikasnost odraava konkretnu delotvornost. Kompetentna osoba e najverovatnije biti i efikasna dok e efikasna osoba gotovo sigurno biti kompetentna. Percepcija efikasnosti u sebi ukljuuje i percepciju kompetentnosti, dok percepcija kompetentnosti ne mora ukljuivati i percepciju efikasnosti u konkretnim situacijama. Bezinovi smatra da nasuprot ovim neznatnim semantikim razlikama teoriju samoefikasnosti moemo smatrati i teorijom percepcije line kompetentosti.

3

Bandura je naveo etiri medijacijska procesa preko kojih uverenje o samoefikasnosti utie na ponaanje: odabir ciljeva i ustrajnost, kognitivni procesi, emocije i odabir okoline i aktivnosti. Uverenja o samoefikasnosti utiu na odabir ciljeva i ciljevima usmerene aktivnosti, koliko e se napora uloiti u dostizanju tih ciljeva i koliko e se ustrajati kad naiu potekoe. Osobe koje imaju jak oseaj samoefikasnosti neuspeh pripisuju nedovoljnom ulaganju napora i skloniji su uloiti jo vie napora u savladavanju potekoa. Oni koji sumnjaju u svoju samoefikasnost u susretu s tekoama smanjuju uloeni napor i odustaju. Uverenja o samoefikasnosti snano utiu i na emocionalne reakcije na ivotne dogaaje. Tako nisko uverenje o samoefikasnosti za postizanjem ciljeva moe voditi ka depresiji. Takav emocionalni odgovor onda moe delovati na kasnije strategije suoavanja. Oekivanja samoefikasnosti variraju kroz tri dimenzije: veliinu, snagu i openitost. Veliina se odnosi na broj koraka u ponaanju za koje osoba misli da ih moe uspeno ostvariti. Npr. pojedinac veruje da moe obaviti neki zadatak ako je odmoran i koncentriran na naredbu. Ako je umoran i smatra da nee uspostaviti dobru koncentraciju potrebnu za naredbu onda veruje da i nee obaviti zadatak. Pod odreenim uslovima pojedinac moe imati visoku samoefikasnost dok pod drugim okolnostima za isti zadatak moe imati niu samoefikasnost. Snaga se odnosi na stupanj uverenja osobe da moe uspeno ostvariti odreena ponaanja. Tako dva studenta mogu verovati da e diplomirati ali e se meusobno razlikovati po nivou uverenja u smislu da je jedan od njih sigurniji u uspeh tj. da e diplomirati. Opinjenost se odnosi na to koliko se iskustva linog uspeha ili neuspeha, koja utiu na oekivanja samoefikasnosti u specifinim situacijama, generalizuju na oekivanja samoefikasnosti u slinim aktivnostima ili slinom kontekstu. Iako bi temeljite analize oekivanja samoefikasnosti trebale ukljuivati procene svo troje dimenzija, u veini istraivanja koriste se jednodimenzionalne mere samoefikasnosti i to najee dimenzije snage. Procene efikasnosti variraju s obzirom na vrstu aktivnosti i s obzirom na specifinosti situacije u kojoj se procena vri. Bandura misli da preciznu predikciju ljudskog ponaanja omoguavaju jedino mere samoefikasnosti koje su tano prilagoene i usko ograniene na podruje psihikog funkcioniranja koje se ispituje. Ovde valja posebno naglasiti Bandurin stav da globalna percepcija samoefikasnosti ne moe biti pokazatelj situacijskih oekivanja osobne efikasnosti. Globalne mere obino ukljuuju tvrdnje od kojih mnoge nisu relevantne za podruje funkcionisanja koje se analizira. Brojna istraivanja koja su pokrenuta pojavom teorije samoefikasnosti pokazala su da su znatno bolji prediktori4

ponaanja specifine mere samoefikasnosti nego to su to opte mere. U osnovi Bandurine teorije je situacionistiko shvatanje ljudskog ponaanja ali se i Bandura slae da postoje neki uveti pod kojima se procene samoefikasnosti mogu generaliziovati kroz razliite aktivnosti. Neka istraivanja su potvrdila da s porastom slinosti zadatka raste i generalnost procena. Prema Bezinoviu percepcija opte efikasnosti ne moe neposredno uticati na ponaanje u konkretnim situacijama prvenstveno zbog heterogenosti moguih situacija koje pred pojedinca postavljaju razliite zahteve i gde do izraaja dolazi neogranieni broj specifinih aspekata efikasnosti. Nasuprot tome moe se pretpostaviti da se situacijska oekivanja line efikasnosti barem delomino temelje na optoj efikasnosti kao stabilnijem obeleju linosti jer i opta (globalna) i situacijska percepcija line efikasnosti proizlaze iz istog mentalnog sastava. Opta i situacijska percepcija line efikasnosti najverovatnije nisu posve podeljeni konstrukti. Osoba koja sebe uopteno percipira efikasnijom, najverovatnije e sebe percipirati efikasnijom i u veem broju razliitih situacija u odnosu na osobu koja sebe globalno percipira manje efikasnom. Situacijski determinirane percepcije osobne efikasnosti presudnik su za konkretno prilagoavanje problemskim situacijama ali opta percepcija line efikasnosti ima kljunu ulogu za prilagodbu pojedinca te je bitna za odravanje relativne konzistentnosti sveukupnog samorazumevanja. Dakle, prema teoriji samoefikasnosti, opte karakteristike pojedinca poput samorazumevanja ili osobina linosti ne omoguuju predikciju uinka u specifinim situacijama te se ignoriu kao izvori informacija na kojima se grade situacijska oekivanja line efikasnosti. Faktor koji doprinosi veoj prognostikoj valjanosti konstrukta samoefikasnosti povezan je sa izradom upitnika i izborom pitanja za merenje istog konstrukta. Ako bi nas zanimalo moe li se na temelju upitnika samoefikasnosti, koji meri samoefikasnost u podruju statistike, predvideti rezultat ispitanika na testu znanja iz statistike, pitanja koje bi odabrali trebali bi ispitivati koliko su ispitanici samoefikasni u specifinim podrujima gradiva. Od obavljivanja prvog Bandurinog lanka u asopisu "Psychological Review" (1977), samoefikasnost (selfefficacy) je postala je jedan od najee koritenih konstrukata u literaturi iz socijalne i klinike psihologije, te psihologije savetovanja. Bandura odreuje samoefikasnost kao verovanje u sposobnost organizovanja i izvrenja akcija potrebnih da bi se ostvario odreeni pretpostavljeni tip aktivnosti.

5

Prema Bandurinoj socijalno-kognitivnoj teoriji, pojedinci poseduju lini sastav koji im pomae u ostvarivanju kontrole nad mislima, oseajima, motivacijom i akcijama. Ovaj lini sastav ukljuuje kognitivne i afektivne strukture i omoguava upotrebu mehanizama kojima e se opaati, regulirati i evaluirati ponaanje. Kroz procese line provere, koji ukljuuju i percepciju samoefikasnosti, pojedinci procenjuju vlastita iskustva i misaone procese. Prema teoriji postoje dva osnovna tipa oekivanja: Oekivanje ishoda, tj. uverenje da e neko ponaanje dovesti (ili nee dovesti) do eljenog ishoda i1.

Oekivanje line efikasnosti, tj. uverenje pojedinca da je on sposoban (ili nije sposoban) realizovati potrebno ponaanje.2.

Oekivanja line efikasnosti bazirana su na etiri osnovna izvora informacija: 1. Na iskustvima s linim uincima u slinim situacijama: autentina iskustva pojedinca sa slinim situacijama imaju najvei uticaj - prethodni uspesi podiu situacijska oekivanja efikasnosti i obrnuto; 2. Na opaanju uspenosti drugih u slinim situacijama (indirektna iskustva): uspenost drugih podie nivo oekivanja osobne efikasnosti po modelu ako mogu drugi, mogu i ja. 3. Na verbalnim uveravanjima: koliko e verbalna uveravanja biti uticajna zavisi o percipiranoj kompetentnosti izvora, o njegovoj atraktivnosti ili pak o poverenju koje pojedinac ima u njega; 4. Na emocionalnoj ili fiziolokoj uzbuenosti: ljudi oseaju svoju preteranu visceralnu uzbuenost ili neugodna emocionalna stanja (npr. anksioznost) kao smetnju efikasnom ponaanju i stoga u stanju takve uzbuenosti imaju nii nivo oekivanja osobne efikasnosti. Kada treba obavljati aktivnosti koje iziskuju fiziku snagu ili izdrljivost, percipirana efikasnost je pod snanim utjecajem stanja poput umora ili boli. Oekivanja line efikasnosti variraju uzdu troje glavnih dimenzija: generalnosti, snage i veliine. Generalnost se odnosi na to koliko se iskustvo linog uspeha ili neuspeha koje utie na oekivanje efikasnosti u ogranienim, specifinim delatnostima, generalizuje na slina ponaanja ili kontekste. Snaga se odnosi na sigurnost osobe da moe uspeno realizirati neka ponaanja (nivo uverenja). Veliina oekivanja line efikasnosti u6

hijerarhiji ponaanja (stepenasto po teini zadatka) odnosi se na broj koraka u ponaanju za koje osoba misli da ih moe uspeno realizirati. Organizacijska efikasnost Pouzdanost je uvek visoko kotirala meu poslovnim voama, tvrdi Edwin Locke, profesor vodstva i motivacije na Sveuilitu u Marylandu i autor knjige The Prime Movers: Traits of the Great Wealth Creators. Locke kae da su neke od najveih samoefikasnih figura u istoriji bili preduzetnici, navodei primere Franka Woolwortha (robne kue Woolworths), Raya Kroca (McDonalds) i Freda Smitha (FedEx). Jo jedna osobina koju ti voe dele je i optimizam zauzdan realizmom. Vano je dobiti iskrenu i dobru povratnu informaciju, kako bi samoefikasnost bila vezana uz stvarnost, kae. Iako je krucijalno za svakog visoko pozicioniranog menadera odravati visoku svest o efikasnosti, najuspjeniji poslovnjaci oslanjaju se i na svest o organizacijskoj efikasnosti. To je preliminarni zakljuak Jamesa Bohna, direktora upravljanja promenom u Johnsons Controls i istraivaa na Sveuilitu Wisconsin. ak i ako kompanija ima strateki plan, presudno je pitanje veruje li kolektiv u nekoj organizaciji da moe kontrolisati rezultat tog plana, smatra Bohn. Bohn je utvrdio da su kompanije bolje pripremljene za prevladavanje neuspeha ako imaju tri osobine koje pojaavaju organizacijsku efikasnost: dobre prijanje rezultate, uspene rivale s kojima se mogu usporediti i voe koji daju kvalitetne povratne informacije. General Electric ne bi smeo, primerice, imati veih tekoa u prevladavanju nedavnog podbaaja visokih poslovnih rezultata za prvi kvartal, koje je predvideo samouvereni ef Jeffrey Immelt. 'Iz toga e oni izai jo jai, zato to e pogledati svoje izvrsne protekle rezultate i rei ako smo uspeli sve to napraviti pre, onda to moemo i ponoviti', misli Bohn.

7

Albert Bandura

2. Predmet i cilj istraivanjaPredmet istraivanja je samoefikasnost kod uenika. U ovom istraivanju cilj je bio da utvrditi kolika je samoefikasnost kod uenika srednje tehnike kole Jovan Vukaonovi u Novom Sadu. S obzirom na postavljeni cilj problemi ovog istraivanja su sledei: Kolika je samoefikasnost kod srednjokolaca? Kako se uenici ponaaju suoeni sa problemom?

8

3. HipotezeNa osnovi teorijskih razmatranja i rezultata dosadanjih istraivanja postavile su se 2 hipoteze: a.) Aritmetika sredina vea od 4 se oekuje na pitanju broj 3. to e znaiti da veina uenika mogu reiti veinu problema ako se dovoljno potrude. b.) Na pitanju broj 10 se oekuje aritmetika sredina oko 1,5 to e znaiti da su uenici sposobni da se suoe sa bilo ime to im stane na put.

4. Metodologija istraivanjaUzorak ispitanika Ovaj upitnik je popunjavalo trideset i pet ispitanika (djaka) iz Tehnike kole Jovan Vukanovi smera tehniar za grafiku pripremu. Popunjavalo je dvadeset i jedan pripadnika enskog pola i etrnaest pripadnika mukog pola. Iz obrade su izbaeni rezultati pet uenika zbog neozbiljnosti. Konaan broj ispitanika iji su rezultati analizirani u obradi podataka je trideset.

Metoda Istraivanja i instrumenti za prikupljanje podataka Metoda istraivanja je terensko istraivanje. Instrument za prikupljanje podataka je priloeni upitnik.

9

Samoefikasnost upitnik

Postupci za obradu podataka Istraivanje je vreno u srednjoj tehnikoj koli Jovan Vukanovi u Novom Sadu 23. decembra 2008. godine. Izabrali smo razred koji je zavravao prvo polugodite druge godine. U odeljenju je bilo tano tridesetpet ispitanika. Popunjavanje upitnika je trajalo izmedju petnaest i dvadeset minuta.

10

Ispitanicima bilo je reeno da je ispitivanje anonimno i da e se rezultati koristiti iskljuivo za izradu seminarskog rada. Reakcija je bilo raznih. Poevi od radoznalosti pa do nezainteresovanosti. Ispitinici su uglavnom pitali ta popunjavaju i koja je njihova korist od toga. Posle kraeg vremena, svi su uveliko popunjavali svoje upitnike. Bilo je i nekoliko pitanja, kao i nejasnoa vezanih za upitnik. Ispitivanje je sprovedeno grupno tokom jednoga kolskog sata. Uenicima je ukratko objanjena svrha ispitivanja i zajamena im je anonimnost. Ispitanici su ispunili upitnike.

5. RezultatiPre analize rezultata, detaljno su provereni svi upitnici radi ispravnosti. Bilo je par neozbiljno popunjenih papira koje smo izbacili zbog to vee preciznosti krajnjeg rezultata.

Aritmetika Sredina - tabela R.

Tvrdnje

Odgovori

11

Uglavnom se ne odnosi na mene

Uopte se ne odnosi na mene Kada se suoim sa tekoama mogu ostati pribran/a, jer se oslanjam na svoja sopstvena uoavanja. Siguran/na sam da mogu uspeno reiti neoekivane situacije. Mogu reiti veinu problema, ako uloim dovoljno truda. Ako mi se neko suprotstavi, mogu pronai sredstva i naine da dobijem ono to elim. Ako sam u kripcu, mogu misliti na to ta bi trebao/la raditi. Kada sam suoen/a sa problemom obino mogu pronai nekoliko reenja. Lako mi je drati se postavljenih ciljeva i ostvariti ih. Zahvaljujui svojoj snalaljivosti, znam kako se treba nositi sa unapred nepredivdivim situacijama. Uvek mogu reiti teke probleme ako se dovoljno potrudim. Nije vano ta mi stane na put, obino sam sposoban suoiti se s tim. Dobijeni Rezultati upitnik

U potpunosti se odnosi na mene

Ovim istraivanjem je u potpunosti potvrena prva hipoteza sa pitanjem pod rednim brojem tri. Mogu reiti veinu problema, ako uloim dovoljno truda. Konaana12

Niti se odnosi, niti se ne odosi na mene

Uglavnom se odosi na mene 17

aritmetika sredina tree hipoteze je 4,3 i znai da uenici u srednjoj koli Jovan Vukanovi mogu reiti veinu problema, ako uloe dovoljno truda. U drugoj hipotezi je oekivano da e aritmetika biti oko 1,5, ali rezultati su pokazali drugaije. Artimetika sredina iznosi 0,4 to znai da su uenici uglavnom sposobni da se suprotstave svemu to im stane na put. Time ova hipoteza nije potvrena, to ne znai da je istraivanje bilo manje kvalitetno, ve samo govori da nae poetne pretpostavke nisu potvrene.

6. DiskusijaUkupna aritmetika sredina iznosi 3,5. Nju smo dobili tako to smo sabrali aritmetiku sredinu od svakog pitanja i podelili sa brojem pitanja. Aritmetiku sredinu na pitanju smo dobili tako to smo sabrali sve odgovore uenika na to pitanje i podelili sa brojem uenika. Ako su na prvu tvrdnju, da niko nije zaokruio prvi odgovor, sedmoro zaokruilo drugi odgovor (7 x 2 = 14), pet trei (5 x 3 = 15), trinaest etvrti odgovor (13 x 4 = 52) i njih pet peti odgovor (5 x 5 = 25), sve to sabrano deli se sa brojem ispitanika (30), kao konaan rezultat dobili smo aritmetiku sredinu (3,5) na datu tvrdnju. Dobijeni rezultati su u neku ruku ispunili oekivanja, to znai da se date tvrdnje uglavnom odnose na njih. Ima i nekoliko odgovora koji se uopte ne odnose na njih. Mladi ljudi uglavnom imaju visoko miljenje o sebi, time veliki broj misli da je samoefikasno, to u koli, tako i u ivotu. Ovi odgovori upravo to potvruju, jer je samo nekolicina bila stvarno iskrena u reavanju ovog upitnika. Uenika percepcija samoefikasnosti za uenje odreenoga gradiva iz matematike moe biti nia nego obino zato to je to gradivo tee od gradiva koje je ve savladao. Smatrano je da ljudi ele izbei zadatke i situacije za koje veruju da prelaze njihove mogunosti, odnosno, da poduzimaju zadatke i aktivnosti za koje veruju da ih mogu svladati. Stoga, kad su percepcije samoefikasnosti visoke, osoba e se angaovati u zadacima koji podstiu razvoj njenih vetina i sposobnosti, ali kad je percepcija samoefikasnosti niska, osoba se nee angaovati u novim13

zadacima koji bi joj mogli pomoi u usvajanju novih vetina. Izbegavanjem ovih zadataka nee dobiti nikakav korektivan feedback da opovrgne negativne percepcije samoefikasnosti. Ispitivanja su potvrdila da je optimalna procena samoefikasnosti ona koja malo nadmauje uenikove stvarne sposobnosti, jer takvi uenici ee biraju izazovne zadatke, ulau vie napora, ustrajniji su i doivljavaju manje anksioznosti koja bi mogla interferirati s uinkom. Ova tema bi bilo upotpunjenija i jasnija kada bi se razradjivalo i istraivalo o jo par tema. Ovako postoji dosta nejasnoa i nepotpunih tvrdnji. Npr. moglo radito u isto vreme o samospoznaji zajedno sa samoefikasnou. Tako bi smo na ovu temu mogli dati vie preciznijih i tanijih odgovora. Istraivanja bi trebala da se vre u vie kola, bar dve i uporediti rezultate. Takodje da se napravi razlika u polu, godinama starosti i interesovanjima to bi ovo istraivanje uinilo to zanimljivijim, tako i opirnijim i korisnijim.

7. Literatura14

Bandura, A. (1997) Self-efficacy: The exercise of control. New York: Freeman Choi, N. (2005) Self-efficacy and self-concept as predictors of college students academic performance. Psychology in the Schools, Vol. 42 (2) Ivanov, L. (2007) Znaenje ope, akademske i socijalne samoefikasnosti te socijalne podrke u prilagodbi studiju.hrcak.srce.hr/file/19484

http://personal.unizd.hr/~avulic/data/rad059.pdf http://darhiv.ffzg.hr/627/

15

SADRAJUvod ....................................................................................................... 2 Teorijsko razmatranje problema ............................................................. 3 Organizacijska efikasnost ............................................................. 7 Predmet i cilj istraivanja ....................................................................... 9 Hipoteze .................................................................................................. 9 Metodologija istraivanja ....................................................................... 9 Uzorak ispitanika .......................................................................... 9 Metoda istraivanja i instrumenti za prikupljanje podataka ........ 10 Postupci za obradu podataka ....................................................... 11 Rezultati ................................................................................................ 11 Diskusija ............................................................................................... 13 Literatura .............................................................................................. 15

16