publikaciju Promocija izvoza inovativnih proizvoda

promocija izvoza inovativnih proizvoda

Wichtiger HINWEIS !Innerhalb der Schutzzone (hellblauer Rahmen) darf

kein anderes Element platziert werden!

Ebenso darf der Abstand zu Format- resp. Papierrand die Schutzzone nicht verletzen!

Hellblauen Rahmen der Schutzzone nie drucken!

Siehe auch Handbuch„Corporate Design der Schweizerischen Bundesverwaltung“

Kapitel „Grundlagen“, 1.5 / Schutzzone

www. cdbund.admin.ch

Promocija izvoza inovativnih Proizvoda

„Promocija izvoza inovativnih proizvoda“

Projekat Sadržaj

Poslovno-tehnološki inkubator tehničkih fakulteta Beograd realizovao je trogodišnji projekat „Promocije izvoza inovacionih proizvoda“ uz podršku švajcarske vlade (Švajcarskog sekretarijata za ekonomske poslove). Cilj projekta je povećanje izvoza visokotehnoloških proizvoda i usluga iz Srbije, pretežno u oblastima informacionih tehnologija, biotehnologija i medicinskih tehnologija. Realizacija projekta odvijala se na osnovu Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Švajcarske Konfederacije, za čije sprovođenje je u ime Srbije nadležno Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

2008

40%50% 55%

65%73%

75%

2009 2010 2011 2012 2013

UČEŠĆE IZVOZA U PRIHODIMA BITF PREDUZEĆA

3 Gabrijela Šafrot, zamenik direktora Švajcarske kancelarije za saradnju u Srbiji

ostvarili smo vidljive rezultate

5 Dekani tehničkih fakulteta o značaju inovacija za domaću privredu

naš cilj je da talentovane zadržimo u zemlji

7 Gordana Danilović Grković, direktorka BITF

Treba da podržimo najbolje, jer bez njih ne možemo

9 Tehnološke kompanije sa najbržim rastom

iz inkubatora u globalno selo

11 Podrška dijaspore zašto vredi ulagati

u inovacije u Srbiji

13 Korisna iskustva u razvoju tehnološkog parka

Grad nauke u Ljubljani

3


U okviru podrške koju trenutno pružamo BITF-u, osnovano je preko 25 start-up firmi i otvoreno više od 100 novih radnih mesta. Veoma smo zadovoljni i ponosni što su neke od ovih firmi dobile ugledne nagrade i priznanja za svoje usluge i proizvode u Srbiji i u inostranstvu.

Švajcarska već dugi niz godina svojim donaci-jama pomaže razvoj Sr-bije. Poznavaoci prilika tvrde da su projekti koji se finansiraju vašim do-nacijama bolje prilago-

đeni lokalnim potrebama nego što je to slučaj sa projektima dru-gih donatora – da li je to zasluga Švajcarske kancelarije za saradnju u Beogradu?

Gabrijela Šafrot: Švajcarska vla-da se trudi da bude pouzdan par-tner aktivnim uključivanjem u sve vrste podrške koju daje naša drža-va. S druge strane, poreski obvezni-ci Švajcarske od nas očekuju da bu-demo odgovorni za efikasno i efek-tivno korišćenje budžetskih sred-stava, kao i da to pokažemo kroz rezultate koji su vidljivi. Nema bolje garancije da će rezultati biti ostva-reni od prilagođavanja projekata stvarnim potrebama zajednice, sa-radnje sa važnim lokalnim partne-rima i usmeravanja podrške ka ja-čanju i nadgradnji postojećih struk-tura. Zbog toga je u fazi definisa-nja projekata uloga Kancelarije za saradnju sa Srbijom da pomogne u prepoznavanju potreba zajedni-ce, kao i svih onih koji snažno po-državaju reforme na lokalnom ni-vou. Tokom sprovođenja projekata, prisustvo na lokalu je od ključnog značaja za praćenje i koordinaciju procesa. Pravi partnerski odnos za-hteva česte kontakte koji se mogu

ostvariti samo uz prisustvo na lo-kalu. Pored toga, lokalna kancelari-ja takođe neguje dijalog sa drugim donatorima. Zahvaljujući redovnoj komunikaciji sa donatorima, uve-ćavaju se zajednički efekti podrš-ke i smanjuje rizik od dupliranja aktivnosti.

z U kojim oblastima su švajcarske donacije najprisutnije u Srbiji?

Gabrijela Šafrot: Pomoć u okvi-ru nove švajcarske strategije za sa-radnju sa Srbijom u periodu od 2014. do 2017. godine usmerena je na tri glavne tematske oblasti: eko-nomski razvoj, upravljanje, ener-getsku efikasnost i obnovljive ener-gije. U domenu ekonomskog ra-zvoja, realizuje se program o eko-nomskoj saradnji koji obuhvata projekat promocije izvoza za firme iz visokotehnološkog sektora.

z Podrška razvoju visokotehno-loških proizvoda i inovacija nije uobičajena oblast vašeg intereso-vanja. Kako ocenjujete izvozni ka-pital BITF preduzeća i kakva su va-

Gabrijela Šafrot, zamenik direktora Švajcarske kancelarije za saradnju u Srbiji

Ostvarili smo vidljive rezultate

4


ša iskustva u saradnji sa ovom or-ganizacijom?

Gabrijela Šafrot: Inovacije su jedan od ključnih pokretača kon-kurentnosti na globalnom tržištu. Međutim, konkurentnost privrede Srbije koja je na izuzetno niskom nivou negativno utiče na izvozne performanse. Pored toga, privreda Srbije se prevashodno oslanja na izvoz proizvoda niže faze prerade (sirovine i poluproizvodi), dok su ogromni potencijali u oblasti ob-razovanja, nauke i istraživanja pot-puno neiskorišćeni. S jedne strane, zbog dešavanja krajem devedese-tih godina prošlog veka u bivšoj Jugoslaviji i nedovršenog procesa tranzicije u oblasti ekonomije Srbije koji je usledio nakon toga, još uvek nisu izgrađene dovoljne i odgovara-juće institucije i mehanizmi koji bi na pravi način mogli da stimulišu ra-zvoj preduzetništva i biznisa. S dru-ge strane, srpska dijaspora predstav-lja veliki ali neiskorišćeni potencijal s obzirom na veliki broj mladih i obra-zovanih stručnjaka iz oblasti tehnič-kih nauka koji su napustili zemlju zbog ratova i koji su u međuvreme-nu zauzeli značajne pozicije u među-narodnim korporacijama. U nastoja-nju da pomogne prevazilaženje ovih problema, švajcarska vlada je prepo-znala BITF kao partnera koji će po-moći da se aktiviraju neiskorišćeni potencijali i uspešno povežu i umre-že različiti akteri.

z Kakvi su vaši utisci o malim vi-sokotehnološkim start-up firmama, stanarima Poslovno-tehnološkog inkubatora tehničkih fakulteta u Beogradu?

Gabrijela Šafrot: U okviru po-drške koju trenutno pružamo BITF-u, osnovano je preko 25 start-up firmi i otvoreno više od 100 no-vih radnih mesta. Veoma smo za-dovoljni i ponosni što su neke od ovih firmi dobile ugledne nagrade i priznanja za svoje usluge i proi-zvode u Srbiji i u inostranstvu.

z Švajcarska ima uspešno isku-stvo u razvoju platformi za podrš-ku izvozu u oblastima IT, biotehno-

logije i medicinske tehnologije. U kojoj meri se to iskustvo može pri-meniti u Srbiji?

Gabrijela Šafrot: Švajcarska sva-kako može da ponudi svoje drago-ceno iskustvo u oblastima bioteh-nologije i medicinske tehnologije. To su oblasti koje su na samom vr-hu sistema inovacija. Jedan vrlo za-nimljiv koncept koji omogućava in-tegraciju različitih komponenata i aktera sistema inovacija je osniva-nje “tehnoloških parkova” koji pod-stiču razmenu iskustava i zajednič-ke inicijative među malim i sred-njim preduzećima, to jest, udruži-vanjem snaga pomažu da inovativ-ne ideje postignu komercijalni us-peh. U tom smislu, razvoj naučno-tehnološkog parka u Beogradu je dobra prilika za prenošenje isku-stva Švajcarske u Srbiju, sa poseb-nim akcentom na inovativne ide-je za proizvode i usluge koje mogu da utiču na izvozni potencijal. Iako se ambijent u Srbiji očigledno razli-kuje od našeg, priroda ovog proce-sa je slična – stvaranje sinergetskih modela koji okupljaju različite ino-vativne aktere iz privatnog, javnog i istraživačkog sektora.

z Šta možete da preporučite ino-vativnim tehnološkim firmama u Srbiji koje imaju izvozni potencijal i skromna materijalna sredstva u po-gledu zaštite intelektualne svojine?

Gabrijela Šafrot: Zaštita inova-cija je od ključnog značaja za bu-duće istraživačke i razvojne aktiv-nosti, i stvaranje virtuelnog kruga. Zbog toga je za inovativne firme u Srbiji važno da u potpunosti razu-meju značaj zaštite intelektualne svojine u praksi i u skladu s tim donose strateške odluke o ulaga-njima. Preporuka broj jedan od-nosi se na pristup relevantnim in-formacijama i korišćenje usluga u vezi sa intelektualnom svojinom koje su dostupne u Srbiji. Ovo može da zvuči trivijalno, ali stiče se utisak da mala i srednja predu-zeća još uvek ne poznaju načine na koje se može zaštiti intelektu-alna svojina u Srbiji.

z Imajući u vidu da je Švajcarska izuzetno dobro organizovana dr-žava, koji su po Vašem mišljenju najvažniji koraci u uspostavljanju održivog sistema za promovisanje izvoza putem razvoja inovativnih proizvoda i usluga?

Gabrijela Šafrot: Veoma je teš-ko odgovoriti na ovo pitanje s obzi-rom da ne postoji model koji bi bio univerzalan za sve države. Švajcarska je razvila svoje mehanizme i struktu-re za promovisanje izvoza koji odgo-varaju federalnom uređenju zemlje i interakciji koja tradicionalno postoji u odnosima između države i privat-nog sektora. Isto tako, svaka zemlja treba da razvije svoj model koji naj-više odgovara njenom institucional-nom kontekstu.

U vezi s tim, ono što definitivno svaka zemlja treba da uradi jeste da, u saradnji sa svim relevantnim ak-terima, definiše jasnu strategiju za promovisanje izvoza i jasnu viziju različitih “sistema podrške” za nje-no sprovođenje. Često smo svedo-ci brojnih inicijativa i pokušaja za promovisanje izvoza koji su nedo-voljno artikulisani. Ova pojava je još vidljivija kod inovativnih proi-zvoda i usluga koje zavise od po-stojanja sinergija u sistemu i odgo-varajućih okvirnih uslova. Inovacije ne možete uvesti dekretom ili po-sebnim zakonom! Strategija za pro-movisanje izvoza treba jasno da de-finiše uloge različitih aktera i utvrdi kako oni mogu da doprinesu ostva-rivanju konačnog cilja na način koji je komplementaran i koji ima siner-getski efekat. Jedino tako se može obezbediti uključenost svih aktera i njihova posvećenost implemen-taciji zajedničke strategije. Sledeći korak je obezbeđivanje okvirnih uslova za sprovođenje strategije. Za to će možda biti neophodno da se izvrše određene reforme, na pri-mer, reforma poslovnog okruže-nja. Konačno, uspešno sprovođe-nje strategije zavisiće od ljudi koji su na čelu ključnih institucija, kao što su organizacije za promociju i podršku inovacijama i izvozu.

5


Četiri tehnička fakulteta u Beogradu obrazuju stručnjake iz različitih oblasti, ali prema rečima njihovih dekana imaju isti cilj: da se kroz razvoj zajedničkog inkubatora pomogne studentima i mladim profesorima da svoja znanja i ideje pretoče u inovativne proizvode i usluge u delatnostima koje su najprofitabilnije na svetskom tržištu, a da to ostvare ne napuštajući zemlju u kojoj su školovani, da ovde privređuju i zapošljavaju.

Četiri tehnička fakulte-ta Univerziteta u Beo-gradu, Elektrotehnički, Mašinski, Tehnološko-metalurški i Građevin-ski su se pre šest godi-na ujedinili oko zajed-

ničkog cilja – osnovali su Poslov-no-tehnološki inkubator tehnič-kih fakulteta u Beogradu (BITF) u partnerstvu sa opštinom Palilu-la i DTI, u kojem su za šest godi-na osnovana 44 mala preduzeća u oblasti visokih tehnologija. Tran-sfer znanja sa univerziteta na tr-žište kroz osnivanje tehnoloških inkubatora je, podsećaju naši sa-govornici, jedan od najefikasnijih modela u razvijenim zemljama, a osnivači BITF-a su se u to vreme opredelili za model Izraela.

Iskustva koja su u najnapredni-jim ekonomijama sticana deceni-jama o najboljim sistemima podrš-ke inovativnim start-up firmama u oblasti visokih tehnologija, prime-njena su u razvoju BITF-a na način koji je dokazao „da uz mnogo do-bre volje, truda i uz vrhunsku orga-nizaciju, čak i sa malo novca može-te da omogućite talentovanim mla-dim ljudima da u Srbiji naprave ne-što veoma kvalitetno i to plasiraju i na najprestižnija svetska tržišta“, kaže profesor Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakulteta. Ta podrška se realizuje kroz naj-važnije usluge neophodne mladim preduzetnicima: od zakupa prosto-ra, preko finansija, računovodstva, pravnih saveta (naročito u domenu zaštite intelektualne svojine), mar-ketinške podrške u prepoznavanju

potencijalnih tržišta i načina pre-zentacije proizvoda, upoznavanja sa sličnim firmama u drugim ze-mljama, do usluga međunarodnih konsultanata i uključivanja u inter-nacionalne projekte.

Sve pobrojane usluge dostupne su tek osnovanim firmama pod uslovima koji su povoljniji od onih na tržištu, „jer naš cilj je da mladi preduzetnici, u ovoj veoma osetlji-voj fazi, mogu svoj talenat i energi-ju da usmere na razvoj proizvoda i usluga“, ističe Kovačević. Interes kompanija za kadrove sa ovog fa-kulteta je toliki da se zapošljavaju čak i studenti druge godine, ali na-žalost, veliki broj odlazi iz zemlje odmah po diplomiranju. Zato je, dodaje Kovačević, neophodna ve-ća podrška samom BITF-u u nasto-janjima da se umanji odliv mozgo-va i poveća broj povratnika iz ino-stranstva.

Dekani tehničkih fakulteta o značaju inovacija za domaću privredu

Naš cilj je da talentovane zadržimo u zemlji

Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakulteta

Foto

: Med

ijace

ntar

6


Značaj inovacija za domaću industriju

Moderne tehnologije otvaraju potpuno nove poslovne niše i nova tržišta radne snage, ali put od ide-je do realizacije nekog proizvoda, kao i nivo neophodnih ulaganja, razlikuju se shodno različitim obla-stima. „U informacionim tehnolo-gijama najvažniji resurs su znanje i dobra ideja, koju je moguće reali-zovati uz minimalnu infrastruktur-nu podršku. U oblastima kao što su biotehnologija ili inženjering ma-terijala, već na početku je potreb-no uložiti više novca. Razvoj no-vih proizvoda u ovim delatnostima zahteva kompleksna i dugotrajni-ja istraživanja i jako skupu opremu, zbog čega početničke firme mora-ju da se oslone na naše kapacite-te i mrežu drugih fakulteta i insti-tuta sa kojima sarađujemo“, objaš-njava profesor Đorđe Janaćković, dekan Tehnološko-metalurškog fa-kulteta. To je i razlog što su start-up preduzeća iz ovih oblasti manje za-stupljena u BITF-u u odnosu na IT industriju, „ali sama činjenica da su naši profesori i studenti osnovali nekoliko start-up firmi u ovom in-kubatoru može biti ohrabrujuća i za druge. U svetu su biotehnologije i inženjering materijala među obla-stima koje su najatraktivnije za ula-

gače, i zato ćemo uložiti dodatne napore da upravo u tom segmen-tu povećamo transfer tehnologija i podstaknemo kompanije na ulaga-nja“, najavljuje Janaćković.

Profesor Milorad Milovančević, dekan Mašinskog fakuleta je, kao i njegove kolege, kategoričan u stavu da se mora promeniti struk-tura domaće privrede, u kojoj i dalje preovlađuje trgovina na ra-čun proizvodnje. „Tehnički fakul-teti beogradskog Univerziteta su od najpoznatijih akreditacionih kuća u svetu dobili najviše oce-ne za kvalitet nastave i znanja ko-ja se na njima stiču. Ali da bi se sredstva koja su uložena u obra-zovanje vrhunskih stručnjaka vra-tila društvu, potrebno je da svi za-jedno stvorimo uslove koji će ih podsticati da ostanu u svojoj zem-lji, da ovde prepoznaju svoje šan-se i vide perspektivu za svoj pro-fesionalni razvoj“.

Podsticaj za domaća ulaganjaMilovančević navodi mnoštvo

primera mladih i preduzimljivih mašinskih inženjera koji su bez ikakve participacije države ili po-drške stranih kreditora razvili ino-vativne proizvode za primenu u proizvodnji poljoprivrednih avio-na, protivgradnih raketa, moder-nih traktora i poljoprivredne me-

hanizacije, sofisticiranih sistema za grejanje... „Naši mladi stručnja-ci su u stanju da unaprede proi-zvodnju u svim industrijskim de-latnostima, od energetike, poljo-privrede, prehrambene i prerađi-vačke industrije, stanogradnje, do svih vidova transporta. Zato je na-ša osnovna ideja da kroz inkuba-tor tehničkih fakulteta podržimo najbolje, koji imaju preduzetničke sklonosti, da ovde pokrenu neki mali posao čiji razvoj veoma brzo može značajno da doprinese kon-kurentnosti domaće industrije“.

Naši tehnički stručnjaci ostvaru-ju prestižne karijere širom sveta, „što nam potvrđuje da obrazuje-mo ljude koji vrede“, ističe i pro-fesor Branko S. Božić, vd dekana Građevinskog fakulteta. Tehnički fakulteti su u velikoj meri reformi-sali nastavne programe i imaju veo-ma razvijenu međunarodnu sarad-nju, što omogućava i studentima i profesorima da u svojim oblasti-ma budu u toku sa svetskim kreta-njima. Zato je ključno pitanje stva-ranje ambijenta da se ta znanja da-leko više primene na domaćem tr-žištu, ocenjuje Božić, i da se pod-sticanjem domaćih ulaganja u pro-izvodnju i razvoj inovacija istovre-meno umanji odliv mozgova i po-veća privredni rast.

Foto

: Med

ijace

ntar

Branko S. Božić, vd dekana Građevinskog fakulteta

Đorđe Janaćković, dekan Tehnološko-

metalurškog fakulteta

Milorad Milovančević, dekan Mašinskog fakuleta

7


„Kada smo pokretali inkubator, znala sam da je potencijal na tehničkim fakultetima ogroman. Sada znam da je nemerljiv i da ti mladi, pametni ljudi ne traže veliku podršku da ga realizuju. Nisu retki oni koji smatraju da najboljima podrška ni ne treba. Naše iskustvo u inkubatoru pokazuje da im treba, kako bi što pre postali još bolji. Mi im pomažemo da ne troše svoju energiju i talenat po šalterima, već da ih ulažu u razvoj inovativnih proizvoda, da prihoduju, rastu, zapošljavaju, izvoze... Treba da podržimo najbolje, jer ovoj zemlji ti najbolji trebaju“.

Tako Gordana Danilović Grković, direktorka Po-slovno-tehnološkog in-kubatora tehničkih fa-kulteta Beograd (BITF) ukratko opisuje motiv zbog kojeg je pre šest

godina u saradnji sa tehničkim fa-kultetima beogradskog Univerzi-teta pokrenut inkubator za start-up firme u oblasti visokih tehno-logija, sa ciljem da se kroz predu-zetništvo podstakne i olakša ko-mercijalizacija naučnih saznanja.

Do sada je u ovom inkubatoru 550 mladih ljudi prošlo besplatne obu-ke za preduzetništvo, gde su osim neophodnih znanja i veština, stekli i realnu sliku o tome šta ih čeka ako se odluče da osnuju firmu: da svaki problem ima rešenje, da je na tom putu najvažniji timski rad, da pored znanja u osvajanje tržišta moraju da ulože ogromnu energiju i da budu istrajni, da je rizik njihov, ali i da su postignuća samo njihova. Rezultat su 44 start-up firme iz različitih obla-sti visokih tenologija, koje upošljava-ju 280 mladih stručnjaka. U inkuba-

toru je 25 povratnika iz inostranstva, čije firme od samog početka izvoze „jer oni dobro poznaju kretanja na svetskom tržištu, tačno znaju šta ho-će da razviju i kome taj proizvod mo-gu da prodaju“, objašnjava Danilović. Ona podseća da su na ovogodiš-njoj Dilojtovoj listi 50 najbrže rastu-ćih tehnoloških kompanija u central-noj Evropi i dve srpske kompanije, Bitgear i HTEC, koje su svoj rad za-počele upravo u ovom inkubatoru.

Švajcarska podrška izvozu Sve tehnološke firme su po priro-

di svog poslovanja orijentisane na izvoz, ali to nije lako ostvariti iz jed-ne male zemlje, sa nedovoljno ra-zvijenom ekonomijom i nedovolj-nim ugledom u svetu ekonomije. Zato je podrška švajcarske države, kroz realizaciju trogodišnjeg pro-jekta „Promocija izvoza inovativnih proizvoda“, višestruko doprinela ra-zvoju inkubatora. „Kada smo zapo-čeli projekat sa Švajcarskom kance-larijom za saradnju, u Srbiji nije bi-lo ni dinara podrške za razvoj ino-vacija. Jedini način da start-up firme

Gordana Danilović Grković, direktorka BITF

Treba da podržimo najbolje, jer bez njih ne možemo

8


obezbede sredstva za razvoj je bio da kroz outsourcing usluge ostva-re prihode, iz kojih će reinvestirati u inovativne proizvode. Ali to je ja-ko mukotrpan i spor način da se ta-kmičite u oblasti gde je brzina pre-sudna u odnosu na konkurenciju. Tek sada, nakon završetka projekta, kada su firme u inkubatoru osposo-bljene da 75% prihoda obezbeđuju od izvoza, shvatamo kakav je poten-cijal u nama prepoznala švajcarska država i šta nam je značila pomoć jedne razvijene zemlje, koja je sve to već prošla i ima veoma organizovan sistem podrške inovacijama“, ističe Danilović i dodaje: „Taj projekat nas je usmerio da se daleko više fokusi-ramo na izvoz, i da pored klasičnih administrativnih i logističkih usluga, naše kapacitete maksimalno uposli-mo u ostvarivanju tog cilja. To nije bilo nimalo lako, s obzirom da smo sredstva pribavljali iz kratkoročnih projekata, a podizanje izvoznih ka-paciteta traži infrastrukturu koja je dugoročan posao, pa time i stabil-ne izvore finansiranja. Švajcarska podrška nam je omogućila tu vrstu sigurnosti. Dobili smo na vremenu da konsolidujemo svoje kapacite-te, da ih razvijemo u pravom smeru i da postignemo ovakve rezultate“.

Projekat se bazirao na razvoju tri grupe aktivnosti. Prva se odnosi-la na identifikovanje tržišta na koja je moguće plasirati ovdašnje inova-tivne proizvode i mera kojima nad-ležne institucije mogu da unaprede izvoz; druga se fokusirala na razvoj i umrežavanje organizacija i udru-ženja za dugoročnu podršku izvo-zu inovativnih proizvoda, poput ICT klastera i Mreže poslovnih anđela, a treća na intenziviranje saradnje sa našim stručnjacima iz oblasti viso-kih tehnologija koji rade u svetu, i na razvoj specifičnih alata za pro-mociju izvoza, kao što su tehnološ-ke platforme za promociju izvoza. „Platforme su švajcarsko iskustvo i kada smo započinjali projekat ni-smo ni znali za takve instrumente. Njihov cilj je da tehnološkim firma-ma povećaju vidljvost i da im isto-

vremeno omoguće direktne kon-takte na tržištima. To znači da pored baze podataka o njihovim proizvo-dima i uslugama, koji su od interesa za potencijalne ulagače i partnere, i same firme imaju na raspolaganju konsultante koji mogu da im pomo-gnu oko izvoza. U ovoj fazi smo za-vršili platformu za IT sektor (www.boostit.rs), za koji smo procenili da trenutno imamo najveći potencijal. Te instrumente možemo dalje da primenjujemo u razvijanju platfor-mi u biotehnologiji i medicinskim tehnologijama, koje su u projektu prepoznate kao veoma perspektiv-ne oblasti u dugoročnijem periodu“.

Nema uspeha preko noćiDanilović ističe i veliku pomoć

naših stručnjaka iz sveta, koji su se uključili u ovaj projekat na različite načine, navodeći kao primer udru-ženje Serbian City Club u Londonu, sa više od 1.600 članova. Tokom decenije rada ovog udruženja veli-ki broj naših stručnjaka se vratio u Srbiju, a saradnja sa firmama koje okuplja BITF zasnovana je na men-toring programu. „Zamislite šta mla-dom čoveku koji je pokrenuo firmu u Srbiji i koji pokušava da prepozna trendove i moguće investitore u sve-tu znači pomoć naših ljudi koji su u Londonu veoma visoko pozicioni-rani i posluju širom sveta“.

Naša sagovornica, međutim, upo-zorava da nam preti novi trend od-liva mozgova, jer još uvek nema-mo dovoljno razvijene instrumen-te za razvoj preduzetništva kod mla-dih, posebno u oblasti inovacija. „Inovacije su osnovni uslov konku-rentnosti ekonomije svake zemlje, ali je njihov razvoj izuzetno težak i rizičan. Ako inovacija uspe, ko-rist ima celo društvo, ako propad-ne svu štetu snosi pojedinac. I to je ono što obeshrabruje ljude, poseb-no mlade, da u većem broju realizu-ju svoje ideje. Zato su najrazvijeni-je zemlje izračunale da treba dale-ko više da se radi na razvoju instru-menata za podršku inovacijama. U poslednjih nekoliko godina je evi-

dentno formiranje velikih fondova za finansiranje inovacija, mi smo to u Srbiji započeli sa Fondom za ino-vacionu delatnost, ali treba obezbe-diti znatno veća finansijska sredstva. Istovremeno, oko Srbije niče mno-go akceleratora koji nastoje da pri-vuku naše mlade stručnjake da fir-me osnivaju u drugim zemljama. Moramo biti svesni da to može po-stati veliki problem za celu zemlju“.

Zato je neophodno da organizo-vanije radimo na potecijalu koji ima-mo, počev od promene stava: da na-uka nije trošak već investicija. „Mi i dalje nismo svesni kakve mogućno-sti imamo kroz rad naših istraživa-ča, šta su u stanju da naprave, a to ostaje tržišno neiskorišćeno zbog nedovoljne podrške. Istraživač ni-je neko ko po definiciji razmišlja tr-žišno, svuda u svetu je prisutan taj problem, i zato se razvijaju instru-menti koji mogu da pomognu tran-sferu znanja i tehnologije na trži-šte, poput inkubatora, inovacionih centara, tehnoloških parkova, cen-tara za transfer tehnologija – za sve ima prostora i svaka od tih instituci-ja ima svoj fokus rada. Ovakva jez-gra kao što je BITF, kao što će biti Tehnološki park na Zvezdari, pred-stavljaju praktične instrumente čija je uloga ne samo da komercijalizu-ju inovacije, već i da pokažu kakav je značaj nauke za razvoj ekonomi-je zasnovane na znanju“.

Pored toga, neophodno je i da bolje razumemo šta sve zahteva ra-zvoj preduzetništva, napominje Danilović. „Svedoci smo da ubrza-no niču razne organizacije koje se-be deklarišu kao podršku preduzet-ništvu, obećavajući mladim ljudima uspeh preko noći. Od tih priča o „in-stant“ investitorima i lakoj zaradi ne-ma ništa. Preduzetništvo je dug pro-ces. Ako hoćete da steknete povere-nje mladih ljudi i naših stručnjaka iz sveta, ako nastojite da dobijete po-dršku ozbiljnih institucija za razvoj preduzetništva i inovacija, onda mo-rate da radite kvalitetno, iskreno i istrajno. To je jedini način. Nema drugog recepta za uspeh“.

9


Dejan Dramićanin i Aleksandar Čabrilo zamenili su rad za strane kompanije odlukom da osnuju svoje preduzeće. Za samo nekoliko godina rada, sa svojim mladim timovima su od firmi u inkubatoru dospeli u vrh najbrže rastućih tehnoloških kompanija u centralnoj Evropi.

Na listi 50 najbrže ra-stućih tehnoloških kompanija u central-noj Evropi revizor-sko-konsultantske kuće Deloitte, kom-panija Bitgear Wire-

less Design Services, čiji je osnivač Dejan Dramićanin, prošle godine je napravila presedan: sa petogo-dišnjim rastom prihoda od 1872% plasirala se na drugo mesto, što je najbolji plasman koji je ostvari-la neka domaća kompanija od ka-da se ovaj konkurs realizuje u Srbi-ji. Na ovogodišnjoj listi, Bitgear je na 18. poziciji, dok je na zavidnom trećem mestu sa petogodišnjim ra-stom od 1777% kompanija HTEC, na čijem čelu je Aleksandar Čabrilo.

Obe kompanije započele su svoj uspon kao start-up preduzeća u Poslovno-tehnološkom inkubato-ru tehničkih fakulteta u Beogradu (BITF), odmah po njegovom osni-vanju 2008. godine. Naši sagovornici ističu da im je BITF, tokom trogodiš-njeg perioda značajno pomogao u veoma osetljivoj fazi njihovog razvoja i da ga zato rado preporučuju svima

koji žele da osnuju preduzeća u obla-sti visokih tehnologija. Zahvaljujući logističkoj i administrativnoj podrš-ci na početku svog preduzetništva, bili su u mogućnosti da se foksira-ju isključivo na razvoj inovacija i nji-hov plasman na tržištu. Na žalost, do-daju, takav primer je i dalje redak u Srbiji. O investicionoj klimi kada su u pitanju inovacije, pa i o podršci sa-mom BITF-u govori i podatak da je iznos koji neke kompanije, potekle iz ovog inkubatora, uplaćuju u budžet kroz poreze i takse višestruko veći od iznosa koji je BITF-u potreban za podršku razvoju start up preduzeća.

Osloni se na sebe Ovu dvojicu uspešnih mladih ljudi

povezuju i prethodno stečena isku-stva na stranim tržištima.

Dramićanin je svojevremeno radio za jednu američku kompaniju na ra-zvoju i primeni uređaja za digitalnu bežičnu komunikaciju, a znanja koja je tu stekao u pogledu struke i upo-znavanja svetskog tržišta bila su mu od velike koristi kada je rešio da se upusti u preduzetništvo, osnovavši preduzeće Bitgear. Kompanija se ba-

vi uslugama projektovanja i razvoja u oblasti elektronike, digitalnom obra-dom signala i digitalnim telekomu-nikacijama, kao i senzorskim tehno-logijama za analizu pokreta i preci-zno pozicioniranje. Bitgear sarađu-je sa kompanijama iz SAD, Nemačke, Irske, Grčke, Engleske i Francuske, a raspon klijenata se kreće od start-up preduzeća do kompanija koje su po poslovnom uspehu svrstane na pre-stižnu listu „Fortune 500“.

„Naše poslovno opredeljenje je da isključivo radimo na tehnološ-ki zahtevnim projektima“, objašnja-va Dramićanin. „Samim tim, u stanju smo da ponudimo izuzetne usluge po pristupačnim cenama, što nas čini veoma konkurentnim. Sa druge stra-ne, naši inovativni proizvodi su osmi-šljeni tako da savremenom tehnolo-gijom rešavaju specifične probleme društva. Bavimo se aktuelnim stva-rima kao sto su „Internet-of-Things“, konektovani automobili, „wearable“ tehnologija, pametni gradovi“... U ra-zvoju svojih proizvoda, Dramićanin i njegove kolege pažljivo prate kre-tanja na svetskom tržištu kako bi na vreme uočili šta će od tehnologija bi-

Tehnološke kompanije sa najbržim rastom

Iz inkubatora u globalno seloDejan Dramićanin

10


ti traženo u neposrednoj budućnosti, bilo da je reč o finansijskom sektoru, proizvodnji, zdravstvu ili drugim de-latnostima.

Brzom rastu, pored kvalitetnih i tehnološki veoma aktuelnih proizvo-da, doprinose procesi unutar firme koji pogoduju takvom razvoju i veo-ma su fleksibilni, dodaje Dramićanin. Najviše energije i vremena ulaže se u visoko-tehnološke usluge koje obez-beđuju stabilne prihode, iz kojih se investira u razvoj inovacija. Inovacije se plasiraju na tržište kroz različite poslovne modele, poput osnivanja sopstvenih spin-off preduzeća, suvla-sništva u start-up firmama i strateš-kog partnerstva sa određenim kom-panijama, što je i dobar način da mala tehnološka firma dodatno za-štiti svoju intelektualnu svojinu na svetskom tržištu. Rezultati ovakve poslovne filozofije kvalifikovali su Dramićanina da prošle godine bude izabran za najinovativnijeg preduzet-nika u okviru takmičenja za najbo-ljeg preduzetnika godine u Srbiji, ko-ji organizuje revizorsko-konsultant-ska kompanija EY.

Preporuka iz ličnog iskustvaSa druge strane, odluka da kari-

jeru u svetu zamenite povratkom u Srbiju i dalje, uglavnom, izaziva čuđenje umesto priznanja, a upra-vo to je učinio Aleksandar Čabrilo. Napustio je veoma perspektivni ho-landsku kompaniju Silicon Hive i u

Beogradu 2008. osnovao start-up fir-mu HTEC, sa ciljem da razvija tehno-logije za strane klijente. Kompanija se prvo specijalizovala za digitalnu obradu signala, a potom se usmeri-la i na razvoj hardvera za istu oblast, prepričava Čabrilo. Kada se od de-la kompanije formirao razvojni cen-tar Silicon Hive-a u Beogradu, od ko-ga će kasnije nastati razvojni centar Intel-a u Srbiji, Aleksandru su se pri-družili partneri sa zajedničkim ciljem da HTEC postane vodeća tehnološ-ka kompanija u regionu. Delatnost je proširena na razvoj aplikativnog softvera različitih namena, sa foku-som na web i mobilnim tehnologi-jama, uz istovremeno razvijanje in-ternih projekata od kojh su neki pre-rasli u uspešne spin-off kompanije. Firma je investirala i u nekoliko start-up firmi, „a ono što je neuobičajeno za naše uslove je da smo kao srpska kompanija ulagali u start-up firme u Nemačkoj, Švedskoj i Sjedinjenim Državama“.

Od male firme u inkubatoru, HTEC je izrastao u kompaniju sa više od 80 mladih inženjera, koji su po rečima Čabrila najzaslužniji za tako brzi rast poslovanja. „Da bismo došli u situa-ciju da se ne takmičimo niskom ce-nom, nego vrhunskim kvalitetom, po-trebni su najbolji ljudi. Uvek je teško okupiti takve ljude na samom počet-ku, ali vremenom smo izgradili jedan od najboljih inženjerskih timova u re-gionu, koji je oslonac našeg daljeg ra-

zvoja“. Ipak, ono što može da pred-stavlja ograničenje je činjenica da ta-kvih kadrova nema mnogo u Srbiji, a potražnja za njima je ogromna, pa ti-me i konkurencija među kompanija-ma da ih pridobiju i zadrže.

Preduzeće je isključivo izvozno ori-jentisano i to na tržišta SAD i zapad-ne Evrope, pri čemu je glavni deo prihoda dolazio sa američkog tržišta. Planovi su, najavljuje Čabrilo, da se u narednom periodu fokus pomeri ka zapadnoevropskom tržištu, gde su kompanije spremne više da plate za kvalitet koji dobijaju, a poslovanje je i operativno lakše s obzirom na ma-nje razdaljine. „Mi ne trošimo previše energije na prodaju, nove projekte i klijente dobijamo uglavnom na osno-vu preporuke partnera sa kojima već radimo. Tehnologija koju razvijamo često predstavlja osnovu u poslova-nju naših klijenata, a kombinujući preduzetnički pristup i stručno zna-nje, uvek damo više od očekivanog. Tako uspevamo da zadržimo klijen-te na duge staze i obezbedimo rast“.

Posebno teška oklonost za mlade tehnološke firme je nerazvijeno tr-žište rizičnog kapitala u Srbiji. Kada je HTEC započeo sa radom, nije bi-lo moguće pribaviti sredstva za ra-zvoj na drugi način osim da se ino-vacije finansiraju iz sopstvenih pri-hoda, proisteklih iz outsourcing-a. To je i sada glavna delatnost firme, dok se inovacije razvijaju i komercijalizu-ju kroz osnivanje spin-off preduze-ća. Čabrilo ističe i neprofitne delat-nosti kompanije, kao što je osniva-nje Mreže poslovnih anđela Srbije (SBAN). „Na konferencije koje smo organizovali dovodili smo neke od vodećih svetskih investitora i predu-zetnika u želji da motivišemo mlade ljude da preuzmu stvari u svoje ruke. Ne moraju svi biti preduzetnici, ali je mnogo bolje raditi za malu kompa-niju koja brzo raste i stvoriti sebi mo-gućnosti za lični napredak, nego biti delić neke velike i inertne korporaci-je“, preporučuje Čabrilo, koji je takvu životnu filozofiju, kao i njegov „inku-batorski“ kolega Dramićanin, prime-nio i u sopstvenom životu.

Aleksandar Čabrilo

11


Brzom rastu novoosnovanih firmi u Poslovno-tehnološkom inkubatoru tehničkih fakulteta u Beogradu i još bržem rastu prihoda iz izvoza, značajno doprinosi saradnja sa našim stručnjacima u inostranstvu sa velikim iskustvom u razvoju tehnoloških inovacija u svetu.

Posle nafte i mono-polske pozicije na tr-žištu, najprofitabilni-ji su proizvodi koji se baziraju na inovativ-nim rešenjima. Srbija nema ni naftu, ni ve-

liko tržište, ni značajne globalne igrače, i zato je jedina ulaznica za svetsku ekonomsku utakmicu razvoj inovacija koje mogu da se realizuju na tržištu, smatra Vla-deta Marjanović, direktor proda-je i razvoja poslovanja u kompa-niji Cisco Systems. Na strani Srbi-je je izuzetno stručan tehnološki kadar, naročito među mladim vi-sokobrazovanim ljudima, koji je znatno jeftiniji u odnosu na SAD i zapadnu Evropu, kao i domi-nantna tehnološka pozicija u ju-goistočnoj Evropi, ocenjuje Vo-jin Živojnović, suvlasnik i izvrš-ni direktor kompanije AGGIOS Europe. U globalnoj konkuren-ciji, naše realne šanse su u pra-

gmatičnom i selektivnom ula-ganju u inovacije, imajući u vi-du koje tehnološke oblasti imaju veću perspektivu a ne zehtevaju kapitalna ulaganja. Teško da ima smisla takmičiti se u razvoju pot-puno novih proizvodnih proce-sa, ali originalna ideja, čija reali-zacija je dobro isplanirana i zah-teva manje timove, može biti od-skočna daska za uspeh i na naj-zahtevnijim tržištima, objašnja-va Milan Milenković, stručnjak za nove tehnologije u kompani-ji Intel.

Našim sagovornicima je, pored izuzetno uspešne karijere u ino-stranstvu, zajednički i angažman u podršci razvoju tehnoloških inova-cija u Srbiji. Po njihovoj oceni, na-čin na koji radi BITF je izuzetan ov-dašnji primer kako se naučno zna-nje sa tehničkih fakulteta može us-pešno pretočiti u komercijalni pro-izvod. Kredibilitet koji je BITF ste-kao u svom radu ujedno garantu-je i kvalitet firmi koje se u njemu razvijaju, a njegov strateški značaj je u tome što mladim ljudima daje šansu za uspeh u sopstvenoj zem-lji i ohrabruje one koji su već otišli da znanje stečeno u svetu uspešno primene kroz otvaranje inovativnih firmi u Srbiji.

Kako razmišljaju svetski ulagači Sa druge strane, naši stručnjaci

koji su ostvarili prestižne karijere u svetu mogu pomoći malim tehno-loškim firmama da bolje sagledaju svoje ideje i sposobnosti u veoma oštroj i skupoj svetskoj utakmici, da realnije prepoznaju moguća tržišta, nauče koliko su dugotrajno plani-ranje i istrajnost značajni za uspeh, ali i kako razmišljaju strani investi-tori i na koji način im treba pred-staviti svoje projekte. Njihova po-moć je izuzetno bitna i u uključiva-nju domaćih start-up kompanija u međunarodne projekte, poveziva-nju sa sličnim preduzećima u ino-stranstvu, pa do preporuka kako fi-nansirati razvoj proizvoda i prona-ći dodatne izvore kapitala.

Iskustvo kako poslovati sa sve-tom i u svetu je ono što nam naj-više nedostaje, ističe Marjanović. „Većina razvojih projekata koje sam imao priliku da vidim u Fondu za inovacionu delatnost u Srbiji su bili uglavnom fokusirani na do-maće i nekadašnja tržišta u biv-šoj Jugoslaviji i Sovjetskom Savezu. Ako vam se biznis plan zasniva na bivšim tržištima, ima velike šanse da i on završi kao bivši. Treba sa-kupiti hrabrosti i krenuti na trži-šta u SAD, Evropskoj uniji, Kini, i treba biti uporan i prodoran“. Na najatraktivnim tržištima, međutim, pristup inovacijama nije isti. Dok se u Americi forsira kvantitet, zbog otvorenosti za veliki broj inovativ-nih timova iz celog sveta, u Evropi je sistem mnogo organizovaniji, sa jačim uticajem velikih firmi i na-učnih institucija, što pored dobrih

Podrška dijaspore

Zašto vredi ulagati u inovacije u Srbiji

Vladeta Marjanović

12


strana može, ponekad, i da sputava inovativnost, objašnjava Živojnović. „U Srbiji, trenutno, ne postoji ni značajniji obim inovacija, ni dovolj-na podrška velikih firmi i državnih institucija, pa najbolje prolaze one kompanije koje rano ulaze u po-slovna partnerstva sa etabliranim partnerima iz inostranstva“.

Međutim, većina start-up predu-zeća u Srbiji se trudi da uđe u vi-dokrug „velikih“ nudeći klasične outsourcing usluge, što je pogre-šan pristup, upozorava Milenković. „Manje tehnološke firme moraju da prate trendove i da predviđa-ju buduća interesovanja na trži-štu, kako bi bile u stanju da u pra-vo vreme ponude nešto novo veli-kim kompanijama, koje su po pri-rodi inertnije“. Čak i tada, doda-je Milenković, koji trenutno bora-vi u BITF-u kao mentor za tehno-

lošku i poslovnu edukaciju, inve-sticiona politika je vrlo rigorozna. „Uobičajena metodologija prilikom ulaganja u start-up je definisanje trogodišnjeg biznis modela, u ko-me je ključno na koliko se proce-njuju troškovi razvoja do pune ko-mercijalizacije, kolika je potencijal-na zarada i kakav je redosled ak-tivnosti u pristupu tržištu. Potom se definiše za svaki kvartal šta tre-ba uraditi da bi se postigao kraj-nji cilj, a kvartalno se daje i novac, u skladu sa postignutim rezultati-ma. Niko vam neće dati celokupan iznos na osnovu trogodišnjeg pla-na, ali on mora da postoji da bi se sredstva odobravala kvartalno“.

Gde tražiti partnere Komentarišući mogućnosti finan-

siranja inovacija na ovdašnjem trži-štu, Marjanović ocenjuje da je Srbiji

pre svega potrebno obrazovanje koje stimuliše razvoj, rizik, snalažlji-vost i poslovnost. U Srbiju polako pristižu investicioni fondovi i ma-nje grupe investitora koji ulažu u ri-zične projekte u ranoj fazi. „Voleo bih da vidim barem jednog srpskog milionera koji će da pokrene inova-cioni fond i da ulaže u start-up fir-me u Srbiji izvan oblasti u kojoj je postao milioner, kao što to već ra-de ruski milijarderi na ruskom i drugim tržištima. Rizik je veliki, ali i zarada, a time i lični prestiž“, ističe Marjanović, i dodaje: „Uspeti jedan-put je sreća, uspeti dva puta u dve različite oblasti je znanje“. Dobar primer kako treba da izgleda finan-sijska podrška razvoju inovacija je Fond za inovacionu delatnost, sma-tra Živojnović. „Fond pomaže start-up kompanije u razvoju prototipa i kompanije koje su već komercija-lizovale proizvod i potrebna su im sredstva za dalji razvoj. U Srbiji, na žalost, ne postoje finansijske insti-tucije koje finansiraju takozvanu „A fazu“ razvoja kompanija, u kojoj se tehnologija proverava kroz po-četni plasman proizvoda na tržištu. Takve institucije ne mogu nastati ili proširiti svoju aktivnost u Srbiji bez podrške i subvencija EU, srpske dr-žave i njenih drugih inostranih par-tnera“.

Usled skromnih materijalnih mo-gućnosti, malim inovativnim firma-ma su potrebni partneri i u postup-ku patentiranja proizvoda. „Moja preporuka je da kompanije sarađu-ju sa domaćim fakultetima i njiho-vim inovacionim centrima koji ima-ju razrađen pristup sredstvima za naučni i tehnološki razvoj. Pritom, trebalo bi dobro da razmisle o na-činu na koji će koristiti svoju paten-tnu poziciju i da u skladu sa tim od-luče o sadržaju patenta i isplativo-sti ulaganja“, savetuje Živojnović. U servisnoj i softverskoj industriji po-stoje i slučajevi kada patent nije po-treban, objašnjava Marjanović, „ali tada morate da budete brži od osta-lih u osmišljavanju novih rešenja i njihovom plasmanu na tržištu“.

Vojin Živojnović

Milan Milenković

13


U okviru projekta „Promocija izvoza inovativnih proizvoda“ koji BITF realizuje uz podršku švajcarske vlade organizovani su susreti firmi iz ovog inkubatora sa mogućim partnerima u Pomurskom tehnološkom parku u Murskoj Soboti, Tehnološkom parku Ljubljana i AREA Science parku u Trstu. Za Srbiju su posebno interesantna iskustva Tehnološkog parka u Ljubljani, koji je utemeljen u ranoj fazi slovenačke tranzicije, a danas predstavlja najreferntniju ustanovu ovog tipa u zemlji.

Tehnološki park Ljublja-na je „multipleks“ grad u malom. Na prosto-ru površine od oko 38.000 kvadratnih me-tara nalazi se sedam zgrada u kojima je

smešteno oko 280 kompanija. Vi-še od polovine su start-up firme koje postoje manje od tri godine, a uporedo sa njima posluju pre-duzeća koja su prerasla inkuba-torsku fazu i razvila stabilno po-slovanje, kao i velike kompanije kojima trebaju usluge manjih fir-

mi. Tu su i preduzeća iz uslužnih delatnosti od važnosti za ceo teh-nološki park, od marketinških i pravnih usluga do ugostiteljstva i zdravstvene zaštite. Na teritoriji tehnološkog grada nalaze se ban-ka i pošta, a predviđena je i iz-gradnja dečjeg vrtića. Kompleks je počeo da se gradi 2007. godi-ne, a prema gradskom urbanistič-kom planu obezbeđen je i pro-stor za budući kampus Univerzi-teta u Ljubljani, kao i za izgrad-nju stambenog dela, sa ciljem da se omoguće uslovi i za „rad od kuće“.

Ovo naselje, čija je svrha da se kompanijama koje posluju u obla-sti visokih tehnologija pruži podrš-ka za brži razvoj i unapredi tran-sfer istraživačkih projekata i teh-nologija na tržište, sledeće godine će proslaviti 20 godina poslovanja. Vizija je začeta još ranije, u Institutu „Jožef Stefan“, koji je bio među naj-poznatijim naučnim ustanovama u bivšoj SFRJ. Tim istraživača ko-ji je bio fokusiran na mogućno-sti komercijalizacije naučnih istra-živanja napravio je projekat budu-ćeg tehnološkog parka još 1993. godine, a dve godine kasnije u tu svrhu je formirana privatna firma, „što u ono vreme nije bilo uobiča-jeno“, priseća se Istok Lesjak, koji je bio prvi zaposleni u tom predu-zeću, a sada je generalni direktor Tehnološkog parka Ljubljana.

Pored Instituta „Jožef Stefan“, osnivači su bili i ljubljanski institu-ti za biologiju i hemiju, nekolicina kompanija i Grad Ljubljana, koji je ustupio zemljište za izgradnju par-ka. Učešće Grada kao suosnivača znatno je olakšalo pristup komerci-jalnim kreditima, kao i sredstvima iz evropskog strukturnog fonda ko-ja su bila neophodna za razvoj in-

frastrukture i drugih pratećih pro-jekata. Lesjak ističe da je uprava od početka bila orijentisana na model koji je podsticao kompanije da pu-tem lizinga otkupe poslovni pro-stor, pa je sada oko 70 odsto obje-kata u vlasništvu kompanija.

Jezgro za umnožavanje brzog rasta

U ovom tehnološkom parku se godišnje oformi između 30 do 40 novih preduzeća. Najviše start-up firmi je iz IT industrije, što je sličan trend kao i u Srbiji, ali i mnogim drugim zemljama, budući da ova oblast visokih tehnologija zahteva najmanja početna ulaganja i ima br-ži obrt. Kandidati za preduzetnike prethodno prolaze predinkubacio-nu fazu, u kojoj se detaljno testiraju njihove poslovne ideje, a priliku da osnuju firmu dobijaju oni čiji proi-zvod ili usluga opravdaju perspek-tivu na tržištu.

Brz rast start-up firmi Lesjak ilu-struje i podacima o otvaranju no-vih radnih mesta, budući da većina

Korisna iskustva u razvoju tehnološkog parka

Grad nauke u LjubljaniIstok Lesjak

14


firmi koje su započele rad sa dvoje zaposlenih, danas u proseku upo-šljava preko 50 mladih stručnjaka. Među onima koje su iz inkubator-ske faze izrasle u kompanije sa razvi-jenim i stabilnim poslovanjem, mno-ge sa sada i same ponašaju kao inve-stitori, osnivajući start-up preduzeća za operacionalizaciju novih proizvo-da i usluga. Time se dodatno potvr-đuje vrednost inkubatorske funkci-je kao zdravog jezgra iz kojeg se po istoj metodlogiji i primenom steče-nog znanja iz jedne uspešne rađa vi-še firmi sa perspektivama brzog ra-sta, ističe Lesjak.

Sa druge strane, mogućnost da u tehnološkom parku koegzistira-ju uporedo start-up preduzeća i ve-like kompanije sa globalno razgra-natim poslovanjem rezultira ne sa-mo konkretnim poslovima u obo-stranom interesu, već i unapređe-njem naučnih potencijala. U tome ključnu ulogu imaju razvojni cen-tri velikih kompanija, koje iznaj-mljuju svoje laboratorije i opremu na korišćenje drugima, što istovre-

meno racionalizuje troškove i pri-vlači nove generacije naučnika da svoja znanja pretoče u komercijal-ne proizvode.

Organizovana podrška preduzetništvu

Sve ovo je omogućilo Tehnološkom parku Ljubljana da ne zavisi više od državnih sredsta-va, već da vremenom izgradi samo-održiv model, u kome se celoku-pan profit ostvaren na tržištu rein-vestira u dalji razvoj. Tokom višede-cenijskog iskustva razvijena je i ek-spertiza, koja je obezbedila ovoj in-stituciji da na nacionalnom nivou postane glavni partner države u sa-činjavanju i primeni najefikasnije strategije za podsticaj preduzetniš-tva u oblastima koje su tržišno naj-isplativije. U uslovima kada su vi-sokotehnološki stručnjaci najtraže-niji na globalnom tržištu, nacional-ni prioritet je da se izgradi raciona-lan, dugoročan i koordinisan pri-stup za umanjenje odliva mozgova. „Masovni odlazak najboljih pred-

stavlja vrhunsko rasipništvo za bi-lo koju državu, a pogotovo malu, i to je najvažnije pitanje koje bi po-reski obveznici trebalo da postave političkom establišmentu“, katego-ričan je Lesjak.

Odgovor nije u masovnom i na-sumičnom formiranju inkubato-ra i tehnoloških parkova na sva-kom koraku, jer kao što pokazu-ju iskustva i nekih od najuređeni-jih evropskih zemalja, takav pri-stup nosi ogroman rizik od proma-šenih investicija, upozorava Lesjak i dodaje: „Jedno vreme i u Sloveniji je svako malo mesto htelo da razvi-ja inkubatore i tehnološke parkove, što je moglo da nas dovede do toga da imamo više onih koji nude po-dršku preduzetništvu nego samih preduzetnika. U poslednjih nekoli-ko godina uspeli smo da promeni-mo atmosferu i da se izborimo za organizovan pristup, čiji je smisao da se uz primenu modela koji su dali najbolje rezultate i umrežava-nje postojećih kapaciteta, oni mak-simalno iskoriste“.

Tehnološki park Ljubljana

Preduzeća koja su osnovana u Poslovno-tehnološkom inkubatoru osvajaju sve veći broj prestižnih međunarodnih priznanja za svoje proizvode. Navodimo samo neke primere:

Preduzeće TeleSkin koje posluje u oblasti medicinskih tehnologija je prema rangiranju Svetske banke jedno od 50 najinspirativnijih inovativnih

kompanija. Njihov uređaj za rano utvrđivanje melanoma kože BEST (Basic Examination of Skin Tumor) je na konkursu Microsoft Health Users Group proglašen za najbolju inovaciju u 2013. Sava Marinković, jedan od osnivača proglašen je za najinovativnijeg preduzetnika u 2012. godini, na takmičenju za najboljeg preduzetnika godine u Srbiji u organizaciji revizorsko-konsultantske kuće EY i pobednik je takmičenja Next Step Challenge u Danskoj 2014.

Preduzeće Bitgear je na listi najbrže rastućih tehnoloških kompanija u Centralnoj Evropi u 2013. godini, prema rangiranju

revizorsko-konsultantske kuće Deloitte i zauzelo je 2. mesto sa petogodišnjim rastom prihoda od 1872%. Na ovogodišnjoj listi, preduzeće je na 18. mestu sa rastom prihoda od 759%, a njegov osnivač Dejan Dramićanin proglašen je za najinovativnijeg preduzetnika u 2013. godini, na takmičenju za najboljeg preduzetnika godine u Srbiji u organizaciji revizorsko-konsultantske kuće EY.

Preduzeće High Tech Engineering Center (HTEC) je na listi najbrže rastućih tehnoloških kompanija u Centralnoj Evropi

u 2014. godini, prema rangiranju revizorsko-konsultantske kuće Deloitte, zauzelo 3. mesto sa petogodišnjim rastom prihoda od 1777%.

Preduzeće Strawberry Energy proslavilo se proizvodnjom jedinstvenog „Strawberry Drveta” za punjenje baterija mobilnih telefona, koje za sopstveno napajanje koristi solarnu energiju.

Do sada je razvijeno i postavljeno 12 sistema u 9 gradova Srbije i Bosne i Hercegovine, a među mnogim nagradama koje je osvojio ovaj proizvod je 1. mesto na EU Nedelji održivog razvoja 2011. u kategoriji obnovljivih izvora energije i Superbrands nagrada za najbolji srpski inovativni brend.

Preduzeće mBrainTrain pobednik je takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju 2013. godine u organizaciji Ministarstva prosvete, nauke

i tehnološkog razvoja. Njihov uređaj Smarting za snimanje moždane aktivnosti, koji koristi posebno razvijen hardver i softver za pametan telefon, proglašen je najboljim u konkurenciji 118 inovativnih proizvoda.

Preduzeća Omnis design studio i WEB LAB su sa aplikacijom bookmee pobedili na Google for Entrepreneurs Startup Weekend Belgrade (2014).

Preduzeće Veritek, najmlađi član Inkubatora, šampion je prvog srpskog „Get in the ring“ takmičenja sa svojim uređajem Impuls, koji meri puls društvenih mreža pomoću softvera koji

razume kako se ljudi osećaju i ponašaju na društvenim mrežama. Veritek je sa ovim uređajem zastupao Srbiju na regionalnom „Get in the ring“ takmičenju, održanom u Sofiji.

BitF:PUTOKAZZA USPEH

osnovane

3 mreže

podneto

9 patentnih

prijava

studenata je pohađalo treninge iz preduzetništva

550

razvijen

servisni centarza poslovno planiranje,

finansijske i pravne usluge, zaštitu intelektualne svojine i

fund raising

osnovana

44 preduzeća u

delatnostima visokih tehnologija

zaposleno

280 mladih inženjera, od kojih je

25povratnika iz inostranstva

razvijene su

33 nove tehnologije kroz inovativne

proizvode i usluge

rezultati BitF za 6 godina rada

www.bitf.rs

Documents

publikaciju Promocija izvoza inovativnih proizvoda