Milica Radovanović duMonjićBojana MazaRak PoPovićŽeljko vujkovićaleksandaR Bogdanović

zvon

i za evRo

Pu!

EVROPA PRE EVROPSKE UNIJE � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � �5ISTORIJA EVROPSKOG UJEDINJENJA � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � �19INSTITUCIJE EVROPSKE UNIJE � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � �39SIMBOLI EVROPSKE UNIJE � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � �51VREDNOSTI EVROPSKE UNIJE � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � �59ŠIRENJE EVROPSKE UNIJE � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � �71SRBIJA I EVROPSKA UNIJA � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � �85BUDUĆNOST EVROPSKE UNIJE � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � �95

2. strana

ZVONI ZA EVROPU!Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje

IzdavačEvropski pokret u SrbijiKralja Milana 31/II, 11000 Beogradwww�emins�org

za IzdavačaMaja Bobić

AutoriMilica Radovanović DumonjićBojana Mazarak PopovićŽeljko VujkovićAleksandar Bogdanović

recezent

Duško Lopandić

LekturA i korekturA

Marija Todorović

DizAjn i pripremA zA štAmpu

Marko Zakovski

štAmpA

Mladost Grup, Loznica

Tiraž: 500

ISBN 978-86-82391-81-4

Beograd, avgust 2012� godine

Mišljenja i stavovi izraženi u ovoj publikaciji predstavljaju stavove autora i ne odražavaju neo-phodno i zvanične stavove Evropskog pokreta u Srbiji i Fondacije Fridrih Ebert niti zvanične stavove institucija koje se pominju u tekstu�

orgAnizAtor projektA: pArtner nA projektu:

UM

ESTO

UV

OD

ASTRAhINjA MATEjIc(bivši polaznik programa i sadašnji maturant)

Kao neko ko je sličnih godina, interesovanja i obrazovanja, a i kao nekadašnji učesnik projekta u čijem radu vi upravo uzimate učešće, smatram sebe osobom koja će na najbolji način predočiti vama - svojim vršnjacima, šta to ova knjižica zaista nudi. Pre svega, prva razlika u odnosu na udžbenike koje nerado srećemo svakodnevno u školama je upravo reč nas samih, iskreno izražavanje mišljenja o onome što čitamo, aktivna diskusija o naučenom i debata o stavovima izraženim u njoj. a ono što je najbolje, upravo jesu te diskusuje, neformalni razgovori i organizovane debate koje se vode sa autorima ove knjige u opuštenoj atmosferi, na način koji retko možemo sresti u učionicama.

Iskreno, ne verujem da bi iko od nas mogao da kroz svakodnevni razgovor ukaže na nejasnoće ili dobije objašnjenje od autora školskih udžbenika. Uz to, glavne prednosti ovog sižea celokupnog projekta je njegova namena – da stimuliše dalji rad i istraživanje na različitim poljima. Ne moramo u potpunosti da se pronađemo u svakoj od osam tema (na koliko je podeljeno predavanje u okviru projekta), ali sam siguran da ćete u svakoj temi pronaći odgovore na pitanja koja se u svakodnevnom razgovoru često ponavljaju i ispraviti sebe i svoju okolinu u davanju često pogrešnih odgovora.

zapravo, upotreba ove knjige ne prestaje završetkom kursa, već naprotiv – tu počinje! Nakon tečaja, vrata Evropskog pokreta u Srbiji su otvorena za sve koji imaju želju da svoj rad i znanje prošire. Korisni linkovi, interesante činjenice i bogate biografije lidera koji su obeležili Evropsku uniju i svet, samo su odskočna daska za dalja istraživanja po internetu, odlazak na debate i predavanja ili dalju saradnju sa Evropskim pokretom u Srbiji.

zato vas sve pozivam da projekat maksimalno iskoristite i da u njemu uživate, a knjigu proučite i već sa prvim utiscima i pitanjima dođete na sledeće druženje!

Samim tim što učestvujete u projektu zvoni za Evropu! pokazali ste da želite da naučite nešto više o Evropskoj uniji. Knjiga koju sada čitate je odličan vodič na tom putu jer je pisana na način koji je razumljiv svima, bez obzira na nivo znanja koji već imate. U njoj nema definicija i bespotrebnog gomilanja činjenica kao u školskim udžbenicima. Knjiga obiluje interesantnim primerima i zanimljivim slikama, a pruža brojne informacije iz raznih oblasti, pa će svako naći ono što ga interesuje. zbog te raznovrsnosti i drugačijeg načina pisanja u odnosu na neke knjige slične tematike, svakako vredi da ova strana koju sada čitate ne bude i poslednja iz ove knjige.

MIlOš TEšIc(bivši polaznik programa i sadašnji maturant)

4. strana

Projekat Zvoni za Evropu! vam pruža odličnu priliku da naučite razne stvari o Evropskoj uniji koje će vam biti od koristi u svakodnevnom životu i sada i u budućnosti.

Ova knjiga nudi odgovore na mnoga pitanja i sigurna sam da će vam pomoći u otklanjanju svih nedoumica vezanih za ciljeve, organizacije, aktuelne teme i budućnost Evropske unije.

Takođe će vam omogućiti da uđete u srž svih dešavanja kojima se bavi EU I baš zbog toga ne želim posebno da izdvajam nijednu oblast iz knjige, već vam ostavljam mogućnost da sami procenite šta je najveća vrednost ove knjige i po čemu se ona razlikuje od drugih udžbenika.

Sigurna sam da ćete u tome uspeti jer ćete na radionicama Evropskog pokreta u Srbiji naučiti kako da formirate i branite lične stavove u vezi sa Evropskom unijom.

jOVANA KOSTIcnekada polaznica programa, a sada brucoš

EVROPSKI POKRET U SRbIjIBeograd, avgusta 2012. godine

dinamičnost procesa evropskih integracija, kao i sugestije korisnika knjige, nametnuli su potrebu za izmenom i dopunom prvog izdanja objavljenog 2010. godine. Upravo čitate redove vizuelno i sadržinski osveženog izdanja knjige koja je prvenstveno namenjena polaznicima programa Zvoni za Evropu! Naravno, knjigu mogu koristiti svi mladi ljudi željni sticanja osnovnih saznanja o evropskim integracijama na zanimljiv, razumljiv i jednostavan način. Mladi ljudi u Srbiji su, ne samo najveći podržavaoci procesa evropske integracije, već ujedno i kičma budućeg razvoja Srbije i najveći korisnici učlanjenja Srbije u Evropsku uniju. Stoga je važno njihovo pravovremeno i objektivno informisanje. Zvoni za Evropu je jedan od programa Evropskog pokreta u Srbiji koji vodi u tom pravcu i otvoren je za učenike završnih razred srednjih škola i pruža mogućnost da se do korisnih informacija o Evropskoj uniji, njenoj istoriji, aktuelnih pitanja i kontroverznih tema dođe kroz kreativan radioničarski rad i razgovore sa relevantnim domaćim državnim službenicima ali i mladim ljudima i diplomatama iz zemalja EU. dugogodišnjoj uspešnoj realizaciji programa doprineli su brojni profesori, pedagozi, psiholozi, uprave srednjih škola, službenici lokalne i državne administracije, volonteri i diplomate iz zemalja Evropske unije kojima ovom prilikom zahvaljujemo na saradnji.

Posebno se zahvaljujemo Fondaciji Fridrih Ebert koja godinama unazad kroz ovaj program podržava širenje evropskih vrednosti među mladim ljudima u Srbiji.

EVROPa PRE EVROPSKE UnijE

6. strana

strana 7

šTA jE EVROPA bIlA PRE NEgO šTO jE POSTAlA EVROPSKA UNIjA? Često čujemo da se Evropa naziva najstarijim kontinentom� Ova fraza ne oslikava stvarnu starost Evrope u odnosu na druge kontinente, već slikovito objašnjava ono čime se svi Evropljani najviše ponose: civilizacijama koje su nastale na njenom tlu, koje se i danas nazivaju kolevkama današnjih modernih država�

Mnoge države su nastajale i nestajale na evropskom tlu� Evropa, kakvu danas pozna-jemo, nastala je iz serija ratova i sukoba velikih carevina i kraljevina, država-gradova, nacionalih država� Evropljani su počeli da stvaraju države u svojoj najranijoj istoriji, a neki od tada nastalih oblika državnih uređenja žive i danas i služe kao model mod-ernim državama�

Kako bi što bolje razumeli šta je to Evropska unija (EU) danas, kako je nastala i kako ju je istorija oblikovala, moramo da krenemo od početka - od njenih sastavnih delova - država� Koje su to karakteristike koje svaka država mora da ima, kako nastaju, i kako su uređene - to su pitanja na koja ćemo prvo odgovoriti� Zatim ćemo videti kako države sarađuju, kako ostvaruju zajedničke ciljeve, a samim tim i koji su prvi koraci koje su evropske države napravile u građenju Evropske unije�

1 Ivan Vidanović, Rečnik socijalnog rada, Udruženje stručnih radnika socijalnog rada Srbije, Društvo socijalnih radnika Srbije, Asocijacija centara za socijalni rad Srbije i Unija studenata socijalnog rada, Beograd, 2006, Internet, http://sr�wikipedia�org/wiki/ pristupljeno 7/7/2012

Država Da je čovek društveno biće tvrdio je još grčki filozof Aristotel� Razne nauke se su bavile nastankom društva, zajed-nica, država��� Danas se pouzdano zna da se od svojih početaka na zemlji ljudi udružuju u različite oblike društvenih grupa� Ni jedan čovek ne može opstati sam i pripadnost grupama je u prirodi čoveka�

Ljudi su još u praistoriji shvatili da je život umnogome lakši u grupi� Grupe su u početku nastajale radi lakšeg obezbeđivanja životnih namirnica, kao i odbrane od spoljnih neprijatelja� Interesi za udruživanjem su se množili, i ono što svakako jeste interesantno je da su neki od interesa ostali isti i danas: ekonom-ska sigurnost, bezbednost i kulturološka

tradicija� Iz različitih društvenih grupa nastaju države i traju do danas� Dug je period postojanja država: Od Sumera i Vavilona, preko antičkih država-gradova, prvih nacionalnih država, do današnjih modernih oblika uređenja država�

važNO JE ZNaTI !!!Društvena grupa je relativno trajan skup ljudi međusobno povezanih koji obavlja određenu društvenu funkciju ili zadovoljava neku čovekovu potrebu. čovek je društveno biće i kao takvo je uvek član društvene grupe, odnosno brojnih društvenih grupa.1 Na primer, neko može biti član prodice, član političke stranke i istovremeno član Kluba ljubitelja patuljastih pasa.

8. strana

Mnogi veliki mislioci su se vekovima bavili fenomenom države, opisivali je, izučavali je i pokušavali da napišu defin-iciju koja bi opisivala sve države i koja bi sadržala sve elemente� Međutim, kao i tokom istorije, tako i danas, države se razlikuju, pa samim tim nije moguće opisati ih na jednostavan način� Kako bi došli do objašnjenja države, oni su post-avili sledeća pitanja:

Zašto ljuDi stvaraju Državu? šta jE to što Državu čini Drugačijom oD Drugih grupa? šta jE ono što čini Državu?

Zašto nastaje država? Država nastaje iz čovekove potrebe da se udružuje, da pripada društvenoj grupi� Niko ne želi da bude prisiljen na uključivanje u grupu, već uvek ima neki interes ili potrebu� Interesi su obično: ekonom-ski, bezbednosni, kulturološki� Međutim, svaka druga društvena grupa može nastati iz ovakvih interesa� Na primer, možemo napraviti društvenu grupu na bazi kulturoloških interesa, koja će imati za cilj da očuva tradiciju, nasleđe, umetnost jednog naroda� Ova grupa bi mogla biti folklorno društvo ili društvo za očuvanje tradicije� Ukoliko se mi, kao jedna društvena grupa zalažemo za us-vajanje određene ideje, kao što je ideja mira u svetu, možemo osnovati politički pokret ili udruženje građana, koje će se određenim sredstvima boriti za ostva-renje te ideje�

Šta je to što državu čini drugačijom od drugih društvenih grupa? Država ima za razliku od svih drugih društvenih gru-pa aparat prinude koji služi državi da se brani od spoljnih neprijatelja, ali istovre-meno služi i da čuva unutrašnji poredaki bezbednost njenih građana�

Neke države se dobrovoljno odriču ovih sredstava� Na primer, postoje države koje nemaju vojsku� Vojska i policija nisu instutucije koje uslovljavaju postojanje države� Ali, država je jedina društvena grupa kojoj je dozvoljeno da ima aparat prinude i od strane svojih građana i od strane drugih država�

2 http://bs�wikiquote�org/wiki/Politika_(Aristotel), pristupljeno 7/7/2012

ZANIMljIVOST !antički filozofi Platon i aristotel su se bavili izučavanjem države još u Iv veku pre nove ere. dok je Platon tragao za idealnim oblikom države, njegov učenik, aristotel zaključuje da idealan model ne postoji, već samo najmanje loš. Platon je smatrao da je demokratija najgori model vladavine, dok ga aristotel smatra za umereno loš.

O državi aristotel kaže:

“Potpuna zajednica od više naselja (sela) koja je, da tako kažemo, postigla najviši stepen samodovoljnosti jeste država; ona nastaje radi održavanja života, a postoji radi srećnog života... Iz ovoga je, dakle, jasno da država nastaje po prirodi i da je čovek po prirodi državotvorno biće...” 2

važNO JE ZNaTI !!!Država nastaje iz prirodne potrebe ljudi za udruživanjem i njihovog interesa da žive u zajednici. zajednica čoveku omogućava da ispuni svoje osnovne potrebe: za bezbednošću, društvenošću, itd.

strana 9

Slika br. 1: Teritorija države obuhvata kopnene i vodene površine i prostor ispod i iznad Zemljine površine

ZANIMljIVOST !Island nema stajaću vojsku od 1869. godine, ali je član NaTO-a. Island je imao sporazume o odbrani sa Sjedinjenim američkim državama, radi koga su uspostavljene Odbrambene snage Islanda i vojna baza, koja je postojala do 2006. godine. Nakon toga, Sad su najavile da će se i dalje starati o bezbednosti Islanda, ali bez stajaćih snaga. Iako Island nema stajaću vojsku, učestvuje u mirovnim misijama, ima sistem vazdušne odbrane, obalsku stražu i policijske snage.

važNO JE ZNaTI !!!aparat prinude u jednoj državi čine njena vojska i policija. Policija je zadužena da čuva građane i osigura poštovanje zakona u državi. vojska je zadužena da čuva državu od neprijatelja koji mogu doći spolja, na primer iz druge države.

ElEmENTI DržavE šta jE to što čini jEDnu Državu? oD čEga jE ona sastavljEna?

Za nastanak države ne postoje tačno propisana pravila� One nastaju spontano� Tokom istorije, veliki broj država je nasta-jao i nestajao na razne načine� Nastanak novih država je sve do polovine prošlog veka bio posledica ratova� Rat je bio os-novno, čak opravdano sredstvo za ostva-renje cilja u međudržavnim odnosima� Ratovanjem su se povećavale državne teritorije, pomerale granice� U ratovima su nestale mnoge države� Često su se na mirovnim konferencijama nakon završetka sukoba stvarale nove države i ukidale stare�

Da bi jedna tvorevina nastala, ona mora imati određene elemente� Atom ne postoji ukoliko ne sadrži neutrone, ele-ktrone i protone, zar ne? Automobila

10. strana

Slika br. 2: Teritorije država članica Evropske unije naseljava preko 500 miliona stanovnika

Izvor: Credit © European Union, 2012�

upravlja školom, trener fudbalskim timom, tako vlast upravlja državom� Ovde se opet možemo vratiti na priču o društvenim gru-pama i reći da svaka društvena grupa ima neku vrstu upravljanja i vlasti� Fudbalski klub ima svog predsednika, zar ne? Postoji nešto što vlast države čini različitom od drugih� Jedna osobina razlikuje državnu vlast od svih drugih društvenih grupa - a to je suverenost.

ZANIMljIVOST !Kao primer države koja nije još uvek konstituisana najčešće se uzima Somalija. Somalija je nastala 1960. godine, oslobađanjem od kolonijalnih vlasti i do danas se nije konstituisala. Stalni prevrati, građanski ratovi, diktature i vojni udari oblikuju modernu istoriju Somalije. danas, Somalija ima otcepljenu teritoriju (tzv. Somalijalend), nema efikasnu centralnu vlast niti većinu efikasnih državnih institucija.

nema ukoliko nema točkova, motora i karoserije� Iako ne postoje pravila po kojima nove države nastaju, postoje protoni, neutorni i elektorni svake države�

Teritorija. Da bi jedna država postojala, ona mora da ima svoju teritoriju� Svaka država postoji na jednoj tačno utvrđenoj teritoriji� Teritorija je ograničena državnom grani-com, koja obeležava dokle se država prostire� Pored prostora na kopnu, u teritoriju države ulazi i vazdušni prostor i prostor ispod zemlje� Takođe, ukoliko država ima izlaz na more, deo mora joj i pripada� Svaka država čuva svoje granice i njena je dužnost da ima potpunu kontrolu nad njima�

Stanovništvo. Na teritoriji države živi njeno stanovništvo� Stanovništvo čine svi oni ljudi koji imaju državljanstvo te države, a ako se šire posmatra, tu spadaju lica koja imaju državljanstvo druge države, ali tu borave u nekom periodu�

Državljanstvom država svom stanovništvu daje određena prava i obaveze i istovre-meno ima obavezu da ga štiti� Na primer, svi državljani Srbije imaju pravo da glasaju i da na taj način utiču na izbor lidera države, ali istovremeno su u obavezi da plaćaju porez svojoj državi�

Vlast. U svakoj državi mora postojati vlast� Da bi jedna država mogla da funkcioniše, u njoj mora biti organizovano upravljanje� Vlast upravlja državom� Kao što direktor

strana 11

Pojasnićemo na primeru fudbalskog kluba: svaki fudbalski klub ima svog predsed-nika, Skupštinu kluba, Izvršni i Upravni odbor� Međutim, predsednik je taj koji ruko-vodi klubom, što znači da niko drugi nije iznad njega� Naravno, on se konsultuje sa saradnicima i ima podršku većine članova Skupštine� Istovremeno, on je ravnopravan sa predsednicima svih ostalih fudbalskih klubova i niko mu ne može govoriti kako da rukovodi svojim klubom�

Isto tako, u jednoj državi može postojati više vlasti� U našoj državi postoji: lokalna vlast (rukovodstvo opština: predsednik i skupština opštine), pokrajinska (npr� Vlada Au-tonomne Pokrajine Vojvodine) i republička vlast� Republička vlast je vrhovna, nema nikog iznad nje i jedino je ona zbog toga suverena�

Slika br. 3: „Država, to sam ja!” – izjavio je francuski kralj Luj XIV

KO šTA RADI – pODEla vlasTI u DržavI Kako se organizuje vlast u jednoj državi zavisi isključivo od volje njenih građana� Međutim, nije uvek bilo tako� U ranijim periodima, sva vlast u državi je bila koncentrisana u rukama vrhovnog poglavara i manje grupe ljudi oko njega� U srednjem veku u većini evropskih država vladali su kraljevi koji su imali apso-lutnu vlast i koji su o svemu odlučivali�

ZANIMljIVOST !Kao što neki ljudi mogu imati više državljanstava, tako se može desiti da jedan čovek ostane bez ijednog državljanstva. Osobe bez državljanstva se nazivaju apartidi.

***

suverenost je odlika državne vlasti. Ta odlika razlikuje državnu vlast od svih drugih organizovanja vlasti i upravljanja. Suverenost vlasti znači da je državna vlast vrhovna, tj. da ne postoji ni jedna druga vlast koja je iznad nje. Istovremeno, suverenost garantuje ravnopravnost svih država u međudržavnim odnosima. To znači da su države, bez obzira na nejednakosti u pogledu veličine teritorije, stepena razvoja, broja stanovnika, moći kojom raspolažu, u svojim odnosima jednake, nezavisne od bilo koje spoljne vlasti. Svaka država ima područje unutrašnje, vlastite nadležnosti u koju se niko ne može mešati - ni druge države ni međunarodne organizacije.

12. strana

To je dovodilo do zloupotreba i tiran-skom odnosu prema stanovništvu� Sa evolucijom države i nastankom mod-ernijeg načina upravljanja državom, raz-vojem demokratije i svesti građana da imaju pravo da utiču na uređenje države i svoj život, vlast počinje da se deli� Kao garancija da neće doći do prevelike kon-centracije moći u rukama jedne grupe ljudi - nastala je podela vlasti� To znači da ni jedna osoba ili institucija nema svu vlast u svojim rukama, već se vlast deli na nekoliko institucija� Uobičajeno je u savremenom društvu da se vlast u jed-noj državi deli na:

» izvršnu; » zakonodavnu i » sudsku vlast�

U svakoj državi je po jedna vrhovna in-stitucija zadužena da vrši jednu od po-menutih vlasti� Na taj način, nijedna insti-tucija nema previše vlasti u svom okrilju� Istovremeno, svaka država ima zakone koji osiguravaju da se ove tri grane vlasti međusobno kontrolišu, kako nijedna ne bi prevagnula, ili zloupotrebila svoj položaj�

INsTITucIJE DržavEKao što smo rekli, svaka država mora imati suverenu vlast, a vlast se deli na tri grane� Da bi vlast funkcionisala, i efikasno vršila svoje dužnosti, svaku granu vlasti predstavljaju institucije� U zavisnosti od državnog uređenja, institucije u pojedin-im državama se razlikuju� Vrsta i uređenje institucija je odluka o kojoj svaka država samostalno odlučuje, u skladu sa svo-jim potrebama� Ono što možemo reći za većinu demokratski uređenih država je da se tri grane vlasti koncentrišu u tri grupe institucija:

» parlament /skupština – zakonodavna vlast;

» šef države/predsednik vlade – izvršna vlast i

» sud – sudska vlast�

Parlament je zakonodavna vlast države� Sačinjen je od predstavnika naroda, koje su građani izabrali na izborima� Zbog toga, se u parlamentu donose najvažnije odluke o državi, usvajaju se zakoni, a može se doneti odluka i o promeni uređenja države� Takođe, kada predstavnici države potpišu neki međunarodni ugovor, članovi parla-menta glasaju za njegovo usvajanje� Na ovaj način se potvrđuje volja naroda po tom specifičnom pitanju� Ovaj proces se naziva ratifikacija.

3 http://www�parlament�gov�rs/народна-скупштина/историјат/историјат-1804-1918�117�html, pristupljeno 7/7/2012

4 http://www�dadalos�org/srbija/Demokratie/Grundkurs3/wahlen/wahlen�htm, pristupljeno 7/7/2012

ZANIMljIVOST !Francuski kralj Luj XIv je verovao da je njegova vladavina božansko pravo. Koliko je široko shvatao svoj položaj govori činjenica da je sam sebe proglasio za Kralja Sunce. Mešao se u sve sfere života: određivao je način ponašanja podanika, odlučivao šta će se u državi proizvoditi, čak je diktirao i modne trendove.

strana 13

Slika br. 4: Poslanici Narodne skupštine Republike Srbije donose najvažnije odluke u našoj zemlji

Izvor: Narodna skupština Republike Srbije

važNO JE ZNaTI !!!da bi jedan međunarodni ugovor počeo da se primenjuje, on mora proći proces ratifikacije. To znači da se o njemu moraju izjasniti poslanici u parlamentu ili građani na referendumu. U najvećem broju slučajeva, o svakom međunarodnom ugovoru poslanici razgovaraju i glasaju. Tek kada većina poslanika glasa za usvajanje međunarodni ugovor se smatra važećim. Na ovaj način, građani posredno dobijaju poslednju reč u odlučivanju o preuzimanju određenih obaveza.

ZANIMljIVOST !Prvi zakon o Narodnoj skupštini Srbije donet je 28. oktobra 1858. godine. Na osnovu njega sazvana je Svetoandrejska narodna skupština, održana od 30. novembra 1858. do 31. januara 1859. godine u Beogradu. Time je ozakonjena ustanova Narodne skupštine i udaren temelj predstavničkog sistema u Srbiji.3

važNO JE ZNaTI !!!Referendum je način izjašnjavanja građana o određenom pitanju. Naime, kada se odlučuje o određenom pitanju koje je od velike važnosti za jednu zemlju, vlast odluči da pozove građane da se po tom pitanju izjasne na referendumu, tj. da glasaju za ili protiv neke odluke. Na taj način, građanima se daje pravo da donose najvažnije odluke.

U Republici Srbiji je poslednji referendum održan 2006. godine, kada se odlučivalo o usvajanju novog Ustava.

ZANIMljIVOST !Birati znači učestvovati u odlučivanju: onaj ko ne izađe na izbore odriče se prava da odlučuje o svojoj sopstvenoj budućnosti. On mora prihvatiti odluku koju donesu građani koji biraju.4

14. strana

Šef države. U zavisnosti od uređenja, šef države može biti monarh ili predsednik� Monarh je na čelu države u monarhijama� Titula monarha se nasleđuje i time se poštuje i neguje tradicija� Zbog toga što monarha ne bira narod, njegova uloga je najčešće samo formalna, tj� nema nikakvih ovlašćenja u upravljanju državom�

Predsednici su na čelu države u republici� Oni mogu biti birani direktno na izborima ili se mogu birati u parlamentu� Svaka država odlučuje samostalno o svom uređenju i u svom ustavu precizno definiše koja su ovlašćenja šefa države�

Iako nema nikakvu stvarnu vlast, španski kralj predlaže predsednika vlade, raspisuje referendume i izbore� Za razliku od monarha, predsednici država mogu imati velika ovlašćenja� Oni mogu učestvovati u donošenju zakona, rukovoditi oružanim snaga-ma, postavljati premijera, itd��� što je opet definisano ustavom�

Francuski, ruski i američki predsednici imaju najveća ovlašćenja u savremenim republikama�

Često šefovi država, predsednici i mona-rsi imaju protokolarnu i predstavničku funkciju bez realnih ovlašćenja� To je najčešće slučaj u parlamentarnim monarhijama ali i u nekim državama sa snažnim parlamentarnim sistemima� U tom slučaju, značajnu ulogu dobija predsednik vlade, tj premijer� Tada se glavne odluke u upravljanju zemljom poveravaju njemu, te dobija i široka ovlašćenja�

Slika br. 5: Evropske monarhije

ZANIMljIVOST !U velikoj Britaniji funkciju šefa države obavlja kraljica Elizabeta II koja je na tronu već 60 godina. američki predsednik se često spominje kao najmoćniji čovek na planeti, a 2008. godine je prvi put na tu funkciju izabran jedan afro-amerikanac.

*** Nemački kancelar ima najšira ovlašćenja u rukovođenju državom. Istovremeno, Savezna Republika Nemačka ima predsednika koji ima reprezentativnu ulogu, ali radi kontrole i ravnoteže ostavljena je mogućnost da odbaci potpisivanje zakona.

strana 15

Sud. Kao što samo ime i kaže - sud vrši sudsku vlast� Glavna dužnost suda je da pri-menjuje i tumači zakone države� To znači da, kada neko prekrši zakon, biva tužen pred sudom� Sud će po određenom zakonu suditi i po zakonu doneti presudu� Sudovi su tu da garantuju da će sva prava građana biti zaštićena i da će oni koji ne poštuju za-kon biti kažnjeni� Sudovi u demokratskim zemljama moraju biti apsolutno nezavisni i nikako ne smeju biti pod uticajem bilo kog organa vlasti� Za demokratsko uređenje je veoma bitno da se sva suđenja vrše potpuno nepristrasno i da se zakon jednako primenjuje na sve građane�

MEDUNARODNE ORgANIZAcIjEVideli smo kako je ljudska potreba za udruživanjem i zajedništvom dovela do stvaran-ja modernih država, ali i istovremeno i do očuvanja tradicionalnih društvenih grupa i stvaranja novih� Kao što su ljudi uvideli da se određeni interesi lakše ostvaruju u grupi i zajedništvu i stvorili državu, tako su države stupile u međusobne odnose kako bi ostvarile zajedničke interese�

U početku, okupljanje država je najčešće imalo za cilj ratovanje protiv neke druge države ili stvaranje odbrambenog saveza, a potom i radi zaključivanja mira nakon rata�

Tokom istorije, broj i raznovrsnost oblasti oko kojih su se države okupljale, radi sarad-nje, su se povećavale� U početku, saradnja je bila povremena, kako su trenutne prilike i zahtevale� Države su uspostavljale saradnju kada je bilo potrebno regulisati trgovinu ili sprovođenje mirovnih ugovora�

Kako se širila trgovina i ostale oblasti saradnje, države su uvidele da je neophodno ustanoviti stalan oblik saradnje i pravila po kojima će se ta saradnja odvijati� Tako dol-azi do nastanka međunarodnih organizacija� Međunarodne organizacije su tekovi-na XX veka, iako se njene preteče sreću i ranije� Nakon Prvog svetskog rata (1914 -1918) i strahota koje su se desile, ideja o stvaranju organizacije koja će se zalagati za svetski mir dovela je do stvaranja Društva naroda i Međunarodne organizacije rada� To je označilo početak nastanka modernih međunarodnih organizacija kakve danas poznajemo�

ZANIMljIVOST !antanta (fr. entente - dogovor, sporazum, sloga) je naziv za savez ugovoren tokom 1907. godine između Rusije, Francuske i velike Britanije. države članice antante su države koje su se, zajedno sa svojim saveznicima, borile protiv Centralnih sila za vreme Prvog svetskog rata (države Nemačka, austro-Ugarska, Turska i Bugarska). Saveznici nisu bili povezani formalnim vojnim savezom (sem Rusije i Francuske kao i velike Britanije i Japana) i tek za vreme rata su zauzeli zajednički stav.

16. strana

5 Zorana Nedić, „Međunarodna unija za telekomunikacije - struktura i način rada”, Telekomunikacije, http://www�telekomunikacije�rs/arhiva_brojeva/prvi_broj/priredila_z_nedic:_mezunarodna_uni-ja_za_telekomunikacije_%E2%80%93_struktura_i_nacin_rada�76�html, pristupljeno 7/7/2012

ZANIMljIVOST !Poslavši prvu telegrafsku poruku iz vašingtona u Baltimor, 24. maja 1844. godine, Semjuel Morze je uveo svet u eru telekomunikacija. Kako je telegraf postajao javno dostupna usluga, javila se potreba za međunarodnim sporazumima u cilju povezivanja nacionalnih mreža, koje su do tada primenjivale različite sisteme. Ovakva tendencija je vremenom dovela do toga da 20 evropskih država postigne sporazum oko međunarodnog povezivanja i usvoji zajedničke propise o standardizaciji opreme, jedinstvenim procedurama i zajedničkim međunarodnim tarifama. Tako je, 17. maja 1865. godine, u Parizu potpisana prva Međunarodna konvencija o telegrafiji i osnovana Međunarodna telegrafska unija (International Telegraph Union - ITU). 5

važNO JE ZNaTI !!!međunardne organizacije su trajan oblik saradnje među državama koja se obezbeđuje postojanjem stalnih organa. države saglasno osnivaju međunarodnu organizaciju, u skladu sa svojim interesima i ciljevima i određuju joj polje delovanja, način finansiranja, način donošenja odluka i sve ostale karakteristike bitne za njeno funkcionisanje.

međunarodni ugovor potpisuju države. On je odraz njihove saglasnosti po određenom pitanju. Međunarodni ugovor se potpisuje pri osnivanju svake međunarodne organizacije i njime se uređuju do tančnina svi detalji vezani za njeno funkcionisanje. Tako na primer, kada su se države složile da je u interesu svih da osnuju Međunarodnu telegrafsku uniju, potpisale su Ugovor o osnivanju, koji je precizirao šta će unija i kako raditi, kako će donositi odluke i sve ostale detalje buduće saradnje.

Za razliku od povremenih i privremenih saradnji među državama, međunarodna or-ganizacija predstavlja ustaljen vid saradnje, ima svoje institucije kao i glavnu oblast delovanja oko koje su se države okupile�

Osnivanje. Proces stvaranja međunarodne organizacije možemo uporediti sa stvaranjem omladinskog sportskog kluba� Na primer:

Pretpostavimo da grupa mladih drugara iz kraja primeti da nema dovoljno prostora za vežbanje ili druženje i shvati da bi bilo odlično da se takav klub organizuje� Oni pozivaju drugare iz komšiluka, ali i iz drugih delova grada, obraćaju se školi, opštini i sl� Kada se dovoljan broj mladih ljudi zainteresuje i izrazi želju da se pridruži, inicijatori ih pozovu da se okupe i dogovore� Tom prilikom, oni naprave Pravilnik o tome kako će klub funkcionisati, čime će se baviti, ali i kako će primati nove članove� Takođe se dogovaraju i o načinu finansiranja svog kluba, a mogu se dogovoriti da svaki član plaća članarinu� Kada su to završili, neko od njih, koga su izabrali, počinje sa traženjem i opremanjem prostora i organizuje komunikaciju sa članovima�

strana 17

ZANIMljIVOST !Osnivački akt UN se naziva povelja ujedinjenih nacija. Povelja Ujedinjenih nacija predstavlja najvažniji dokument. Potpisana je na Konferenciji Ujedinjenih nacija u San Francisku 26. juna 1945. godine od strane 50 prvobitnih zemalja članica. Stupila je na snagu 24. oktobra 1945. godine pošto ju je ratifikovalo pet zemalja osnivača - Republika Kina, Francuska, Sovjetski Savez, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene države - i većina drugih potpisnica. SFRJ je bila jedna od država osnivača UN. države osnivači su države koje su učestvovale u osnivanju međunarodne organizacije i prve potpisale osnivački akt. države koje kasnije pristupaju organizaciji imaju obično ista prava i obaveze kao i države osnivači. Međutim, sama činjenica da je država osnivač učestvovala u pregovorima i na taj način imala priliku da utiče odluke i uspostavljanje pravila, stavlja je u povoljniji položaj od ostalih država koje kasnije pristupaju.

Sličan je put za nastanak međunarodnih organizacija� Samo u ovom slučaju, određena grupa država primeti da ima određeni problem koji ne može sama da reši i da joj je za to potrebna saradnja drugih država� Ona se preko svojih ambasada raspituje o tome koja bi država za to mogla biti zainteresovana, i kada okupi ekipu, tj� dovoljan broj zainteresovanih država, ona organizuje njihovo susretanje� Na tom sastanku države tj� njeni predstavnici se dogovaraju o kreirenju Pravilnika - međunarodnog ugovora�

Međunarodni ugovor kojim se osniva međunarodna organizacija sadrži sve detalje koji se tiču funkcionisanja buduće organizacije: kada će se sastajati, kako će donos-iti odluke, ko će upravljati organizacijom, gde će se ona nalaziti, kako će se plaćati članarina, itd� Taj ugovor potpisuju predstavnici država osnivača i on predstavlja os-nov za rad međunarodne organizacije� Međunarodni ugovor se naziva osnivački akt organizacije� On često nosi različite nazive: povelja, statut, ustav���

Članstvo. Kao i u sportskom klubu i članstvo u međunarodnoj organizaciji je uvek dobrovoljno� Nijedna država ne može biti prisiljena da pristupi nekoj organizaciji� Države se na osnovu svojih interesa opredeljuju da li će stupiti u članstvo i kojoj će organizaciji pristupiti� Za nove članice članstvo je uvek uslovljeno određenim kriteri-jumima� Nekada su ti kriterijumi složeni i zahtevni, a nekada predviđaju poštovanje nekih opštih načela (na primer, da država bude demokratski uređena i sl)�

Organi. Da bi organizacija efikasno obavljala ciljeve zbog kojih je osnovana mora imati organe� I omladinski sportski klub ima osobu koja je zadužena za priku-pljanje članarina, održavanje prostorija, komunikaciju sa članovima��� U organima međunarodnih organizacija se donose odluke prema jasno određenim pravilima� Nemaju sve organizacije iste organe� Ono što možemo izdvojiti jeste da svaka or-ganizacija ima jedan zbirni organ (skupština, savet i sl�) u kome su predstavljene sve države članice� Najčešće se u tom organu diskutuje o najznačajnijim temama i samim tim donose najznačajnije odluke�

18. strana

Pored toga, međunarodne organizacije uvek imaju svoju administraciju, kao i šefa administracije� Kada skupština međunarodne organizacije donese neku odluku, na administraciji je obično da se stara o njenom sprovođenju, kao i da pomaže u tome državama članicama ukoliko je potrebno� Administracija je nezavisna od država članica i njena dužnost je da radi isključivo u interesu organizacije i da sprovodi njene odluke� Službenicima je zabranjeno da zastupaju interese država iz kojih dolaze, već su u obavezi da rade isključivo u skladu sa ciljevima organizacije�

Odlučivanje. Način donošenja odluka u međunarodnim organizacijama se razli-kuje od jedne do druge, no ono što je zajedničko svima jeste da se većina odluka donosi usaglašavanjem/konsenzusom� Države zadržavaju svoj suverenitet ulaskom u međunarodnu organizaciju� Samim tim, države ne žele da članstvom u međunarodnoj organizaciji prihvataju nametnute odluke� Da bi se došlo do potpune primene odluka međunarodne organizacije teži se za iznalaženjem rešenja koje je prihvatljivo za sve države članice, to jest do usaglašavanja� Teži se usaglašavanju stavova kako bi se došlo do odluke koju bi prihvatile sve države članice�

Ipak, ima organizacija koje odstupaju od ovog pravila i čije odluke ne zahtevaju sa-glasnost svih članica� Na primer, organ Ujedinjenih nacija, Savet bezbednosti, svoje odluke koje obavezuju i one zemlje koje ih ne prihvate, donosi većinom glasova nestalnih članica i jednoglasnošću stalnih�

PITANjA ZA RAZMIšljANjE:1� Posledica procesa globalizacije je sužavanje prostora i vremena� Svet je postao glo-

balno selo� Kulture se mešaju, a granice brišu� Razmislite da li postojeći koncept države gubi trku sa međunarodnom organizacijom?

2� Romantično doba kraljeva je daleko iza nas� Ipak, oni i danas postoje� Štaviše, neke od najznačajnijih evropskih i svetskih država su kraljevine� Razmislite koje su pred-nosti, a koje su mane današnjih kraljevina? Da li je za modernu državu bolje da bude uređena kao monarhija ili kao republika? Ili je ovo pitanje nevažno za savre-meno društvo?

KORISNI lINKOVI:Više o radu državnih institucija Republike Srbije možete saznati na sledećim internet stranicama:

www.srbija.gov.rs – zvanična prezentacija Vlade Republike Srbije�www.parlament.gov.rs – zvanična prezentacija Narodne skupštine Republike Srbije�www.vk.sud.rs – zvanična prezentacija Vrhovnog kasacionog suda Republike Srbije�www.un.org – zvanična prezentacija Ujedinjenih nacija�

ISTORIJA EVROPSKOG

UJEDINJENJA

20. strana

strana 21

IDEjA EVROPSKOg UjEDINjENjA Istorija ideje ujedinjenja Evrope je stara koliko i sama Evropa� Mnoge vojskovođe su pokušale da stvore ujedinjenu Evropu vojnim pohodima, mnogi mislioci su promišljali o tome� Još od Antičkog perioda Evropa je u središtu ratova i osvajanja� Ratom je pokušavano da se stvori jedinstvo u Evropi i da se države prisilno ujedine� Mnoga velika kraljevstva i carstva su nastajala i nestajala ali se ideja evropskog ujedin-jenja nije izgubila�

Ratovanja na evropskom kontinetu ne završavaju se ni u XX veku� Prvi svetski rat je pokazao posledice razvoja sredstava za ratovanje kao i pogubnost težnji za osvajan-jem teritorije� Obim stradanja probuđuje strah od ponavljanja sličnog sukoba� Prvi put se ratuje novim sredstvima ali rezultat rata ostaje isti - razjedinjena i osiromašena Evropa i ogromni ljudski gubici�

Svi ovi ratovi bili su pokušaj da se nasilnim putem stvori jedna država, koja bi opet op-stajala uz upotrebu sile� Svaki od pokušaja je propao, što je još jedan dokaz da svako ujedinjenje mora biti dobrovoljno i zasnovano na miroljubivim pobudama� Ovo su uvideli mnogi mislioci još u XIX veku i dali prvi zamah stvaranju današnje Evropske unije koja počiva na ideji očuvanja mira�

Miroljubivo ujedinjenje. Možemo reći da se ideja mirnog ujedinjenja Evrope rađa u XIX veku� Mnogi tadašnji intelektualci raspravljaju o ovoj ideji� Viktor Igo, francuski pisac (1802-1885) duboko je verovao u ujedinjenje Evrope�

Slika br. 6: Viktor Igo

DObRO jE ZNATI...viktor igo (1802-1885) francuski pisac, veoma aktivan u političkom životu Francuske. Pored velikih književnih dela, zapamćena su njegova zalaganja za ukidanje smrtne kazne, borba protiv socijalnih razlika, podrška slobodi štampe. Usprotivio se Napoleonu III i tada se iselio iz Francuske. viktor Igo je bio jedan od prvih mislilaca XIX veka koji se zalagao za evropsko ujedinjenje i uspostavljanje mira.

„svEt pokrEću iDEjE, a nE lokomotivE”

22. strana

Govor Viktora Igoa održan u Parizu, 1851� godine, otkriva njegovu veliku viziju� On je svojim idejama prevazišao vreme u kome je živeo i predvideo velike tekovine civilizacije i modernih država: demokratske izbore i ekonomsko nadmetanje� Mnogo godina je trebalo da prođe da se njegove ideje ostvare i danas vidimo ostvarenje predviđanja ovog velikog uma�

6 Ksenija Brigljević, Dan Evrope, Ministarstvo za europske integracije, Zagreb, 2002, str�12

Posle više od 50 godina od Igoovog govora, učinjen je naredni veliki korak u ostva-renju svetskog mira� Njega su napravila dvojica državnika: Aristid Brijan (1862-1932) i Frenk Kelog (1856-1937)�

DObRO jE ZNATI...viktor igo: „Doći ćE Dan“

„Gospodo, da je neko pre četiri veka, u periodu u kome se ratovalo među opštinama i među gradovima, da je tada neko rekao pokrajinama Loreni i Pikardiji, Normandiji i Bretanji te ostalim pokrajinama...“

„...doći će dan kad više nećete međusobno ratovati, doći će dan kad više nećete dizati vojsku jedni protiv drugih. (...) Postavićete malu drvenu kutiju od borovog drveta, nazvaćete je glasačkom kutijom, a šta će iz te kutije izaći? Iz nje će izaći društvo u kome ćete se svi osetiti da živite, društvo koje će vam svima biti drago kao vaša duša...“

„...da je neko tada rekao, gospodo, svi pozitivno usmereni ljudi, svi ozbiljni ljudi, svi tadašnji veliki političari bi uzviknuli: O, kakav sanjar! O, kakvog li vizionara!...“

„...Gospodo, proteklo je vreme, a ta vizija je sada stvarnost...“

„...Osvanuće dan kada će vam se rat Pariza i Londona, između Petrograda i Berlina, te između Beča i Torina činiti jednako apsurdnim i nemogućim, kao što bi danas bio rat između Ruena i amiensa...“

„...Osvanuće dan kada ćete se vi, Francuska, Rusija, Italija, Engleska i Nemačka, i sve nacije ovoga kontinenta, ne gubeći svoje posebnosti i svoju slavnu individualnost, stopiti u superiorno jedinstvo i stvoriti evropsko bratstvo, na isti način na koji su se i Normandija, Bretanja, Burgundija, Loren, alzas i sve naše pokrajine stopile u Francusku. Svanuće dana kada više neće biti drugih bojnih polja osim tržišta koja se otvaraju trgovini i duhova koji se otvaraju idejama. Svanuće dan kada će metke i bombe zameniti glasanje, opšti narodni izbori, istinska arbitraža velikog suverenog senata koji će Evropi biti ono što je Parlament Engleskoj, ono što je Skupština Nemačkoj i ono što je zakonodavna skupština Francuskoj!...“6

Fragmenti iz govora viktora IgoaPariz, 21. avgust 1849. godine

strana 23

Ministar inostranih poslova Francuske, u periodu 1925-1932 Brijan je državnom sekretaru Sjedinjenih Američkih Država, povodom desetogodišnjice stupanja SAD u Prvi svetski rat, predložio da se potpiše sporazum koji bi uključio i odredbu o stavljanju zabrani rato-vanja� Frank Kelog je tada bio na mestu državnog sekretara� Nacrt sporazuma je sačinjen 1927� godine, i u njemu je stajala odredba o večnom prijateljstvu Francuske i SAD� Kelog je prihvatio pred-log, ali je smatrao da ugovoru o večnom miru treba da se pridruže i ostale države, posebno velike sile tog perioda� Američka vlada je aprila, 1928� poslala poziv drugim državama i Brijan-Kelogov pakt je potpisan u avgustu, 1928� u Pari-zu, uz učešće Belgije, Velike Britanije, Ital-ije, Japana, Nemačke, Poljske, Francuske i Čehoslovačke�

U prvom članu potpisnice pakta izjavile su da osuđuju pribegavanje ratu radi rešenja sporova i da ga se odriču kao oruđa u međunarodnim sporovima� Države su se obavezale da će tražiti mir-na rešenja u slučaju sukoba� Istovreme-no, ostala je mogućnost da paktu mogu pristupiti i druge članice�

Iako Brijan–Kelogov pakt nije ostvaren (usledio je Drugi svetski rat) on ima ve-liki značaj u težnji za trajnim svetskim mirom� Međutim, Brijanova uloga u ujedinjenju Evrope se nije završila ovim� Brijan je čvrsto verovao da će budućnost i napredak Evrope biti osigurani samo mirom� Paralelno sa pregovorima za potpisivanje pakta, Brijan je nemačkim

7 U nemačkom političkom sistemu kancelar je naziv za predsednika vlade�8 “Aristide Briand – Biography”, http://www�nobelprize�org/nobel_prizes/peace/laureates/1926/briand�html, pristupljeno 7/7/2012

kolegom Gustavom Štrezemanom, nemačkim kancelarom,7 razgovarao o ujedinjenju Evropskih država� Njih dvo-jica, na zasedanju Društva naroda 1929� godine predlažu formiranje federalne unije Evropskih država� Ideja je bila revo-lucionarna za ratom razorenu Evropu� Ako se uzme u obzir da su Francuska i Nemačka bile na suprotstavljenim stranama u mnogim prethodnim rato-vima, da je neprijateljstvo između njih bilo dugotrajno i duboko, ova ideja je imala veliki značaj u početnim koracima realizacije evropskog ujedinjenja i us-postavljanja trajnog mira� Iako ova ideja nije realizovana, ne treba zaboraviti njen značaj� Brijan i Štrezeman su zbog svojih aktivnosti na pomirenju dobili Nobelovu nagradu za mir�

ZANIMljIVOST !za vreme najvećeg uticaja Lige naroda, na jednoj večeri u Ženevi, gostima su podeljene kartice, na kojima je bio odštampan strip koji je prikazivao težnju da rat nestane u međunarodnim odnosima. Strip je prikazivao na jednoj strani i državnike svih zemalja kako razbijaju statutu rimskog boga rata Marsa, dok ga sa druge strane, astirid Brijan nagovara da počini samoubistvo. Ovim je prikazan glavni cilj Brijanove politike – potpuna eliminacija rata u međunarodnim odnosima.8

Paralelno sa nastojanjima da se nađe način za ukidanje rata u međunarodnim odnosima, u Evropi nastaje nova inicijati-

24. strana

Više informacija o radu današnjeg Panevropskog pokreta možete pronaći na internet stranici: www.paneuropa.org

ZANIMljIVOST !Ideja miroljubivog ujedinjenja evropskih naroda je imala pregaoca i među srpskim intelektualcima. U burnim vremenima između dva svetska rata nekolicina intelektualaca je formirala grupu Nova Evropa 1931. godine u Londonu (velika Britanija). članovi Nove Evrope su se zalagali ekonomsko, političko i kulturno ujedinjenje Evrope na federalnim osnovama. Idejni tvorac novog evropskog uređenja iznetog u platformi grupe pod nazivom Integracija Evrope je bio Dimitrije mitrinović (1887 – 1953), srpski filozof i pesnik. Poslednje dve decenije svog života Mitrinović je proveo u brojnim debatama i aktivnostima koje su za cilj imale sprečavanje sukoba na tlu Evrope i stvaranje tzv. Federacije Evropa.

PRVA EVROPSKA ZAjEDNIcADrugi svetski rat koji je trajao od 1939� do 1945� godine je prouzrokovao velika raz-aranja država širom Evrope� U najvećem oružanom sukobu u istoriji čovečanstva život je izgubilo oko 53 miliona ljudi, među kojima je bilo oko 31 milion civila� Zemlje su pretrpele veliku materijalnu štetu, delimično ili potpuno su bili uništeni putevi, mostovi, železnica, fabrike, kao i kuće i zgrade u kojima su ljudi stanovali� Prvi put je upotrebljena atomska bomba kao najava oružja budućnosti� Gladna i izmučena Evropa je očajnički tražila spas�

Politička karta Evrope nakon Drugog svetskog rata prikazuje Evropu podeljenu gvoz-denom zavesom na dve sfere uticaja� Na jednoj strani je Sovjetski Savez (SSSR) koji utiče na zemlje centralne i istočne Evrope (Istočnu Nemačku, Poljsku, Čehoslovačku, Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku) dok su na drugoj strani Sjedinjene Američke Države (SAD) i zemlje Zapadne Evrope� Suparništvo dve supersile, SAD i SSSR koje je podra-zumevalo suprotstavljanje dva ideološka sistema, kapitalizma i komunizma nazvano je Hladni rat�

Želja da se Evropa ekonomski obnovi i ojača kao i pretnja širenja uticaja SSSR stvorili su uslove da zemlje Zapadne Evrope potraže rešenje za novo uređenje međusobnih

va za ujedinjenje� Ona potiče od austri-jskog grofa Riharda Kudenov Kalergija, koji 1923� godine izdaje knjigu Manifest Panevopskog pokreta� Svaki primerak knjige je sadržao prijavni formular ko-jim su se pojedinci pozivali da pristupe Panevropskom pokretu� Ovo predstavlja prvu organizaciju koja se osniva zarad evropskog ujedinjenja� Prvi kongres Panevropskog pokreta je održan u Beču 1929� godine� Mnoge značajne ličnosti tog vremena su pripadale Panevrop-skom pokretu: Albert Ajnštajn, Tomas Man, Sigmund Frojd i drugi� Panevrop-ski pokret postoji u mnogim državama Evrope i danas i aktivno radi na produ-bljenju evropskih integracija�

KORISNI lINK:

strana 25

9 Ksenija Brigljević, Dan Evrope, Ministarstvo za europske integracije, Zagreb, 2002, str�12

DObRO jE ZNATI...„Treba, naime, ponovo stvoriti evropsku porodicu naroda ili nastojati, što je više moguće, da se to postigne, te toj porodici dati strukturu u kojoj će živeti u miru, sigurnosti i slobodi. Moramo izgraditi neku vrstu Sjedinjenih Evropskih država. Samo će na taj način stotine miliona građana moći ponovo da oseti male radosti i nade zbog kojih vredi živeti. Proces je jednostavan. Sve što je potrebno, odluka je stotina miliona muškaraca i žena da čine dobro, a ne loše i da kao nagradu za to dobiju blagoslov, a ne prokletstvo...”

„...Sada ću reći nešto što će vas iznenaditi. Prvi korak u ponovnom stvaranju evropske porodice mora biti partnerstvo između Francuske i Nemačke. Samo na taj način Francuska može ponovo zadobiti svoju vodeću moralnu i kulturnu ulogu u Evropi. Evropa ne može doživeti preporod bez duhovno velike Francuske i bez duhovno velike Nemačke. Struktura Sjedinjenih Evropskih država, ako se izgradi dobro i istinski, biće takva da će učiniti materijalnu snagu jedne države manje važnom. Male će države biti podjednako važne kao i velike i steći će svoju poziciju kroz doprinos zajedničkom cilju...”

„...ali moram vas upozoriti. vreme je možda kratko. Trenutno je predah. Topovi su utihnuli. Borbe su prestale, ali opasnosti nisu. ako želimo da izgradimo Sjedinjene Evropske države, ili kako god da se zovu, moramo početi sada...”9

deo govora vinstona čerčila Univerzitet u Cirihu, Švajcarska 9. septembra 1946. godine

odnosa� Kako se odbraniti od mogućeg širenja komunizma? Sve veće napeto-sti između kapitalističkog Zapada i komunističkog Sovjetskog Saveza doprinele su osećanju ugroženosti� Kada je Sovjetski Savez počeo da se okružuje prijateljskim režimima u Istočnoj Evropi počelo je da se govori o gvozdenoj zavesi koja se spušta po sredini Evrope� Kako sprečiti izbijanje novog svetskog sukoba? Kako sprečiti ponovno uzdizanje Nemačke koja je nezadovoljna ishodom Prvog svetskog rata i koja je inicirala Drugi svetski rat? Oprostiti - ali i osigurati da se užasni ratovi više ne ponove� Kazniti Nemačku ali tako da se ne oseća kažnjeno? Trebalo je naći novi model organizovanja koji će za sve građane Evrope dovesti do oporavka od ratnih strahota uz osećanje sigurnosti i novog početka� Kako se organizovati? Sve su ovo pitanja na koja su mnogi državnici i učeni ljudi tražili odgovore� Među njima, neki se vrlo ističu, a evo i zbog čega:

Vekovno neprijateljstvo Francuske i Nemačke bilo je trn u oku za pomirenje evropskih zemalja� Nakon Drugog svetskog rata, Vinston Čerčil, veliki državnik tog doba i premi-jer Velike Britanije, u svom govoru, u Cirihu, 1946� godine među prvima javno poziva na partnerstvo između Francuske i Nemačke�

26. strana

Evropski kongres u Hagu koji je organizovan maja 1948� godine, predstavlja prvi značajan pokušaj okupljanja svih Evropejaca odnosno zagovornika novog sistema i nove Evrope� Na ovom međunarodnom skupu čule su se različite ideje na temu Kako ujediniti Evropu� Rezultat je bio stvaranje Saveta Evrope, evropske organizacije koja će imati glavnu ulogu u promovisanju i zaštiti demokratije i ljudskih prava� Međutim, osnivanje Saveta Evrope je bio samo prvi korak ka uspostavl-janju novih odnosa u Evropi� Nastavljeno je traganje za novim idejama ujedinjenja i bliže saradnje zemalja Evrope�

10 Ratomir Milkić, „Šest decenija od Haškog kongresa: velika očekivanja i nepotpuna ostvarenja – jugoslovenski doprinos”, Međunarodna politika, god� LXII, br� 1141, januar – mart 2011, str� 61-78

važNO JE ZNaTI !!!savet Evrope je međunarodna organizacija evropskih zemalja, osnovana 5. maja 1949. godine, u Londonu od strane 10 evropskih država: Belgije, Holandije, Luksemburga, danske, Irske, velike Britanije, Italije, Francuske, Švedske i Norveške. Sedište Saveta Evrope je u Strazburu, na granici Nemačke i Francuske. Ova

organizacija danas ima 47 članica, a najmlađa među njima je Crna Gora. Cilj je da se širom Evrope razviju demokratski principi i osigura poštovanje ljudskih prava i sloboda kako se nacizam, diktature i torture ne bi ponovile.

više informacija na zvaničnoj prezentaciji Saveta Evrope: www.coe.int

Sjedinjene Američke Države uviđaju da posleratna Evropa mora biti što pre obnovlje-na zbog čega 1947� godine iniciraju Plan evropske obnove koji je predviđao pomoć SAD od 13 milijardi dolara (tada je ovaj iznas značio koliko danas 100 milijardi dol-ara)� Predlog je poznatiji pod nazivom Maršalov plan (prema tadašnjem američkom državnom sekretaru Džordžu Maršalu) i za cilj je imao pružanje tehničke i ekonomske pomoći svim zemljama Evrope, pa čak i zemljama Istočnog bloka koje su, tada već pod uticajem Staljina odnosno SSSR, pomoć ipak odbile� Interesantno je da je jedan od uslova SAD bio da se sve zemlje koje žele da prihvate pomoć prethodno povežu, udruže i zajednički usaglase u vezi sa iznosima i načinom raspodele pomoći� Pomoć je prihvatilo ukupno 16 zemalja zapadne i južne Evrope� Ne samo što je Evropa dobila neophodnu vitamisku injekciju da se ekonomski uzdigne već je ova saradnja značajno doprinela pomirenju u Evropi jer su u programu učestvovale i Italija i Za-padna Nemačka�

ZANIMljIVOST !U radu Evropskog kongresa u Hagu učestvovala je i delegacija Jugoslavije u svojstvu posmatrača. Međutim, delegacija nije predstavljala novu komunističku Jugoslaviju već je bila sastavljena od predstavnika predratnih vlada i političkih stranaka. članovi delegacije su bili Milan Gavrilović, Živko Topalović i Juraj Krnjević. U svojim izlaganjima oni su upozorili učesnike kongresa na opasnost od boljševičke diktature u Jugoslaviji i ostalim zemljama na istoku Evrope.10

strana 27

U fokus razmišljanja vraćen je odnos Nemačke i Francuske� Ove dve zemlje su vekov-ima bile u sukobu i stalnom strahu da će jedna drugu napasti� U mislima francuskih državnika se sve više nametalo pitanje: Kako se nositi sa Nemačkom? Kako sprečiti novo naoružavanje Nemačke? Kako uspostaviti francusko – nemačke odnose tako da sledeći rat između ove dve zemlje bude nezamisliv to jest nemoguć? Za Francuze je to značilo kako da kontrolišemo Nemačku� SAD i Velika Britanija su smatrale da samo obnovljena Nemačka može da unapredi ekonomiju čitave Evrope� U trenutku kada je Nemačka sve više uživala njihovu podršku francuski državnici su shvatili da bi možda trebalo promeniti ugao iz koga se posmatra problem� Ukoliko je naoružavanje Nemačke potencijalna pretnja onda treba držati pod kontrolom eksploataciju i proiz-vodnju glavnih sirovina za proizvodnju teškog naoružanja� U tom trenutku to su bili ugalj i čelik� Ugalj je neophodan da bi se izlio čelik, a čelik je neophodan da bi se proizveli ratni brodovi, lokomotive i drugo teško naoružanje�

Do genijalne ideje dolazi Žan Mone, istaknuti francuski državnik, tada šef francuske Nacionalne komisije za planiranje� Stara kineska poslovica kaže da heroj nije onaj ko uspe da pobedi neprijatelja već onaj ko uspe da od neprijatelja napravi prijatelja� Mone je bio svestan da sama Francuska zavisi od eksploatacije uglja iz Rurske oblasti u Nemačkoj i da je jedino rešenje ujediniti eksploataciju i proizvodnju ove dve sirovine sa Nemačkom� Svoju ideju uobličenu u plan predlaže francuskom ministru spoljnih poslova, Robertu Šumanu� Čini se da je prava sreća što su se na liderskim pozicijama Francuske i Nemačke u tom trenutku našli Robert Šuman i Konrad Adenauer, prvi kancelar posleratne Nemačke� Ovi, veliki, vizionari su zaslužni što je ideja ujedinjenja ove dve države u jednom ali važnom segmentu ekonomije uspela� Ako situaciju po-gledamo iz ugla Savezne Republike Nemačke, brzo ćemo shvatiti da je u njenom interesu bilo da se i ekonomski i društveno oporavi to jest da se vrati u međunarodnu zajednicu i postane njen ravnopravni član� Nemačka nije želela da bude poražena već ponovo rođena�

Ponet idejom Žana Monea i uz prethodne konsultacije sa kancelarom Nemačke, Kon-radom Adenauerom, Robert Šuman 9� maja 1950� godine na konferenciji za štampu pompezno objavljuje dokument koji ćemo od tada pamtiti kao Šumanovu deklara-ciju. U okviru ovog dokumenta, Šuman, pre svega, nemačkoj vladi predlaže stvaranje jedne nadnacionalne organizacije koja bi se starala o proizvodnji uglja i čelika� Poziv je upućen Nemačkoj, ali i svim ostalim država Evrope koje imaju interesa i žele da se ujedine oko ove ideje� Predlog je bio pravo iznenađenje za javnost jer je od završetka rata prošlo tek pet godina�

28. strana

DObRO jE ZNATI...

šumanova DEklaracijaMir u svetu neće biti osiguran bez ulaganja kreativnih napora proporcionalnih opasnostima koje mu prete.

Organizovana i vitalna Evropa daće nezamenjiv doprinos civilizaciji u očuvanju miroljubivih odnosa. Noseći ulogu promotera ideje ujedinjene Evrope već više od 20 godina, Francuska je oduvek kao svoj suštinski cilj imala služenje miru. ali ujedinjena Evropa nije stvorena i imali smo rat.

Evropa ne može biti stvorena cela odjednom niti prema jednom planu. Ona će izroniti iz konkretnih dostignuća koja će, pre svega, omogućiti iskrenu solidarnost. zbližavanje nacija Evrope zahteva suzbijanje vekovnog neprijateljstvo između Francuske i Nemačke. Preduzimanje bilo kakvih koraka mora se, pre svega, ticati dve zemlje. Imajući u vidu ovaj cilj, francuska vlada predlaže da se odmah preduzme akcija na jednom, ograničenom ali odlučujućem polju.

Francuska vlada predlaže da se celokupna francusko-nemačka proizvodnja uglja i čelika podredi zajedničkom vrhovnom organu vlasti, u okviru organizacije koja će biti otvorena za učešće i drugih zemalja Evrope. Spajanje proizvodnje uglja i čelika bi trebalo da omogući nastanak zajedničkog temelja ekonomskog razvoja, prve faze evropskog saveza, i promeniće sudbinu zemalja koje su se dugo bavile proizvodnjom sredstava za uništavanje, čije su žrtve i same postale.

Solidarnost u proizvodnji do koje će doći na pomenuti način, stvoriće uslove u kojima bi bilo kakav rat između Francuske i Nemačke bio ne samo nezamisliv već i konkretno nemoguć. Uspostavljanje ove jake proizvodne jedinice, otvorene za sve zemlje koje žele da joj se pridruže i spremne da sve pridružene zemlje pod istim uslovima snabdeva osnovnim elementima industrijske proizvodnje, položiće snažan temelj ekonomskom ujedinjenju.

Proizvodnja bez pravljenja razlika i isključivanja će služiti celom svetu radi podizanja životnog standarda i kao doprinos mirovnim zalaganjima. ako bi Evropa mogla da računa na okrepljenje svojih proizvodnih sredstava mogla bi da odlučnije ostvaruje jedan od svojih glavnih ciljeva: razvoj afričkog kontinenta. Na taj način bi brzo došlo do spajanja interesa nužnih za razvoj zajedničkog ekonomskog sistema; on može biti kvasac iz koga može izrastati šira i dublja zajednica među zemljama koje su dugo razdvajali krvavi sukobi.

Predlog o ujedinjavanju proizvodnje i o uspostavljanju novog vrhovnog organa vlasti, čije će odluke biti obavezujuće za Francusku, Nemačku i druge države članice, stvoriće prvo konkretno jezgro evropskog saveza koje je neophodno za garantovanje mira. da bi došlo do ostvarenja definisanih ciljeva, francuska vlada je spremna da počne sa pregovorima na sledećim osnovama:

strana 29

11 http://europa�eu/abc/symbols/9-may/decl_en�htm, Internet, pristupljeno10/7/2012� Prevod sa engleskog Željko Vujković

zadatak koji će biti poveren zajedničkom vrhovnom organu vlasti je da u što kraćem roku osigura modernizaciju proizvodnje i poboljšanje kvaliteta; snabdevanje francuskog i nemačkog tržišta, ali i tržišta drugih država članica pod jednakim uslovima; povećanje zajedničkog izvoza u druge zemlje; ujednačavanje i podizanje životnog standarda radnika zaposlenih u pomenutim privrednim granama.

za postizanje ovih clijeva, polazeći od trenutno velikih razlika u proizvodnim mogućnostima država članica, trebalo bi usvojiti određene prelazne mere, kao što je primena proizvodnog i investicionog plana; uspostavljanje mehanizama za izjednačavanje cena i osnivanje fonda za olakšavanje racionalizacije proizvodnje. Protok uglja i čelika među državama članicama biće oslobođen carinskih dažbina i neće biti pod uticajem diferencijalnih transportnih tarifa. Tako će se postepeno stvarati uslovi koji će sami od sebe omogućiti racionalniju podelu proizvodnje i veću produktivnost.

za razliku od međunarodnih kartela koji ograničenjima i zadržavanjem visokih profita teže raspodeli i iskorišćavanju nacionalnih tržišta, planirana organizacija omogućiće ujedinjavanje tržišta i razvoj proizvodnje.

Gore navedeni suštinski principi i poduhvati biće predmet sporazuma kojeg će potpisati pojedinačne države i ratifikovati ga u svojim parlamentima. Neophodni pregovori za precizno određivanje mera za realizaciju plana vodiće se u prisustvu zajednički izabranog arbitra. On će proveravati da li je sporazum u skladu sa načelima i u slučaju nerešenih nesuglasica odlučivaće o tome koje će rešenje biti prihvaćeno.

zajednički vrhovni organ vlasti biće sastavljen od nezavisnih ličnosti koje će predlagati vlade, dajući tako ravnopravno predstavljanje; predsedavajućeg će birati vlade, na osnovu zajedničkog sporazuma; njegove odluke imaće izvršnu funkciju u Francuskoj, Nemačkoj i drugim državama članicama. Biće usvojene odgovarajuće mere koje daju pravo žalbe na odluke vrhovnog organa vlasti. Predstavnik Ujedinjenih nacija u vrhovnom organu vlasti će za račun Organizacije ujedinjenih nacija dva puta godišnje pripremati javni izveštaj u kome će obrazlagati delovanje nove organizacije s posebnim naglaskom na očuvanje njenih ciljeva.

Osnivanje vrhovnog organa vlasti ni u čemu neće ugroziti privatno preduzetništvo. Prilikom izvršavanja svojih zadataka poštovaće nadležnosti Međunarodne organizacije za Rursku oblast, kao i razne obaveze uvedene Nemačkoj dokle god budu na snazi.11

Iako je predlog bio pravo iznenađenje za zemlje Evrope, Francuskoj i Nemačkoj su se pridružile Belgija, Holandija i Luksemburg, zemlje čija je proizvodnja čelika zavisila od eksploatacije uglja u Nemačkoj i Italija, ponukana istim motivom kao i Nemačka, da dobije novo priznanje i poštovanje u međunarodnoj zajednici� Pregovori o stvaranju Evropske zajednice za ugalj i čelik (EZUČ) su uspešno završeni sledeće godine na-

30. strana

Slika br. 7: Potpisivanje Pariskog ugovora

Izvor: Credit © European Union, 2012

KORISNI lINKOVI:Ukoliko vas interesuje istorija stvaranja Evropske unije posetite zvaničnu prezenaciju Evropskog navigatora koji predstavlja zvaničnu i najveću multimedijalnu biblioteku o istoriji Evrope www.cvce.eu i zvaničnu prezentaciju Evropske unije http://europa.eu/about-eu/eu-history/index_en.htm

kon čega dolazi do svečanog potpisivanja međunarodnog ugovora kojim je stvorena EZUČ, aprila 1951� godine, u Parizu�

Prva evropska zajednica - EZUČ, je imala zadatak da obezbedi slobodnu trgovinu ugljem i čelikom, lišenu carina i drugih opterećenja� Time bi doprinela ekonomskom rastu svih članica Zajednice, većem zapošljavanju i podizanju standarda života u zem-ljama članicama EZUČ� Dogovorena je i modernizacija rudnika i industrijskih postro-jenja za proizvodnju čelika iz zajedničkog fonda� Već ovde primećujemo prve oblike vrednosti koja je stub današnje Evropske unije, a to je solidarnost�

I dok su Sjedinjene Američke Države toplo pozdravile ideju stvaranja Evropske za-jednice, Velika Britanija se 1951� godine nije pridružila ideji, iako je Vinston Čerčil za-govarao stvaranje Sjedinjenih Evropskih Država samo nekoliko godina ranije� Bilo je više razloga za zauzimanje takve pozicije� Velika Britanija nije bila tek jedna evropska zemlja� Bila je velika kolonijalna sila, veoma uticajna po završetku Drugog svetskog rata� Smatrajući da je nedopustivo da prepusti jednoj međunarodnoj organizaciji da odlučuje o razvoju strateški važne industrije odbila je poziv da se pridruži inicijativi stvaranja ujedninjene Evrope� Ipak, Velika Britanija je država koja je postala članica EZUČ prilikom prvog proširenja ove evropske zajednice i kako će se kasnije pokazati, u više navrata je morala da dokazuje svoju podršku ideji�

strana 31

12 Robert Schuman: the architect of the European integration project, European Commision, Internet, http://europa�eu/about-eu/eu-history/founding-fathers/pdf/robert_schuman_en�pdf, pristupljeno 9/7/2012

13 KonradAdenauer: a pragmatic democrat and tireless inifier, European Commision, Internet, http://europa�eu/about-eu/eu-history/founding-fathers/pdf/konrad_adenauer_en�pdf , pristupljeno 9/7/2012

Slike br. 8 i 9: Robert Šuman i Konrad Adenauer

Izvor: Credit © European Union, 2012

DObRO jE ZNATI...konrad adenauer, baš kao i Robert Šuman, dolazi iz jednog p o g r a n i č n o g regiona u Nemačkoj – Rajnske oblasti. Rođen je u Kelnu,

1876. godine. Studirao je pravo u Minhenu, Bonu i Berlinu. Svoju karijeru započinje 1906. godine, u svom gradu za čiji razvoj je učinio mnogo, za vreme njegovog mandata otvoren je čak i Univerzitet. vremenom je postao veoma uticajan u politici. Baš kao i Šuman i adenauera je za vreme drugog svetskog rata lišio slobode Gestapo. Po osnivanju Hrišćansko - demokratske partije postaje njen član i istaknuti funkcioner. U 73. godini postaje prvi kancelar Savezne Republike Nemačke, što je bilo njegovo zanimanje sledećih 14 godina. Pružena mu je prilika da donese neke od epohalnih odluka u istoriji Nemačke. Ostaće poznat kao neko ko je pomirenjem sa Francuskom doprineo stvaranju ujedinjene Evrope i u Nemačkoj uveo socijalnu tržišnu ekonomiju. Tada je Nemačka viđena kao ekonomsko čudo. Umro je u 91. godini života i biće zapamćen kao državnik koji je Saveznoj Republici Nemačkoj dao slobodu, prosperitet i socijalnu sigurnost.13

DObRO jE ZNATI...robert šuman je rođen 1886. godine u Luksemburgu. Njegov otac Žan-Pjer Šuman je rođen kao Francuz u selu na francusko-l u k s e m b u r š k o j

granici, da bi nakon pripajanja oblasti Loren Nemačkoj 1871. godine, postao Nemac. Sličnu sudbinu doživeo je i njegov sin Robert. Rođen kao Nemac, odrastao je u oblasti Loren koja je tada pripadala Nemačkoj, da bi nakon 1918. godine, kada alzas i Loren prelaze u posed Francuske, postao Francuz. U školi je učio luksemburški, nemački i francuski jezik i kažu da se uvek osećao germanski naglasak u njegovom francuskom.

Prava je studirao u Nemačkoj, u Bonu, Berlinu i Minhenu nakon čega je radio kao advokat. Političku karijeru započinje u Francuskoj nakon Prvog svetskog rata. U toku drugog svetskog rata Šumana je zarobio Gestapo, srećom, uspeo je da pobegne nakon godinu dana i pridruži se francuskom pokretu otpora.

Nakon rata, Šuman je obavljao nekoliko značajnih funkcija. Bio je ministar finansija, predsednik vlade i ministar spoljnih poslova nakon čega se potpuno posvećuje ideji ujedinjene Evrope. Bio je prvi predsednik zajedničke skupštine, današnjeg Evropskog parlamenta, koji mu je na kraju mandata dodelio naziv oca Evrope.12

32. strana

NOVE EVROPSKE ZAjEDNIcEStvaranjem prve evropske zajednice, Evropske zajednice za ugalj i čelik, ev-ropske države su po prvi put pristale na saradnju pod jednim novim konceptom - konceptom nadnacionalnosti�

Iako su mnoge države u toku pregovora pokušale da izbegnu uključivanje kon-cepta nadnacionalnosti u EZUČ uverene da se suverenitet mora čuvati kao oči u glavi, Robert Šuman je insistirao na nje-mu, znajući da će samo takva evropska zajednica napraviti korenitu promenu u odnosima država Evrope�

Prvi uspesi EZUČ i ostvarena saradnja probudili su veliki entuzijazam članica EZUČ� Lideri evropskih zemalja su se pitali da li je saradnja u oblasti uglja i čelika dovoljna� Ipak, to je samo saradnja u jednoj oblasti, a budućnost je najavljivala veće korišćenje drugih izvora energije, nuklearne energije i nafte� U želji da iskoriste trenutak, članice EZUČ započinju pregovore o proširenju saradnje u oblasti atomske energije i ekonomije�

Samo nekoliko godina nakon završetka pregovora o stvaranju prve evropske zaje-dnice, Francuska, Nemačka, Italija i Belgija, Holandija i Luksemburg započinju nove pregovore, nova cenjkanja i novo usaglašavanje interesa� Malo je poznato da stvara-nje evropskih zajednica nije išlo nijednoj zemlji u potpunosti u korist� Mnoge zemlje su imale različite zamerke na oblasti saradnje koje će zajednice u budućnosti obuh-vatiti� Na primer, Francuskoj se nije dopalo što će nemački industrijski proizvodi biti plasirani na tržišta svih zemalja članica bez ikakvih carina jer je to garantovalo neza-mislivo brz razvoj nemačke privrede dok se Nemačkoj nije dopalo što će Francuska dobiti pristup uranijumu iz Belgijskog Konga (Kongo je u periodu od 1908� do 1960� godine bio belgijska kolonija u Africi) dok će sama Nemačka biti lišena vojnog nuk-learnog programa�

Ipak, marta 1957� godine u Rimu su potpisana, na iznenađenje mnogih, dva nova ugovora kojim su osnovane Evropska ekonomska zajednica (EEZ) i Evropska zaje-dnica za atomsku energiju (EUROATOM).

Imajući u vidu koliko je korišćenje atomske energije opasno, a istraživanje u ovoj oblas-ti skupo, stvorena je Evropska zajednica za atomsku energiju (EUROATOM)� Oblast saradnje je bila korišćenje nuklearne energije u mirnodopske svrhe� Stvorena je sa namerom da doprinese uspostavljanju jedinstvenih bezbednosnih standarda kojim

važNO JE ZNaTI !!!nadnacionalnost – koncept saradnje država u međunarodnoj organizaciji uz obavezan prenos dela suvereniteta na organizaciju ali samo u domenu unapred određenih pitanja. Na taj način uspostavlja se vlast koja je iznad vlasti nacionalne države, a zakoni i pravila koje donosi takva nadnacionalna vlast poštuju kako države članice tako i građani i pravna lica u državama.

strana 33

Slika br. 8: Potpisivanje Rimskog ugovora

Izvor: Credit © European Union, 2012

bi se zaštitili građani i zaposleni u nuklearnoj industriji, da garantuje redovno snabdevan-je nuklearnom energijom svih članica EU-ROATOMA i da podstiče istraživanja u ovoj oblasti�

Samo osnivanje Evropske ekonomske za-jednice (EEZ) predstavlja jedan grandiozan i dugoročan projekat čiji se rezultati nisu mogli videti preko noći� Cilj je bio stvaranje zajedničkog tržišta uz slobodan protok robe, usluga, kapitala i radne snage� Ovo je tre-balo ostvariti tako što bi bile uklonjene ca-rine i druge prepreke trgovini unutar tržišta zemalja članica� Logično je bilo da se s tim u vezi uspostavi i bliža saradnja članica u mnogim drugim oblastima, za početak, pol-joprivrede i transporta� Cilj EEZ je bio da u prvoj fazi stvori carinsku uniju što bi trgov-inu u Zajednici lišilo prepreka i smanjilo cene proizvoda� Upravo stvaranje carinske unije predstavlja prvi uspeh jer je stvorena nakon 10 godina, kao što je i bilo planirano�

14 Nuclear Energy Research: the sustainability challange, European Communities, 2009� str�7

ZANIMljIVOST !U periodu od 1958. do 1970. godine trgovina između članica EEz je povećana čak šest puta!

važNO JE ZNaTI !!!carinska unija je oblik udruživanja država sa ciljem da se uz dogovor ukinu carine u međusobnoj trgovini, a da se za proizvode iz zemalja izvan carinske unije uvedu zajedničke carine.

ZANIMljIVOST !U periodu od 2007. do 2011. godine za Euroatom je izdvojeno čak 2, 75 milijardi eura. Ovaj iznos je u najvećoj meri bio uložen u istraživanje. S tim u vezi je sigurno i pretnja iscrpljenja izvora nafte i gasa kao i klimatske promene.14

34. strana

Stvaranje još dve evropske zajednice je bilo veoma ambiciozno� Sovjetski Savez i Sjedinjene Američke Države pomno su pratile razvoj saradnje� Mnoge zemlje za-padne Evrope su bile skeptične povodom ciljeva i očekivanih rezultata evropskih za-jednica� Zbog svega toga neuspeh nije bio dozvoljen�

Možemo videti da su zemlje osnivači evropskih zajednica imale tri bitna zajednička interesa zbog kojih su se odlučili na saradnju: ekonomski, bezbednosni i ideološki�

Na kraju, moramo napomenuti da su obe organizacije zadržale obeležja nadnaciona-lnosti i time najavile novu eru u međudržavnim odnosima u Evropi u drugoj polovini XX veka� Imali su skromna očekivanja, ali velike nade kojima su se pridružile, kako ćemo kasnije videti, i mnoge zemlje Evrope�

OD EVROPSKE ZAjEDNIcE DO EVROPSKE UNIjEU prethodnim poglavljima objasnili smo kako su pedesetih godina prošlog veka nas-tale tri zajednice i kako su se oblikovale ideje o ujedinjenju Evrope� Kao tri zajednice, one su delovale sve dok se nije javila ideja da se saradnja u Evropi proširi i na neke dru-ge oblasti� Recimo, postojala je potreba da se pored osnaživanja ekonomija, firmi i in-dustrija, osnaži i pozicija radnika u zemljama članicama� Sve više se govorilo o potrebi da se radi na zapošljavanju, unapređenju životnih i radnih uslova, socijalnoj zaštiti� A kada se govori o ovim temama, bilo je neizbežno da evropske zajednice zajednički sarađuju i u oblastima kao što je briga o životnoj sredini, zdravlju, a s tim u vezi i briga o školovanju budućih generacija koje će osnažiti i održati sve veću Evropu� Poslednja faza u uspostavljanju najveće moguće ekonomske saradnje među zemljama je bilo uvođenje jedinstvene valute to jest evra�

Jedan bitan događaj je uticao da evropske zajednice prošire svoju saradnju i na oblast zajedničke spoljne politike i politike bezbednosti. Dramatičan kolaps komunizma u Centralnoj i Istočnoj Evropi i u SSSR je proizveo potrebu da članice evropskih zajed-nica sarađuju i na političkom planu� Od tada Evropska unija pokušava da igra, kako na evropskom tako i na svetskom planu, značajnog političkog partnera� Članice nemaju obavezu da se o svemu slože, ali samo postojanje želje da na svetskoj sceni nastupaju zajedno pokazuje koliko je napredovalo ujedinjenje Evrope�

Sa druge strane, početak devedesetih je najavio talas organizovanog kriminala koji je prevazilazio granice članica evropskih zajednica zbog čega one odlučuju da us-postave bližu saradnju u oblasti unutrašnjih poslova i pravosuđa. Naime, od samog početka, cilj ekonomske saradnje je podrazumevao uspostavljanje jedinstvenog tržišta koji bi bio u potpunosti ostvaren uvođenjem četiri slobode: sloboda kretanja radne snage, roba, usluga i kapitala. Ostvarenje ovih sloboda je za posledicu imalo potrebu saradnje u oblastima kao što su saradnja protiv prevara i pranja novca, borba protiv trgovine ljudima, drogom i oružjem, borba protiv ilegalne imigracije�

strana 35

DObRO jE ZNATI...nEuspEsi EvropskE unijE

U toku svog razvoja Evropska unija je bila suočena više puta sa velikim izazovima u pogledu dalje integracije u širinu (u smislu država koje su želele da joj pristupe) i u dubinu (u pogledu oblasti koje će obuhvatiti). Prerano zagovaranje političke unije ili unije koja bi bila veoma aktivna na vojnom planu kao i neslaganje određenih zemalja u pogledu širenja članstva dovodili su evropske integracije pod veliki znak pitanja.

U toku prve decenije XXI veka EU je nekoliko puta bila na velikom ispitu. Odlučivši se da sprovede novu reformu svog sistema 2004. godine je inicirala usvajanje pompezno nazvanog dokumenta Evropski ustav, koji je po prvi put u debatu o budućnosti Evrope uključio ogroman broj građana zemalja članica Evropske unije. Smatralo se da je upravo zbog toga neuspeh da se ratifikuje Evropski ustav u Francuskoj i Holandiji proizveo veliki korak nazad i usporilo dalje napredovanje Unije u širinu i u dubinu, ali i poljuljalo podršku građana širom Evrope u evropsku ideju. dve godine kasnije je bilo neizvesno prihvatanje novog dokumenta nazvanog ugovor iz lisabona koji je ipak krajem 2009. godine prihvaćen od strane svih članica.

Ovi usponi i padovi koje EU doživljavala otkrivali su nam često sve njene slabosti ali je prevazilaženje neuspeha pokazalo jednu veoma važnu vrlinu i vrednost u EU, a to je da bi ona imala 6 ili 27 članica do zadovoljavajućeg rešenja se uvek dolazi dogovorom svih.

Sada vidimo da postoji potreba da se proširi saradnja, ali isto tako znamo da Evropska zajednica za ugalj i čelik, Ev-ropska ekonomska zajednica i EUROAT-OM kada su bile stvarane, nisu u svojim ugovorima imale odrednice o saradnji u oblasti spoljne politike ili u oblasti bez-bednosti� Jer, da su ih imale, verovatno nikad ne bi ni bile osnovane� Tada je to bio prevelik korak i ako se sećate, poenta je bila početi sa malim stvarima - ugljem i čelikom, baš kao što se kaže da put od hiljadu milja počinje prvim korakom�

Februara 1992� godine, put ujedinjenja Evrope je prešao mnogo milja zbog čega su se tadašnje članice evropskih zajed-nica odlučile da u Mastrihtu (Holandija) potpišu novi ugovor kojim će osnovati Evropsku uniju, koja je obuhvatila sve tri postojeće evropske zajednice i u kojoj se saradnja odvija u tri glavne oblasti:

1� u ekonomskoj sferi;2� u sferi spoljne politike i politike

bezbednosti i 3� u sferi unutrašnjih poslova i

pravosuđa�

PRIcA O šENgENUDavne 1985� godine, u malom gradu Šengenu u Luksemburgu, prvi put je potpisan sporazum kojim su ukinute unutrašnje granice između Belgije, Holandije, Luksemburga, Francuske i Nemačke� Primećuje se, da su samo neke zemlje odlučile da potpišu ovakav sporazum smatrajući da će međusobno ukidanje kontrola na unutrašnjim granicama doprineti kako efikasnijoj mobilnosti ljudi i roba tako i pogurati zajedničku saradnju koja se tiče borbe

36. strana

DObRO jE ZNATI...srbija na bEloj šEngEn listi

Građani Srbije su dugo vremena morali da pribavljaju dopuštenje to jest vizu za ulazak na teritoriju Šengen zone. Proces dobijanja viza je često bio vrlo komplikovan i naporan. Uspešnom saradnjom sa Evropskom unijom i ispunjavanjem potrebnih tehničkih uslova kao što je biometrijski pasoš, stroga kontrola izdavanja dokumenata i kontrola sopstvenih granica za rezultat su imali stavljanje Srbije na belu Šengen listu.

Bela Šengen lista? Pomalo podseća na vip listu u ekskluzivnim diskotekama, listu za veoma važne osobe koje ulaze po povlašćenoj proceduri, preko reda. Na ulazu treba samo da pokažu dokument koji potvrđuje njihov identitet i već su unutra, ispijaju koktele u posebnom vIP delu. Kakva uživancija! da li bi takva paralela mogla da se napravi i sa belom Šengen listom za ulazak u zemlje Evropske unije? Hajde da analiziramo. Istina je da u EU postoji pozitivna i negativna lista na kojima su pobrojane države u zavisnosti od toga da li njihovi državljani moraju prethodno da dobiju vizu ili ne. U narodu, ove dve liste su poznate kao bela i crna. Moguće je da države sa bele pređu na crnu listu, kao što je moguće i da zemlje sa crne liste pređu na belu, što se i desilo decembra 2009. kada su pored Srbije i Crna Gora i Makedonija prešle na belu listu. Ipak, to što je sada državljanima Srbije omogućen ulazak na teritoriju zemalja Šengena i boravak, ne duži od tri meseca, to ne znači da Srbi mogu da se zapošljavaju ili nastanjuju u zemljama EU. Sa druge strane na graničnom prelazu vas niko neće pustiti preko reda, ali bela lista je bela lista, zar ne?

zemlja sa bele liste može dospeti na crnu to jest može joj biti uveden vizni režim u periodu od šest do dvanaest meseci u slučaju naglog i velikog porasta broja ilegalnih boravaka ili lažnih azilanata. U prethodnom periodu, Švedska, Belgija, Nemačka i Luksemburg su se žalile na povećan broj lažnih azilanata iz zemalja zapadnog Balkana zbog čega su ove zemlje pozvane da bolje kontrolišu svoje granične prelaze i rade na smanjenju siromaštva i nerazvijenosti u područjima iz kojih najviše pristižu lažni azilanti u EU.

protiv ilegalne imigracije, zloupotrebe žena i dece, prevara, krijumčarenja alkohola, nafte, droge i cigareta�

Ovoj ideji su se nekoliko godina kasnije pridružile i druge zemlje: Španija, Portugal, Italija, Grčka, Danska, Finska, Švedska i Austrija, praktično sve zemlje tadašnje Evrop-ske unije osim Velike Britanije i Irske koje su zadržale pravo da vode svoju politiku migracija ali su prihvatile da sarađuju u nekim domenima Šengenskog sporazuma� Interesantno je da su neke zemlje van Evropske unije postale potpisnice Šengenskog sporazuma kao što su Norveška, Island i Švajcarska i od skoro Lihtenštajn�

Danas Šengen-zonu čine sve pomenute zemlje, a zatim i Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Češka, Mađarska, Slovenija i Malta� Drugim rečima sve zemlje EU osim Ru-munije, Bugarske i Kipra za koje se očekuje da će, kada se budu stekli uslovi, postati članice Šengen-zone�

strana 37

Ipak ne treba zaboraviti da se vrlo često pogrešno shvata ukidanje granica među zemljama Šengena� Teritorijalne granice nisu bile ukinute već se samo ukida kon-trola na postojećim graničnim prelazi-ma i aerodromima� Na granici između Austrije i Nemačke, na primer, još uvek možete videti stare zatvorene granične punktove i samo će vas tabla na kojoj piše Dobrodošlli u Nemačku podsetiti da ste izašli iz jedne zemlje i već ušli u drugu�

SARADNjA U OblASTI ObRAZOVANjAJedna od važnih oblasti saradnje u Ev-ropskoj uniji je obrazovanje i doživotno učenje i usavršavanje� Što zbog veće pokretljivosti radnika unutar EU, što zbog razmene iskustava, naučnih saznanja i dostignuća, EU podržava i ohrabru-je saradnju u domenu obrazovanja i stručnog usavršavanja� Preseljenje u drugu zemlju zarad dužeg boravka to-kom školovanja ili usavršavanja nije san za građane EU� Stotine hiljada stude-nata i naučnih radnika je već iskoristilo mogućnost da boravi i uči na nekom od stranih univerziteta� Studiranje u inostranstvu se boduje i računa u uku-pan uspeh koji student ostvaruje u toku školovanja, a diplome su međusobno priznate što olakšava zapošljavanje�

Ova razmena mladih je omogućena kroz različite programe koji se finansiraju iz budžeta EU� Programi iz oblasti obra-zovanja su Tempus i Erasmus Mundus, a postoji i program posebno odvojen za mlade Mladi u akciji� U ovim programima učestvuju i zemlje van Evropske unije, pa i Srbija�

15 “EU programme ‘boosting language skills’, survey finds”, Euroactiv, Internet, http://www�euractiv�com/culture/eu-programme-boosting-language-s-news-494244, pristupljeno 9/7/2012

ZANIMljIVOST !Prema istraživanju koje je sprovela EU u 2009. godini, o rezultatima i uspešnosti programa za mlade, čak 95% učesnika programa smatra da je njihov boravak znatno poboljšao njihovo poznavanje stranih jezika, a 66% smatra da će im boravak povećati šanse pri traženju posla. Svake godine u okviru programa Mladi u akciji bude sprovedeno čak 7.000 različitih projekata, u okviru kojih učestvuje čak 130.000 mladih širom Evrope.15

ZANIMljIVOST !zemlje potpisnice Šengenskog sporazuma mogu da obnove kontrolu graničnih prelaza u određenim situacijama: u slučaju iznenadnog priliva velikog broja imigranata koji bi mogao da predstavlja rizik za nacionalnu bezbednost ili kada neka članica nije u stanju da kontroliše granicu.

Granične kontrole mogu da se uvedu u slučaju planiranih događaja, poput sportskih manifestacija ili velikog političkog skupa kako bi se predupredila ozbiljna pretnja za javni red i unutrašnju bezbednost. Ovu mogućnost je iskoristila Poljska koja je to uradila upravo za vreme održavanje Evropskog prvenstva u fudbalu 2012. godine.

38. strana

PITANjA ZA RAZMIšljANjE:1� U prethodnom tekstu možemo videti koliki je bio uticaj pojedinaca na razvoj ev-

ropske ideje� Vinstona Čerčila, Žana Monea, Roberta Šumana i Konrada Adenauera nazivaju velikim vizionarima� Objasnite u čemu je značaj stvaranja vizije?

2� Pokušajte da stvorite viziju sopstvenog razvoja, pa onda vašeg grada i države� Šta vam to govori? Koliko je ona bitna za napredak?

3� Koliko je važno udruživanje radi ostvarivanja ciljeva koje nije moguće ostvariti sa-mostalno? Da li je to jedini način?

4� Gde je granica u činjenju ustupaka zarad ostvarivanja viših ciljeva?

5� Sloboda putovanja i učestvovanje u obrazovnim programima Evropske unije su samo neke od koristi saradnje sa EU i budućeg članstva u EU� Da li znate još neke primere saradnje u EU?

KORISNI lINKOVI:Ako želite da saznate nešto više o programima za mlade u oblasti obra-zovanja, posetite zvaničnu prezenta-ciju Tempus kancelarije u Srbiji www.tempus.ac.rs/erasmus-mundus/o-programu-2/ i Kontakt tačke za Program Mladi u akciji na web stranici www.mladiuakciji.rs

15 Erasmus - Facts, Figures & Trends. The European Union support for student and staff exchanges and university cooperation in 2010-11, European Commision, Luxemburg 2012, Internet, http://ec�europa�eu/education/pub/pdf/higher/erasmus1011_en�pdf pristupljeno 2/7/2012, str 5

ZANIMljIVOST !Kada je prvi put bio pokrenut Erasmus program, školske 1987/1988 godine, 3.000 studenata je studiralo u inostranstvu, dok je u školskoj 2010/2011 čak 231.410 studenata je učestvovalo u razmeni. Najpopularnija destinacija je bila Španija koja je ugostila nešto više od 37.000 studenata a posle nje Francuska, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo i Italija.16

INSTITUCIJE EVROPSKE UNIJE

40. strana

strana 41

Evropska unija je složena ekipa koja u svom timu ima mnogo država, naroda, jezika, kompanija, građana, regiona��� Njih ćemo, jednim imenom, nazvati učesnicima� Svi učesnici imaju svoje želje i nastoje da ih ostvare� Pri tome, nisu svi jednake snage i veličine� Na primer, Poljska je po površini 990 puta veća od Malte, ali Malta je eko-nomski jača država od Poljske� S druge, strane stanovništvo Malte ne uživa toliko u blagostanju koliko stanovnici Bavarske, najmoćnije regije u Nemačkoj� U ovoj regiji su smeštene neke od najznačajnih svetskih kompanija� One su mnogo moćnije od preduzeća iz Malte i lakše mogu da ostvare svoje želje� No, njihove želje su često u su-kobu sa željama velikih kompanija iz Danske, kojima opet građani prave problem jer ne žele evro kao svoju nacionalnu valutu� Veliki je broj spoljnih učesnika koji takođe žele da ostvare svoje želje� Tu spadaju Sjedinjene Američke Države, Kina, Rusija i dru-ge države sa svih kontinenata, velike multinacionalne kompanije sa svih meridijana, afričko stanovništvo koje je sve više prisutno u mnogim zemljama EU�

Spisak učesnika je postajao sve duži kako se Evropska unija razvijala� Od samog početka bilo je jasno da neko mora da reguliše ispunjenje želja, ali tako da omogući da svako od učesnika može da izrazi svoju želju, da pokuša da je ostvari, da svi razgo-varaju o njoj i da se na kraju vodi računa da ispunjenjem određenje želje pojedinih učesnika ne ugroze drugi učesnici ili EU kao celina� Taj neko su organi ili institucije EU�

Pokušajmo da objasnimo na primeru čovekovog organizma� Čoveka ćemo posma-trati kao Evropsku uniju� Čovek je jedna složena ekipa koja u svom timu ima mnoštvo unutrašnjih i spoljašnjih učesnika� Svi oni žele nešto da postignu, tj� da ostvare svoje želje� Upravo organi u čovekovom organizmu, svako sa svojim dužnostima i poslom o kojima vodi računa, omogućavaju njegov život� Isto tako, institucije EU omogućavaju njen život�

U čovekovom organizmu nisu sve institucije od podjednake važnosti� Isti je slučaj sa EU� Bez jednog bubrega, nekoliko prstiju, slezine se može živeti, ali bez mozga, srca, pluća nikako� Zato ćemo mi ovde govoriti o najvažnijim organima EU� To su:

» Evropski savet; » Savet Evropske unije; » Evropski parlament; » Evropska komisija; » Evropski sud pravde�

važNO JE ZNaTI !!!institucije Eu, pored navedenih i objašnjenih u ovom poglavlju su i:

» Evropska centralna banka i » Računovodstveni sud.

više o njihovom radu saznajte na sledećim internet stranicama:www.ecb.int i www.eca.europa.eu

No, pre nego što saznamo više o nave-denim institucijama razvrstaćemo ih u dve grupe� Prvu grupu čine organi kod kojih do izražaja dolazi interes Evrop-ske unije� Drugim rečima, oni isključivo obavljaju poslove i zastupaju želje EU kao jedinstvenog organizma� U ovu gru-

42. strana

17 Evropski parlament štiti interese građana Evropske unije� Međutim, za potrebe ove publikacije, tj� radi lakšeg objašnjenja, svrstan je u grupu institucija koje isključivo rade zarad ostvarenja interesa EU� Ovo je učinjeno imajući u vidu da se poslanici grupišu prema ideloškoj pripadnosti, a ne prema nacinalnom kriterijumu� Više o ovome vidi u delu „Evropski parlament“ (prim� aut�)

DObRO jE ZNATI...Evropski savet ima predsednika. Njegova uloga je mahom reprezentativne i proceduralne prirode jer koordinira radom Evropskog saveta (priprema i saziva sastanke, predsedava radom Evropskog saveta, stara se o stvaranju konsenzusa između članova ovog organa, itd). No, ne može se sporiti njegov značaj budući da izvršenjem svojih zadataka obezbeđuje kontinuitet u radu Evropskog saveta.

Predsednik Evropskog saveta se bira na dve i po godine i postoji mogućnost reizbora.

Prvi predsednik Evropskog saveta je izabran 2009. godine.

pu spadaju Evropska komisija, Evropski sud pravde i Evropski parlament17 (zastupa i štiti građane Evropske unije i radi u njihovu korist)�

Drugu grupu čine organi kod kojih do izražaja dolazi interes država članica� Odnosno, i pored toga što i ovi organi rade zarad boljitka evropskog organizma, oni istovremeno i podjednakom žestinom rade i zarad boljitka svake države članice� Otuda, u sastav ovih organa ulaze predsednici država, predsednici vlada i ministri država članica Evropske unije� U ovu grupu spadaju Evropski savet i Savet Evropske unije�

EVROPSKI SAVETEvropski savet možemo nazvati mozgom evropskog organizma, a za to postoje naj-manje dva razloga�

Prvi razlog leži u činjenici da mozak daje ključne impulse koji bitno utiču na funkcionisan-je svih organa u čovekovom organizmu� Uputstva šta raditi, kuda se kretati i šta govoriti rezultat su smernica koja, složenim procesima, nastaju u mozgu� Identična je situacija i sa Evropskim savetom� Ova institucija daje smer o tome kako i u kom pravcu će se razvijati Evropska unija� Odluke donete u ovoj instituciji služe kao putokaz za rad i odlučivanje u drugim organima (Evropska unija, Evropski parlament i Savet Evropske unije)�

Drugi razlog je njegov sastav� Šefovi država i predsednici vlada zemalja-članica Evrop-ske unije, predsednik Evropskog saveta, predsednik Evropske komisije čine Evropski savet� Njima u radu pomažu ministri inostranih poslova zemalja-članica i po potrebi, članovi Evropske komisije�

Dileme nema� Najviši funkcioneri svake države članice plus najviši funkcioneri Ev-ropske unije, plus najznačajnije odluke, daju odgovor na pitanje zašto ga nazi-vamo mozgom evropskog organizma.

Pomenuti funkcioneri se ne sastaju često, ali se obavezno moraju sastati četiri puta godišnje, i to u Briselu�

Ukoliko delovanje pojedinih aktera dovede do pojave povišene temperature evropskog organizma sastaće se i više puta kako bi propisali odgovarajući tera-piju� Ovi sastanci se nazivaju Evropski

strana 43

Slika br. 11: Mozak evropskog organizma – najviši funkcioneri evropskih organa i država-članica Evropske unijeIzvor: © European Union, 2004-2011�

Više o radu Evropskog saveta možete saznati ako posetite zvaničnu prezentaciju na internet adresi: www.european-council.europa.eu/

KORISNI lINK:

ZANIMljIVOST !Ideja o evropskim samitima je potekla od nekadašnjeg francuskog predsednika valeri Žiskar d’Estena. Naime, tokom šezdesetih godina XX veka postojala je praksa održavanja sastanaka na vrhu zemalja - članica Evropske ekonomske zajednice. Francuski predsednik je uvideo značaj povremenog sastajanja ključnih funkcionera tadašnje Evropske zajednice za njenu budućnost i predložio ustanovljavanje ove prakse. prvi evropski samit je održan 10. i 11. marta 1975. godine u dablinu (Irska).

samiti. Održavaju se u zemlji koja u tom trenutku predsedava Savetom Evropske uni-je� Mesto održavanja sastanaka određuje zemlja domaćin, a obično se bira mesto od izuzetnog kulturno-istorijskog značaja� Obično su to poznati zamkovi, stari gradovi ili letovališta� U toku trajanja samita, ova mesta su pod pravom opsadom – što policije i vojske, što novinara�

Zanimljivo je da Evropski savet dugo nije bio pomenut ni u jednom zvaničnim dokumentu Evropske unije� Drugim rečima, Evropski savet je bio organ ne-formalnog karaktera� Svi akteri su znali za njega, njihovi predstavnici su učestvovali na samitima, u njemu su se donosile najvažnije političke odluke, ali on nije postojao na papiru� Iako su od sredine sedamdesetih godina XX veka samiti bili redovna praksa, Evropski savet dugo je ostao formalno nepriznat organ Evrop-ske unije sa najznačajnijom ulogom� Tako je bilo sve do početka devedesetih godina prošlog veka, kada je postao deo institucionalnog okvira Evropske unije�

44. strana

SAVET EVROPSKE UNIjEGlas zemalja članica najviše dolazi do izražaja kroz rad ove institucije� Ova karakteris-tika se odslikava kroz njegov sastav� Savet Evropske unije čine ministri zemalja članica� U zavisnosti od teme sastanka zavisi koji ministri će prisustvovati� Ukoliko je tema poljoprivreda, sastanku će prisustvovati ministri iz svake države zaduženi za poljo-privredu� Ukoliko je u pitanju zaštita životne sredine iz svake zemlje će prisustvovati ministri za zaštitu životne sredine�

Slika br. 12: Rad u okviru Saveta Evropske unijeIzvor: Credit © European Union, 2004-2011

Ministri se sastaju obično četri puta godišnje� Međutim, u realnosti mnogo ćešće, a najčešće se sastaju ministri spoljniih poslova - jednom mesečno�

Drugim rečima, Savet Evropske unije predstav-lja kičmu evropskog organizma� Kao što ključni impulsi moraju na svom putu do (ili od) mozga proći kroz kičmu, tako i ključni impulsi država članica moraju da prođu kroz ovaj organ� Prekid u saobraćaju bi umnogome otežao rad evrop-skog organizma�

Odluke donete na sastancima ministara moraju da se primene u svim zemljama članicama, bez obzira na to da li su se one protivile odluci ili ne� Za takvu vrstu od-luka kažemo da su obavezujuće� Većina odluka se donosi zajedno sa Evropskim parlamentom�

ZANIMljIVOST !Prilikom donošenja odluke odgovarajući ministar predstavlja celokupnu vladu svoje zemlje. drugim rečima, njegov potpis je ravan potpisu predsednika vlade zemlje članice.

strana 45

Savetom Evropske unije predsedavaju zemlje-članice po rotirajućem sistemu� Dru-gim rečima, svakih šest meseci se smenjuju zemlje članice na čelu Saveta� U toku jedne godine najviše dve zemlje mogu da predsedavaju i to od januara do juna - prva, odnosno od jula do decembra - druga�

DObRO jE ZNATI...Prilikom donošenja odluka postoje različiti načini brojanja glasova. U radu međunarodnih organizacija uglavnom je prihvaćeno načelo da svaka država ima jedan glas. Na ovaj način se ističe ravnopravnost država. Međutim, postoje brojni izuzeci, kao što je na primer glasanje u Savetu bezbednosti UN (vidi stranu 18). U organima Evropske unije postoje različiti načini odlučivanja:

jEDnoglasnost – podrazumeva da svaka država prilikom glasanja ima jedan glas i da se odluka donosi samo ako sve države glasaju za odnosno protiv. Ipak, ovo pravilo često trpi izuzetke tako što postoji mogućnost da država bude uzdržana (tj. nije ni za, ni protiv odluke), ali ne ometa njeno donošenje. Ovaj način odlučivanja je danas sve manje zastupljen i gubi trku sa kvalifikovanom većinom.

konsEnZus – podrazumeva da države međusobno usaglašavaju stavove o odluci. Smatra se da je odluka doneta onog trenutka kada se nađe prihvatljivo rešenje za sve države. Nema glasanja za i protiv (ili uzdržavanja), što je razlikuje od jednoglasnosti, već se smatra da je odluka doneta onog trenutka kada se nađe prihvatljivo rešenje.

kvaliFikovana vEćina – podrazumeva da za donošenje određene odluke ne moraju da se izjasne sve države, već određen broj država. Taj određen broj se utvrđuje tzv. ponderisanjem, složenom matematičkom operacijom čije objašnjenje prevazilazi našu nameru da na jednostavan način opišemo proces donošenja odluka u organima Evropske unije. za potrebe ove knjige reći ćemo da bi se jedna odluka u Savetu Evropske unije donela kvalifikovanom većinom neophodno je da za tu odluku glasa:

» većina zemalja-članica (obično 2/3); » da ima najmanje 255 ponderisanih glasova (svaka zemlja članica ima različiti broj ponderisanih glasovi);

» da je za tu odluku glasalo toliko zemalja članica da obuhvate najmanje 62% stanovnika Evropske unije.

Komplikovano, priznajemo!

Ukoliko hoćete da bolje upoznate način odlučivanja kvalifikovanom većinom preporučujemo vam da pogledate sledeću internet stranicu:http://www.consilium.europa.eu/app/calculette/default.aspx?lang=en&cmsid=1690

46. strana

Država članica Period predsedavanja Godina

Danska januar - jun 2012

Kipar jul - decembar 2012

Irska januar - jun 2013

Litvanija jul - decembar 2013

Grčka januar - jun 2014

Italija jul - decembar 2014

Letonija januar - jun 2015

Luksemburg jul - decembar 2015

Holandija januar - jun 2016

Slovačka jul - decembar 2016

Malta januar - jun 2017

Velika Britanija jul - decembar 2017

Estonija januar - jun 2018

Bugarska jul - decembar 2018

Austrija januar - jun 2019

Rumunija jul - decembar 2019

Finska januar - jun 2020

Tabela br. 1: Raspored predsedavanja Savetom EU

Rad Saveta Evropske unije možete pratiti na internet stranici: www.consilium.europa.eu

KORISNI lINK:

EVROPSKA KOMISIjAČast da nosi epitet najevropskiji od svih organa Evropske unije ima Evropska komisija� Razlog za to leži u činjenici da ona predstavlja isključivo interese EU� Stoga, Evropska komisija je nezavistan organ i nijedna zemlja članica ne može i ne sme imati uticaja na njen rad� Evropska komisija je srce evropskog organizma�

Isti princip se primenjuje na njene članove – komesare� Iako potiču iz različitih zemalja članica (mnogi od njih su obavljali visoke državničke dužnosti pre nego što su postali komesari) oni se smatraju evropskim službenicima i ne smeju da dobijaju uputstva od nacionalnih vlada� Recimo, sadašnji komesar za ekonomiju i finansijska pitanja, Oli Ren, bio je tri puta komesar� Iako je pre toga aktivno učestvovao u političkom životu Finske i bio poslanik u finskom parlamentu, on ne zastupa interese Finske kao države već isključivo radi u interesu EU�

DObRO jE ZNATI...Predmet su čestih zbrka. Naizgled su slični ali razlike su suštinske. Obratite pažnju na:

SavET EvROPE - međunarodna organizacija čiji je cilj da se širom Evrope razviju demokratski principi i osigura poštovanje ljudskih prava i sloboda (vidi stranu 26).

EvROPSKI SavET - organ Evropske unije koji daje osnovne smernice za razvoj Evropske unije. čine ga predsednici država i šefovi vlada država članica.

SavET EvROPSKE UNIJE - organ Evropske unije koga čine ministri zemalja članica.

strana 47

Slika br. 13: Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (u sredini) sa komesarimaIzvor: Credit © European Union, 2012

Komisija trenutno ima 27 komesara� Pored komes-ara, postoji još oko 32�000 evropskih službenika raspoređenih u različite direkcije i odeljenja, kao i tela koja se po potrebi formiraju� Evropska komisija predstavlja ogroman biroktraski aparat, koji kri-tizeri često nazivaju evrokratijom�

Evropska komisija ima svog predsednika koji se bira na svakih pet godina� Međutim, mandat predsednika, pa samim tim i mandat Evropske komisije, može biti kraći ukoliko joj Evropski par-lament izglasa nepoverenje� Nešto slično desilo se 1999� godine, kada je, tadašnji predsednik Ev-ropske komisije, Žak Santer, podneo ostavku zbog predloga da se izglasa nepoverenje Evropskoj komisiji� Njegova ostavka je značila ostavku čitave Evropske komisije�

O radu Evropske komisije možete saznati više na internet stranici: http://ec.europa.eu/index_en.htm

KORISNI lINK:

Evropska komisija, zapravo, obavlja iste poslove kao nacionalne vlade u svojim ze-mljama� Evropska komisija predlaže evropske zakone (usvajaju ih Savet Evropske unije i Evropski parlament) i trudi se da se evropski zakoni i ostale pravne odluke drugih evropskih institucija poštuju i primenjuju u praksi� Ukoliko se u nekoj zemlji evropski zakoni ne poštuju i ne primenjuju ima ovlašćenje da prekršioca izvede pred Evropski sud pravde� Zbog ove uloge mnogi kažu da je Evropska komisija pas čuvar ili tužibaba Evropske unije�

ZANIMljIVOST !Oči i uši evropskog organizma predstavljaju delegacije Evropske unije. delegacije zastupaju interese Evropske unije u međunarodnim organizacijama i zemljama širom sveta. Trenutno postoji 130 delegacija, a u Srbiji je jedna od najvećih na svetu po broju zaposlenih.

više o radu delegacije Evropske unije u Srbiji možete saznati na internet stranci: www.europa.rs

48. strana

EVROPSKI PARlAMENTPosmatrajući rad i sastav Evropskog parlamenta možemo uočiti kako evropski orga-nizam diše. Svake pete godine održavaju se izbori na nivou čitave Evropske unije i tada građani zemalja članica biraju evropske poslanike� Svake pete godine građani imaju pravo da direktno izraze (ne)zadovoljstvo radom evropskih poslanika� Na ovaj način, kroz izborne rezultate evropski zvaničnici osluškuju ispravnost svojih odluka� Zato možemo reći da Evropski parlament predstavlja pluća evropskog organizma�

Činjenica da predstavlja interese i želje građana, kao i da se evropski poslanici ne oku-pljaju u poslaničke grupe po nacionalnosti, već po ideolškim grupacijama, daje mu karakter organa koji zastupa interese Evropske unije. Ukratko, on predstavlja interese građana i Evropske unije kao celine, a ne interese država članica�

DObRO jE ZNATI...Izbori za Evropski parlament su se prvi put održali 1979. godine. Od tada na svakih pet godina građani zemalja članica biraju evropske poslanike.

Poslednji izbori su održani juna 2009. godine. Na osnovu rezultata Evropski parlament u svom sazivu za period 2009-2014 ima sedam političkih grupa:

» grupa Evropska narodna partija (hrišćanske demokrate); » grupa progresivna alijansa socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu; » grupa alijansa liberala i demokrata za Evropu; » grupa Zelenih/Evropska slobodna alijansa; » grupa Evropskih konzervativaca i reformista; » konfederalna grupa Evropske ujedinjene levice – nordijska zelena levica; » grupa Evropa slobode i demokrata.

Ko su članovi Evropskog parlamenta? Koliko članova ima svaka poslanička grupa, a koliko svaka zemlja članica saznaćete ukoliko posetite sledeći link: http://www.europarl.europa.eu/members/public/geosearch.do?language=En

ZANIMljIVOST !verovali ili ne, Evropski parlament ima tri sedišta! U svom punom sastavu sednice Evropskog parlamenta se održavaju u Strazburu (Francuska). Sednice pojedinih komiteta (radnih tela) održavaju se u Briselu (Belgija), dok se Generalni sekretarijat nalazi u Luksemburgu (Luksemburg).

Zajedno sa Savetom Evropske unije donosi obavezujuće odluke� Od njega zavisi visina i namena godišnjeg budžeta Evropske unije� Značajno je istaći da ima pravo da odobri imenovanje bro-jnih evropskih službenika� Na primer, sadašnji predsednik evropske komisije Žoze Manuel Baroso morao je da dobije podršku za sastav Evropske komisije i njen program od većine evropskih po-

strana 49

Postavite pitanje evropskim poslanicima� Gledajte uživo zasedanja Evropskog parla-menta� Saznajte šta se trenutno dešava u Evropskom parlamentu na internet stranici: http://www.europarl.europa.eu

KORISNI lINK:

EVROPSKI SUD PRAVDEEvropski sud pravde se takođe smatra institucijom koja isključivo zastupa interese Evropske unije� Njegov osnovni zadatak je da obezbedi poštovanje i primenu evrop-skih zakona� Naime, može se desiti da neka država članica ne primenjuje neki evrop-ski zakon� Nakon reagovanja Komisije, Sud će razmotriti da li je optužba osnovana� Ukoliko se utvrdi da jeste doneće presudu u kojoj će naložiti državi članici da primeni evropski zakon�

Dakle, Evropski sud je nešto slično odbrambenom sistemu organizma� Stara se da sva-ka neregularnost bude otklonjena�

Pored država članica, pred sudom se mogu naći instituciije Evropske unije, pa čak i fizička lica�

Odluke suda poštuju sve države članice� Do sada se nije desilo da se njegove od-luke ne ispune� Alternativa neispunjenju odluke suda je istupanje iz Evropske unije� Njegove presude imaju jaču snagu od presuda vrhovnih sudova država članica�

Upravo zbog velikog značaja, njega čine ugledne sudije i to iz svake zemlje članice po jedan sudija�

Sud Evropske unije se nalazi u Luksemburgu (Luksemburg)�

Više o radu Evropskog suda pravde pogledajte na internet stranici: http://curia.europa.eu

KORISNI lINK:

slanika kako bi počeo sa radom� Evropski parlament nadzire njihov rad i ima pravo da pokrene pitanje njihove smene ukoliko nije zadovoljan načinom na koji obavljaju svoj posao� Zato kažemo da ima pravo demokratske kontrole i nadzora�

Evropski parlament spada u red najstarijih evropskih institucija� U početku, sredinom prošlog veka, zvao se Savetodavna skupština� Građani nisu birali na izborima evrop-ske poslanike, već su ih države slale delegacije poslanika iz svojih parlamenata� Ovo je praktikovano sve do 1979� godine kada su građani prvi put glasali na evropskim izborima i odabrali svoje evropske poslanike�

50. strana

PITANjA ZA RAZMIšljANjE:1� Organi Evropske unije podsećaju na organe države� Pokušajte da pronađete

sličnosti, a zatim i razlike između organa EU i organa države?

2� Mnogi kritičari EU smatraju da je administracija u briselskim institucijama brojna� Pokušajte da pronađete koliko članova broji Evropski parlament� Da li vam se čini da je to veliki broj? Uporedite ga sa brojem poslanika u Narodnoj skupštini Repub-like Srbije?

SIMBOLI EVROPSKE UNIJE

52. strana

strana 53

Evropa (Europe na engleskom) je naziv švedskog hevi metal benda koji je bio veoma popularan početkom osamdesetih godina prošlog veka, a isto tako se zove kratka priča Henrija Džejmsa i pariska metro stanica na liniji 3, a nazive su svi dobili inspirisani nazivom najstarijeg kontinenta Evropa. Reč Evropa potiče od dve grčke reči: euro (gr. ευρυ) što znači širok i op (gr. οπ) što znači oči ili lice. U slobodnom prevodu, Evropa bi značila onaj koji je širokih pogleda. Iako postoji nekoliko teorija koje objašnjavaju kako je Evropa dobila ime i šta ono znači, sigurno je najpoznatiji mit o Evropi i Zevsu koji je bio inspiracija mnogim umetnicima od starog veka do danas.

DOBRO JE ZNATI...

Mit o Evropi i ZEvsuIzloženo po Moshovom spevu Idilija

„Kralj bogatog feničanskog grada Sidona Agenor imao je tri sina i kćer prekrasnu kao besmrtna boginja. Ta se mlada lepotica zvala Europa. Jednom prilikom Agenorova kći usni čudan san. U snu je videla kako se Azija i ono kopno koje je od Azije odvojeno morem u obliku dve žene bore za nju. Svaka žena je htela da dobije Europu. Bila je pobeđena Azija i ona koja je vaspitavala i othranila Europu morala je da je ustupi drugoj. Europa se u strahu probudi. Nije mogla da shvati šta znači takav san. Mlada Agenorova kći stade pokorno moliti bogove da od nje odvrate nesreću ako joj je san predskazuje. Žatim, obukavši se u purpurne haljine protkane zlatom, pođe sa svojim drugaricama na zelenu cvetnu livadu, koja se nalazila na morskoj obali. Tamo su sidonske devojke, igrajući se, brale cveće u svoje zlatne košare. Brale su mirisave, snežnobele narcise, ljubičice i krinove, a Agenorova kći, sijajući svojom lepotom među drugaricama, slična boginji Afroditi okruženoj haritama, brala je u svoju zlatnu košaru samo crvene ruže. Pošto su nabrale cveće, devojke su sa smehom povele veselo kolo. Njihovi mladi glasovi su se nadaleko razlegali po cvetnoj livadi i azurnom moru, zaglušujući njegovo tiho, nežno zapljuskivanje.

Ali prelepa Europa nije mogla dugo da se naslađuje bezbrižnim životom. Ugledao ju je jednom prilikom Hronov sin moćni oblakogonilac Zevs, pa je odlučio da je ugrabi. Da ne bi svojom pojavom uplašio mladu Europu, on se pretvori u čudesnog bika. Sva koža Zevsa-bika svetlela je poput zlata, samo mu je na čelu bleštala srebrna pega, slična mesečevoj svetlosti, a zlatni bikovi rogovi bili su savijeni kao u mladog meseca kad se prvi put vidi u zracima purpurnog zalaska. Čudesni bik se pojavi na poljani i lakim korakom, jedva dodirujući travu, priđe devojkama. Sidonske devojke nisu ga se uplašile, već su okružile divnu životinju i počele da je miluju. Bik je prišao Europi, lizao joj ruke i umiljavao se. Njegov dah je mirisao na ambroziju, ceo vazduh je bio ispunjen tim mirisom. Europa je gladila bika svojom nežnom rukom po zlatnoj koži, grlila mu glavu i ljubila ga. Bik je legao kraj nogu prekrasne devojke i izgledalo je kao da je moli da sedne na njega.

54. strana

Iako je prva Evropska zajednica bila ograničena samo na jedan sektor ekonomije, ugalj i čelik, vremenom su evropske integracije prerasle u sveobuhvatnu zajednicu koja je želela da za svog partnera pridobije građane Evrope. Na tom putu korisno sredstvo su bili simboli koji su tokom osamdesetih godina uvedeni.

Funkcija simbola je da stvori kod ljudi osećaj pripadnosti i zajedništva, odnosno treba da vežu pojedinca za određenu ideju ili celinu. Kao takvi, simboli mogu biti nacionalni i međunarodni. Nacionalni simboli imaju funkciju ujedinjenja nacije, naročito ako narod čine pripadnici različite nacionalne pripadnosti, rase ili religije. Međunarodni simboli prisutni u međunarodnim organizacijama imaju za cilj promociju određene vrednosti. Na primer, simbol Ujedinjenih nacija je mapa sveta obgrljena dvema masli-novim grančicama. Poruka ovog simbola je vrednost za koju se zalažu Ujedinjene nacije, a to je mir u svetu, jer maslinova grančica još iz perioda Stare Grčke simbolizuje mir.

Simboli Evropske unije su: » zastava; » himna; » Dan Evrope; » evro; » moto Ujedinjeni u različitosti.

18 Nikolaj Albertovič Kun, Legende i mitovi stare Grčke, Dečja knjiga, Beograd, 2001, str. 137 -139

Smejući se, Europa sede na široka bikova leđa. I ostale devojke htedoše da sednu s njom. Odjednom bik skoči i pojuri prema moru - ugrabio je onu koju je želeo. Sidonjanke glasno vrisnuše od straha. Europa je prema njima pružala svoje nežne ruke i zvala ih u pomoć, ali one nisu mogle da joj pomognu jer je zlatnorogi bik jurio kao vetar. Bacio se u more i brzo kao delfin zaplivao u njegove azurne vode, a morski talasi su se razmicali pred njim i njihovi mlazovi slivali su se, kao dijamanti, s njegove kože ne vlažeći je. Iz morske dubine su isplivale divne Nerejide; one se tiskaju oko bika i plivaju za njim. Sam bog mora, Posejdon, okružen morskim božanstvima, plovi napred na svojim kolima, svojim trozupcem smiruje talase, poravnavajući svom velikom bratu bogu Zevsu put po moru. Drhteći od straha, na leđima bika sedi mlada Europa. Jednom rukom se drži za njegove zlatne rogove, a drugom pridržava skute svoje purpurne haljine da ih ne bi navlažili morski talasi. Uzalud se plaši, more nežno šumi i do njih ne dopiru slani mlazovi. Morski vetar tiho njiše Europine kovrdže i leprša njenim lakim velom. Obala se sve više udaljava, već se, eto, skrila u plavoj daljini. Naokolo je samo more i modro nebo. Uskoro su se u morskoj daljini ukazale kritske obale. Zevs je brzo doplivao do njih sa svojim dragocenim plenom, prerušen u bika i izašao na obalu. Europa je postala Zevsova žena i od tog doba živela na Kritu. Zevs je s njom imao tri sina: Minosa, Radamanta i Sarpedona. Slava tih moćnih i mudrih sinova gromovnika Zevsa odjekivala je celim svetom.“18

strana 55

ZANIMLJIVOST !Zastava Evropske unije nije samo simbol EU već je i simbol Saveta Evrope. Upravo je Savet Evrope nekoliko godina nakon svog osnivanja 1955. godine, usvojio ovakav izgled zastave, a Evropska unija je tek 1986. godine pozajmila zastavu kao svoj simbol.

Slika br. 14: Zastava EU ispred zgrade Evropske komisije

Izvor: Credit © European Union, 2012

ZASTAVA EVROpSkE uNIJEZastava Evropske unije ima veoma jednostavan izgled - 12 žutih zvezdica na plavoj pozadini. Međutim, kakvu vrednost bi trebalo da promoviše ova zastava? Objašnjenje je glasilo: na plavom nebu zapadnog sveta, zvezde predstavljaju narode Evrope u krugu koji simboliše jedinstvo. Broj 12 ne predstavlja broj članica Evropske unije, kako se često tumači, već je taj broj uzet jer predstavlja perfekciju i savršenstvo, baš kao i 12 meseci u godini, 12 horoskopskih znakova koji predstavljaju Univerzum, itd. Plava boja simboliše mir, slobodu i otvorenost.

HIMNA EVROpSkE uNIJEZvuči neverovatno, ali Evropska unija nije pozajmila samo zastavu od Saveta Ev-rope, već i himnu! Savet Evrope je 1972. godine, zamolio poznatog kompozitora Herberta fon Karajana da Odu radosti iz IX simfonije Ludviga van Betovena prila-godi za potrebe stvaranja njihove himne. Herbert fon Karajan je osmislio tri varijante kompozicije: za klavir, za duvačke instrumente i za simfonijski orkestar kakve i danas poznajemo. Tek 1985. godine, Evropska unija preuzima himnu Saveta Evrope.

DAN EVROpEAko se vratimo u istoriju stvaranja Evropskih zajednica, videćemo da je baš 9. maja 1950. godine, na dan proslave Dana pobede nad fašizmom, Robert Šuman objavio plan stvaranja Evropske zajednice za ugalj i čelik. Ovaj dan se smatra prekretnicom i uzima se za početak evropskog ujedinjenja. Upravo zbog toga, 1985. godine, Evrop-ska unija proglašava 9. maj, Danom Evrope - od kada se slavi ne samo u zemljama članicama, već i u mnogim zemljama koje žele da postanu članice.

56. strana

Ipak ostalih 12 članica je smatralo da će uvođenje jedne jedinstvene valute smanjiti troškove u finansijskom po-slovanju i gubitke na konverziji novca. Ni njima nije bilo lako da se odreknu nacio-nalnih valuta, ali uvođenjem evra su ipak zadržali mogućnost da svoja nacionalna obeležja stave na evro-kovanice. Ovih 12 zemalja su prvobitne članice evrozone. Kako je EU primala nove članice tako su se i one, po ispunjavanju potrebnih us-lova, uključivale u evrozonu koju danas čini 17 zemalja članica.

Slika br. 15: Poster Evropskog pokreta u Srbiji povodom proslave Dana Evrope

Slika br. 16: Evro je nacionalna valuta u 17 zemalja - članica Evropske unije. Informativni poster Evropske komisije prikazuje evro novčanice i kovanice

Izvor: Credit © European Union, 2010

DOBRO JE ZNATI...Slovenija 2007. godine postaje članica evrozone;Kipar i Malta 2008. godine postaju članice evrozone;Slovačka 2009. godine postaje članica evrozone;Estonija 2011. godine postaje članica evrozone.

Dan Evrope je u Srbiji prvi počeo da obeležava Evropski pokret u Srbiji 1995. godine organizacijom javnih koncerata, prikazivanjem filmova iz evropske kin-ematografije i što je najvažnije, tog dana se skreće pažnja javnosti na značaj ev-ropskog ujedinjenja.

EVROEvro je zajednička valuta članica Evrop-ske unije koje su u sistemu evrozone. Šta je to evrozona i kako to da nisu sve članice EU prihvatile za svoju valutu evro? U trenutku kada je bio uveden evro, Velika Britanija, Švedska i Danska su odlučile da ne pristupe evrozoni. Govo-rilo se da će to biti skupo, da je teško ob-jasniti narodu da više neće koristiti funtu u Engleskoj ili krunu u Danskoj.

strana 57

Pripreme za uvođenje evra su trajale više od 20 godina. Dana 1. januara 2002. godine, građani članica Evropske unije su po prvi put videli novčanice i kovan-ice nazvane evro. Simbol evra je slovo E inspirisano grčkim slovom epsilon opisujući tako kolevku evropske civi-lizacije. Takođe, E je prvo slovo reči Ev-ropa. Dve horizontalne crte simbolizuju stabilnost monete.

Postoji 7 različitih novčanica evra: 5€, 10€, 20€, 50€, 100€, 200€, 500€. Prilikom osmišljavanja dizajna evro novčanica najvažnije je bilo naći rešenje tako da se izbegne ljubomora i nadmetanje među članicama. Zbog toga, pri izboru simbola trebalo je izbeći velike zaslužne ličnosti, gradove, poznate zgrade zbog čega je rešenje bilo kombinacija ap-straktnog/modernog dizajna i perioda i stilova u evropskoj umetnosti.

Na licu evro novčanica se nalaze pro-zori ili vrata koji simbolišu otvorenost i poziv na pridruživanje. Na naličju se nalaze mostovi kao simbol povezivanja, prevazilaženja teškoća i razlika i ujedin-jenja naroda.

Na kovanicama evra dogovoreno je da će na jednoj strani biti neutralan jedinstven izgled, to će biti evropska strana dok će na drugoj strani države koje učestvuju u evrozoni stavljati svoje nacionalne simbole. Na zajedničkoj evropskoj strani se nalazi mapa Evrope (kontinenta) okružena sa 12 zvezdica. Na nacionalnim stranama se nalaze različiti simboli poput profila kraljica ili kraljeva, grbovi, stare kovanice ili instrumenti.

19 How the Euro Became our Money, A short history of the euro banknotes and coins, European Central Bank, http://www.ecb.eu/pub/pdf/other/euro_became_our_moneyen.pdf?c5f1765e2b8970fcbc7b4cc41e54b3ce, pristupljeno 9/7/2012, str. 11

20 Ibid, str.20.

ZANIMLJIVOST !Pored članica evrozone ustupak je napravljen malim nezavisnim državama Monaku, San Marinu i Vatikanu koje su dobile pravo da se uz dogovor sa Francuskom odnosno Italijom štampaju njihovi simboli.

Crna Gora, iako koristi evro kao svoju zvaničnu monetu, nema pravo štampe svojih simbola na kovanicama EU.

ZANIMLJIVOST !Periodi i stilovi na evro novčanicama:

1. klasični period (grčki i rimski) od IV veka p.n.e. do IV veka nove ere;

2. romanika – XI i XII vek;3. gotski period – XII i XIV vek;4. renesansa - XV i XVI vek;5. barok i rokoko od 1600. do 1750

godine;6. period korišćenja čelika i stakla od

1850. do 1914. godine;7. arhitektura XX veka od 1930. do

danas.20

ZANIMLJIVOST !Prilikom izbora naziva monete Evropske unije bilo je više predloga: dukat, eki, florin, franken, euromark. Ipak, pošto su svi imali u sebi neki nacionalni predznak predlozi su bili odbijeni.19

58. strana

MOTO uJEDINJENI u RAZLIcITOSTIMeđunarodne organizacije često koriste moto kako bi na još jedan način stvorile povezanost članica sa idejom koju promoviše ta međunarodna organizacija. Shvativši da je različitost država, naroda i jezika bogatstvo koje treba negovati zarad očuvanja mira i napretka, 2004. godine, EU uvodi moto Ujedinjeni u različitosti koji označava da su kroz Evropsku uniju Evropljani ujedinjeni na izgradnji mira i napretka, i da mnoge različite kulture, tradicije i jezici u Evropi predstavljaju pozitivnu vrednost kontinenta.

Ukoliko želite da čujete kako zvuče svi zvanični jezici Evropske unije, posetite sledeću internet stranicu:

kORISNI LINk:

http://europa.eu/abc/european_countries/languages/index_en.htm

21 http://ec.europa.eu/dgs/scic/about-dg-interpretation/index_en.htm i http://ec.europa.eu/dgs/translation/whoweare/index_en.htm, pristupljeno 9/7/2012

DOBRO JE ZNATI...Potvrda da se u Evropskoj uniji poštuju kulturne razlike i neguju je i činjenica da i pored 27 zemalja članica svi zvanični jezici tih zemalja su i zvanični jezici Evropske unije. Kada je osnovana EZUČ, bilo je šest članica i četiri zvanična jezika: francuski, nemački, italijanski i holandski. Danas se u EU koriste 23 zvanična radna jezika, pored pomenutih još i: bugarski, češki, danski, engleski, estonski, finski, grčki, mađarski, irski, letonski, litvanski, malteški, poljski, portugalski, rumunski, slovački, slovenački, španski, švedski a od 2013. godine i hrvatski.

Šta to znači za građane EU? Ukoliko žele da se obrate bilo kojoj evropskoj instituciji, to mogu učiniti na bilo kom zvaničnom jeziku, odnosno svom jeziku i na istom jeziku će dobiti i odgovor. Takođe, svi zakoni i drugi zakonski akti se objavljuju na svim zvaničnim jezicima u Službenom glasniku EU.

ZANIMLJIVOST !U Evropskoj komisji radi čak 1.750 prevodioca i 500 internih prevodioca, što je čini najvećom prevodilačkom službom na svetu.21

VREDNOSTI EVROPSKE UNIJE

60. strana

strana 61

Evropska unija, iako je čine brojne zemlje, od kojih svaka ima svoje kulturne, na-cionalne, ekonomske, jezičke, istorijske, i druge osobenosti, neguje posebnu vrstu zajedništva utemeljenu na vrednostima koje su zajedničke zemljama članicama. Te vrednosti čine konkretne društvene tekovine, oko čijeg poštovanja postoji saglasnost svih država članica, jer se te tekovine smatraju posebno poželjnim, valjanim i koris-nim, kako za Evropsku uniju kao zajednicu, tako i za svaku njenu članicu pojedinačno. Prva i osnovna vrednost na kojoj se temelji Evropska unija je mir. Oporavljajući se od posledica Drugog svetskog rata, zemlje koje su osnivale EU ujedinile su se oko vred-nosti mira, u tada, ratom razorenoj i politički podeljenoj Evropi, da bi se u budućnosti očuvao mir na kontinentu, kao nešto što pojedinačne zemlje nisu uspele da osigu-raju same. Tadašnji osnivači EU su zajednički ocenili da je upravo mir ono što najviše nedostaje evropskim zemljama, i da ta ideja od vrhovnog značaja za zajedničku budućnost naroda Evrope. Evropska unija se i danas zasniva na čitavom sistemu vred-nosti koje povezuju evropske narode i države u celinu, dajući im osećaj pripadnosti, zajedništva, kao i osnovu zajedničkog identiteta. Međutim, da bismo razumeli koje su to konkretne evropske vrednosti i zašto se baš one smatraju evropskim, moramo rasvetliti šta vrednosti zapravo jesu.

ŠTA Su VREDNOSTI?Postoji engleska narodna poslovica koja kaže: „da ne poznajemo vrednost vode dok bunar ne presuši“. Ova slikovita rečenica pokazuje koliko su vrednosti posebne kao društvena pojava, koliko je njihov smisao neuhvatljiv i promenljiv.

Vrednost je pojam koji je u svakodnevni

VAŽNO JE ZNATI !!!Evropske vrednosti su proizvod zajedničke evropske istorije, evropske kulture i sporazuma evropskih zemalja. One su opšteprihvaćene konsenzusom, a njihovo poštovanje je postalo obavezno za sve zemlje članice, kao i za zemlje koje žele da se učlane u EU.

govor došao iz filozofije i filozofske discipline - etike. On označava najopštije verova-nje o tome šta je, kada i koliko - poželjno, valjano i korisno. Sa druge strane, vrednosti ukazuju i na ono što je suprotno od njih, suprotno od poželjnog i valjanog, odnosno - ukazuju na ono što je nepoželjno, zabranjeno i nedopustivo. Pridavanje vrednosti nekoj stvari se naziva vrednovanje.

U vrednosti spada najširi splet ljudskih sklonosti o tome koji su postupci, dela, ponašanja, stanja i mišljenja ispravni, a koji neispravni. U skladu s tim, vrednosti odražavaju čovekova shvatanja šta je dobro ili loše kod drugih ljudi, u društvu, državi i tako dalje. Pored čovekovih shvatanja, vrednosti vrlo često utiču i na formiranje čovekovih stavova i njegovog ponašanja u konkretnim situacijama. Na primer, uko-liko neki čovek vrlo visoko vrednuje ravnopravnost, a radi u preduzeću koje mnogo bolje tretira svoje direktore od svojih zaposlenih, on može formirati stav da je njegovo preduzeće nefer mesto za rad. Njegovo ponašanje će takođe biti pod uticajem tog

62. strana

stava, te će njegov učinak na poslu verovatno biti slabiji nego što bi bio kada bi to preduzeće ravnopravnije tretiralo svoje zaposlene.

Međutim, za razliku od pojedinačnog stava vezanog za neko pitanje, koji može varirati i biti promenljiv od slučaja do slučaja, vrednost je opštija, trajnija, i central-nija crta nečijeg karaktera i ličnosti. Po pravilu, na jednoj vrednosti se mogu temeljiti različiti stavovi o različitim pitanjima, ili formirati grupe srodnih stavova vezanih za jednu temu. Takođe, jedna vrednost može usloviti nekoliko različitih, srodnih oblika ponašanja.

Prema tome, svaka vrednost proizvodi određeni broj stavova, a potom, i na nji-ma zasnovanа ponašanja. Kada skupimo veći broj ovakvih vrednosti i složimo ih po njihovom značaju za čoveka, dobi-jamo tzv. vrednosni sistem, odnosno vrednosnu orijentaciju – što je posebna tema, kojom se bavi nauka psihologija.

Vrednosti su važne jer svakom od nas daju lični okvir toga kakve stvari treba da budu i u skladu sа tim, koje pojedi-nosti su bitne u životu, šta je to za šta se treba zalagati i kako treba postupati u različitim okolnostima. One time doprinose rešavanju brojih problema koji se postavljaju pred čoveka, od suštinskih, životnih izazova, do svakodnevnih dilema, jer pružaju orijentisane i usklađene odgovore na najrazličitija moguća pitanja. Vrednosti nam takođe pomažu da bolje razumemo i shvatimo postupke drugih ljudi, odnosno, tumače nam zašto ljudi rade to što rade, šta im je manje ili više bitno u nekom trenutku, te zašto rešavaju da neke stvari rade na određeni način i po određenom redosledu.

pRIRODA VREDNOSTIRazličiti ljudi različito vrednuju različite stvari. Ova trostruka različitost nam govori nekoliko vrlo važnih stvari o samoj prirodi vrednosti. Ona nam govori ko vrednuje, šta vrednuje i kako vrednuje. Upravo će nam odgovori na ova pitanja razjasniti neke osnovne činjenice o tome kakva je priroda vrednosti.

Ko vrednuje? Vrednosti ne postoje bez ljudi. Od svih živih bića, jedino ljudi imaju sposobnost da vrednuju stvari, odnosno da pored njegovog osnovnog smisla, nekom predmetu ili pojavi pridaju posebnu vrstu kvaliteta – njegovu vrednost. Taj poseban kvalitet – koji nazivamo vrednost, proističe upravo iz posebnosti koju čovek pripisuje nekom predmetu zbog njegove valjanosti, poželjnosti i korisnosti za čoveka. Samo ljudi vrednuju stvari oko sebe, time stvarajući vrednosti. Prema tome, vrednos-

VAŽNO JE ZNATI !!!Vrednost je proizvod čovekovog mišljenja. Ona je relativno trajna odrednica čovekovih shvatanja o tome šta je dobro, valjano i poželjno. Vrednosti su osnova na kojoj svaki čovek gradi svoj pogled na svet. One igraju ulogu u formiranju čovekovih stavova o pojavama, predmetima, i drugim ljudima, a preko stavova i u formiranju ljudskog ponašanja.

strana 63

ti ne postoje same po sebi, nisu prirodna ili fizička osobina stvari, već su proizvod čovekovih misli koje on vezuje za predmete i pojave oko sebe. One su dakle, jedna misaona ocena značaja koji neki predmet ima za čoveka.

Znajući to, možemo reći da je svaki čovek stvaralac svojih vrednosti. Ni jedan čovek ne može naterati drugog šta treba da vrednuje i kojih vrednosti treba da se pridržava. Svako od nas lično vrednuje neke stvari u svom životu, a te vrednosti se odražavaju kroz naše stavove i naše ponašanje. Sve te vrednosti koje lično pripisujemo stvarima nazivamo ličnim vrednostima.

Naravno, iako svako od nas lično vrednuje stvari oko sebe, mnogi ljudi vrlo često vrednuju i iste stvari. Ovo je posebno tačno za one ljude koji su pripadnici jedne šire zajednice – bilo da je u pitanju grad, narod, zemlja ili čitavo čovečanstvo. Živeći u zajednici i deleći slične uslove života u njoj, mnogi ljudi usvajaju iste lične vrednosti, koje time postaju obeležje cele njihove kulture. Stoga se te lične vrednosti koje su zajedničke velikom broju ljudi na jednom prostoru još zovu i kulturne vrednosti.

Šta ljudi vrednuju? Vrednost mogu imati razne stvari. Stvari kojima se dodeljuje vrednost se nazivaju predmet vrednosti. To mogu biti najrazličitiji predmeti koji se javljaju u prirodi, ali to isto mogu biti i predmeti koje je stvorio čovek. Najčešće se za njih koristi naziv materijalne vrednosti. Materijalne vrednosti se, u svakodnevnom govoru, skoro uvek vezuju za imućnost, bogatstvo i pohlepu, međutim, to uopšte ne mora biti tako. Materijalne vrednosti nisu samo vezane za luksuzne predmete koji najčešće padaju na pamet – jahte, limuzine, vile, ili novac, već pre svega, za sva-kodnevne materijalne predmete ključne za život. Za svakog čoveka je jako bitno da u svom životu vrednuje i neke materijalne stvari. Potpuno odsustvo materijalnih vred-nosti može ozbiljno ugroziti normalno funkcionisanje jedne osobe, pa čak i ugroziti njegov život.

Takođe, predmet vrednosti mogu biti, i najčešće jesu, nematerijalne stvari. Kao vrednosti se u ovom slučaju javl-jaju različite čovekove ideje, emocije, zamisli i druge, tzv. apstraktne pojave, dakle, one stvari koje nisu materijalne. Ove vrednosti, kao što su ljubav, dos-tojanstvo, solidarnost, sloboda i druge, najčešće nazivamo duhovnim vrednos-tima. Duhovne vrednosti takođe mogu biti vrlo brojne i raznovrsne, ali one imaju jednu posebnu crtu. Duhovne vred-nosti su posebne po tome što, kada su zajedničke većem broju ljudi, odnosno, kada predstavljaju kulturnu vrednost

ZANIMLJIVOST !Identitet je zasnovan na određenim socio-kulturološkim karakteristikama i uvek je predmet kontroverznih debata. Unutar Evropske unije vode se žustre rasprave oko pitanja da li postoje Evropljani i ako postoje šta čini osnovu identiteta Evropljana, tj. koje su vrednosti zajedničke evropskim narodima (više o ovome na strani 98) Veliku buru u evropskoj javnosti 2005. godine izazvala je debata o tome da li se i u kojoj meri hrišćanstvo može smatrati delom evropskog identiteta. Na ovo i slična pitanja i dalje se traže odgovori...

64. strana

jedne zajednice, tada čine jednu od osnova na kojoj ljudi grade osećaj međusobnog zajedništva, osećaj bliskosti sa drugim ljudima, zajednički identitet. Za nas je ovo poseban i vrlo bitan aspekat prirode vrednosti, o kojem će biti više reči u nastavku.

Kako ljudi vrednuju? Ljudi vrednuju stvari u skladu sa svojim potrebama, sklonosti-ma i nahođenjima. Ne vrednuju svi iste stvari jednako. Da bismo bolje shvatili kako ljudi vrednuju stvari - vratimo se na englesku poslovicu s početka teksta. Videli smo da su ljudi iz poslovice počeli da vrednuju vodu tek kada je bunar presušio. To znači da su ljudi skloni tome da najviše vrednuju one stvari koje smatraju oskudnim – odnosno one stvari za koje veruju da ih oni lično nemaju dovoljno, ili one za koje veruju da nedostaju društvu u kojem žive, a veruju da bi trebalo da ih bude više, bez obzira da li je u pitanju neka materijalna ili duhovna vrednost. U skladu sa tim, to kako će neka stvar biti vrednovati a najpre će zavisiti od toga koliko se ona smatra korisnom, dobrom i poželjnom u nekom trenutku. I dok se, recimo, možemo složiti da će velika većina nas visoko vrednovati neke osnovne kulturne i duhovne vrednosti čovečanstva kao što su mir, ljubav, sloboda i tako dalje, takva saglasnost ne mora biti slučaj sa nekim drugim primerima. Za nekoga čiji je život ugrožen jer ne uživa jednaka prava kao ostali članovi društva, ravnopravnost će biti mnogo veća vrednost od ma-terijalnog blagostanja ili finansijske sigurnosti, na primer.

Dakle, određeni preduslovi, kao što su životno iskustvo, uslovi života, ali i obra-zovanje i odnos sa drugim ljudima, uče svakog čoveka tokom njegovog života šta je i koliko poželjno, korisno i dobro za njega, i samim tim, u kojoj meri će to za njega predstavljati vrednost. Takođe, ukoliko se neki od ovih preduslova promene, stekli su se uslovi da, na osn-ovu tog novog iskustva, čovek usvoji i nove vrednosti.

Ovim putem smo došli do nekoliko bit-nih odlika same prirode vrednosti – one su proizvod čovekovog mišljenja, pose-ban kvalitet koji ljudi pridaju pojavama oko sebe, i mogu biti lične ili kulturne u zavisnosti od toga da li pripadaju pojedincu, ili ih deli cela zajednica.Takođe možemo razlikovati materijalne i duhovne vrednosti, s obzirom na to šta se vrednuje. Međutim, kakve god da su, vrednosti ne postoje samostalno u prirodi i ne postoje nezavisno od čoveka. Vrednosti su i promenljive, jer su odraz promenljivog čovekovog iskustva.

VAŽNO JE ZNATI !!!Vrednosti se mogu razlikovati po tome da li potiču od pojedinca, ili od jedne društvene grupe – prve su lične, a druge kulturne vrednosti. Takođe, razlikujemo materijalne vrednosti, ukoliko je njihov predmet fizičke prirode i duhovne vrednosti, ukoliko je njihov predmet neka misao, ideja, i druga nematerijalna tvorevina. Jedna konkretna vrednost će biti različito vrednovana od različitih ljudi u zavisnosti od toga koliko je značajna za nekog pojednica ili društvenu grupu.

strana 65

Zbog ovih svojih odlika kažemo da su vrednosti subjektivne. Kada kažemo da je nešto subjektivno, to znači da zavisi od čovekovog pogleda na svet, da je prome-nljivo, da varira od čoveka do čoveka, da nije jednoznačno, niti striktno definisano, već da se može različito tumačiti i različito shvatati.

Nisu, međutim sve vrednosti isključivo subjektivne. Uvek postoje izuzeci od svakog pravila, te za neke vrednosti možemo da kažemo da su objektivne, odnosno, da jesu nezavisne od čoveka. Pošto su nezavisne od čoveka, često se smatraju prirodnim i opštim za sva živa bića, a ne samo za ljude. Doduše, te vrednosti su vrlo malobrojne. Ulogu ovakvih vrednosti često imaju težnje ka izbegavanju fizičkog i psihičkog bola, ka traženju zadovoljstva i slično.

OTkuD NAM SVE TE VREDNOSTI?Vrednosti se mogu oblikovati, usvajati, gubiti i preoblikovati tokom celog života, ali se smatra da periodi detinjstva i rane mladosti imaju presudnu ulogu u tome koje će vrednosti čovek usvojiti i kako će se pridržavati tokom svog života. One se stiču na razne načine. Pored ličnog iskustva, jedan od glavnih aktera u procesu sticanja vred-nosti je ljudska porodica. Porodica je najuticajnija i najodgovornija za rano učenje dece šta je dobro ili loše jer ona, mnogo pre svih, vrši prvi i najčešće presudan uti-caj na formiranje vrednosti, ukazujući deci koje stvari treba vrednovati, kako i u kojoj meri. Roditelji prenose deci sopstvene vrednosti, a isto tako, prenose im i svoja verska uverenja, koja takođe uče decu ispravnim ili pogrešnim oblicima ponašanja. Pored porodice, jednu od glavnih uloga u oblikovanju vrednosti ima obrazovanje, odnos-no, škola. Polaskom u školu, deca dolaze u novu sredinu, izložena su novim okolnos-tima i stiču nove vrednosti koje se prenose školskim obrazovanjem i vaspitanjem. U ovom periodu jednako bitan uticaj za oblikovanje vrednosti, vrši i vršnjačka grupa, uža zajednica ljudi istog uzrasta. Dakle, vidimo da je sticanje vrednosti vrlo složen, uslovljen i dugotrajan proces, sa velikim brojem učesnika. Posledica toga je da ne postoje dva čoveka koja potpuno jednako i u istoj meri vrednuju iste stvari.

VAŽNO JE ZNATI !!!Nasuprot individualnim, kulturne vrednosti će biti upravo i samo one vrednosti koje dele članovi jedne društvene zajednice. Kao što pojedinac stiče vrednosti, i zajednice stvaraju svoje vrednosti. Javno izražavanje kulturnih vrednosti i njihovo potvrđivanje na različite druge načine, vremenom postaje kamen temeljac za vrlo važne društvene ustanove poput zakona, običaja i tradicije. Ove ustanove se grade putem konsenzusa, odnosno izražavanja saglasnosti svih članova zajednice, oko toga šta je njihova zajednička vrednost. Postizanjem konsenzusa ove ustanove stiču opšte važenje i obaveznost za sve članove društva. Pošto su ove tvorevine postale, za vrednosti na kojima se zasnivaju opštevažeće i obavezne ustanove, poput zakona, kažemo da su postale normirane, odnosno, na neki način, usmeno ili pismeno, propisane svim članovima društva.

66. strana

Lične vrednosti svakog čoveka su uvek u određenom odnosu sa normiranim kul-turnim vrednostima zajednice. One sa tim, preovlađujućim normama društva, mogu biti u saglasju ili sukobu. U jednom društvu nikada ne može postojati stalna harmonija - potpuno saglasje između ličnih vrednosti svih pojedinca i normiranih vrednosti društva. Bez normiranih vrednosti društva, ne bi postojala mera za vrlinu ili manu nekog pojedinačnog mišljenja, stava ili ponašanja, te bi se identitet zajednice raspao. Sa druge strane, sukob između ličnih vrednosti i kolektivnih normi ne mora biti destruktivan. U demokratskim društvima, on može biti konstruktivan i društveno regulisan na taj način da doprinese pozitivnim društvenim promenama.

A gDE JE Tu EVROpSkA uNIJA?Evropska unija je posebna vrsta zajednice, jedinstvena u svetu. Ona u sebe okuplja brojne države, svaku sa različitim narodima, kulturama, zakonima, običajima i tradici-jama. Svaka od zemalja članica nosi sa sobom i određeni set međusobno različitih kulturnih vrednosti njenih građana, od kojih su neke i normirane. Međutim, i pored te različitosti, Evropska unija jeste i zajednica vrednosti, jer su njene članice postigle konsenzus da poštuju određene vrednosti, koje smatraju zajedničkim. EU je i os-novana na jednoj, fundamentalnoj vrednosti, a to je mir. Zemlje koje su osnivale EU ujedinile su se oko vrednosti mira, kao najoskudnijeg dobra u tada, ratom razorenoj i politički podeljenoj Evropi. Prve evropske zajednice su i osnovane sa ciljem da se ost-vari mir kao vrhunska vrednost, stavljanjem pod zajedničku kontrolu onih resursa koji su bitni za ratnu mašineriju. Dakle, bila je potrebna posebna vrsta međunarodnog udruživanja kako bi se ova vrednost osigurala i očuvala.

Vremenom, kako je Evropska unija rasla, rastao je i broj njenih zemalja članica i usložnjavao se broj njenih funkcija – političke, ekonomske, itd. Tokom više od 50 go-dina svog postojanja, EU se znatno promenila, a pred Unijom su danas i novi izazovi. Danas, kada Uniju čini čak 27 zemalja, uz 28. članicu od 2013. godine, države članice su zaključile da je potrebno na jednom mestu objaviti i ozvaničiti listu vrednosti EU, kako bi Unija kao zajednica imala jasno definisane osnove svog zajedništva, kao i efikasne instrumente zajedničkog rada i funkcionisanja.

Prvi takav dokument je Povelja osnovnih prava Evropske unije,22 koju su decembra 2000. godine potpisale sve institucije EU i njene zemlje članice. To je prvi zvanični EU dokument koji u jednom tekstu objedinjuje čitav niz građanskih, političkih, eko-nomskih i socijalnih prava Evropske unije. U Preambuli, uvodu ove Povelje, izričito se navodi šest temeljnih vrednosti na kojima se temelji Evropska unija:

» ljudsko dostojanstvo; » sloboda;

» jednakost; » solidarnost;

22 “Charter of fundamental rights of the European Union (2000/C364/01)”, Official Journal of the European Communities, Brisel, 18.12.2000, Internet, http://www.europarl.europa.eu/charter/pdf/text_en.pdf, pristupljeno 1/6/2012

» prava građana i » pravda.

strana 67

Ovo nije prvi put da se bilo koja od ovih vrednosti pojavljuje u EU. To znači da Povelja osnovnih prava Evropske unije ne ustanovljava ni jednu novu vred-nost, već prvi put na jednom mestu izričito navodi one vrednosti koje važe i koje se poštuju u Evropskoj uniji, a koje se pojedinačno već spominju i koje su zapisane u brojnim odlukama, rezolucijama, memorandumima i dru-gim dokumentima Evropske unije. Iznad svega, to su one vrednosti koje se poštuju u praksi evropskih država i u životu običnih građana EU. Te vrednosti su zajedničke svim zemljama članicama, i svaka zemlja koja želi da se učlani u EU mora da ih poštuje. Zaštita, pridržavanje i promovisanje ovih vrednosti danas su glavni ciljevi Evropske unije. Ovi opšti ciljevi su dopunjeni čitavim spiskom de-taljnije obrazloženih vrednosti, u kojem se sadrže, pored već pomenutog mira, vrednosti poput blagostanja, demokrati-je, pluralizma, tolerancije, ali i vrednosti socijalne pravde, borbe protiv društvene isključenosti i protiv diskriminacije.

Slik

a br

. 18:

Slo

boda

vod

i nar

od -

veko

vim

a in

spiri

še

građ

ane

na s

vim

mer

idija

nim

a sv

eta

ZANIMLJIVOST !Šest temeljnih vrednosti nisu nešto što je EU izmislila i ustanovila, već svaka od njih reflektuje dugotrajno, nekada i viševekovno iskustvo država i naroda Evrope u oblikovanju i izražavanju vrednosti. Na primer, vrednosti poput slobode, ljudskog dostojanstva i jednakosti su prvi put zapisane čak 1789. godine u Deklaraciji o pravima čoveka i građanina, dokumentu koji je nastao za vreme Francuske revolucije. Ipak, put do njihovog opšteg usvajanja i poštovanja nije bio ni kratak ni lak. Neke od ovih šest vredosti će biti predmet velikih istorijskih sukoba, poput vrednosti solidarnosti, koja je rezultat višedecenijske borbe Radničkog pokreta širom Evrope u XIX i XX veku. Većina njih će, u jednom ili drugom obliku, biti zapisana u ustave zemalja Evrope tokom druge polovine XX veka. Međutim, one će postati evropske u pravom smislu te reči tek pošto budu prvi put zapisane zajedno i na jednom mestu, u Povelji, kao zajedničkom dokumentu zemalja EU.

68. strana

LJuDSkO DOSTOJANSTVOU EU se smatra da je ljudsko dostojanstvo nepovredivo, da mora biti poštovano i štićeno. Ono pre svega podrazumeva da svako ima pravo na život, te da niko ne sme biti ubijen ili osuđen na smrt. Ono podrazumeva i poštovanje psihičkog i fizičkog in-tegriteta svake osobe, zabranu kloniranja ljudskih bića, kao i zabranu sticanja materi-jalne koristi od ljudskog tela. Zatim, tu je i zabrana mučenja, ponižavajućeg i neljud-skog ophođenja ili kažnjavanja. Konačno, ljudsko dostojanstvo se ne sme povrediti stavljanjem u ropstvo, prinudnim radom ili trgovinom ljudima.

SLOBODASloboda podrazumeva da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost ličnosti, slo-bodu kretanja i nastanjivanja, poštovanje ličnog i porodičnog života, nepovredivost stana kao i lične komunikacije i ličnih podataka. Svako ima slobodu mišljenja, savesti i veroispovesti, što uključuje i slobodu promene vere i njenog javnog ispovedanja. Pored toga, sloboda znači da svako može slobodno zasnovati porodicu i venčati se u skladu sa zakonom svoje zemlje. Svi imaju slobodu govora, okupljanja, udruživanja i informisanja, posebno na političkog, sindikalnoj i građanskoj osnovi. Posebno se ističe sloboda umetničkog izražavanja i naučnog istraživanja. Prostor lične slobode u EU čine i određena prava, poput prava na obrazovanje, rad, poslovanje, imovinu, pravo na azil i zaštitu u slučaju progonstva.

JEDNAkOSTVrednost jednakosti uključuje brojne odredbe koje teže otklanjanju razlika u tretma-nu ljudi. Ona pre svega podrazumeva jednakost svih pred zakonom, a posledično, i zabranu diskriminacije, po bilo kom osnovu, a posebno nacionalnosti, rase, boje kože, rođenja, etničkog ili društvenog porekla, pola, genetskih karakteristika, jezika, vere, ubeđenja, političkog i drugog mišljenja, imovine, invaliditeta, starosti ili seksualne orijentacije. Kulturna, verska i jezička raznolikost Evropske unije se takođe poštuje kao odraz jednakosti. Muškarci i žene su takođe jednaki u svim oblastima, uključujući zapošljavanje, rad i platu. Priznaju se prava deteta i starijih osoba, kao i težnja ka društvenom uključivanju osoba sa invaliditetom.

SOLIDARNOSTEvropska unija vrednuje solidarnost kao tekovinu borbe za ostvarenje socijalnih, rad-nih prava i boljih uslova života, pa tako radnici i poslodavci imaju pravo na informisan-je i savetovanje u okviru svoje radne organizacije, pravo na kolektivno organizovanje i dogovaranje, uključujući pravo na štrajk, a svako ima pravo pristupa besplatnoj službi za zapošljavanje. Radnici su zaštićeni od nepravičnog otkaza, a imaju pravo na poštene i pravične usove rada, koji ne ugrožavaju njihovo zdravlje, bezbednost, niti dostojanstvo. Svi radnici imaju pravo na ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni

strana 69

odmor, kao i na godišnji period plaćenog odsustva, dok je dečiji rad zabranjen. Soli-darnost se ogleda i u težnji da se pomiri profesionalni i privatni život, te niko ne sme biti otpušten zbog razloga roditeljstva i materinstva, u slučaju rođenja ili usvojenja deteta, niti sme biti uskraćen za plaćeno porodiljsko i roditeljsko odsustvo. Konačno, bitan elemenat solidarnosti je pravo na primanje socijalnih usluga, odnosno pomoći i podrške u slučaju gubitka posla, doma, u slučaju bolesti ili trajne nesposobnosti, povrede na radu ili starosti. Kao najnovije tekovine solidarnosti u EU su i prava na zdravstvenu zaštitu, zdravu životnu sredinu i zaštitu potrošača.

pRAVA gRADANASvi građani imaju pravo da biraju i budu birani, putem direktnog i opšteg biračkog prava, na slobodnim i tajnim izborima. To znači da građanin ili građanka, punoletst-vom postaju deo političke zajednice, u kojoj mogu ravnopravno odlučivati o javnim stvarima, ili biti birani za odlučioce. Svako ima pravo na dobru upravu, što znači da se njegovim predstavkama pred javnim ustanovama mora rukovati nepristrasno, pošteno, i u razumnom vremenskom roku. U suprotnom, građani imaju pravo na zaštitu od strane ombudsmana. Takođe, svi građani imaju pravo na slobodan pristup dokumentima ustanova Evropske unije, kao i pravo na peticiju, diplomatsku i konzu-larnu zaštitu u trećim zemljama.

pRAVDAPravda je pozicionirana vrlo visoko u hijerarhiji vrednosti Evrop-ske unije. Ona je može posmatrati i kao preduslov uvažavanja ostalih vrednosti. Tako građani Evropske unije imaju pravo na pravično suđenje, kao i delotvoran pravni lek u slučaju da su njihove slobode i prava povređeni. Svima se garan-tuje pristup pravdi, a posebno onima koji nemaju dovoljno sredstava za to. Poštuje se pretpostav-ka nevinosti dok se ne dokaže krivica za svakog ko je optužen na osnovu zakona, uz pravo na odbranu. Pravdu čini i poštovanje prinicipa legalnosti i proporcionalnosti, što znači da niko ne može biti optužen za delo koje nije bilo kriminalno u trenutku kada je učinjeno, niti može biti kažnjen većom kaznom nego što je bila propisana. Oštrina kazne mora biti proporcionalna težini učinjenog dela. Takođe niko ne može biti dva puta optužen, niti mu/joj može biti dva puta suđeno za isto krvično delo za koje je već osuđen/a ili oslobođen/a.

Slika br. 19: Justicija, rimska boginja pravde je predstavljena sa povezom preko očiju. Povez simbolizuje objektivnost i nezavisnost

70. strana

Šest temeljnih vrednosti Evropske unije se ponavljaju i u dokumentu pod nazivom Ugovor o funkcionisanju Evropske unije, koji se još naziva i Lisabonski ugovor, jer je potpisan u prestonici Portugala, u Lisabonu, 2007. godine. Kada je ovaj ugovor stu-pio na snagu, 1. decembra 2009. godine, i Povelja osnovnih prava je postala zakonski obavezujući dokument za sve njene članice. Samim tim, vrednosti koje se u njemu pominju postale su normirane, jer su se države članice EU i njeni građani obavezali da ih poštuju, da ih se pridržavaju, i da ih sprovode u svom životu. Tako su ove vrednosti u Evropskoj uniji danas opšteprihvaćene, opštevažeće i obavezne. Njihovo kršenje nije dozvoljeno, a svaka država koja teži učlanjenju u EU, mora ih usvojiti, poštovati i dokazano ih se pridržavati.

pITANJA ZA RAZMIŠLJANJE:1. Evropska unija je zajednica vrednosti, ali razlike postoje. Ukoliko ste putovali van

zemlje, na koje ste razlike naišli?

2. Postoji li neka vrednost za koju smatrate da treba da se nađe među šest temeljnih vrednosti Evropske unije?

3. Šta za vas znači mir? Da li je to samo odsustvo rata ili obuhvata još nešto?

Više o vrednosnim stavovima građana evropskih država saznajte kroz zanimljivu interaktivnu prezentaciju na internet stranici: www.atlasofeuropeanvalues.eu/new/

kORISNI LINk:

ŠIRENJE EVROPSKE UNIJE

72. strana

strana 73

Od trenutka osnivanja, Evropske zajednice su bile otvorene za članstvo i drugih država uz jedno malo ograničenje, a to je da budu u geografskom smislu evropske zemlje. Dakle, svaka zemlja koja se nalazila na evropskom kontinentu imala je šansu da se priključi Evropskim zajednicama. Ipak postojalo je još jedno, mnogo važnije pravilo, a to je da takva evropska zemlja mora poštovati demokratske vrednosti, odnosno zaštiti osnovna ljudska prava i slobode, obezbediti vladavinu zakona i izbor vlasti na višestranačkim i poštenim izborima.

pRVO pROŠIRENJEOstvareni rezultati Evropskih zajednica (Evropske zajednice za ugalj i čelik, Evropske zajednice za atomsku energiju i Evropske ekonomske zajednice), u prvoj deceniji postojanja, pokazali su ostalim državama Evrope da je udruživanje država uspelo i nagoveštavalo veliku ekonomsku dobit za članice. Velika Britanija koja je 1951. go-dine, odbila da se pridruži ideji Roberta Šumana (smatrajući da je neprihvatljivo za jednu tako veliku silu kao što je ona da se odrekne dela suvereniteta) samo deset go-dina kasnije prva upućuje molbu za članstvo u Evropskim zajednicama. Interesi Velike Britanije su bili čisto ekonomski. Zadivljena uspehom uspostavljanja carinske unije (što je prva faza u postizanju jedinstvenog tržišta) i to osam meseci pre predviđenog roka, Britanija je bila u strahu da ostane isključena iz koncepta slobodne trgovine. Interesi pak, Irske, Danske i Norveške leže u činjenici da su njihove ekonomije bile povezane sa ekonomijom Velike Britanije i samim tim članstvo jedne zemlje bi ugro-zilo ostale tri. Dakle, 1961. godine Velika Britanija se prijavljuje za članstvo u Evro-pskoj ekonomskoj zajednici, a za njom to isto čine i Irska, Danska i Norveška.

Šezdesetih godina prošlog veka, na čelu Francuske bio je Šarl de Gol, veliki državnik, koji je svojim postupcima i stavovima obeležio ceo jedan period istorije Evropskih zajednica. Želeći da Francuska na specifičan način dominira u okviru zajednica, a i sumnjajući u dobru nameru Velike Britanije da se pridruži zajednici, Šarl de Gol je čak dva puta uticao da Francuska glasa protiv pristupanja Velike Britanije EEZ, 1963. i 1967. godine. Budući da je Velika Britanija tada imala specifično dobre odnose sa SAD koja je nas-tavila da neguje do danas, u nekim knjigama se čak spominje da je Šarl de Gol Englesku vid-eo kao trojanskog konja poslatog od strane SAD da iznutra razori tvrđavu Evrope.

Tek 1970. godine, nakon što je Šarl de Gol otišao sa vlasti, Velika Britanija, Irska, Danska i Norveška ponovo oživljavaju pregovore o članstvu u EEZ. I dok je Bri

74. strana

tanija odahnula, jer je u trećem pokušaju postala članica, ove sada već bitne, eko-nomske zajednice, narod Norveške na referendumu (pogledajte objašnjenje na strani broj 35) na kojem se odlučivalo o pristupanju EEZ, septembra 1972. godine, iznenađuje mnoge jer odbija da se priključi svojim ekonomskim partnerima.

Iako je Danska oduvek bila evroskeptična, Danci su na referendu-mu glasali 63% u korist pristupanja EEZ, svesni da najveći deo svojih proizvoda izvoze u Veliku Britaniju i Nemačku i da bi ostajanje izvan Evropskih zajednica uzrokovalo veliko nazadovanje u eko- nomskom smislu. Međutim, najveću

podršku pristupanju EEZ su ukazali Irci kada su na referendumu održanom iste go-dine sa čak 83% podržali napore svoje zemlje da se uključi u Evropske zajednice.

Prvo proširenje Evropskih zajednica se desilo 1. januara 1973. godine, kada su Ve-lika Britanija, Danska i Irska pristupile Evropskoj ekonomskoj zajednici ostavljajući Norvešku da još malo razmisli.

DRugO I TREcE pROŠIRENJE ILI MEDITERANSkO pROŠIRENJEU periodu od 1975. do 1985. godine, za članstvo u Evropskim za-jednicama se prijavljuje Grčka (1975. god.) i Portugal i Španija (1977. god.) i sa ovim zemljama se vode intenzivni pregovori.

Interesi Grčke da pristupi EEZ leže u potrebi za bezbednošću. Naime, u Grčkoj je u prethod-nom periodu na vlasti bila vojna diktatura, a došlo je i do sukoba sa Turskom 1974. go-dine kada je Turska okupirala severni deo Kipra. U želji da pridobije međunarodnu podršku i povrati poverenje zemalja Zapadne Evrope,

23 Norwegian European Communities membership referendum, 1972, Internet, http://en.wikipedia.org/wiki/Norwegian_Euro-pean_Communities_membership_referendum_1972 pristupljeno 9/7/2012.

ZANIMLJIVOST !Samo četiri dana nakon upućivanja druge molbe za članstvo u EEZ, Šarl de Gol je javno prokomentarisao da Velika Britanija još uvek nije dostigla temeljitu ekonomsku i političku transformaciju koja bi joj omogućila da se pridruži Šestorici.

Na referendumu u Norveškoj 1972. godine tanka većina je odlučila da Norveška ne pristupi EEZ, 54% građana je glasalo protiv, naspram 46% koji su glasali za članstvo. Premijer Norveške je dve nedelje nakon toga podneo ostavku.23

strana 75

ali i da sačuva tek uspostavljenu demokratsku vlast Grčka se svom snagom borila da što pre postane članica EEZ. Ništa manje značajan je i ekonomski interes da se mod-ernizuje i ekonomski ojača uz finansijsku pomoć Evropske zajednice koju je primala još od šesdesetih godina XX veka, pa sve do današnjeg dana.

Smatrajući da je u bezbednosnom i političkom interesu Evropske zajednice da Grčka postane njena deseta članica, 1. januara 1981. godine EEZ Grčku prima u svoje članstvo.

Mala, siromašna država na periferiji Evrope, Portugal, je od 1933. do 1974. godine na vlasti imala diktaturu poznatu kao Estado Novo. Nakon svrgavanja diktature i usposta-vljanja demokratije, logično je zašto je Portugal želeo i da se ekonomski uzdigne kroz članstvo u EEZ. U sličnoj situaciji se nalazio i njihov sused Španija. U periodu od 1977. do 1985. godine Španija i Portugal su vodili inten-zivne pregovore o pristupanju EEZ gde je kao svoj miraz Španija mogla da ponudi posebne odnose sa Latinskom Amerikom. Interes zemalja EEZ je bio u širenju zajedničkog tržišta što je nagoveštavalo povećanje proizvodnje.

Nakon uspešno završenih pregovora, 1. januara 1986. godine Portugal i Španija postaju jedanaesta i dvanaesta članica EEZ. Ovo iberijsko i prethodno grčko proširenje je poznato i kao mediteransko proširenje jer je uključilo tri mediter-anske države.

Ova dva proširenja su po prvi put ukazala koliko je važno da se zemlje u ekonoms-kom i političkom smislu prilagode stanju u državama EEZ kako bi uspešno završile pregovore i postale članice.

cETVRTO pROŠIRENJEKako je Evropska zajednica bivala veća tako je postajala sve više zanimljiva za zemlje koje su do tada odolevale da se pridruže i učine nevoljan korak odricanja dela su-vereniteta. Ipak jasna računica je pokazala da je ostajanje van Evropskih zajednica skuplje nego biti deo njih. Zbog toga, motivisane čisto ekonomskim interesima, u periodu od 1989. do 1992. godine, čak sedam zemalja Evrope upućuje molbu za članstvo. Može se pretpostaviti kako su u tom trenutku bili ponosni osnivači evrop-skih zajednica kada su uvideli, ne samo da se njihova mala porodica udvostručila,

76. strana

već da je težila da obuhvati sve veći broj država. Dakle, u tom periodu se prijavlju-ju Austrija, Kipar, Malta, Švedska, Finska, Švajcarska i po drugi put Norveška.

Austrija, Švedska, Finska, Švajcarska i Norveška su bile po ekonomskoj snazi jače čak od mnogih tadašnjih zemalja članica Evropske unije. Ne treba zane-mariti i koliko su u bile razvijene i spo-sobne da uspešno primenjuju sva pravi-la i zakone koji su važili u EU, jer su veći deo zakona do devedesetih, već usvojile zbog želje da ispune standarde koji su potrebni da bi trgovale sa zemljama EU. Ne treba zaboraviti da je Evropska unija u tom trenutku postojala već više od 30 godina! Radilo se o otprilike 1.400 zako-na na oko 10.000 stranica teksta.

Švajcarska je 1992. godine, podnela molbu za članstvo, ali ju je iste godine povukla usled negativnog raspoloženja svojih građana. Ipak, Švajcarska je nastavila da negu-je dobre odnose sa EU u domenu saobraćaja, trgovine, istraživanja, poljoprivrede, posebno ako se ima u vidu da je potpisnica Šengenskog sporazuma koji garantuje slobodno kretanje ljudi u okviru Šengen zone.

Norveška vlada je uspešno završila pregovore i čak potpisa-la sporazum o pristupanju koji je najavio norveško članstvo u Evropskoj uniji počev od 1. januara, 1995. godine ali, norveški narod je novembra 1994. godine na novom referendumu ponovo glasao protiv, baš kao i 1972. godine. Izgleda da nove generacije Norvežana kao i njihovi roditelji nisu bile ubeđene da je evropska porodica pravo mesto za njih. Vreme će međutim pokazati da li su bili u pravu.

I dok su razgovori o članstvu sa Kiprom i Maltom odloženi za kasnije, pregovori sa Austri-jom, Švedskom i Finskom su završeni brzo nakon čega su one postale članice sada već Evropske unije 1. januara, 1995. godine.

ZANIMLJIVOST !Pregovori sa Austrijom, Finskom i Švedskom su trajali najkraće u istoriji Evropske unije - samo petnaest meseci.

Nakon pristupanja Evropskoj uniji, švedski državni službenici, inače naviknuti na jednostavne i transparentne procedure, bili su šokirani glomaznim i nelogičnim procedurama sa kojima su se susreli u Briselu.

Četvrto proširenje je uvećalo teritoriju Evropske unije za čak 33% a stanovništvo za samo 6,2%. Budžet EU je pak najviše osetio promenu jer su sve zemlje bile, za razliku od prethodnih, proširenja, izuzetno bogate.

strana 77

pETO pROŠIRENJE ILI „VELIkI pRASAk”Devedesete godine XX veka su donele neočekivani kraj Hladnog rata, slom Sovjetsk-og saveza i veliki broj država iz istočne i centralne Evrope odlučne da se po svaku cenu uključe u Evropsku uniju. Najodlučnije među njima su:

» Baltičke zemlje: Letonija, Estonija i Litvanija; » zemlje centralne Evrope: Poljska, Češka,

Slovačka, Mađarska i Slovenija; » zemlje istočne Evrope: Rumunija i Bugarska.

Ali njihovo članstvo je iz više razloga bilo pot-puno neizvesno:

» zemlje su bile vrlo siromašne, daleko ispod nivoa najsiromašnijih članica Evropske unije;

» ekonomski sistemi ovih zemalja su bili » bazirani na planskoj privredi i nije bilo

moguće pristupiti EU bez prethodne trans-formacije u tržišnu privredu;

» sve države su zbacile breme komunističkog doba, a tek uspostavljene demokratske institucije i negovanje de-mokratskih vrednosti iziskivali su vreme da opravdaju svoju postojanost;

» dugo su bile pod uticajem komunističkog režima Sovjetskog saveza što je ostavilo trag kako na građane tako i na vlasti.

Iz kojih razloga su ove zemlje želele da postanu članice? Upravo isti oni interesi koji su naveli i prvih šest zemalja da osnuju Evropsku za-jednicu za ugalj i čelik: ekonomski, bezbed-nosni i ideološki. Sve ove zemlje su želeleda osnaže svoju tek stečenu nezavisnost uz finansijsku i tehničku pomoć Evropske unije i uz izvoz svojih proizvoda na veliko tržište od 15 zemalja. U pogledu bezbed-nosti želele su da naprave distancu u odnosu na Hladni rat koji se tada upravo završio i da se približe bloku zemalja Zapadne Evrope. Najviše im je značila potvrda da su i one evropske u kulturološkom smislu.

Kao i kod svakog prethodnog proširenja, EU je imala svoje interese da primi zemlje u svoju porodicu. To su pre svega bili ekonomski i bezbednosni interesi. Ipak postojali su veliki strahovi da li je EU sposobna da u jednom krugu primi toliki broj zemalja ako

VAŽNO JE ZNATI !!!Tržišna privreda je ekonomski sistem u kojem su sredstva za proizvodnju u vlasništvu privatnih lica. Ista privatna lica samostalno odlučuju šta će proizvoditi i koliko, a cena roba i usluga je određena odnosom ponude i potražnje na tržištu. Uloga državnih vlasti je minimalna. Najvažnije je da država obezbedi jednake uslove za sve aktere na tržištu kako bi svi imali iste mogućnosti za uspeh.

Planska privreda je ekonomski sitem u kojem su sredstva za proizvodnju u vlasništvu države, a sve aktivnosti na tržištu su kontrolisane od strane državne centralne vlasti. U takvoj privredi se unapred planira ko će proizvoditi robu, koliko će robe biti proizvedeno i kako će ista biti kasnije raspodeljena na tržištu. Pošto država kontroliše ponudu samim tim određuje i cenu svih roba i usluga.

78. strana

ZANIMLJIVOST !Analiza budžeta EU je pokazala da je svaki građanin u starim zemljama članicama EU u toku priprema zemalja Centralne i Istočne Evrope za članstvo plaćao u proseku jednu šoljicu kafe mesečno da bi se pomoglo ujedinjenje Evrope.24

VAŽNO JE ZNATI !!!EU je kriterijume usvojila u Kopenhagenu 1993. godine zbog čega se zovu kopenhaški kriterijumi.

znamo da je do tada primala najviše tri odjednom. Da li će to biti skupo? Da li će nove članice na bilo koji način ugro-ziti odnose među postojećim članicama EU? Obične ljude u zemljama EU je mučila moguća najezda radnika sprem-nih da rade za mnogo niže plate i tako obore cenu rada u njihovim državama. Takođe, devedesete godine su donele porast stope organizovanog kriminala, ilegalne imigracije, trgovinu ljudima, itd. Hoće li se uvećana Evropska unija izbori-ti sa novim izazovima?

Pripremanje država za članstvo u EU iziskivalo je velike napore i posvećenost i istrajnost zemalja centralne i istočne Evrope. Na tom putu, EU je po prvi put

uspostavila kriterijume koje je zemlja trebalo da ispuni ukoliko želi da postane deo Unije:

» POLITIČKI: zemlja mora da uspostavi stabilne institucije koje će očuvati demokratiju, vladavinu prava, poštovanje ljudskih prava i zaštitu manjina.

» EKONOMSKI: tržišnu ekonomiju koja ne postoji samo formalno već funkcioniše i može da izdrži pritisak konkurencije na zajedničkom tržištu Evropske unije.

» Država treba da bude sposobna da preuzme prava i obaveze koje sa so-bom nosi samo članstvo u Evropskoj uniji, treba da podržava ciljeve Unije i da ima državnu administraciju sposobnu da primenjuje sve zakone Unije.

Šta to u stvari znači? Pa, ove kriterijume nije bilo lako ispuniti. Na primer, politički kriterijum je podrazumevao postojanje stabilne demokratski izabrane vlasti na fer i slobodnim izborima (što nije bio slučaj u prošlosti ovih zemalja), sudstvo nije smelo biti korumpirano, već se zahtevalo strogo poštovanje zakona kako bi svi u državi imali jednak tretman.

24 EU Enlargement: 20 Myths and Facts about Enlargement, European Commission, Luxemburg, 2006, str. 6

strana 79

Manjinske zajednice su morale dobiti adekvatnu zaštitu svojih prava i mogućnost da neguju svoju kulturu i jezik. Danas ne možemo da zamislimo modernu evrop-sku zemlju, članicu EU, u kojoj je normalno imati samo jednu političku partiju, jer je višestranačje i postojanje različitih mišljenja demokratska tekovina i naše pravo, uvedena tek nakon velikih promena s početka devedesetih godina. U ekonom-skom smislu, nezamislivo je da država određuje cenu proizvoda, jer to u tržišnoj privredi određuje tržište tačnije, odnos ponude i tražnje za tim proizvodom. Ukoliko je tražnja veća proizvodu će cena rasti, a ukoliko je ponuda velika cena će pasti. Monopoli nisu dozvoljeni u EU jer je pravilo poštovanja konkurencije praktično stub samog evropskog tržišta. Treći kriterijum podrazumeva da država ima efikasnu javnu administraciju koja na vreme sprovodi odluke koje se donesu u Briselu. Ali efikasna administracija podrazumeva da je na usluzi građanima države, a ne na usluzi vlasti. Tako, na primer, treba što više pojednostaviti komplikovane procedure, imati jasne i dostupne informacije i sprovoditi propise bez diskriminacije.

Nakon skoro decenije pregovora, prilagođavanja i transformacije društava Evropska unija je 1. maja 2004. godine, primila u svoje članstvo čak deset zemalja, od kojih osam zemalja centralne Evrope: Letonija, Litvanija, Estonija, Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska i Slovenija, ali i dve mediteranske zemlje, Maltu i Kipar, sa kojima je takođe u prethodnom periodu vodila pregovore.

ZANIMLJIVOST !Fenomen poljskog vodoinstalatera Poljski vodoinstalater se proslavio 2005. godine, kada je objavljen zvanični dokument EU koji se odnosi na usluge na unutrašnjem tržištu EU. Naime, ideja je bila da se i za sektor usluga, slično sektoru roba, obezbedi jedinstveno tržište. Kada je bio objavljen dokument, na konferenciji za štampu, Frits Bolkestein, tadašnji komesar za unutrašnje tržište i kreator dokumenta, je izjavio da ne bi imao ništa protiv da za radove u vikendici u Francuskoj angažuje poljskog vodoinstalatera jer jedanas teško naći dobre majstore. Bolkesteinova izjava je izazvala veliku debatu u evropskoj javnosti, pa je čak gradonačelnik mesta u kojem se nalazi njegova vikendica poslao komesaru Bolkesteinu listu svih vodoinstalatera koje je mogao da nađe u imeniku. Od tada je poljski vodoinstalater simbol za jeftinu radnu snagu iz centralne Evrope.

80. strana

SEDMO pROŠIRENJESedmo proširenje očekuje se sredinom 2013. godine. Dvadeset osma članica EU će postati Hrvatska koja je potpisala sporazum o članstvu 9. decembra 2011. godine i isti potvrdila na referendumu januara 2012. godine kada se čak 66% građana Hrvatske opredelilo za ulazak u EU. Pregovori o članstvu su trajali sedam godina, a EU je najavila da će sve do samog datuma ulaska Hrvatske u EU pomno pratiti spovođenje reformi i obećanja datih u toku pregovora. Hrvatska je prva država Zapadnog Balkana koja pristupa EU.

26 “Free movement of labour in the EU 27”, Euractiv, Internet, http://www.euractiv.com/socialeurope/free-movement-labour-eu-27-linksdossier-188290, pristupljeno 9/7/2012

ŠESTO pROŠIRENJEPošto Rumunija i Bugarska nisu uspele da se na vreme pripreme i ubede predstavnike Evropske unije da su spremne, uključivanje ove dve zemlje u evropsku porodicu je zakazano za 1. januar, 2007. godine. U međuvremenu, pokušale su da urade što više kako bi u potpunosti ispunile kriterijume. Pet godina nakon njihovog ulaska, mnoge analize ukazuju da nisu bile u pot-punosti spremne i da je trebalo sačekati još neko-liko godina.

ZANIMLJIVOST !Evropska komisija će, poučena iskustvom iz Rumunije i Bugarske, posebno pratiti sprovođenje obaveza koje je Hrvatska preuzela u oblasti pravosuđa i osnovnih prava, uključujući reformu pravosuđa, nepristrasno procesuiranje slučajeva ratnih zločina i borbu protiv korupcije i o tome objavljivati izveštaje. Za nju je važno i upravljanje spoljnom granicom, policijska saradnja, borba protiv organizovanog kriminala kao i dosledno sprovođenje politike konkurentnosti.

U slučaju da reforme budu usporene, Evropska komisija može uputiti pismo upozorenja, nakon kojih bi mogle da uslede eventualne sankcije. O sankcijama bi odlučivalo 27 članica (na primer o zamrzavanju evropskih fondova).26

strana 81

82. strana

27 „File: Novi elan u odnosima sa Turskom”, Euroactiv, http://www.euractiv.rs/eu-prioriteti/4083-file-novi-elan-u-odnosima-sa-turskom-, pristu-pljeno 9/7/2012

TuRSkA, pREDugO u cEkAONIcIIako je moderna Turska oduvek bila privržena Zapadu, od 1963. godine, od kada je potpisala prvi sporazum o pridruživanju, sa tada Evropskom eko-nomskom zajednicom, pa do danas nije uspela da se značajno približi članstvu u EU. Kao kandidat, pregovore o članstvu je započela juna, 2006. godine, ali je uspela da okonča pregovore samo u oblasti nauke i istraživanja. Usled nega-tivnog stava evropskih institucija i poje-dinih zemalja koje su donekle blokirale proces pregovora, Turska i nakon šest godina nije odmakla daleko.

Šta se to zamera Turskoj? Na spoljno-političkom planu postoji sukob još od 1974. godine, kada je Turska napala Kipar i okupirala severni deo zemlje. Na unutrašnjem planu zamera joj se nedo-voljna zaštita ljudskih prava i osnovnih sloboda građana, konkretno, slobode izražavanja, nasilje nad ženama, nedo-voljna zaštita prava manjina i korupcija. Međutim, verovatno najosetljiviji razlog jesu upravo kulturne i religijske razlike, budući da je Turska država građana pretežno muslimanske veroispovesti, a u poređenju sa članicama Evropske unije najmnogo-ljudnija zemlja.

ISLAND - pAcIJENT kOJEg EVROpSkA uNIJA pRIMA pREkO REDAIako se Island diči time da je upravo on najstarija parlamentarna demokratija na svetu sa dugom tradicijom poštovanja vladavine prava i ljudskih prava i sloboda, ne zna se koliko će ove tekovine pomoći u pregovorima za članstvo u EU. Saradnja sa EU traje dugo, a od 2000. godine, učestvuje i u Šengenskom sporazumu. Island je na ideju da pristupi EU došao, odmah po prvom udaru svetske ekonomske krize 2008. godine,

ZANIMLJIVOST !Evropska unija je Turskoj i Makedoniji u prvoj polovini 2012. godine ponudila novi mehanizam dijaloga koji bi trebalo da doprinese oživljavanju pregovora o pristupanju koji su iz različitih razloga blokirani. Dijalog nije zamena za pregovore ali veruje se da bi mogao u značajnoj meri da omogući napredovanje u sprovođenju reformi, u usklađivanju sa propisima i standardima EU.

Pregovore mogu da blokiraju pojedine zemlje članice EU ili sama Evropska unija prema svojoj proceni i kada je neophodno. Često se zahteva da se prvo reši postojeći problem između određene zemlje članice EU i kandidata pre nego što se nastave pregovori. Ova praksa ipak može loše da utiče na podršku građana pristupanju EU u zemlji kandidatu ali i da osujeti napore kandidata da do kraja sprovede započete reforme u određenim oblastima.27

strana 83

pITANJA ZA RAZMIŠLJANJE:1. Širenje EU i prihvatanje novih članica nas neizbežno vraća na temu razloga da se

države udružuju. Da li bi države Evropske unije danas bile jednako snažne da se nisu udruživale? Da li bi neke države bile u mnogo većoj prednosti i kako bi se to odrazilo na stabilnost u Evropi?

2. Razmislite zarad rešavanja kojih pitanja ste spremni da se udružite u vašem odelje-nju, školi ili kraju? Na koji način?

kada je skoro bankrotirao. Članstvo u EU je viđeno kao mogući izlaz iz ekonomskog kolapsa u koji je država iznenada upala. Zbog toga, već jula, 2009. godine, Island je podneo zvaničnu molbu za članstvo da bi sedam meseci kasnije Evropska komisija dala pozitivno mišljenje o početku pregovora. Jula 2010. godine Island započinje pregovore o članstvu u EU. Polovinom 2012. godine je završio pregovore u okviru osam poglavlja.

Iako izgleda da za razliku od zemalja Zapadnog Balkana Island ide preko reda do EU, pregovori o članstvu bi mogli da potraju, jer procene pokazuju da Islandu, baš kao i drugim kandidatima, treba vremena da prevede i usvoji sve pravne tekovine EU, a najveći problem biće usklađivanje politike ribarstva. Islandska ekonomija se u velikoj meri zasniva na ribolovu zbog čega je Island već pri objavljivanju namere da pristupi EU saopštio da namerava da u određenoj meri zadrži kontrolu nad ribolovom u svojoj ekonomskoj zoni. Zanimljivo je da se Islandu ne sviđa ni zabrana lova na kitove koja je deo pravne tekovine EU.

Ova mala ostrvska država sa 320.000 stanovnika bila bi najmanja članica EU, manja čak i od Malte, ali bi islandski postao zvaničan jezik Evropske unije. Ima velike mogućnosti iskorišćavanja geotermalne snage, pa se tako struja proizvodi iz obnovljivih izvora energije.

84. strana

srbija i EVrOPsKa UNija

86. strana

strana 87

Srbija u trci da poStane dobar dakZamislimo da je Evropska unija jedno odeljenje koje broji 28 učenika i učenica. Ti đaci predstavljaju u stvari zemlje članice EU - Portugal, Francusku, Finsku, Rumuniju i druge. I baš kao i u EU, neki učenici su malo uspešniji, dok neki pomalo zaostaju za najboljima. Ipak prosek ocena svih đaka je odličan 4,54 i cilj je Unije da tako i ostane kako bi se izborila za titulu najjačeg odeljenja u školi. Ozbiljnu konkurenciju predstav-lja odeljenje SAD, zatim odeljenje Kina, a ni odeljenje Brazil i Latinska Amerika nisu slabi konkurenti.

U odeljenju Evropska unija vlada živa saradnja. Da bi postigli što bolji uspeh, učenici i učenice su se dogovorile da intenzivno rade na razmeni knjiga, kompjuterskih pro-grama i beležaka. Da bi bili što uspešniji, dogovorili su zajedničku saradnju u lab-oratoriji, pa tako udruženi rešavaju komplikovane zadatke iz hemije i fizike. Ali oni nisu tu stali, kako bi što bolje komunicirali oformili su posebne grupe na društvenim mrežama, smanjili troškove i dogovorili se da sa popustom kupe licence za antivi-rusne programe za svoje kompjutere. Jedno odeljenje nije odeljenje ako nema posebne sekcije u okviru kojih se bavi recimo higijenom u svom odeljenju, a neki bi to nazvali i brigom za zaštitu životne sredine ili da im učionica uvek bude topla i da instalacije budu ispravne. Znam, neki od zvaničnika EU bi to odmah nazvali pitanjem energetike. Postoji mnogo sekcija u okviru odeljenja EU i mnogi bi pomislili da tamo cvetaju ruže, ali vrlo često se desi da nekome od učenika padne moral, jednostavno mu se ne uči, počinje da zaostaje a zbog toga dovodi u opasnost prosek čitavog odeljenja jer iako je EU odlična, za čas može pasti na prosek vrlo dobre. Da se to ne bi dogodilo u ovom odeljenju postoje pravila kojih moraju da se pridržavaju svi učenici i učenice a nazivaju se pravne tekovine EU.

E sad zamislite kako Evropska unija prima u svoje odeljenje s vremena na vreme i nove đake. Kako to izgleda, pokušaćemo da objasnimo kroz nekoliko koraka.

1. Prvo, taj učenik ili učenica treba da ima volju da postane deo Evropske unije jer niko do sada nije to postao na silu, niti bi takav đak onda mogao da doprinese razvoju i ciljevima EU. Recimo da Srbija želi da postane članica EU, prvo i osnovno je da postoji volja građana Srbije da se to učini ali i onih koji vode Srbiju u tom trenutku, politička elita koja je na vlasti, jer su oni ti koji treba da komu-niciraju sa predstavnicima EU.

VAŽNO JE ZNATI !!!Pravne tekovine EU (u kolokvijalnom govoru koristi se francuski izraz acquis a čita se aki) obuhvataju prava i obaveze članica EU. Drugim rečima to nisu samo zakoni i drugi pravni akti koji su do sada usvojeni u EU, već i načela i ciljevi ugovora kojima su osnovane evropske zajednice, deklaracije, rezolucije EU, odluke i mere u okviru različitih politika EU.

88. strana

2. Dobro, postoji volja i građana Sr-bije i onih koji su na vlasti - šta dalje? Da biste postali đak odeljenja EU i sama EU treba da proceni da li ste vi dovoljno dobar đak ili čak imate neke posebne talente. Na primeru Srbije, EU radi studiju izvodljivosti odnosno proverava da li je izvodljivo da sa Srbijom otpočne pregovore o pridruživanju.

3. Ukoliko je odgovor negativan ili se na njega predugo čeka znak je da taj đak mora još mnogo da radi kako bi popravio svoj prosek, ali da još uvek postoji mogućnost da u budućnosti postane deo EU. Ukoliko imate sreće pa vas Komisija EU oceni kao potencijalno dobrog kandidata za članstvo, vi započinjete pregovore o pridruživanju. Da se razumemo, da biste postali deo EU morate da se prvo pridružite, pa tek onda da nakon perioda prilagođavanja i hvatanja ko-raka sa ostalim đacima iz EU posta-nete deo odeljenja. Ali o čemu se tu zapravo pregovara? U slučaju Srbije, prvo, vode se pregovori o stabilizaciji i pridruživanju. „Otkud sad stabili-zacija?“ - pitate se. Ova reč je dodata jer važi isključivo za zemlje Zapadnog Balkana koje su u periodu devedesetih godina prošlog veka pretrpele velika stradanja, bile u međusobnim konflik-tima i izašle iz tog perioda prilično os-etljive i ekonomski i politički nejake. Za te zemlje, pa i Srbiju važi da mora da se stabilizuje, naravno uz pomoć EU i svih njenih članica. Pridruživanje je, s druge strane, u vezi sa uspostavljanjem zone slobodne trgovine koja će nastati između Srbije i EU nakon perioda koji budu zajedno odredile.

DOBRO JE ZNATI...Prema poslednjem istraživanju iz januara 2012. godine, koje redovno sprovodi Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije, 51% građana Srbije podržava članstvo Srbije u EU dok se 28% protivi. U mnogim zemljama koje su danas članice EU je podrška članstvu u procesu pristupanja varirala. Najvažnija je ona volja koja se ispolji na referendumu pred sam ulazak u EU jer je to jedini relevantni pokazatelj imajući u vidu da se istraživanja javnog mnjenja rade na određenom uzorku.28

VAŽNO JE ZNATI !!!Zona slobodne trgovine se uspostavlja između dve i više država. Podrazumeva ukidanje carina i drugih organičenja koja proizvode isti efekat u međusobnoj trgovini. Zona slobodne trgovine se uspostavlja postepeno, a svaka strana u toku pregovora odlučuje u kom roku će ukinuti carine za određene proizvode prema sopstvenoj proceni da li se radi o neosetljivim, osetljivim ili vrlo osetljivim proizvodima.

Na primer, Srbija smatra da su mleko i mlečni proizvodi vrlo osetljivi jer je sektor mlečne industrije u Srbiji vrlo razvijen i više hiljada poljoprivrednika koji uzgajaju krave i proizvode mleko zavise od opstanka mlečne industrije. Zbog toga za mlečne proizvode će najduže biti zadržane carine na uvoz iz država EU. Sa druge strane za neosetljive proizvode, a to su proizvodi koje Srbija uopšte ne proizvodi carine će biti ukinute već na početku stvaranja zone slobodne trgovine.

strana 89

28 „Evropska orijentacija građana Srbije – Trendovi”, http://www.seio.gov.rs/upload/documents/prezentacije/prezentacija_ijm_final_jan2012.pdf, pristupljeno 9/7/2012

4. Kada se pregovori uspešno završe sledi Potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). U okviru sporazuma definiše se na koji način će se odvijati sloboda kretanja radne snage, roba, usluga i kapitala. Ko-jim tempom će se usvajati zakoni EU u Srbiji, kako će se odvijati saradnja na polju borbe protiv organizovanog kriminala i druga pitanja.

5. Peti korak je veoma važan jer predstavlja podnošenje zvanične prijave/kandida-ture za članstvo. To znači da država ne želi da bude samo pridružena već smatra da je spremna da bude punopravni član EU.

VAŽNO JE ZNATI !!!Zapadni Balkan je politički termin za šest država jugoistočne Evrope: Albaniju, Makedoniju, Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku. Termin se koristi od 1999. godine.

DOBRO JE ZNATI...Srbija i EU su se dogovorile da će u periodu od šest godina sprovesti SSP.

DOBRO JE ZNATI...Srbija je SSP parafirala (predstavnici i Srbije i EU su se složili sa tekstom ugovora i stavili paraf) 8. novembra, 2007. godine, a ratifikovala ga je godinu dana kasnije 9. septembra, 2008. godine. U periodu koji je nakon potpisivanja usledio i još uvek traje sve zemlje članice EU osim Litvanije su prema svojoj proceduri ratifikovale sporazum. U međuvremenu, na snazi je Prelazni sporazum (pošto period ratifikacije SSP može da potraje i više od dve godine, da se ne bi izgubilo dragoceno vreme, zajedno sa SSP potpisuje se i Prelazni sporazum koji počinje da važi obično nakon samo nekoliko meseci odnosno kada isti ratifikuju EU i zemlja potpisnica (Srbija).

Ne smemo zaboraviti da je ratifikacija svih zemalja potpisnica SSP-a važna jer je uslov za početak pregovora o članstvu.

90. strana

6. Dobro, naš mali đak je izrazio želju da postane deo jedinstvenog i prestižnog odeljenja Evropska unija, ali pre nego što mu odobre da polaže prijemni ispit, od njega je zatraženo da popuni upit-nik koji treba da pokaže šta sve treba da douči naš đak da bi se upisao.

7. Nakon analize upitnika Komisija Ev-ropske unije izdaje mišljenje koje se naziva avis (od fr. reči mišljenje, savet). Kada zemlja dobije pozitivno mišljenje, određuje kada će započeti novi pregov-ori sa EU, ali ovog puta pregovori o članstvu u EU. Zemlja postaje zvanično kandidat!

8. I tu smo, veoma blizu. Pokušajte da za-mislite koliko godina treba da prođe da biste došli do ovog koraka, a to je - pregovori o članstvu. Ipak, tu nije kraj - tek počinje zabava! Pregovori znače da Srbija i EU treba da usklade svoje interese i da se dogovore o mnogim pitanjima. Ta pitanja su podeljena u poglavlja i jedno po jedno poglavlje se otvara a sa svakim zatvorenim zemlja je sve bliže i bliže članstvu.

29 Srbija podnela kandidaturu za EU, B92, http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=12&dd=22&nav_category=11&nav_id=399685, pristupljeno 9/7/2012

30 Odgovori na Upitnik spremni, uručivanje EK 31. januara, Tanjug, http://www.tanjug.rs/novosti/7062/odgovori-na-upitnik-sprem-ni--urucivanje-ek-31--januara.htm, pristupljeno 9/7/2012

31 Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije, www.seio.gov.rs/dokumenta/eu-dokumenta.347.html, pristu-pljeno 2/7/2012

ZANIMLJIVOST !Srbija je podnela kandidaturu za članstvo u EU 22. decembra, 2009. godine, koju je uručio predsednik Republike Srbije Boris Tadić u Stokholmu.

„...U ime Republike Srbije, u skladu sa članom 49. Ugovora o Evropskoj uniji, imamo čast da podnesemo zahtev za prijem u članstvo EU...“ „Memorandum Vlade Republike Srbije, u vezi sa podnošenjem zahteva za prijem Republike Srbije u članstvo EU, koji prilažemo, odražava opšti društveni konsenzus u pogledu evropske orijentacije Republike Srbije i njenog članstva u EU“.29

Srbija je u odnosu na ostale zemlje Zapadnog Balkana koje su odgovorile na Upitnik to učinila u najkraćem roku. Na 2.483 pitanja iz Upitnika, koji je Srbiji uručen 24. novembra 2010. godine, odgovoreno je za svega 45 dana, dok je zemljama iz regiona za to bilo potrebno od tri do pet meseci. Od ostalih država iz regiona najbrža je bila Hrvatska. Njoj je uručen i najveći broj pitanja - 4.500, na koja je ona odgovorila 2003. godine za tri meseca. Albanija je na 2.284 pitanja odgovorila za četiri meseca, dok je Crnoj Gori (2.178 pitanja) i Makedoniji (1.922 pitanja) bilo potrebno skoro pet meseci.

Bosna i Hercegovina je jedina zemlja u regionu koja od EK još nije dobila Upitnik.30

ZANIMLJIVOST !Srbija je pozitivno mišljenje Evropske komisije dobila 12. oktobra 2011. godine: „Evropska komisija je preporučila da se Srbiji dodeli status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, te da se pregovori o članstvu otvore čim Srbija ostvari napredak u dijalogu sa Prištinom, uz puno poštovanje principa inkluzivne regionalne saradnje, pronalaženje rešenja za telekomunikacije i obostrano prihvatanje diploma, dalje sprovođenje svih postignutih dogovora i aktivnu saradnju sa Euleksom kako bi on vršio svoje funkcije u svim delovima Kosova“.31

strana 91

9. Deveti korak je potpisivanje spora-zuma o članstvu. I ovaj sporazum mora biti ratifikovan i od strane zemlje kandidata i od strane svih članica EU. U toku ratifikacije ovog sporazuma, mnoge zemlje raspisuju referendum na kojem se građani izjašnjavaju da li podržavaju pristupanje EU. Srećom, proces ne traje tako dugo kao ratifi-kacija SSP.

10. Konačno! ČLANSTVO! Ipak, za ljubav je potrebno dvoje, pa pored toga što se očekuje da sve članice EU ratifikuju Sporazum o članstvu u svojim parlamentima, zemlja kandidat obično organizuje referendum na kojem građani potvrđuju svoju volju da stupe u ovaj važan savez (više o referendumu na strani 13).

KRITERIJuMI ZA DAKE SA ZApADA BALKANASve zemlje Zapadnog Balkana imaju otvorena vrata ka Evropskoj uniji. One mogu postati članice ali samo ukoliko ispune određene uslove. Za njih važe standardni us-lovi koji su važili i za zemlje centralne i istočne Evrope – kopenhaški kriterijumi (vidi stranu broj 78), ali i specifični uslovi jer zemlje Zapadnog Balkana imaju specifičnu blisku prošlost koju su obeležili ratni sukobi. Ti uslovi su:

ZANIMLJIVOST !EU je pregovarala sa Republikom Hrvatskom u okviru čak 35 poglavlja. Ovaj broj se vremenom drastično uvećao, jer pre samo 30 godina, kada je Grčka pristupala EU, bilo je znatno manje oblasti. Danas, pored trgovine i finasija, neke od oblasti su i pravo intelektualne svojine, zaštita potrošača i zdravlja, nauka i istraživanje.

Slik

a br

. 19:

Bud

ućno

st S

rbije

92. strana

i truda da ponovo zadobije poverenje i uveri sve u njegovo odlično znanje. I EU je do sada sticala iskustvo pa je uvidela da je za neke đake bilo bolje da se još neko vreme pripremaju nego da nespremni uđu u surovu trku sa konkurencijom.

A čemu ovi specifični uslovi za đake sa brdovitog Balkana? EU je zajednica izgrađena na ideji mira i bezbednosti za sve njene članice. Ukoliko se đaci, koji žele da postanu deo nje, međusobno ne trpe, imaju nerešene konflikte, sporove i pitanja, ne poštuju mirovne dogovore, onda takvi đaci mogu biti i potencijalna opasnost za samu EU. Ovim kriterijumima EU želi da zaštiti sebe i svoje članice ali i da pomogne đacima kandidatima jer priprema za članstvo je rad na sebi, na sopstvenim adutima i talen-tima čiji razvoj može da ima samo pozitivne rezultate.

32 Srbija postala kandidat za članstvo u EU, Politika, 1. mart 2012 http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Srbija-dobila-status-kandidata-za-EU.lt.html pristupljeno 9/7/2012

1. Unapređenje regionalne saradnje i negovanje dobrih odnosa sa sused-ima. Recimo, negovanje dobrih odnosa između Srbije i Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, Srbi-je i Albanije i uspostavljanje saradnje na primer u oblasti trgovine.

2. Poštovanje međunarodnih obave-za koje su proistekle iz mirovnih ugovora. Ovde se posebno misli na saradnju država sa Međunarodnim krivičnim tribunalom u Hagu za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji.

Šta u stvari želi da postigne EU? EU ne želi da u svoje odeljenje primi đaka koji nije dovoljno spreman, jer jedan nedo-voljno spreman đak može sa sobom da povuče čitavu grupu, a samim tim da ugrozi celo odeljenje koje se toliko trudi da zadrži dobar prosek. Sa druge strane kada se neko jednom pokaže kao nezn-alica potrebno je mnogo više vremena

ZANIMLJIVOST !Zanimljivo je da je vest o dobijanju statusa kandidata Srbije najpre objavio predsednik Evropskog saveta Herman van Rompaj na svom Tviter nalogu a potom je usledila i Tviter poruka predsednika Evropske komisije Žoze Manuela Baroza koji je dodao da je Srbije zaslužila takvu odluku EU. Vest je objavljena 1. marta 2012. u kasnim večernjim satima.32

DOBRO JE ZNATI...Zemlje kandidati za članstvo u EU:, Makedonija, Turska, Island, Crna Gora i Srbija (uključujući i Kosovo prema Rezoluciji UN 1244).

Zemlje potencijalni kandidati za članstvo u EU: Albanija i Bosna i Hercegovina.

strana 93

U našoj zemlji je već prisutan strah od zabrane pečenja rakije u sopstvenom dvorištu. Kako zabraniti nešto što su još naši preci negovali i čuvali kao najvažniju tajnu, nešto što se u Srbiji smatra vrednim istorijskim nasleđem i opisuje specifičnu filozofiju života?

Ipak, treba se setiti i nemilih događaja iz naše ne tako davne prošlosti kada se dešavalo da nesavesni proizvođači alkohola otruju više desetina ljudi sa smrtnim posledicama. U cilju zaštite potrošača, Srbija je uvela nova pravila za proizvodnju rakije. Ukoliko neko želi da samostalno proizvodi rakiju, to može činiti u svom dvorištu i prema tehnologiji koja se prenosila s kolena na koleno. Sačekaš da šljiva prevri, prebaciš je u bakarni kazan i pečeš rakiju. A onda možeš da je piješ sa prijateljima i familijom dok ne popiješ sve, jer višak ne smeš nikome da prodaš, čak ni onome ko zna šta je dobra rakija!

Svako ko želi da prodaje rakiju, u cilju zaštite onog ko kupuje tu istu rakiju, mora da osnuje i registruje preduzeće jer će se tako znati ko je odgovoran za prodaju, da zaposli diplomiranog tehnologa koji će da nadgleda proces i garantuje kvalitet, i da se vodi evidencija o tome koja sirovina je upotrebljena za proizvodnju rakije kao i koje je jačine rakija.

Sve predviđene mere su maksimalno uzete u obzir - kako bezbednost kupaca rakije tako i težnju da se zadrži tradicija. Iskustva iz drugih zemalja pokazuju da uvođenje ovakvih standarda može samo da unapredi ovu oblast, a ne da je ugasi kako evroskeptici često najavljuju.

ZANIMLJIVOST !

DOBRO JE ZNATI...SRBIJA I EU - KAKO JE SVE POČELO

U javnosti je malo poznato da je Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ) šezdesetih godina prošlog veka imala vrlo razvijene i intenzivne prijateljske odnose sa tada Evropskom zajednicom i njenim članicama. Naime, ostaće u istoriji zabeleženo da je upravo SFRJ prva socijalistička zemlja koja je uspostavila diplomatske odnose sa Evropskom zajednicom davne 1968. godine, i na taj način priznala njen značaj u međunardonim odnosima kao i da je u toku sedamdesetih i osamdesetih godina potpisala nekoliko značajnih trgovinskih sporazuma sa EZ koji su se odnosili na povlašćen izvoz tada jugoslovenskih proizvoda u EZ. Naknadno usvojeni protokoli uz sporazume predviđali su čak i finansijsku pomoć Evropske zajednice SFRJ, međutim usled dramatičnih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije pozitivan razvoj odnosa je stopiran.

Iako je SFRJ imala veoma povoljne trgovinske sporazume sa EZ to nije predviđalo i mogućnost članstva u EZ usled različitosti ekonomskih i političkih sistema SFRJ, s jedne strane i zemalja članica EZ, s druge strane.

94. strana

pITANJA ZA RAZMIšLJANJE:1. Analizirajte uslove za članstvo u EU. Da li su oni po vašem mišljenju realni i ostvarljivi?

2. Stavite se u poziciju članica EU. Sad kada gledate iz njihovog ugla, kako vidite uslove za članstvo?

BUDUCNOST EVROPSKE UNIJE

96. strana

strana 97

Listajući stranice knjige naučili smo dosta o Evropskoj uniji. Upoznali smo se sa očevima Evrope, posmatrali smo njen razvoj od pelena do današnjih dana, saznali smo kako je bila vaspitavana i koje je vrednosti usvojila i kako ih neguje, zavirili smo u njen spomenar i saznali neke ključne datume, a na času anatomije saznali smo koji je organi čine. Prirodno je da malo porazgovaramo o budućnosti EU. Kao što se brižnim roditeljima, pored deteta koje gradi kule u pesku, rađa bezbroj pitanja o njegovoj budućnosti, tako se mnogi političari i mudre sede glave pitaju o budućnosti EU. Otkrićemo vam samo neka od pitanja:

Gde Su Granice evrope?Na prvi pogled, može izgledati čudno zašto ovo pitanje uopšte razmatramo. Odgovor je jednostavan, zar ne? Sever zapljuskuju vode Severnog ledenog okeana i Baltičkog mora, na zapadu je granica ogromni Atlantski okean, suncem okupani Mediteran je južna granica, dok bajkoviti Ural predstavlja istočnu granicu. Profesor geografije će nam potvrditi navedeni odgovor. Ali...

Geografija i politika su uvek bile na različitim talasnim dužinama. I ovde je to slučaj. Jasno je da granice EU nisu isto što i granice Evrope kao kontinenta. EU trenutno ima 27 zemalja članica i sasvim je jasno gde su njene današnje granice (od jula 2013. godine EU će imati 28 zemalja članica). Međutim, mnoge države su izrazile želju da postanu njene članice. Među njima mnoge se nalaze na teritoriji Azije, neke čak i Afrike. EU će svakako rasti samo je pitanje koliko? Da li će rasti do svojih geografskih granica ili će malo štrpnuti od drugih kontinenata.

Na severu je situacija donekle jasna. Novina na severnim granicama je svakako želja Islanda, ostrvske države u Atlantskom okeanu, da postane deo evropske porodice. Kako stvari stoje, želja će mu biti uslišena. Na zapadu ništa novo, pa se selimo u južnije

ZANIMLJIVOST !Evropska unija ima teritorije koje se nalaze van njenih geografskih granica.Kipar, zemlja članica EU, geografski se nalazi na teritoriji Azije. Ipak, ova država se zbog istorijskih i kulturoloških odlika uvek posmatrala kao deo Evrope, a ne Azije. Francuska Gijana je deo Latinske Amerike, ali se smatra delom EU jer je to teritorija Francuske. Ostrva Gvadalupa, Martinik, Sv. Vartolomej i neka druga karipska ostrva su takođe deo EU iako nisu geografski deo Evrope. Ostrva afričkog kontinenta, Madera, Kanarska ostrva i Azorska ostrva su takođe deo Evropske unije. Grenland, iako se nalazi na severnoameričkom kontinentu deo je Kraljevine Danske. Ipak, stanovnici ove zemlje nisu želeli da se na njihovoj teritoriji primenjuju zakoni koji važe u EU. Njihova želja se poštuje još od sredine osamdesetih godina XX veka.

98. strana

krajeve. Upravo u ovom delu Evrope je gužva u šesnaestercu. Balkanske zemlje – Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Albanija i Makedonija su izrazile želju da budu deo EU. Tim Balkanskih zemalja – Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Albanija i Makedonija – najbliži je zgoditku. Hrvatska će postati 28. članica EU sredinom 2013. godine. U skori-joj budućnosti može se očekivati proširenje EU na ostale zemlje Balkana. Problem koji muči Evropsku uniju je Turska. Ovaj igrač je trenutno u čekaonici i još uvek se ne zna da li će moći da uđe i nastavi sa igrom. Turska je izrazila želju da bude članica Evropske unije još davne 1963. godine, ali do danas nije uspela da zaigra na evropskom terenu. Geografija (3% njene teritorije je u Evropi, a ostatak u Aziji) nije jedini turski problem, već loši odnosi sa susedima i brojna nerešena unutrašnja pitanja (više o ovome na strani 82). Zanimljivo je da je Maroko bio jedina zemlja odbijena za članstvo u EU, a kao razlog je upravo navedeno da geografski ne pripada Evropi! Istočne tribine su sve glasnije i uveliko se vode debate oko prijema pojedinih bivših republika SSSR u Evropsku uniju. No, ovi igrači su daleko od gola, odnosno u prvoj polovini terena.

DA LI pOSTOJE gRADANI evropSke unije?Proces rasta Evropske unije pratio je is-tovremeni proces njenog sazrevanja. Sa sigurnošću možemo tvrditi da je EU po-sle preležanih dečijih bolesti ušla u svoj adolescentski perod. Kao i svaki tinejdžer u jednom trenutku pored brojnih pitanja iskristalisalo se čuveno pitanje: „Ko sam ja?“ Razapeta između međunarodne or-ganizacije i države, EU doživljava pravu krizu identiteta. Loša vest je da se ova kriza prenela na građane država članica EU. Retko ko će reći da je Evropljanin, već pre da je Francuz, Nemac, Poljak... Otuda je pravo pitanje osećaju li se Francuz, Nemac, Poljak i drugi građaninom EU, građaninom svoje zemlje ili su apsolutno zbun-jeni? Evropsko građanstvo još uvek nije dobilo svoj pravi izraz jer evropski identitet još uvek nije izgrađen, te je građanima nejasan i podozrivo gledaju na njega. Odnosno, još uvek ne postoji čvrsto osećanje zajedništva svih naroda EU – evropski identitet. Zato su uvek problematične odluke koje uvode evropsko nešto. Uvođenje evra nije prošlo bez velikih rasprava unutar zemalja članica. Negde su bile tolike da su vlade morale da ustuknu pred emocijama građana. U Danskoj je ostala kruna kao naciona-lna valuta, u Velikoj Britaniji funta itd.

Svestan posledica koje će doneti sazrevanje EU, Žan Mone je je jednom prilikom iz-javio da bi ukoliko bi mu se ponovo pružila mogućnost da kreira budućnost Evrope,

ZANIMLJIVOST !Norvešku i Švajcarsku većina ljudi svrstava među zemlje Evropske unije. Iako se geografski nalaze na evropskom kontinentu, iako su ekonomski razvijene one NISU članice Evropske unije. Ipak, zahvaljujući potpisanim međunarodnim ugovorima održavaju bliske veze sa Evropskom unijom. Slična je situacija sa malim evropskim državama (Vatikan, Andora, Lihtenštajn, Monako, San Marino).

strana 99

počeo od kulture. Upravo se na nivou kulture gradi osećaj identiteta. Evropske organi ulažu veliki napor kako bi se, prevazišla kriza identiteta. Rezultati se mogu očekivati u budućnosti.

DA LI cE EVROpSKA uNIJA pOSTATI DRŽAVA?Da li će dete sa početka našeg teksta postati čovek? Trebalo bi, ali je odgovor još uvek neizvestan. Razvoj deteta uvek podrazumeva određene psiho-fizičke promene. Fizičke promene u slučaju Evropske unije jesu prijem novih država članica koje za rezultat ima rast njene teritorije, dok psihičke promene podrazumevaju promene un-utar nje, odnosno promene međusobnih odnosa država članica i oblasti koje su pred-met njenog interesovanja. Istinski, ovo je bilo njeno sazrevanje jer sa porastom oblasti interesovanja, veći je broj problema sa kojima se morala da se nosi i veći je stepen odgovornosti. Kao dete bavila se samo ugljem i čelikom, atomskom energijom i po-jedinim ekonomskim pitanjima, a ostalo je prepustila državama. Vremenom, oblasti njenog interesovanja su se širile, pa su danas, pored navedenih: poljoprivreda, zaštita životne sredine, telekomunikacije, monetarna politika, carinska politika i mnoge dru-ge. Šta to praktično znači objasnićemo na primeru evra (monetarna politika). Nekada je svaka država članica imala svoju valutu. Postojale su marke, franci, krune lire, šilinzi, itd. Danas postoji samo evro. Ili, na primer, nekada su postojali granični prelazi između država članica, roba se carinila, a putnici su morali da imaju pasoše da bi putovali. Da-nas, su rampe uklonjene, carine ne postoje, a pasoš više nije neophodan. Priznaćete da navedeno (jedinstvena valuta, putovanja bez pasoša) možete

Slika br. 20: Evropski identitet se još uvek gradiIzvor: Credit © European Union, 2012

100. strana

videti samo u evropskim državama. Ipak, dosadašnja nastojanja za stvaranje evropske države nisu naišla na plodno tle. U prilog im ide i trenutna ekonomska kriza koja je učinila vidljivim nesavršenosti evropskog organizma, ali i egoizme država članica.

Odgovor na postavljeno pitanje još uvek ne postoji. Evropska država ili Savez država Evrope? – odgovor se krije u skutima budućnosti.

DA LI cE EKONOMSKA KRIZA IMATI pOSLEDIcE pO Eu?Posledice će biti osetne i završetkom krize EU neće biti ista – to je jedino izvesno u ovom trenutku. U kom pravcu će se kretati promene unutar EU teško je predvideti. Sigurno je da će proces njenog fizičkog razvoja, tj. prijem novih članica biti usporen, ali će se promene desiti pre svega u pogledu njenog psihičkog razvoja, odnosno sazrevanja.

Kriza je na površinu izbacila nesavršenosti evropskog organizma. Ispostavilo se da već godinama unazad većina država članica nije poštovala pravila igre u sferi monetarne politike (države su se zaduživale više nego što je propisano evropskim pravilima) i da nisu postojali mehanizmi da se ovaj proces spreči jer nije ostvaren potreban stepen integracije politika i razvijenosti institucija na evropskom nivou.

Očigledno da je u nekom trenutku izostavljena vakcinacija kao preventiva, te da pod prvim naletom virusa (koji je došao spolja, tj. iz SAD gde je kriza nastala) evropski organizam nije bio u mogućnosti da se adekvatno odbrani. Pitanje je da li nije bilo vremena, ili nije bilo volje ili se jednostavno verovalo da će se stvari same od sebe postepeno rešiti daljom integracijom u budućnosti.

Međutim, mnogo su opasnije posledice opisanog procesa. U trenucima traženja rešenja postalo je jasno da su mnoge države svoje nacionalne interese stavile iznad interesa EU kao celine (iako nijedna država nije želela da odustane od EU svesna da je veća korist biti deo EU, a ne van nje). U trenucima kada brojni građani zemalja EU os-taju bez posla a mladi ostaju bez perspektive raduju se samo evroskeptici i ekstremni desničari. Prvi - jer je to još jedan dokaz o nesavršenosti evropskog projekta, drugi - jer krizna vremena pogoduju bujanju ekstremnih i nacionalističkih ideja. Ne treba zaboraviti lekcije iz istorije i setiti se da je opasan koktel ekonomske krize, nacionalnih egoizama država i ekstremno desničarskih pokreta uveo svet u najkrvaviji sukob u dosadašnjoj ljudskoj civilizaciji. EU je stvarana kao antipod ovom opasnom koktelu posvećena održavanju mira i stabilnog ekonomskog rasta. Nema mesta sumnji da će se uložiti ogromni napori da se pronađu odgovarajući mehanizmi za izlazak iz krize i ostvarivanje ovih fundamentalnih ciljeva zarad kojih je EU stvorena. Pitanje efekata delovanja antikriznih mehanizama je nepoznanica, odnosno da li ćemo biti svedoci intenzivnije evropske integracije svih njenih članica, pa i eventualnog prijema novih država u skorijoj budućnosti, ili EU u kojoj su solidarnost i jednakost pod znakom pitanja.

strana 101

šTA JE Eu?Na kraju svih krajeva, posle čitanja svih ovih stranica, logično se nameće veoma jed-nostavno pitanje: „Šta je Evropska unija?“ Država nije iako ima sličnosti sa državom. Nije ni međunarodna organizacija iako, po svojim elementima i načinu funkcionisan-ja, dosta podseća na postojeće međunarodne organizacije. Jasno je da je u pitanju jedna nova, nadasve originalna tvorevina u oblasti saradnje između država nepoznata u dosadašnjoj istoriji čovečanstva. Nemojte lupati glavu, evo jednostavnog odgovora:

EVROpSKA uNIJA JE pROcES.Ne želimo da pravimo aluzije na čuveno delo proslavljenog češkog pisca Franca Kafke u kome se glavni junak gubi u šumi birokratije. Mada, mnogi će zameriti EU upravo sporost i kaskanje za realnim životom, neefikasnost njenih institucija i besmis-lene (ponekad i apsurdne) procedure koje generiše sve veća birokratija EU.

Međutim, mi je posmatramo iz drugačijeg ugla.

EU još uvek nije definisana, nije nešto konačno, stalno raste i sazreva, još uvek se menja, razvija i usavršava. Zato smo je nazvali procesom.

Jednog dana će naš tinejdžer postati ozbiljan čovek.

pREDLOg ZA RADOZNALERazmisli i u prazno polje ispod upiši šta je EU po tvom mišljenju

Nakon nekoliko godina, seti se knjige Zvoni za Evropu!, skini prašinu sa nje, otvori ovu stranicu i pročitaj svoje objašnjenje EU. Razmisli ponovo, nasmej se i pokušaj da je ponovo objasniš. Prelistaj knjigu. Uočićeš kako se mnogo toga promenilo – što kod tebe, što unutar EU. Kontaktiraj Evropski pokret u Srbiji – mi ćemo uvek rado razgo-varati o evropskoj integraciji.

Evropska unija je

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

341.217EU(035.053.6)

ZVONI za Evropu! / Milica Radovanović-Dumonjić ... [et al.]. - 2. izmenjeno i dopunjeno izd. - Beograd : Evropski pokret u Srbiji, 2012 (Loznica : Mladost group). - 101 str. : ilustr. ; 24 cm

Tiraž 500. - Napomene i bibliografske reference uz tekst.

ISBN 978-86-82391-81-41. Радовановић-Думоњић, Милица, 1980- [аутор]a) Европска унија - ВодичиCOBISS.SR-ID 193206540

Milica Radovanović duMonjićBojana MazaRak PoPovićŽeljko vujkovićaleksandaR Bogdanović

zvon

i za evRo

Pu!