Erik Ajdl

Put za Mars

POSTMODERNI ROMAN

Preveo s engleskogZoran Jakšić

Moć knjige, Mono & Mañana2004.

Za Tanju

Hvala

Keri i LiliTomu Hobermanu

Marši i Robinu VilijamsuPameli i Biliju KonolijuBarbari Dalton Tejlor

Mat BjaleruPiteru Krabu

Marti AšerSonji Mehti

i svim komičarima, previše grohotnimda bi bili pomenuti

PRVI DEO

SLAVA

Hvalimo sada ljude slavne iočeve naše koji nas začeše

Eklezijastikus*

*Navod iz često citiranog apokrifa„Ecclestiasticus“, poznatog i kao „Knjiga

Siraha“, odnosno, „Mudrost isusa, sinaSiraha“, 44:15. (prim. prev.)

SLAVASlava je prevrtljiva hrana

na nemirnom tanjimEmili Dikinson

Slava je fatalna bolest. Sjebe vas gore nego vašimama i tata. Negde tamo pred kraj dvadesetog vekapotera za slavom postala je životni stil. Odjednom susvi hteli da budu slavni. Izveštači, novinari,meteorolozi, astrolozi, kuvari, lekari stažisti, čak iadvokati, za ime božje, svi su poblesavili pokušavajućida dograbe svojih petnaest minuta slave koju im jeobećala pop filozofija Endija Vorhola. Zamenila jezagrobni život kao najveću iluziju čovečanstva. Slava!Živećeš večno. Slava! Šansa da se osvetiš roditeljima.Slava! Probajte ovo, vi nevaljali klinci koji ste bilitoliko surovi prema meni u školi. Slava! Šansa daprikačiš sebe za treptavo lice istorije.

Slava, slava, slava, slava, slava.Taj sifilis duše bio je, razume se, uzrokovan

dolaskom televizije i instant pažnjom novih mas-medija. Ukoliko je medijum bio poruka, onda jeporuka bila sranje, jer TV ekrani bili su od jutra domraka bez prestanka puni dvadesetčetvoročasovnemećave sranja. Niko nije bio pošteđen. Ni predsednici,

ni prinčevi, ni pape, ni predstavnici naroda. Gaće dole,skidaj šorts, stižemo uživo pravo na tebe u deset,devet, osam... Poljubi pa reci, poljubi pa prodaj,prisluškuj susede, snimaj prijatelje, hvataj agenta iprodaj, prodaj, prodaj. Intima? Privatnost? Zaboravi.Ozloglašenost? Sramota? Nema toga. Slava. To je imeigre. Privatni život spran je plimskim talasom slobodegovora. Nije bilo bitno da li si slavan zato što si ubiopredsednika ili izmislio novu vrstu pudinga, sada jeslava bila u stanju da putuje brzinom svetlosti i svi suželeli makar jedan valjani zalogaj sveta zvezda.

Niko se ne seća imena anarhiste koji je započeo Prvisvetski rat tako što je ubio nadvojvodu u Sarajevu,1914. Svi se sećaju Lija Harvija Osvalda. Slava!Udaljena od tebe za jedan pucanj iz puške. Poduslovom da imaš televiziju. Slava, intelektualniekvivalent mahanja prema kameri. „Vidi me, mama!Ovde sam. Pravi sam. Na TV-u sam.“ Tužno, bolesno ivredno sažaljenja. Hoću da kažem, tokom 1990-tih čaki agenti postali su slavni, Hrista mu. A kako zovemoslavne? Zvezde! Hoću da kažem, ehej. Zar nemamoosećanje za ironiju? Pogledajte gore – pogledajte gorena prave zvezde. Ima ih na milijarde. Milijarde imilijarde tih jadničaka. Zar ne shvatamo? Nema slave.Ne postoji besmrtnost. Nema života posle smrti.Postoje samo milioni sićušnih zrnaca peska kojastružu jedno o drugo. Mi smo na planeti Ozimandijas,

narode. Pogledaj delo moje, silniče, i očajavaj. Zrncavremena koja stružu po našoj beznačajnosti... ma,razumeli ste. Inteligentni ste. Ako ništa drugo,pročitali ste dovde.

Ali, jebo te, ko si ti da nam držiš lekcije o našojbeznačajnosti, čujem kako pitate. Nije bez smisla.Okej, moje ime je Rejnolds. Kršteno ime Vilijam.Poznatiji kao Bil. U stvari, profesor Bil, što je boljenego Vilijam i daleko bolje nego ono naprosto užasnoBili. I to je ono čime se bavim: držim lekcije obeznačajnosti. Ja sam mikropaleontolog. Možda nisteni svesni postojanja struke po imenumikropaleontologija (povremenomikroantropologija), koja je bila stvarno nova naukaDvojnog doba (drugi milenijum). Moj posao je daproučavam evolucione implikacije poslednjih desetminuta. Prvobitno je ta fraza bila jeftin štos snamerom da ponizi tu vrlu novu nauku, tuparadoksalno nazvanu granu antropologije – jer kakomože postojati mikropaleontologija? O čemu mi tosad pričamo ontološki? O grinjama iz prašine?

Bakelitnim radio-prijemnicima? Đubretu od gomilastarih novina koje će se s vremenom pretvoriti ustenu? Pa, u stvari, da. Ukoliko možete da meritevreme u parsecima i milisekundama, a materiju darazlažete do najsitnijeg gluona, onda su evolucionarniaspekti poslednjih deset minuta savršeno prihvatljiv

koncept. Tako je rezonovao Edvin Kraford naUniverzitetu u Kembridžu ubrzo po kraju dvadesetogveka. Razmišljao je o ogromnim promenama koje suse odigrale tokom te silovite ere i upitao se: Koje suevolucione implikacije televizije? Otkrio je da se sličnapitanja mogu postaviti za automobile, kontrolurađanja, kompjutere, avionsko putovanje, čak i zarokenrol. Krafordu se činilo da se proces evolucijedokazivo ubrzavao, da nemamo vremena da čekamoantropologe i paleontologe koji će da preberu pofosilnim ostacima i objasne nam šta se to dešavalo unaše vreme. Bilo bi to daleko prekasno da bi bilokorisno. (Njegov kurziv.) I tako je rođena nova nauka.

Moja konkretna tema bila je komedija kasnogdvadesetog veka i proveo sam poslednjih petnaestgodina istražujući je. Moja doktorska teza nosila jenaslov: „Pasivni kevtaj: aspekti smeha.“ Da, znam,znam, prepoznatljiva oznaka očajno neduhovitih jesteproučavanje komedije, kao da se to nekako moženaučiti, kao da bi mogla biti zarazna poput virusa kojizakačiš i preneseš dalje, ali to je zaista bilo upravoono što sam proučavao kada sam imao toliko sreće danaletim na Karltona. Sigurno niste čuli za njega, ali onje prvi postulirao gen za komediju, u izuzetnom delupod naslovom De Rerum Comoedia (U vezi skomedijom), doktorskoj disertaciji za UJSAT(Univerzitet južnog Saturna) predatoj tokom kasnih

2300-tih godina. Najzanimljivija stvar u vezi sKarltonom nije bila ta što je bio android, veštačkainteligencija, nego to što je radio sa dvojicomkomičara: Maskroftom i Ešbijem. Ni za njih sigurnoniste čuli; oni su bili tek dvojica beznačajnih komičarana Putu za Mars, što je ironični termin korišćen daopiše prostrane pustoši između spoljašnjih planeta irudarskih stanica na kojima su rani zabavljači sledilisvoju zamornu struku; vodviljsko kolo koje jeiskorišćavalo očajničku potrebu čovečanstva zazabavom uživo. Jedva da su zavređivali fusnotu udvoranama humora da nije dela ovog zaistabriljantnog humanoida koji je provodio godineposmatrajući ih u akciji i postavljao sebi dva ključnapitanja: (1) koja je evoluciona korist od humora? i (2)može li ga spoznati veštačka inteligencija?

Šahovske mašine veoma davno raznele su navodnusuperiornost čovečanstva u šahu. Može li se sadamašina programirati da bude smešna? Ne mislim nato može li se nakljukati gegovima koje bi bljuvala naverbalne ključeve – to je dovoljno prosto – već može lise stvarno programirati da razume šta radi, da mislismešno, da stvara svežu komediju? Drugim rečima, dali je za veštačku inteligenciju moguće da nauči humor,ili je komedija nešto endemsko za vrstu homo sapiens?Da li je jedinstvena za čovečanstvo ili biste mogli daočekujete da nađete humor među drugim naprednim

civilizacijama, pod pretpostavkom da takve stvaripostoje?

Karlton je napao ta pitanja svom silinom i svežinomjednog kompjutera. Taj izuzetni humanoid posmatraoje humor i došao je do nekoliko zanimljivihopservacija. Mislim da biste se iznenadili. Da bismonjegovo istraživanje smestili u budućnost, treba davas vratim nekih osamdeset godina unatrag u vreme.

BELO LICE I CRVENI NOSU vezi s budućnošću jedna stvar je sigurna. Biće

komedije.Karlton, De Rerum Comoedia

Razmotrite sledeće. Dva komičara Maskroft i Ešbi irobot, droid zvani Karlton. Jedan Bouvi 4.5. Dobrograđena, zgodna stvar, napravljena prema slicimladog rok božanstva iz 1980-tih.

Ne androgina rana Zigi Stardast mašina (verzije 3.2oko koje su imali toliko problema), već u potpunostirazvijeni izgled zlatokosog mladog belog božanstva.„Kao muževni Rupert Bruk, tragični dendi, hibridizmeđu drkanja i vlažnog sna“, kako to opisujebrošura.

Dva komičara, jedan depresivac koga povremeno

hvata manija, drugi manijak koga povremeno hvatadepresija. Luis Ešbi, visok, mračan i ozbiljan; AleksMaskroft, nizak, širok i veseo. Luis, ektomorf; Aleks,endomorf. Klasični profil iz komedije, visoki i mršavi iniski i debeli.

„Postoje dva tipa komičara“, izjavljuje Karlton upredgovoru svoje disertacije, „oba izvedena iz cirkusa,a ja ću ih nazvati Belo lice i Crveni nos. Gotovo svikomičari spadaju u jedan ili drugi od ova dva prostaarhetipa. U cirkusu, Belo lice je klovn koji kontroliše,sa samrtno bledim licem nalik masci, i on nikad nedobija pitu; Crveni nos je subverzivni klovn sa žutom icrvenom šminkom i on prima sve pite i šutiranja ikofe vode i kore od banane. Belo lice predstavlja um ipodseća čovečanstvo na neprekidno podrugljivoprisustvo smrti; Crveni nos predstavlja telo i podsećačovečanstvo na njegove stalne sramotne vulgarnosti(videti Glavu XX u De Rerum Comoedia: „Fuj: kakenje,prdenje i seks“). Simbol Belog lica je lobanja, aCrvenog nosa falus. Jedno vuče poreklo od kuge, adrugo od karnevala. Turobnost sahrane, divljanjeorgija. Groblje i fijesta. Mozak i penis. Hamlet i Falstaf.Don Kihot i Sančo Pansa. Lorel i Hardi. Maskroft iEšbi.“

Isprobajte ovo s bilo kojim komičarem koji vampadne na pamet i kažem vam da radi. Karlton, tajpromućurni mali limtelektualac, stvarno je tu naleteo

na nešto. Samo pogledajte na karakteristike po kojimase razlikuju: Belo lice je neurotičar koji drži stvari podkontrolom, a Crveni nos je grubi, surovi Pan. Belo liceodbacuje vaše poštovanje; Crveni nos vapi za njim.Crveni nos se smeši, i klima, i namiguje, i želi vašuljubav; Belo lice ih odbija. On se nikada ne smeši; uvekje smrtno ozbiljan. A nikad više nije takav nego kadapravi komediju.

„Ljudi“, kaže Karlton, „imaju dva bitna organa,mozak i penis, i dovoljno krvi tek da upravlja jednimod njih u isto vreme.“

Taj navod je maznuo od Aleksa, ali baš je reč opametnoj stvari, je li? I prilično je dobro dokačioAleksa, manijaka crvenog nosa, i Luisa, svetlookogneurotičara belog lica. Fizički oni jesu bili u toj merijasno definisani, klasični prototipovi koje je Karltonocrtavao. Luis je bio „visoki mršavi“, a Aleks „niskidebeli.“ Ljudi su često govorili da je Aleks onaj smešni,ali Luis je bio jednako smešan, mada jetkiji. Taj nijeuzimao zarobljenike. Luis je bio stariji od svogpartnera gotovo tri godine, blago povijenih ramena ipoguren, kao da se stidi što je tako visok. Imao jeizduženo lice s tamnim očima koje su piljile u vas,razdvojene tankim nosem. Njegov smeh, kada bidošao, bio je neusiljen i urnebesan, eksplodirao jenekontrolisano iz njegovih grudi, siloviti krik smehakoji bi mu tresao čitavo telo i ostavljao ga potpuno

paralizovanog minutima, posle čega bi morao da seispruži i legne na pod, dok su mu se ramenapovremeno tresla, sve dok ne bi ponovo uspostaviokontrolu nad sobom. Visok čovek, podosta preko šeststopa. Njegova sve ređa crna kosa borila se srazdeljkom. Aleks je rekao da nije posredi razdeljak,nego razgolićenje, surovo ruganje, pošto je već udvadesetim godinama opadajuća kosa počinjala da gabrine više nego što je bio spreman da prizna. Nijevoleo nekontrolisane stvari, što je svedočio njegovsitni rukopis („Au, vidi, ostavio mi miš pismo“, vrištaobi Aleks), ali nije mogao da kontroliše ni sopstvenukosu ni svoga partnera. Zamišljen, opsednut, ciničan,blago preteći, uzdizao se nad Aleksom kao upravnikinternata.

Ne da je to dominiralo Aleksom. Crveni nos znastvarčicu ili dve kada je opstanak u pitanju. On je poprirodi nevaljali dečko, potrošač stvari, proždiračiskustva, uživalac senzualnog. „On je kao strašnigurman“, rekao je Luis u jednom intervjuu, jer Aleks jebio potrošač žena kad uzmogne, droga i alkohola prenego što su ga gotovo ubili, a pre svega hrane. Voleo jeda jede. Vodio je stalnu bitku protiv svoje težine. Poprirodi je bio širok momak, s klasičnim endomorfnimprofilom. Bio bi mnogo širi da ga njegova jaka volja dauspe nije prisiljavala da se kažnjava trčanjem u mašinipo čitav dan, dok su se kapi znoja kotrljale niz kratki,

oštri nos. Luis je za njega rekao da predstavljaliposukciju koja čeka da se dogodi. Plave oči, širokejagodice, s nagoveštajem isturene brade, dlake su mubile rđaste i izbijale su svuda, po površinama gde nisubile strogo neophodne. Luis ga je zvao ljudska krznenalopta. „Briješ li ti ramena?“ pitao bi on.

„Svaki dan“, rekao bi Aleks. „Hoćeš da sačuvam maloza tvoju glavu, da možemo da ištrikamo fino ćilimčeza nju?“

Aleksu nikada nije nedostajao kontraudarac. Brzkao munja. Bilo je nečega u njegovom začikivanju štoje bilo malo neprijatno, tako da su u celini, premaneizgovorenom zajedničkom dogovoru, štedeli jedandrugog van scene. Ili bar prema Karltonu, prema čijimse izuzetno detaljnim beleškama ravnam.

Dakle, Crveni nos, Belo lice, klasična borba. Nesasvim prijateljstvo, ne baš brak, nazovimo topolaritet, tenzija između suprotnosti. Kao pozitivno inegativno. Pod uslovom da su držali rastojanje,održavali su ugodnu ravnotežu. Na pozornici zajednobili su dinamit.

Kolo. Beskrajne rudarske stanice, svemirskeplatforme, sateliti Saturna i Jupitera. Ništa uzbudljivo.Negde na milion milja daljine, planeta Dizni. Dalekoiza nje Mars: dom šou biznisa, s beskrajnom željnompublikom. Nešto čemu se moglo težiti. Ako uspeš dastigneš tamo, dobio si tombolu.

Brod Džoni Rej, imenovan po opskurnom pevačubalada iz dvadesetog veka, iznutra građen kaopozornica za britanski film (rana trgovačkaslonovača), s modernim dobrim ukusom, s vatrama,drvetom, kožom i dubokim komfornim sofama odtkanja Vilijam Moris (prerafaelitski dizajner, a neholivudska agencija). Ništa od one vaše žestokeactečke turobe Ratova zvezda, ovaj brod bio jeizgrađen za komfor. Ima puno prostora tamo napolju iđavolski mnogo vremena.

A onda je tu Karlton. Izuzetni. Humanoid bez smislaza humor koji piše studiju o komediji. Znao sam da utome ima materijala za knjigu onog minuta kada samnaišao na njega. Ali nikome nisam ispričao o njemu.Čak ni Moli. Moli mi je trenutno devojka, sustanarka,ona važna osoba, partnerka, ljubavnica, štagod.Istraživač je, bavi se biološkim naukama, DNK iponašanje, ta vrsta stvari. Proždrala bi Karltona. I zatoga još nisam podelio s njom. On je moja tajna. Nematepojma koliko mnogo krađe ima u čistom istraživanju.

SATURNALIJENije reč o tome da se plašim smrti, naprosto

ne bih hteo da budem prisutan kada se to desi.Vudi Alen

Novogodišnje veče je na Saturnu. Skidaš prstenstaroj, navučeš prsten novoj. Čuli ste izreku. Eto tupočinjemo. Ovo je kriza koja ih ubacuje pravo u priču(kao što vam to kažu na svim konferencijama opripovedanju). To je trenutak napada. Upoznali ste ses glavnim glumcima, protagonisti su angažovani, šta liće se desiti? Reći ću vam.

Kriza kojom je otpočelo Karltonovo dugo putovanjeod limenog kostimografa do potencijalnog mesta uistoriji (ako se ja išta budem pitao) počela je nanovogodišnje veče. Godina je relativan koncept. Onaopisuje period orbitalne revolucije planete oko Sunca.Na Zemlji to je 365.25 dana. Na Veneri je 243 dana. NaMerkuru je živahnih 88. Znači kada na Zemlji napunimpedesetu, to isto vreme učinilo bi me preko 200godina starim na Merkuru. Sa spoljašnjim planetarnato radi obrnuto. Orbitalni period Jupitera na primeriznosi 11 godina, 10 meseci i 14 dana, a tamo napoljuna Saturnu, gde se ovaj incident odigrao, Nova godinadešava se samo jednom svakih 29,5 zemaljskihgodina. Tako u pedesetoj nemate ni pune dve. Možetezamisliti kako tamo podivljaju na novogodišnje veče.

Karlton im je zakazao nastup na Reji, turobnomsvetu neprekidne vodonične kišice, vlažna, mračna,raskvašena okolina puna mrzovoljnih rudara injihovih bledih porodica. Mesto s malo nade, s

rudarskim naseljima i ljudima iz kontejnera, iskupljujega samo neprevaziđeni pogled na Saturn i njegoveprstenove koji zauzimaju gotovo četvrtinu neba.Odavde je Sunce srednje sitna tačka pola milijardemilja daleko i Sunčev zalazak ne zavređuje pomena, aligledati kako ogromni disk Saturna jedri naviše izaobzorja, s prethodnicom prefinjenih višebojnihprstenova, predstavlja stvarno zadivljujući prizor.

Imali su zakazano u hotelu Aleksandra palas, koji jesagradio previše optimistički tur-operator s više paranego zdravog razuma. Bilo je to mesto za koje su ljudiplaćali da ga izbegnu, ali, do đavola, ako u životu imašsamo dve novogodišnje večeri, onda su šanse biledobre da sve bude kompletno rezervisano. Šanse su tevečeri bile prokleto dobre jer je mesto bilonapakovano do plafona. Aleksandrina pozlaćenaraskoš podrugivala se turobnom predelu crnog uglja ukom je bila smeštena. Vodonična kišica i sivi oblacizaklanjali su čak i ogromnog gasovitog džina oko kogasu se okretali. Dva vozila koja su tinjala na parkiralištutrebalo je da ih opomenu da se okrenu, ali, hej, igralisu oni i po gorim mestima, pa su slegli ramenima isvejedno produžili.

Maskroft i Ešbi imali su zakazano dobrano preponoći, ali stvari su kasnile kao što se to često dešava,s razularenom mešavinom rudara, turista i tipova upotrazi za nevoljama, privučenih karnevalskom

atmosferom i potencijalnim uživanjem. Na krajukrajeva, ako nećete videti drugu novogodišnju noćdok ne pređete pedesetu, mislite da ćete dapropustite žurku?

Bilo je planirano da predstava počne tačno u osam.Do devet mesto je bilo van kontrole. Vika, trupkanje,smeh i zviždanje u zviždaljke jačali su svakimtrenutkom. Nije to bila toliko publika, kolikorazgalamljena banda baraba. Rukovodstvo je oklevaloda počne, ali vlasti su ih ubedile da će u slučajuotkazivanja izbiti neredi, a u tom slučaju ona, policija,biće prva koja će se pokupiti odatle. Zamislite NjuOrleans na karnevalu, u kombinaciji s Trinidadom,pomnoženo s Rio de Žaneirom, pa ipak još nematesasvim predstavu šta se dešavalo tamo na mračnommesecu Saturna.

Kao što se često dešava u takvim prilikama, stvarisu rano počele da se odvijaju kako ne treba.Nepočinjanje predstave na vreme značilo je da jemasa bila besnija i pijanija nego što je trebalo.Dopuštanje da makar priđe žestokim pićima bilo jeludilo. Bilo je, razume se, obilatih zaliha ilegalnihsupstanci nabavljivih mimo zakona koje su, unete uvelikim dozama, samo služile za potpirivanjealkohola. Bila je to rulja koja je brzo izmicala kontroli.U promašenom pokušaju da ih primiri, rukovodstvo jeposlalo na pozornicu Svemirski balet, najavljen kao

„bestežinska grupa devojaka odevenih u prozračneodore.“ Velika greška. Poslati na scenu dvadeset ičetiri napola odevene devojke koje lebde usinhronisanim rutinama u slobodnom prostoru bilo jemahanje crvenom krpom ispred bika. Gomila je počelada urla. Umesto da sedi i pretvara se da je to umetnostdok potajno uživa u napaljivanju (tajna uobičajenoguspeha Svemirskog baleta), otkrila je da sve to nijedovoljno vulgarno i počela da urla za potpunomgolotinjom i više akcije. Neki delovi gomile pevali suopscenosti. Drugi su se usredsredili na to daprovociraju pojedine devojke. Bila je to gadna stvar, jada vam kažem. Mnoge od njih bile su u suzama kadasu sišle, a nekoliko temeljito prepipano. Donald injegov veštački magarac bili su zvanično najavljenikao sledeći, ali Donald je bacio jedan pogled na gomilui zbrisao, spakovao magarca i izišao na vrata pre negošto je iko primetio.

„Taj više nikada neće raditi“, reklo je rukovodstvomračno.

„Bar će preživeti“, reče Luis.Veliki deo gomile bio je tu da bi video Neverovatnog

Kita, magični šou s jakom zavisnošću od tehnologije,koji je kombinovao glasnu rok muziku i robote saspektakularnim eksplozijama. Trčeći usred haosa sasvojom divljom kosom, ludim očima i mršavim telomstisnutim u tesni kombinezon sa šljokicama,

Neverovatni Kit iskakao bi na najneočekivanijimmestima iz najneverovatnijih eksplozija. Ali, nažalost,Neverovatni Kit nije trebalo da se pojavi pre ponoći inije ga bilo nigde na vidiku.

Dezertiranje Donalda i njegovog magarca (mudarizbor s njegove strane u korist života) imao je sličanefekat na mnoge od zabavljača. Galerija topla braća,pevački hor, odlučio je da će se radije pomešati spublikom nego da pokuša da je ućutka izborom izbečke operete. Reg Batervort i Mardž mudro suzaključili da je okretanje tanjira i stajanje na gomilamastakla daleko iznad intelektualnog dometa rulje.Nigerijski marševski sastav brinuo se za bezbednostsvojih instrumenata i masovno se spakovao i iskrao.To je ostavilo samo komičare i Kitov magični finale.Sve je obećavalo da će to biti najkraći do tadazabeleženi šou. Aleks, optimista kao i uvek, bio je svimsrcem za nastup. Luis je bio za odlazak kući. Čak se isada raspravljao s predstavnikom uprave, za svađuspremnim tipom po imenu Horner, koji se obilatoznojio i mahao s nekoliko pravnih dokumenata isprednjegovog nosa.

„Ugovor vas obavezuje na dvadeset minuta.“„Aha, e pa obećavao nam je publiku, a ne nerede.“„To je potpisani ugovor. Tužiću vas ako ne

nastupite.“„Potpuno su izmakli kontroli.“

„Oh, samo su srećni.“„Srećni? Zemljosani su.“„Ne možete odbiti jer će razrušiti ovo mesto.“„Već su počeli.“Usred rasprave Aleks je izišao na pozornicu. Postoji

u komičarima neka vrsta budalaste hrabrosti koja ihvodi pravo u nevolju. Tamo gde je normalna ljudskareakcija da trčeći pobegnu, komičar će najčešćeposrljati direktno ka opasnosti. Ludi krelci, svi redom.Odbacivanje u detinjstvu uslovilo ih je tako da stalnopokušavaju da se suoče s njim kao odrasli,pretpostavljam. Možda je Aleks osetio da može da ihpripitomi, da će ga slušati zato što je smešan;komičari su do te mere arogantni – moraju da budu.Aleks je bio retka kombinacija jedva zauzdanog besa,zapanjujuće neustrašivosti i izuzetnenesamouverenosti. Osa je mogla da ga svede nadlakavu loptu panike. Kako je mogao toliko da se plašisvakodnevnog života kada je imao muda da sam išetana binu ispred 3.000 pijanaca da pokuša da ihzasmeje, to je nešto što ću prepustiti narazjašnjavanje psihijatrobotima. Štagod bio razlog,izišao je na svetlo s ovlašnim osmehom i blagomahnuo gomili. Sa strane Karlton je sekundu gledao uužasu i zatim otrčao prema Luisu. Ovaj je upravonaglašenim pokretima iscepao ugovor ispredHornera, koji je bio na ivici šloga kada je opazio kako

Karlton trči prema njemu.„On nastupa“, dreknuo je Karlton, izbegavajući

konopce i mašineriju.„Šta?“„Izišao je na scenu.“„Ludak.“„Pa, hvala bogu da je bar jedan od vas dvojice

svestan svojih obaveza“, reče upravitelj.„Guzicu moju. Ako mu se išta desi, ima da te

priheftam, Horneru.“Postojao je trenutak, samo jedan sićušni trenutak

tamo napolju, kada je Aleks imao pažnju zveri.Okrenula je zlokobne oči prema njemu i laganoregistrovala da se na pozornici nalazi čovek. Gledala jena tu tužnu figuru kao što bi tiranosaur odmeravaomalog, ukusnog sisara. Bilo je to meso, a ona je bilagladna.

Razume se, da je ovo bio holivudski film, svi bizaćutali i on bi trijumfalno završio. Ali nije, a sve je toionako sranje. Činjenica je da je publika bila previšepijana da bi išta čula. Prva boca ga je promašila, alidruga ga je gadno potkačila iskosa po čelu. Dotrenutka kada je Karlton istrčao na scenu da ga zaštiti,boce su padale kao kiša. Da Luis nije imao dovoljnoprisustva duha da isključi veštačku gravitaciju, Aleksbi bio mrtvo meso, ali ovako kako se desilo,zahvaljujući njegovim namagnetisanim gravitacionim

čizmama, Karlton je bio u stanju da iskorača prekoscene, dograbi ga i odnese ga okrvavljenog do kriladok ga je sledila lebdeća masa pijanaca van kontrole.

Trčali su da spasu živu glavu, dok je pijana ruljakuljala na scenu, sudarala se između sebe i naletalajedna na drugu poput molekula blizu tačke ključanja.Osoblje je počelo da se guša s bandom, ali bila je tounapred izgubljena bitka. Na nesreću, gravitacija jevraćena i sad je rulja počela da kulja iza scene i napoljeprema malom naselju prikolica i kontejnera u kojimasu bile smeštene nesrećne zvezde ove nesrećnepredstave.

Aleks i Luis upravo su stigli do svoje prikolice kadasu prvi huligani izbili na čistinu i počeli da provaljuju.Karlton je bacio Aleksa na krevet i upravo je posezaoza kutijom za prvu pomoć kada je prikolica odjednompočela da se ljulja. Na sreću, Luis je zaključao vrata izasebe. Mogao je da vidi šestoricu ili sedmoricuhuligana, naslanjali su se na zidove od titana ipokušali da prevrnu prikolicu.

„Odstupite“, rekao je Karlton i, ubacivši prste uelektričnu utičnicu, odaslao moćan udar električnestruje kroz metalne zidove. Začuo se besni krik spoljakada su ovi odskočili, ali to je služilo samo da ihrazbesni, pa su potrčali po motke i drvene stubove dabi gurali i udarali tanke zidove prikolice.

Unutar svog metalnog zatvora oni su osetili kako se

čitava struktura drma, a zatim su na svoj užas čuligromoglasnu eksploziju. Vikanje i neljudsko vrištanjeizgrednika na čas su prestali, kada je deo metalnogzida počeo da se krivi i topi kao da je od kartona. Nekoje otvarao prikolicu plamenom acetilenskoggorionika. Karlton je kročio napred i podigao teškimetalni šiljak. Lice se pojavilo u spaljenom zidu, liceiskolačenih očiju i divlje kose.

„Kite“, dreknu Luis, „Šta do đavola radiš ovde?“„Spašavam ti guzicu, čoveče“, reče Neverovatni Kit i

polugom proširi procep tako da mogu da se provukukroz njega. Karlton je vukao Aleksa na leđima, pa supotrčali preko blatnjave površine do šatl autobusa,gde su se suočili sa drugom besnom ruljom.

„Sklonite se nazad“, reče Kit dok je bacao okruglupetardu u gomilu. Eksplozija je ošamutila i prestravilapijane nasilnike.

„Oh, ovo je sjajno“, reče Kit. „Hajde da to ponovimoiduće godine.“

„Ti si ozbiljno ćaknut“, reče Luis.„Hvala, čoveče“, reče iskreno Kit.Ostavivši šatl bandi, potrčali su prema bezbednosti

svojih kola. Karlton je namestio okrvavljenog Aleksana krevet, dok se Luis bacao za komande. NeverovatniKit divlje se obazre oko sebe i iskoči kroz vrata.

„Hej, kuda ćeš?“ dreknuo je Luis. „Ne vraćaš se nabrod?“

„Ne, hvala, čoveče, neki drugi put. Hoću žurku, ovoobećava da će biti divlja noć.“

„Oh, super“, reče Luis; „hoće žurku“, dok je gledaokako Neverovatni Kit nestaje u rulji, razbarušena kosaletela mu je u svim smerovima.

Uz grmljavinu mlaznice kola su se upalila i, nitrenutak prerano, odigle ih s tla.

„Hej“, reče Aleks i naglo ustade, „jesi li dobio pare?“

Komedija je ozbiljan posao. Nedobijanje para idovođenje u situacije opasne po život imalo jeotrežnjavajuće dejstvo na Luisa. Ništa neusredsređuje čovekov um više od izgleda za vlastituskoru pogibiju, rekao je Semjuel Džekson. Luis nijemario da izdahne na pozornici, ali mrzeo je zamisaoda bude ubijen zbog nje. Bio je komičar, a negladijator. I zato, čim su se vratili na Džonija Reja ibezbedno parkirali u Saturnovoj orbiti, on je sazvaosastanak.

„Okej, završili smo što se mene tiče“, reče Luis.Aleks oštro diže pogled. Da li se to on povlači?„Krećemo. Idemo odavde.“„Put za Mars?“„Što da ne?“„A šta je s ugovorenim predstavama?“„Igraćemo po Jupiterovim mesecima i dići malo

džeparca, a onda ćemo videti da li možemo da se

ubacimo na neki od brodova za krstarenje koji iduprema Marsu. Ima li glasova protiv?“

„Ne ja“, reče Aleks.“„U redu onda, prihvaćeno nem. con.“„Nem. šta?“„Latinski“, reče Karlton, „nemine contradicente“,

konsenzusom, jednoglasno, svi za, sa zajedničkomodlukom, svi redom, niko protiv.“

„Ah, hoćeš da kažeš obojica“, reče Aleks.„I ja“, reče Karlton.Aleks zavrte glavom opominjući Luisa. Limenko je

stalno mislio da ima glas.„Nažalost, dragi Karltone“, reče Luis, „ti nemaš

pravo glasa.“„Ne počinji“, reče Aleks.„Trebalo bi da imam pravo glasa, inteligentniji sam

od vas“, reče Karlton.„Ej pa možda si inteligentiji od nas, ali nažalost

nedostaju ti testisi.“„Imam testise od volframovog karbida“, pobuni se

Karlton.„E pa eto ti“, reče Luis.„Žene nemaju testise, a imaju pravo glasa.“„Žene“, reče Luis strpljivo, „i pored toga što su

veoma neobične na svoj način, jesu ljudska bića. To jerazlog što one imaju pravo glasa, a ti nemaš.“

„To nije fer.“„Nisam ja izmislio pravila.“„To je DNAcizam.“„Karltone, ućuti.“„Okej“, reče Aleks, „njegov glas se računa kao pola.

To je dva i po prema ništa. Izjavljujem da je predlogizglasan. Biće Put za Mars.“

Blagosloveni bili mirotvorci.

PUT ZA MARSUvek nanovo čujem iza svog temena

Kako u blizini hitaju krilate kočije vremenaEndriju Marvel

Vreme, kao što znamo, jeste koncept srodan srelativnošću (i preklinjem vas, bez viceva o tome kakoono prolazi znatno sporije kada smo s relativnobliskim rođacima). Sedeti na svemirskom brodu dokse on probija preko vremenske linije od 400 milionamilja između Saturna i Jupitera znači biti svestankoliko mnogo vremena ima u Univerzumu, da i nepominjemo koliko prostora. Vreme i prostor nisu istastvar, kao što može da posvedoči svako ko je sedeoizmeđu debeljka i gnjavatora. Jedan zauzima prostor,ali oh, kolike hektare vremena onaj drugi traci. I iako

nam je prostor ograničen, naša vremenskaograničenja jesu ono što nas izluđuje.

Vreme, vreme, neophodni su eoni da se bilo gdedospe u ovom prokletom Univerzumu. To se ne možezaobići. Sva ona SF sranja, putovanje brzinomsvetlosti, gospodine. Jeste, tako je, brzina svetlosttokom 5.000 godina otprilike te dovede do obližnjezvezde. Jaka stvar. Crvotočine u prostoru? Pre će bitišupkovi u prostoru.

Moja poenta, a uveravam vas da ona postoji, jesteda moraju da prođu kamare vremena da biste igdedospeli u svemiru, a dok su lagano orali tu podugačkuvremensko-prostornu brazdu, Luis je pecao ilirazgovarao s psihijatrobotom, Aleks igrao beskrajneinteraktivne igre – tokom tih devet dugih meseci doksu putovali prema unutrašnjosti sistema i Suncu,nešto vrlo značajno počelo je da se dešava: Karlton jepočeo da proučava komediju.

Uzimao je dopisni kurs iz komunikacija za svojumagistarsku tezu kada mu je prvi put palo na pametkako istinski neobičnu stvar Aleks i Luis rade da bizaradili za život: njihov posao bio je da nateraju ljudeda kevću. Zašto su to radili? Dalje, zbog čega su ljuditoliko uživali u tome da zajedno kevću? Šta je tu stvarčinilo toliko popularnom i konačno i najvišeiritirajuće, zbog čega sve to on nije mogao da razume?Shvatao je da je komedija nešto endemsko kod homo

sapiensa i da su se obojica osećala ponosno izaštitnički u vezi s tim, ali nije shvatao kojoj svrsi tosluži, ili zbog čega postoji, ili kakvu bi evolucionuvrednost moglo imati. I tako je tokom tih dugih,sporih meseci putovanja, Karlton počeo da proučavatu živu Petrijevu šolju komedije ispred sebe, to jestAleksa i Luisa. Počeo je da hvata beleške u vezi snjihovim ponašanjem, prikupljajući materijal za svojutezu.

Najpre je hvatao beleške čisto za sebe, da izbegnenerviranje Aleksa i Luisa, koji su bili nervozni poputpara majki koka, zbog toga što su ga njihovi čudniodgovori intrigirali. Na primer, ovi su neprekidnogovorili: „Ma beži, bre.“ On bi poslušno napustio sobusamo da bi trenutak kasnije otkrio da to uopšte nijebilo ono što su želeli. To nije bila komanda da pobegne,već neka vrsta ironične primedbe. Teškoća je bila utome kako videti razliku. Kako može savršeno logičnamašina da razume ironiju? Bilo je nemoguće primetitiironiju bez razumevanja ironije, a opet kako može darazume ironiju a da je ne primeti? Pročitao bi brzinskicelokupna dela Džejn Ostin za deset minuta u nadi zaprosvetljenjem, ali bez sreće. Ukoliko ne prepoznajeteironiju, ne možete je videti, a ne možete je videti akoje ne prepoznajete. Ta kvaka 22 uopšte nije bilarazrešena kada se okrenuo Fauleru. U njegovomklasičnom tomu Upotreba modernog engleskog on je

rekao: „Ironija je način izgovaranja koji postuliradvojnu publiku, sačinjenu od jedne grupe koja kad čuječuće i neće razumeti i druge grupe koja kada se višetoga smera nego što dolazi do uva jeste svesna i toga inerazumevanja neupućenih.“

Što je više iščitavao tu rečenicu, sve se višepoistovećivao s tim nerazumevanjem neposvećenih.Da li je bilo moguće da je i sama definicija bilaironična? Zbunjeno je odstupao od razumevanja doksu lagano previrali svojim putem kroz beskrajnu noćsvemira. Bez vremena. Bez dana. Bez nedelja. Bezvikenda. Luis je gledao beskrajne igre loptom, Aleks jekažnjavao svoje telo trčanjem, vožnjom bicikla ilipenjanjem.

„Sve dok te to drži podalje od ćao lepi mornaru“,reče Luis.

„Kučko“, reče Aleks.Imao je jednu seks lutku. Samo jednu. Retko ju je

vadio, ali Luis ju je našao i pokazao mašini za veš. Onaje bila stara mašina koja je išla okolo i čistila, skupljalaodeću, mrmljala i žalila se sebi, poput sredovečnedame iz Kvinsa, stalno bolna i puna vajkanja. Dovodilaje Aleksa do ludila.

„Vidite ovo, gospođo Grenavej“, rekao joj je Luis,pružajući joj malu, gipku i, rekao bih, privlačnu lutku.

Ona je zbunjeno pogledala na stopu visokuplavokosu figuru obdarenu oblinama.

„Oy vey. Šta je to?“ rekla je tada.„Pritisnite je“, reče Luis.Ona je pritisnula figuricu.„Ej, daso“, reče lutka, „O’š da se igraš sa mnom?“„Pa to mu dođe neka igračka?“ reče gospođa

Grenavej.„Je l’ bi voleo da skinem malko odeće?“ reče igračka

i zavodnički poče da se uspija kao poleguša.„Bože sakloni! Već imam dosta za pranje“, reče

mašina za veš.Gospođa Grinavej nije htela da dopusti Aleksu da

čuje i poslednji deo.„Ma šta je to opet, neka vrsta igračke? U tvojim

godinama još se igraš igračkama.“„Ma ostavite se toga, gospođo Grinavej.“„Jesi ti neko dete? Hoćeš ti da ti ja donesem valjane

igračke? Da sam doživela da vidim dan kada, hej.“Aleks ju je isključio.Luis se nasmejao i vratio da gleda beskrajne

fudbalske utakmice na lebdećem TV ekranu. TV ga jesledio dok je lutao po brodu i jeo žitarice iz činija.Aleks ga je čuo kako povremeno drekne: „Da!“ kada bineko dao gol. Aleks je više voleo da sedi u brodskojkuhinji i fiksa se kafom. To mu je bio jedini preostaligreh. Isprobao je sve drugo i otkrio da ne može dakontroliše ništa. Sada se navukao na espreso.

Povremeno su plivali po gravitacionom bazenu, podogromnom kupolom zvezda, a onda bi sedeli u sauni inabacivali se s nekoliko ideja za komediju, tačka ukojoj bi se Karlton uključio i počeo da hvata beleške.Skidao je te ideje dok su spavali, zbunjujući svojuplavokosu glavu satima oko toga šta su radili. Zbogčega su mislili da su žabe smešne? Zašto su se uveksmejali kada bi izgovorili: „Sise?“ Šta je tačno bilotoliko urnebesno u ispuštanju gasa iz zadnjeg delautrobe? Karltonove oči – zaštitni znak, jedno zeleno,jedno smeđe – napeto su se usredsređivale naproblem komedije i na osnovno pitanje: Šta li je to zaime sveta?

Njegov prvi pristup razmevanju humora bio jelingvistički. Da li je komedija, pitao se, prepoznavanjedvosmislenosti i klopki imanentnih govoru? Pročitaoje da je komedija poslednja stvar koju naučite unekom jeziku. Anri Bergson je rekao da ako želite danasmejete Francuza, morate znati njegov jezikunatraške, ali Karlton je znao francuski unatraške; bioje kompjuter, bio je čak u stanju i da govori francuskiunatraške, pa to ipak uopšte nije pomagalo. Znao je tozato što je pokušao da govori francuski unatraškekuvaru u francuskom restoranu, koji ne samo da senije smejao, nego se veoma naljutio i izbacio ga. Takoda se nije primakao razumevanju na šta se smejuFrancuzi. Hvala bogu da nije probao nemački. Čak je i

u engleskom za kompjuter teško da razazna kada jeneko smešan. Na primer, uzmimo prosto pitanje: „Dali ti se operativni sistem obično podiže ili pada?“ Sad,to za kompjuter ima samo jedan skup značenja, ali zaljude postoje sve moguće vrste sekundarnih značenja,koja u velikoj meri imaju veze s insinuacijama okoparenja i koja vrebaju iza reči. Tu odjednom imaterazliku između ljudskih bića i mašina. Kompjuterimanije lako da opaze insinuaciju. To je kao Karltonovproblem s ironijom. Kako može jedan kompjuter darazazna ono što ljudi instinktivno razumeju izkonteksta onoga što je rečeno? Kao što to Karltonlično izražava u značajnom odeljku: „Kompjuteri nekake, prde, jebu ili se smeju i nisu u stanju dadetektuju ironiju. To su onda karakteristike po kojimase ljudska vrsta razlikuje.“

Toliko je dospeo u svom razmišljanju kada mu jeblago zujanje reklo da se približavaju Novom Sidneju,velikom stenfordskom torusu u jupiterijanskomsistemu.

NOVI SIDNEJ„Imate li kriminalni dosije?“

„Bože blagi, nisam imao pojma da se to ovde jošzahteva.“

Britanski vic o ulasku u Australiju

Uvođenje broda u luku posle višemesečnog lebdenjabez ičega bliže od 70.000 milja podseća na udevanjeigle posle prelaska Antarktika. Za dva meseca nisu čakni nazreli drugi brod. Sada se ogromni Torus u oblikuđevreka okretao pod njima, dok su stotine malihletelica zujale oko njegovog pristaništa. Pažnja im sesmesta usredsredila na Princezu Dijanu, čudovišnoveliki brod za krstarenja po Sunčevom sistemu,predvodnika Keplerove flote. Bio je to najgigantskijibrod za krstarenje koji su ikada videli. Protezao se nagotovo tri milje, potpuno brišući njihov vidik premaJupiteru. Iz njegovih raznoraznih ulaznih dokova malibrodovi vezli su unutra i napolje, skupljajući putnikeda ih prevezu na obalu. Njegova masivna veličinaznačila je da ne može da se priveže ni za jedan dok, anjegovi narandžasto obojeni čamci služili suistovremeno kao čamci za spašavanje i taksiji. Bio jeto kruciformni brod za krstarenja, što je tehničkinačin da se kaže da je u poprečnom preseku bilo uobliku slova X, sa četiri masivna kraka, svaki od njihpokriven neverovatno velikim terasama, oblik koji jegarantovao najveći broj spoljašnjih kabina koje suobezbeđivale stanovnicima zapanjujući vidik naMlečni put. Tamo gde su se četiri kraka presecala,Aleks je mogao da vidi zabavne parkove i igrališta sljudima koji su plivali, igrali golf i džogirali. Upravo se

spremao da ponese 10.000 putnika na trogodišnjekrstarenje po planetarnom sistemu. Luis se nadao barjednoj velikoj predstavi na brodu, možda čak istalnom ugovoru.

„Ali to je leteći gerijatrijski dom“, pobunio se Aleks.„Ko drugi ima vremena da leti po Sunčevom

sistemu?“Bila je to dobra poenta. Koliko god da je Sunčev

sistem privlačan, ipak treba dve godine da se obiđe.Vremešne dame privlačio je most, mladi muškičlanovi posade i želja da vide više od Sunčevogsistema u kome su rođene, pre nego što budureciklirane kao ugljovodonici. Maskroft i Ešbi prošlisu njihovu elektronsku audiciju pažljivo editovanomtrakom svojih predstava s kojih su grublji deloviAleksovih dijaloga obzirno eliminisani. Sada su sesuočili s intervjuom s brodskim menadžeromkrstarenja, gospođom Džonston, koja je bilalegendarna među izvođačima i agentima kao damaaždaja opako loše volje. Pošto je Princeza Di bilaogromna i konzumirala toliko mnogo zabave međusvoje četiri džinovske palube, bio bi to otvoreni pozivkoji bi privukao stotine zabavljača u Novi Sidnej.

Prošli su nizove obrtnih vrata na džinovskojdvostrukoj vazdušnoj komori koja je razdvajala nivoeza parkiranje od površine Novog Sidneja. Tu su bilimurali s kengurima i krokodilima i ogromne oker

slike australijskih pustara između džinovskih oglasaza koka-koalu. U dvorani za dolaske naleteli su nanisku individuu u haosu odeće neusklađenih boja, sveto pokriveno šokantnom zelenom kosom. Mala, širokacigara bila mu je stegnuta između zuba. Aleks ju jeodbacio tako da je poletela.

„Hej, pažljivo brate“, reče individua, nimalouznemirena zbog sudara.

„Auf, svetog mu sranja, to si ti.“Bio je to Buper, jedan od luđih komičara iz Kola. Bio

je ekstreman čak i po standardima alternativnekomedije i poznat po tome što je posezao za izuzetnoopasnim oblastima u komediji (kao što je, recimo,podmetanje požara u orkestar, što je obično no-no).Van scene bio je najblaži i najpitomiji čovek, ali napozornici je divljao. Ova transformacija uvek jezapanjivala Karltona, koji nije mogao da poveruje daje taj stidljivi mladić tihog govora onaj blebetavilujkan koji je gazio pozornicom i pljuvao otrov. Ali biloje to često tako sa zabavljačima. Stidljivi su bili onikojih se trebalo paziti.

„Hej, drugar, šta ima?“ reče Bu, otresajući sa sebeprašinu i grabeći Aleksa u medveđi zagrljaj. „I ti siovde zbog zova za marvu?“

„A i ti?“ upita Aleks.„Znaš me, čoveče, ja cvetam na odbijanjima.“ Bila je

istina da je imao otprilike isto toliko šanse da ga

rezervišu za brod za krstarenje koliko i striptizeta uVatikanu, ali on je voleo izazove i bio je optimistapreko svake mere. Govorio je Aleksu o svojimposlednjim poduhvatima na jeftinom nedeljnomugovoru na Cezarovom falusu, noćnom klubu koji segraničio s burdeljom.

„Oh, čoveče, nemaš pojma koliko je to nisko bilo. Nezezam te, izbegavaj ga kao kugu.“

„Mehaničke kurve?“„O da, jašta, ali one su bar bile inteligentnije od rulje.

Bilo je toliko jeftino da je uprava ponudila da mi platipušenjem.“

„A ti si odbio“, reče Luis sarkastično.„Naravno. Kako bih platio svog agenta?“Bio je brz, bez pitanja. Izvadio je holografsku

fotografiju dve bundeve s očima i kosom išargarepama umesto noseva.

„Jesi li video moju decu?“ nasmejao se on.Bio je to njegov standardni geg.„Pa, barem liče na tebe“, reče Luis.„Stativa“, reče Bu, ni najmanje uznemiren time što

se geg okrenuo protiv njega.„Hajde, Aleks, imamo ozbiljna posla.“ Luis nije imao

vremena za Bua. Smatrao ga je nevaspitanim, anjegovu komediju uvredljivom.

„Samo nastavi da uzimaš purgativ“, reče mu Bu

veselo. „Možda se jednog dana malo opustiš.“„Ma šta to vidiš u njemu?“ upita Luis kada su stali u

red da uđu na teritoriju.„Smešan je“, reče Aleks.„Nije smešan, samo je prost.“„Dopada mi se“, reče Aleks. „Ume da rizikuje.“„Pa, nema rizika da će njega angažovati“, reče Luis.Iznad njihovih glava putnike u dolasku dočekivao je

gigantski 3-D ekran s ogromno uvećanim crtama diveBrende Vuli. Ona je bila ona pevačka senzacija sistemasrednjih planeta i tako je bilo gotovo trideset godina.Sada je, avaj, zalazila u ono opasno doba poricanja kodženskih zvezda koje je Aleks zvao „sindrom Petra Pan-lačinke“, gde se mladost zamenjuje šminkom. Unjenom slučaju šminku je mogao da nabaci zidarfasader, jer na džinovskom ekranu s njenim ustimarastegnutim za visoku notu to nije bio prijatan prizor.

Aleks, Luis i Karlton ušli su u dvoranu za dolaske ipripremali se da prođu carinu kada su videli kako Budiže pogled prema slici Brende Vuli i skače unatrag uodglumljenom užasu.

„Pazite“, dreknu on, pokazujući na ekran. „Lik koji jeurlao.“ *

* Parafraza naslova poznate filmske komedije Džeka Arnolda „Miš kojije urlao“ (prim. prev.).

Zatečeni, carinski službenici digoše poglede, nekiod njih automatski su posegli za bezbednosnim

pojasevima. Ponovo su se okrenuli ka Buu kada sushvatili da se šalio.

„Hej, drugar“, reče jedan gnevno, „pazi na jezik, mitu damu volimo.“

„Oh, izvinite“, reče Bu, „greškom sam pomislio daste ljudi od ukusa.“

Nastala je ružna tišina.„On je komičar“, reče Karlton. „On izgovara čudne

stvari da bi bio smešan. To je bila šala. Pokušaj dabude smešan. Uparivanje suprotnosti da bi se izazvaofizički odziv radosti kod slušaoca.“

Piljili su u njega.„Komedija, znate“, reče Karlton. „Duhovitost.

Sprdanje. Farsa. Burleska. Kalambur. Slapstik.Zaokupiti na prihvatljiv, prijatan ili zabavan način,izazvati smeh ili smešak pružanjem zadovoljstva.“

„Hvala, ipak znamo šta je to komedija“, reče oficir,ne dopuštajući da ga smekšaju. „Je li to vaš limenitip?“

„Da“, reče Aleks. „Malo je neobičan.“„A je li ovaj drugi s vama?“ reče agent i pokaza na

Bua.„Definitivno ne“, reče Luis.„E pa bolje neka se pripazi. Mi ovde ne volimo takve

viceve. Mogao bi da se povredi.“„Poruka primljena, oficiru“, reče Aleks. „On

poprilično vremena nije video prave ljude.“On odgura napred Bua koji je odbijao da odustane i

nastavljao je da gleda ka Brendi Vuli na ogromnomekranu, krsteći se i mrmljajući.

„Hvala, bajo“, reče Bu Aleksu kada su prošli udvoranu za dolaske. „Pretpostavljam da je boljepostaviti se na svoje mesto nego biti izbačen.“ On spuno ljubavi prošašolji Aleksovu rđastu kosu, pljesnumu kosku i krenu lakim korakom premabezgravitacionoj šoping zoni koja je počinjala da sepuni bakicama koje su lebdele okolo i kupovale.

„Mislim da ću malo da proverim dućan s dimom“,reče on umesto pozdrava. „Vidimo se na stočnojpijaci.“

„To govance“, reče Luis prezrivo.„Okej je on“, reče Aleks.„Je li? Otprilike smešan kao crkotina.“„Nekim ljudima se dopada“, reče Aleks.Luis okrenu preteče smeđe oči prema njemu. Ohoh,

bolje menjaj temu, pomisli Aleks. Luis nikada nijenaprosto puštao stvari da prođu. „Bolje da brzonađemo taksi, brod za krstarenje istovaruje se.“

Luis baci pogled prema redu bakica koje su mahaletorbama za robu i odlučno pođe pravo prema njima.

„Bolje požuri, nećeš da nas na smrt izgaze.“Cičeći i podvikujući, bakice pohitaše prema

bezgravitacionoj šoping zoni.Aleks i Luis pojuriše i prestigoše grupu bradatih

sveštenika u crnim odorama prema početku reda.Sveštenici su ih besno šibali pogledima dok su segurali u jedini taksi.

„Ma ko su ti?“ reče Aleks.„Oh, naprosto neka religija koja mrzi žene i brijače“,

reče Luis.„Zašto?“ reče Karlton veoma čudnim glasom. „Zbog

toga što briju noge?“Obazreo se trijumfalno kao da očekuje neku

reakciju. Njih dvojica pogledaše jedan u drugoga,zbunjeni.

„Da li je to bilo smešno?“ upita Karlton.„Ne“, reče Aleks.

MARVENI POZIVOdmah mogu da kažem da li su moja vrsta ljudi. Jer mi

stvarno tražimo određeni tip.Gđa Džonston, upravnica izbora zabavljača, Keplerova flota

Torus Stenford je ogromni, obrtni đevrek koji sepolako vrti u svemiru i centrifugalnom silom stvarauslove koji podsećaju na gravitaciju. Zamisliteunutrašnjost cevi; prema napolje vidik puca prema

Galaksiji koja se polako okreće, noćno nebo istačkanozvezdama stalno u rotaciji, ali s unutrašnje stranemožete videti kako vam se iznad glave vrti prekastrana grada.

Taksijem su doleteli do unutrašnje ivice. Bio je tomehurasti taksi koji je pružao zapanjujući vidik premaluci Novog Sidneja koja se iskrila na Suncu pod njima.Visoko nad njihovim glavama prostirao se centargrada. Samo Sunce ovde je bilo mnogo blistavije negonapolju kod Saturna, iako i dalje samo četvrtinu oneveličine kakva se vidi sa Zemlje.

„Najbolje mesto na svetu, Novi Sidnej“, rečemehanički taksista kada su sleteli na vrh visokezgrade. „Božji grad.“ Govorio je s nazalnim prizvukomtipičnim za koloniju.

„Meni izgleda kao krofna“, reče Luis suvo.„To je torus, bajo, a ne krofna“, reče taksista.„Ah, šteta“, reče Aleks. „Nema džema.“„Vrlo smešno“, reče taksista kada su mu platili i

krenuli prema nizu liftova.„Siguran sam da nije bio u stvanju da stvarno ceni

taj vic“, reče Karlton ozbiljno. „Mislim da zna da stebili duhoviti, ali nije stvarno uspeo da razume.“

„Stvarno?“ reče Luis. „A šta ti o tome znaš?“„Luise, dušo“, reče Aleks, „Hajde da se ne brecamo

na Limenka sada kada smo stigli u Oz.“„Sve je u redu“, reče Karlton. „Luis je verovatno

nervozan zbog audicije. Savršeno prirodna ljudskareakcija pošto vam je šansa za uspeh manja od 8.273procenta.“

„Hvala za poverenje“, reče Aleks.„Nema na čemu“, reče Karlton, kome je ironija

izmakla kao i obično.„Bardan, baje i dobro došli u Keplerove kule“, reče

lift mehanički onim neobičnim tvrdim australijskim r.„Sprat 400. Drž’te se.“

Vinuli su se naviše. Mjozak je glasno svirao dok suse vozili.

„Ah, menuet u H“, reče Aleks.„Zar ne volite mjozak?“ reče lift.Vrata skliznuše u stranu i otvoriše se, istovarivši ih

u pozlaćenom art deko svetu.„Do viđenja“, reče lift. „Hvala što ste izabrali lift B.

Želim vam superiška dan.“Iza dvostrukih vrata apartmana 400.000 platinasto

plavokosa recepcionerka sedela je za deskom i čitalaknjigu. Jedva da je digla pogled kada su ušli u sobu.

„Gospođa Džonston“, reče Luis. „Imamo zakazano.“„Nije on gospođa Džonston“, reče Aleks

predusretljivo. „To je ona koju želimo da vidimo.“Ona im uputi pogled koji je govorio „ne zezajte se sa

mnom“ i uperi olovku u druga vrata.„Tamo unutra“, reče ona.

„Samo sam se šalio“, reče Aleks.„To su Maskroft i Ešbi“, reče Karlton predusretljivo

recepcionerki. „Komičarski duet.“„Briga me ako su i Ajnštajn i Habl, ima tamo da

čekaju.“„Ajnštajn i Habl. Slavni duet komedijaša“, reče Aleks

i uđe u čekaonicu.Gomila ljudi nakratko diže pogled.„Ej, brate, šta vas je toliko zadržalo?“ Bio je to Bu.„Kako si stigao ovamo tako brzo?“ upita Aleks.„Otišao peške pravo napred i uhvatio šatl. Brže je od

taksija. I jeftinije.“„Hvala što si podelio to znanje“, reče Luis.„Nadam se da ne marite, stavio sam vas kao

reference.“„Za šta?“ upita Luis„Za fudbal, šta misliš. Moj karakter.“„Tvoj karakter?“„Aha. Formalna stvar, znaš. Trebalo im je da znaju

ko će me pokriti u slučaju štete od požara i takvihsranja.“

„Štete od požara?“„Dešava se. Imam dosije. Hteli su neku garanciju.“„I ti si izabrao nas?“ reče Luis zapanjen. „Ne, izabrao

sam tebe“, reče Bu Luisu, „na konto toga što si takvavrla guzica i jedna stvarno fina časna i poštena

osoba.“„Baš lepo“, reče Luis.„Ja bih rado ispunjavao fuknkciju garanta za ovog

našeg prijatelja ovde“, reče visoka, rumena figura kojaje sedela pored Bua u otrcanom trodelnom odelu odtvida s ružičastim karanfilom za reverom, „ali, avaj,neki su se pačali u pitanja moje časti. To su nitkovi,gospodine moj, to su nitkovi, budale inepoštenjakovići.“

„Jeste li se upoznali s Čarlijem?“ upita Bu.Džentlmen o kome je bila reč diže se na noge, skloni

široki šešir s glave u znak pozdrava, ekstravagantnose nakloni, ponudi im holografsku posetnicu i sedeteško dišući.

„Čarls Džej Braun, Kosmički menadžment, vama nausluzi. Možete me dobiti na te brojeve u bilo koje dobadana ili noći. Otvoreni smo u svaki čas, nikada nezatvaramo.“

Njegova duga, srebrna kosa bila je ispruganaplavom, ali da li od farbe, prirode ili nikotina, bilo jeteško reći. Lice mu je bilo poput stare mape Marsa, smnogo linija i mrlja urezanih u crveno.

Doba mu je bilo teško smestiti, negde izmeđupedesete i šezdesete, a oči su mu bile svetle i budne,gledale su zainteresovano ispod ogromnih obrvacrnih poput bubašvaba.

„Šta je to, do đavola, Kosmički menadžment?“ upita

Luis.„Rukovođenje karijerama komičara, profesionalni

saveti svih vrsta, posao, porez, žene, devojke,abortusi, razvodi, sudski procesi, rentiranje kola,prehrambene usluge i masaža. Sve sređujemo zapukih dvadeset procenata.“

„Dvadeset procenata!“„Spreman sam da razmotrim petnaest.“„Zar nije nešto“, reče Bu. „On mi je novi menadžer.“„Naš mladi prijatelj g. Buper mudro se složio da

prihvati moje profesionalne savete u vezi sa svojomkarijerom.“

„A ti si ga savetovao da se penzioniše?“ reče Luis.„Ne nadaj se“, reče Bu.„Njegov humor jeste donekle jedak, složiću se s

vama, ali pruža uživanje mladima, a oni su, gospodine,budućnost, a budućnost je moj posao.“

„Priča kao rečnik, zar ne?“ reče Bu.Čarls Džej Braun diže obrvu, pa je odmeravao Bua

kao što bi neko gledao imbecilno dete. Zadovoljantime što je dete mirno, on okrenu pažnju Aleksu.

„Slučajno, ukoliko ijednom od vas dvojice gospode unekom času zatreba predstavljanje, biću najsrećniji davas posavetujem. Proveo sam životni vek zalivajućibašte duha i žanjući nagrade sa žetve radosti u njihposejane.“

„Da li ovaj uvek tako govori?“ upita Aleks.„Nekada je bio propovednik“, reče Bu ponosno.„Avaj, gospodine, nesrećna naklonost prema boci

kombinovana sa slabošću prema mlađim ženskimpripadnicima pastve uzrokovala je moj pad. Bila je tonesreća koju je grešno iskorišćavala ona najnižaštampa. I Hrist lično bavio se prostitutkama igrešnicima.“

„Ali ne baš tako prsa u prsa, Čarli“, reče Bu.„Poenta prihvaćena, dragi dečko. Ali laskam sebi da

je gubitak za crkvu bio dobitak za komediju. Mogu lida vas ubeležim kao zainteresovane klijente?“

„U pacovskoj guzici“, reče Aleks.„Verujem da su takvi uslovi prihvatljivi za g.

Brauna“, reče Bu „Dajte pacova na pranje i pošaljitemu ga u sobu.“

„Bez sumnje ste momentalno u potpunostizastupljeni. Ukoliko, međutim, promenite mišljenje,biću presrećan da vam ugodim.“

„Hoćete li, gospodo, mooulim vas da sednete i ćutkečekate. Moramo mnogo da prođemo toga“, rečerecepcionistkinja ledeno.

„Izvinite, gospo“, reče Aleks.„Ta ima metlu u dupetu“, reče Bu glasnim

pozorišnim šapatom.Prošlo je pola sata. Bilo je kao u lekarskoj čekaonici.

Bu je stalno hvatao Aleksov pogled. S vremena navreme ukusno odevena sekretarica s beležnicompojavila bi se na vratima i prozvala ime ili dva.

„Mislim da ih sigurno ubijaju“, reče Bu. „Primećujeteda ulaze, ali se nikada ne vraćaju.“

„G. Buperu“, reče recepcionistkinja koju je najzadizdalo strpljenje, „hoćete li, molim vas, da tiho čekate,ili ću biti prisiljena da vas prijavim gđi Džonston.“

„Hej, kako to da uvek budem ja?“ zakmeča Bu.„Zato što jesi uvek ti“, reče Luis. „Imaš raspon pažnje

desetogodišnjaka.“„Hvala“, reče Bu prijatno.„Pleme Robinzonovih?“ pitala je uredna mlada

sekretarica i upitno se obazrela po sobi. Grupa odčetvorice vrlo mladih ljudi u drečavoplavim odelima isa zapanjujućim afro-frizurama ustade i krenu premavratima kao jedan.

„Rasturite ih, momci“, reče Bu. Prošlo je joščetrdeset minuta.

„Ovo je sranje“, reče Bu kmečavo. Nije mogao da seskrasi. Neprekidno je grickao malu, debelu cigaru ivrpoljio se na svom sedištu.

„Jesi li ikada probao da čitaš?“ upita Luissarkastično.

„Nekada sam imao jednu knjigu. Pročitao je.Dovršio. Jaka stvar“, reče Bu.

„Čitanje, gospodine, jeste najdivniji dar od bogaljudima“, reče Čarls. „Ono osvežava dušu. Oporavljaduh. Stimuliše čula i prosvetljava um, ispiraunutrašnjost čovekovu u bujici metafora, kupa biće utoplim vodama reči. Pa, čitanje je upravo neprijateljđavola, gospodine, i reći ću vam...“

Ali nikada nije stigao da dovrši propoved jer u tomtrenutku vrata su se otvorila i sekretarica jeobznanila: „Maskroft i Ešbi“ nikome posebnom.

„Stoj“, reče Bu i skoči na noge. „Ja sam bio pre njih.“„Oni su prozvani“, reče sekretarica. Na usnama

recepcionistkinje pojavio se blagi smešak trijumfa.„Kako ti se to dopada“, reče Bu Čarliju.„Budite kao drevni hrišćani dok su ih bacali pred

Rimljane, gospodine. Budite stoik u svim stvarima,preklinjem vas.“

Bu sleže ramenima. „Hej, nemam ja kuda da idem.“„To ti je sigurno“, reče Luis.Dok je Luis prolazio pored njega, Bu glasno prdnu

usnama o svoju nadlanicu.Luis zavrte glavom i pusti to da prođe. Sledili su

sekretaricu prema otvorenim vratima.„Srećno sa tim starim materijalom“, reče Bu upravo

dovoljno glasno dok su ulazili.„Kunem se da bih mogao da ga ubijem“, reče Luis.„Ništa nije time mislio“, reče Aleks. „Hajde.

Usredsredi se.“Posle dvadeset minuta sve je bilo gotovo.

„Obavestićemo vas“, reče sekretarica i isprati ihnazad kroz čekaonicu.

„Oh-oh, loš znak“, reče Bu, iznenađeno digavšipogled. „To što se vraćate ovuda definitivno nije dobarznak.“

„Kada?“ upita Aleks.„Kada šta?“ reče sekretarica, iskreno zbunjena.

„Kada ćete nas obavestiti?“Reagovala je kao da to nikada ranije nije čula. „Oh,

shvatam.“„Ma to ti je samo oproštaj, baćo“, reče Bu. „To je kao

kad joj se zahvališ pošto joj ga uvališ. Ništa to neznači.“

Sekretarica ga je ignorisala. „Objaviće rezultate zasat vremena. Tada možete da se vratite. Ima dole nizstepenice kafić ukoliko biste da sačekate“, rekla je idodala kao da joj je naknadno palo na pamet: „razumese, uvek možemo da pozovemo vašeg agenta.“

„E, ta joj je dobra“, reče Bu. „Njegov agent umro jeod neuhranjenosti.“

„Vratićemo se“, reče Aleks. „Voleli bismo da znamo.“„Šta ste im dali? Jazavce u svemiru? Glodarski

rodeo?“„Odigrali su komad o skakutavoj bolnici koji je bio

urnebesan“, reče Karlton.„Oh ne, ta stara stvar o skakutavoj bolnici“, reče Bu

Luisu. „Zadivljen sam. Fizička komedija u tvoje doba.“„Oh, mani se“, reče Luis iznervirano.„Je li bilo smeha, Aleks?“ upita Bu.„Jedan od njih je kinuo“, reče Aleks.„Kijanje nije loše na audiciji za komediju. Ja bih

prihvatio i podrigivanje ako je u pravi čas. Hvala štoste ih zagrejali za mene.“

„Slomi noge“, reče Karlton.„To ti je nogu“, reče Bu.„Nemoj samo da se zaustavljaš na nogama“, reče

Luis i iziđe.„Stativa“, reče Bu bez zbunjivanja.„Hoćete li, molim vas, da odložite tu cigaru“, reče

recepcionistkinja.„Nije upaljena“, reče Bu.„Ovo je planeta bez duvana.“„To je pomoćno sredstvo. Koristim je u svom

nastupu.“„Onda, molim vas, umetnite je u odgovarajuće

mesto kada vaš nastup počne.“„Jedan za recepcionistkinju“, reče Čarls Džej Braun,

okrećući stranice svog trkačkog formulara.„Nekim ljudima glave su nabijene u njihove

sopstvene guzice“, promrmlja Bu.

KETINe verujem da postoji ijedna tema

koja ne može biti smešna.Piter Kuk

„Pitaj me koja je tajna komedije.“„Koja je tajna...“„ Pravovremenost.“Da, svi smo čuli taj štos. Ali tajna komedije je tuga.

Turobnost. To je igra za mlade. Samo mladi imajudovoljno moralne sigurnosti da vide kakve stvari jesui kako se to razlikuje od onoga kakve treba da budu.Gnev komedije je za mlade. Starost smrdi. Sa starošćudolazi ambivalentnost, nesposobnost da se višedoživljavaju šokovi zbog stalnih životnih razočaranja.Ja sam profesor mikropaleontologije na UJSAT-u, starčetrdeset i četiri godine, koji se navukao nazaluđenicu za biologiju staru trideset i kusur godinakoja me dovodi do ludila. Meni ne pričajte o gnevu.Svaki dan zaglavim proučavajući sranje kasnogdvadesetog veka, a ona je tamo negde po žurkama.Moram da sedim i čitam o svim tim jadnim krelcima spočetka dvadeset i prvog veka, čitav novi milenijumupravo svanjuje, a oni nose kape unatraške. Dve

hiljade godina civilizacije, a oni šetaju okolo simenima proizvođača ispisanim spolja po odeći.Nemojte me zasmejavati. Mi smo samo tanki slojevikamena na kraju. Sedimentarno, dragi moj Votsone.

Hvala Hristu za Karltona. Moja tajna. Moja životnacrta. Izumitelj antivica. Ne zezam vas. On je postuliraokategoriju stvari koje vas ne zasmejavaju i nazvao ihantivic. Postojale su stvari koje su smešne i stvari kojenisu smešne. Stvari koje nisu smešne nazivao jeantikomedija. Nevolja je bila u tome što su se te stvaristalno premeštale. Stvari mogu biti i smešne i ne,zavisno od konteksta. Nije mogao da nađe ništa što bibilo smešno samo za sebe i ništa što nije moglo dabude povremeno smešno. Zbunjujuće. Definisao je iantikomiku. Primetio je da su i Luis i Aleks mrzeliodređene komičare. Prezirali ih. Nisu mogli da ihpodnesu. „Naprosto nisu smešni“, govorili su. Ovo gaje u potpunosti zbunjivalo, pošto su ti komičari čestobili veoma uspešni i izvlačili su silan smeh iz publike.Kako mogu da dobiju smeh, a da istovremeno ne budusmešni? Radio je danima postulirajući nešto što sezvalo antismeh pre nego što je shvatio da jejednostavno reč o prostoj staroj ljubomori. Aleks iLuis bili su zavidljivi.

Trenutno on radi na biologiji komedije. Ozbiljno.Proučava genetsku sliku komike. On sumnja da postojikomedijski gen, nešto nasledno, skriveno negde u

njihovom autoimunom sistemu. On ukazuje na to daje ljudska DNK toliko dug da bi, kada bi bilo mogućeda se DNK bebe rastegne u jednu nit, rastojanje bilozapanjujuće: petnaest puta kružna tura izmeđuPlutona i Sunca. Negde u tih milijardu milja genetskogmaterijala lako bi mogao da se krije gen komedije. Alikako ga naći? On nejasno sanja da identifikuje taj gen iubaci ga u laboratorijskog pacova. Prvi svetski mišsolo komičar. Baš je vrisak, je l’ da?

U kafiću je bila gužva. Ostavili su Karltonauključenog u punjač baterija.

„Stvarno mi nije potrebno dopunjavanje, baterije sumi u redu“, pobunio se on.

„Bolje opreznost nego kajanje“, reče Luis.Dograbili su sto pored prozora i naručili dve kafe.

Aleks je nervozno lupkao nogom. Jedva je mogao da seuzdrži dok je dugački Luis ubacivao udove za sto.

„Pa šta misliš, kakvi smo bili?“ upita on istog časakada su seli.

„Pa...“ reče Luis, zagledan u noge kelnerice.„Ne valja, ha?“„Nisam to rekao.“Aleks se ozari.„Nisam rekao ni da smo bili dobri.“ Gledao je kako

Aleksovo lice u trenutku pada, a usta mu tonu upreokrenuto „U.“ Ličio je na masku tragedije.

„Aleks, nije bilo toliko loše.“„Znači misliš da imamo šanse?“ Lice mu se ponovo

ozarilo.Čoveče, tip je stvarno nestalan, pomisli Luis. „Aleks,

nikad nisi načisto s audicijama. Ponekad misliš da siim se dopao, pa otkriješ da su te apsolutno mrzeli.Drugog puta igraš za dvadeset minuta tišine, a onijedva čekaju da te uposle.“

„Znači, misliš da smo još živi?“„Naginjemo, pretpostavljam. Rekao bih da

definitivno imamo šanse da se onaj idiot Bu nije svevreme mešao. Ako misle da smo s njim, mrtvi smo.“

Aleks ode u potrazi za činijom šećera. Kafa je bilanjegov izbor otkako je prekinuo s alkoholom, ali ju jevoleo dobro napunjenu šećerom. Provukao se poredtoplog ženskog tela u džemperu od kangore.

„Oh, pardonnez-moi“, reče svojim lažnim kempfrancuskim naglaskom. Pružio je ruku za šećer iokrznuo je. „Obožavam kangoru, draga“, reče svojimdubokim talula šoping glasom. „Prosto da umreš zanjim. Pola kengur, pola angora, to je džemper u komeprosto skačeš.“

Okrenula se i video je prvi put. Tamna kosa, lepolice, smeđe oči, pune usne, visoke jagodice, gotovoslovenske, previsoka za njegov ukus, ali, oh, kako jedisala. Bila je i oblikovana, duge noge, glatki udovi;izgledalo je kao da joj telo svetli iznutra, a vunasti

džemper od kangore laskavo joj se pripijao uz obline.„Čekaj čas, čekaj čas“, reče Aleks njušeći vazduh,

„Miris je poznat, ali oblik mi izmiče. Neće biti da sižena, je li?“

„Mogla bih biti“, reče ona. „Čekaj časak, odmah ću daproverim.“ Posegla je u džemper i opipala.

„Oh-oh, sise, da. Jedan od izdajničkihrazotkrivajućih znakova. Žena definitivno.“

„Mariš li ako potražim i drugo mišljenje“, reče Aleksi pruži ruku prema pljeskanju po nadlanici za koje jeznao da će ga zaustaviti. Ono nije došlo. Ostao je srukom zamrznutom mlitavo na pola puta premanjenim grudima, nemajući sasvim živce da ide dokraja.

„Zec, je li?“„Tako je. Pola čovek, pola zec.“„Ali ne samo pola od smešnog, Aleks. Ćao, ja sam

Keti Valas.“„Poznaješ me?“„Baš sam gledala traku tamo gore. Skakutava

bolnica. Baš smešna stvar.“„Misliš?“„Zasmejao si me.“„Oh, hvala ti, bože“, reče Aleks zagledan nagore.„Uvek pričaš s njim po javnim mestima?“„Samo po kafićima“, reče Aleks. „Vidiš, on je lud za

kofeinom. Zavisnik od brzine svetlosti. Još od velikogpraska, treba mu sve više i više energije.“

Smeh joj je bio otvoren i iskren.„Znači, ti si s Keplerovom firmom za krstarenja?“„Tako je.“Aleks nije mogao da poveruje u svoju sreću. Imao je

najveći osmeh na licu.„Odabir zabavljača?“„Ne baš.“ Bacila je pogled preko ramena i jednu

sekundu bila je namrštena. Onda se opustila inasmešila, stavila mu ruku na mišicu i rekla dovoljnoprijatno: „Izvini me, moram da obavim poziv.“

„Mogu li s tobom?“„To je zov prirode.“„Volim prirodu.“„Onda bolje da je pustimo da ide svojim tokom.“Protisnula se pored njega tako blizu da je mogao da

je udahne i krenula prema toaletima. Na pola putapreko kafića bacila je pogled nazad. I dalje ju je gledao.Mahnula mu je malo.

„Ko je to bio?“ upita Luis.„Oh, naprosto neko“, reče Aleks.„Slatka je.“„Jeste, baš slatka.“

USPEHRazlog što ima toliko malo žena komičara jeste taj

što toliko malo žena može da podnese da im se smeju.Ana Rasel

Zbog čega smeh daje moć muškarcu, ali ugrožavažensko? Da li to ima veze s time da se ne treba smejatina penis ili erekcija ima da se sroza? Šta je to uopšte uvezi sa ženama i humorom? Zbog čega ga smatrajutoliko pretećim? Zbog čega se muškarci nikada nehvališu: „Imam tu damu sa sjajnim smislom zahumor“? Inače to nisu moja pitanja. To su stvari koje jeKarlton pitao sebe kada je video kako Keti Valasnapušta kafić. Prisluškivao je, naravno. Ne možemo damu zamerimo – to mu je bio posao, a napravio je ineke njene sjajne snimke, koje tek što sam skinuo smreže. Moram da kažem da je ona jedna đavolskizgodna dama. Vidim zbog čega je Aleks bionokautiran. Mnogo bolja nego moja Moli. A opet, janisam slavni komičar, zar ne? Nemojte pogrešno dame shvatite, Moli ne izgleda loše. Pretpostavljam dabiste mogli da kažete da malčice deluje kao faćkalica.Ima nešto očigledno u vezi sa njom, neki nagoveštajparkirališta s prikolicama, ali opet, ona i jeste odatle.Pretpostavljam da biste rekli da je prljava plavuša,ima tu vrstu izgleda onako na štrafte. Najpre sam jevideo u jednom ostriga baru. Bila je to požuda na prvi

pogled. Pomislio sam, uh, ćao, ko li je to sad? Smejalase za barom, u grudnjaku koji je izdizao sise, bluza jojje bila previše otvorena, a suknja ne veća od širokogpojasa. Nosila je pojebime čizme. Sva svetlucava iplastična u crnom. To ga je doteralo do duvara zamene. Dobre noge, a pružala vam je prilično pristojanvidik na njih tamo gore na prijemnom kraju, gde suupravo zaranjale pod crveni vinil. Mnogo šminke,priznajem, naročito oko očiju. Smatrao sam tada daizgleda kao prugorepi lemur. Ali sviđao mi se izazovninačin na koji vas je gledala kroz te oplavljene oči sdubokim, tamnim krugovima koji su sugestiralinedovoljno sna i nagoveštavali nemoral. Trebalo je dabudete gluvi i slepi da je ne primetite te noći.

Smatrao sam je neodoljivom.Uzeh dvanaest ostriga prošle noći, a samo četiri su

radile. To je bio naš vic sledećeg dana kada sam seprobudio s njom. Moram da vam kažem, bezhvalisanja, ti čaršavi su bili prilično prokleto zgužvani.Uzeo sam nekoliko koktela i osećao se podostanapaljeno, a sada kad razmišljam o tome, u stvari onaje pokupila mene i odvela me pozadi na vežbanje.Volela je seks, a to je uvek prijatno kod žena. U stvari,ubrzo sam otkrio da ga je volela malo previše. Našaobih je pruženu po podu s vibratorom kada bih stigaokući. „Dušo, počela sam bez tebe“, rekla bi onimnjenim hrapavim glasom. „Dođi ovamo i završi

posao.“ Posao. Tako je to ponekad izgledalo dok bihposlušno odrađivao povrh nje.

Tako da je ona devojka za uživanje, Moli, ali dalekood Keti Valas. E, ona je bila jedna dama s đavolskidobrim stilom.

Kada su se Aleks i Luis vratili u ured sat kasnije, Buje upravo izlazio. Izgledao je neizmerno zadovoljansobom.

„Dobio si predstavu“, upita Aleks.„Ne, čoveče, izleteo sam naglavačke. Mrzeli su me.“„Zamisli“, reče Luis.„A zašto su te izbacili?“ upita Aleks.„Nemam pojma“, reče Bu.„Možda nije trebalo da potpališ sto“, reče Čarli.

„Verujem da je to bilo malčice predaleko rastezanjegranica komedije.“

„Rekla je ‘iznenadi me’. Bar nisam izvadio đoku.Možda je trebalo. Ne izgleda mi kao da ih mnogoviđa.“

„Uz tebe ionako ne bi videla mnogo“, reče Luis.„Ta-da“, reče Bu i otrese pepeo sa zamišljene cigare.„Ako biste me gospodo izvinili“, reče Čarls Džej

Braun, čvrsto smestivši široku fedoru na glavu. „Imamsusret s nekim ponijima.“

„Nije on kockar“, reče Bu. „On samo voli da jebe

životinje.“Niko se nije nasmejao. Izgledalo je da je Bu od toga

dobio dodatno samopouzdanje.Čarls Braun dodirnu ivicu šešira na vratima. „Moje

najsrdačnije čestitke vama, gospodo, na predstojećemzaposlenju. Moj klijent i ja pridružujemo vam se našimnajiskrenijim željama za nastavak uspeha.“

„Šta kažeš?“ reče Aleks.„Niste znali? Imali ste sreće, momci“, reče Bu. „Na

listi ste. Čestitke.“ Nije izgledao baš toliko srećno.„Dobili smo predstavu?“ upita Luis u neverici.„Nego šta.“„Oh jej!“ reče Aleks i zaigra rumbu. Igrao je po sobi,

njihao stražnjicom i ljuljao telo, mahao zamišljenimmarakasima po vazduhu. Čak se i Luis nasmešio.

„I ko je bila dama?“ reče Bu kada se Aleks konačnosmirio.

„Koja dama?“„Ona nogata. Keti nešto?“„Bila je ovde?“ reče Aleks, a lice mu se osvetli.„Nemoj meni da prodaješ to sranje“, reče Bu. „Čuo

sam da te ona stavila na listu. Probali su daraspravljaju; ona je rekla: ‘samo tako uradite’. Staramrazolika praktično je imala napad. Šta si joj uradio?“

„Samo sam joj dao šećera.“„Pa, mora da je dijabetičar, jer je baš zalegla za

tebe.“„Pazi ti to“, reče Aleks. „Mora da je reč o mom

životinjskom magnetizmu.“„Možda bi trebalo da joj uvalim neku šećerlemu“,

reče Bu zamišljeno. „Možda tako dobijem posao.“Luis je čitao objavljenu listu: „Brenda Vuli. Čin

jedan“, reče. „Maskroft i Ešbi, Komedija s razlikom,sedam minuta.“

„Šteta što ste dobili mrtvačku rupu u prvom činu“,reče Bu. „Pretpostavljam da joj se nisi baš tolikodopao.“

„Sve dok imamo publiku“, reče Aleks.„Publika“, frknu Bu prezrivo, „to je ono što kvari

komediju.“

ČARLS DŽEJ BRAUNVećina ljudi misli, oh, Džeri Luis je smešni čovek – šta radi Din Martin?

A odgovor je: on čini Džerija Luisa smešnim.Piter Kuk

Narandžasti tender bio je nakrcan bakicama.Ritualni lov i prikupljanje lokalnih suvenira bili sugotovi za taj dan i šoperke su raspravljale o lovini:kenguri, koala medvedi, majušni punjeni emui,gipsani modeli mosta u luci Novog Sidneja i male

plastične statuete Brende Vuli.„Vidi, majušna Brenda“, reče Aleks. „Maleno je lepo,

ali u njenom slučaju nije dovoljno malo.“Vozili su se na šatlu koji je išao napolje prema brodu

za krstarenje. Ispred njih jedan postariji gospodin svelikim šeširom skenirao je X-oblik profila Princeze Didok je njihov tender klizao ispod i unutra premaogromnom glavnom tovarnom prostoru.

„Oh, srce, ne zaboravi da kucaš“, reče dramatičnodok je enormna veličina letelice postajala očigledna.

Aleks munu Luisa. „Nije li ono Buov menadžer?“Gospodin u pitanju zabaci ruke, skide šešir i glasno

izjavi: „‘Jupiter nema da pokaže ništa lepše’, kao što topesnik Vadsvort primeti, u dvadeset i prvom veku.“

Bakice zabrinuto digoše pogled prema njemu.„Oprostite mi, drage gospe“, reče svojim čudnim

deklamatorskim stilom, „čovek ne može drugo do dausklikne pred prizorom tako veličanstvenim.“

Bakice su izgledale zapanjene njegovim neobičnim,arhaičnim govorom, ali su istovremeno bileopčinjene.

„To je moj način da uskliknem u ime krasota i obiljaove veličajne Vaseljene, jer šta sam ja nego prostičovek od osećanja. Tužna je istina da mi je izražavanjetakvih raspoloženja često uzrokovalo nevolje međubezosećajnim masama, ali kada mi se osećajnostrazbudi, žalim što nema potiskivanja njenog

izražavanja. Mora da iziđe, dame, mora da iziđe.“„Šta on radi ovde?“ reče Luis.„Ali ni traga od Bua.“„Da, njega je teško promašiti“, reče Luis.„Misliš da je ona njegova zelena kosa prirodna?“

upita Aleks.„Kosa jeste. Ostatak nije“, reče Luis.Gledali su Buovog menadžera sa tri bakice.„Je li taj tip pravi?“ upita Aleks, gledajući kako im se

ovaj primiče.„A istovremeno je Buov menadžer? Kako to može

biti ozbiljno? Jedan od najkraćih poslova uUniverzumu.“

Šešir je ponovo sišao, skinut, zamahnuo je niskoispred njih i vratio se na mesto. „Dame, drage dame,dopustite mi da se predstavim. Rafael Los Lobos DosSantis na vašoj usluzi. Povremeno profesor engleskog,ponekad komparativni predavač iz mešovitih oblastiu nekoliko značajnih akademskih ustanova i trenutnogostujući profesor primenjene komedije naUniverzitetu u Novom Sidneju.“

„Mislio sam da si u Kosmičkom menadžmentu.“On se okrenu i odmeri Aleksa i Luisa ispod

žbunastih obrva, nimalo zbunjen njihovimiznenadnim pojavljivanjem. „To, kako to kažu,gospodo, beše juče. Danas je potpuno nova utakmica.

Kako je izuzetno prijatno obnoviti naše prekratkopoznanstvo.“

„S Kosmičkim menadžmentom je gotovo?“„Moja klijentela, ili klijent, kako već stoje stvari,

izgleda da ima neprirodnu averziju prema ljudima kojibi ga mogli uposliti. Tragam za načinom da popravimtu nesrećnu slabost tražeći direktnu audiciju kodvelike i dobre. Vaša gospođica Valas, rečeno mi je, ženaje koja bi mogla intervenisati u našu korist. Njenimgrudima uputiću moju molbu. Dečko je, kao što znate,bezopasan, samo mu je potrebno ohrabrenje.“

„Rekao si da ti je ime Braun“, reče Luis, pitajući sekakva li je on zapravo vrsta prevaranta.

„Moj otac, agent Vilijema Morisa savetovao me je dačovek menja ime isto onoliko često koliko i donji veš.Šta je u imenu, što reče božanski Sekspir. A neki kažuda mu je ime zapravo bilo Bekon.“

„Jeste li vi glumac?“ upita jedna od tamnoplavihkosa.

„Glumac, moi?“ reče Čarls Džej Braun. „Moja dragadamo, ja sam nekada stremio prema toj najzahtevnijojod svih uloga, ali, nažalost, nedostatak nadarenosti iizuzetan autoritet sprečili su me da sledim tuplemenitu karijeru. Ali ljudi koje gledate komičari suprve klase. Oni imaju dobru sreću da budu vašizabavljači za večeras, ukoliko vi imate tu sreću daimate karte. Ukoliko ne“, dodade on tajanstveno i

izvuče knjižicu s ulaznicama koje su delovaleautentično iz dubljih nivoa svoga kaputa, „ja samsrećni gospodin koji vam može pomoći na tom polju.“

„Šou Brende Vuli?“„Upravo dotični program.“„Pošto?“„Imam izvanredna sedišta po razumnoj ceni.“„Ti si tapkaroš?“ upita Luis s gađenjem.„Zaista se toliko gnušam te reči“, reče on. „To

predstavlja moj način da investiram s vremena navreme u buduće karijere u šou biznisu, pregnuće kojetraži veliku veštinu, barem toliko poštenu koliko uberzanskim ulaganjima, jer moram precizno ocenitijavnu potražnju prema ponudi. Dogodilo se da jevelika i dobra Brenda Vuli preterala u ponudi, ali oveslatke omladinke to ne mogu znati.“ On se okrenusvome plenu. „Dakle, dame, srele ste dve zvezdevečerašnje predstave – koliko da ih obezbedim zasvaku od vas?“

Biznis je bio žestok.„Koju ti igru igraš?“ upita Luis kada su dame bile

zadovoljne.„Moja igra, gospodine, kako ste se vi to izrazili, nije

preterano različita od vaše. Neposredna budućnostKosmičkog menadžmenta, d.o.o, koja je s ponašanjemtrenutne klijentele“ – on pročisti grlo – „klijenta,donekle nesigurna. Dok budem sledio poslove vezane

za njegovo zaposlenje, takođe ću nuditi sopstveneusluge brodu.“

„Kao šta?“„Šta zaista, gospodine? Na raspolaganju su

raznovrsne mogućnosti. Mogao bih da držim lekcije osvojim poduhvatima kao putnika, jer posetio sammnoge drevne zemlje. Dajem lekcije tangoa dosrednjeg nivoa. Časovi drame jača su mi strana, a mojgovor o detektivima kod Šekspira bio je veoma dobroprimljen.“

„Nema detektiva kod Šekspira.“„U tome i jeste lepota tog govora, gospodine. Moje

izlaganje sadomazohističkog podteksta u operetamaGilberta i Salivana nazvano je minijaturnim remek-delom.“

„Ko ga je tako nazvao?“„Ja lično, gospodine“, reče on bez srama, „a ja bar

treba da znam.Takođe sam na raspolaganju za pravnupomoć, emocionalne savete na bilo koju temu, imamlicencu da venčavam na licu mesta, sahrana mrtvihmoja je specijalna veština, a ako sve drugo omane,imam iskustva u snabdevanju hranom.“

„On je samo bezopasni lujkan“, reče Aleks dok sučekali u redu da prođu vazdušnu komoru. Njihovmajušni tender bio je progutan u spremištu PrincezeDi kao račić u ustima kita.

„Šta ako uspe?“ reče Luis. „Ne bih mogao dapreživim šest meseci na istom brodu s Buom. Moraobih da ga ubijem.“

„Neće on ovde dobiti predstavu“, reče Aleks. „Nećega pustiti na scenu s bakicama. Osim toga, još nismodobili šest meseci.“

„Ali dobićemo, Aleks, zar ne?“„Oh, da“, reče Aleks.„Osim ako neko od nas ne zajebe stvar.“„Ali jedan od nas neće da zajebe stvar, Luise.“„Nema prduckanja okolo.“„Ja da prdim?“ reče Aleks u odglumljenom besu. Ali,

znao je na šta je njegov partner mislio. Luis,komedijaš belog lica, mrzeo je kada izgubi kontrolu nasceni. Aleks, Crveni nos, to je voleo. Živeo je da biimprovizovao. Za njega ništa nije bilo toliko smešnokao prvi put kada pomisli na to. Luis je voleo da sveima utvrđeno i naučeno. Aleks bi naprosto počeo dase valja s idejom, igra se njom, baca je unaokolo. Luisbi tu nemo stajao i pušio se dok ovaj ne završi.

„Bez improvizacija.“„Dobro.“„Samo se drži onoga što smo se dogovorili.“„Okej, okej. Opusti se, važi.“Ali opušteni Luis nije postojao. Bio je rođen napet.

On strese ramena i okrenu glavu sa jedne na drugu

stranu. „Treba mi masaža.“„Meni treba trljanje celog tela“, reče Aleks, „a i to je

samo za početak.“ On baci pogled na partnera. „Hej,drugar, opusti se, dobro ćemo proći.“

„Razume se da hoćete“, reče Karlton. „Zahvaljujućigospođici Valas šanse su sada 52,67 u vašu korist.“

PRINCEZA DIKome treba keš kad ih zasmeješ?

Rendi Njuman

Sačekao ih je uniformisani paž u propisanim belimpantalonama i plavom sakou, držeći kartu s njihovimimenima na njoj.

„Zdravo, ja sam Džefri, vaš paž za danas. Dobro došlina Princezu Di, brod za luksuzna krstarenja poSunčevom sistemu“, reče on. „Ako biste mogli ovuda.“

„A kada bih mogao onuda...“ reče Aleks.„Nemoj tamo“, reče Luis.Sledili su Džefrija do kabine koja ih je čekala, popeli

se u nju, pa su jurnuli na ekspres traku širokogelektričnog putničkog transportera. Prolaznici uprazničnim odelima išli su za svojim redovnimposlovima, upućivali se prema brojnim bazenima,centrima za zabavu, ili prema tri gigantska golf

igrališta koja su zauzimala prostor između slova X.Službenici Keplerove flote u uniformama s plavimsakoima i belim pantalonama bili su svuda i vodilimale grupe putnika u transportu prema njihovimprostorijama.

„Znate li koliko ljudi zapravo ovde radi?“ upita paž.„Oko pola?“ sugestirao je Aleks.Paž je ignorisao šalu i bacio se na listu statistika

koju je očigledno papagajski progutao. Samo jeKarlton glumio zainteresovanost. Luis je gledaooglase dok su jurili pored njih, a Aleks je skenirao licanjihove potencijalne publike, u potrazi zaohrabrujućim znacima njihove budućnosti.

„Uglavnom MSD-e“, reče on.„A šta je to?“ upita Karlton.„Male stare dame“, reče Aleks.Elektronska kabina brzo se kretala dobrih pet

minuta pre nego što je naglo skrenula s glavnogpokretača za ljude prema nekim džinovskim vratimana kojima je pisalo IZA SCENE. Sišli su iz kabine iprošli obezbeđenje. Aleksu i Luisu klimnuli su daprođu, ali Karltona su zaustavili čuvari obezbeđenja iodveli u čuvanu oblast na pregled.

„Bezbednost je stroga“, reče Luis.„Ne možete biti previše pažljivi s Brendom Vuli“,

reče paž.„Neko će da joj ukrade torbicu?“ upita Aleks.

„Brenda Vuli ne nosi torbicu“, reče paždostojanstveno.

„Ups“, reče Aleks.„Kako izgleda rad s njom?“ upita Luis.„Ona je zvezda“, reče paž svetlucavog pogleda.„Oh“, reče Aleks. „Hvala na upozorenju.“„Šta to tačno znači?“ prošapta Luis.„Znači da ima kaprice od gvožđa.“Čekali su još pet minuta. Nije bilo ni znaka od

Karltona.„Čujte, možda je bolje da ga ovde ostavite“, reče paž,

„ili ćete zakasniti na Iskustvo Brende Vuli.“„Na šta?“„Tako mis Vuli voli da naziva svoj šou. Njoj se ne

dopada reč ‘šou’. Misli da je previše obična.“Došli su na širok otvoreni prostor gde se sticalo

nekoliko hodnika. Ispred njih odjednom je došlo dokomešanja i guranja kada se rulja stražaraobezbeđenja probila kroz velika dvostruka vrata iraširila ruke kao da bi da odgura narod u stranu. To bibilo mnogo delotvornije da je bilo makar malo ljudi zaguranje, ali po okolini nije bilo nikoga. Svejedno suvikali.

„Odstupi. Prolaz. Mesta. Ona prolazi.“„Bože blagi“, reče Džefri glasom punim

strahopoštovanja. „Pa to je Brenda Vuli!“

Mogao je isto tako da obznani i dolazak boga uženskom obličju.

„Jao“, reče Aleks kada ga je odgurnula u stranu iprilepila za zid zver u crnoj uniformi od seržeja. „Budiveoma oprezan“, reče Aleks. „Nosim smrtonosanprdež.“

„Istina je“, reče Luis. „Postoje dva velika gasovitadžina u Sunčevom sistemu: on i Jupiter.“

„Ne gledaj u nju, ne pravi kontakt očima, začepijebenu gubicu“, reče bezbednjak.

„Oni su učesnici predstave.“„Gde su im onda značke?“„Tek su stigli“, reče Džefri. „Još im nisam dao njihova

bezbednosne komplete.“„U redu, može da prođe, čisto je“, zakevta brkati.I sada se pojavi Brenda Vuli lično, vizija u krem boji,

njena plava kosa nemoguće naduvana, oči ocrtanecrnim, smešak joj se poigravao oko pastelnoružičastihusana. Njene silovite zelene oči, lična oznaka u viduplavog mladeža na ivici usta, njen fini alabasterniprofil, sve su to videli kada ju je bezbednjačka ruljaprovela napred. Izbegavala je kontakt očima s bilokime, ali je zaštitnički omotala šal oko sebe kaoprosečna Ofelija. Ponašala se kao malo dete,istovremeno zahvalno zbog njihovog postupka iiznenađena njime.

„Od čega je štite?“ upita Aleks. „Nema nikoga u

okolini.“„Neophodna joj je privatnost“, reče Džefri.Gledali su kako rulja u povlačenju zadržava

zamišljenu hordu na odstojanju oko nje u praznomhodniku. Bilo je to istovremeno zadivljujuće i smešno.Predstava čiste moći i hrana za ego.

„Auf, to je bilo blizu“, reče Aleks. „Malo je falilo da jojvidim fejs-lift.“

Stražar obezbeđenja pusti ga s oklevanjem. „Pazise“, reče on.

„Zahvaljujem se, a i ti se jebi“, reče Aleks s prijatnimosmehom.

„Ona je božanska“, reče Džefri s potpunimstrahopoštovanjem dok ju je gledao kako klizi od njih.„Potpuno božanska.“

Božanstvenost još nije svršila s njima. Naudaljenijim duplim vratima Brenda se okrete idramatično pogleda na pusti hodnik.

„Ti, tamo“, doviknu ona, izdvojivši Aleksa kao da jeusred gomile.

„Ja?“ reče Aleks.„Jesi li ti jedan od gostiju moga Iskustva?“„Da.“„Obojica smo“, reče Luis.„Imate li imena?“„Ne“, reče Aleks, „nemamo dovoljno para da ih

nabavimo.“„Maskroft i Ešbi“, reče paž.„Ah, Maskrofte i Ešbi, ja stvarno obožavam kantri

muziku.“„To su Aleks i Luis, a ne Klint i Bili Bob“, reče Aleks.„Ovo su komičari, mis Vuli“, reče paž.„Oh, razume se. Pa, dobro došli. Dobro došli, svi

skupa. A ti, drski. Jesi li samac?“Prazna lica stražara obezbeđenja piljila su

ravnodušno u Aleksa.„Ne“, reče Aleks, „ja sam s njim.“„Aha“, reče Brenda značajno, kao da proročanski

prozire tajnu njegove seksualnosti.„Ja sam mu partner“, reče Luis čvrsto.„To je u redu što se mene tiče“, reče Brenda. „Ja sam

veoma širokih shvatanja“, pa je othujala u susretvažnijim stvarima.

„Mnogo ti hvala“, reče Aleks. „Sada misli da smogej.“

„Kako samo imate sreće“, reče Džefri.Odveo ih je do njihovih svlačionica u ranjenoj tišini.

Bio je to omaleni boks s dodatim kupatilom. Boks jesadržao sofu i majušni sto koji su delovali patuljastopored preterano velike posude s cvećem i karticom nakojoj je pisalo: MOLIM UŽIVAJTE U ISKUSTVUBRENDE VULI.

„Uživajte u Iskustvu“, reče paž, ostavljajući ih da seraskomote.

„Misliš li da je to nalik na vantelesno iskustvo?“upita Aleks.

„Ne, sudeći po načinu na koji te je gledala.“„Ma hajde, dovoljno je matora da mi bude majka.“„Imaš problema s tim, Edipe?“ upita Luis.Začu se diskretno kucanje na vrata.„Ćao, Džefri“, reče Aleks svojim vrištavim kemp

glasom. „Nisi mogao da se otrgneš od mene?“Otvorio je vrata. Tamo je stajala Keti Valas.„A ko bi mogao?“ reče ona.„Oh. Ti si.“„Izvini što sam te razočarala.“Razočarala. Moj bože, bila je dinamit. Povukla je

kosu s lica, što mu je omogućilo da uživa u njenimvisokim slovenskim jagodicama i dubokim, smeđimočima. Savršena maslinasta koža, a te usne: kada muse nasmešila, osetio je želju da ih smesta poljubi.Ispuštala je iz sebe neku vrstu zdrave, životinjskesamopouzdanosti, kao da je u potpunosti komotna usvom telu, poput igračice ili atlete. Jedan čas nije ništarekao, samo je napasao oči i puštao da ga zapljusnetalas njenog parfema. Izdržala je njegov pogled i ondaprekinula tišinu.

„I meni je drago što te vidim, gospodine Maskrofte.“

„Molim te, zovi me Aleks“, reče on. „Iako me praviprijatelji zovu Mehurić“

„Zašto mehurić?“„Zato što večno duva mehuriće“, reče Luis, dolazeći

do vrata.„Naduvanost te nikud ne može dovesti“, reče Aleks.„Onda je Mehurić.“Luis je bio u potpunosti prijateljski raspoložen.

„Ćao, nismo se upoznali u kafiću. Ja sam Luis. Hvala zasve što si učinila za nas, što si nas ubacila i tako.“

„Verujte mi, nije to bilo ništa. Ja sam veliki fan, iakose plašim da rulja možda baš i nije ono na šta stenavikli.“

„Oh, igrali smo mi već i ranije za MSD-e.“Nije razumela, ali je pustila da prođe.„Čujte, moram da idem. Htela sam samo da vam

poželim dobrodošlicu i da vam dam ovo.“Držala je dve male metalne značke. „Bezbednost“,

reče ona. „Držite ih sa sobom dok ne napustite brod.“Pružila je Luisu klovna, a Aleksu slonovsku glavu.

„Šta je to?“„To je Ganeša“, reče ona. „Induski bog. Uklanjač

prepreka, verujem. Evo, da ti pomognem s tim.“ Uzelaga je nazad od njega i nagla glavu da ga pribode zanjega. Osetio je toplinu njenog daha dok mu jepribadala malog slonovskog boga za rever. Sasvim

lako bih mogao da je poljubim, pomisli on. Mora da jojje isto palo na pamet, pošto ga je odjednom pogledalai onda napravila korak unazad.

„Ne smete to izgubiti“, reče ona.„Nikada neću napustiti svoje telo“, reče Aleks.Pogledala ga je na čas, a zatim se nasmešila i otišla.„Au“, reče Aleks. „Mislim da sam se zaljubio.“„Šteta što imaš posle sudar s Brendom Vuli“, reče

Luis. „Ali ja sam slobodan.“Aleks otvori vrata i potrča za njom. Stigao ju je

pored hladnjaka za vodu.„Ćao.“„Oh, zdravo.“ Bila je malo iznenađena da ga ponovo

vidi tako brzo.„Šta radiš posle predstave?“Namrštila se. „Izvini.“„Jesi li zauzeta?“„Pa jesam, u stvari.“„Ah. Šteta.“ Stužio se.„Ali hvala što si pitao.“„Ta stvar“ – pokazao je na bezbednosnu značku.

„Kako ono reče da se zove?“„Ganeša.“„Indijska je?“„Jeste.“„Pa, možda nekad iziđemo na kari.“

„To bi bilo lepo.“Kada se vratio u svlačionicu, Luis je upravo izlazio s

pažom.„Šta je bilo?“„Imamo problem s obezbeđenjem.“„Reč je o vašem mehaničkom pomoćniku“, reče

Džefri.„Karltonu?“„Našli su nešto.“U bezbednosnoj oblasti Karlton je izlazio iza

ogromnog skenera. Tri čoveka iz obezbeđenjapregledala su njegov odštampani izveštaj. Jedan odnjih priđe Aleksu.

„Jeste li znali da je imao neke zaštićene fajlove izDiznijeve biblioteke? Izgleda da je uglavnom posredimaterijal vezan za komedije.“

„On je krao?“ reče Luis.„Molim te“, reče Aleks. „Našli su neke fajlove i to je

sve.“„Tvrdi da se bavi istraživanjem“, reče bezbednjak.

„Komedije.“„Je li to istina, Karltone?“ reče Luis.„Pa, imam teoriju“, reče Karlton. „Na ovom stepenu

to je zapravo samo grubi nacrt, ali mislim da jekomedija alatka za opstanak koju koristi homosapiens da bi izbegao posledice sopstvenih mozgova.

Način, ako vam se tako sviđa, da iziđe na kraj snepodnošljivim istinama.“

„Stani, gde si“, reče Luis. „Ne želim da slušam tasranja. Narode, mi ovde imamo predstavu. Ne trebanam ovo, Aleks.“

„Hej, nije moja greška.“„Ti si mi rekao da je čist.“„To su fajlovi o komedijama iz dvadesetog veka, za

ime božje.“„On krade stare viceve!“„Ništa ja ne kradem. To je u potpunosti materijal za

istraživanja“, pobuni se Karlton.„Koji si ukrao iz Diznijeve biblioteke?“„Samo sam iskopirao nekoliko fajlova. Nisam imao

istraživačku karticu, to je sve.“„Uposlili smo te kao droida.“„Nikada neću ugroziti svoj posao za vas. Ako biste

imali ikakvih problema sa mnom, bio bih dubokoposramljen.“

„Vrlo si me razočarao. Možeš li ti da poveruješ u to,Aleks. Naša mašina istražuje komediju, za ime božje.“On zavrte glavom i stušti se odatle.

„Izvini, Aleks, toliko me je stid.“„Oh, preboleće on to“, reče Aleks. „Sujeveran je. Misli

da ako ikada shvati šta zapravo radi, više to nikadaneće moći ponovo da radi.“

Jedan od stražara se približi. „Aleks Maskroft.“„Čuj, znamo za fajl i to nam ne predstavlja nikakav

problem.“„Oh, nije reč o tome, gospodine. Mis Vuli želi da vas

vidi.“„Mene?“„Da.“„Kada?“„Sada, gospodine.“„U vezi sa čime?“„Ja sam samo služba sigurnosti, gospodine.“„Pa, pozovite nesigurnost. Mislim da će mi biti

potrebna.“Upravo se spremao da kucne na vrata svlačionice

Brende Vuli kada je niska žena nalik na terijera, sveštačkom crvenom kosom, očima previšeprimaknutim i unikatno skrojenom odećom koja jeočevidno pravljena za nekog privlačnijeg kročilanapred i zgrabila ga.

„Hej, stani gde si“, reče ona. „Ko si ti? Gde si kogđavola zamislio da kreneš? Odgovor je ne. Zbogom.“

Aleks sleže ramenima i okrenu se da ode.„Zar ne znaš da ima šou kroz koji mora da prođe“,

dreknula je za njim.Kao da ga je imalo bilo briga.„Hej, čekaj“, reče ona iznenada. „Jesi li ti Aleks

Maskroft.“Okrenuo se i nije poricao.„Mislila sam da ćeš biti viši“, reče ona optužujućim

glasom.„I bio sam“, reče Aleks.„Pa, ona te čeka. Hajde.“ Povela ga je napred, a onda

ga odmah zaustavila. Uperila oštri, mali prst u njegovegrudi. „Jedna ili dve stvari“, reče ona. „Ne govori osimako ti se ne obrati direktno, ne napreži joj glas i nedodiruj je, veoma je sujeverna. Želi da ti se izvini.Možeš da joj kažeš da nema potrebe.“

„Zar to ne zavisi od mene?“„A, pre svega, ne zamaraj je pred njenu predstavu.“„Šta će da radi, igra košarku?“Svlačionica se otvori i neka mlada žena u suzama

pojavi se držeći haljinu na vešalici.„Goni se odavde, jebo te, i ne vraćaj se, tupava

ćuskijo.“Terijer se baci u akciju. Klimnuvši Aleksu da čeka,

ona zaroni u sobu.„Brenda, molim te, tvoj glas.“„Jebeš moj glas.“„Onda misli na svoju publiku.“„Oh, Poli, draga Poli, ti si mi takav prijatelj. Šta bih ja

bez tebe?“ Zvuci posramljenog grljenja.„Pazi na kosu, draga“, reče terijer po imenu Poli.

A onda tiho mrmorenje. Najzad je čuo Brendu kakogovori: „Oh, samo jednu, Poli, molim fino, Poli, bilasam baš dobra.“

„Moraš da izdržiš čitav šou, ljubavi. Misli na svojupubliku.“

„Pomozi mi da smirim moje nerviće“, reče Brendapreklinjućim glasom.

Onda neki zvuci koje nije mogao da razazna. Najzadse žena terijer vrati i prkosno zagleda u njega. „Sadaće te videti“, reče ona.

Kada je ušao, Brenda je povratila držanje. Soba jebila rokoko. Imao je snažan osećaj zlatvorenosti.

„Ah, kantri pevač“, reče Brenda, gledajući ga izzlatnog ogledala za šminku.

„Komičar.“„Znam, zavitlavam te, dušice. Iako moram priznati

da sam najpre pomislila da ste vi braća Barel.Luckasta mala ja.“

Mala? pomisli Aleks. Bila je prisutna u dalekoprevelikoj količini.

„Svi znaju da kantri pevači nose šešire, zar ne. Čak ikad su u krevetu.“

Pustila ga je da svari zamisao nje i dvojice kantripevača po imenu braća Barel u krevetu, sa svešeširima na glavi. Lecnuo se. Nije primetila. Naprostonije bila raspoložena za osećanja drugih ljudi.

„Oprosti mi, dragi Aleks, ali uvek sam tako rasejanapred šou. Ti nemaš pojma o pritisku. Moraš da mioprostiš. Znam da hoćeš, dušo. Naravno da volim tvojposao. Obožavam ga. Ja volim komediju. Izgledalo jekao da govori u kurzivima. „Poli, dušo, reci mu kolikomnogo volim komediju.“

„Dosta je sada, Brenda.“„Mislila sam da si Dorotin prijatelj, ali jedan mali

prijatelj rekao mi je da nisi.“Obavili su istraživanje njegove seksualnosti?

„Možda bi voleo malo pićence posle predstave?“„Hvala“, reče Aleks, „ali ne pijem.“„Ni ja ne bi trebalo, ali možemo da napravimo

izuzetak, zar ne?“„Program od dvanaest stepenika“, reče Aleks.„Uvek se sapletem na pragu“, reče Brenda. „Zar ne,

Poli? Dakle, kako stoji stvar s time? Iziđi sa mnomposle, možemo malo da se zezamo.“ Ona pljesnurukom. „Znam da ćeš da budeš tako dobar na mojojpredstavi. Molim te nemoj da preteraš. Neki našikomičari teže da malo produže, ali seti se jadnepublike, dragi, ona je ovde zbog Brende. Poslaću tinekoga posle predstave.“

Upravo se pripremao da smisli izgovor kada seterijerka ubacila fizički i izgurala ga napolje krozvrata.

„Ne reci ne“, reče Poli silovito. „Ona stvarno mrzi

ne.“„Ali ne mogu da izvedem to kasnije.“„Bez brige. Verovatno će da zaboravi.“Osećajući se neodređeno uvređeno, Aleks pođe u

potragu za Luisom.Našao je Karltona okruženog devojkama iz hora.

Devojke su nosile perje i malo čega drugog. Skroz suga prekrile. Aleks oseti zavist. Droid je bio previšezgodan. Bio je plavokosa lutka svežeg lica. Aleks jestalno gurao žene s njega.“

„Ostavite ga na miru, ‘oćete?“„Uuh, možemo li da ga uzajmimo za noćas?“„Ne.“„Oh, molim te, nemoj da si surov, mnogo je sladak.“„Nađite nekog stvarnog“, reče Aleks. „Ili sedite na

tuđeg droida.“„Oh, pa to je g. Ljutko.“„Osećamo se malo neadekvatno, je li?“ reče devojka

iz hora i pruži ruku prema Karltonovoj butini.„Stoj“, reče Aleks. „Tamo unutra ima samo baterije.“„A šta je s tobom“, reče ona, „baterije nisu

priložene?“„On je za tebe samo čovekoliki vibrator, zar ne?“

reče Aleks.„On je idealan dečko“, reče devojka. „Možeš da ga

isključiš kad svršiš.“

Sve devojke se zakikotaše.„Nađi pravog“, reče Aleks.„Ne, hvala. Probala pravog. Prdi i hrče i buni se.“„Kako se zove ono beskorisno parče kože na kraju

penisa?“„Muškarac!“ ciknuše u horu.

SKRIVENI U SVETLOSTI POZORNICEZa pravog komičara proba je da li počinjete da mu

se smejete pre nego što otvori usta.Džordž Džin Natan

Teško je ljudima da shvate da su slavni čestostidljivi. Oni se kriju na pozornici. Smešno? Razmisliteo tome. Šminka. Maske. Kostimi. „Stidljiv“ ne znači„nedostatak ega.“

Predstava je išla otprilike onako dobro kako semoglo očekivati. Bilo je puno – Čarls Džej Braun jeuradio dobar posao – ali uglavnom je bilo puno bakicakoje bi aplaudirale bilo čemu. One su tu bile da videBrendu Vuli, razume se, i dovoljno razdragano sureagovale kada je ova izjedrila na scenu da najavi šou.Nije bilo posredi to da joj je nedostajao talenat, već seponašala kao da u njenom slučaju to nije apsolutno

neophodno. Da je to bilo nekako ispod nje, da su biliblagosloveni naprosto njenim prisustvom. Ono što jebilo toliko iritirajuće za Aleksa, koji je svaki mučnitrenutak gledao na monitoru, bilo je da se ponašalakao da je iznad svoje publike, ubeđena u njihovodivljenje. Bilo je to samozadovoljstvo kao umetničkaforma. Boginja kao vrhovno biće izvodi jebo sve.Nabacila je nekoliko pristojnih viceva prilično jadno,otpevala kolaž delova svoga hita „Vasionu bih prešlaza tebe, moja douušo“, zapretila da će još da pevakasnije, pa je odjednom nestala.

„Isuse“, reče Aleks zgađeno, „Ona je stvarno traćenjeprostora.“

I Aleks i Luis bili su nervozni pred predstavu, a ovenoći više nego u većini slučajeva. Obojica su znala daje ovo bitno. Lovci na talente će gledati. Aleks jeodmeravao koracima sobu i teško uzdisao, apovremeno bi zastao da bi se zagledao iz blizine usebe u ogledalu. Luis je sedeo u kupatilu i čitao nekičasopis, pretvarajući se da se sve to ne dešava. Ondase polagano i pedantno obukao, izvodeći čudneglasovne vežbe.

„Ma-na-la, mor-nor-lor, mi-ni-li, mej-nej-lej“,ponavljao je glasno. Iritantna mantra za nervoznogAleksa, koga je ovaj pažljivo ignorisao. Tek kada su sepripremali da „kroče petnaest metara“ od krila dosrednje pozornice ispod reflektora, on se opustio i

okrenuo Aleksu.„Okej, druže“, rekao je, „hajde da to uradimo“, pa su

se nasmešili, klimnuli i krenuli da se suoče sčudovištem.

Ispostavilo se da je publika bila dobra. S krila videlisu kako je Keti Valas skliznula u praznu ložu gde joj sepridružio elegantni, sedokosi bradati čovek koji jeravnodušno posmatrao zabavu. Nije to bila bogznakakva predstava, ali je bila glatko producirana i gomilise dopala. Središnja ideja, kao i u svim drugimpredstavama Brende Vuli, bila je slabašna. Na primer,Aleks i Luis sledili su čin koji se zvao „Ajnštajn uHolivudu“, neizrecivu rutinu letećeg plesa„inspirisanu“ (zar vam se ne dopada to kao deo najaveprograma?) Ajnštajnovom slavnom posetomHolivudu 1954. Na vrhuncu svoje svetske slaveAjnštajna su pogostili obilatim prizorima zabave naParamountovim terenima. Nemoćan da razumeneobičnu mešavinu zabavljačica, mogula i kiča, on seokrenuo Čarliju Čaplinu i upitao: „Šta sve to znači?“

„Ništa“, odgovorio je Čaplin.Taj istorijski trenutak bio je pretvoren u muzički ep,

s devojkama u providnim kostimima koje su lebdeleokolo i jodlovale „E = mc2“ dok ih je pratilo tridesetigrača odevenih kao obojene lopte koji supredstavljali molekule. Nasmejani mladići i devojke uvelikim, okruglim kostimima koji su predstavljali

elektrone, protone i neutrone poskakivali su unaokolou različitim isprepletanim pozicijama, predstavljajućiatome vodonika i ugljenika.

Prva stvar koju je Aleks rekao kada se obreo nasceni bila je: „Čoveče, nisam video da ovolika jajaskaču po svemiru još otkako je Supermen napustiograd.“

Dobio je svoju porciju smeha, ali je pomeo Luisa,koji se plašio nepristojnosti i tražio je od njega da seuzdrži. Da još pogorša stvari, osetivši Luisovu paniku,upustio se u dugu improvizaciju o Ajnštajnu i nehoticeupotrebio j reč. Bacakao se po sceni i pevao: „Ejednako mc na kvadrat, kao da nas je briga za njegovjebeni alat.“ Bio je to šok za MSD-e. Odjednom jeizgledalo kao da se Luis probudio i preuzeo kontrolu.Oterao je Aleksa sa scene. Postao je gnevna figuraautoriteta i pokazao je Aleksu rukom van scene. Aleksje pošao u tom smeru. Pogurio se i ponašao se kaodesetogodišnji krivac. Otišao je i dalje. Pretvorio se ušimpanzu. Što ga je Luis više prekorevao, sve je višepoprimao ono neobično krivonogo geganje šimpanza.Trčao je oko scene čučeći, isturenih kolena. Vinuo sena zavesu i pokazao dugi nos Luisu. Okrenuo mu jeleđa i udarao dobošarski poziv po svojoj zadnjici.Publici se dopalo. Kada je Luis otrčao iza scene dapotraži pomoć, Aleks je skočio u prostor za orkestar imajmunisao se s bubnjevima, stvarajući haos.

Pretvarao se da piški na dirigenta, što je dovelo dopištanja od uživanja među bakicama. Luis je skočio uprostor za orkestar da pokuša da ga zaustavi, a Aleksje preskočio preko ograde u samu publiku. Poljubio jevisoku, plavu damu i pljesnuo njenog muža, dograbioodnegde bananu i improvizovao čudne stvari s njom.Luis je otrčao do jednog od bočnih izlaza i pozvao parstražara. Dok je Aleks trčao oko auditorijuma,potpaljujući smeh gde god bi stigao, stražariobezbeđenja su ga gonili. Bio je to haos, bio jepandemonijum i bio je, razume se, savršeno uvežban.

„Ars est celare artem“, reče Karlton, gledajući izascene s oduševljenjem.

„Šta si?“ reče devojka iz hora koja je žvakala žvaku.„Umetnost je u skrivanju umetnosti“, reče Karlton.

„To je latinski.“„Ti si iz Latinske Amerike?“ upita ona.„Jesam li ti ikada pričao o mojoj teoriji komedije?“Ona na trenutak prestade da žvaće.„Karltone, ti si limenko. Jesi građen kao dasa, ali

mogu i da te isključe. Da su se setili da prikačevibrator, bio bi savršen.“

„Nemoj to govoriti“, reče Karlton, uvređen.Publika je pljeskala kada su Aleksa najzad uterali

nazad na scenu da se suoči s veoma ozbiljnim Luisom.On se pretvorio u desetogodišnjaka, pa mu je rečenoda se izvini publici, a zatim i orkestru, što je na mnogo

oduševljenja on odbio. Luis, glumeći strogog ocapunog grdnje, insistirao je da se rukuje s dirigentom.On je uz oklevanje posegao i prodrmao je. Onda jeotkinuo dirigentu čitavu ruku i trijumfalno potrčao popozornici s njom. Začuo se pisak užasa. Publika je natrenutak bila iskreno šokirana, ali kada je Aleksnastavio da se igra rukom, uskoro su shvatili da je rečo animatronici, koju je iz krila kontrolisao Karlton, pasu se smejali sopstvenom šoku. Aleks je počeo daimprovizuje otkinutom rukom, radeći čudne i gadnestvari njom pre nego što je Luis počeo da se dosađuje,pa ga je oterao s pozornice. Pljesak kada su otrčali bioje dobar.

Ali Luis je bio van sebe od besa.„Zašto si, dođavola, to uradio?“„Zašto si me zaustavljao? Dobro je išlo.“„Morao si nešto da kažeš, je li? A šta je bilo s onim o

Ajnštajnu?“„Video sam da si se uspaničio. Mislio sam da ti je

stao mozak. Naprosto sam izgovorio prvu stvar kojami je došla u glavu.“

„Prošlo je veoma dobro“, reče Karlton.„Maskroft i Ešbi“, povika voditelj programa, pa su

ponovo istrčali i još jednom se naklonili. Pljesak je biobaš topao.

„Znaš, mislim da smo možda uspeli“, drznuo seAleks, tražeći put nazad do Luisa.

„Da, aha.“ On treskajući nogama ode do svlačionice.„Zašto je tako besan?“ upita Karlton.„On je perfekcionista“, reče Aleks. „Besan je na sebe

zato što je tamo izgubio kontrolu.“„Ali bili ste sjajni“, reče Karlton. „Oduševili ste ih.“„Aha. Jesmo.“ Uopšte nije zvučao tako uvereno.

Namrštio se i zagledao u svoje cipele. Kada je digaopogled, Keti Valas se probijala prema njemu, izgledalaje sjajno u prostoj pripijenoj crnoj haljini. Široko sesmešila.

„Bilo je to izvrsno“, reče Keti, „naprosto izvrsno.Nisam se tako smejala mesecima.“

„Stvarno?“ reče Aleks.„Sjajno urađeno“, reče ona. „Mislim da je prošlo

stvarno dobro, a isto i Emil.“ Pridružio joj se sedokosičovek koga je video u loži. Bio je vrlo visok i mršav, spotkresanom, belom mornaričkom bradom. Bela kosadizala mu se čvrsto sa skalpa poput dlaka u četki zakosu. Izgledao je kao neko iz prošlosti, edvardijanskimornarički oficir, uglađen, formalan i krut.

„Bilo je to zaista smešno“, reče on bez smeška.„Aleks, ovo je g. Kepler.“„Drago mi je“, reče Aleks.„Stvarno vrlo smešno“, ponovio je.„Oh, zabavili smo se tamo“, reče Aleks. „Samo sam

hteo da se poigram njima, da ih podbodem i razbudim

ih. Morao sam da ih čačnem u glavu posle otvaranja.“„Posle čega?“ upita Kepler.„Pa, znate, ipak je ovo predstava Brende Vuli.“„Izvinite, ne pratim vas. Šta ste tačno mislili?“„Pa, ona bi mogla da prođe kroz detektor za talenat,

a da ovaj i ne pisne.“Nešto u njegovoj glavi ga je opominjalo. Nešto je

vrištalo: ne, ne, vraćaj se.„Mislite da nije talentovana?“ upita Kepler

uglađeno.„Mislim da je njen talenat kao antimaterija. Niko ne

može to da vidi, niko ne može da izmeri, ko zna da liuopšte postoji?“

„Zanimljivo“, reče Kepler. Nastala je kratka pauza.Izgledalo je da Keti razgleda vrhove svojih cipela.Karlton ga je gledao, očiju iskolačenih u neverici.

„Izvinite me“, reče Kepler posle jednog trenutka.„Moram da idem i da proverim nešto.“ Nakratko jeformalno klimnuo i otišao iza scene.

Keti pogleda Aleksa, uputi mu polusmešak, sležeramenima i onda pođe za Keplerom.

„Emile“, čuo je kako ga doziva.Karlton je i dalje piljio u njega.„Šta? Šta je bilo?“ reče Aleks.„Ti znaš za Brendu Vuli?“„Šta?“

„Ona mu je žena.“

FATALNA UVREDAJebeš ih ako nisu u stanju da podnesu vic.

De RerumComoedia, Glava XI,

„Salman Ruždi: Čovek sgvozdenom muslimaskom“

Komičari često odu predaleko. To je sindromfatalne uvrede, nesposobnost da ostave stvar kakvajeste, da naprosto umuknu i ispiju svoj šampanjac.Karlton ima čitavo poglavlje u kome istražujesamogađenje komičara. Pretpostavljam da svipovremeno odemo predaleko. Ja lično rekao sam Moliprekjuče nešto zbog čega se toliko razbesnela namene da je izjurila napolje i nije se vratila od tada. Bioje to samo vic. Žene, ha?

„Ta tendencija da se ide predaleko, da se puca usopstveno stopalo, da se iščupa poraz iz čeljustipobede i dovede uništenje na sebe kada sve ide dobrojeste forma samomržnje koja je zaštitni znakkomičara.“

Karlton ima na kamare takvog materijala.Trendovski časopisi ima da naprosto prožderu topsihotrućanje. Oni vole tu nakrcanu pop kros-kulturnuvrstu sranja. Mislim da mogu da zaradim gotovo istotoliko od prava za časopise koliko mogu od njegove

knjige. Vidim fini smeđi omot sa, mislim, i mojimimenom na njemu. U zlatu. Napraviću poglavlje zauvod, možda čak i opis toga kako sam naleteo nanjegov rad. Ljudi vole takve stvari. Zanimljivo je, zarne mislite tako?

Napustivši i lingvistički i biološki pristup komediji,Karlton trenutno pokušava da spozna korenekomedije s antropološkog gledišta. On se čak pita da lije dvonožno hodanje u evoluciji majmuna koren solokomedija u kojima komičari stoje na sceni. Ali, razumese, otkrio je da je to kao traganje za otkrićem vatre –ne može biti pojedinačnog sagledljivog početnogtrenutka. I tako je započeo potragu za dokazimahumora kod velikih majmuna. Da li je stvarno samočovek razvio humor. Ogoljavanje zuba, kevtavoglasanje, okupljanje grupe, sve to njemu izgleda kao usuštini životinjsko ponašanje. Kod svih drugihstvorenja smeh je vrsta agresije. Kako to da takoekstremno napadačku signalizaciju naša vrsta koristina tako neobičan način? Da li je reč o odbrambenojstvari? Da to objasni, Karlton se pojavio sa zapravobriljantnim scenarijom. Postulirao je teoriju bazičnogšimpanze.

Teorija bazičnog šimpanze zasnovana je na idejiprvobitnog šimpanze. Genetskog oca svih komičara,ako vam se tako sviđa. Šimpanze imaju malu, aliefikasnu jezičku bazu, koja očigledno uključuje jezik

znakova. Šimpanze imaju reč za „zmiju“. Kadašimpanza kaže „zmija“, ostale šimpanze beže. Ali nepobegnu sve šimpanze; neke nastavljaju da se igraju,izazivajući sudbinu. Karlton je postavio zamisaoosnovnog komičarskog šimpanze, majmuna koji jedreknuo: „Zmija“ kada zmije nije bilo. Ostali beže iodržavaju svoje signale straha na bezbednomrastojanju (škljocanje zubima, kevtanje, smeh), aliprevareni su. To, raspravlja Karlton, jeste tačno onošto se dešava s publikom.

Dakle, zašto bi bazični šimpanza to učinio? Odgovor,prema Karltonu, glasi: (a) hrana (može da jede dokoni beže), (b) moć (on je uzrokovao njihov beg) i (c)seks (s moći i hranom dolazi nagrada ženke, sa svimprednostima ličnog preživljavanja njegove sopstveneDNK). On takođe primećuje da reč „majmunisanje“ unekim kontekstima može da znači posprdnooponašanje ili imitiranje. I on prepoznaje opasnost zakomičara koji, ako napravi grešku, može da budepojeden. On takođe rizikuje zavist fizički moćnijihpripadnika plemena, što je razlog zbog koga ga je ovajkonkretni trenutak s Aleksom toliko zadivio. Vređanjemoćnih uklapa se upravo u njegovu opštu tezu.

„Mislim da nije trebalo to da kažeš“, reče Karltondok se s Aleksom vraćao prema svlačionici.

„Ne.“

„Šta da kažemo Luisu?“„Zašto mu reći išta?“ reče Aleks.„Ionako mora da otkrije.“ Namrštio se dok je

pristupao udaljenoj bazi podataka. „Emil Kepler“, rečeon. „Šlezijac. Sagradio Keplerovu imperiju, lanaczabave, s bazom na Reji. Počeo od kontejnera zatransport i prebacio se na letelice za krstarenja poslekatastrofe Bronije. Bukvalno je izumeo trogodišnjepenziono krstarenje. Kombinuje turizam za starije sazabavom, golfom i putovanjima na glatkim i efikasnimbrodovima-bolnicama. Ne, definitivno mislim da jebilo greška.“

Aleks šutnu zid.„Oh, čekaj“, reče Karlton kada njegova središnja

zona ispusti blago ping. „Ima ovde još nešto. Fajl stračevima. Nepouzdan.“

„Šta?“„To je samo glasina. Nepotvrđena. U vezi s mis

Valas.“„Šta s njom?“„Kažu da mu je ljubavnica.“Aleks se lecnu. „Hvala ti, Karltone“, reče on najzad,

„to je bilo stvarno sjajno. Upravo si stavio šlag natortu jednog savršenog dana za mene.“

„Nema na čemu“, reče Karlton.Kada su ušli u blistanje svlačionice, Luis je glasno

zviždao, brišući se peškirom, tek izišao s tuširanja.Izgledalo je da je povratio samopouzdanje.

„Hej, šta ima?“ upita kada je Aleks ušao. „Našao sionu slatku damu i pozvao je na sastanak?“

„Ne. Nije baš moj tip.“„Ne seri“, reče Luis, „balaviš svaki put kad je vidiš.“„Zauzeta je“, reče Aleks, stegavši vilice.„Oh, izvini. Čuj, žao mi je što sam bio na kraj srca

tamo. Živci, valjda. Sjajan si posao uradio. Mislim dasam u stvari baš ovo želeo.“

„Mislim da smo svi to želeli“, reče Aleks,izbegavajući da pogleda Karltona.

Začu se kucanje na vratima.„Napred“, reče Luis veselo.Bu je bio poslednja osoba na svetu koju su očekivali

da vide. Ali njegova sveže obojena modroplava kosaiskočila je na vrata. „Hej, čoveče, čestitke.“

„Aha, pa hvala. Dopali smo im se.“„Ne po onome što sam ja čuo“, iskezi se Bu. „Čujem

da su vas otpustili.“„Daj ponovo?“„Šta ste uradili, prdeli na sceni?“„Što bih ja krao tvoj materijal?“„Nemam pojma, čoveče. Čujem da su besni na vas.“Telesina Čarlsa Džej Brauna nametnu se sobi.„Moje saučešće, draga gospodo. Ovo je, nažalost,

razdvajanje naših puteva. Da sam bio vaš menadžer,možda bih bio u prilici da iskoristim svoj uticaj. Alikako stvari stoje...“

Nije dovršio misao. Luis je piljio u Aleksa s čudnimizrazom.

„Šta si tačno čuo?“ upita on hladno.„Fabrika glasina, gospodine, kao i obično, vrte se

punom brzinom. Izgleda, međutim, da je moj klijentpozvan kao – da kažemo – zamena za nastupajućekrstarenje. Mi, srećnici, idemo dalje, a vi, nesrećni,vraćate se. Život je ponekad čudno pisan i ko zna kadaće nam se putevi ponovo ukrstiti.“

Luis je teško disao.„Karltone, šta se ovde dešava?“ upita on naglo.„Škartirani smo“, reče Aleks.„Sranje“, reče Luis i silovito tresnu rukom u zid.

„Boga mu.“ Nestao je u kupatilu, zalupivši vratima.Nastala je neprijatna pauza.

„Izvini, čoveče“, reče Bu najzad. „Mislio sam da zna.“Tužna je to jebada od posla, šou biznis. Može da te

digne da se osetiš kao bog, a onda te tresne pravonazad u đubre. Karlton je vrlo gorak u vezi s njihovimpovratkom na Reja. On ga opisuje do sitnih detalja.Luis je otišao pravo do psihijatrobota, gde je zaroniou samomučenje. Aleks je ušao u vežbaonicu i napaovreću za udaranje na pola sata, u nadi da će izbacitigospođicu Valas iz glave. Osećao se nekako izdato, što

nije bilo fer. Nikada mu ništa nije rekla, nije gastartovala, pa ipak se nadao da će je ponovo videti, asada su bili škartirani. Uspeo je da ih dovede doponištenja ugovora za predstavu koja bi ih odvelapravo na Mars. Briljantno. Otkinuo je značkuobezbeđenja s Ganešom sa svoga revera i besno jebacio u ugao. Karlton se pojavi na vratima vežbaonice.

„Šta?“ reče Aleks iznervirano.„Hteo si nešto?“„Ne.“„Oh. Izvini. Učinilo mi se da si me pozvao.“ Uđe Luis

koji je izgledao zamišljeno.„Ne kapiram“, reče Luis. „Jednostavno ne kapiram.

Bili smo tako dobri.“Psihijatrobot je očigledno savetovao da

komuniciraju.„Zaboravi“, reče Aleks. „Imamo mnogo drugih

predstava.“Karlton je delovao rasejano. „Izvinite, momci“, reče

pošto je pažljivo pročistio grlo, „mrzim što moramovo da kažem, ali dešava se nešto veoma čudno.“

On pritisnu dugme i monitor na njegovim grudimaosvetli se. Pojavi se lista njihovih predstojećihnastupa. Bila je to duga lista. Luis je bio vredan tokomnjihovog putovanja i sada su imali angažmane svudapo jupiterijanskom pojasu. Nešto je sada velikombrzinom prolazilo kroz te angažmane. Pojedinačna reč

OTKAZANO pojavljivala se pored svakog angažmana.Gledali su u neverici kako im nestaju tri meseca posla.

„Ko to radi?“ reče Luis.„Prekini“, reče Aleks.„Mora da je neka greška“, reče Karlton.„Je li to virus?“„Ne verujem“, reče Karlton.„To je šala“, reče Luis. „Karltone, molim te, reci mi

da je ovo neka vrsta neslanog vica.“„Stvarno se dešava“, reče Aleks. „Proklet bio. To

osvetoljubivo kopile. Pokušava da nam ubije karijeru.“„Ko to?“ reče Luis.„Emil Kepler“, reče Aleks.„Zašto“, reče Luis, zbunjen.Aleks nije izgovarao ništa. Karlton je delovao

posramljeno.„Šta. Ma hajde. I ja sam u ovome, znaš.“„Napričao sam štošta o Brendi Vuli pred Keplerom.“„Pred Keplerom?“„Nisam znao da su venčani.“„Lepo.“Luis je piljio u monitor i gledao kako njihove

predstave odlaze jedna po jedna.„Čekaj čas“, reče on na kraju, „nema to nikakvog

smisla. Dobro, olešio si tipu ženu. Mogu da te izbace sbroda, ali zašto da se gnjave sa svim ovim. To se zove

preterana upotreba sile.“„Pa ko drugi može da bude?“„Ne znam.“ Razmislio je trenutak. „Nešto mi ovde

smrdi.“„Sve je to moja greška“, reče Aleks. „Izvini.“„Ne“, reče Luis, „ima tu nešto što nije sasvim u redu.

Reč je o Buu.“„Šta s njim?“„Kako to da je već bio tu?“„Šta hoćeš da kažeš?“„Pa, bio je upravo ovde u svlačionici.“„Aha.“„Znači neko je već znao da će da nas zameni. Možda

još pre nego što smo nastupali.“„Ko? Čarls Džej Braun?“„Možda.“„Ali to ipak ne objašnjava sve ovo.“„Ne. Karltone, pogledaj da li možeš da vidiš poreklo

komande za otkazivanje.“„Okej.“„Ja ću da proverim nekoliko stvari.“„Šta ja da radim?“ upita Aleks.„Idi istuširaj se.“Aleks se još tuširao kada mu je stigao fejsmejl. Bila

je to Keti Valas. Karlton je prekinuo svoju pretragupodataka da bi došao da ga nađe. Lupao je po vratima

tuša. Aleks je lebdeo u bestežinskom okruženju,osećajući kako ga voda pogađa sa svih strana.

„To je gospođica Valas na ekranu 1“, reče Karltonkada mu je konačno privukao pažnju.

„Za mene?“ reče Aleks, dograbi peškir i uključidžinovski ekran na kome se pojavilo njeno lice. Istogtrenutka kada je ugledala Aleksa, lice joj je ozarioosmeh.

„Oh, ćao, Aleks“, reče ona. „Samo sam htela da ti sezahvalim za predstavu. Ozbiljna sam bila, vi, momci,bili ste sjajni.“

„Žao mi je što sam rekao onu stvar o Brendi Vuli.“„Oh, to je okej. Svi znaju da je krava. Čak i Emil.“„Znači nije besan na mene?“„Na tebe?“ izgledalo je da ju je ta pomisao iskreno

iznenadila.„Neko nam je otkazivao predstave.“„Šta?“Očevidno nije znala ništa o tome. „Oh, ništa.“„Čuj, samo sam htela da kažem hvala. Baš mi je

drago što smo se upoznali i nadam se da ćemo moćida ponovo radimo zajedno negde.“

„Aha, i ja isto“, reče Aleks.„Oh, i ispustio si peškir.“Spustio je pogled uplašeno. „Samo sam se šalila.“

Nasmešila se i nestala. Premotao je instant

reprodukciju. Čuo je sopstveni glas. „Neko nam jeotkazivao predstave.“

„Šta?“ rekla je.Ponovio je opet i proverio znakove napregnutosti.

Bili su normalni. „Šta?“Ne, ona nije znala ništa. Mogao je da se zakune.

Primetio je kako nešto svetluca u uglu vežbaonice.Podigao je Ganešu i gledao ga jedan čas. Uklanjačprepreka. Kako da ne.

Karlton se pojavi na vratima.„Šta sad hoćeš?“„Ti si mene pozvao.“„Ne, nisam“, reče Aleks.„Oh.“ Karlton se namršti. „Luis je pitao, kad završiš

tuširanje, da li bi mogao da se sretneš s njim u sobi zaprobe?“

„Odmah stižem“, reče Aleks.

Sastanak nije otkrio ništa osim njihovog manjkaizbora. Mogli su da se motaju oko Jupitera u nadi da ćese otkazi nekako sami popraviti; mogli su da se vratedo Saturna i rudarskih stanica, ili su mogli da pođuprema Marsu s logičnom pretpostavkom da niko nijemogao da otkaže predstave koje još nisu zakazali.

„Znači Mars“, reče Luis, obazirući se po sobi zaprobe. Bila je to prostrana, tapacirana prostorija, selastičnim podom za igračke rutine (kao da su imali

neku igračku rutinu). Aleks je klimnuo da se slaže;Karlton je glasao sa „da.“

„Dva i po glasa prema nijednom“, reče Luis.„Dame i gospodo, opet smo na Putu za Mars“, reče

Aleks. „Otvarajte te dugačke ruske romane ipripremajte se da se ne sretnete baš ni sa čim usledećih nekoliko meseci. Vreme je da se zabacimo iopustimo dok putujemo 430 miliona milja premaMarsu. Samo mali poskok u okeanu vremena, jošjedna cigla u zidu svemira.“

„Drži ga na oku“, reče Luis Karltonu. „Malo je izgledaprolupao.“

UKLANJAČ PREPREKARazlog zašto sam u ovom poslu, a pretpostavljam i

svi izvođači; jeste: „Gledaj me, mama!“Leni Brus

„Belo lice želi da kontroliše publiku svojomsuperiornom inteligencijom. Crveni nos želi da gapublika obožava.“ Tako piše Karlton. „Ali zapravo svikomičari žele da kontrolišu. Veoma je kontrolišućastvar dominirati publikom i zasmejavati je. Komičarkoji ne pokušava da kontroliše isti je kao krotiteljlavova koji ne dominira lavom. U neposrednoj je

opasnosti da bude proždran.Šta onda goni osobu da postane komičar? Osećaj

napuštenosti. Prosta napuštenost od majke. Majke suočevi komedije, kaže Karlton. Komičari pokušavaju danadomeste nedostajuću ljubav odsutnog roditeljadivljenjem stranaca. Gledajte bilo koje dete koje seponaša smešno u grupi petogodišnjaka i daću vamdeset na prema jedan da mu je majka odsutna. Evoopet Karltona: „Klovn belog lica traži kontrolu; njegovnemoćni bes jeste osveta zbog nedostajućeg roditelja,opaženo nepostojanje ljubavi u detinjstvu. On jepreduzimač, upravnik cirkusa, harlekin. Belo lice je‘kontrolišući’ klovn, gospodar; Crveno lice je sluga.Crveno lice šutiraju, prskaju, kvase i ponižavaju. Ali izaleđa Belog lica Crveni nos uvek pokazuje dugi nos; onje saučesnik s publikom, za koju je on žrtva ipredstavnik njihovih poniženja. On govori: ‘Da, onmožda ima moć, ali nije li on jedan pompezni šupak?’Publika voli njegovu hrabrost; zna da će biti uhvaćen iponižavan, ali njegov duh ostaje jak i neskrhan. Belolice sa svoje strane mora znati da mu se rugaju iako nemože uvek da bude svedok tih činova smeštanja. Onmože da ima kontrolu, privremenu moć i autoritet, alina kraju je to bez svrhe: on nije bog, njemu sepodsmevaju. Otud praznina duše klovna belog lica.“

Ima na metre takvih stvari – dobre lične opservacijepoduprte s mnogo dobro istraženih podataka – i ja

počinjem da sumnjam da Karltonova disertacija imapotencijala za masovno tržište. Nisam siguran kakotreba da naslovim De Rerum Comoedia kada je budempublikovao. Pretpostavljam da je to Stvari komedije, iliU vezi s komedijom, što nije naročito dobar naslov, zarne? Ne strašno komercijalan. Ne da sam opsednutkomercijalnošću, ali ovo će biti prva knjiga koju jenapisala mašina i ja želim da se prodaje. Mislim da ćudefinitivno da stavim svoje ime na omot. Na krajukrajeva, ja sam profesor, i to će dodati izvestanakademski pečat. Kolebam se između „PredgovorVilijema Dž. Rejnoldsa“ ili „Uvodna reč profesoraRejnoldsa.“ Koje vam se više dopada? Mislim da„predgovor“ zvuči malo učenije. Pitam se da li trebada dodam malo svojih podataka. „Predgovor autoraGenija i ludila, Loše temperovanog klavira ili Ako nijebarok, ne popravljaj ga.“

Dar smeha – kako vam se sviđa taj naslov?

Karlton je sada imao sve vreme sveta zaistraživanje jer su i Aleks i Luis bili previše depresivnida bi ga gnjavili. Aleks je provodio sate u svojoj sobi uigri silovitih video igara. Luis je provodio najveći deosvoga dana s psihijatrobotom. Išli su prema H9, gde jeimao bivšu ženu i malu ćerku zbog koje je osećaokrivicu što je nije posećivao. Ah, krivica, krivica,pozlata ljiljana komedije. Psihijatrobot ga vraća u

odbijanja ranog detinjstva, a sve to vreme Karlton ganadgleda i hvata beleške o unutarpsihičkimproblemima ličnosti komičara belog lica. Oh, pravivrisak. Kada bi samo Luis imao predstavu o tome štase dešava. To je konačna mora zaluđenika kontrolom.Ali Karlton je sada veoma tajnovit, satima je uronjen uprelaženje starih dokumenata i prizivanje drevnihbaza podataka. On sumnja – s pravom, mislim – da biga zaustavili kada bi znali. Aleks je neraspoložen iizvrdava mašinu za veš, koja počinje žestoko da gairitira.

„Uuh, bolove u nečemu užasne imam jutros“, vajkase gospođa Grinavej. „Moja kola prirediše mi neštostrašno. Daj mojim pokretnim delovima kapljicu ulja,hoćeš li, Aleks, ljubavi“, rekla je i namrgodila se kadaju je ignorisao.

„Vidim da je neko jutros ustao na levu nogu. Pa,izvinite molim. Bolje da vidim kakav je nered ostavioza mene danas. Još onih njegovih čudnih igračaka usobi, pitam se?“ I tako je nastavljala da mrmlja i kukadok su beskrajne megamilje svemira prolazile izvanhermetički zaptivenog sveta Džonija Reja.

Jedne večeri posle seanse, u prolazu, Luis zastade izagrli Aleksa. Beli klovnovi po prirodi nisu od onih štovole dodirivanje, a svakako ne grljenje.

„Jesi li u redu, čoveče?“ upita Aleks zabrinuto.

„Sjebao sam svoj život“, reče Luis.„Super“, reče Aleks.To non sequitur iznenadilo je i obradovalo Luisa.

Iscerio se. Grljenje je izuzetno oraspoložilo Aleksa i onje upravo zviždao naročito iritirajući stav Ravelovognaročito iritirajućeg Bolera kada mu je Karltonkucnuo na vrata sobe.

„Da“, reče Karlton.„Šta“, reče Aleks, digavši pogled sa svoje kolekcije

majušnih vojnika igračaka.„Zazujao si da dođem“, reče Karlton.„Nisam ti uopšte zujao“, reče Aleks. „To je već treći

put ove nedelje. Nešto ti nije u redu s pejdžerom. Dajda pogledam.“

„Ne, sve je u redu.“Karltonov najgori košmar bio je Aleks koji mu

odšrafljuje grudi. Ovaj ništa nije znao o mehanici. Bioje najgori inženjer na svetu. Krajnji domet njegovihsposobnosti bio je da instalira novi softver u centru zaigre. Čak i tada ovaj bi počeo da radi loše i on bi seonda ponašao kao dvogodišnjak, stisnutih zuba, licacrvenog u nemoćnom besu. Luis je bio čak i gori.Karlton ga je jednom video kako šutira mašineriju!

„Mislim da ti je pregoreo osigurač“, reče Aleks iotvori mu grudi. Bože, kako je Karlton to mrzeo. Kaoda ima osigurače! U kom je ovaj mislio da su veku?

„Stvarno, Aleks, nije ništa.“ Nije bilo kraja nevoljama

koje je ovaj mogao da izazove, a onda bi Karltonu bilapotrebna cela noć da se popravi.

„Ne, mogu ja to da popravim“, reče Aleks, praznozagledan u svetlucava kola. On nesigurno dodirnunekoliko stvari u nadi da će popraviti šta god to biloneispravno.

„Šta je to?“ upita Karlton. Primetio je majušnogGanešu.

„To je značka obezbeđenja.“„Gde si je dobio?“„Gospođica Valas dala mi ju je pre predstave.“„Pa, ona zuji.“„Šta?“„Zuji, poslušaj.“ Karlton je onjuši. „Vidi, živa je. Gle.“

On pređe značkom iznad svoje podlaktice. Aleks jemogao razgovetno da čuje pucketanje.

„Znači to sam čuo“, reče Karlton.„To je statički elektricitet“, reče Aleks.„Daleko preglasno za statiku.“„Mašina za veš neće ni da je pipne.“„Naravno da neće da je pipne“, reče Karlton,

ispitujući je mikroskopski kroz jedno oko, „to jepoštar.“

„Je li to neka vrsta prislušne bube?“ upita Aleks.„Poštar je naprava za prenošenje poruka. Svi

elektronski signali mogu da budu presretnuti i,

ukoliko su bili kodirani, tada dešifrovani, ali ako daštrećoj strani nešto, kao ovu značku, na primer, ondaona može da prenese tvoju poruku kasnije narastojanju na kome te niko ne prisluškuje.

„Misliš, ovo je primopredajnik?“„Tehnički, retransmiter. Izgleda kao da si bio

iskorišćen.“ Aleks preblede. „Iskoristila me je kaoprokletog poštara.“

„Gospođica Valas ti je dala tu značku?“ Aleks klimnu.„Onda je 99,8 posto logično pretpostaviti da je znala

za nju.“ Kada je rekao Luisu, on odgovori: „Pa, to ondadokazuje stvar. Keti je znala unapred da nećemoostati.“ Aleks je izgledao neutešno.

„Razvedri se. To znači da si pušten s lanca. Nemožeš više da mučiš sebe.“

Svi su se nagli preko Karltonovog radnog stola,zagledani u ekran po kome su prolazile stranicebesmislenih brojeva i kompjuterskih simbola.

„Šifrovano je“, reče Karlton.„Ma nemoj. Stvarno?“ reče Aleks.„Jeste, evo vidiš...“ Ali Karlton se zaustavi. „Je li to

bila ironija?“„Sarkazam“, reče Luis.„Izvini“, reče Aleks posramljeno.„Za sada još ne mogu da dekonstruišem šifru“, reče

Karlton, „ali jedna stvar je sigurna – unidirekciona je.“

„Objasni.“„Postoje dva tipa poštara. Omnidirekciona vrsta,

koja ispaljuje poruku u svim smerovima, iunidirekciona, koja odašilje samo na predviđenukoordinatu.“

„A ova je...“„Uni. Gle, hajde da vidimo kuda ide.“On pritisnu nekoliko dugmića i naže se bliže ekranu.„Odašilje direktno na H9.“„Oh, sjajno, grad razvoda“, reče Luis. Mislio je o

svojoj bivšoj. „Pa, u najmanju ruku to je tamo gde smokrenuli“, reče Karlton.

„Kako su to mogli da znaju?“ upita Aleks.„Gde smo inače mogli da krenemo. Na tom mestu

hvataš glavni snop za Mars.“„A neko se obezbedio tako što nam je otkazao

predstave?“„Može biti.“„Divna gospođica Valas. Zbog toga što sam joj uzeo

šećer?“„Je li to opet ironija?“ upita Karlton.„Samo malo gorčine. Besan je zato što je razmišljao

mudima.“„Jebi se.“„Nema ništa o gospođici Valas u Biobanci“, reče

Karlton. „Gle.“ On otkuca da joj se pojavi slika.

„Pevačica“, pisalo je. „I tu je taj deo o njoj i Kepleru ufajlu tračeva.“

„To je zanimljivo. Kepler. Uvek možeš da upitašSemi.“

„Semi Vajs?“„Jašta. To ti je baš njen departman.“„Misliš da mi je oprostila?“„Da razmislim o tome“, reče Luis. „Ona je žena. Ti si

je ostavio. Nisi joj čak ni poruku ostavio. Ne, u pravusi. Nemaš blage šanse.“

„Hvala.“„Šteta. S njenom mrežom za tračeve i njenim

datotekama s podacima, ako iko može da uđe u tragovoj Valasovoj za tebe, ona može.“

Aleks razmisli. Mrzeo je da se oseća upotrebljeno.Morao je da zna.

„Idem da vidim Semi.“ On se lecnu. „Ali šta ako meubije?“

„Spreman sam da platim tu cenu.“

H9Nikada ne treba da odbijate šansu za seks

i za pojavljivanje na televiziji.Gor Vidal

Žene imaju osećanja; muškarci imaju sport. Tako jeto bilo vekovima. Ali sve to se izmenilo krajemdvadesetog veka. Osećanja su odjednom postalajavna. Postala su obaveza za muškarce. Hvatanjekontakta s vašom ženskom stranom postalo je kliše izčasopisa. Jadni spektakl muškaraca u suzama bio jesvuda. Ako ste hteli makar da prodate knjigu, onda stemorali da zaplačete u kontakt programu. Atlete nisubile ništa ako ih nisu videli kako rone suze na TV-u,košarkaške zvezde su oči isplakale, zvezde fudbalajecale su na terenu, komičari su obilato ridali,predsednici jedva da su mogli da se obrate naciji bezsuza u očima. Ako niste bili u stanju da iskulirate,onda je bilo najbolje da ga isfolirate, bato, jer ovo jebila TV realnosti. Zvezde su se valjale u javnimemocijama, kao krmače po blatnjavim rupčagama. Itako, da, opet je trebalo okriviti TV jer je menjalaponašanje, srozavala standarde, nametala se,falsifikovala, ogoljavala. Osećanja su postala zaštitniznak beskonačnih TV harpija, Medeja medija, snjihovim smrznutim frizurama i osmesima izfrižidera. Kako se osećate? pitali su ljude čas pošto bizabili gol ili bi čuli da su pogubili porodicu u avionskojnesreći. Podbadanje i čačkanje. Kako se osećate?Spremni i željni. Kako se osećate? Sve dok suze nepoteku, a jadna žrtva dobije blagoslov od plavokosekraljice emisije. Dodaj papirnatu maramicu, proveri

rejting, dodaj kesu za povraćanje, molim.Muškarci ni u kom slučaju nisu bile jedine žrtve ovih

otmica koje su preduzimali harpije i možda ih je toionako očekivalo. Masa sranja tada se blejala na tutemu, kada su se muškarci našli, možda prvi put,ranjivi na naročito javne oblike ženske osvete.

Izgledalo je da žene jedva čekaju da ih neko povalipa da polože pero na hartiju, čuvajući suvenireumazane spermom da ih ponude kao dokaz zasudnicu ili studio, nije bitno koje od toga, pošto je ijedno i drugo sada stizalo na televiziju. Šeron otkrivasve. Gole slike devojke koja je pojebala naciju.Pročitajte knjigu o pušenju. Vesti u jedanaest – seks,skandali i vremenska prognoza. Bio je to, razume se,potpuni krah privatnosti. Privatni život – to je ionakobio viktorijanski koncept i otišao je kroz prozor sa TV-om i kompjuterom. Sada su stigla dvojna doba, ništanije bilo privatno. Mogao sam da dođem do iznosatvoje kreditne sposobnosti, tvoje potpune netovrednosti, tvojih navika u kupovini, tvoje privatneadrese; prokletstvo, pa mogao sam čak i da tiproverim orgazme preko mreže

Ali šta je tu moja poenta? Poenta je da se Moli jošnije vratila.

Pročitao sam negde da kada je reč o ženama, nesamo da imamo svoj tip, isto tako imamo i antitip.Smrzavajuća pomisao, eh? Ne samo da vas tamo

napolju čeka savršena partnerka već i savršenaantipartnerka. Po svemu sudeći podjednako vasprivlače i partnerka i antipartnerka, ali antipartnerkaje smrtonosna za vas. Počinjem da mislim da Molimora biti moja antipartnerka. Nema je kod kuće većnedelju dana. Poslednji put kada je bila kod kuće reklaje da sam opsednut poslom i da joj treba vremena darazmisli. Dobra fora, je l’ da? Meni nije dopuštenovreme da razmišljam iako time zarađujem za život, alinjoj je dopušteno da otpleše da razmišlja. Jebo te,stvarno me to dovodi do besa. Znam tačno kako seAleks osećao. Žene stvarno umeju da nateraju čovekada popizdi. Karlton kaže da su ta gorka osećanjanapuštenosti kod muškaraca još gora kod komičara,koji je žrtva majčinskog odbijanja. On kaže da tragajuza rizikom gubljenja surogata ljubavi koji nalaze upublici ponovo i ponovo prostim pokušajima da budusmešni. Na neki čudan način oni traže potvrdunapuštenosti rizikovanjem da ne dobiju smeh. Onisurfuju na ivici odbijanja. Tako da možete da viditekako je Ketina izdaja bolela Aleksa. A ja od Molinestvarno popizdim. Prokletstvo!

H9 je bio oblikovan kao jedna od onih dečjihigračaka koje protresete, pa padaju pahuljice. Bio jenapola osnovica i napola mehur. Njegova ogromnakupola bila je uvek uperena prema Suncu, koje je bilo

na gotovo dvaput većem rastojanju nego što je bilo odplanete Zemlje, tako da je davalo samo četvrtinusvetlosti. Ispod površine počivale su mračne oblasti,dokovi, generatori, rafinerije vode, prodavnice, svešto je održavalo koloniju u životu. Pod džinovskomprovidnom kupolom park s drvećem presecalo jenekoliko malih potoka, veliko jezero za čamce inekoliko staza za vežbanje, gde su stanovnici mogli dašetaju pse, idu u zoo ili organizuju piknike. Prave pticecvrkutale su po drveću, a golubovi gušani gukali svojasmirujuća ritualna parenja po travi. Po ivicicentralnog parka visoke zgrade takmičile su se zavidik prema zelenom terenu za igru i napolje premazvezdama.

Konstrukcija Glavnog snopa kroz asteroidni pojas,otvaranje bezbednog elektronskog puta izmeđulebdećih komada metalnog stenja, omogućilo je da H9postane deo linije za snabdevanje. Kao i sve velikeluke, nekada je bio centar šverca, ali čak i ta naprednadelatnost prošla je i sada je kolonija preživljavala kaokamiondžijska usputna stanica. Luis je tu igraogotovo godinu dana, među kurvama i kockarskimstolovima u klubu „Papagaj.“ Venčao se s devojkomkoja je delila karte za igru kada je ova zatrudnela, pasu bili zaglavljeni godinu dana pre nego što su priznalida je beznadežno. Sada ga je Ganeša vodio nazad.

Iznenadio ih je saobraćaj koji su zatekli. Monitori suim pokazali da je mesto krcato, a razlog je uskoropostao očevidan: Glavni snop je pao. Bilo je to kaozatvaranje kanala. Brodovi su zadržavani danima.

Aleksu je dosadilo da sedi usred saobraćajne gužve,pa je mahnuo policajcu u prolazu, koji je prolaziopored na svom mehur-ciklu.

„Šta je bilo?“ reče Aleks.„Pao je Glavni snop“, reče policajac. „Neka vrsta

otkaza napajanja. Biće im potrebno najmanje nekolikodana da poprave. Tamo napolju pravi je pakao. Miljezastoja. Gde ste vi krenuli?“

„H9“, reče Aleks.„To vam je zoo“, upozori ih policajac, „svi skreću

tamo. Hej, Luise Ešbi, jesi li to ti?“„Ćao, Ede.“„Vi, momci, igrate u klubu ‘Papagaj’?“„Da“, slaga Aleks pre nego što je Luis mogao da se

umeša.„Sledite me. Ja ću da vas provedem.“Šou biznis ume da otvara vrata, verujte mi.Pajkan je uključio plava rotaciona svetla i proveo ih

pokraj duge kolone brodova.„Aj’ mi ostavite nekoliko mesta, važi?“ reče pajkan

kada ih je ostavio u blizini dokova.„Nego šta“, reče Aleks.

„Dakle, stvarno“, reče Luis.Ispred njih bila je Princeza Di, njen moćni masiv

okruživale su uzmuvane narandžaste letelice koje suprenosile putnike na kopno.

Parking je bio krcat, ali su najzad uspeli da ugurajuDžonija Reja u parking prostor predviđen samo zamala vozila. Duge kolone ljudi zmijoliko su se vukle zanjima čekajući da prođu carinu. Trebalo im je gotovosat vremena. Dok su čekali, Karlton je radio nageometriji komedije, nekoj vrsti euklidskog dokaza ouglovima gledanja i sumi očekivanja na suprotnojstrani.

„Pričaj mi o tvom klinčetu, čoveče“, reče Aleks.Luis mu pruži izgužvani i izbledeli hologram.

Majušno dete bez svih zuba široko se smešilo nanjega. „To je Tej.“

„Slatka je.“„Aha.“„Zašto si otišao?“ upita Aleks.„Zašto bilo ko ikada ode?“„Komičari mnogo zahtevaju“, reče Karlton. „Pošto

su u velikoj meri i sami deca, potrebno im jedvostruko pažnje u odnosu na normalne muškarce ičesto imaju problema u nadmetanju s pravimdetetom.“

Obojica su ga gledala.

„Odakle ti to?“„Ehm. Negde sam pročitao.“„Ti vodiš limenka, okej?“ reče Luis.Najzad su prošli kroz carinu i dobili privremeni

tranzitni pečat. Luis pođe prema dugim redovima kojisu čekali na prevoz. Aleks je gledao za njime, a onda jepošao prema vidfonima. Bili su zauzeti. Raspravljao jesa sobom da li da pođe do Semi bez najave kada jeopazio poznatu figuru. Bio je vrlo visok čovek, scrnom, sjajnom kosom, čupavim obrvama i velikim,obešenim morževskim brcima. Čovek se obazirao,očigledno očekujući da se susretne s nekim.

„Piter Mekturk“, reče Aleks.Na sekundu, pre nego što je prepoznao Aleksa, u

čovekovim očima pojavio se progonjen pogled, ondamu lice obasja veliki osmeh i on reče širokimškotskim naglaskom: „Alekse Maskrofte, kako li si miti, stara barabo? Kako je sjajno što tebe vidim.“ Aleksse zateče privučen u ogromni medveđi zagrljaj. Tip jedelovao kao gvožđe.

„Ti si malo vežbao, izgleda, Pitere?“ reče Aleks kadaje najzad pušten.

„Oh, znaš ti mene.“Čudna stvar bila je da ga u stvari nije znao. Naleteo

je na Mekturka u mnogo prilika, ali ne bi umeo da kažečime se ovaj bavi.

„Vrtim stvari pomalo“, bilo je najjasnije od svega što

je ikada dobio.„Kako posao s komedijom?“ reče on sada. „Još si s

visokim tipom?“„Luisom? Da.“„Kako je?“„Znaš, i dalje na terapiji.“„Pa, smešan je. To je prokletstvo, tako mi kažu.

Dobro, šta te do đavola, dovodi do ove prokletevukojebine bogu iza leđa?“

„Glavni snop je pao“, reče Aleks.„Jes, tako je.“ Mekturk se obazre rasejano. „Svi živi

su ovde, sa sve mamom i tatom“, on promrmlja. „Pa,ne smem da te zadržavam. Sigurno si mnogo zauzet.“

„Drago mi je što smo se videli.“„Jes. I meni. Možda da cugnemo neku kasnije.

Polovka na brzaka u klubu ‘Papagaj’?“„Super zvuči.“„Hej, dečko“, reče Mekturk. „Ne ostaješ dugo, je li?“„Nekoliko dana. Što?“„Oh, govorkanja. Ništa konkretno“, reče on

neodređeno. „Stvari su malčice krhke. Bolje sprečitinego lečiti.“ On namignu. „Samo ti dajem figuru fore.Nisi to čuo od mene, okej? Oh, eno moje grupe zadobrodošlicu. Vidimo se.“ On se okrenu i krupnimkoracima ode prema grupi ljudi. Izgledali su kao da jedobrodošlica jako daleko od njih. Kolekcija kratkih

frizova i mrštenja. Ozbiljni mišići, pomisli Aleks. Štato, do đavola, Mekturk smera?

Našao je slobodan vidfon i spojio se sa Seminimstanom.

„Alekse Maskrofte, jesi li to stvarno ti?“„Od krvi i mesa, dušo.“„Ne podsećaj me na meso, Aleks, osim ako ne

nameravaš da ga pritisneš.“„Mogu li da navratim?“„Sećaš se stana?“„Samo spavaće sobe.“Nasmejala se i spustila slušalicu. Super, pomisli

Aleks.

SEMINiko ne voli vilu kada napuni četrdesetu.

Stara engleska pesma

„Tvoji dani vilenjaštva više nisu živi kad čarobništapić počne da se krivi“, pevao je Aleks dok je prilazioSeminom stanu. Bio je dobro raspoložen. Jedva ječekao da je ponovo vidi. Baš ga je napalila.

„Čekaj ovde, Karltone, hoćeš“, reče i proturi glavukroz vrata.

„Ćao, ja sam“, reče on.

Knjiga tresne u zid na inč od njegove glave.„Govnaru jedan!“ dreknula je.U potpunosti ga je iznenadio njen bes. Plava kosa

bila joj je raščupana. Plave oči besno su sevale nanjega. Nosila je beli svileni kimono sa zelenim zmajemnaslikanim na prednjoj strani. Mogao je ispod da vidikonture njenog tela.

„Ti si jedan potpuni govnar, Alekse Maskrofte. Išetašiz mog života, pobegneš ne rekavši ni zbogom iočekuješ da ti se vratim tek tako, sve igrajući valcer.“

„Znaš me, Sem. Ne znam ti ja valcer.“„Nemoj da si mi duhovit.“„Izvini.“Nastala je neugodna tišina.„Drago mi je što se vidimo, Sem.“Ćutanje.„Sjajno izgledaš.“Oh, ne. Plakala je. Oh, jebi ga.„Jesam bio drkadžija, Sem. Sad sam stariji, eks

drkadžija.“Nasmešila se kroz suze. Onda je neočekivano

raširila ruke.„Pa dođi onda ovamo i zagrli me, ti mamlazu veliki.“Još je bila meka i dražesna. Išao joj je u naručje.

Digla je pogled prema njemu i mogao je da vidi da jojse šminka razmazala. Šmrknula je.

„Treba mi maramica.“„Upotrebi mene.“Nije hteo da je pusti. Opustila se i dozvolila mu da je

drži. Posle nekog vremena smirila se. Osećao je kakose vraćaju neke poznate navike. Isto tako i ona.Udaljila se, pogledala ga, suvo se nasmešila i rekla:„Mislim da je dosta toga.“

Klimnuo je.Nestala je u kupatilu, a Aleks se obazre po stanu.

Majušni jazavičar fiksirao ga je sa Seminekompjuterske stolice. On zareža.

„Hej“, reče Aleks, „ja sam prijatelj.“„Ragls te neće pojesti“, doviknula je.Mesto se nije mnogo izmenilo. Gotovo pola sobe

pripadalo je njenim kompjuterima. Njene bebice, takoih je zvala. I nije bio potreban Frojd da bi se shvatilomesto koje su joj igrali u životu. Sada se vraćala, očijusređenih i nasmejana.

„Iznenadio si me. Nisam bila spremna da se vratiš umoj život. Nisam stvarno besna, Aleks. Možeš sada dauvedeš limenka ako hoćeš.“

On pođe prema vratima.„Hoćeš kafu?“„Mogao bih.“Otišla je da je spremi.Karlton je strpljivo čekao pred ulaznim vratima. „Da

li je dama sada u redu? Znaš, nemamo mnogovremena.“

„Dobro je.“„Molim te da pokušaš da upamtiš da je posećujemo

kao eksperta, a ne u bilo kom drugom svojstvu.“„Šta?“„Nemamo vremena za one druge stvari. Ono s

držanjem i trljanjem.“„Izvini?“„Znaš na šta mislim. Seksualna dimenzija. Stvarno

danas nemamo vremena ni za malo toga. Možda nekidrugi put.“

Stvarno, Karlton je ponekad preterivao. Semi sevratila s kafom.

„Dobro je da te vidim, Aleks. Dobro izgledaš“, rečeona i sede pored njega na sofu.

„I ti, Sem.“„Starim, Aleks. Tu smo samo ja, pas i kompjuteri.“„Ma hajde. Kladim se da izluđuješ nekog tipa.“Nasmešila se, ali ništa nije rekla.„Razlog zbog koga smo ovde“, reče Karlton, „jeste taj

da se žurimo, a potrebna nam je tvoja pomoć.“Oboje digoše pogled prema njemu.„Izvinjavam se“, reče on, „ako to nije bilo pristojno,

samo što danas nemamo baš mnogo vremena začavrljanje. Molim vas obavestite me kada budete

završili intimnu seksualnu dimenziju vašegrazgovora.“

„Je li ovaj uvek ovakav?“„Malo je čudan“, reče Aleks.„Znači nije u pitanju moje telo“, reče Semi i ustade.

„Ko je ona?“„Kako si znala da je ona?“„Aleks.“„Okej. Ime joj je Keti Valas i nije ono što misliš.“Nagla se na konzolu i uključila je. Mogao je da joj

vidi grudi ispod kimona. Stvarno, dobro je izgledala.Prišao je i stao pored nje. Mogao je da oseti njenutoplinu. Digla je pogled na njega i nasmešila se. Bila jemalo kratkovida, ali oči su joj pozivale.

Karlton se hitro ubaci između njih dvoje i pruži jojGanešu. „Ovo mu je podmetnula“, reče on. Semizažmirka na značku.

„Iskoristila je seksualnu dimenziju da ga zavede inaravno on je pao na to.“

Semi se žestoko trudila da se ne zakikoće. „Stvarno?To baš ne liči na Aleksa.“

„Oh, ne, voli on žene“, reče Karlton. „U stvari, otkakote je poslednji put video...“

„Molim te“, reče Semi. „Poštedi me detalja.“„Imam statistike, ako želiš.“„Karltone!“ reče Aleks.

„Sigurna sam da bi bile vrlo zanimljivo štivo“, rečeSemi.

„Ne posebno“, reče Karlton.Nastala je neprijatna pauza.„I šta to imamo ovde?“ upita Semi najzad.„To je poštar.“„Lepo urađen. Ta cura zna šta radi.“ Ona mu pruži

Ganešu. „Evo ti, drži. Da vidimo prvo šta možemo danađemo o toj Valasovoj.“

Ona podiže jazavičara sa svoje kompjuterske stolicei poče da pretražuje neke fajlove na ekranu.

„Nije joj pravo ime, to je sigurno“, reče ona poslenekog vremena. Gledali su u tišini dok su se redovipodataka kovitlali preko ekrana.

„Ne, morate da mi date više“, reče ona. „Adresa.Poslodavac.“

„Radi za Keplera.“„Emil Kepler? Oh, bato, ti stvarno umeš da uletiš u

nevolje.“„Znam. Neko nam je otkazivao sve predstave.“„Na vašem kompjuteru?“„Aha.“„Mogli bismo da nađemo ko.“„Ja ne bih“, reče Karlton.„Ali ti nisi ja“, reče Semi.Stranice počeše da se listaju. Namrštila se,

usredsredila i nastavila pretragu. Posle izvesnogvremena zavalila se trijumfalno. „Evo je“, reče ona.

Kompjuterska slika Keti učitavala se na ekran.„To je ta devojka?“„Da“, reče Aleks, pokušavajući da ignoriše osećanja

koja su tukla u njemu.„Definitivno je tvoj tip.“„A koji to?“„Žensko.“„Već gotovo“, reče Aleks.„Dražesna i donosilac nevolje. Pogledaj.“Nije bilo baš mnogo u fajlu.„Dvadeset i pet. Poljakinja. Rodno mesto Reja.

Sistem Saturna. Deo Keplerove organizacije“, čitala jeSemi. „Ostatak je skriven. Napraviću pretragu. Bićepotrebno neko vreme. Zašto ne odvedeš limenka ušetnju, pa da se vratite za nekoliko sati. Možda ću date pustim da mi platiš večeru. Moraš još da seizvinjavaš. Oh, najbolje to ostavi.“ Ona ote Ganešu odKarltona. „Mogu to da skeniram dok radim.“

„Budi pažljiva“, reče Karlton.„Ti mene upozoravaš? Aktivan poštar. Neko se

nameračio na nešto prljavo. Pitam se šta ti cura radi?“„Nije ona moja cura“, reče Aleks.„Nema pojma šta propušta“, reče ona.„Jašta. Sjebanog komedijaša.“

„Neću da raspravljam sa prvim delom toga“, rečeona.

Dok su izlazili iz hodnika, taksi je skliznuo porednjih.

„Da li vam je potrebna vožnja?“ reče vozač, čovek sazapanjujuće slamnatožutom kosom.

„A što ne bismo otišli na to piće u klubu ‘Papagaj’,Karltone“, reče Aleks.

Krenuli su kroz park prema drugoj strani kolonije.Uskoro su se zaglavili u saobraćaju.

„Gore nego za Olimpijadu“, reče vozač nestrpljivo.„Jeste li vi, narode, odavde?“

„Samo u poseti“, reče Karlton.Prema ID slici prilepljenoj na prednje staklo, ime mu

je bilo Danfi. Nepočešljana ćuba slamnatoplave kose iširoko lice s prijatnim osmehom uzvraćali su impogled.

„Ovde još imate pravih taksista“, reče Aleks.„Zbog toga je saobraćaj tako loš“, reče Karlton.„Limenko?“ upita Danfi pogledavši u ogledalo.„Bouvi četiri tačka pet“, reče Aleks.„Čuo sam da su oni malo čudni.“„Navikne se čovek“, reče Aleks.„Možeš da se navikneš na bilo šta od onoga što

kažu“, reče Danfi.Saobraćaj nikuda nije išao. Bili su zaglavljeni gotovo

pola sata. Aleks je setno gledao kroz prozor taksija.„Mora da sam zaljubljen“, reče iznenada.Karlton, koji je pokušavao da napravi Pitagorinu

teoremu komedije, nešto u vezi s kvadratom sumelinija manjeg otpora, iznenađeno diže pogled. „Zaštosi to rekao?“

„Neprekidno je svuda viđam.“„Koga?“„Keti Valas. To je ljubav, zar ne?“„Ne“, reče Karlton, „to je Keti Valas.“ Njegovo

teleobjektivsko zeleno oko zumiralo je taksi s drugestrane ulice. Bio je zaglavljen u saobraćaju usuprotnom smeru.

„Jesi li siguran?“„Nosi periku, ali izgleda kao ona.“„Oh, moj bože“, reče Aleks. „Šta ona radi ovde?“„Sišla je s broda.“„Pa, očigledno.“„Možda bi bila dobra ideja da je sledimo, da vidimo

šta namerava.“Danfi diže obrvu u retrovizoru. „Hoćeš da uradim to

što limenko kaže?“„Jašta“, reče Aleks. „Prati onaj taksi.“Taksista ih izvuče iz kolone vozila koja su čekala i

napravi polukružni zaokret preko središnjegrazdvojnika traka. Pritisnuo je nekoliko dugmića na

svojoj konzoli.„Požuri“, reče Aleks.„Nema problema“, reče taksista, „prikačio sam se na

njih.“Videli su njen taksi kao pokretni signal na mapi

ulica koja se lagano pomerala. Možda dva blokadaleko. Saobraćaj u tom smeru kretao se i oni polakoprođoše između vozila za njom, držeći se zakonskogograničenja brzine. Posle izvesnog vremena prošli sukroz jedan podvožnjak i izbili u pustaru nadvožnjaka,nedovršenih prilaza, grafita i cementa.

„Kuda je krenula?“ upita Aleks.„Pošla je za Kinesku četvrt“, reče taksista.Izbili su u prostranu oblast niskih građevina i

otvorenih pijaca s neobičnim povrćem i jarkoobojenim piktogramima. Pešaci su šetali preko putakako god im padne na pamet i čuo se neprekidan zvukkineske muzike. Egzotični mirisi napuniše taksi doksu sledeli signal na ekranu.

„Umirem od gladi“, reče Aleks.Prošli su kroz kinesku četvrt i zgrade ponovo

počeše da se uzdižu, sve više i više iznad njih. Uskorosu bili u Kanjonima. Ogromne, stare zgrade uzdizalesu se ka visinama i bacale džinovske senke.

„Stali su“, reče Karlton. „Šta sad?“„Proveravamo kuda je otišla“, reče Aleks.

Zaustavili su se pored ogromnog tornja čija seglavna sekcija razmetala rečju RIALTO. Njen taksi jeupravo kretao.

„Jesi li je video?“ upita Aleks.„Samo potiljak. Prilično sam siguran da je ona. Ali

nosi crnu periku.“„Kog đavola to radi? Gde smo mi uopšte?“„Rialto“, reče taksista. „To je slavni stari kompleks

apartmana. Ovde je kao tvrđava. Pazite kuda idete,ima rđavu reputaciju.“

„Čekaj nas“, reče Aleks.„Nisam još primetio da ste platili.“Ostavili su ga napolju i brzo otpešačili uz ulazne

stepenice. U lobiju nije bilo ni traga od Keti Valas.„Mogu li vam pomoći, gospodo?“ Uniformisani

vratarobot ih je sumnjičavo gledao.„Idemo da platimo taksi“, reče Aleks.Vratili su se u taksi.„Šta da radimo?“„Dajte mi desetaka“, reče Danfi. „Vi, momci, novi ste

u ovom. Ja sam ranije bio pandur.“ Aleks mu pružidvadeseticu, a on sleže ramenima i iziđe iz taksija. Bioje visok i snažno građen. Njegova plava kosa pođe uzstepenište i nestade u lobiju Rialta. Posle nekolikotrenutaka on se vrati dole i ponovo uđe do njih.

„Čudno“, reče on, „kažu da je sistem obezbeđenja

pao. Nije mogao da se seti ni za dvadeseticu. Ali opet,on je jebeni robot. Oh, izvinite.“ On se, izvinjavajući se,nasmeši Karltonu, koji sleže ramenima. Navikao se natakve stvari. Limenko, limeni tip, robot, sve su touglavnom uvredljivi izrazi ovih dana, pomisli on.

„Daj da ja popričam s njim“, reče Karlton. „I ja samjebeni robot.“

Izišao je iz taksija i otišao u zgradu.„Drčnog droidića imate“, reče Danfi, gledajući

Aleksa u ogledalu.„U svakom slučaju, drukčiji je“, reče Aleks.„Bouvi, ha?“„Aha.“„Nisam znao da ih još prave.“Aleks se pitao šta kog đavola tu rade i šta bi rekao

kada bi je našao. Posle izvesnog vremena, Karltonuskoči u kabinu. Delovao je uzbuđeno.

„Pa, malo je komplikovanije nego što smo mislili.Ona jeste unutra.“

Aleks mu dograbi glavu i odgura ga naniže u sedište.Obojica se skloniše ispod nivoa prozora.

„Je li ona?“ upita Karlton.„Ne“, reče Aleks. „Nije. To je Mekturk.“Danfi poče da čačka zube i delovalo je kao da se

dosađuje. Očigledno je i ranije radio takve stvari.„Okej, prošao vas je“, reče on uglom usana.

Aleks ustade. Gledao je kako krupni Škotlanđaninulazi u zgradu.

„To je čudno“, reče Karlton.„Vaš prijatelj?“ upita taksista.„U neku ruku. Šta do đavola on radi ovde?“„Može da bude slučajnost“, reče Danfi. „Ima hiljadu

apartmana.“„Nego šta“, reče Aleks, „a dvoje ljudi koje slučajno

poznajemo slučajno posećuju dva od njih u baš istovreme. Koja je verovatnoća za to?“

„Približno 2,5 milijarde prema jedan“, reče Karltonbrzo.

„Bilo je to retorički.“„Oh, izvini.“ Ali verovatnoća je pomogla. Nije bilo ni

izdaleka verovatno.„I, šta si otkrio o Keti?“„Pa, kao što je rekao, sistem je pao. Svi posetioci

javljaju se na centralnu recepciju, izjavljuju odredište,koje se automatski proverava. U njenom slučaju čovekju je čekao u lobiju.“

„Kakav čovek?“„Nije rekao. Ali ima njegove lične podatke. Rekao je:

‘Ona je sa mnom’, pa su oboje otišli u lift.“„Koji sprat?“„To je to. Imao je isprave, tako da deskbot nije

proverio broj apartmana.“

„Da li ga je prepoznao?“„Ne. Rekao je da nikada pre nije video tipa.“„Malo klimavo, zar ne?“„Ne za ovo mesto“, reče taksista, „ovo baš i nije Ric.“„Da li ima njegovu sliku?“„Dao mi je ovo.“ Ekran na Karltonovim grudima

pucnu i ožive. Gledali su reprodukciju snimka skamere obezbeđenja.

„Zamrzni kadar“, reče Aleks. „Uđi koliko god višemožeš.“

Karlton je zumirao lift.„Ona je definitivno. Šta, do đavola, radi s perikom?“Krupni čovek pored nje držao je oči na podu.„Prepoznaješ mišiće?“ upita Aleks.„Samo tip“, reče taksista.„Pa, šta sad?“ upita Karlton.„Osmatranje“, reče taksista. „Ne znate gde je, znači

da morate da čekate dok ne iziđe.“„Možemo da proverimo Mekturka“, reče Aleks. „Daj

mi Semi.“Njeno lice pojavi se na Karltonovim grudima.„Hej, smešni čoveče, upravo sam se spremala da ja

pozovem tebe. Našao si zanimljivu devojku. Jesi lispreman za skidanje podataka?“

„Ide“, reče Karlton.Dok je Karlton skidao podatke, Aleks je upita da

proveri Škotlanđanina.„Pa ko je taj Piter Mekturk?“„Sreo sam ga nekoliko puta. Stvarno ne znam čime

se bavi.“„Pa, videću šta mogu da nađem, ali ima da te košta

više od večere.“Danfi se nasmeši. „Srećniče.“Karlton joj posla sken mišićavka koji je napravilo

obezbeđenje. Mogao je biti jedan od tipova s kojima seMekturk sreo na aerodromu.

„Gde si, Aleks?“ upita Semi.„Pored Rialta.“„Bolje se pazi. Ima prilično ljigavu reputaciju. Droge,

šljam, ta vrsta stvari.“„Ja ću ga čuvati za tebe, Semi“, reče taksista.„To si ti, Danfi?“„Isti, samo krupniji“, reče on i pokaza joj svoj veliki,

široki osmeh.„Pomislila sam da sam prepoznala taj veliki plavi

stog sena.“„Još radiš one fore s fajlovima?“„Iste stare“, reče ona.„Lepo je videti te ponovo, Semi.“„I tebe, daso“, reče ona. „Drago mi je da je on s

tobom. Drži ga na oku. To ti je jedan od najfinijihkomičarskih mozgova ovog vikenda.“

„Joj“, reče Aleks.„Pa, moram da idem, dete, ova stvar se kuva i baš je

vruća. Kako ono reče da se zove, opet?“„Ganeša.“„Neka poljska reč?“„Indijska. Verovatno Sanskrit.“„Aha, dobro. Kao da to nešto pomaže.“Prekinula je vezu.„Da bacimo pogled na podatke te cure“, reče Danfi.

„Bez brige“, reče on kao odgovor na Aleksov pogled.„Ja sam strogo penzionisan. Hej, nema ekstranaplate.“

Prvi fajl o Keti Valas bio je manje nego zanimljiv.Ispostavilo se da joj je pravo ime Katarina Valevska,po velikoj kraljici Poljske koja je postala Napoleonovaljubavnica. Keti je opisana kao „zabavljačica“, što jepokrivalo mnoštvo raznih grehova. Rođena je ujednom šleskom radnom logoru na Reji, imala jesmeđe oči, mali mladež na levoj donjoj polovini leđa,tamnosmeđu kosu, bila je visoka pet stopa i deset inčai težila približno 130 funti pravo ispod tuša. Bilo jeraznih njenih slika. Keti kao petnaestogodišnjakinja,Keti diplomira, neke profi fotografije i nešto snimakas njenih audicija. Glas joj je bio sladak. Ne divljačkioriginalan, ali umela je da drži melodiju. Bilo je detaljao njenom radnom iskustvu. Izgledalo je da je karijeruzabavljačice započela po logorima. Očigledno jepokušavala da se probije, pomisli Aleks. Bila je

opisana nesreća broda. To je preživela. Izgledalo je dase neko starao o njoj i pomogao joj da ode s Reje.Pozivanje na dalji fajl o njenim roditeljima. Ondazabeleška o prvobitnoj Katarini Valevskoj.

Drugi fajl sadržavao je beleške o ljudima izkontejnera i imigraciji njenih roditelja iz Šlezije naplaneti Zemlji. Bili su među prvima koji su odgovorilina zov novih zemalja i potom su uhvaćeni u ugovornuklopku. Prevareni su da potpišu ugovor za Reju na dvegodine. Po dolasku otkrili su da je ugovor bio uSaturnovim godinama, što je značilo pedeset i devetzemaljskih godina ili istinska doživotna kazna.Nelegalno, razume se, ali pokušajte tih dana da nađeteadvokata na Saturnu. I tako su bili zarobljeni. Unutarsistema, ali ne od njega. Kompanija, u njihovomslučaju SudPolnischeKristalleGesellschaft hranila ihje, odevala, obezbeđivala im prostor za stanovanje ina kraju bi ih sahranila, oblik ropstva koji suiskupljivale samo nadnice, koje uopšte nisu bile loše,ali besmislene jer nije bilo ničega da se kupuje.Nekretnine su bile jeftine, ukoliko su vam se dopadaleledene pustare.

Treći fajl je bio jasno obeležen s „poverljivo“, a Danfije nabacio veliki, široki osmeh i smesta podigao glavu.

„Trebalo bi da vas upozorim da je čitanje ovog fajlailegalno“, reče on.

„Dobro“, reče Karlton i isključi ga.

„Ne, ne, trebalo bi da vas upozorim“, reče Danfi, „alineću to uraditi.“

„Oh“, reče Karlton i napravi misaonu zabelešku daono što je Danfi izgovorio pretraži u vezi s ironijom.

Fajl je sevao daljim pojedinostima o Ketinoj majci.Izgledalo je da je ova bila neka vrsta intelektualke,imala je diplome i sve to. Mora da je loše reagovala nasurovu stvarnost radnih logora. Zašto je uopštenapuštala Zemlju? upitao se Aleks. Postojalo je kratkopozivanje na politiku, a onda još malo pojedinosti oKeti i njenom ranom školovanju u kristalografiji – štojedva da je bilo iznenađujuće, pošto je već odrastalapo rudarskim poljima Reje. Kristali, pri jednoj šestinigravitacije mogu da dostignu zapanjujući i precizanrast. Majka joj je bila ekspert za kristalnumikrobiologiju, novu mikrotehnologiju koja jekompletno zamenila kompjuterski čip i kontrolisalagotovo sve komunikacije. Otud Ganeša, pomisli on.Znala je šta radi. Budi pažljiva, Semi. Ali čime se tačnobavila?

„Ko je otac?“ upita Danfi. „Nije do sada ni pomenut,a sve to sranje o majci. Ne kapiram.“

„Bingo“, reče Aleks kada se novi fajl pojavio naekranu.

Nažalost, bio je elektronski cenzurisan.„Otac preminuo. Dalje informacije povučene“, čitao

je Karlton.

„‘Povučene’? To zvuči kao bezbednjački fajl“, rečeDanfi. „Obično to rade kod državnih smaknuća. Inačebi priložili umrlicu.“

Ista misao mora da je pala na pamet i Semi, jer je namargini dodala pojedinačnu reč: „Tata.“ Ostatak je bilaelektronska papazjanija.

„Pa, eto čitavog pakovanja ničega“, reče Danfi,čačkajući velike bele zube.

„Možeš da ga dešifruješ?“ upita Aleks,„Možda mi zatreba neko vreme“, reče Karlton.

„Pokušaću.“„Ćao“, reče Aleks. „Eno našeg prijatelja.“ Mekturk je

izlazio iz zgrade u žurbi. Gledao je naniže kao da želida izbegne kamere za osmatranje. Stao je na ivicupločnika, mahnuo rukom, a vozilo je u istom trenutkuskliznulo pored njega. Popeo se, pa su odjurili.

„E, jebi ga“, reče Aleks. „Šta sad da radimo?“„Vreme za donošenje odluka“, reče Danfi u ogledalo.„Ja ću za njim“, reče Aleks. „Ti ostani ovde“, reče on

Karltonu. „Nemoj, za ime božje, da je izgubiš.“ Izguraoje neodlučnog Karltona na pločnik i taksi je pošao.

TATIN FAJLPrestao sam da verujem u Boga kada sam otkrio da su

me lagali u vezi s Vilom Zubom, Deda Mrazom i

Uskršnjim ZekomLuis Ešbi

Luis je izišao iz podzemne u predgrađu. Proverio jeadresu i pronašao niz identičnih apartmana srednjevisine. Kada je zazvonio na zvonce, iznenađujućevisoka mlada devojčica otvorila je vrata. Imala jekratku smeđu kosu, sladak nosić, a oči su joj bilebademaste. Primetio je sa šokom da nosi lak za nokte.

„Tej?“ reče on.„To je moj tata“, povikala je.„Reci mu neka uđe, ja ću odmah sići“, rekao je

poznati glas.Grlila ga je najduže moguće vreme, a onda ga je

odvela u kuhinju. Crteži su joj bili pribodeni svuda.Čeretala je raspoloženo s njime i pokazivala mu stvari.

„Ovo je moj meca Sofija. Ovo je moj konj ZemaljskiVetar. Ovo su Doroti i Edna, moje lutke.“

Njegova bivša žena uđe u sobu. Nameštala je šeširna glavu i primetio je da mu izbegava pogled. Upitaose, ne prvi put, da li se stvarno venčao sa ovomženom.

„Odlaziš?“ reče on pažljivo.„Pomislila sam da biste vas dvoje voleli da budete

sami“, reče ona, a onda nije mogla da odoli da nedoda: „Baš je prošlo dosta.“

Klimnuo je. „Šta da radimo, šta misliš?“

„Pa, ona voli zoo. Zatražiće Mekdonalds, možeš da jevodiš tamo ako hoćeš. Ali samo na jedan žele. U stanjuje da pojede šest ako je pustiš.“

„Oh, možemo li u Mekdonalds, molim? Molim te, tata,hoćeš da me vodiš tamo?“

„Naravno.“„Jej!“ Radost joj je bila ogromna i neusiljena.„Vodiće te po prodavnicama ako to želiš, Omiljena

joj je Hej Kiti. To je u tržnom centru tri na trećemnivou. Ali molim te, Luise, nemoj da je zadržavašnapolju previše kasno. Ide pre podne u školu.“

Tej je pokušavala da ga izvuče kroz vrata.„Uzmi prvo svoje stvari, Tej“, reče joj majka strogo,

„i idi u kupatilo pre nego što kreneš.“ Tej otrča. Mogaoje da je čuje kako čangrlja okolo i peva.

„Drago joj je što te vidi.“„Neverovatna je.“„Videla te je u predstavi Brende Vuli, znaš. Veoma je

ponosna na tebe.“Ništa nije rekao.„Pretpostavljam da je ovo samo kratka poseta?“„Nažalost da.“„Preboleće. Stvarno je baš jaka. Ponekad tvrdoglava.

Na tebe.“„Hvala.“„Pa, moram da se spremim, stiže mi taksi.“

„Kako si ti?“ upita on.„Ja?“ upita ona. „Drago mi je što smo raskinuli.“Tej ulete u sobu, obučena za izlazak.„Spremna, tata.“Ona ga uze za ruku.„Okej, sada budi dobra, Tej“, reče njena mama.„Hoće li tata da ostane malo duže?“„Ne verujem, dušo.“„Oh.“„Tata je jako zauzet.“„Hajmo onda, tata. Idemo.“Izvela ga je na ulicu. Gledao je kako njena mama

maše iz stana.

Aleks i taksi ponovo su se zaglavili u saobraćaju.Mekturk im je izmakao.

„Ne možeš da ga vidiš na ekranu?“ upita Aleks,iznerviran.

„Bojim se da ne“, reče Danfi, tresući svojom plavomgrivom. „Nije u taksiju. Mora da je neka vrsta privatnelimuzine.“

Otišli su u klub „Papagaj“ da provere. Njegovi crvenitapacirunzi i plastično lišće delovali su otrcano ijeftino po dnevnom svetlu. Odšetao je kroz klupskuprostoriju do dugog bara. Nekoliko mladih igrali subilijar. Nisu dizali pogled. Barmen je proučavao

obrazac za trke. On baci upitni pogled na njega. Alekszavrte glavom.

„Samo tražim nekoga.“„Ta nije ovde“, reče barmen.On zaviri u majušnu prostoriju za predstave i

nostalgično pogleda na pozornicu.„Mogu li da vam pomognem“, reče glas iza njega.„Tragam za Mekturkom.“„Jesi li to ti, Alekse?“„Ćao, Beni.“Nizak čovek s prilično očiglednim tupeom

nabijenim na glavu uđe i isceri se osmehom kojipokaza mnogo zlatnih zuba. Uska potkošulja bila muje zategnuta preko izdašne trbe.

„Isuse, Aleks, baš je dosta prošlo. Kada ćeš da dođešda ponovo igraš ovde?“

„Uskoro, Beni.“„Sad si previše veliki za nas, pretpostavljam. Svi

smo videli šou. Ta Brenda Vuli baš je nešto, ha?“„Aha. Nije baš tako fina kao što izgleda.“Beni dopusti sebi da se nasmeje.„Jesi video Pitera Mekturka?“„Neh, nije ga bilo poprilično. Šta se dešava?“„Jurim jednu damu, Beni.“„E, to mi ne liči na tebe“, reče Beni. „Mislio sam da si

lezbos.“ Malo su se kezili jedan na drugoga. Aleks

obeća da će se vratiti i odigrati predstavu.„Nemoj da nas zaboravljaš sada kada si u velikom

biznisu“, reče Beni.Upotrebio je vidfon pored muškog toaleta da

pozove Karltona.

Rekao sam vam da je Karlton bio limtelektualac. Tajvam je promućuran metalni prikan, nema u to sumnje.Ponosan sam što sam ga otkrio. Imam veoma jakaosećanja prema njemu. Posesivna. Gotovo očinska.Tako je prokleto pametan. Zbog toga sam ga krio odMoli. I drago mi je što sam to radio, jer se još nijevratila kući. Dobio sam poruku da je odjezdila na nekukonferenciju. Aha, nego šta. Na leđima s kurcem u njoj,nema sumnje. Đubre iz akademskih prikolica, eto štaje ona. Pitao sam je zašto se oblači kao fufa kad imatolike diplome. Znate šta je rekla: „Ako ti se ne sviđakako izgledam, onda odjebi.“ Baš lepo, je l’ da? Nematu mnogo cile-mile, rekao bih. Nisam bio spreman daodjebem, pa sam zaćutao oko toga. Ali bio sampovređen, to mogu da vam kažem. Imaju moć nadvama – žene – zar ne? Moć da odu.

Dok je Karlton strpljivo stajao i čekao pored Rialta,njegova kola bila su zauzeta traganjem za nekimulaskom u elektronski besmisao koji mu je ispunjavaoekran na grudima. Nije mogao da iziđe na kraj s tim.

Očigledno je bilo šifrovano, ali kakvom šifrom:logaritamskom, eksponencijalnom, stohastičkom ilipromenljivom sekvencijalnom? Bilo je milionmogućnosti. Um je počeo da mu se vrti, procesirao jeogromne brojeve i testirao ih na besmislenom tekstu.Ovaj je ostajao đubre. Dok su ćelije njegove desnehemisfere tragale za načinom da razbije kod, njegovlevi modul za razmišljanje poče da misli o komediji. Uposlednje vreme razmišljao je o pravilu trojnom. Posvemu sudeći, svaka treća reč bila je smešna. Takođesu smešne bile reči koje počinju sa k. Da li je to biloistina? Da li je “kaki“ bilo smešno? A „kuvar“? Da li je tobio „Kipling“? Očigledno su neke reči bile naprostosmešne. „Pile“, na primer, bilo je uvek smešno. Nijemogao da shvati zašto bi bilo tako. To ga je navelo darazmatra vic o kineskom restoranu:

„Konobar, ovo pile je kao guma.“„Oh, stlašno mnogo hvala, gospodine.“Šta je, dakle, bilo smešno u tome? Izgledalo je

naprosto kao da je jedna reč pogrešno otkucana. Pile,pile i jaje. Komedija je bila kao razbijanje šifre. Reči subile ključ. Reči. Razume se! Cenzurisano elektronskoblebetanje bilo je u staromodnom ključu zasnovanomna rečima. Bilo je to vladin kompjuter. Koristili sunovu tupu tehnologiju. Da pokušaju da nadmudrenaročito mudre kompjutere neke agencije posezale suza glupošću. Proste, gotovo detinjaste lozinke

zamenjivale su duge jednačine. Kako da zbuniškompjuter koji je u stanju da projuri kroz nekolikomultibilionskih brojnih kombinacija. Prosto,upotrebiš reč kao što je „mačka.“ Siđeš mu ispodpraga inteligencije. Ne može da zamisli da si takotupav. Bilo je to kao komedija, pomisli on. Pile i jaje.Pa, što da ne? On proba reč „jaje.“ Nije uspelo; nisu ni„mačka“ ili „pas“, niti druge proste reči, ali za dvaminuta otkrio je da traga za šifrom od četiri ili petslova. Probao je „tata“, pošto je to Semi napisala namargini. Ni to nije uspelo. Pa, teško da se od ljudskogbića moglo očekivati da reši problem koji je bio prednjim. Dao se na posao da isproba sve reči od četiri ipet slova u engleskom jeziku i posle pola sata „Pariz“poče da dešifruje kod. U nekoliko sekundi blebetanjeje postalo čitljivo. Eto ga, fajl o tati.

Otac, Aleksandar Valevski, star pedeset i dve i, da,Danfi je bio u pravu, ustreljen je zbog toga što je poveoustanak na Reji. Nije baš smaknut, ali telo mu jepronađeno unakaženo među ostacima poslepuškaranja s vladinim trupama. Izgleda da je biobuntovnik čak i u rodnoj Šleziji, pa je bio prisiljen daemigrira posle nekih nevolja na krakovskomuniverzitetu. Doživotno zarobljeni na Reji, on injegova žena Natalija pokušali su da napustekompaniju i nisu uspeli. Organizovali su bele vukove,protestnu grupu, koja je širila informacije i

pokušavala da uspostavi kontakt sa drugima koji sudelili njihovu muku. Pošto su njihove žalbe odbačene(odbacila ih je Kompanija), počeli su da rade naoružanom otporu koji je otpočeo deset godina kasnije.Bili su dobro organizovani i dobro snabdeveni i bilo jepotrebno nekoliko nedelja da ih uguše. Izdao ih jeneko iznutra. Njihovi poslednji dani bili suistovremeno agonija i herojstvo. Povlačili su se svedublje i dublje u ledena bespuća Reje pre nego što suih okružili i pobili, njihova krv crvena na ledenomsnegu. Prizor crvene krvi na beloj pozadini još je biomoćan simbol otpora.

Onda je bilo još materijala o belim vukovima. Kakose organizacija proširila na Marsu među imigrantimaiz Šlezije. Opšta upozorenja i skretanja pažnje. Bio jetu i psihološki profil Keti. Napadi depresije. Njenouverenje da će joj se otac vratiti – imala je samo petgodina u to vreme. Njen detinji san bio je da će se onvratiti kao Deda Mraz s vrećom punom igračaka.Teške godine u školskim logorima. Smrt njene majke(zlokobni komentar bio je: „Prilikom saslušanja“),njeno zaposlenje na poljima kristala, katastrofaBronije, a zatim njen beg s Reje kroz šou biznis prekoEmila Keplera. Baja sponzor.

Znači, otac joj je bio poginuli heroj revolucije. Pašta?

Vidfon mu zazvoni. Bio je to Aleks.

„Šta je bilo?“„Još ni znaka od nje“, reče Karlton.„Nastavi“, reče Aleks.„Uspeo sam da otvorim onaj fajl.“„I?“„Sve je o njenom ocu.“„Gde je on?“„Mrtav je. Ustreljen. Pre dvadeset godina.“„Oh, zadrži naslovnu stranu“, reče Aleks. „Šta je to

onda toliko zagrejalo Semi?“„Zašto ne pitaš nju?“„Sad ću da se vidim s njom.“On joj okrenu broj, ali ekran je ostao mrtav.

Verovatno se tušira, pomisli. Mogao bi baš i da navratii vidi šta je našla; bila je na samo nekoliko minutaodatle.

PUKOTINA U NEBUNe želim da dostignem besmrtnost preko svoga dela...

Želim da je dostignem tako što neću umreti.Vudi Alen

Tej je bacala frizbi i vrištala i vikala. Luis je dahtaoza njim. Njegova mršava figura gotovo nespretna,

duge ruke ispružene za plastičnim tanjirom. Bili su uparku, nedaleko od zoološkog vrta. On se saže dapodigne jarko obojenu igračku. Mukli tutanj odjeknudaleko nad njima. Jato golubova zamlatara krilima uiznenadnom lepetavom oblaku i uzlete. Zvuk kao kadneko trese čaršave. Tej zaciča od oduševljenja i potrčaza njima. Pogledaj me, pomisli on, igram se sa svojimdetetom.

Ručali su u kafiću kraj zoološkog vrta, a on ju je sponosom gledao dok se snalazila u naručivanju kaoodrasla. Pitala je konobaricu za specijalitete,preporučila stvari za njega, raspravljala šta bi onamogla da pije i uglađeno slušala šta je imao da kaže.Imala je mišljenja i poglede kao odrasla, a onda bisasvim iznenada izbila šestogodišnjakinja i ona biprasnula u smeh.

„Ovo je moj tata“, rekla je konobarici. „On je u šoubiznisu.“

Konobarica se nasmešila. „Izgleda mi kao veomafini tata“, složila se ona.

„Ali on je i stvarno luckast“, poverila se Tej.„Pa i to je u redu za jednog tatu, mislim“, rekla je

konobarica. Tej ozbiljno razmisli o tome. „Da, jeste“,najzad se složila. „On će da dolazi i da me izvodi svakenedelje.“

„To je baš lepo“, rekla je konobarica.

„Hajmo, tata, da igramo friški kao što si obećao.“„Mislim da je to frizbi.“„Ne, nego friški“, reče ona. „Mi uvek igramo friški.“Ustao je. Konobarica se nasmešila. „Imate baš

slatku devojčicu.“„Znam“, reče on.

* * *

Napolju, zastala je i pokazala na kupolu. „Gle, tata,ima pukotina na nebu.“

On podiže pogled. Nešto paukoliko kao da je puzalopo kupoli daleko nad njihovim glavama. Dok je gledao,paukova mreža se širila u svim smerovima poputrazbijene šoferšajbne.

„Pretpostavljam da nije ništa“, reče on.Odnegde zavijanje sirene odjeknu po parku.

Aleks je čuo sirenu dok je ulazio u lift. Seminapartman bio je na stotom spratu. Liftu je do tamobila potrebna večnost. Kada je iskoračio, stresao se.Neko mi je koraknuo po grobu, pomisli on. Osećao seslabi miris dima od cigare u vazduhu. Koraci su muodzvanjali hodnikom. On priđe njenim vratima ipritisnu zvonce. Jasno je čuo kako odjekuje unutra.Nije bilo odgovora. On pritisnu i na njegovoiznenađenje vrata se otvoriše. Pažljivo je proturio

glavu unutra, napola očekujući knjigu. Bilo bi baš nalikna Semi da ga zaskoči gola golcata. Umela je da raditakve otkačene stvari u starim danima. Jednom ju jezatekao u krevetu, raskrečenu, obučenu samo usrcaste gaćice, kompletno vezanu svilenim čarapama.

„U pomoć“, rekla je.Pomogao je.Šta li je sad smerala? Osetio je iznenadni ubod

žudnje koju je sećanje raspalilo.„Semi?“ tiho je pozvao.Gurnuo je vrata kupatila i otvorio ih, napola

razočaran što nije bila tamo i čekala. Nastavio je krozkuhinju. Onda je odjednom stao. Nešto nije bilo uredu. Gde je bio pas?

Sada mu je srce divljački lupalo u grudima. Dubokoje udahnuo i ušao u dnevnu sobu. Semi je nemo ležalaza kompjuterskom konzolom, lice joj je počivalo natastaturi kao da nešto osluškuje. Oči su joj praznogledale prema prozoru. Nije mogla dugo biti mrtva.Iza nje sve je bilo u haosu. Neko je bio izuzetno nasilanprema njenoj kompjuterskoj konzoli. I ekran i harddrajvovi bili su porazbijani, a parčad njenih zapisa bilasu rasuta na sve strane po sobi. Otvoreni prozorpokazivao je da su neke stvari i tuda proletele.Izgledalo je kao da su izbacili i psa. Odjednom jeosetio mučninu.

Izišao je iz kupatila i dalje osećajući nalete poriva za

povraćanjem. Njegov instinkt govorio mu je dapobegne odatle što dalje može. Pre samo nekolikominuta fantazirao je o njoj. Za ime božje, još je bilatopla. Danfi je čekao dole. On će znati šta da radi. Nediraj ništa, to je bio propis. Čitao je o tim stvarima.Pretvaraj se da je to film. Iziđi na vrata i produži dahodaš.

Pogledao je za Ganešom po ostacima njenog stola.Nigde se nije video. Kompjuteri razbijeni, Ganešanestao, nije trebalo biti genije da bi se shvatilo da jeSemi slučajno nekoga uzbunila. Nekoga ko je biotoliko očajnički željan da spreči da nešto ne izleti da jebio spreman da ubija bez milosti. Dovešće Danfijagore, pa će da pozovu policiju. Pokupiće Keti Valas.Moraće malo da objašnjava stvari.

Potrčao je do lifta, preko hodnika i napolje na ulicu.Taksi je nestao. Pogledao je na obe strane u neverici.Nije mu bilo ni traga. Šta se to, jebo te, dešavalo?Zašto bi Danfi otišao? Dugovao mu je tonu para.

„Tražite nekoga?“ reče glas iza njega.Dva čoveka u sivim odelima kročiše napred. Imali

su šešire. Mogli su da nose velike znakove na kojimabi pisalo DETEKTIVI ako su želeli da to bude stvarnoočigledno.

„Svoj taksi“, reče Aleks, pokušavajući da se prisetida je nevin.

„Ime mi je Rodžers“, reče niži od dvojice. „Ovo ovde

je Kajl“, reče on i pokaza krupnog Afrikanca s njegovestrane. Afrikanac je piljio u njega, ali ništa nije rekao.

„Možda bi bilo bolje da pođete s nama“, rečeRodžers.

„Zašto?“ reče Aleks, usta su mu se odjednompotpuno osušila.

„Osumnjičeni ste“, reče Rodžers.„Za šta?“ reče Aleks.„Za ubistvo.“Odveli su ga u centar, na samo pet minuta odatle, i

ugurali u malu odaju za saslušanja. Rodžers iAfrikanac sledili su ga. Negde je zvonce upornozvonilo.

Rodžers sede i dobro ga pogleda. Bio je preplanuo izdravog izgleda. Pokreti mu nisu bili žurni, ali imao jeprodoran pogled, kao da je navikao da ga lažu i nijemnogo mario za to. Njegov partner bio je snažnograđen. Kratka, čekinjasta brada, kratko podšišanakosa. Definitivno ne biste voleli da imate problema snjim.

„Za potrebe zapisa, ovo je detektiv Kajl, a ja samdetektiv nadglednik Rodžers, mi ispitujemo AleksaMaskrofta i ovo se snima.“ On se zavali u stolici ipogleda u Aleksa. „Dakle, zašto nam ne kažeš šta sedesilo?“

„Jesi li je ti ubio?“ upita Afrikanac.Rodžers izvinjavajuće sleže ramenima.

„Kajl postaje malo nestrpljiv.“Kajl je delovao više nego nestrpljivo. Izgledalo je kao

da čini nasilje nad svojim odelom prostim disanjem.„Jesi li ubio Semi Vajs?“ reče Rodžers ravnim

glasom.„Razume se da nisam. Vi znate da nisam.“„Otkud mi to znamo?“ upita Kajl.„Zato što ste znali da je Semi bila mrtva kada sam

stigao u prizemlje.““E, tu te je dočekao, Kajle“, reče Rodžers, uživajući u

neprijatnosti svog partnera.„Mogao je da se vrati“, reče Kajl, koji nije uživao u

svojoj ulozi ispravnog čoveka.„Šta, da proverim da li je još mrtva?“ reče Aleks.Ovaj put Rodžers se glasno nasmeja. „Pa ti si

komedijaš“, reče on.Kajl je piljio u Aleksa kao da ima neke stvari koje bi

voleo da učini kasnije. Iznenada mu se lice razbistri.„Oh, tako je“, reče on, ozarivši se, „on je bio u onojstvari Brende Vuli.“

„Kajl voli Brendu Vuli.“„Aha. Pa i on bi se njoj dopao.“Kajl je delovao polaskano.„Ono što ne shvatam“, reče Rodžers, „jeste kako to

da nisi pozvao policiju kada si je našao?“„Silazio sam da pozovem Danfija. Rekao je da je bio

bivši policajac.“„Ma ko ti je taj Danfi?“„Taksista.“„Rekao ti je da je bivši policajac.“„Da.“Kajl pritisnu nekoliko tastera na kompjuteru i

pokaza ekran Rodžersu. Rodžers se vrati Aleksu i reče:„Da li bi te iznenadilo da saznaš da nemaregistrovanih taksija u ovoj koloniji koje voze ekspolicajci po imenu Danfi?“

Jeste. Registrovali su njegovo iznenađenje.Neki mladić uđe u sobu i prošapta s hitnjom u

Rodžersovo uvo. Ovaj se namršti i podiže.„Izvini me na čas.“ Stolica mu zaškripa dok ju je

gurao nazad. „Pođi sa mnom, Kajle, imamo problem.“U daljini zvonilo je sve više zvona.Posle nekoliko minuta Rodžers proturi glavu kroz

vrata.„Okej, g. Maskrofte, možete da idete. Imamo

vanrednu situaciju ovde.“Lampa nad njegovom glavom divljački se ljuljala.

„Bolje idite do svog broda i gubite se do đavolaodavde.“

„Šta je sa Semi?“„Žao mi je zbog vaše prijateljice, ali imamo veliku

katastrofu u rukama. Kupola je pukla, curimo, a raste

svakim minutom.“Nešto je probušilo tanku membranu njihovog

veštačkog neba. Dragocena atmosfera im je curila usvemir. Ukoliko budu mogli da zapuše rupu, dobro ilepo. Ako ne, stvari su delovale prilično crno. Čitavomesto bi se srušilo.

Stanica je bila u haosu. Zvona za uzbunu svuda suzvonila.

„Devedeset posto atmosfere“, dreknu radnikuzbunjivanja. „Ima vremena.“ On istrča na vrata.

„Dva posto curi svakih pet minuta. Jašta, imamohrpu vremena“, reče oštra brineta koja je radila zanizom ekrana. „Hajdemo na ručak.“

ŠIFRA UZBUNE 437Ili taj tapet ide, ili ja.

Poslednje reči Oskara Vajlda

Luis uzdrhta, najednom osetivši kako mu je hladno.Odjednom se pojavi opak vetar. Spirale vazduhausisavane su naviše prema rupi u nebu. U parkudrveće se treslo kao da su ga dohvatili nevidljividinosauri. Čitav park kovitlao se od lišća i rasutihotpadaka. On pokuša da se nagne u vetar da dođe doTej, ali napredovanje nije bilo lako. Ispred sebe mogao

je da vidi da ju je vetar odigao sa stopala.„Drži se za onu uličnu svetiljku, Tej!“ dreknuo je.

Nije bio siguran da ga je čula; buka je bila užasavajuća.Frizbi joj je iščupan iz ruke i odjedrio je u nebo.„Tata, moj friški“, vrisnula je.„Drži se, maco, stižem.“Kada je došao do ulične svetiljke, držala se za nju

pobelelim zglavcima da sačuva živu glavu.„U redu je, imam te.“ Uhvatio ju je u ruke i zateturao

se poput pijanca u susret opakom vetru. Vukao ga jeza krajeve pantalona i šibao po košulji, pokušavajućida je iščupa. Žmirkao je nasuprot oblaka prašine iđubreta koji su se svuda kovitlali i izbegavao cveće,korenje i stare hartije koji su naletali na njega.Neposredno ispred njega oduvan je štand za prodajuviršli, a oblak kesa za pakovanje projuri pored njega.Bilo je kao da se nalaze u balonu koji se brzo izduvava.

Na ivici parka neki službenik u žutoj uniformi zavanredne situacije vikao je i mahao deci da napusteigralište.

„Silazite dole“, urlao je, „odmah silazite.“Vodio je dolaznike niz stepenice koje su vodile u

donji deo kolonije. Luis se nadao da vozovi i trake zatransport ljudi još rade. Ukoliko je bilo onoliko lošekako je izgledalo, struja je mogla da nestane svakogčasa. Bilo bi užasno naći se u podzemlju u mraku nasvemirskoj koloniji koja curi.

„Šta se dešava, tata?“„Kupola je pukla, dušo, pa moramo da idemo dole.

Ali sve će da bude u redu. Vidiš, već rade na tome.“Bila je to istina. Male interventne letelice već su

lebdele oko rupe u kupoli i pokušavale da zapušecurenje ogromnim jedrom od svetlucavog materijala.Nisu imale baš mnogo sreće. Bilo je to kao da supokušavale da rašire čaršav na buri. Letelice suposkakivale, bacakale se i odbijale okolo dok su semale žute figure držale da sačuvaju goli život. Gledaoje u užasu kako se veliko parče materijala otcepilo iomotalo oko jedne od interventnih letelica.

Video je kako tri majušne figure izleću iz letelice ionda bespomoćno posmatrao kada su usisane krozpukotinu u svemir.

„Hoće li sa njima biti sve u redu, tata?“„Pretpostavljam. Verovatno će biti okej sa druge

strane.“ Nego šta, na minus 204 stepena Celzijusa.„Grašak u dubokom smrzavanju“, prođe mu kroz um.

„Moramo da stignemo do stepenica, Tej“, reče onkroz riku vetra. „Tamo dole bićemo bezbedni.“ Bili suna stotinak jardi od mesta gde je službenik u žutojodeći vikao i drao se na ljude. On steže zube. Bože, bašje bila teška za svoje godine.

Jačina vetra se povećavala. Čitavi žbunovi bili sučupani iz korena, a lišće i granje šibali su mu lice dokse teturao korak po korak. Držao je Tej u naručju,

glavu joj je okrenuo prema svojoj ključnjači da jezaštiti od otpadaka koji su vitlali oko njega. Zvukrazbijanja stakla stizao je sa svih strana, a na igralištuljuljaške su divljački škripale na lancima.

Čitav park ispunjavale su divlje spirale uskovitlanogvetra, pune smrtonosnog iščupanog materijala.Ogromni stubovi parčadi izbacivani su prema kupoliiznad njih, gde su treskali u tanki materijal tavanice,dalje slabeći strukturu. Sve šira rupa usisavala jenjihovu životodavnu krv, vakuumirala atmosferu usvemir poput nekog džinovskog vampira. Čitava stvarmogla je svaki čas da ode. Zvona za evakuacijukombinovana sa sirenama interventnih vozilaodjekivala su jezivo niz kanjone višespratnica. Vazduhje proizvodio sablasan zvuk, nekakvo buf-buf-buf, kaoda mu neko duva u oči.

Bilo je sve teže da se korača. Gotovo da je pao i staodivlje da grabi za Tej.

„Tataaa“, vriskala je.„Imam te, dete“, reče on.Ispred njih kolica se iščupaše od prestravljene

mlade devojke. Poletela su lepećući prema njemu navetru. Ispustio je Tej i posegnuo za njima. Drška gagadno tresnu po zglavku. Dograbio je mali smotuljakiz njih pre nego što je vetar išibao kolica iz njegovihruku i odneo ih. Beba poče da urla. Držao ju je unaručju jednom rukom i posegao za Tej drugom.

Tresla se od straha.„Biće u redu, dušo. Tata te drži.“Uz izuzetan napor digao ju je u ruke. Poslednji

koraci bili su agonija dok je vukao noge prema zaštitistepeništa. Devojka je bila histerična. Dodao joj je detei malo je potapšao.

„Hajde“, reče on, „dole pre nego što zatvore kapiju.“Zbog toga što to moraju da učine, shvati on. Moraćeda odseku površinu i nadaju se da će održati nekuvrstu života pod zemljom pre nego što budu mogli daponovo izgrade kupolu. Mesto je sada tako brzo curilo,a rupa je svakim minutom postajala vidljivo veća.

U parku je bio pravi vrtlog. Ogromno drveće bilo ječupano iz korena i bacano poput grančica. Ulice subile zasute razbijenim staklom. Parčad otpadakakotrljala su se širokim bulevarima. Vreme da se ideodatle. Mlada devojka ponovo poče da plače.

„Sve će biti u redu. To je samo reakcija.“ Ona gapogleda kroz oči umazane crnom maškarom i suzama.„Moraš da ostaneš smirena i da paziš na bebu. Misliš lida to možeš?“

„Mislim da“, prošaptala je.„Odlično“, reče Luis.

„Ti si još ovde?“ Rodžers je bio iznenađen što jeAleks još bio u policijskoj stanici. „Ovo je crvenauzbuna. To znači goni se do đavola odavde. Samo

interventno osoblje. Ovo ti je totalna evakuacija.“Aleks je delovao zbunjeno. I dalje je video Semi kako

leži nemo, glave na tastaturi. Rodžers je vikao nanjega, zabrinuto. „Jesi li okej? Hej, tebi govorim.“

Kajl mu priđe i stavi mu prijateljsku ruku na rame.„Hej, čoveče, jesi u šoku?“Pokušao je da uspostavi kontakt s Karltonom preko

vidfona, ali sve linije bile su ili isključene ili zauzete.Bio je zgrožen kada je video šta se dešava napolju poulicama. Čitavi automobili leteli su po vazduhu kaoplastične igračke. Buka je bila zaglušujuća. Užasnizvuk cepanja. Parčad pločnika bila su istrgnuta ivitlana okolo. Povukao se unutra.

„Da li me razumeš?“ reče Rodžers zabrinuto.Aleks klimnu.„Gde si parkiran?“„U dokovima.“„Hajde onda s nama“, reče Rodžers. „Pošli smo u

tom smeru.“Njih trojica pođoše prema vratima. Kada su kročili

napolje, nova potmula tutnjava protresla je koloniju.Digavši pogled prema naprsloj kupoli u visini, moglisu da vide kako materijal za krpljenje ludački lepršaoko nje poput zmajevog repa. Izgledalo je da postojiopasnost da odnese još interventnog osoblja usvemir.

„Isuse“, reče Rodžers na haos koji je vladao. „Hajmo,Kajle, nema smisla da uzimamo vozilo, bolje daotrčimo.“

Ulaz u podzemnu bio je na samo pola bloka odatle,ali bilo je to direktno nasuprot vetru. Potrčali su, slepose teturajući, izbegavajući leteće otpatke. Gotovo sustigli do stepeništa podzemne kada Aleks začu kakoKajl jeknu i okrenu se da ga vidi kako pada.

„Hajde, Kajle, nije ti ovo vreme za dremku“, dreknuRodžers grubo na njega. Ovaj je žestoko krvario izslepoočnice. Dograbili su ga i nosili deset jardi doulaza u podzemnu, zatim su ga odvukli niz stepenište.Ogromno hrastovo stablo tresnu iza njih i zabi se ustepenište podzemne.

Aleks pogleda Rodžersa.„Dobar posao, hvala“, reče Rodžers. „Oboren

policajac, treba mi medicinsko osoblje“, dreknu umikrofon na svojim grudima. „Hajde, Kajle“, reče on,„nemoj sada da me izdaš.“

„Je li tamo dole bezbedno?“ upita Aleks.Rodžers ga pogleda kao da je lud. „Jesi li sišao s

uma? Celo mesto bi svaki čas moglo da se sruši.“„Implozija?“„Možeš da se kladiš. Moramo do dokova.“Mladić s trakom interventnih ekipa oko mišice

dotrča do njih.„Hej, tražio sam lekara, ne mladog izviđača.“

Dečko je izgledao prestravljeno.Ubacili su Kajla na nosila i odbacili ga do jednog od

interventnih centara za zbrinjavanje.„Spreči da mu mozak ne iscuri i šalji ga dole kod

mene“, dreknu Rodžers na medicinara. „Nemojdopustiti da mi umre, inače...“

„Gospodine, ja sam samo student medicine“, rečemladić.

„Deca“, reče Rodžers, „u pantalonama odraslih.“ Onse okrenu Aleksu. „Hajde, ja ću da te odbacim dodokova. Sreća tvoja da ja rukovodim egzodusom.“

Aleks se nije osećao tako srećno. Rodžers je mahaosvojim bedžom, pa su se probili kroz unezverenegomile do sledećeg ekspresnog putničkogtransportera. Ovaj ih je glatko vozio kroz blistavoosvetljene unutrašnje tunele kolonije. Niko nijemnogo govorio. Rodžers je iskopao prenosivi vidfon,pa se povezao s Keplerovom krstaricom.

Britanski oficir u beloj uniformi govorio mu je daKepler nije pristupačan.

„Zajebi to da nije pristupačan“, reče Rodžers. „Ovo tije šifra uzbune 437. Ovlašćenjima koja su mi data jatrenutno zvanično zapovedam vašom letelicom.“

„Sve je to sranje. Hoćemo uzeti nešto dodatnihputnika i učiniti što možemo, ali imamo mi plan kogamoramo da se pridržavamo.“

„Slušaj ovamo, daso, i to me dobro slušaj ako nećeš

da ti muda vise na istom mestu gde si ih poslednji putostavio. Na hiljade izbeglica uskoro će krenuti premavašoj jebenoj letelici i zato najbolje pripremajte svakoćebe, svaki krevet, svako majušno parče prostora napodu koje trenutno imate na raspolaganju. Svaki lekar,svaki bolnički krevet, svaka bolnica da budu pripravni.Jesi li ukapirao?“

„Razgovaraću sa g. Keplerom.“„Učini to i reci mu da je šifra uzbune 437.“„Da, gospodine.“„Dobro, moje ime je Rodžers, jesi li razumeo. Kako

mi je ime?“„Rodžers.“„Greška. Jebem mu, ja sam bog što se tebe tiče. A

sada budi svoga čovu Keplera, izvuci ga iz svilenepidžame i reci mu da imamo pred sobom jebenunesreću katastrofalnih razmera. Čuješ li to?“

„Da, gospodine.“„Obavesti ga da od sada prima naređenja direktno

od mene. I samo od mene. Jesi li razumeo.“„Da, gospodine.“On pogleda u Aleksa.„Jebeni Inglišmeni“, reče.„Šta je to šifra uzbune 437?“ upita Aleks.„Nemam pojma“, reče Rodžers. „Upravo sam je

izmislio.“

RIALTONe umem da pravim komedije.

Stiven Spilberg

Karlton je čuo prvi potmuli udar u 11.22 polokalnom vremenu. Njegova antena smesta je počelada hvata signale vanrednog stanja. Vazduh oko njegaje zujao, pucketao od poruka. Za nekoliko minutaprimio je prvi izveštaj o oštećenju. Bilo je loše.Nekoliko trenutaka kasnije došao je poziv za hitnuevakuaciju.

Utrčao je u lobi Rialta. Deskboti su proučavaliprocedure za evakuaciju. U zgradi se oglasila sirena zauzbunjivanje. Ljudi u raznim stepenima neodevenostihrlili su niz stepenice prema nižim nivoima.

„Smesta ostavite vaše apartmane i produžite dopodzemne radi evakuacije zbog nesreće“, govorio jemehanički glas. „Ovo nije test.“

Gomila u lobiju povećavala se, ljudska masa doticalaje sa stepeništa i iz liftova. On se pope na mramornibalkon, pa je uzalud pregledao gomilu u potrazi zaKeti. Mora da je gledao dvadeset minuta, a da je nijeopazio. Uskoro se reka ljudi smanjila na curkanje, aonda se pretvorila u sitne kapljice zaostalih. Posle

izvesnog vremena kompletno je presušila. Nije mogaoda bude siguran da nije promakla kraj njega u opštojgužvi.

On priđe deskbotima. „Je li zgrada prazna?“ upitaon.

„Trebalo bi i vi da odete“, reče jedan od robota.„Zašto niste poslušali uputstva?“

„To ne važi za nas, zar ne?“ upita on, smešeći sezbog toga što ih je prevario.

„Valjda ne“, reče robot. „Ti si onda bouvi?“„Četiri tačka pet“, reče on ponosito.„Mogao si da me prevariš, brate“, reče deskbot i

napravi svom pratiocu rukom duž glave znak kojioznačava udarenog. Karlton je bio uvređen. Zaštouvek to rade?

„Bouviji su uvek čudni“, reče drugi deskbot.„Slušajte, prvi kompjuter koji je slikao bio je bouvi.

Prvi kompjuter koji je pobedio ljudsko biće u golfu bioje bouvi – Arnold Bouvi, pre više od dvesta godina.Prvo u potpunosti uspešan kompjuter za masažu bilaje Trejsi Bouvi, model 3.6. Prvi automatski pozorišniagent bio je bouvi. Bouviji su uvek bili pioniri vodili susvet u robotici, pravljenju sira, vinogradarstvu, disku iokretnim igrama“, reče on.

„Jesi li završio?“„Aha.“

„Pa, bolje idi odavde pre nego što postaneš eksbouvi“, reče deskbot.

„Ne mogu. Tražim nekoga. Ženski posetilac, poimenu Valas.“

Robot sleže ramenima. „Pa, onda možeš da nampomogneš da pretražimo zgradu.“ On mu pruži maliinstrument. „Ako pronađeš tu Valasovu, pozovi me.“

„Važi“, reče Karlton.Bila je to elektronska kutijica. Prosta naprava. Kada

bi detektovala život, pištala bi. Kako se približavaš,pištanje je postajalo jače. Karlton pođe prema liftu. Nadrugom spratu ova poče da pišti. Lift se automatskizaustavi. On iziđe i pođe niz hodnik. Išao je zapištanjem do apartmana na uglu. Udarao je povratima. Ništa. Svojom metalnom rukom probio jevrata apartmana, posegao unutra i otvorio bravu.Čovek i žena bili su obeznanjeni u krevetu. Flašašampanjca bila je u kofi s ledom.

„Vreme za polazak“, dreknu on. Nisu se ni mrdnuli.Uzeo je kofu s ledom, svukao pokrivač i ispraznioledenu vodu preko golog para. To ih je definitivnoprobudilo.

„Mogu da objasnim“, reče čovek žurno, žmirkajući.„Zaboravi“, reče Karlton. „Nisam policija. Ovo je

vanredna situacija. Zgrada mora da se evakuiše.Izvinite. Molim vas, požurite, gospo.“ Pokušavala je dase obuče. On joj baci peškir.

„Moja odeća“, reče ona.„Ne vredi da se zbog nje pogine“, reče Karlton.„To ja treba da odlučim“, reče ona i odlučno se

uvrcka u unikatnu haljinu. On ih ostavi da to rade.Vozio se polako beskrajnim spratovima u liftu. Na

četrdeset petom spratu kutija ponovo poče da pisti.Život. Kao da smo mi mrtvi, pomisli on. Lift smestaodgovori i zaustavi se. Vrata skliznuše u stranu i oniziđe na novi hodnik. Čvrsto držeći merač, polako jeišao napred. Kada je došao do trećeg apartmana,mašina je počela da pišti kao luda.

Sedela je pored prozora i prazno piljila u prostor.„Keti“, reče on.Nije se pokretala.„Keti.“Okrenula se i pogledala ga. „Hoću moga tatu“, reče

ona.Odlepila, pomisli Karlton.„Ovo je vanredna situacija“, reče on blago. „Ovde

sam da pomognem.“Da nije bilo automobila, ne bi se možda ni pomerila.

Ovaj je tresnuo kroz prozor uz zastrašujuću buku,rasprštivši staklo. Odjednom je vetar bio svuda, kidaoje apartman u parčiće, usisavao nameštaj iz sobe. Onaočajnički skoči prema njemu. Dohvatio ju je, podigao ipotrčao.

UMIRANJE JE LAKOUmiranje je lako. Komedija je teška.

Edmund Kin

Dokovi su bili u haosu. Bilo je to kao prizor iz pakla.Stotine Ietelica svih veličina i oblika izvlačile su se štosu brže mogle. Sudarale su se jedna sa drugom, uzgalamu i trubljenje, vitlanje i galamu, sve supokušavale da se proguraju kroz sićušnu vazdušnukomoru i krenu prema bezbednosti svemira.Narandžasti šatlovi s Princeze Di poskakivali su okonjih, dupke puni prestravljenih turista. Svetla suneprekidno titrala, palila se i gasila. Svaki put kada bise napajanje prekinulo, natrijumske svetiljke za slučajopasnosti bacale su sablasni žuti odsjaj napandemonijum.

„Isuse“, reče Aleks.„Beži, do đavola, odavde“, reče Rodžers. „Možda i

nemaš baš mnogo vremena.“ Dok je govorio, H9ispusti silovito metalno škripanje. „Ups“, reče Rodžersmračno. „Ja ću biti na Di, ukoliko ovo mesto izdržidovoljno dugo.“ On otrča prema narandžastimšatlovima koji su se odbijali i poletali.

Aleksa je gotovo srušila svetina koja je kuljala izpodzemne. Trčali su oko njega, vikali i drali se na

nekoliko jezika. On im je pokazivao prema koloniočajnih duša koje su čekale svoj red za narandžastečamce za spašavanje. Britanski mornari u urednimbelim šortsevima beznadežno su pokušavali da uvedumalo reda među svoje uspaničene putnike. Izgovaralisu one izluđujuće vesele britanske stvari. „Bez brige,cure moje, ništa strašno. Jedna po jedna, ljubavi. Ups,pažljivo s tim. Ma nema veze, dušice, imam ja i drugostopalo. To je samo ogrebotina. Gore se stvaridešavaju na moru. Uvek gledaj na svetliju stranu, eh?“Gledao ih je kako smireno vraćaju samopouzdanjebakicama i utovaruju ih na letelice za spašavanje kaoda organizuju piknik na plaži. Raspoloženi koknipokaza im palčeve i doviknu: „Dobar posao, akomožeš da ga dobiješ, eh, baćo?“

Nekoliko bakica prepoznaše ga i munuše jednadrugu.

„Gle ko je to, Doris. To je on. Sećaš se, Doris, on je biomajmun. Kako si samo bio dobar u predstavi, ljubavi.“On poslušno potpisa papir koji su mu podmetnule.Bilo je to ludilo, potpisivati autograme u ovakvovreme. Mogli bi svi da izginu u roku od nekolikominuta. Kao da potcrtava tu mahnitost, H9 ispusti jošjedno silovito jecanje. Bože blagi, raspada se, pomislion.

Slepo se borio za prolaz između dokova kroz masuprestravljenih ljudi. Bio je to težak rad nasuprot

matici. Najzad je opazio Reja ispred sebe naparkiralištu samo za kompakt vozila. Gotovo svedruge letelice oko njega već su otišle. On potrča. Dokse primicao, mogao je da vidi da su svetla upaljena ida motori rade. Hvala bogu. Gotovo tamo. On ustrčauz ulaznu rampu.

Pozdravi ga bledo Luisovo lice. „Gde si bio, za imebožje? Moramo da se čistimo odavde.“

„Ti meni kažeš. Ovo je luda kuća.“„Okej, uključeni smo, hajdemo.“„Tata, tata, čekaj.“On se iznenađeno okrenu da vidi kako u njega pilji

prestrašena mala devojčica.„Oh, Aleks, ovo je Tej.“„Oh, bože moj, krofnica. Ćao Tej, ja sam Aleks.“„Ti si majmun.“„Tako je.“„Nema mi mame“, reče mu ona.„Biće s njom sve u redu“, reče Luis. „Ali sada stvarno

moramo odavde.“On pojuri za komande. „Odvajam se od doka“,

dreknu on.Dok su svetiljke za vanredne situacije sevale, Džoni

Rej poče da se odvaja.„Čekaj“, reče Aleks. „Gde je Karlton?“

„Ne znam“, reče Luis. „Bio je s tobom.“„Hoćeš da kažeš da nije u brodu?“„Ne.“„Ali ne možemo da krenemo bez njega.“„Alekse, on je običan limenko.“„Moj bože, mora da je i dalje kod Rialta.“„Šta?“„Rekao sam mu da čeka Keti Valas.“Luis je piljio u njega u neverici. „Izvini?“„Ja sam sledio Mekturka, Karlton je ostao. Onda sam

našao Semi – mrtvu.“Luis je razjapio usta kao riba.Još jedno metalno cviljenje iz utrobe H9 vratilo ga je

pameti.„Moramo da idemo.“„Ne.“„Šta?“„Ne idem bez Karltona.“„On je robot, Hrista mu.“„Pa?“„Alekse, možemo da kupimo novog.“„Ne poput njega.“„Hoćeš da rizikuješ sve naše živote zbog jednog

limenka?“„Stići će on“, reče, očajnički probajući vidfon.„Alekse, sišao si s uma.“

Čule su se samo statičke smetnje.„Ništa“, reče on.„Okej, to je to. Moramo da pođemo.“„Ne.“ Tvrdoglavo je zavrteo glavom.„Aleks, nisi samo ti ovde. Tu mi je i kćerka, Hrista

mu!“„Okej. Vi idite, ja silazim.“„Proklet bio, Aleks!“ On iznervirano šutnu bok

broda.„Daj mu još pet minuta.“„Jesi li sišao s uma?“„Ozbiljno mislim. Pet minuta ili ja silazim.“Luis ga pogleda. Bio je smrtno ozbiljan.„Pet minuta“, reče on.Bilo je to veoma dugih pet minuta. Sve vreme H9 je

škripao i podrhtavao. Ogromne grede nosači otpadalesu sa tavanice, svetla su se ljuljala, razbijala i bacalavarnice po betonskom podu. Daleko prema izlazuvazdušne komore videli su kako poslednji narandžastičamac pakuje ljude u sebe. Gotovo sve letelice sada sunestale. Aleks ništa nije govorio. Sedeo je mračnogizraza lica i piljio u ulazne tunele. Sada je samo jošmalo ljudi stizalo i gotovo svi su trčali. Luis je držaodžepni sat u rukama i duboko disao.

„Okej, to ti je pet minuta, druže.“Aleks je bio u suzama. Tej mu priđe i obgrli ga

rukom. On je potapša po šaci.„Dižemo sidro“, reče Luis. „Žao mi je, prijatelju.“On pođe napred da ih podigne.„Čekaj“, vrisnu Aleks. „Eno ga.“Karlton je trčao između ispražnjenih dokova.

Obujmljena njegovim rukama bila je ženska figura.Jedan od deskbota bio je s njim.

„Šta to, do đavola, ima tamo?“ reče Luis, namršten.„Hajde, Karltone“, dreknu Aleks, „moramo odavde.

Sve će da pukne.“H9 se ljuljao i tresao, zvuci škripanja sada su bili

pojačani i odjekivali su svakih nekoliko momenata uzglasno metalno treskanje, kao da neko udara čekićempo svakoj gredi i svakom zakivku.

„Oh, moj bože“, dreknu Aleks, „on ima Keti Valas.“Luis pogleda Aleksa s neodobravanjem. „Nju dovodi

na brod?“„Šta treba da uradimo, da je šutnemo?“„Odlično, što se mene tiče“, reče Luis.„Pretpostaviću da je to bilo vic“, reče Aleks dok je

skakao da pomogne Karltonu.„Kamo sreće“, reče Luis.Karlton uđe s mlitavom figurom u naručju, gotovo

se sručivši u ulaz. Aleks baci pogled na Ketino bledolice i vide da je ova bez svesti.

„Gurni je u bolnički odeljak“, reče on. Karlton

klimnu.„Čvrsto se držite. Ovo bi moglo da bude čupavo“,

dreknu Luis.„Ideš?“ reče on deskbotu.„Ne mogu“, reče ovaj. „Naređenja.“„Oh, dobro, kako god hoćeš“, reče Aleks.Mogao je da vidi kako deskbot poseže za vidfonom

dok su se vrata zatvarala.Dok su išli prema vazdušnoj komori, mogli su da

vide da se kolona putnika koji su čekali smanjila.Dokovi su se rapidno praznili. Samo su interventneekipe preostale i otpremale poslednje letelice. Jedanili dva britanska vojnika u belim šortsevimanasmešiše se i veselo mahnuše dok su prolazili, kaoda su krenuli na prijatno nedeljno krstarenje.Neposredno pre nego što će ući u vazdušnu komoru,Aleks vide da se jedan od mornara saginje i pokazujeim golo dupe. Jebeni ludaci, pomisli on.

EVAKUISATI„Gde je cediljka za čaj?“„Uzela je slobodan dan.“

Stari britanski vic

Izleteli su iz vazdušne komore neposredno iza

velikog broda za luksuzna krstarenja. Luis je pritisnuogas i gonio ih je odatle što je brže mogao. Svemir okoH9 bio je ispunjen stotinama malih brodova koji su serazilazili u svim smerovima. Nije se usuđivao dakrene punom brzinom. Bilo bi ludilo sada rizikovatiudes. Kada su se obazreli, videli su mase otpadakakoje su kuljale kroz rupu u membrani, cureći u svemirpoput krvi iz ranjenog čoveka. Ogromni grumenovimaterijala leteli su na sve strane. Drveće se okretalooko sebe, automobili, autobusi, masivna parčadzidova. Rej je poskakivao i trzao se dok su izbegavalibrodove i otpatke.

Mogli su da vide da su spasioci odustali da rupuzapuše s unutrašnje strane i sada su se trudili da toučine spolja. Unutrašnjost kupole bila je kovitlacmaterijala. Izgledala je baš kao staklena kugla sasnegom.

„Dobri Hriste“, reče Aleks. „Proveri da li je Tejvezana, važi?“

„Jašta.“„Gle, Tej“, reče Aleks. „Princeza Di.“Nekoliko milja dalje, Keplerov brod za krstarenja

bio je okružen stotinama malih brodova koji su čekaliistovar.

„Prokleti haos“, reče podoficir, vrteći glavom dok ihje gledao kako kuljaju u ogromno prostranstvo

Princeze Di. „Nemamo listu, ni imena, nema pasoša,nemamo pojma ko je na brodu, a ko nije.“ Šokirani iprestravljeni putnici mešali su se sa ošamućenimizbeglicama koje su ostale bez doma i koje supatetično stezale male zavežljaje ličnih stvari.

„On lično gore je na razglasu. Hoće da zna kolikosmo ih primili.“

„Reci mu da nemamo predstavu.“„Budi ozbiljan.“„Jesam ozbiljan. Šta treba da radimo, da tražimo od

izbeglica isprave?“„Ma hajde, daj mi procenu?“„Jebi ga, nemam pojma, kako možeš da kažeš?

Moglo bi biti dve ili tri hiljade. Digli smo interventnešatore po parku, bolnica je krcata, sve gimnastičkedvorane su pune. Oni i dalje dolaze. Šta da uradim, daih odbijem?“

„Podvrgnuli ste bezbednost mog broda nemogućempritisku.“ Emil Kepler bio je na mostu i bio je besan.Rodžers ga je ignorisao i slušao preko mobilnoguređaja komandnu kontrolu H9.

„Nastavite da me obaveštavate svakih pet minuta,okej.“ On prekinu vezu i pogleda optužujuće visoku,belokosu figuru. „G. Kepleru, ovo je nesrećakatastrofalnih razmera. Šta predlažete da uradimo?Da napustimo te ljude?“

„Kako da ih sve prehranimo?“„Moći ćete da zahtevate finansijska sredstva za

slučaj nesreće. Postoje fondovi ukoliko je novac to štovas brine.“

„To me ne brine. Ono što me brine jeste bezbednostmojih putnika i posade.“

„Čim budemo mogli da prebacimo ove ljude nabezbedno mesto, vaše krstarenje moći će da senastavi. A sad, molim vas, g. Kepleru, pustite me daradim svoj posao.“

„U redu. Mičel, zahtevaću da svim ovim ljudimabudu pregledani dokumenti pre nego što brod krene.Hoću tačno da znam ko je na brodu i odakle je.“

„Jeste li ludi?“ reče Rodžers. „Imate li vi predstavušta se tamo napolju dešava?“

„Imam vrlo dobru ideju šta se dešava i ne želim dase ista stvar dogodi ovde.“

„Na šta mislite?“„Najpre Glavni snop prema Marsu padne, niko

izgleda da ne zna zašto, onda smo skrenuti ovde inajzad H9 nesrećnim slučajem počne da curi. Bašdobra slučajnost, zar vam se ne čini tako?“

„Šta to nagoveštavate?“„Zbog čega ste toliko sigurni da je reč o nesrećnom

slučaju?“„Daleko je prerano da bismo skakali na zaključke.“

„Pokušavam da kažem da je integritet moga brodanarušen. Nemate predstavu ko je ovde i zašto.“

Rodžers je neprekidno bacao pogled na info ekrankoji se stalno obnavljao. Zbog čega je ovaj tolikozabrinut oko toga ko je na brodu? To se graničilo sparanojom. Onda mu se lice obesi.

„Oh, jebi ga.“ Nastala je nagla tišina. Izgledao jeveoma ozbiljno. „Žao mi je što moram da obznanim daupravo izvlačimo poslednje ljude iz naše posade. Ovajbrod mora da se pripremi da smesta pođe.“

Mičel je oklevao i gledao preko na svogzapovednika. Kepler, vidljivo iznerviran, uspostavikontrolu nad sobom i poče pažljivo:

„G. Rodžerse, kao što sam vam već rekao, sve dok nebudem znao ko mi je na brodu...“

„Prekasno je“, reče Rodžers tiho, „mesto će serazleteti. Masa je dostigla kritičnu. Nemate izbora.“

„Ne razumete.“„Ne, gospodine, vi ne razumete. Govorim vam da H9

samo što ne implodira i ukoliko se ne budemo nosilido đavola odavde smesta, svakom sekundom vašegoklevanja ugrožavaćete živote nekoliko hiljadaputnika i članova posade.“

Nastala je napeta tišina. Kepler klimnu Mičelu.„Hvala vam“, reče Rodžers.

„Poruka svim letelicama. Evakuacija za slučaj

opasnosti. Opšta uzbuna. Stanje H9: neizbežnouništenje. Sve letelice smesta da se evakuišu iz oblasti.Ponavljam, sve letelice da se smesta evakuišu.“

„Svim centrima. Svim centrima. Posada smesta dase pripremi za polazak. Ponavljam, smesta.“

„Bogo“, reče gospođa Moj kada se narandžasta šatlletelica protisnula kroz zakrivljena vrata. „Uspeli smoza dlaku.“

Tamnokosi čovek krupnih brkova pomagao jebakicama da iziđu na dok.

„Hajmo, dame“, reče on prijateljskimškotlanđanskim glasom. „Pomoći ću vam.“

„Oh, hvala vam“, reče gospođa Moj.„Hej, Mekturk“, reče nečiji glas. „Hajde, imamo

posla.“

S.O.S.Glavni problem u vezi sa smrću, slučajno, jeste strahda... zagrobni život postoji, ali niko neće znati gde se

održava.Vudi Alen

„Oh, sranje“, reče Luis, „Ode ona. Hajdemo odavde.“Mogli su da vide kako se mali interventni brodovi

raštrkavaju punom brzinom, bežeći od H9. Sama

kolonija izgledala je kao da pulsira. Rupa se pretvorilau ogromni crni izvor koji je bljuvao materijal u svemirpoput vulkana. Na neke tri milje odatle, Princeza Diudaljavala se povećavajući brzinu.

„Šta je sa spasilačkim posadama?“ reče Aleks dok jegledao kako nekoliko malih letelica uzalud slediletelicu za krstarenja. Luis mračno sleže ramenima.„Ta stvar će implodirati svakog časa“, reče. „Sada jesvako za sebe.“

Fizika je bila zastrašujuće prosta.„Ne razumem, izišli smo odande, bezbedni smo, zar

ne?“„Dostigla je kritičnu masu“, reče Karlton. „Rupa je

postala tako velika da više ne može da izdržispoljašnji pritisak. Kada se to dogodi, svemirskivakuum će pojuriti unutra, ona će se urušiti sama usebe, materija u njoj će se sabiti i brzo postati takosabijena da će eksplodirati prema napolje i rasprsnutiotpatke u svim smerovima.“

„Oh.“„Ali to nije najgore.“„Molim te, reci mi ono najgore“, reče Aleks.„Udarni talas je gori“, reče Karlton.

„Elektromagnetni udarni talas onoga što je u suštinimajušna kolabirajuća zvezda mogao bi da naskompletno sredi ukoliko budemo preblizu.“

„Koliko blizu je preblizu?“

„Recimo bilo šta unutar pet stotina milja.“„Luise!“ dreknu Aleks.„Radim na tome“, reče Luis, gazeći na gas. Rej poče

da klizi dalje od pogođene kolonije.Munjevito su ubrzavali, G sila im je povlačila lica. Na

ekranu ispred njih video se ogromno uvećani snimakH9. Sada je vidljivo pulsirao. Opčinjeno su posmatralikako rupa postaje veća. Na jedan krhki trenutakizgledalo je da je materijal koji kulja napolje došao uravnotežu, kao da je rastrzan između dve prevelikesile. A onda, dok su gledali u užasu, on se preokrenu ipojuri nazad prema rupi iz koje je izbio.

„Ode ona“, reče Luis. „Čvrsto se držite.“Otpaci su usisavani kao u džinovski usisivač.

Nekoliko interventnih letelica nije imalo šansu ismesta su uvučene nazad u vrtlog. Gledali su uneverici sablasni efekat filma puštenog unatraške dokse materijal slivao nazad u srce H9. Mogli su da videkako snopovi energije, poput blesaka munja udaljeneoluje, osvetljavaju središte kolonije.

„Oh, sranje, potpaljuje se“, reče Luis. „Idemo.“H9 se naglo skupi u sebe i onda poput divovskog

vatrometa eksplodira u svim smerovima. Ogromnisferni udarni talas brižnu velikom brzinom iz stanicena samrti. Nekoliko trenutaka kasnije on ih pogodi.Ekran zamre. Udarac ih je podigao i bacio velikombrzinom. Tej vrisnu. Sada su samo mogli da čuju zvuk

razbijanja opreme i škripanje brodske oplate dok jemagnetni udarni talas pokušavao da ih rastrgne.Podrhtavanje je bilo žestoko.

„Sedam G“, reče Karlton. „Možemo da preživimodeset G. Ne više.“

„Šta se dešava?“ upita Aleks.„Surfujemo“, reče Karlton. „Tačno smo ispred

udarnog talasa i on nas gura ispred sebe.“Brod se tresao i poskakivao pod naprezanjem.

„Osam G“, reče Karlton tiho.Aleks pogleda preko na Luisa. Video je kako ovaj

poseže i uzima Tej za ruku.„Tata“, reče ona.„Znam. Drži se.“„Devet G“, reče Karlton.Silina eksplozije utrostručila im je brzinu. Udari su

ih izbacivali iz blizine H9 pravo u asteroidni pojas.„Deset G“, reče Karlton mračno. Bili su na granici.„Moramo da nađemo načina da usporimo ili smo

gotovi.“„Odvratni busteri?“ dreknu Luis.„Nema napajanja“, reče Karlton, „sve je pogašeno.“„Ima brod i ručne komande“, reče Aleks ponosito,

„to ti je jedna stara lepotica.“„Ima da bude džombasto.“„Bolje od prženja.“

On udari po ručici inverznog pogona i na sekunduzačuše pop-pop-pop. Onda intenzivno podrhtavanje ipritisak u sedištima prestade. Veliki talas prešao jepreko njih i nastavio vrtoglavo napred.

Poskakivanje i treskanje udarnog talasa ustupilo jemesto sablasnoj tišini.

„Izveštaj o oštećenjima“, reče Luis, otkopča Tejinsigurnosni pojas i podiže je u ruke.

Karltonov izveštaj bio je loš. Elektromagnetni talasoborio je sve kompjutere na brodu. Prekinute su svekomunikacije. Izgubili su pogon, radio, navigaciju iupravljanje. Kuhinja je bila do kolena u razbijenomposudu, a srče je bilo svuda, ali gubitak navigacionogsistema bio je najgadniji. Bez njega zavitlani sunaslepo kroz asteroidni pojas.

„Mrtvi smo bez navigacionog sistema“, rečeKarlton.

„Pas devants les enfants“, reče Luis.„Hej, znaš šta, Tej“, reče on veselo, „mi sad idemo za

Mars. Siguran sam da će mama biti tamo.“Karlton je delovao utučeno. Nije navikao na decu.

Ljudi toliko mnogo moraju da lažu.„Zašto nam ne pomogneš da raščistimo ovaj haos?“

reče Luis, razgledajući lom. Luksuzni dekor DžonijaKeja izgledao je kao da ga je zadesio zemljotres.

„Znam ko će da čisti rusvaj“, reče mašina za veš. „Oyvey, treba da vidite kuhinju.“ Ona ode mrmljajući za

svoj groš u potrazi za otpacima.„S.O.S., S.O.S.“ reče Aleks na kom. stolu. „Ovo je Džoni

Rej. S.O.S.“Ništa. Na svim frekvencijama. U svim smerovima.

Baš nikakvog odgovora. Za sve svrhe i namere bili susami u svemiru.

DRUGI DEO

BOGATSTVO

Čovek mora da prođe kroz mnogo kažnjavanjada bi napisoa stvarno tešku knjigu

Ernest Hemingvej

NOVAC

Pogledajte ovo. Znate li šta je to?

De Rerum ComoedioRaspra o humoru

Teza predata za diplomu doktora nauka na UJSAT(Univerzitet južnog Saturna)

od

CARII0N//≡ℵ33PZ{∉⊇αΘ}4ξ□●ΠPI⊗♥↔ωπ

poznatog kao Karlton

Autor ove disertacije je bouvi 4.5, mašina koja se dalana zadatak na otkrije da li se komedija može naučiti ili je

inherentna samo za homo sapiensa.

To je naslovna strana disertacije o komediji. Uradioju je limenko lično. Da, to je original Karltonove De

Rerum. Našao sam je pukom slučajnošću. Bio sam naspratu velike biblioteke UJSAT-a i tragao zahumorističkim fajlovima kada je ona ispala. Jebo te,nisam mogao da poverujem. Bio sam tako srećan,požurio sam kući da kažem Moli. Razume se, nije bilakod kuće. Nije bila kod kuće danima. Oh, gde si, Moli,prokleta bila, nedostaješ mi.

Čitao sam nešto o ravnoteži snaga u međuljudskimodnosima. Shvatio sam da je ona uvek imala moć unašem odnosu. Bio sam navučen na njeno dupe. To jebilo u pozadini svega.

Dok gledam u nevericiKa tvojoj savršenoj zadnjici

To mi je omiljeni navod iz čitave literature dvadeseti drugog veka. Taj pesnik Kod znao je stvarčicu ili dve.

Sve stvari dade nam i uzeVeličajnost tvoje guze

Izvinite, ali osećam se prilično samosažaljivo.Nedostaje mi njena fufasta mala prisutnost. Ona mislida sam uvrnut. Ostavila mi je poruku u kojoj piše: „Tisi jebeno uvrnut, Bile Rejnoldsu.“ Možda i jesam. Usvakom slučaju osećam se uvrnuto bez nje. Kako godbilo, sada je već danima nisam video. Jebeš ih ako nisu

u stanju da podnesu vic, zar ne?Šteta je jer sam želeo da podelim ovu stvar o

Karltonu s njom. Mislio sam da posvetim moju knjigunjoj. Znao sam odmah da ima u tome knjiga. Pomislih,objavljuj to, smesta, s mojim predgovorom, pa pokupiprocenat. Ali onda sam razmislio. Ima u tome više odtoga. Postoji čitav taj biografski aspekt. Hoću dakažem, bio je prilično originalan za jednu mašinu. Bioje samo običan bouvi srednje klase. Nije trebalo dabude sposoban za tako duboke spoznaje. A onda samimao paranoičnu misao. Ukoliko je mašina, moždaproizvođači poseduju kopirajt za sve što proizvede. Tone bi bilo fer, zar ne? Hoću da kažem, moram darazmislim šta da radim u vezi s tim. Na kraju krajeva,šta vredi što ću uraditi sav taj posao ako nekakorporacija mazne pare.

I zato, znate šta ću da uradim? Napraviću odmetalnog čoveka zvezdu. Ima malog jebača dapretvorim u robu. Ima da uhvatim tog ožičenogotkačenjaka i da ga stavim na novinske štandove iomote trendovskih magazina. Na kraju krajeva, baš jeposlastica s onom njegovom velikom plavom kosom itankom, vitkom građom. Izgleda kao zamisao jednoggeja kako treba da izgleda savršeni heteroseksualac.To je potpuno komercijalna slika. Stvarno mogu timeda omlatim drvo s parama. Ima da ga publikujemizmeđu lepih, tvrdih korica s velikim, debelim

predgovorom koji ću ja napisati i ubojitimnaslovčićem kao Komedika, ili Lim se smeje, ili Nemavremena kao što je smejašnje ili nekom sličnombesmislicom koju izdavači ima da prožderu. I učinićumetalnog čoveka slavnim. Slava, čujem da kažete.Slava? Da li to naše nozdrve otkrivaju najblažuprimesu ironije ovde? Pa zar ti ne mrziš slavu? Zarnisi blebetao o upropašćavajućem dejstvu tognavodno bezvrednog stanja? Pa da, razume se.Mikropaleontolozi znaju da je sve to sranje. Ništa netraje večno. Ali ako ga učinim slavnim, ja kontrolišemimovinu.

Nisam rekao da mrzim pare.

IZGUBLJENISam, sam, sasvim, sasvim sam, sam na debelom,

debelom moru.Kolridž, Pesma o starom mornaru

Plutali su satima. Rej je, bez pogona, slepo hramaomeđu stenjem asteroidnog pojasa, prostranoj oblastiotpadaka i masivnih komada minerala koji moždajesu, a možda i nisu nekada bili planeta. Beznavigacionog sistema, šanse da uskoro nalete nanešto bile su 5,36 prema jedan, izračunao je Karlton.

Upotrebili su ručne bustere da ih uspore s njihovesamoubilačke brzine ulaženja, ali sada su imaliopasno malo goriva. Morali su da čuvaju ono malo štoje ostalo za akciju izbegavanja. Akcija izbegavanja. Toje bio pravi vic. Karlton je dvaput video kako ogromnestene plove pored njih. Svaki put je skočio. Sada jeočajnički radio da popravi sistem unutrašnjegnapajanja, koji je bio gadno izgoreo. Kao i obično, dokje radio, taj promućurni dvomoždani intelektualac jerazmišljao o Re Rerum.

* * *

Odnedavno je oprobavao matematički pristupkomediji. Igrao se krivom verovatnoće (neka vrstahumorističkog Hajzenbergovog principa) o tome daako su A bila vaša očekivanja, onda će se B definitivnodogoditi, ili ukoliko je B bio predstavljen kaoverovatni ishod, onda će se A trenutno desiti. Ovo jedelovalo kao obećavajuća nit istraživanja i on je suzbuđenjem primetio da izgleda da važi i za fizičku iza verbalnu komediju. Pokrio je školsku tablujednačinama komedije, sa svim mogućim vrstamanaškrabanih pribeleški i znakova uzvika. Koristio jesvoj sopstveni sistem algebarske notacije gde je !označavalo smeh. Na primer, A + p = !, gde je p pita, a Aje lice. Ali iako je to normalno bilo istina, nije opisivalosve slučajeve, pošto A + p = ? gde A predstavlja lice

posmatrača. Pita od šlaga u lice posmatrača nije bilasmešna, bar ne za posmatrača. A bez posmatrača, da lije išta bilo smešno? Bila je to ona vrsta problema:„Ako drvo padne usred šume, da li se i ko smeje?“

Shvatio je da mora da uključi publiku u svojualgebru. Ovo je takođe prva prilika gde sam zatekaoKarltona kako koristi pravi vic, pošto u njegovomdrugom redu jednačina umesto da koristi p, onupotrebljava simbol ? za pitu. Nije loše, ha?

I tako, neka m predstavlja masu ljudi, a O neka jeposmatrač i on je došao na:

Kada pita ide u lice posmatrača (?O), svi se smejuosim posmatrača (m-O). Iz toga je izveo jedan važanaksiom: komedija je ono što se dešava drugimljudima.

Tanker zamalo da im izazove srčani udar. Bezapsolutno ikakvog upozorenja iskrsnuo je izzvezdanog polja pravo ispred njih, masivno matcrnoplovilo koje je gotovo naletelo na njih. Karlton odbacisvoje jednačine i potrča. On vrisnu i gurnu krmu. Ništase nije desilo. Luis utrča i zinu u užasu. Ogromnitanker išao je bokom na njih. Jurili su pravo na njega.Karlton ponovo navali na krmu. Mogli su da mu videime jasno odštampano na boku dok je išao pravo na

njih.„Pokušaj ručno“, dreknu Luis.„Prekasno“, reče Karlton. „Idu pravo na nas.“„Sranje“, reče Luis kada je video koliko je ovaj

ogroman. „Pazi!“Bacili su se na pod kada se ovaj zaneo pravo na njih.Promašio ih je za samo koji inč. Mogli su da osete

kako im njegova masa prolazi iznad glava.„Šta to, do đavola, bi?“ reče Luis, potpuno potresen.„Šlezijski tanker. Po imenu Ledeni. Registrovan na

Reji.“„Gde su mu svetla?“„Verovatno ih je porazbijao udarni talas.“Aleks utrča pepeljavog lica. I u najboljim trenucima

lako se plašio. Sada je izgledao dobro uzdrmano.„Šta to bi?“„Tanker“, reče Luis. „Bez svetla. Bez upozorenja.“„Slatki Isuse“, reče Aleks.„Gde je Tej?“ upita Luis.„Na svom ležaju. Rekla mi je da se ne brinem. Kaže,

Karlton je to uzeo u svoje ruke.“„Ne baš“, reče Karlton. „Izletelo je niotkuda.“„Sjajno“, reče Aleks. „Ako ga on nije video, a milju je

dugačko, kakve šanse imamo protiv nečega manjeg?“„Otprilike 5,36 prema jedan“, reče Karlton hitro.Aleks je zamišljeno gledao u ogromnu letelicu.

„Čekaj malo“, reče. „Ako je taj brod, Ledeni, ovde, ondasmo...“

„Usred polja leda. Da“, reče Luis.„Bez pogona?“„Ispravno.“Gledali su jedan u drugoga.„Daj mi mašinu za veš“, reče Luis.„Usrao si pantalone?“„Ne, idiote. Možemo da je reprogramiramo kao

osmatrača.“„Našu mašinu za veš?“„Imaš bolju ideju?“Dok je Karlton radio na napajanju, Luis i Aleks

nabudžili su mašinu za veš da bude elektronskiosmatrač za vanredno stanje. To joj se nije ni najmanjedopalo. Kukala je, zvocala, žalila se.

„To mi treba zar? Dovoljno gadno što čitav danposmatram vaše ne pominjalo se, sada treba i daosmatram pojas asteroida?“

„Budi zahvalna što nije pojas od hemoroida“, rečeAleks.

Smestili su je u kulu i ostavili da skenira u potrazi zaledenim bregovima. Mogli su da je čuju kako u svevećoj daljini mrmlja za sebe i žali se. Imala je dometod samo nekoliko milja, ali to bi im bar dalo nekoupozorenje kada se pojave najveći blokovi leda. I dalje

su mogli da vide tanker iza sebe, reč LEDENI oslikanuogromnim, belim slovima na njegovom boku.

„Zamalo da od nas naprave grudvu snega“, rečeAleks mrko.

„Izgleda napušteno“, reče Luis. „Možda su u nevolji.“„Ma ko su oni uopšte?“Karlton prestade na trenutak da radi na vodovima

za napajanje i pristupi bazi podataka. „ProjekatLedeni“, reče on, „u stvari je program leda za Mars.Ogromni blokovi leda koji plutaju po asteroidnompojasu skreću prema Marsu i bacaju u pustinju, gdesiloviti udar stvara i nadzemnu vodu i formira oblakeod vodene pare. U ovom trenutku oni stvarajukontroverzno novo Šlezijsko more.“

On prekide čitanje i pogleda ih, zbunjen. „Šta je tukontroverzno?“ upita.

„Ljudi koji tamo žive verovatno ne žele da živeispod mora“, reče Aleks.

„Oh.“„Još nešto?“Karlton je čitao dalje. „Ironija je da mnogi od

radnika iz Šlezije uposleni na projektu Ledeni trenutnožive po uglavnom neprijateljskim oblastima Marsa ukojima se formira more.“

On ponovo zastade. „Šta je tu ironija?“ upita.„Ironija je da upravo njihov rad to omogućava“,

objasni Aleks.„Izvinite“, reče Karlton. „Da li je to ironično, ili

naprosto budalasto?“„Nemoj da ga navodiš da počne o ironiji“, reče Luis.

LEDENIKomedija potiče iz konflikta, iz mržnje.

Voren Mičel

„Šta to, do đavola, bi?“Glas je progovorio iz tmine tankera. Oštro zvonjenje

čizama odjekivalo je od metalnih podova i tavanica.Trčeći koraci. Svetiljke.

„Jozefe, jesi li tamo?“Posivelo lice progovori u iznenadnom probojnom

sjaju lampi.„Ovamo sam gore, Pavele.“Čovek guste brade po imenu Pavel pope se uz

metalne stepenice na zamračeni most. Jedva da jemogao da razazna tanku figuru Jozefa koji je gledaokroz dogled. Tvrd, žilav čovek crne kose i dubokih,silovitih crnih očiju.

„Džoni Rej“, čitao je Jozef. „Šta ovi rade ovde?“„Traže nesreću, kako mi izgleda.“Gledali su kako Rej juri prema asteroidnom pojasu.

„Izgleda da nemaju napajanje.“„To je zbog eksplozije H9, Jozefe. Ima na stotine

takvih okolo.“„Bolje onda da upalimo neka svetla, Pavele.“„Odmah.“„Ne želimo da neko drugi naleti na nas, zar ne?“„Ne, Jozefe.“„Oh, samo svetla za slučaj opasnosti. Mi treba da

smo obogaljen brod.“„Dogovoreno.“Pavel pritisnu tastere. Zelena svetla za slučaj

opasnosti osvetliše most i obrise ogromnog brodaispod njih.

„Emituj poziv za pomoć“, reče Jozef.Bradati čovek bojažljivo diže pogled prema njemu.„Treba sada da nas pokupe, zar ne?“ reče Jozef.„Valjda.“„Možemo da iskoristimo prednost.“„Misliš da ipak treba da nastavljamo?“„Zbog čega, za ime sveta, ne bismo?“„Komus.“„Psst“, reče Jozef. „Ne ovde.“Mogli su spolja da čuju glasove i zveket čizama.„Ima li vesti od posmatrača?“„Samo su rekli da su na Di. Hoće da znaju šta je

sledeće.“

„I ja. Isuse, koji haos.“Dve debele, gole ruke žestoko istetovirane

međupovezanim slovima W izvukoše mišićavogčoveka uz spoljašnje merdevine.

„To je Sven“, reče Pavel.„Jesi li okej, Svene?“ upita Jozef.„Oh, da, sjajno sam“, reče Sven, visoki, plavokosi

Šveđanin s teškim naglaskom. „Nikad bolje, ja? A ibrod, mislim. Dobro su se potrudili, ali su naspromašili.“ Nasmejao se. „Ali je bilo jebeno blizu.“

„Ma, nemoj srati“, reče Pavel.Ispod njih stajalo je možda tuce ljudi, žmirkajući u

oštroj, jarkoj svetlosti. Čekali su naređenja.„Okej, slušaj ovamo.“ Čovek po imenu Jozef tiho je

progovorio. Svi su slušali.„Hoću da proverite brod i da mi date izveštaj o

oštećenjima.“Klimnuli su i nestali, uz zveket, u tami.„Svene, preuzmi most. Pavele, pođi sa mnom.“Bradati čovek sledio je mršavu Jozefovu figuru

prema kabini. Jozef upali svetla. Na trenutak zajednosu žmirkali. Pavel se zagleda u tamno oivičene očitihog Jozefa i nije video ništa.

„Gde je Komus?“ reče Jozef posle jedne sekunde.„U skladišnoj prostoriji. Na bezbednom je.“„Priča li mnogo?“

„Neće da govori.“„Šta je kog đavola nameravao da radi na H9?“„Izgleda kao da je namestio da se sretne s onom

Valasovom.“„To ona kaže?“„To je sve što je htela da kaže – ‘Treba da se

sastanem s Komusom’ – a onda se zatvorila.“„Nisu je ubedili da govori?“„Počeli su. Izgledalo je da iskreno ne zna. Dobila je

poruku, sledila uputstva, to je sve što je znala. Nije bilovremena da izvučemo mnogo iz nje. Mekturk jedotrčao, onda su osmatrači uhvatili signal s poštara.Sledili su onu Vajsovu i našli ‘Barutna zavera’ nanjenom ekranu. Šta je trebalo da urade? Nisu imalipuno izbora.“

„Imali su mnogo jebenog izbora. Mogli su da otkrijušta ona zna, ili gde je procurilo, ali ne, samo su seuspaničili i sredili je. Onda se na svoju ruku odlučujuna prevremenu detonaciju, pa su zajebali čak i to.Isuse.“

„Pretpostavljam da su upotrebili više nego što im jebilo potrebno.“

„Ne, stvarno? Razneli su u paramparčad čitavojebeno mesto.“

„Misliš da smo ugroženi?“„Nisam u stanju da vidim. Mrzim ovu jebadu. Šta je,

jebo te, Komus uopšte radio kad se tako iskrao nasastanak s ljubavnicom Emila Keplera?“

„Možda je kreše?“„U njegovim godinama? Ne budi smešan.“„Onda nema nikakvog smisla.“„Prokleto si u pravu da nema nikakvog smisla.

Usred operacije skokneš na brzaka na sudar sprotivničkom stranom.“

„Mislio sam da je Kepler s nama.“„Kepler je s Keplerom. On bi nam zavukao dok

trepneš samo kad bi mislio da može da se izvuče. Alisada će znati da nije sam. Ali neće znati ko tačno ilikoliko mnogo. Ono na šta nismo računali to su tvojidečaci koji su totalno razgovnali H9.“

„Možda je čak i bolje ovako.“„Aha, možda. Koliko mnogo je ta Keplerova cura

saznala?“„To ti je akademski, sada ne može da razgovara ni sa

kim.“„Jesi li siguran u to?“„Napumpali su je korazonom i ostavili u Rialtu. Nije

bila u stanju ni da hoda.“„Svi osmatrači su se izvukli?“„Ostavili su nekoliko mehaničkih.“„To mora da mi se potvrdi. U međuvremenu idemo

da vidimo šta naš drug Komus ima da kaže.“

„O čemu?“„Da mu vidimo reakciju kada mu kažemo da je Keti

Valas mrtva.“

POTRAGA I SPAŠAVANJEPostoji više od stotinu elemenata, ali najvažniji

je element iznenađenja. Bu!Aleks Maskroft

Kepler je stajao u maloj nadglednoj kabini pokrajmosta. Bio je zagledan u svemir. Bela bradaodražavala mu se u velikom prozoru. Gledao je kakoMičel ulazi iza njega, ali se nije okrenuo.

„Pa?“ reče on najzad.„Nje nema ovde, ser.“Sada se okrenuo. Mičel je izgledao zabrinuto.„Gospođica Valas definitivno nije na brodu, ser.“„Proverili ste...“„Bolnice, brodske stacionare, liste povređenih.“„Da li je to potpuna lista?“„Ni u kom slučaju, ser. Još rade na njoj, ali ona je član

posade, ser, prijavila bi se da je na brodu.“Naravno da bi. Hvatao se za slamke.„Šta je uopšte radila na H9?“

„Rekla je da je otišla u šoping, ser.“Kepler uzdahnu, zavrte glavom i otkorača nazad na

most. Neuništivi Kajl uzdizao se poput velike crnesenke, glave debelo umotane u zavoje. Rodžers jerazgovarao s Mičelom, njegovim kapetanom.

„Moramo smesta da počnemo pretragu zapreživelima“, govorio je Rodžers.

Grizlo ga je što Rodžers izdaje komande nanjegovom brodu. Još više ga je grizlo što maloggovnara ne može da šutne na smrdljivo đubre od oneizanđale i sirotinjske kolonije s koje je došao. Ali nijemogao. Šifra 437. Šta god jebeno to značilo, malibezguzi pozvao se na nju. Razmislio je i prišaoglavnom kompjuteru. Kuckao je malo po njemu, ondaje digao obrvu.

„G. Rodžerse.“Pandur diže pogled.„Da, g. Kepleru?“ reče Rodžers prijatno.„Šifra 437.“„Da.“„Vi ste je izmislili.“„Da. Jesam.“„Lepo.“ Kepler se neočekivano nasmeši. „Fini štos.“„Hvala vam.“„Ali to znači da sam ja sada zapovednik svog broda.“„Otprilike tako.“

„U tom slučaju nećemo nikuda ići dok ne locirambitnog člana svoje posade.“

„Mogu li da pitam koga?“„Keti Valas.“Ime je palilo lampicu kod Rodžersa, ali nije mogao

odmah da ga smesti.„To mu je devojka“, reče mu Kajl u uvo. „Čovek je

pošandrcao za njom.“Bolje igraj na to da budeš sladak, pomisli Rodžers.„Mi ćemo da proverimo i da je lociramo za vas. Ona

mora biti na nekom od drugih brodova, izuzev...“„Izuzev šta?“ Rodžers je oklevao.„Osim ako je ostala na H9“, reče Kajl.Kepler ništa nije rekao.„Jeste li dobro, ser?“ reče Mičel.„Da. Hvala ti. Sve će biti u redu.“„Verovatno je na nekom od drugih brodova, ser.“„Da. Tako je. Verovatno jeste.“„Emitovaćemo znak za uzbunu, ser. Verovatno

ćemo brzo dobiti odgovor, ali mnogi od tih brodovatrenutno su bez napajanja. Ali siguran sam da je nabezbednom, ser.“

Niko nije progovorio ni reč. Kepler je izgledaomračno.

Trenutak je razbijen kada je ušao oblak skupocenogparfema, a pratila ga je Brenda Vuli.

„Emile, dragi? Tu si.“Turobno ju je gledao.„Brenda“, reče on.Rodžers je zapanjeno gledao kada je figura koju je

poznavao s hiljada bilborda koraknula do Keplera ipoljubila nekoliko puta vazduh na najmanje šest inčaod njegovog lica.

„Moram da razgovaram s tobom veoma ozbiljno“,objavila je, poverljivo gledajući sve okupljene.

„Brenda, ovo baš nije najbolji trenutak.“„Znam, Emile. Ja od svih ljudi to znam.“ Zasula je sve

prisutne svojim šou biznis osmehom, kao da sukamere. „Ali ovo su vremena koja peku duše ljudi i janaprosto moram da učinim nešto da pomognem.“

„To je veoma obzirno od tebe, Brenda, ali snalazimose najbolje što umemo.“

„Želim da održim koncert.“Malo nerealna vest. Rodžersov komunikator

zazvoni. On odgovori.„Halo.“„Hoću da održim koncert za izbeglice“, nastavi

Brenda, podigavši glas do pozorišnog šapata, ali blagoignorišući upadicu koja ju je makar i blago izbacila izravnoteže.

„Koncert Brende Vuli za izbeglice“, obznani ona uznakovima navoda i kliznu rukama kroz vazduh kao

da skicira poster.Niko nije znao šta da kaže. Rodžers otkri da su mu

usta otvorena.„Nazvaću te ja“, reče on.„Baš dobro, zar ne?“ reče Brenda. „Kladim se da

nikome od vas to nije palo na pamet.“ Izgledala jezadovoljna učinkom koji je postigla. Ponekad je umelada dirne i samu sebe. Čekala je na odobravanje, glaveoborene na onaj iskreno ponizan način koji je tolikočesto uvežbavala.

Nastala je blaga pauza.Niska žena nalik na terijera s veštački crvenom

kosom iskorači i agresivno reče: „Mislim da je tofenomenalna ideja.“

„Dobra je ideja“, reče Kepler diplomatski.„Divna, dirljiva, žestoko humana ideja“, reče mala

žena terijer. Naglasila je reč humana i izazivački seobazrela kao da su oni ostali nekako nehumani.

„To jeste divna ideja“, reče Brenda najzad posle malorazmišljanja, kao da ju je neko drugi predložio.

„Da, dopada mi se. Mnogo mi se dopada“, reče svrelim odobravanjem. „Ne, ne zaustavljaj me, Emile“,odbi sve mogućnosti poricanja. „Dorasla sam tome.Mogu ja to. Ti si vrlo sladak, ali u ovakvim trenucimamoramo da učinimo sve što smo u stanju. Pa makarme koštalo poslednjeg daha, ja ću to učiniti.“

Ako je čekala aplauz, nije ga dobila. Kepler je

bespomoćno pogledao Rodžersa.„Čim završimo pretragu i spašavanje“, reče Rodžers.

„Siguran sam da će to biti sjajno.“Ona odmahnu rukom na pretragu i spašavanje.„Detalji“, reče ona. „Razgovarajte s Poli.“ Terijerka je

odjednom delovala važno. „Znači, jesmo li sedogovorili, ili šta?“

„Kad svi budu imali postelju i hranu“, reče Kepler,„organizovaćemo to.“

„Hoćeš li da objaviš sada, Emile, najdraži?“ upitaBrenda stidljivo.

„Sad?“„Da. Možete li da obezbedite da bude u novinskim

izveštajima o toj H9 stvari?“ prokevta terijer, kose uneobičnoj nijansi ciganski crvene. „Biće mnogonovosti o nečemu poput ovog.“

„Pa, okej, sigurno ćemo to pomenuti izveštačkimekipama.“

„Mislim da će Brenda biti na raspolaganju da odradiodređenu dozu posla sa štampom oko toga.“

Brenda klimnu glavom da se slaže. Terijerka je takomislila.

„Idem lično do novinskih izveštača“, reče terijerka.„Ovo je važno.“

Izišle su u mećavi krzna, s izgledom ljudi koji supostigli nešto stvarno vitalno po cenu ličnog

žrtvovanja. Niko nije rekao ni reč.

USPAVANA LEPOTICAHabl je učinio da bog deluje sitno.

Ovaj se nikada nije oporavio od toga.De Rerum Comoedia

„S.O.S. Počinjem vanrednu emisiju. Sve frekvencije. PSDžoni Rej. Tražimo hitnu pomoć. Dva muška članaposade: Aleks Maskroft i Luis Ešbi. Dvoje evakuisanih saH9: jedno žensko dete Tej Ešbi; jedna odrasla ženskaosoba Keti Valas.

Karlton je uspeo da popravi radio. Teoretski, višenisu bili sami. Njihovi lokalni sistemi za održanježivota dovoljno su se lako pokrenuli. Većina nije bilapolomljena, naprosto su popadali. Osigurači su svudapoiskakali, razume se, ali jednom kada su zamenjeni,imali su stalno snabdevanje vazduhom, vodom iosvetljenjem za slučaj opasnosti. Ali i dalje nisu imaliglavno napajanje.

Tej je bila vrlo ćutljiva. Luis se brinuo za nju, ali nikood njih nije imao puno vremena da sedi s njom tokomtih prvih sati. Naprosto je bilo previše toga da se uradida bi osigurali preživljavanje. Aleks joj je pokazaoprostoriju za video igre i njene oči se ozariše.

„Au“, reče ona, „jesu li sve tvoje?“„Da“, reče on uz ponosan osmejak, „i možeš da se

igraš čim ponovo dobijemo napajanje.“Sada je ćutke sedela i crtala uz slabe svetiljke za

vanredne situacije. Luis je svaki čas provirivao.Jednom je rekla: „Sve je u redu, tata, dobro sam.

Stvarno.“Drugi put ga je pitala za majku. Čvrsto ju je zagrlio.S vremena na vreme Aleks je proveravao Keti Valas

u brodskoj bolnici. I dalje je bila bez svesti. Aleksovokljunasto lice pojavilo bi se na okruglom prozoru davidi da li se probudila. Nije bio siguran šta bi trebaloda joj kaže. Da li je stvarno bila odgovorna za Seminusmrt? Bio je besan kada bi razmišljao o tome, a opet,kada bi je gledao kako tamo leži, bespomoćna, blagodišući, bio je ubeđen da postoji razumno objašnjenje.

Karlton je u pravilnim razmacima odlazio da jeokrene.

Treći put kada se Aleksovo lice pojavilo na prozoru,Karlton ga prstom pozva unutra.

„Još se nije probudila.“„Hvala ti, Karltone, to vidim.“„Treba da vidiš ovo“, reče Karlton. „Baš je nešto.“ On

poče da povlači pokrivač s nje, otkrivši golo telo ispodnjega.

„Karltone!“ reče Aleks šokiran.

„Sve je u redu, potpuno je onesvešćena.“„To ne čini da takva stvar bude okej. Oh, moj bože.“Šok njene lepote oduzeo mu je dah. A onda se

lecnuo. Ležala je licem nadole, kose rasute po jastuku.Leđa su joj bila masa modrica.

„Neko ju je tukao.“Karlton klimnu.„Ko joj je to uradio?“„Nepoznati napadači.“„Zašto?“„Možda su želeli da je spreče da nešto otkrije.“„Kako to?“„Pa, ostavili su je u Rialtu da umre. Vidi ovde.“ Na

gornjem delu njene butine videli su se sićušni tragovi.Mali ubodi igle.

„Neko ju je napumpao korazonom“, reče Karlton.„Nikada ne bi izišla živa. Nije bila čak u stanju dahoda.“

„Korazon?“„Visokoefikasni potiskivač sećanja i potpuni

relaksant mišića. Verovatno će spavati nedelju dana.“On je blago pokri čaršavom.„Izgleda kao Uspavana Lepotica“, reče Karlton.

„Možda bi trebalo da pokušaš da je probudišpoljupcem.“

„Da li ti to pokušavaš da budeš duhovit?“

„Da li je to duhovito?“„Ne.“„Oh.“„Uopšte nije duhovito. Ova žena nešto zna.“ On

pogleda nadole prema njenom usnulom licu. Izgledalaje tako nevina.

KOMUSKada sam veoma tužan, pravim komediju, a kada sam

veoma srećan, onda pravim ozbiljnu dramu.Bili Vajlder

Komus je bio lancima vezan za metalni pregradnizid. Izgledalo je kao da ima sedamdesetak godina,sede kose i prosede brade. Bio je mršav, iako je moždanekada bio moćan. Sada je izgledao umorno. Oči sumu bile crvene od iscrpljenosti dok je oprezno gledaoPavela kako ulazi. Jozef je bio nagnut iznad njega.

„Bojim se da naš prijatelj Komus baš nimalo nepomaže“, reče. „On odbija da kaže bilo šta, što je šteta,jer nam ne ostavlja izbora. Daj igle, Pavele.“

„Ne možeš to učiniti, Jozefe.“„Ugrozio je čitavu prokletu operaciju i hoću da znam

zašto.“„On je Komus, za ime božje“, preklinjao je Pavel. „Svi

su naši životi na kocki. Ako smo otkriveni, moramo daznamo.“

„Ali, zaboga, Jozefe, to je Komus.“„Imaš bolju ideju?“Pavel sleže ramenima, ode i donese špric. On ga

podiže da ga Komus vidi.„Razumeš li šta je ovo?“Komus ga je samo gledao. Nije se čak ni okrenuo

kada ga je Pavel ubo.Pavel je čekao pet minuta, a onda je povezao

Komusa za malu reaktorsku kutiju. Široka traka išla jeod njegove ruke do mašine. Ova će mu nadgledatireakcije. Jozef priđe. Jedan minut gledao je starca.

„Razumeš zbog čega ovo radimo?“Ništa.„Slušaj, ne moramo ovo da činimo. Naprosto nam

reci istinu. Niko neće da te povredi.“Komus je prosto piljio u njega.„Zašto si pokušao da napustiš brod? Nisi imao

nikakvog posla na H9. Samo osmatrači i banda zadetonaciju. Ti si to znao? Čemu onda ta druga stvar?Ne shvatam.“

Ako se nadao priznanju, ono nije dolazilo.„Neka onda bude na tvoj način. Droga će ti pomoći

da se prisetiš.“„Ništa nisam učinio da ugrozim bezbednost

operacije.“„Pa, dobro. To je dobro znati. Hajde da počnemo

onda od početka, pa ćemo da vidimo šta možemo dautvrdimo kao činjenicu.“

Zvuk reči „činjenica“ tresnuo je poput oštre sekire usobi.

Jozef izvuče sliku Keti Valas osam puta deset.„Ko je ovo?“„Savršeno dobro znaš.“„Molim te, samo odgovori na pitanje.“„Ime joj je Keti Valas, verujem.“Igle skočiše na indikatorima.„Kada si je sreo?“„Nikada je nisam sreo.“Titraj reakcije naznačio je moguću neistinu.„Dobro, zašto si organizovao sastanak s njom?“Bez odgovora.„Zašto si joj rekao da ide do Rialta?“Ponovo bez odgovora.„Da li je to bilo da se susretne s tobom?“Duga pauza. Zatim klimanje.„Dobro. Koji je bio cilj sastanka?“„Bilo je lično.“„Lično.“„Privatna stvar.“„Jesi li svestan njenog odnosa s Emilom Keplerom?“

„Razume se.“„Da li je to bio razlog što si se sastao s njom?“„Nisam se sastao s njom.“Jozef izvadi sliku Ganeše.„Da li si joj ti ovo dao?“On zavrte glavom. Igle skočiše.„E, to je bila laž“, reče Jozef. „Imaš li ideju šta je

ovo?“„To je Ganeša, hinduistički bog sreće.“„Sreće za koga? Svakako ne za Semi Vajs, to je

sigurno. Da li znaš kako je došla u posed toga?“Komus sleže ramenima. Bio je umoran od toga.

Jozef i njegove glupe igre. To je bilo sve što su radili,igrali igre, obično s ljudskim životima. Bilo mu jemuka od toga. Bio je u borbi predugo. I na šta se taborba svodila? Prosti filozofski izbor. Ubij ili budiubijen. To je tema: vredi li umreti za verovanje? Igadna, vrebajuća skrivena strana tog pitanja: vredi liubiti za verovanje? Legije svetaca, mučenika i junakacrkve, države i revolucije borile su se i ginule za takveciljeve. Da li je išta od toga makar malo vredelo?Prestao je na trenutak da sluša dok je Jozefobjašnjavao kako funkcioniše Ganeša. Poštar, da, da,da. Minijaturni odašiljač, bla-bla-bla. Osmatrači sunadgledali Komusa zarad njegove sopstvenebezbednosti, prisluškivali ga elektronski da vidi da lije „zaprašen“ nekim detektorskim napravama.

Jednom kada je pokušao da ode na H9, bio je sprečen,bla-bla-bla.

Sada je Jozef opisivao kako su osmatrači pratili Ketido Rialta. Pozvali su Mekturka kada su uhvatili slabisignal s Ganeše. Semi Vajs ga je aktivirala. Za Semi bilaje to fatalna greška. U roku od nekoliko minuta bili suu njenom apartmanu. Otkrili su osetljive zahteve zapretragu na njenom ekranu. To je bilo dovoljno.

„Jesi li ti dao poštara Keti Valas?“„Ne, nikad je nisam sreo.“„Okej, dao si da joj se pošalje?“„Da.“„I on je sadržavao poruku da te sretne?“„Da.“„Na koju je mogla da odgovori na daljinu?“„Ako ti tako kažeš.“„Kome je ona dala Ganešu?“„Nemam predstavu.“„Ali bilo je to da se potvrde pojedinosti vašeg

sastanka na H9?“Oklevanje. „Da.“„Okej, znači želeo si da je vidiš?“Klimanje.Jozef se naže. „Zašto?“Duga pauza ovog puta.„Zbog čega si usred operacije susreo ljubavnicu

čoveka s kojim smo radili?“Ništa.Jozef je bio uporan. „Da li je to bilo da je upozoriš? Ili

ste imali neki drugi sporazum? Možda maloosiguranja? Informacije u razmenu za... šta tačno? Nenovac, ne ti, ne sada. Pomozi mi tu. Naprosto ne moguda razumem zbog čega si je sretao tako tajnovito?“

„Neću ti ništa više reći.“„Kakva šteta.“Ništa nije rekao.„Šteta što ne možemo da pitamo nju.“Starac diže pogled. O čemu je to ovaj pričao?„Ne možemo da pitamo Keti Valas jer, vidiš, ona je

mrtva.Gledali su ga kako se raspada.

TRAGIČNO OLAKŠANJESlavni ljudi često su traumatizovane individue s dubokoukorenjenim osećanjem bezvrednosti... Oni veruju da će

slava značiti kraj bolu, kao i pristup ljubavi.Pamela Helen Konoli

Brenda u beloj haljini. Brenda u beloj svetlosti.Brenda ispred velikog belog ekrana na kome pišejedna jedina reč: „Katastrofa.“ Ona nam priča, ili, kako

to ona predstavlja, „razgovara sa svim i svakim odnas.“ Orgulje blago sviraju u pozadini njenihzaslađenih reči mudrosti.

„Ljubav je odgovor. Ljubav je ključ. Ljubav će sveisceliti. Uz moć ljubavi... Jebi ga. Da?“

„Uz moć ljubavi isceljenje može početi.“Preplanuli, gojazni, zdepasti čovek u smešnoj

havajskoj košulji kroči napred, pomažući joj. On jeBrendin kreator specijalnog materijala. Ono što senekada zvalo pisac.

„‘Neka sad otpočne isceljenje’“, nastavlja on. „‘Nekapočne u svakom svakcijatom među nama’. A onda horpeva ‘A-min’, oni otpočnu pljeskanje dlanovima iulazimo u gospel hor.“

„Briljantno, Rejmonde. Mnogo mi se sviđa.“„Možeš li da vidiš podsetnik?“„Sada mogu. Hvala ti, Nora.“„U redu, svima, spremni smo da idemo uživo“,

govori čovek sa slušalicama. „I idemo uživo za desetsekundi. Pet, četiri, tri, dva...“

„Pozdrav svima, ja sam Brenda Vuli. Nesreća H9 nasje sve žestoko pogodila ovde na Princezi Di. Doknastavljamo naš posao pretrage i spašavanja uz kojinam se srca cepaju, u potrazi za mnogim stotinamajadnih ljudi koji su i dalje izgubljeni tamo napolju,sećamo se i zahvaljujemo bogu za većinu čovečanstvačiji smo deo.“

„Najzad je odlepila“, reče Bu. „Misli da je papa.“Gledao je monitor u ličnoj kabini koja je postalaRodžersov privremeni štab. Trenutno, Buova kosabila je blistavonarandžasta. Pored njega NeverovatniKit, bledog lica, mršavog tela stisnutog u zelenkastipadobranski kombinezon, piljio je u prazno.

Rodžers na trenutak iziđe. Razgovarao je s Kajlom,koji mu je doneo prvu verziju izveštaja o oštećenjima.

„Ovo kaže da je uništenje došlo iznutra?“„Tako izgleda, čoveče.“„Ali to je šašavo.“„Ludački, je l’ da“, složio je Kajl.„Ko bi učinio takvu stvar?“„Nešto se otelo kontroli.“„Otelo kontroli? Nisu mogli da prouzrokuju veće

pustošenje sve da su se trudili.“On baci pogled nazad prema ekranu u kabini.„Ljubav je odgovor“, govorila je Brenda Vuli.„Daj mi šta god možeš. Listu disidenata. Nabaci mi

nešto, Kajle.“Kajl klimnu i ode na onaj njegov opušteni, lagodni

način.Rodžers se nasloni na zid i razmisli na trenutak.

Neko je ovo planirao. Pomisao je bila previšeužasavajuća.

Unutra, Brenda Vuli i dalje je propovedala.

„Čak nam je i previše lako da kažemo: ‘Ne mogu ovoda izdržim, Brenda’. ‘Ova stvar je previše velika zamene, Brenda’. ‘Šta ja tu mogu da promenim, Brenda?’Ali svi mi možemo da pomognemo. Ja sam ovde dapomognem da promenimo stvari. Vreme je da sedignemo i da saberemo. Zajedno možemo promenitistvari.“

„Aleluja!“Ona ošinu pogledom pastora Abrahama,

debeljuškastog čoveka s kovrdžavom belom kosom.On joj se nasmeši kroz redove blistavih zuba i dodadedubokim glasom: „Slava tebi, gospode!“ Jedan ili dvojeiz hora osetili su iskušenje da se pridruže, ali Brendaih sledi osmehom. Brenda nije baš marila za alelujekojih nije bilo po scenariju.

„Uključite se u Iskustvo Brende Vuli za pomoćpostradalima, pa ćemo zajedno menjati stvari.“

Hor poče da udara po dobošima, pastor Abraham datrese škembe. Moraće da prozbori koju s njim u vezi sukusom, pomisli Brenda, onda se otisnu u gospelverziju njene tematske pesme.

Vasionu bih prešla za tebe, moja dušoJedrila preko mora galaksjaja...

„Isključi to sranje“, reče Rodžers kada se vratio.„Nije to sranje“, reče Bu. „To je Brenda Vuli. To je

krem kremova od sranja.“„Umukni“, reče Kajl.„Da, šefe“, reče Bu izazivački. On pritisnu upravljač.

Slika Brende Vuli lagano nestade.„Rade na tome“, reče Kajl kao odgovor na

Rodžersovo neizgovoreno pitanje.Rumeni gospodin u ekscentričnom odelu od tvida

žurno uđe, brišući čelo crvenom svilenommaramicom. „Izvinite me zbog sporosti, gospodo,davao sam savete u vezi sa drugim stvarima.“

„Ko je, jebo te, ovaj?“ upita Rodžers.„Ja sam ser Čarls Džej Braun. Imam čast da

predstavljam ovog neobično nadarenog mladogčoveka i nadam se uskoro“, i tu se on nakloni u smeruNeverovatnog Kita, „da predstavljam opasne talenteovog vrlo eksplozivnog mladog čoveka.“

„Jebi se“, reče Kit, ne sasvim osorno.„On je, kao što možete videti, do sada patio zbog

pogrešnog menadžmenta“, reče Čarls Džej Braun, ni unajmanjoj meri pometen direktnim odbijanjem.

„Ovo je policijska stvar – agenti nam nisu potrebni.“„Ah, agenti, u potpunosti se slažem s vama, ali ja

sam menadžment, ser. Pačam se u svaki ugao životasvojih izviđača. Nema pojedinosti koja mi izbegne. Japredstavljam celokupnog čoveka.“

„Gori je nego advokat, je li?“ reče Bu s tolerantnim

osmehom.Kajl se namrgodi na njega.„Izvinjenje“, reče Bu. „Samo pokušavam da budem

od pomoći.“„Ti si komičar“, reče Kajl. „Je li tako?“„Tako kažu“, reče Bu skromno.„A ovaj ovde je tip s eksplozivima?“ reče Rodžers.Kit klimnu.„Gde si ti bio kada je H9 eksplodirao?“„Šta, jeste li pošašavili? Mislite da sam ja razneo H9?

Mislite da sam idiot?“„Precrtaj to“, reče Bu. „Znaju oni da si idiot.“„Umukni“, reče Rodžers. „To nije smešno.“„Koliko su mi često to govorili“, reče Bu tužno.Rodžers klimnu Kajlu, koji potapša Bua lako po

glavi. Napola tapšanje, napola upozorenje.„Okej. Skapirao sam“, reče Bu. „Humoru nema

mesta.“„Pa?“ reče Rodžers Kitu.„Bio sam ovde na Di.“„Da li je neka od tvojih zaliha neobjašnjivo nestala?“„Misliš, da li je neko krao moje stvari?“„Da.“„Ne.“„Da li si prodavao ili pozajmljivao eksplozive

ikome?“

„Misliš da sam lud?“„Ne podvrgavaju pitanju tvoju normalnost, Kite“,

reče Bu prijatno. „Ono što ih zanima to je tvoječuvanje pokućstva.“

„Ništa nije nestalo. Znao bih.“„Hoćeš li da proveriš još jednom?“„Naravno.“„A mi ćemo morati da ti stavimo pod ključ ostatak

zaliha.“„Zašto?“„Ne želim da ma ko od civila dirne eksploziv. Okej?“Kit sleže ramenima. „Ako vi tako kažete.“„Šta je s tobom?“ reče Rodžers Buu koji je čekao.„Sa mnom? Hej, pa ja nisam ni napuštao brod. Bio

sam tu.“Čarls Džej Braun potvrdi Rodžersu jedva primetnim

klimanjem.„Okej, možete da idete.“Bu je izgledao razočarano.Kada su napustili kabinu, s daljeg kraja palube

gledao ih je visoki, mrki čovek teških brkova. Nekiriđokosi mladić predade mu poruku. On preletepogledom po njoj i klimnu.

„Bolje da ih odmah obavestimo“, reče Mekturk.

POŠTAR UVEK ZVONI DVA PUTASvako ima svoju cenu.

Napoleon

Ping. Bila je to zalutala e-mejl poruka. Dobijao jekopiju nečega. Karlton zastade u svom poslu okopopravljanja centra za napajanje da bi proveriodolazni signal. Bila je to dobra vest što se njega ticalo.Potvrđivala je da komunikacioni sistem radi.

Pogrešno upućena poštaZahtev za presretanjem Semi Vajs

Tema: Katerina Valenska.*

* Zadržano je pisanje kao u originalu, dakle na nekim mestima.Valevska“, a na drugim „Valenska“ (prim. prev.).

Pokušali smo nekoliko puta da Vam uručimo Vašzahtev za pretragu. Adresa koju ste nam dali više nijepunovažna ili ne odgovara. Da li biste hteli da Vamprosledimo rezultate naše pretrage na ovu adresu?

Nebesa, pomisli Karlton, Vajsova mora da jenameravala da meni prosledi ono što je našla. Aliubijena je pre nego što su rezultati njenog zahteva zapretragu mogli da dođu do nje. On je razmišljao jedantrenutak, a onda je izabrao OK. Za nekoliko trenutaka

fajl je stigao.

KATERINA VALEVSKA

Katerina Valevska bila je rođena kao MarijaLačinska u Poljskoj, 1789, na godinu Francuskerevolucije. Godine 1805, u svojoj šesnaestoj, udalase za grofa Valevskog – koji je bio u za to dobaneverovatnoj 68. Postala je grofica Valevska, i bezobzira na ogromnu razliku u godinama, izgledalo jeda je bila srećna. Jednog dana, kada je imala samo17 godina, veliki heroj Napoleon projahao je krozselo Broniju na putu prema Varšavi. Upravo sepripremao da uništi Austrijance u bitkama kodVagrama i Austerlica. Poljaci su ga pozdravljali skrovova i klicali mu kao oslobodiocu. On jeprimetio divnu mladu ženu koja je gledala sprozora i poslao ađutanta da ovaj proveri ko biona mogla biti. Otkrivši da je to grofica Valevska,poslao joj je pozivnicu da dođe u Varšavu na bal unjegovu čast. Ona je to skromno odbila. Poljaci subili zgroženi i rekli su joj da prihvati, što je poslemnogo ubeđivanja i učinila. Na balu Napoleon juje zamolio za ples, ali ona je rekla da ne ume daigra. On je osvojio čitavu Evropu, ali nije nju.Sledećeg dana poslao joj je poruku u kojoj je

pisalo: „Nikoga nisam video osim Vas, nikome senisam divio osim Vama, ne želim nikoga osim Vas.“Ona je to ignorisala. Slao joj je dijamante i cveće,ali ih je ona vraćala. Delegacije Poljaka preklinjalesu je da popusti pred njegovim zahtevima jerNapoleon je sasvim jasno iskazao svoj stav: „Vašazemlja će mi biti draža jednom kada se najzadsažalite na moje jadno srce.“ Bio je odlučan da jezadobije, čak i ako je to značilo da će ucenjivatisamu Poljsku. Izgledalo je da ona iskreno želi da sedrži svojih bračnih zaveta i pored žestokihpritisaka s dvora i Napoleonove teatralnosti. Kadaje saznao da su dvojica njegovih mlađih ađutanataviđeni kako flertuju s Marijom, on ih je smestaprebacio na prve linije fronta. Pokazao joj je svojdragoceni sat koji je onda razbio o tlo kaodemonstraciju svoje želje za njom. Najzad, nijeimala drugog izbora nego da popusti. Postala jenjegova ljubavnica i njegova ljubav. Maja 1810.rodila mu je sina Aleksandra Valevskog. Poslednjiput ga je videla u izgnanstvu na Elbi, pre Vaterloa.U 28. godini, 1817, umrla je u kući u Parizu koja jebila imperatorov poklon. Njena poslednja reč bilaje: „Napoleon.“

Karlton je bio potpuno zbunjen. O čemu je to, do

đavola, reč?Njegov biper zazuja. Bolnički prostor.Kada je stigao tamo, otkrio je da je Keti Valas budna.

Bila je zgrbljena ispod pokrivača, kolena privučenih,očiju divljih i zapiljenih. Aleks je pokušavao da jeprimiri.

„Gde sam?“„Na bezbednom.“Tresla se.„Šta ste mi uradili?“„Karlton te je našao prebijenu u Rialtu.“Ona se lecnu i pogleda preko ramena. Oprezno je

dodirnula strašne tragove.„Imaš gadne modrice.“„Otkud znaš.“„Karlton mi je pokazao.“„Lepo.“„Keti, hoćemo da ti pomognemo. Ko te je tukao?“„Ne sećam se.“Da li je lagala, ili glumila, ili se stvarno nije sećala?„Probaj da razmisliš, Keti, moramo da znamo.“„Šta je ovo, saslušanje?“„Moramo da znamo šta se dešava.“„Kako sam dospela ovamo?“„Karlton te je našao u Rialtu. Šta si tamo radila?“„Ničeg ne mogu da se setim“, reče ona.

„On ti je spasao život.“„Ko mu je to tražio?“„Bila bi mrtva da te je ostavio.“„Šta treba da uradim, da mu kažem hvala?“„Mogla bi to da razmotriš. H9 je eksplodirao.“„Šta?“„Nema ga.“Bila je šokirana, čak je i on mogao to da vidi.

Pogledala je preko prema Karltonu očekujući potvrdu.„Potpuno je uništen“, reče on.„Da li je iko...? Koliko ljudi...?“ Nije mogla da završi

rečenicu.„Bilo je na stotine poginulih.“„Oh, moj bože.“ Gledala je mračno na trenutak i onda

počela da plače.„Doneću ti kafu“, reče Aleks blago.„Hvala.“ Suze su joj bile u očima. „Izvini.“Tresla se. On joj prebaci ogrtač preko ramena.„Odmah se vraćam“, reče.„Isto kao Bronija“, reče Keti, jecajući.Kao šta? pomisli Karlton. Pročitao je tu reč nedavno.

Proveri memoriju. Bilo je to u fajlu Katerine Valenske.Napoleon je projahao kroz selo Broniju. Kako čudno.Šta je to moglo da znači? Posla zahtev za pretragu poBronija i istovremeno zatraži bilo kakve specijalnezahteve za pretragu od Semi Vajs. Pretraživački

kompjuter obeća mu brz odgovor. Bila je to veomastara Olivetijeva bibliotečka mašina.

„Ti si bouvi?“ reče ona.„Da.“„Volim tvoju vrstu.“„Hvala.“„Ne prave više takve.“Mogao je da je čuje kako pevuši u daljini dok je

pretraživala fajlove.„Hajde da igramo“, pevala je ona. „Suočimo se s

muzikom i zaigrajmo.* Pevaš li ti?“* Bibliotečka mašina peva naslovnu pesmu s albuma Dejvida Bouvija

„Let’s Dance“ (prim. prev.)

„Ne baš.“„Šteta. Ah, evo nas. Ima dva specijalna zahteva od

Semi Vajs. Jedan je za informacije o Šlezijcima, a drugiza nešto po imenu Barutna zavera.

„Možeš li da mi ih iskopiraš?“„Sve za jednog bouvija“, reče ona.Karlton se okrenu. Keti Valas prestala je da plače i

gledala ga je.Kada se Aleks vratio s kafom, obrisala je oči.„Pažljivo, vrela je“, reče i pokaza na posudu koja se

pušila.„Okej, Karltone, odavde mogu ja da preuzmem“,

reče i klimnu prema vratima. Karlton je delovao

zbunjeno.„Tutanj“, reče Aleks.„Šta?“„Laissez nous seul.“„Quoi?“„Čistac.“„Reci opet?“„Čisti se.“„Čisti šta?“„Gubi se.“„Kuda?“„Pišaj bre odavde.“„Da upotrebim kupatilo?“„Karltone, odjebi!“„Oh, hoćeš da odem“, reče Karlton. „Je li tako?“„Tako je.“„Izvini.“Karlton ode izgovarajući za sebe: „Ispari, prošetaj,

nestani, iš, pišaj odavde, čisti se.“„Baš je čudan taj tvoj humanoid“, reče Keti.„To je bouvi.“„On mi je spasao život?“„Nosio te celim putem od Rialta.“„Šta sam ja tamo radila?“„U stvari smo mi hteli to da pitamo tebe.“

„Ako se prisetim, reći ću ti, okej?“„Okej.“„Hvala, Aleks“, reče ona, „sladak si.“„Jesi li me zato upotrebila kao poštara?“Ona diže pogled, iznenađena. „Šta to pričaš?“„Ganeša.“„To je bio uređaj obezbeđenja.“„Nemoj meni da prodaješ to sranje.“Njegova promena tona iznenadila ju je.„Zašto si mi ga podmetnula?“Izgledala je povređeno.„Keti, to je bio poštar. Sofisticirani uređaj za

daljinsku signalizaciju. Skenirali smo ga.“„I šta ste otkrili?“ upita ona ravnim glasom.„Otkrili smo da je smrtonosan.“Ovog puta bar se udostojila da deluje šokirano.

„Smrtonosan?„Da. Žena kojoj smo ga dali ubijena je.“„Oh.“ Usta joj se otvoriše. „Nisam imala pojma. Ja...“

Zurila je prazno u zid.„Bila mi je dobra prijateljica, Keti. Zašto je ubijena?“„Ne želim sada da pričam o tome“, reče ona.

„Sanjiva sam.“„Nego šta si nego sanjiva“, reče sarkastično.„Alekse“, reče ona i diže pogled prema njemu, „Hoću

ti reći sve što znam, časna reč, ali mogu li sada da

spavam? Toliko sam umorna.“ Oči joj se zatvoriše.Zadremala je. Gledao ju je neko vreme, a onda naprstima izišao iz sobe.

„Pa, to je bilo briljantno“, reče Luis koji jeposmatrao scenu na velikom lebdećem monitoru.„Momče, ala si je pritesnio. Dvadeset poena zainspektora Šerloka Holmsa.“

Kada vide Keti na ekranu, Aleks oštro pogleda uLuisa.

„Sad mene prisluškuješ?“ reče Aleks agresivno.„Ne“, reče Luis. „Prisluškujem nju.“„Zašto?“„Ne verujem joj.“„Mogu ja da se snađem“, reče Aleks. „Meni veruje.“„Nego šta“, reče Luis, „mota te oko malog prsta.“„To nije istina, čoveče.“„Pa što ti nije odgovorila na pitanja?“„Sanjiva je.“„Stvarno?“„Stvarno.“„Pa, ako je toliko sanjiva, šta to sada radi?

Mesečari?“ On pokaza na ekran. Aleks zinu. Keti jeiskočila iz kreveta. Mahnito je tragala za nečim.Pretraživala je torbicu, zatim pogledala ispod kreveta.Najzad je trgla i otvorila jedan od ormarića s pilulama.

„Karltone?“„Bez brige. Blagi sedativi. Nema tamo ničeg

smrtonosnog.“„Da, definitivno je sanjiva“, reče Luis sarkastično.

„Verovatno je iscrpljena kad si je onako pritesnio.Možda je vreme da joj odnesem kapicu za spavanje.“

Kada Luis uđe u bolnički prostor, ona samo što neiskoči iz sopstvene kože.

„U redu, Keti. Poštedi me časova glume. Aleksamožeš da prevariš, ali mene nećeš. Šta se dešava?“

Oči joj se zakolutaše i ona jurnu na njega. Da Karltonnije utrčao, možda bi ga zakačila. U ruci je držala špric.Karlton ga udarcem izbaci iz njene ruke. Ona se sručina krevet, plačući.

„Okej“, reče Luis, „recimo da nam ispričaš sve štoznaš?“

BUBAPa, ima leka za sve stvari osim smrti,

koja će nas sigurno oboriti pre ili kasnije.Miguel de Servantes

Unutar Ledenog, Jozef i Pavel gledali su starca. Suzesu mu se slivale niz lice. Odjednom je izgledao veomastaro.

„Ti i ja znamo, Komuse, zar ne. Mi smo zavirili u srcetoga. Praznina. Slali smo ljude i ranije u smrt. Koja jerazlika, ovako ili onako?“ Jozef, tvrdi čovek. Jozef, onajkoji će uspeti. Jozef, Komusov naslednik.

„To je obična devojka, čoveče. Devojka koju nikadanisi ni sreo, zar ne?“

Jecaj, gorak jecaj.„Hoćeš da pričamo o njoj? Da nam kažeš ko je ona?“Isuse, čovek se raspadao.„Ti to vidiš, zar ne, da si je ostavio na miru, ne bi bila

mrtva.“Gorka ironija. Užas u čoveku. Grozna optužba s

kojom će Komus morati da živi.„Šta je to, do đavola, toliko specijalno u vezi s

njom?“Starac diže pogled iz svoje izmučene duše.„To mi je bila kćerka, Jozefe.“

* * *

„Oh, jebi ga.“„Njegova kćerka?“„Isuse, što nam nije odmah rekao?„Njegova kćerka“, ponovi Pavel.„Slaže se.“Ostavili su starca u komori dok su odlučivali šta da

rade. Bar je izgledao smirenije. Gledao je prazno u zid.Možda je to bilo zbog droga.

Sven se pojavi.„Šta imaš? reče Jozef Šveđanin. „Nekoliko poruka. I?“„Osmatrači su nam prosledili S.O.S. poruku s Džonija

Reja.“„Nikoga ne primamo. Ovo je bezbedna operacija.“„Oni misle da ćemo napraviti izuzetak kada vidimo

listu putnika.“Jozef diže pogled kad je dobio signal. „Oh Isuse,

Marijo i Josife.“„Šta?“ reče Pavel. „Ona je živa!“„Ko?“„Valasova. Pogledaj ovamo, na Džoniju Reju.“„Preživela je? Mislio sam da su je napumpali

korazonom.“„Limenko ju je izvukao.“Čitao je dalje. „Evo izveštaja od deskbota koji je

radio u Rialtu. Jedan od naših mehaničkih.“Brzo je preleteo preko dokumenta.„Odneo je na Džonija Reja.“„Deskbot im je prikačio dodatak“, reče Sven. „Imaju

bubu na brodu. Prilepio joj je na cipelu dok jepomagao limenku da je odnese iz Rialta.“

„Pa, to je divota“, reče Jozef. „Pošalji tom ‘botu cveća.Ili šta se šalje jednom limenku? Ulje? Novi hard disk?“

„Malo je kasno za to. Otišao je sa H9.“„Blago njemu.“ On razmisli sekundu. „Pa, oni znaju

daleko previše. Naprosto ne možemo da rizikujemo.Aktivirajte bubu.“

* * *

Bila je tvrda, metalna i cilindrična, dugačka ne višeod tri inča. Izgledala je kao neobični, štapićastiinsekat. Otpuzala je sa Ketine cipele, pa niz hodnik, iušla u igraonicu Džonija Reja. Bila je to mehaničkabuba. Minibomba treće generacije. Četiri paukolikenoge odigle su cilindar s poda, a dve male anteneonjušile vazduh u potrazi za elektricitetom. Mogla jenemo da sedi nedeljama, čak i godinama, dok ne budeaktivirana, a onda bi počela da radi nešto izuzetno:porodila bi se. Trenutno je bila jedan zbunjeni parazit.Sve te žice i sve te igre trebalo bi da imaju punonapajanje, ali ona nije mogla da nađe ništa. Ni vrata.Mora da je reč o privremenom nestanku. Odlučila je dasedi i čeka.

„Imamo problem s bubom“, reče Sven. „Mora da seuključi u izvor. Na Reju nemaju struje. Ne može dastartuje dok ne dobiju napajanje.“

„Okej. Obavesti me istog trenutka kada ga buduimali, a u međuvremenu hoću da nadgledaš njihovsaobraćaj signala, Pavele. Hoću da vidim s kim

komuniciraju.“„Da kažemo Komusu?“„Mislim da ne.“„Ali to mu je kćerka.“„Prekasno je za sentimentalnost. Buba je već na

brodu.“

SMEŠNO NEOBIČNOKomedija se po prirodi stvari otrcava – uništava samu

hranu od koje živi; a time što stalno i uspešnorazotkriva budalaštine i slabosti čovečanstvo i izlaže ih

podsmehu, na kraju ne ostavlja ništa čemu se vredismejati.

Vilijam Hazlic

Proveriti jednu od sledećih stvari:

Komedija je poremećaj.Komedija je oboljenje.Komedija se može lečiti.Komedija je genetski poremećaj.Komedija je duhovno stanje.Komedija je kao religija, skok vere.Komedija je kao magija, iluzija.Komedija je kao seks.

Komedija je kao kupovina.

Karlton je oprobavao zakone komedije dok je radiona napojnoj jedinici. Nigde nije dospevao. Ponekad sepitam da li je ikada zamišljao da će doći neko kao ja,ko će čitati njegove beleške, diviti se njegovom radu.Obožavalac iz budućnosti. Da vam se zavrti u glavi, zarne? Ali, razume se, ja sam više od običnog fana. Ja sammu urednik. Njegov alter ego. Gotovo kao menadžer. Aoni uzimaju 25 posto. Čujem da dileri za likovna delauzimaju 50 posto. Tako da mislim da i meni neštosleduje. Nemate pojma koliko sam posla morao dauradim dok sam orao kroz njegove zabeleške. Nekidan sam prelazio neke od njegovih zakonitosti okomediji kada sam došao do otkrića. Zakonitosti subile dovoljno banalne. Mislim da je limenkopokušavao da kategorizuje deset komičnih zapovesti.

Moraš da budeš surov da bi bio komičan.Prljavo je smešno.Gde je blato, tu je blaženstvo.Pita u lice vredi dve sred stražnjice.K-ovi su komični.Jedan, dva, tri, treći put su smešni.

Ta vrsta stvari. Ali onda sam našao ovu tabelu. Znatešta je to? To su njegove originalne zabeleške o

dihotomiji Crveni nos/Belo lice.

BELO LICEStiv MartinVudi AlenSten LorelBaster KitonDžon KlizDen EjkrojdBili KristalDžordž BernsMajk NikolsPiter KukKarl RajnerDejvid LetermanBob HopPiter SelersDin MartinDženiferSaundersGručo MarksErni VajsDžoni KarsonGeri ŠendlingBad Abot

CRVENINOSRobin VilijamsDeni KejOliver HardiV. C. FildsMarti FeldmanČevi ČejsEdi MarfiGrejsi AlenMilton BeriDadli MurMel BruksDžej LenoBing KrozbiSpajk MaligenDžeri LuisDon FrenčHarpo MarksErikMorekambeDžon BelušiBili Konoli

Stiven FrajDžin VilderDžoan RiversElen Ge GenerasRičard PrajorElen MejDesi ArnazLeni BrusMort SalHarold LojdBil MejherGrif Rajs DžonsDžeri SejnfildHari ŠirerBil KozbiAlan BenetDžonatan MilerStiv KuganKonan O’BrajenKris GestKris RokTrejsi UlmanČarli ČaplinBil MarejBob Njuhart

Lu KosteloHju LoriGilda RadnerKerol BarnetRozanSid SizarBeni HilLusil BolFil SilversDik van DajkTomi KuperDani de VitoMel SmitFrenki HauerdDžim KeriVil SmitMartin ŠortTim AlenDžonatanVintersMoli ŠenonHari EnfildPol HoganRozi O’DonelBobket

GoldtvejtDžek BeniFlip Vilson

Ko su svi ti ljudi? Nikada niste čuli ni za koga od njih,zar ne? Naravno da niste. Svi su mrtvi vekovima.Morao sam da tragam za njima. I pogodite šta, sve suto komičari iz kasnog dvadesetog veka. Za neke odnjih Karlton nije mogao da se odluči. Na primer, nijebio u stanju da smisli u koju kategoriju da smestiDžordža Karlina i Rodnija Dendžerfilda. Neki su biliono što je nazvao dvostruki kontroleri – Bela licamaskirana kao Crveni nosevi -kategorija komičara,kaže on, koja ispoljava oba elementa u svojoj ličnosti.On navodi karakter Vudija Alena, malog štreberskogCrvenog nosa kao primer, unutar koga Belo lice pisac-režiser Alen kontroliše sve. Drugi primeri koje navodijesu Rovan Etkinson kao g. Bin, Čarli Čaplin kao malilutalica, Beri Hamfriz kao gospođa Edna Ejveridž, teEdi Ajzard.

Opet, ne očekujem da ste čuli za te ljude.Ova tabela datira iz vremena kada je prvi put počeo

potragu za genom komedije, pokušavajući da vidi imali nešto u DNK komičara što bi se moglo preneti dalje.On traga za dokazima komedijskog ili makar šou-biznis gena. Pa, što da ne? Očevidno postoji muzičkigen: Bahovi, Mocarti, Štrausovi. Postoji i književni gen– Bronteove, Dime, otac i sin, Ejmisovi – zašto onda ne

bi bilo i gena za komediju? On misli da je gotovo našaodokaze sa jednim od tipova u vrlo uvrnutom šou podnazivom Leteći cirkus Montija Pajtona. Video sam tetrake i, čoveče, ala je ono bezvezno. Više je čudno negosmešno. Pet Inglišmena i jedan Jenki. Nema cura; išlisu na transvestiju. Tipični Britovi. Nikad nisu srećnijinego kada se obuku kao žena. Šta je njima?

Kao što rekoh, to je tupav šou, a Karltona je potpunozbunio. Glave lete ili se otvaraju u mentalnoporemećenim animacijama, ovce padaju ljudima naglave bez ikakvog razloga, Vikinzi pevaju ljubavnepesme konzerviranom mesu, uvrnuti ljudi obučenikao bakice pište luckastim glasovima, ima mrtvihpapagaja i španske inkvizicije, sve su to izuzetnoluckaste besmislice. Meni izgledaju opasno udareni.Karlton nije mogao da nađe ni glave ni repa u tome, aliprema traci izgledalo je da se publika smejala i, kolikoje mogao da vidi, to je bio pravi, nenasnimljeni smeh.U površnoj pretrazi genetskog nasleđa šest čudnihljudi uključenih u sve to, on je naleteo da je predakjednog od njih bio u šou-biznisu. Pradeda Erika AjdlaHenri Bertran, viktorijanski gospodin iz 1890-tih, bioje direktor cirkusa. Da li je to bila genetska karika kojanedostaje. Njegov pradeda bio je upravnik cirkusa, aAjdl je bio u Letećem cirkusu. To je sigurno biloznačajno? Razume se da nije. Ispostavilo se da je Ajdlbio sluđen jer je izgubio oca, mitraljesca RAF-a, u

saobraćajnoj nesreći u Drugom svetskom ratu(ironija, eh? – poginuo je na povratku kući za božićnoodsustvo nakon što je preživeo rat). Ovo je bilopojačano time što je zaglavio u polusirotištu nadvanaest godina s gomilom klinaca bez očeva. Stvar scirkusom bila je samo slučajnost. Ali, vidite do kojedubine je otišao u potrazi za genom komedije.

Dalje niz hodnik on ugleda Aleksa koji je gledao krozprozor bolničkih prostorija. Karlton priđe, pa i onzaviri. Luis je bio unutra i ispitivao Keti. Karlton jegledao na trenutak, onda se okrenuo Aleksu i nabacioveliki osmeh.

„Ćao“, reče on, „‘šta te grize’, što reče glumicabiskupu.“

Aleks je zurio u njega, zbunjen. „Šta?“ reče on.„‘Šta je s tobom’, što reče ljubiteljka umetnosti

baštovanu. ‘Je li ti to penis u džepu, ili si samoradostan što me vidiš?’“

„Jesi li dobro?“ upita Aleks.„Nikad bolje“, reče Karlton. „Sav letim gore-dole, k’o

kurvine gaće.“„Da li ti to pokušavaš da budeš duhovit?“ upita

Aleks.„Da“, reče Karlton.„Odmah da si to presekao.“„Što reče doktor slepom crevu.“

„Dosta je.“Obojica su neko vreme gledala kako Luis ispituje

Keti.„Kako mu ide tamo unutra?“„Ništa bolje nego meni“, reče Aleks.Karlton ga pogleda zamišljeno, glave nagnute na

jednu stranu (karakteristika bouvija kadarazmišljaju).

„Verujem da ti je ta žena privlačna“, reče Karlton.„Šta?“ reče Aleks, malo previše iznervirano.„Jesam li u pravu u vezi s tom stvari oko

privlačnosti?“Možda je i bio. Kada je bacio pogled na njeno jadno

golo telo pod modricama, osetio je i sažaljenje i želju.„Zavisi šta smatraš pod privlačnošću“, reče kao da

se brani.„Privlačnost kod ljudskih bića“, reče Karlton,

„obično se označava dvosmislenom rečju ‘ljubav’.Osećanje koje može da ide u intervalu od uglađenogpoštovanja, do neodoljive želje za parenjem, koja sečesto naziva i požuda.“

„Upiši onda jedan poen za požudu“, reče Aleks.„Zanimljivo da ‘ljubav’ odgovara elektromagnetnom

polju kod neživih objekata.“„Izvini?“„Kao što jabuka oseća privlačenje Zemljine teže, kao

što i najsitniji gvozdeni opiljak oseća privlačenjemagneta, tako i ljudi osećaju moć ljubavi. To je silaparenja od koje pati sav bionički život.“

„Pati?“„Izložen joj je protiv svoje volje. To vam je u genima.

Vama manipuliše vaša sopstvena DNK. To je slabostod koje kompjuteri ne pate.“

Prenuo ih je povik iz bolničke odaje. Luis je ubrzanogubio smirenost.

„Prokletstvo, Keti“, dreknuo je, „naprosto mi recizbog čega su nam predstave otkazane.“

„Nemam pojma“, reče ona.„S kim si se onda susrela u Rialtu?“„Nisam sigurna.“„Praviš krajnje komplikovane pripreme da bi

dogovorila sastanak s nekim koga ne poznaješ? Zašto?Koga si mislila da ćeš sresti?“

„Nekoga ko je poznavao moga oca.“„Poginulog heroja. I zašto su te onda premlatili?“Slegla je ramenima.„Da li te je Mekturk tukao?“Ona se namršti. „Ko je Mekturk?“ upita.Luis joj pokaza sliku Mekturka iz Karltonovog

dosijea.„Nije moj tip“, reče Keti.„Da li to znači ne?“

„To znači ne, hvala.“„A ovaj tip?“On joj pokaza teškaša.„Nikad ga pre nisam videla.“„Oh, hajde, Keti, Karlton te je video da se penješ uz

stepenice s njim, Hrista mu. Šta misliš, ja samkompletno tupav?“

Slegla je ramenima. „To si ti rekao.“„Šta je s Ganešom?“„Šta je s njim?“„Dala si ga Aleksu. Ko ga je tebi dao?“„Neko... Ne sećam se.“„Oh, hajde.“„Ne sećam se, ostavi me na miru.“„Prokletstvo, Keti...“On diže ruku. Trgla se i vrisnula.Aleks utrča.„Jesi li je udario, čoveče?“„Ne.“„Kunem se bogom, ako si je udario...“„Nisam je udario, Aleks“, reče Luis.„Pogledaj je“, reče Aleks, „prestravljena je.“„To je korazon. Neko ju je gadno premlatio, a onda joj

ga ubrizgao. Telo se seća stvari kojih se um ne seća. Toje sećanje koje se bori da se vrati. Gledaj.“

Luis diže ruku. Ona ponovo poskoči i vrisnu.

„Prekini“, reče Aleks. „Kinjiš je.“„Ne kinjim je. Ona zna stvari o kojima ne govori.“„To nije neophodno.“„To je prokleto neophodno. Napala me je prokletim

špricem.“Tej utrča. Obazrela se po sobi. Keti je ležala na

krevetu i jecala.„Tata, zašto vičeš na tu damu?“„Tej, ja...“„Nemoj da vičeš na nju, tata. Ona nije mama.“U sobi nastade neprijatna atmosfera. Luis nije

mogao nikoga da pogleda u lice. Osećao sezarumenjeno i postiđeno. Oh, bože, toga se ona seća?Njega kako viče na ženu. Sećao se njihovih rasprava,vike, svađa. Verovao je da je Tej tada spavala. Nijeznao šta da kaže. Onda ih Keti sve iznenadi.

„Sve je u redu, dušice“, reče ona. „Samo smo se igralijednu igru. Bez brige. Vidiš da smo prijatelji.“ Onaobgrli rukom Luisa i privuče ga sebi. Luis nije imaoizbora nego da se pretvara da je grli.

„Stvarno se igraju?“ reče Tej nesigurno Aleksu.„Nego šta“, reče Aleks, „a sada je red na mene.“ On

koraknu napred i posegnu, pa čvrsto zagrli Keti. Onane ispusti ni glasa. Samo je dozvoljavala da je drži. Nijepuštao.

„Dobra igra“, reče Aleks, „zar ne?“

„Na mene je red“, reče Tej.„Nisam još završio svoju turu“, reče Aleks.Odjednom se začuje glasno škljocanje, huianje, a

klimatizacija se uključi.Karlton uđe ozaren.„Napajanje se vratilo“, reče trijumfalno. Onda se

obazre po sobi na njih, zbunjen. „Šta se dešava?“Aleks je držao Keti, Luis ga je prekorno gledao, a Tej

je izgledala zbunjeno.„Igrali smo se igara“, reče Tej.„Mogu li i ja da se igram?“ upita Karlton.„Ne“, reče Aleks. „Ova je samo za ljudska bića.“„Tata, smem li da idem da se igram u igraonici sada

kada se vratila struja?“ upita Tej.„Okej“, reče on.„Jej!“ Otrčala je uzbuđeno.Iz Karltonovih grudi dopre tiho ping.„Izvinite“, reče Karlton. „Bolje da preuzmem ovo, to

je pošta. Možda je važno.“Sledio je Tej kroz vrata.„Okej, sada je otišla“, reče Luis naglašeno.Aleks se uz oklevanje odvoji od Keti.„Hvala ti, Aleks“, reče ona, „uživala sam u toj igri.“„I ja“, reče on. „Hajde da je što pre ponovo igramo.“Luis je izgledao zgađeno.„Mogu li sada da uputim jedan poziv?“ upita ona.

Luis je oklevao.„Razume se da možeš“, reče Aleks. „Nisi zatvorenik.“

Karltonova pošta bila je odgovor od oliveti. Bili suto rezultati njegovog zahteva za pretragu.

Bronija: Gradić u blizini Varšave, Poljska, Zemlja.Bronija: amonijačni rastvor za uklanjanje čvrstih

otpadaka.Bronija: CS Bronija. Brodska nesreća. Reja. Katastrofa

broda-kontejnera koja je efektivno stavila van zakonapraksu prisiljavanja imigranata na dugoročne ugovoreod kojih nisu mogli pobeći. Brod-kontejner jeučestvovao u sudaru, s ozbiljnim brojem izgubljenihživota. Videti izveštaj istražne komisije.

Bili su prikačeni i neki isečci iz štampe. Oni su seodnosili na skandal povezan s katastrofom broda-kontejnera. Bila je tu fotografija mladog, bradatogkapetana, kao i naslov: KAPETAN ZA GUBITAKŽIVOTA OKRIVLJUJE PANIKU MEĐU PUTNICIMA.Površno je čitao kolone. Odjednom mu ime iskočipred oči. Kepler. Mladi kapetan bio je Kepler.

KEPLER

Osećajan čovek može da ne poseduje smisao zaduhovitost, ali duhovit čovek obično ima dubokedžepove osećanja, ponekad daleko zaturene ili

zaboravljene.Konstans Rurke

„Za vas je, ser. Madam Valas je na vezi.“Kepler se držao povučeno otkako su mu brod

ispunili smarajući panduri sa H9. Čak ih je i Mičel,njegov kapetan, slušao. I zato je ostajao u svojimprostorijama, sav mračan. Imao je apartman na vrhubroda ispunjen antikvitetima. Visoki panoramskiprozori pružali su zapanjujući vidik na lokalnozvezdano polje. Piljio je u Galaksiju, pitajući se oBrendi. Nikada je nije video tako uspaljenu. Bila jeispunjena entuzijazmom za svoj koncert. Da li jemožda ovo bio pravi trenutak da ozbiljno porazgovaras njom o njihovom braku? On više nije imao pravogsmisla. Brenda je bila venčana za svoju karijeru.Izlazila je na sastanke sa svojim egom. Bili sunerazdvojni. Ništa nije smelo stati između njih. Keplerje odavno odustao od pokušaja. Povukao se od njenogkreveta, a ona niti se žalila niti ga je, rastužilo ga jekada je to shvatio, zaista primećivala. Potražio jeutehu u nizu kratkih veza, uglavnom zabavljačice,prolazne između mnogih Keplerovih teatara,povremeno neka dilerka iz jednog od njegovih kazina,konobarice s koktela, hostese. Keti je bila prva žena

koja ga je stvarno opčinila. Nemilosrdno ju je gonio.Na neki način još ju je gonio jer je uvek postojao deonje koji je držala na rastojanju, mesto koje nije mogaoda dohvati. Bio je opsednut njome, shvatio je. Kada jeotkrio da je nestala, prolazio je kroz agonije,razmišljajući kako možda nije uspela da se skloni saH9. Naterao je svoje ljude da pretraže liste izbeglicana drugim brodovima, bez sreće. Emitovali su apele,iako je znao da je udarni talas izbacio većinukomunikacionih sistema raznih ljudi. Počeo je daoseća paniku da se možda nikada neće pojaviti kadasu uhvatili poziv u pomoć s Reja. Sada je najzad bila naekranu. Piljio je u njeno bledo lice.

„Keti? Jesi li dobro?“„U redu sam, Emile.“„Toliko sam se brinuo za tebe. Zašto nisi zvala?“„Udarni talas...“„Pa, gde si?“Ona mu brzo prenese pojedinosti. Aleks ju je napeto

gledao s druge strane sobe. Pokušavala je da kažeEmilu da će ponovo pozvati, ali on nije hteo da jepusti. Sada je predlagao da dovede Princezu Dijanu daje pokupi.

„Nemoj biti lud, Emile.“„Nije to problem. Skupljamo izbeglice sa svih strana,

ima tuce zahteva iz tvoje oblasti.“„Ali, Emile, mi smo u ledenom polju.“

„A Glavni snop i dalje je oboren, pa ćemo zato doćipo vas.“

„Preopasno je.“„Ne, imamo novu navigacionu opremu. Ionako smo

krenuli u tom smeru po brod... kako se ono zvaše?“„Ledeni“, reče Mičel.„Keti, jesi li stvarno dobro? Da li se dobro ponašaju

prema tebi?“„Emile, oni su mi spasli život.“„Šta si radila na H9?“„Pričaću ti kasnije.“„Ne, reci mi sada.“Pitala se šta ima zajedničko s tim čovekom. Zašto ju

je plašio?„Ne, kasnije“, reče ona. „Moram da idem.“„Zašto? Šta je to tako važno?“„Jedemo.“Prekinula je vezu. Kliberila se Aleksu kao nevaljala

školarka. Zbog čega je slagala Keplera? Zbog toga štoje Aleks delovao tako tužno? Sada je ponovo bioradostan. Kao kučence. Praktično je mahao repom.

„Hajmo“, reče on. „Idemo da se igramo još igara.“

Kepler pozva Brendu.„Emile, dragi, mnogo sam zauzeta.“„Našli su Keti Valas“, reče on.

„Hvala ti, Emile, ali imam ovde ozbiljna posla.“Radila je na plesnoj numeri s Binkijem, njenim

ličnim koreografom. Binki je bio punačka osoba upripijenom roze trikou.

„Moram da jurim sada, Emile, teraju me da padnemmrtva od rada.“

Brendina zamisao smrti bila je čovek oblivenznojem. Nije joj bilo potrebno skretanje misli na ljudekoje je trebalo spasti. Ljudi su spašavani svakog dana.Emil je trebalo da zna da ona mora da usredsredi svuenergiju na Iskustvo. Bila je odlučna da ovaj šou budeveličanstven. Biće to ono Iskustvo sa nesreće. Apogejpredstava posle nesreće. Postaviće novi međaš udobrotvornim priredbama za zbrinjavanjeunesrećenih. Previše često bilo je to samo gumenapiletina i loš balet. Ovo će biti nesreća za pamćenje.Brenda se odlučila. A kad se Brenda jednom odluči,onda je samo iznenadni kapric to mogao da promeni.Nije joj bilo potrebno razmišljanje o toj mladoj ženikoja je njenom mužu bila toliko draga. Izvlačiće onautehu iz topline svoje publike. Volela ju je. Bila joj jepotrebna. Bila joj je lojalna.

„Binki, najdraži“, reče ona teško dišući. „Moram sadda posetim moju publiku.“

On zakoluta očima.„Molim te, Brenda, dobro bi nam došlo još malo

uvežbavanja.“

Žestoko je izgubila dah. Pauza bi joj baš dobrodošla.Neka igrači rade.

„Potrebna sam mojoj publici“, reče čvrsto.Njena publika. Njeni ljudi. Neprekidno ih je

posećivala po pretrpanim logorima i kartonskimgradovima koji su magično nicali svuda poparkovima. Bili su svuda, nakupljeni u porodičnegrupe, s privremenim krevetima na sklapanjeraširenim po podovima gimnastičkih dvorana i salaza sastanke. Brenda je išla između njih i delila sjajnefotografije i karte za svoj koncert. Videla je sebe kaoFlorens Najtingejl, ili kao Evitu, izbor naroda, a narodje sa svoje strane bio srećan što je njega izabrala.

„Zašto se u Vaseljeni dešavaju loše stvari?“ upitaona odjednom Binkija.

„Previše duboko za mene, ljubavi“, reče Binki, čiji seživot okretao oko stvaranja iluzije da Brenda ume daigra.

„Ima tri leve noge“, vrištao bi frustrirano svojimprijateljima. Držao ju je sve vreme okruženu dobronabildovanim mladićima koji su atletski skakali okonje.

„Zašto ne mogu da se dešavaju samo dobre stvari?“„Zašto, zaista?“ reče Binki, očajan da održi ovu

numeru. Možda bi uradilo posao ako bi ovako mahalarukama oko sebe. Uvežbavaće to s momcima nasamo.Ukoliko se budu kretali dvaput brže, možda niko neće

primetiti da Brenda izgleda manje kao labud nasamrti nego kao bolesna guska.

„Binki, najdraži, tako sam strašno umorna. Hajde daponovo prođemo ovu čaroliju kasnije. Drži momkepripremljene. Moram da idem da posetim mojeizbeglice.“

„Kako god želiš, srce“, reče Binki poslušno. „Ti si šef.Uzmite petaka, momci. Ode Brenda međubeskućnike.“

Začu se krik radosti igrača zbog te insinuacije.

Izbeglice su stigle u Brendin život baš u pravomtrenutku. Odnedavno je počela da oseća kao da jojnešto nedostaje iz njenog savršenog sveta. Imala jeakolite, i satelite, i sikofante u velikom broju, ali dok jeležala budna noću, pod maskom za podmlađivanje, ivrtela u glavi događaje toga dana, osećala je da neštonedostaje. Ljubavnici? Ne, hvala. Brenda nije uživala utome da je opsedaju. Deca? Bože skloni. Kako ljudimogu tako nešto da rade svojim telima? Čak i kad biuradili jedinu razumnu stvar i kupili bebe, ove su sestalno drale, i kmečale, i tražile pažnju. Ne, ono što jenedostajalo, shvatila je, bila je njena potreba da budepriznata kao nešto više od prostog briljantnog,svestranog pevačkog talenta. Želela je da je priznajuza veliku ženu. Šou biznis bio je, suočimo se s tim,vulgarna razbibriga u poređenju s pravim istorijskim

ličnostima. To je nosilo šnjur u svetu odraslih. Brendaje želela da postane svetska istorijska figura. Izbeglicesu bile njena šansa. Obezbeđivale su silne sledbenikekoji su bili patetično zahvalni za bilo koju pažnju kojuim je mogla udeliti. Bili su zadovoljni lepimgestovima, izrazima saosećanja, a to je bila u stanju dauradi u snu. I zato je lutala po logorima i delila kopijesvojih albuma i sponzorisala turnire u odbojci dok jevelikodišno slušala njihova zahvaljivanja. Kako je tosamo elegantno radila. Poput kraljevske ličnosti.Toliko mnogo toga mogu da uradim, mislila je. Ovo jemoj narod.

Razume se da je sve to pažljivo snimano. Kamere suje sledile svuda. Ne možete biti svetska istorijskafigura bez nekih žrtava. A Brenda je bila spremna dažrtvuje gotovo bilo koga za svoj cilj. I zato jevelikodušno pozivala medije u ono što je nazivala svojprivatni život. Dopuštala im je da je iz potaje snimajudok je šetala okolo i tajno činila dobročinstva.Ljubazno im je davala deo svog vremena tako damogu da nazru nagoveštaj te vrlo privatne Brende (ida ga učine vrlo javnim). Da li je bilo nekogfotogeničnog deteta koje je trebalo utešiti, neutešneudovice pored koje je trebalo stajati, porodicebeskućnika da nadahne priliku za fotografisanje? Onase trudila da takva prilika ne bude propuštena.Dovođeni su i snimani pored nje. Valjano montirani,

takvi snimci izgledali su sjajno u specijalnimreportažama. Tačno je znala šta želi. Željna lica koja sedižu ka njoj. Ona na velikoj slici u gro-planu kako pevanekako je postajala puna značenja, njene ruke dignuteu znak utehe. Gotovo religiozna stvar. Snimci kakokorača između njih, deca padaju na kolena. Moždagro-plan nekog majušnog, bolesnog deteta (očiglednone zaraznog) koje se smeje dok ona peva, njegovmajušni život ispunjen smislom zbog prisustva – da,priznajmo to, svete Brende. Tako su je sada zvali pologorima, prekrajala je ona naknadno snimke.Improvizovala je počast samoj sebi: sveta Brenda,prijatelj izbeglica. Gde je bio taj njen vražji publicista?Bio je to odličan naslov. Štampa smesta treba da gadobije. Možda bi mogla da dobije blagoslov od crkve?Ali koje? To je baš bio problem. Bilo ih je toliko mnogoi toliko su bile ljubomorne jedna na drugu. Jadne,sitničave stvari. Bila joj je potrebna neka vrstameđukonfesione potvrde. Neka judeo-hristo-hindu-muslimanska vrsta stvari. Možda čak i blagoslov odateista. Nema smisla njih otuđivati.

Iz njenog maštanja prenuo ju je najgnusniji prizor.Bio je to Bu, čudni komičar s neobičnom kosom. Šta li,za ime sveta, on radi ovde? Bile su to njene izbeglice.Nije čak imao ni ekipu s kamerama pored sebe. Odkakve je koristi on uopšte mogao da bude? Bila je tu ineumorno ih promovisala, činila sve što može da

pošalje njihovu priču u svet, apsolutno beznadoknade, a on se naprosto motao s njima? U stvari,delio je pakete s hranom, ali svodilo se na istu stvar.Odlučila se da prozbori koju s njim.

„Vidim da nisam jedina.“Bu se okrenu i registrova kamere, prateću ekipu,

frizerku, garderobera, dve devojke naratora, jednogličnog asistenta i astrologa.

„Pa, u svakom slučaju, nisi sama“, reče on.„Nema svrhe to raditi krišom“, reče ona. „Moramo

da pustimo svet da vidi šta se ovde dešava.“Okrenula se i progovorila pravo u kameru, praveći

direktan prelaz u dokumentarac.„Ovo je Bu“, reče ona, „komedijaš i vredan član mog

osoblja ovde na Princezi Di.“ Bu diže obrvu.„Ovo je primer one vrste nesebičnog rada koju

ohrabrujem na ovom brodu u ova...“ usna da se trese,ne zaboravi usnu koja se trese, dok je tražila za bašonim pravim pridevom – „u ova užasna vremena.Nema ljudi kao što su zabavljači.“ Ona odjednom počepesmu. Tip iz ozvučenja nevoljno se trznu, bila jetoliko glasna u njegovim slušalicama.

„Smeše se kada su dole.“„Smeju se sve jebeno vreme“, reče Bu. „Baš su

retardirani, balavi idioti.“ Nastala je užasna pauza.Onda Brenda ispusti svoj slavni srebrni, kliktavi smehi potapša ga po obrazu.

„Pa zar ga ne volite?“ reče ona u kameru. „Takav ješaljivdžija.“

Sada kada su imali dozvolu, svi su se nasmejali.„Ja volim ovog čoveka“, reče Brenda s toplinom

pitona koji se obmotava oko žrtve.„A ona radi naprosto neverovatan posao“, reče Bu.

„Noć i dan, nije važno gde i kada, samo iznesitekamere i eto nje.“

Brenda odgovarajuće porumene.„Oh, nije to ništa“, reče skromno.„Oh, jok ništa“, reče Bu. „Bez nje, mnogi od ovih ljudi

nikada ne bi imali primerke njenih albuma ili njenefotografije. U stvari, mnogi čak ne bi ni čuli za nju.“

Nema potrebe da se ide baš tako daleko, pomisliona, ali uvek je mogla da iseče taj deo. Čovek jegovorio iz srca, i to je bio melem za njene uši.

„Usred sveg ovog jada njena neumornasamopromocija postala je nešto u šta smo svi naviklida se pouzdajemo. Svi možemo da se nadamo premanjenom primeru da koliko god da su loše stvari,Brenda Vuli će uvek biti tu.“

Bila je zaista dirnuta.„Hvala ti, Bu, dragi“, reče ona ljubazno. „Nikada

nisam sasvim shvatala koliko mi se diviš.“ Poljubila gaje u obraz i gospodstveno otišla s kamerama kao da jesasvim savladana osećanjima.

„Au“, reče Bu kada je otišla, „zona nulte ironije.“

OSOBA IZ PORLOKADa li je komedija endemska za inteligentan život? Da libi evolucija bila moguća bez nje? Imaju li mravi smisao

za humor?De Rerum Comoedia

U savršenom Univerzumu „T. S. Eliot“ unatraške biglasio „Toalet.“ Ali ovo je nesavršen Univerzum. Imagreške. Ima poderotine i rupe i velike procepe ničega,kao i neobičnu gljivu, život, koja počinje da raste gdegod ima vode. Tako da je to čitano unatrag samo„Toilest“, što nije baš tako zabavno. Nebitna stavka,znam, ali razmišljao sam o jeziku i Karltonovimpokušajima da shvati komediju. Bio je zaintrigiranneobičnom lingvističkom vezom između „kosmički“ i„komički.“ Bili su razdvojeni za samo jedno s. Da li jehumor, pitao se on, reakcija na preuveličanost svega,intuitivna spoznaja toga kako je sitna vrsta homosapiens u kosmosu? Vaseljena može savršeno dobroda funkcioniše potpuno bez života, pa ipak, samododajte vode i vremena, i eto njega, raste kao sluzavaplesan po pukotinama prašnjavih planeta, evoluira umilion različitih životnih oblika zapanjujuće lepote i

efikasnosti. I zbog čega iz njega evoluira inteligencija?Inteligencija koja može samo da zine u zapanjenostipred veličajnošću svega toga i da izmišlja konceptekao što je bog da bi shvatila veličinu Vaseljene koja sevečno širi i od koje je ona tako sićušan deo.

Galaksije su tako široko rastresite da mogu daprođu jedna kroz drugu a da se ne sudare. E, sad, to jepomisao od koje se vrti u glavi. Hajde da je vidimo jošjednom na usporenom snimku. Rastojanje izmeđupojedinačnih zvezda tako je ogromno da je moguće dajedna galaksija prođe kroz drugu galaksiju bez sudaraizmeđu bilo koje od milijardi zvezda uključenih u to. A vise brinete o tome da li ćete vratiti zakasnelu knjigu ubiblioteku. Teško je pojmiti tu perspektivu, zar ne?Možda je, pomislio je Karlton, to ono zbog čega postojikomedija, percepcija nesrazmernog odnosa izmeđumakrouniverzuma i njihovog sopstvenog mikrosvetabriga opsednutih sobom.

Počeo je da radi na astrofizici komedije. Kosmičkismeh.

Ping. Razume se da je smesta prekinut. Zar nam seto ne dešava svima stalno? Nije li to smešna stvar uvezi sa životom? Upravo se spremamo da otkrijemosmisao života kad neko dođe da očitava strujomer?Zar osoba iz Porloka ne kuca uvek na vrata? Ili zove inudi nove i usavršene telefonske sisteme. Čudo je da

išta stižemo da uradimo.Ovog puta Karltona je prekinuo odgovor na zahtev

Semi Vajs u vezi s Barutnom zaverom.

Barutna zavera, urota da se ubije Džejms I, kraljEngleske, na otvaranju parlamenta 5. novembra1605. Zaveru je sklopila grupa istaknutihrimokatolika protiv represivnih antikatoličkihzakona koje je primenjivao Džejms I. Urotnici suiznajmili lagum ispod Kuće lordova i smestili unjega 36 bureta baruta. Gaj Fouks, unajmljeniavanturista, trebalo je da potpali barut, ali urotaje razotkrivena i Fouks je uhapšen rano 5.novembra. Fouks je priznao i obešen je zajedno sadrugim urotnicima 1606. Barutna zavera u VelikojBritaniji obeležava se na dan 5. novembra.

Karlton je čitao i bio je potpuno zbunjen. Šta je to,do đavola, u pitanju?

U komunikacionoj odaji Ledenog Pavel je čitao istuporuku. Nadgledao je saobraćaj signala s Reja. Ovaj gaje naterao da u jednom gutljaju proguta kafu i izjuri izodaje.

U mračnom spremištu Ledenog bila su okupljenadva tuceta ljudi. Bilo je ledeno hladno tu dole, dah imse kristalisao na hladnoći. Bili su umotani u vunu i

krzna, s besprstim rukavicama i štitnicima za uši,pletenim kapama. Jedan ili dvojica pljeskali su svremena na vreme, kao što konj nestrpljivo udarakopitama. Jozef spusti pogled na njih.

„Okej, svima, slušaj ovamo. Di je potvrdila prijem.“Govorio je opušteno, umirujuće. Nije želeo da im

prenese ni nagoveštaj opasnosti.„Zagrizli su mamac i na putu su ovamo.“Ironični poklici oduševljenja.„Nemoj još da se radujete. Ovo je samo početak. Ali

je dobar početak.“Jedan od njih ispusti glasan poklik i svi se

nasmejaše.„Okej, loša vest je da ćemo morati da očistimo

brod.“Nekoliko ljudi zastenja.„Znam, znam. Dosadno je, ali i dalje imamo mnogo

vremena pre nego što Di stigne ovamo. Ovo mestoima da bude detaljno pretraženo i ako bilo šta nađu, iliu bilo šta posumnjaju, mrtvi smo, dakle naši životi suu pitanju. Jesmo li to razumeli?“

Promrmljane potvrde.„Posle toga hoću da počnete da pakujete svoje lične

stvari i da se uredite. Nikoga od vas ne bih pustio nasvoj brod.“

Pavel stiže trčeći i mašući obrascem.

„Upravo sam dobio ovo s Reja.“Jozef pogleda na presretnuti izveštaj o poruci.

„Isuse“, reče on. „Limenko nas je otkrio.“Gledao je u reči „Barutna zavera.“„Pa, to je to onda“, reče Jozef. „Moramo smesta da ih

sredimo. Aktivirajte bubu.“„Ali“, reče Pavel uz oklevanje. „Šta je s njegovom

kćerkom, gospodine?“„Znaš zbog čega je prvobitna Barutna zavera

propala, zar ne?“Pavel zavrte glavom.„Neko je upozorio rođaka.“

SMRTONOSNA IGRAČKAŠezdeset procenata ljudskih komunikacija jeste

nesporazum.De Rerum Comoedia

Tej se veselo igrala. U igraonici Džonija Reja zujaloje i pištalo i pucketalo od električnih igračaka svihvrsta. Bila je izgubljena u sopstvenom svetu, kuckalaje po tasterima, povremeno se naginjala da bi piljila uekran. Buba ju je pažljivo posmatrala. Probudio ju jesignal s Ledenog. Sada je bila gladna. Gotovo bilo kojaod elektromehaničkih igara obezbedila bi pošten

izvor napajanja, ali ova je osetila veliki problem: Tej.Nemo joj se približavala. Njene metalne anteneprebrisavale su vazduh. Devojčica je nastavljala da seigra, nesvesna. Buba ju je skenirala, proveravala svojefajlove. To nije bio izvor struje, bilo je to neštotuđinsko, uz to i nešto opasno. Polako joj se bubaprimicala sve bliže i bliže. Ona je bila previšeudubljena u igru da bi je primetila. Ova je oklevala,pokušavajući da odluči šta da uradi. Onda se odlučila.Odstraniće problem. Taj opasni stranac mora bitiuništen. Pažljivo se podesila na smer i nanišaniladevojčicu. Ova nikada neće znati šta ju je udarilo.

Tej oštro podiže pogled. Njene male obrvenamrštiše se. Buba se sledi, registrujući opasnost posamu sebe.

„Buba“, reče Tej i istrča iz sobe.

Luis je bio s psihijatrobotom. Zatražio je ekstraseansu. Normalno je dnevno provodio dva sata spsihijatrobotom. Zahtevao je mnogo pažnje. To jejedan od znakova Belog lica, kaže Karlton, sva taopsednutost sobom.

„Zavist“, govorio je Luis, „neka vrsta ljubomoreprema Aleksu. Naročito sada kada je ona ovde.“

„Ali ti imaš Tej.“„Teško da je to ista stvar.“„Nije. Ali mora da ti je prijatno.“

„Razume se. Obožavam je. Ona je divno dete.“„A gospođica Valas?“„Ne verujem joj.“„Da li je to seksualna ljubomora?“„Misliš, osećam li privlačnost prema njoj?“„Ako ti se tako sviđa.“On razmisli o tome na čas i bio je iznenađen kada se

vrata širom otvoriše i Tej utrča.„Tata, tata“, rče ona uzbuđeno.„Ne sad, dušo“, reče Luis. „Tata je s

psihijatrobotom.“„Drago mi je što smo se upoznali“, reče

psihijatrobot.„Ovo je dr Maks. On mi pomaže“, reče Luis.„Ćao“, reče Tej. „Tata, moram nešto da ti kažem.“„Stvarno, Tej, izići ću za minut.“„Ali u igraonici ima buba.“„Reći ću Karltonu da to sredi“, reče on.„Da li je opasna?“„Ne, slatkišu, samo odigraj drugu igru. Karlton će to

srediti kada bude našao malo vremena“, reče. „Stalnoih nalazimo.“

Kako je mogao da zna? Razume se da je verovao daona misli na bubu u programu. Zar vi ne biste? Karltonračuna da ljudi pogrešno razumeju jedan drugog bar60 posto vremena. Čak i on, koji je prisluškivao, nije

shvatio.Tej je bila zbunjena.„Mogu li onda da se igram s njom?“„Jeste, trči i igraj se“, reče on. „Ima puno toga da se

radi.“„Mogu li da ostanem s tobom, tata?“„Ne, Tej, nemoj gnjaviti, trči do igraonice i pusti me

da završim ovde, pa ću odmah da budem s tobom.“

Da, razume se da je bio opsednut sobom – to jebreme klovna Belog lica – ali teško da može da mu sezameri. Karlton je napravio istu grešku. Da li jeKarlton trebalo da prisluškuje dok je Luis bio kodpsihijatra? Razume se da ne. To narušava sva pravilaprivatnosti. Razgovori s psihijatrom kvalitetno suvreme, vreme da se bude čisto sebičan, da se budeflagrantno samoopsednut, zapravo šansa da čovekbude zvezda. Ta jednosmernost razgovora jeste onošto toliko u potpunosti zadovoljava. Ali Karlton jeslušao kao i obično, sve snimao i odlagao snimke zabuduću upotrebu kada je čuo da je u igraonici buba, paje zaključio, kao i Luis, pa šta, do đavola, ima tamomnogo igara kojima Tej može da se igra, a još mu jeskrenuo pažnju kontrolni panel, koji je govorio danešto negde guta elektricitet u velikim zalogajima. Izato nije odmah otišao do igraonice.

Aleks je pokazivao Keti brod. Počinjala je da seoseća mnogo bolje.

„Imam mali lek za tebe“, reče Aleks.„Stvarno“, nasmeši se ona, „a šta je to?“„Oh, to je mala tajna. Dođi.“Uzeo ju je za ruku, pa su krenuli po hodnicima

Džonija Reja obloženim hrastovim pločama. Najpre supogledali elektronsku umetničku galeriju, odaju shrastovim pločama i nekoliko elegantnih praznih,pozlaćenih ramova. On zatraži Velaskeza i ovaj seodmah pojavi u odgovarajućem ramu. Keti je bilaoduševljena. Ona zatraži Braka, pa Degu, zatim Sislea.Bila je izuzetno zadovoljna.

„Mogu li da probam?“„Šta god poželiš.“Ona zatraži Renoara.Ovaj se čarobno pojavi.„Ovo je sjajno.“„Hvala ti.“Igrali su se neko vreme slikarstvom, gledali

prekrasne Belinije, sve dok Karlton ne proturi glavu.„Oh, izvinite“, reče on, „potrebno mi je mesto gde se

piški.“„Eno ti kupatilo na kraj hodnika“, reče Aleks.„Ne, ne treba meni kupatilo, tragam za mestom gde

nam curi energija.“

„Pokaži mi Monea“, reče Aleks likovnoj galeriji.Slavni Moneov most nad lokvanjima uskoči u kadar.Karlton prinese mali instrument i pusti ga da onjušivazduh oko Monea. On zavrte glavom, zbunjen.

„Zar ti se ne dopada Moneov most?“ upita Aleks.Ovaj baci pogled na most, zbunjen.„Nikog nema na njemu“, reče on.„Šta?“„To je samo prazan most. Je li to vic?“„Naravno da nije vic“, reče Aleks ozlojeđeno.„Izvini“, reče Karlton, „ne vidim u čemu je poenta

praznog mosta.“Iskrenosti radi, on nije zaista bio u stanju da vidi

poentu umetnosti. Izgledalo je da ova nemaraspoznatljivog smisla. Razumeo je apstraktnu. Ta sebar nije pretvarala da ima neko značenje. U čemu jepoenta gledanja u sliku praznog mosta?

„Filistinac“, reče Aleks kada je ovaj otišao.„Čudan je taj tvoj droid“, reče Keti.„Ah, evo mog favorita“, reče Aleks, birajući fresku

Meloco da Forlija iz muzeja Vatikana. „Zar ti se nedopada ta plava? Dao sam da mi naprave odelo u tojnijansi. Zovem ga Kasna renesansa. Oh, gle, stiže g.Kvatročento u tkanju da prosto umreš od čežnje.Sklanjaj se Lukrecija, ovo ti je predivna burgija zaBordžije.

Počeo je izveštačeno da se gega po prostoriji, poputfotomodela koga glumi ugojeni peško. Glas mu je bioprevejano homoseksualan, grubi, hrapavi glas hiljadapaklica cigareta. Divila se načinu na koji je umeo da seigra jezikom.

„Si, jeeste, ja sam sinjor papa, moze li pričare saMikele Angelo. Ležala na leđa? Šta, je li on legla daspava? Oh, on farbala plafon. Ke boja? Ne, ne, rekaosam plavo. Ko mu je rekao da stavi figure tamo gore? Ijos jedno stvar, taj David. Ja. Onaj goli tip. Šta nevaljalo s tim. Ja vam reci šta ne valjalo s tim. Njegovokobasica, to ne valjalo s tim. Previse mala. Je li bilohladno taj dan? Ma koga briga da li realistike, ovo jeumetnost. Čuj, glupi kuronjo, daj mi veći guzdovan ilinema vise lire za vas, sinjore.“

Srećno se nasmešio pred radošću njenog smeha.Bila je tako dražesna. Pošao je prema njoj, ali gajednom zamahom udalji. Trebalo joj je vazduha. On senasmeši i napravi korak nazad. Trenutak prođe.

Aleks joj pokaza bazen za plivanje. Čitav jedan krajbio je sagrađen kao provansilska vila, s terasom krajspavaćih soba na spratu i širokim dvorištem. Pravodrveće bilo je nanizano pored bazena. Bila je očarana.

„Mogli bismo biti u prirodi“, reče ona, oduševljena.On pritisnu prekidač i zrikavci se pokrenuše.

Namirisala je lavandu. On ukloni štitnik i iznenada imje Galaksija bila nad glavama.

„Plivanje pod zvezdama“, reče ona. „Kako divno,Aleks, volim ovaj brod.“

Zadovoljno se smešio.„Hoćeš da se umočiš?“„Ne“, nasmeja se ona. „Nemam kupaći.“„U redu je to“, reče on. „U stanju sam da to

podnesem.“„Sigurna sam da jesi.“„Vruća kupka? Masaža? Sauna?“Zakikotala se.„Pođite ovim putem, madam.“Vodio ju je pored vile u mali vrt s lekovitim biljem i

travom i rustičnim stolom od kovanog gvožđa.„Šta mislite, da malčice prezalogajimo“, reče on

britanskim naglaskom. „Tu manges, ma petite?“„Non, merci, monsieur. Je n’ai pas faim.“„Oh, vachement tu es femme“, reče on.**Igra rečima: gladan (faime) i žena (femme) slično se izgovaraju (prim,

prev.)

Sada ju je definitivno jurio, a ona shvati da uživa upoteri. Znala je, ako zastane na pet minuta, da će jepoljubiti.

„Hajde“, reče ona. „Pokaži mi ostalo.“Pokazao joj je gimnastičku odaju s mašinama za

vežbanje pod različitim gravitacijama, jakuzi, saunu, azatim ju je odveo hodnikom prema glavnoj prijemnoj

zoni. Prošli su pored mašine za veš koja se upravovraćala s kule, oslobođena obaveza.

„Ništa mi ne pričajte“, gunđala je ona. „Bila samtamo satima. Tragala za ledenim bregovima. To nijemoj posao. A šta je ovo?“

Optužujuće je ispružila seks lutku. Aleks je zgrabi.„Oh, to. To je samo igračka, gospođo Grinavej“, reče

on.„Opet je počela da se svlači!“Aleks je bio postiđen. Keti ga je gledala. Mogao je da

oseti kako počinje da rumeni.„Onda me je pitala hoću li da se igram s njom.“„Da“, reče Aleks, dohvati je i ugura na policu iznad

vrata, „stvarno je vrlo prijateljski raspoložena. Mislimda pripada Luisu“, reče on. .“Verovatno ju je nabavioza Tej, da se igra njom. Hvala vam, gospođo Grinavej.“

Keti mu se smejala. On se nasmeši.„Izvini“, reče on.„Hej“, reče ona, „misliš da nisam primetila da si

muško?“Odveo ju je u njenu prostoriju. Bila je to upečatljiva,

gotovo baronska dvorana, osvetljena ogromnimognjištem s virtualnom vatrom koja je blistala ukaminu.

„Oh, ovo je prekrasno“, reče Keti. „Oh, sviđa mi se.Jesi li to ti?“

Prišla je slici u ulju koja je pažljivo preslikanaAleksovim crtama lica.

„To sam ja kao Sara, vojvotkinja od Marlboroa“, rečeon.

„Dobro izgledaš u suknji“, reče ona.„Hvala, i ti isto tako“, uzvrati on.Uživala je uz njega. Bio je sjajno društvo. Toliko

drugačiji od Emila, pomisli ona. Neko vreme zadržalisu se kod džum-boksa. Aleks ukuca neke njihove starenumere. Nagli su se zajedno iznad kupolastog vrha, pasu gledali na majušne figure ispod njih. Dveminijaturne 2-D hologramske figure Aleksa i Luisapočeše izvođenje u minijaturi. Bile su smešne. Stalnoje tražila još numera. Nije sasvim uspela da cenisuptilnu ravnotežu, strpljivost poteklu iz duge patnjekod Luisa kao kontratežu ludoj sprdačini Aleksa.Nazrela je nagoveštaj patnje u tom njegovomstrpljivom čekanju.

„Da li je Luis srećan?“ upita ona.„Ne bi bio srećan kad bi bio srećan“, reče Aleks.„Šta je s Tej?“„Oh, ona je još nešto čime može da se kažnjava.“„Ne, gde je ona?“„Mislim da je u igraonici.“„Hajde da je nađemo.“„Okej. Ali hajdemo prvo da pogledamo zvezde.

Moraš da vidiš kulu.“I tako su se okrenuli od igraonice.

* * *

Tej je učinila kako joj je rečeno i vratila se uigraonicu. Dakle, gde je buba, pitala se? Oh, eno je. Uuglu. Polako joj je prilazila. Sposobnost da sereprodukuje bila je jedna od gadnijih osobina tesofisticirane mašine za uništenje. Kakav je neobičnoizopačeni um mogao da smisli da doda matericupametnoj bombi? Svejedno, bila je tu i trudovi su jojupravo počinjali. Srećom po devojčicu, bila je zauzeta,jer one su smrtonosne kada su ugrožene. Bila jeuključena u elektronsku igru zvanu Vaterlo, krajjednog imperatora, usisavala je masivne količineelektriciteta iz nje, naduvavala se, trbuh joj se širio,čitavo njeno biće napeto i usredsređeno. Postala jeminijaturna Falopijeva cev. Unutar njene lepljivemetalne unutrašnjosti nešto je raslo i guralo senapolje. Tej se zainteresovano naže da gleda. Na njenozaprepašćenje, nešto je izbijalo iz jednog kraja. Ispodnje, minijaturni modeli Napoleonove imperijalnegarde ležali su i čekali na ishod bitke kod Katr Boa.Površina igre toliko je jako vibrirala da se pitala hoćeli se staklo zadržati. Ili će mala buba biti bačena dazaroni u drugi svet, ispunjen mehaničkim vojnicima

koji svi pokušavaju da ubiju jedan drugoga na putu zaBrisel?

„Ah“, reče Tej, „beba.“Pomislite na škorpiju, tarantulu, mladunče ajkule;

ali ne postoji baš ništa makar izdaleka dražesno unovorođenoj bombinoj bebi. Tej je zurila u nju,opčinjena. Delovala je tako bespomoćno, nije bila dužaod dva inča, a male antene nesigurno su joj njuškalevazduh.

„Oh, kako je slatka“, reče Tej.Ona pruži ruku i dodirnu je prstom. Sa šokom je

shvatila da je ova još topla. Buba se trže od njenogdodira, a antene počeše da joj tragaju za izvorom togtuđinskog kontakta.

„Gde ti je mama?“ reče Tej. „Hoćeš svoju mamicu,zar ne?“

Ali mama je nestala. Ostavivši svoju bebu narođenju, mamica je odjurila da nađe druge izvoreenergije, jer bila je programirana da se reprodukujesvakih dvadeset minuta. Bio je to vrlo sofisticiranautomat za samoreplikaciju.

„Jadničak“, reče Tej. „Ja ću da ti budem mama.“Ona podiže majušnu bubu, pa ju je držala na dlanu.

Ova je nesigurno mrdala antenama. Nije bilaprogramirana za ovo. Nije imala koncept prijatelja.Prepoznavala je samo pojmove kao što su pretnja,neprijatelj, ubijanje, uništenje. Ona poče da vibrira,

emitovala je visoki ton na najdaljem kraju slušnogopsega ljudskog uva. Tej se zakikota.

„Golicaš“, reče ona razdragano. Ali buba nijegolicala, aktivirala je svoju molekularnu strukturu.Pripremala se da eksplodira.

„Ne mrdaj“, reče glas iza nje. „Šta god činila, nemrdaj.“

STVOR DUŽNOSTI JE DEČAK ZAUVEKDa li nas komedija priprema za naše sopstveno

istrebljenje?De Rerum Comoedia

Bio je to Karlton. Stajao je na vratima u užasu.Najzad je dopratio curenje do igraonice. Upijane suogromne količine energije. Kada je oprobao kolo,otkrio je na svoje iznenađenje da mu nedostaje profiligre, koristio je daleko previše snage, upijaoelektricitet u velikim gutljajima. On odluči da toproveri. Posegao je za vratima igraonice na vreme davidi kako Tej drži nešto na dlanu. Nešto što jeprepoznao kao novorođenu bebu bombe-bube.

Govorio je blago da ne preplaši devojčicu.„Tej, moram to da uzmem od tebe.“„Moja je.“

„Tej, to je smrtonosno.“„Samo je gladna.“„U redu je, ja umem da je nahranim.“„Umeš?“„Da.“„Pa, onda u redu.“ Ona pruži ruku ka Karltonu.

Karlton se kretao prema njoj veoma polako. Bubaoseti njegove pokrete. Ona mu se okrenu.

„U redu je, oseća miris elektriciteta.“Ona mu pruži bubu. Ova polako pređe na

Karltonovu ispruženu ruku. Pustio ju je da grickakonzolu. „Vidiš, bilo joj je potrebno da jede.“

„Ona jede struju?“„Da.“„Au. Mogu li da je dobijem nazad?“„Čuj, Tej, veoma je važno da nađem njenu mamu.“„Daj meni da je držim.“„Gde je njena mama krenula, Tej?“„Oh, otišla je“, reče Tej, „odmah posle porođaja.“Katastrofa, pomisli Karlton. Ubrzano je računao

njihove šanse. Ova je mogla da se porodi svakihdvadeset minuta, tako da su pod pretpostavkom (oh,molim te, bože) da je ova prvorođena, imali šanse, alimorao je da dela brzo; inače će brod biti pun buba.Ako uspe da ubaci ljude u interventno vozilo zaevakuaciju i da pogasi sve napajanje, postojala je

mogućnost da će moći da ih izvuče žive. Inače sumleveno meso. Nešto poput sažaljenja prođe muumom. Daljinski je aktivirao uzbunu za slučajopasnosti. Oštro zavijanje sirene odjeknulo je pobrodu.

„U redu, Tej, hoću da pođeš sa mnom. Smesta. Ovo jeveoma važno.“

„Ali ja...“„Bez ali. Moramo da krenemo smesta!“

Luis je bio duboko zaglibio u razgovor spsihijatrobotom kada se začula sirena. Upravo seprisećao gorkih osećanja prema svojoj majci.

Psihijatrobot je govorio: „Rano emocionalnoodbacivanje, Luise. To je problem. I, razume se, kao štoznaš, to su faktori koji aktiviraju komičare.“

„Šta?“„Mislim da ispravno navodim: ‘Komedija je

detinjasta reakcija na nedostatak roditeljske utehe.Naročito majčinske. Komičari se bore da zavedu svet,da privuku divljenje stranaca, da zamene nedostatakljubavi i topline bučnim, zavodljivim lavežomkomedije’.“

„Ko je to rekao?“„Karlton.“„Karlton?!“ Luis nije mogao biti preneraženiji.„Da, Karlton – on je u priličnoj meri ekspert na tom

polju.“„Karlton, kao u naš robot Karlton?“„Da, on je ekspert za komediju. Šta je ono rekao neki

dan, nešto strašno pametno o tebi i Majku Nikolsu.“„Ko je, jebo te, taj Majk Nikols?“„Oh, taj je iz perioda koji on proučava.“„Šta?“„Komičari kasnog dvadesetog veka.“„On ih proučava?“„Bilo je to nešto o potrebi za pažnjom. Da vidim, evo

ga. Kaže Majk Nikols: ‘Volim kontrolu. Volim taj osećajmoći, kad mogu da nateram publiku da skoči na mojznak’. Otkriva vrlo mnogo toga. Oko toga se okreće sveto u vezi s Belim licem.“

„Kako to misliš: Belo lice?“„Oh, izvini, stvarno se nadam da ne govorim preko

reda. Nisam imao pojma da nisi svestan njegovograda na komediji. On je naročito ekspert za komičarekasnog dvadesetog veka, od šezdesetih dodevedesetih. Ima čitavu biblioteku istraživačkogmaterijala. Njegova monografija o Džonu Klizu ikontroli naročito je živopisna.“

„Karton ne shvata prvu prokletu stvar u vezi skomedijom. Čak ne može da utuvi u svoju limenuglavu šta je to ironija.“

„Treba da porazgovaraš s njim. Nalazim da je

naročito zanimljiv i pun pomoći u vezi s tobom.“„U vezi sa mnom? Razgovaraš s njim o meni?“„Shvatam da to može biti pomalo neetično, ali

shvatio sam da on zna toliko mnogo više okomičarima i napuštenosti nego ja, tako da ukoliko mito pomaže da ja tebi pomažem, onda je to najbolje.“

Luis je ostao bez teksta.„Karlton je upravo juče rekao naročito finu stvar o

tebi.“„A šta to?“Daleko odatle sirena poče da zavija.„Stvor dužnosti je dečko zauvek.“

„Opasnost. Ponavljam, opasnost. Trenutnaevakuacija. Ovo nije vežba. Sve osoblje da se smesta javiu evakuacionu jedinicu. Ovo nije vežba.

* * *

Aleks i Keti sedeli su zajedno pod zvezdama. Bio jeto njihov prvi pravi trenutak mira. Ležali su navodenom krevetu ispod kupole, a Aleks je pogasiosvetla da bi imali bolji pogled na Mlečni put, koji seprotezao preko čitavog neba. Mogli su jasno da viderukavac Strelca, prateći spiralni krak njihovomVodolijinom domu, tamo u Lavu počivalo je središteGalaksije, skriveno oblacima zvezda, a negde

ustreptala u njenom središtu bila je ogromna crnarupa oko koje se čitava stvar vrti.

„Znaš šta sam mislio?“ reče Aleks.Možete da se kladite da jeste. Očekivala je to otkako

su seli. Ali on je iznenadi.„Znaš li koliko puta se naš Sunčev sistem okrenuo

oko Galaksije?“„Šta? Ne, ne baš.“„Pokušaj da pogodiš.“„Ne umem da ti kažem. Verovatno neki neverovatno

veliki broj.“„U stvari, baš je mali broj, i to je ono što je

zanimljivo. Od trenutka stvaranja Sunčevog sistema,Zemlje i drugih planeta, čitav ovaj Sunčev sistemokrenuo se oko naše Galaksije samo dvadeset dva i poputa.“

„I to je to?“„Aha.“„Ali to nije ništa.“„Znam. A pogledaj koliko smo mi daleko dospeli za

to vreme. A ima i druga stvar.“„Šta.“„Stvarno bih hteo da te poljubim.“Šta je očekivao, dozvolu? Nasmešila se, nagla i

odjednom su se ljubili. Punim ustima. Jezici sufrenetično tražili jedan drugi. Posle minut ili dva ona

se povuče.„Dosta ti je, eh?“ reče on.„Moram povremeno i da dišem“, reče ona.„Oh, to.“„Jesi li sada srećan.“„Oh, da.“„Hoćeš da probaš ponovo?“ upita ona.„Ne, hvala. To mi je dosta uzbuđenja za celu

deceniju. Osim toga, mislim da treba da ti kažem daverujem u bezbedan seks. Uvek insistiram na tome dabude prisutan i moj advokat.“

Ona mu stavi prst na usne. „Bez viceva“, reče ona,„samo me ljubi.“

A onda se oglasio prokleti alarm.Osvetljenje za slučaj opasnosti, crvene strelice na

podu naznačavaju put prema letelici za spašavanje.Trčeći koraci. Zvuk sirene. Karlton stoji kraj vratainterventne letelice za evakuaciju i žurno ih pozivaunutra. Svaka sekunda je dragocena. U ruci mu jebaterijska svetiljka.

„Šta se dešava?“„Imamo bubu. Moram da ugasim napajanje i

pretresem brod.“„Gde je Luis?“„Unutra s Tej u prednjem odeljku. Vi ćete morati da

uzmete B.“

„Sreća da ćemo morati da ga delimo“, reče veseloAleks Keti. „Sve je uredu, ja ću biti na podu.“

„Nećeš moći“, reče Karlton. „Isključujem svenapajanje, neće biti gravitacije. Moraćete da sevežete.“

„Ooh, što volim vezivanje“, reče Aleks.„Molim vas, požurite“, reče Karlton, „ovo stvarno

nije smešno.“„Poziv za pomoć?“„Di je već na putu ovamo. Ali možda bude prekasno.

Ili ću je naći ili ćemo biti razneseni u paramparčad.“Keti je izgledala bledo. „Aleks“, reče ona i položi mu

dlan na ruku.„Bez brige, sve će biti u redu.“„Oj vej!“Uznemireno digoše pogled.Bila je to mašina za veš. Duvala je i puckala prema

njima. „I tako, odjednom sam ja mleveno meso? Sateprovedoh pazeći za vas i sad nisam potrebna za ovoputovanje.“

„Ne možeš ovamo“, reče Aleks. „Ovo je samo zaljude.“

„Šta, treba da ostanem ovde i hranim bube?“„Bube?“ reče Aleks. „Koliko mnogo ih ima?“„Ako požurite, biće manje“, reče Karlton.Aleks požuri Keti u kabinu B. Izgledala je uplašeno.

„Vratiću se ja“, reče on. „Samo moram da sepozabavim gospođom Grinavej.“

On odgura mašinu za veš u majušnu ostavu.„Hej“, reče ona. „Imam novost za tebe. Ne ostajem

ovde. Šta misliš, da sam ja neka tamo mašina naofingeru za tebe? Misliš da nemam osećanja?“

„Upravo to mislim“, reče on i isključi je.„Šta je s tobom?“ reče on Karltonu.„Oh, ja sam mašina“, reče Karlton. „Ja sam

zamenljiv.“„Oh. Aha. Dobro.“„Ali hvala što si pitao, Aleks. Cenim to. Zbogom

sada.“On zalupi poklopac ulaza.Ali on nije mašina, pomisli Aleks. Njega nikad ne bih

isključio.Svetla unutar Evaka pogasiše se kada je Karlton

prišrafio poklopac. Luis je držao Tej uz sebe kada sublistave zvezde poskočile na njih kroz mali prozorkabine.

„Tata, bojim se.“„U redu je, Tej. Sve će biti dobro. Karlton zna šta

radi.“Voleo bi da je i on imao toliko pouzdanja. Umom je

sledio Karltona dok je ovaj išao brodom i isključivaonapajanje, gasio sisteme, sve dok čitava letelica ne

bude mračna i nepokretna. Daleko odatle Princeza Dibila je prikačena na njihov signal, ali problem je bio utome što se onog trenutka kada Karlton izvuče čepsve emisije prekidaju. Biće u potpunosti prepuštenisami sebi.

Gadan je to deo Sunčevog sistema, taj asteroidnipojas. Stenje i asteroidi i ledeni bregovi i sve mogućevrste otpadaka formiraju gigantski eliptični potez okoSunca. Neki ljudi misle da su to ostaci mrtve planetekoju je razorio neki kosmički događaj i čiji ostaci sadaorbitiraju oko Sunca njenom nekadašnjom putanjom,jer on se nalazi tačno tamo gde odnos planeta premaSuncu predviđa da treba da bude planeta; planeta kojaje raznela samu sebe, koja je nekada imala vodu,možda čak i život, kao što je Mars imao vodu pre negošto ju je nekako izgubio. Kako je ironično da Marsovnovi okean dolazi iz istog tog ledenog polja koje jemožda ostatak starog okeana sada nepostojećeplanete. Ništa ne umire, sve se reciklira.

Na mostu Di, kapetan Mičel je zurio u svemir, a ummu je lutao. Ispod njega Tompkins je bio na straži.Ogromna, svetleća elektronska mapa njihoveneposredne okoline automatski se obnavljala svakihnekoliko sekundi.

„Ser, Rej.“

„Da, šta je s njim?“„Nema ga.“„Kako to misliš nema ga?“„Nestao je s ekrana.“„Nestao?“„Pratili smo ih, a onda odjednom ništa. Možda je

naleteo na nešto.“

STRAH I SMEHČudna alhemija komedije uzima bes i pretvara ga u

humor.De Rerum Comoedia

Napuštene bebe mogu da budu smrtonosne.Karlton je zamišljeno držao majušnu bebu bubu natrenutak, onda ju je spustio u gorionik za recikliranjegoriva, gde je u trenutku pretvorena u paru, a njenaenergija u toplotu. Ništa ne umire u Univerzumu; svaenergija pretvara se u nešto drugo. Energija umateriju, materija u energiju, beskrajno recikliranje.„Oh, bože, šta li to može biti tamna materija?“ kao štoje to Aleks improvizovao. „‘Ništa ne umire uUniverzumu, osim ponekad nekog vica.“

Zašto u stvari vicevi „umiru“? pitao se Karlton. Kakoneobičan termin. Da li je to zbog toga što su lišeni

kiseonika smeha? U stvari, izgleda da su svikomičarski termini bili termini života i smrti.Postojalo je skriveno nasilje svuda u humoru. Dobrištosevi nazivani su ubitačnim. Ubitačan štos, daumreš od smeha, govorili su. Komičari su dovodilipubliku do umiranja, bacali je u fras, obarali je s nogu.Koristili su završne udarce u vicevima, a kada bi imkomedija bila neuspešna, govorili su da je „crk’o konj“.Šta je sve to značilo? Da li je komedija bila neka vrstazamene za nasilje? Kao golicanje. Bilo je tolikonasilnih termina da je komedija morala biti neka vrstapasivne agresije. Primetio je da je reč „smeh“ samodva slova daleko od „greh“, kao kosmički i komički. Uoba slučaja u razlici je učestvovalo s. Šta je tolikoznačajno u vezi sa s? Da li je to siktanje, simbol zmije?Da li je žena unela smeh u rajske vrtove? Da li je upitanju bila seksualna stvar? Lutao je. Bolje da pitaAleksa. Ako i dalje bude Aleksa koga bi mogao da pita,pomisli on iznenada. Ili ako i dalje bude Karltona dapostavi pitanje. Razmišljao je na trenutak osopstvenom uništenju. To nije bila prijatna zamisao.Kako neobično, pomisli on – da li se plašim smrti? Alito je osećanje. Trebalo bi da ne patim od osećanja.

Polako se probijao niz hodnik, sve dalje od poklopcaEvaka. Ljudi su bili bezbedno zaključani unutra. Luisje imao jedno dugme za izbacivanje u slučajuopasnosti, a Karlton drugo. Ukoliko bilo ko od njih

pritisne dugme, majušna letelica za evakuaciju bićeispaljena s Reja, možda dovoljno brzo da izbegne bilokakvu eksploziju. Žešća šansa, stvarno, ukoliko dodetonacije dođe bez upozorenja. Šta god da ga ječekalo tamo u nagloj tmini broda, bilo jeprogramirano da ih sve uništi. Nije dobro,proračunavao je on brzo. Pošao je dalje, mozgajući omisterijama neumitnog uništenja.

Sva svetla bila su pogašena, sve napajanje bilo jeisključeno, bazen je bio zapečaćen, veštačkagravitacije isključena. Sada je isključio i kiseonik.Nema smisla da se traći. Njemu nije bio potreban, aoni su imali sopstvenu zalihu u Evaku, iako je to bilootprilike sve što su imali. Ima da postane hladno tamoako on ne požuri. Bar je sada napajanje bilo isključeno,buba više nije mogla da se množi. Jer njoj je bioneophodan sekundarni izvor napajanja. Bila je parazit.I šta će sada ona raditi? Razmišljao je o tome koje sujoj mogućnosti na raspolaganju. Pošto joj je bioneophodan izvor napajanja da bi se replicirala, a sve jebilo isključeno, biće prisiljena da obori sopstvenisistem i da čeka. Osim ako ne uspe da stigne donuklearnog reaktora. Izvukao je gorivne šipke, alinuklearni reaktor ne možete naprosto isključiti; neštotoplote i energije tamo dole neizbežno će segenerisati. Zbog toga, ako traga za energijom, uputićese tamo. Dolazim po tebe, pomisli on, podigavši

poklopac iz hrastom popločane prošlosti u košmarnisvet kablova, cevovoda i ventila. Osetio je neku vrstuzadovoljstva kada je kročio u taj donji svet i polakokrenuo da prati bubu. Ja lovim, pomisli on.

Lov je okupirao njegovu pažnju tokom istraživanjaporekla komedije. Palo mu je na pamet da je moždakomedija evoluirala iz lova; sada je on ovde bio u lovu.(Da je samo mogao da prepozna ironiju). Kakva bi bilasvrha komedije u takvoj situaciji, pitao se dok jenapredovao prostorom za puzanje, pažljivo prelazećiogromne zmije kablova. Histerija kod ljudi, znao je,često je predstavljala odgovor na opasnost. Može bitisitna kao nervozni kikot, što bi bilo zdravo popuštanjenapetosti, ili može biti kompletno razvijena,parališuća histerija koja obara sve odbrane i čini žrtvubespomoćnom. Možda je u tom bila poenta. Možda jeto naprosto bila priprema za smrt, milosrdna paralizaza lovinu dok ova ispušta smirujuće endorfine sebi utelo u predviđanju kraja, tako da bi takva vrstahisterije bila korisna. U grupi, s druge strane, histerijaje uvek nedobrodošla, jer u trenutku demorališe, širipaniku i osećanje poraženosti kroz redove. U komslučaju bi komedija bila odbrana protiv histerije? Alinije li sam smeh oblik masovne histerije? Publikapostaje doslovce paralisana smehom. „Bila jehisterična“, govorili su ljudi o komediji Aleksa i Luisa.Histeričan, histerija, od grčkog hystera, što znači

materica. A kakva je to veza, pitao se Karlton? Ljudskabića rađaju se u strahu, slepa, urlajuća, gladna igrabeći vazduh, na milost negostoljubivom svetu. Dali je komedija onda bila neka vrsta odbrane protivstraha? Šta se desilo u evoluciji čovekolikih majmunašto je transformisalo režanje u osmeh, a groktanje usmeh? Zbog čega su se u toku kratkih nekolikomilenijuma agresivni životinjski signali za opasnostpretvorili u TV komedije? Vratio se problemubazičnog šimpanze.

On zastade ispred ulaza na glavnu palubu. Ako ga tuišta čeka, biće to iza ovih vrata. Napregnuo se ipokušao da zamisli majušnu, ubilačku bubu kakovreba s druge strane. Njene čelične metalne spiralneopruge napregnute da skoči na njega, njeni detonatoripripremljeni za pravi trenutak. Trenutni zaborav.Oklevao je, pitajući se šta da radi. Ništa mu nijepreostalo do da produži. Polako gurnu vrata i otvoriih. Ispred sebe mogao je da čuje slabašni zvuk. Sadasav napregnut, zakoračio je u tamu. Jedan korak, dvakoraka. Onda ga odjednom nešto dodirnu po glavi.Poskoči gotovo devet stopa u vazduh. Vrisnuo je idivljački zamlatarao prema bubi, koja ga je nekakoizbegla i skočila na pod. Odupro se porivu da pobegne.Stvar je ležala sleđena na podu kraj njegovih nogu ivrebala da skoči na njega. To mu je bila prilika. „Imamte“, dreknu i skoči na nju. Upravo se spremao da joj

otkine glavu, kad ona reče: „Ćao, daso“ tihim glasom,„oćeš da vidiš nešto vruće?“ i on vide da davi sekslutku. „Ups“, reče on. I zakikota se. U čistom olakšanju.Svaki sistem za uzbunjivanje u njegovom telu tukao jekada je seo na pod i počeo da se smeje.

Čemu se smejao? Sebi? Zbog čega se smejao? Izpuke radosti što je još živ? Pa, tehnički i nije bio živ,zar ne? Ali još nije bio utamanjen, a ta misao radovalaga je dok je pažljivo pretraživao glavnu palubu upotrazi za bubama. Svaki čas digao bi pogled premaseks lutki koja je sedela na komandnom modulu iponovo se zakikotao. Šta je bilo toliko smešno u vezi stim? Da je na trenutak bio toliko prestrašen, tolikosiguran da je mrtav? Da je pogrešio, a onako postfestum mu se njegova slepa panika učinila smešnom?Očekivao je jednu stvar, dok je sve vreme u pitanjubila druga. Da li je to onda bio način na koji jekomedija evoluirala?

Kikotanje u tami.Bio je to Aleks. Postajao je histeričan. Telo mu se

treslo tik uz njeno. Ljuljalo se od smeha.„To nije odgovarajuća reakcija na opasnost.“ Keti je i

sama jedva mogla da se suzdrži.„Mislim da jeste.“„Nikako nije. Trebalo bi da čuvaš elan.“„Oh, čuvam ga ja i te kako.“

U stvari, rastao mu je.„Prekini, Aleks.“„Nisam to ja. Ne mogu da se suzdržim.“Ležeći tamo u mraku pored toplog tela prekrasne

žene, trebalo bi biti svetac da se čovek ne uspali.Opasnost je afrodizijak. Na kraju krajeva, to može bitiposlednja prilika za DNK da se reprodukuje. Bili sumladi, zdravi i vezani zajedno u mračnoj kabini,besposleni i s dosta vremena. Šta biste vi učinili?

Nisu ležali u mraku više od pet minuta pre nego štoje Keti postala svesna, kako to da kažemo, Aleksovogzanimanja za nju.

„Vidim da si naoružan“, reče ona.„Pištolj u džepu – koliko dugo već postoji taj štos?“„To je čisto za ličnu odbranu“, reče Aleks,

porumenevši u tami.Uskoro se i ona kikotala.

Da li je onda komedija bila način da se iziđe na kraj sužasom, pitao se Karlton? Strah i smeh? Pažljivo jeproverio nuklearno jezgro, upalio osvetljenje za slučajopasnosti i oprezno pogledao po okolini. Sve je bilopogašeno. On isključi svetla i ode gore da proveri ličnekabine. Ništa. Pretražio je bazen za plivanje, glavnudvoranu, bolničke prostorije, kuhinju i glavnu palubu.Nije bilo ni znaka od bube. Dok je pretraživao, pažljivoje razmatrao svoje reakcije na seks lutku. Bio je

siguran da su smeh i strah nerazdvojivo isprepletani.Bio je takođe siguran da je čovečanstvo otkrilokomediju, nije je prosto izumelo. Bila je ona tu svevreme i čekala da bude upotrebljena. Bilo je tolikomnogo opasnosti u prošlosti čovečanstvo. Ljudi suevoluirali kroz strah i možda kroz njegovopokoravanje. Pleme je branilo sebe i svoju teritorijuprotiv napada osvajača. Lovili su krupne životinjekopljima. Živeli su u onom stanju pažljive opreznosti ukom žive životinje. Povremeno bi ispraznili utrobu izčistog užasa. To nevoljno pražnjenje utrobe tokomtrenutaka velike opasnosti bilo je viđeno kao neštosramotno, kao razotkrivanje onih strahova za čije suskrivanje bile posebno smišljene ratne boje,plemenske maske i vojne uniforme. I tako, kada bi sevratili kući iz bitke, ili s lovinom iz lova, i nakon što binapunili stomake i sedeli oko vatre pričajući pričejedni drugima, možda bi se drznuli da se smejusopstvenom strahu jer su preživeli. Mogli su danastave da žive i love. Komedija je onda bila nekavrsta alatke za preživljavanje. Bilo bi veoma korisnoimati nešto da ti pomogne da iziđeš na kraj sopasnošću, neki mehanizam udaljavanja tako da nebudeš stalno užasnut... ahhh! Gotovo je iskočio izsvoje metalne kože. Buba je bila pravo ispred njega.Još jedan korak i mogla je da raznese čitav brod uparamparčad. Da li je to bilo smešno? Jebi ga, nije.

Nagao se da je podigne, a onda se namrštio. Držaoju je na razmaku od dužine ruke i pažljivo razgledao.Bila je različita od one druge. Bila je šuplja. Bila jenedovršena. Onda je shvatio. Bio je to mamac. Svetogmu sranja. Mamac? Zna da tragam za njom! Natrenutak je mozgao o veličini toga. Igra se sa mnom.

Šta je trebalo da uradi? Sada kada je majka buba bilaupozorena na njegovo prisustvo, mogla je da sezavuče u bilo koji majušni prostor i da čeka da oniziđe. Mogla je biti iza sledećeg ugla, čekajući da nagloiskoči, ili je mogla biti sakrivena, u stanju da preživigodine. Koliko su dugo oni mogli da opstanu u Evaku?Dva, možda tri dana pre nego što ih žestoka hladnoćaistera napolje ili pobije. Hipotermija. A bio je tu jošjedan problem: buba je bila u stanju da nanjušielektrone. „Obeležiće“ njega kao izvor napajanja. Utom slučaju on bi odjednom postao lovina. Kako jekomedija sada mogla da mu pomogne?

Karlton se polagano probijao kroz mrak. Njegovnoćni vid bio je dobar, iako je zvezdano poljeobezbeđivalo izvesno pozadinsko osvetljenje. Njegovasilueta prođe ispred velikih panoramskih prozora.Ukoliko ih se klonio, nije ga bilo lako videti u vidljivomopsegu, ali bio je jezivo svestan da ga majka bubaosvetljava poput novogodišnje jelke. Unutar njegaelektroni su mu blistali za sve što je bilo u stanju davidi magnetni spektar. Razaznavaće i izvore toplote i

energije. Bio je neugodno svestan da predstavljapatku koja sedi. To je bila misao. Zašto da ne pustibubu da dođe po njega? Da je namami mamcem i ondazarobi. On pomisli na Luisa i njegov neobični hobi.Luis je voleo da peca u svemiru. Da, znam ja da nemariba u svemiru, ali hvatanje ribe nije osnovna poentapecanja. Devedeset posto aktivnosti sastoji se usedenju s pecaljkom i blinkerisanju dok um naprostožvaće misli. Luis je provodio sate u svemirskom odelusedeći na vrh Reja s najlonom koji je visio,razmišljajući o čistoj lepoti Univerzuma. Jednom se,štosa radi, Aleks iskrao napolje i zakačio mu na udicusmrznutu haringu, od čega je Luis gotovo doživeosrčani udar kada ju je dovukao do sebe. Ali nijedozvolio da ga zavitlavanje izbaci iz onoga u čemu jeuživao. Za njega je to bio savršeno razuman sport.Jednom pecaroš, uvek pecaroš.

Karlton je našao Luisov štap za pecanje u ormarićukraj glavnog izlaza. Bila je to fina pecaljka Hoking iFišer, napravljena prošlog veka od presovanog titana.Otkrio je malo, ali moćno pakovanje elektromagnetnihbaterija koje će koristiti za mamac. Delovaćeprivlačno svemu što traga za energijom. On povezabaterijsko pakovanje na kraj najlona, ali postojala jekvaka: zašto bi majka buba krenula na mamac, a ne nanjega? Moraće da obori sopstveni sistem, a to je biloveoma rizično. Otvorio je glavni poklopac i pažljivo se

uspeo iz Reja, oprezno se pokrećući uz pomoć držačaza ruke sve dok se nije našao iznad ulaza. Tamo je biloledeno i šok preterane hladnoće svemira pogodi gakao udarac. Bio je građen tako da izdrži ekstremnetemperature, ali ova apsolutna hladnoća usporila gaje. Mogao je da izdrži napolju dva, možda tri satamaksimalno, pre nego što se smrzne.

Zabacio je pecaljku i pustio baterijsko pakovanje daizazovno visi u ulazu. Imalo je trepćuće crveno svetlokoje je trebalo da predstavlja iskušenje za sve gladnoenergije. Namotao je najlon i ostavio bateriju da ležidirektno na putu s velikim vratima širom otvorenimiza nje. Ideja mu je bila da primami bubu van broda, azatim zalupi vrata. Ali majka buba bila je lukava. Moglaje ipak da oseti njegovu energiju, iako je bio napolju.Moraće da se kocka s isključenjem svojih kola zanapajanje i da se nada da će mu trzaj konca reći kadaje zagrizla. I morao je da se nada da će se to desiti prenego što se u potpunosti smrzne. Bila je to velikakocka, ali ukoliko upali, mogao je da ponovo uključinapajanje na brodu i da ih sve vrati unutra pre negošto bude prekasno. On poče da se isključuje.

Da se iko primakao Reju, video bi veoma neobičanprizor: isključeni humanoid iznad glavnog ulaza držištap za pecanje s koga visi minijaturni izvor zanapajanje ispred otvorene kapije.

„Zamisli ti to“, pomisli Karlton, „Pecam u svemiru.“

POTAPANJE ZMIJEImam jednu knjigu, Radosti seksa u bestežinskom

stanju; ali sam pao iz kreveta dok sam je čitao.Aleks Maskroft

Šta mislite? Jesu li ili nisu? Aleks i Keti. Keti i Aleks.U mraku, u kabini B, vezani zajedno, zagrljeni raditoplote. Šta biste vi uradili?

Moram da priznam da je bilo tu malo nervoze. Jasam samo mikropaleontolog i svestan sam opasnostiprevođenja tajanstva seksa u nauku. Neću da kažemda nema određene doze razuzdanog ponašanja međunaučnicima. Svakako ima, uveravam vas, naročito nakonferencijama, koje pružaju savršenu priliku da serazmeni nešto više nego samo čisto naučneinformacije. Svojske količine genetskog materijalačesto se razmenjuju, često pod naročito podmazanimokolnostima. Moja Moli je po svemu sudeći bilanajvrelija stavka na nekoliko konferencija. Izgleda daje bila popularna iz više razloga, ne samo zbog svogelegantnog članka „Instinkti parenja mužjaka krtice“.Po svemu sudeći, među obaveštenima smatrana jeapsolutnim dokazom određenih tipova darvinovskogponašanja. Na jednoj od tih takozvanih konferencija,

na koje sada gledam kao na neku vrstu dionizijskihšumskih svetkovina, upoznala je matematičara Majka.Čujem da se sada uselila kod njega. Moja Moli.Pretpostavljam da moram da se naviknem da jezovem moja bivša Moli. Uvek je govorila da je mozakprimarni seksualni organ. Iako se u slučaju muškarcakrv iz njega prazni da bi napunila drugu posudu. UAleksovom slučaju posuda je bila blizu prskanja.

Karlton je već primetio da komedijaši imaju velikiseksualni poriv. Da li je opet reč o osetljivom,razmaženom, zahtevnom detetu? Aleks je imao geg otome da komičari daju dobru predigru jer imajunajsmešniji način moljenja. Ali zašto bi komedija bilatoliko seksualno privlačna potencijalnoj partnerki?Karlton je otkrio da je to apsolutno istina za žene, odkojih zapanjujućih 75 posto navode „smisao zahumor“ kao jednu od najbitnijih osobina za kojimatragaju kod partnera. Da li je u tome poenta? Smehpodmazuje? Karlton je već primetio da genetski manjeprivlačni tipovi preovlađuju u komediji. Da li je toosveta štrebera? Njihov način da nešto kresnu?

„Smeh kao afrodizijak“, tako je nazvao svojepoglavlje. Čak se pitao da li afro u afrodizijaku imaneke veze s afričkim poreklom čovečanstva. Na krajukrajeva, ako čovekoliki majmuni vode poreklo odande,onda verovatno isto važi i za humor. To je zanimljivatema, ali jesu li ili nisu? – čujem kako pitate. Da, da,

osećam ja vaše zanimanje, čujem kako zahtevatedetalje, ali, kao što sam rekao, ja sam naučnik, a nemaher s rečima. Kakve reči imam na raspolaganju zalizuckanje, grickanje, maženje, guranje jezika? Štauopšte radim da za vas opišem kresanje? Bog zna dasam oprobao fazon hladnog naratora, ali i iza togauvek sam ja, znate. Imam ja svoja osećanja. Iako jeMoli to uvek poricala. Kako bi na ovoj konkretnoj tačkiu mom životu trebalo da opišem nadmoćnusenzualnost između dvoje ljudi privučenih jednodrugom. Zar ne prikazujem u svom umu Moli imatematičara Majka kako navaljuju jedno na drugo?Hoću da kažem, zar to nije nefer? Trebalo bi daopišem trenutak monumentalne žudnje između dvojemladih ljudi progutanih uzbuđenjem, a ne bi trebaloda osećam – šta? Bes, ljubomoru, zameranje? Dobro,znam ja da to nije Moli. To se Aleks i Keti drže unaručju. I da, svestan sam njihove situacije, opasnosti,osećanja da su im to možda poslednji trenuci života,ali nije mi lako.

Uglavnom, da odgovorim na vaše pitanje. Pa da,jesu. Razume se da jesu. I, oh, to slatko zadovoljstvokoje su otkrili jedno u drugom. Ah, ta sočna drogaseksa. Vrsna izvrsnost tog trenutka ustreptalosti, toprečisto i podsticajno prvo naziranje nagote. Tajpredivni osećaj predaje sopstvenim čulima, feromonimirišu skriveno golicanje drugog tela. Naviranje

strasti, žestina vođenja ljubavi dok svaki inč kožedrhti i vapi za podsticajem. Oh, radost toga što sidobrodošao, osećaja uzbuđenja kod partnera; ah,kakvo blaženstvo, biti uvučen i željen dok svaka ćelijau vašem telu igra od radosti, igra sa drugim; i da, da,slatka divota i veličanstvenost svega toga.

Ne radim baš dobar posao, vidim ja. Da probamponovo. Njena gola lepota šokirala ga je. Bukvalno muje oduzela dah. Našao ju je toplu, prijemčivu ispremnu. Imao je erekciju da se ne poveruje. Muda sumu bila plava, gotovo ljubičasta. Jurišali su jedno zadrugim, slični izgladnelim gurmanima na gozbi.Kušali, iskušavali, pijuckali, njuškali, uživali ufrenetičnosti svojih golih strasti. Aleks je podivljao odnjene lepote i njenog dodira. Bacakala se i uvijalaispod njega, nabijala se žestoko na njega bokovima;dograbila mu je glavu i privukla prema sebi, a ondapočela divlje da mu liže lice, što ga je uzbudilo da se nepoveruje. Osećaj znoja na njenom svetlucavom,vitkom telu dovodio ga je do ludila, pokušao je da jenjuška i ugurao joj se između butina, gde ju je njegovjezik tražio. Ali bila je nestrpljiva i privukla ga do svoglica.

„Ovo hoću“, rekla je, dograbila ga za kurac i uvuklaga u sebe.

„Oh da, oh da, oh da.“Da li je seks smešan? Da li je seksi biti smešan?

Markirajte da kao odgovor na oba, ali ne tražite mi daobjašnjavam zašto; ja sam samo mikropaleontolog sazanimanjem za Karltonovu potragu za genomkomedije. Da li ovaj postoji? Da li je to kao tačka G,sveti gral vagine, nešto što se može naći i nadražiti?Kako to tačno komedija prelazi iz jedne generacije udrugu? Kako veselje? A kako hrabrost, ili kukavičluk,ili genijalnost, kad je o tome reč? Da li je toneurološko? Da li je kao bolest, virus koji je zarazan, ilise prenosi preko naučenog ponašanja? Ili je kao seks,nešto što je prirodno, nešto prirođeno u životinji, dabude instinktivno prizvano kada postoje praveokolnosti? Da li je Aleks sada prenosio svoj genkomedije u Keti? Mala, majušna komična spermakompletno sa završnim obrtima i osećajem za pravitrenutak i lošim forama i drskošću? Komičar Crveninos je Prijap, kaže Karlton, bog začinjanja ipersonifikacija uspravnog falusa. On traži orgijastičkuodušku svojih prikupljenih nesigurnosti. Pa, bilo da jegenetski materijal komedije bio prenet ili ne, ovajkonkretni Crveni nos našao je svoju odušku.

Ležali su zajedno umotani jedno u drugo. Aleks jemogao da je oseti kako diše. Mislio je da drema. Onaga iznenadi.

„Spavaš?“„Ne.“

„Koliko dugo smo ovde?“„Nedovoljno.“„Moglu li da ti kažem jednu tajnu?“„Oh, molim te.“„Stvarno mi se strašno piški.“„Tamo je u uglu.“On upali malu baterijsku lampu, pretvarajući se da

joj pomaže da nađe put, a zapravo da bi mogao da jegleda. Telo mu je još pevalo od osećaja njenog. Onaotkači mlitave kopče za držanje i posegnu zapokrivačem. On ga svuče s nje. Ona se nasmeši, sležeramenima i lenjivo proteže, gola i još topla, uživajući upoziranju za njega.

„Jesi li dovoljno video?“„Oh ne, nikako.“„Vratiću se. Gurni me“, rekla je.Dok je gola plutala prema toaletu, pohlepno ju je

sledio očima. Bila je izuzetna iz svih uglova. On osetitrzaj požude dok mu je lampa osvetljavala njeneglatke, čvrste, oble guzove, a onda, kada se okrenula,nazre tamni trougao njenih stidnih dlaka naspramkrivine njene butine. Ona mu se nasmeši kada jeskliznula u majušni toalet, a on je ležao i razmišljao osvim stvarima koje bi voleo da radi kada mu se budelebdeći vratila. Ah, radost bestežinskog seksa. Kaovođenje ljubavi unutar vodenog kreveta.

Luis je čuo da se vrata otvaraju. Da li je bio svestanšta se događa? Da li je čuo disanje, prigušene krike,dok je tamo ležao? Razume se. Ali šta je mogao daradi? Da se ne slaže? Da zavidi? Mrzi? Sve odnavedenog.

Tej se pokrenu.„Tata?“„Šta je, slatkišu?“„Gladna sam.“Zašto se nije setio da ponese tablu čokolade ili

nešto za nju?„Neće dugo trajati. Karlton će nam uskoro spremiti

nešto dobro da jedemo.“„Nedostaje mi mama.“„Znam, slatkišu. Naravno da ti nedostaje. Ali sve je u

redu s njom. Stići ćemo mi nazad do nje.“„A hoćeš li onda ponovo da odeš od nas?“„Videćemo“, rekao je, „kad se izbavimo odavde.“„Zašto, hoće li ta buba da nas ubije?“„Nema šanse. Karlton će je naći i otarasiti je se.“„Jesam li uradila loše, tata?“„Naravno da nisi, Tej. Dobro si uradila. Rekla si nam

za nju. Samo što mi nismo slušali.“„Mogu li da idem da vidim Keti?“„Ne baš sad, dušo. Moramo da ostanemo vezani.

Nastavi da spavaš.“

BRZINA MRAKAJedina poštena umetnička forma jeste smeh, komedija.

Nju ne možeš da foliraš... Probaj da isfoliraš tri smejanjaza sat – ha ha ha ha ha – ima da te rasture, čoveče. Ne

možeš.Leni Brus

„Luise?“„Da, Aleks.“„Mi znamo odakle dolazi svetlost, ali odakle dolazi

mrak?“Bila je to jedna od starih numera iz džum-boksa.„Ne znam, Aleks.“„Da li znaš za brzinu svetlosnih zraka?“„Da.“„E, pa ja znam za brzinu mraka.“„Šta?“„Znam brzinu noći.“Luis bi digao oči i pogledao publiku. Pozivao ju je

da, kao i on, bude zbunjena glupošću tog zaostalogdeteta.

„Stvarno?“„Da. Ista je kao brzina svetlosti.“

„Stvarno? A otkud to znaš?“„Pa, znaš ako ugasiš svetlo u kupatilu.“„Da.“„Onda kada svetlost prestane da juri iz sijalice

brzinom od 186.000 milja u sekundi...“„Da?“„... tama dojuri tačno tom istom brzinom.“Aleks se trijumfalno nasmeje.„Kada bi dolazila brže, onda bi bio mrak pre nego

što ugasiš svetlo. Što bi bilo grozno nezgodno svakiput kad odeš u kupatilo. Upravo bi se spremao daugasiš svetlo, a ono bi pocrnelo pošto bi mrak uleteobrže od svetlosti, pa bi se onda ti sudarao sa zidovimatražeći prekidač.“

„Pa, to je fantastično, hvala ti što si podelio tu...“„Znam i zvuk svetlosti.“„Šta?“„Zvuk svetlosti.“„Zvuk svetlosti?“„Da, malo podseća na tanak prdež.“ Aleks napravi

tanušan zvuk usnama. „Pffft. Ovako.“„To je zvuk svetlosti?“„Da. Pffft. Samo što ne možeš da ga čuješ, jer ide od

tebe prebrzo.“„Fantastično.“„Kada bi uzeo par ušiju i ubrzao ih do 186.000 milja

u sekundi, onda bi samo to čuo. Pfffft. Ali očigledno nemožeš, pa zato ne čuješ ništa.“

„Pa, hvala ti mnogo što si s nama podelio sve to...“„Znam i ukus svetlosti.“„Stvarno?“„Da, ima ukus kao pica.“U tom trenutku Luis bi oterao Aleksa sa scene.

„Um, ima ukus svetlosti“, reče Aleks.„Šta?“ upita Keti. Nije ga pratila. Kontekst je sve.

Prekinula je da se kikoće i postala sasvim ozbiljna.„Šta radiš tamo dole?“„Govorim s punim ustima.“ Nežno ju je liznuo.„Oh, Aleks“, reče ona. „Dođi ovamo gore. Nedostaješ

mi. Želim da te osetim u sebi.“Ona ga povuče preko sebe, a kad se divljački zabio u

nju, osetila je kao da neće prestati da svršava. Kako jeznao kad da stane, kad da se pokreće? Tako je potpunoodgovarao na njene želje. Pustila je da je talas ponese,zabacivši glavu na jednu stranu i zagrizavši usnu.

Posle dugo vremena oboje su mirno ležali.

Mora da su spavali, jer kada se probudio, čuo je tihojecanje u tmini.

„Hej, pa ti plačeš. Zašto?“Okusio je vrelu, slanu suzu na njenom obrazu.

„Šta je to?“„Oh, Aleks, zagrli me.“Tresla se.„Šta je, dušo?“„Imala sam najčudniji san.“„Šta?“„Sanjala sam da mi je otac živ.“

Komus je piljio u zid. Suze su mu se slivale niz lice.Izgledalo je da je izgubljen u sopstvenom svetu.Starac, iznuren i beskonačno tužan. Gledali su ga,zabrinuti. Pavel je probao sve – hranu, piće, cigarete,alkohol – ali odgovora nije bilo. Jozef ga je gledao bezizraza. Pavel prekinu ćutanje.

„Takav je već tri sata.“„Neka vrsta nervnog sloma?“„Pretpostavljam. Izgleda kao da se naprosto

predao.“Jozef pogleda starca, a onda upita Pavela ravnim

glasom: „Misliš da je u stanju da dođe bezbedno dobroda?“

Bilo je to pitanje sa značenjem između redova. Nijepostojao penzijski plan za bele vukove. Ili si bio uakciji ili mrtav. Pavel sleže ramenima. Nije znao šta dakaže. Ovo je Komus, a ne neki tamo tvoj prosečnimamlaz koji je doživeo slom.

„Mislim da ne možemo više da imamo poverenja unjegov ostanak s nama“, reče Jozef blago.

„Kakvog izbora imamo?“„Oh, mogu da smislim nekoliko.“„Hoćeš da kažeš – da ga ostavimo ovde?“„Tačno tako.“„Isuse, Jozefe, bila mu je to kćerka.“„Sada nam predstavlja jebenu obavezu. Pogledaj u

kakvom je stanju. Nije fer prema nama ostalima.Dakle, mislim da znaš šta treba da uradiš.“

„Ja?“ reče Pavel.„Bolje da to učiniš ti, čini mi se“, reče Jozef.Okrenuše se da pogledaju Komusa. Starac je prazno

zurio u zid.

Keti je prestala da plače. Sada se smešila.„Vidiš, moja terapija deluje“, reče Aleks. Penio je od

sreće. Gotovo manijakalno. „Kad si tužna ili na trićoška, gospon’ Srećko tu je da te koska. Nemoj daplačeš, ne, ne, ne, uzmi ga iz gnezda i gledaj kako raste.Čudo prirode leži ti na dlanu. Naprosto naduvajpumpicu i gledaj kako nabrekne. Leči devedeset osamposto glavobolja. Ako pažljivo rukuješ, spermometarti može doneti doživotno zadovoljstvo. Da, eto Sema,stare kuke, s ručkama za dve ruke, može biti vaš nabesplatni probni period od dva sata. On vam je temaza razgovore, dizač raspoloženja, ili osvežavajuća

grickalica. Samo sedite na njega i gledajte kako sediže. Možete da mu pričate, da se igrate s njime, ili dase preturite i prosto pustite gos’n Srećka da iz vasistrlja sve brige. Dakle, ko želi da proba? Nemojte dase stidite, iskoračite ovamo, hoćete li vi, gospo?

„Probala bih“, reče Keti.„Tako se radi. Rukujte se s malim Pitom. Uhm, gle,

izgleda da je zadovoljan što vas vidi. I, upamtite,orgazam je samo smeh brzinom svetlosti.

Ona ga odgurnu na leđa.„Hej.“„Moj red.“

Karlton je nepokretno sedeo na dovratku. Unjegovoj ruci bio je štap za pecanje. Oči su mu bilezatvorene, bio je oborio sistem, nesvetan, bezspoznaje, isključen za sve namere i svrhe. Ali nesasvim. Jedno uvo uz škljocaj uključilo se i poslednjihpola sata nadziralo je mikroskopske zvuke iz blizineotvorenih izlaznih vrata pod njim. Bilo je to podobrovan njegovog vizuelnog domašaja, ali uvo jerazmišljalo da mu probudi ostatak tela. Ne sme to dauradi odjednom. Postojala je opasnost za celustrukturu ako naglo dobije napajanje. Uvo odluči daprobudi oko. Izabralo je ono zeleno. Zeleno oko seotvori. Proveri oko sebe. Zvezdano polje. Sunce blistau daljini kao obično. Samo pola od one veličine kakva

se vidi sa Zemlje. Pecaljka u njegovim rukama i nitkoja nestaje pod njim. Ništa nije mogao da vidi dole.Možda je uvo uhvatilo neke statičke smetnje, ili nekidavno emitovani TV signal. Jednom je uhvatio gotovopetnaest minuta starog radio-programa koji seodbijao unaokolo još od Drugog svetskog rata. Čuo jerazvučene samoglasnike nekog smešnogsevernjačkog kantri glasa: Da li se to oseća smrad gasa,ili sam to ja?

Istovremeno i oko i uho opaziše slabašni trzaj niti.Ponovo je došao. Bez greške. Nešto je bilo na krajuniti. Sad pažljivo. Uključuj napajanje veoma polako.Nećeš da je oteraš. Bez izdajničkih navala energije.Jedno po jedno kola su se zagrevala. Otvorilo se smeđeoko. Ruka na štapu pojača stisak. Stopala se uključiše.Karlton se vratio.

Ostao je savršeno nepokretan, čula u pripravnosti.Senzorski receptori govorili su mu da se neštopoduhvatilo baterijskog pakovanja. Polako se nagaopreko ivice i pogledao naniže. Nazreo je malo,metalno, cevasto telo i sledio se. Bingo. Bila je tomajka buba. Bila je zauzeta grabljenjem baterijskogpakovanja. Čekao je dok se buba povezivala. Osetio jekako je počela da usisava energiju. Dopustio je sebi dasačeka minut pre nego što je bio siguran da se valjanohrani. Imaće priliku samo za jedan pokušaj. Leva rukamu je držala dugme za spuštanje vrata; desna ruka

držala je pecaljku. Polako se kretao napred, pazeći dane poremeti napetost najlona.

Jedan, dva, tri, pomisli on.Trgao je štap naviše i dalje od broda, lupivši dugme

tako da su se vrata zalupila. Istog trenutka bacio ječitav štap i najlon u svemir. Ovaj je ludački poskakivaounaokolo. Dok se vrteo, on vide kako se majka bubačvrsto prilepila za magnetnu bateriju i halapljivo sehranila. Mogao je da se zakune da ga je na trenutakpogledala dok je brzo nestajala.

„Ćao, krele“, dreknuo je. Sledio ju je dok više nijemogao da je vidi. Stvar nije čak ni eksplodirala kada juje izbacio. Previše zauzeta hranjenjem, nagađao je on.Iznenadio ju je. Dozvolio je sebi mali trenutak ponosa.Plan mu je upalio. Uhvatio je majku bubu. Biće veomazadovoljni sa mnom.

Spustio se po držačima za ruke i pritisnuo dugmebrave vrata. Ništa se nije dogodilo. On ponovo oprobadugme. Ponovo ništa. Prokleta stvar se zaglavila.Pokušao je ponovo s istim rezultatom, a onda, setivšise premošćavajuće šifre za slučaj opasnosti, upotrebinju. I dalje ništa. Uz sve jaču zabrinutost, on pokuša dasilom otvori vrata. Nisu htela da se otvore. Nešto nijebilo u redu. Bio je zarobljen van Džonija Reja. Spustipogled na svoj tajmer. Imao je još možda dvadesetminuta pre nego što se pretvori u grumen leda.

IZBEGLICEZapovednik i posada propustili su da primene osnovne

elementarne propise za katastrofe.Izveštaj istražne komisije o CS Bronija

„Dvadeset jedan, dvadeset dva, dvadeset tri.Dvadeset tri, Greg.“

„To su svi?“„Aha. Dvadeset tri. Ružne barabe, je l’ da?“„Šlezijci. Sve vreme su provodili na ledenim

poljima.“„Zašto smo ih onda pokupili?“„Udarni talas, rasturio je elektroniku. Nisu imali

grejanje, pogon.“„Stvarno? Ta stara kada izgleda dovoljno jako da

izdrži atomski udar.“„To su rekli za Brendu.“„Psst.“ Vicevi na Brendin račun, koliko god

popularni, nisu rado primani među oficirima. Čovekpo imenu Greg pogleda na drugu stranu prema letelici.Bila je mračna iznutra, ali reč Ledeni ispisana nanjenim bokovima jasno se videla u odraženom odsjajusvetlosti s Di.

„Žestoko je jaka, Bobe, ali je bez napajanja kaoprokleti frižider.“

Kao da žele da potvrde njegovu izjavu, ljudi sestresoše i počeše da trupkaju čizmama, što je baš biločudno ako malo razmislite o tome, jer su stajali natoploti jedne od Dijaninih prijemnih paluba.

Kepler ih je gledao s velike visine na mostu. Nadaose da će biti nekih vesti o Keti.

„Ništa, ser“, reče Mičel koji mu se pridružio.Piljio je pravo u svemir kao da nekako može da

prizove Keti iz praznine. Da li je još bila živa?„Nema ni traga od Reja, ser.“„Prokletstvo. Znam da su još tamo napolju. Nije bilo

poziva u pomoć, ničega.“Mičel je oklevao. „Pa, toga ne bi bilo ako bi naleteli

na nešto, zar ne?“„Razmišljaj valjano, čoveče, da su naleteli na nešto,

uhvatili bismo prokletu eksploziju, zar ne?“„Da, ser. Izvinite, ser.“„Jesu li ledeni svi na brodu?“„Da, ser. Uglavnom Šlezijci.“Oh, do đavola. Znači bili su Šlezijci. Nije ih voleo.„Koliko mnogo?“„Nekoliko tuceta.“„Ne daj im da dođu do pića. Oh, i, Mičele, drži ih na

oku.“„Da, ser.“

Na prijemnici grupa ljudi stajala je kao da nisusigurni u sebe. Gledali su kapetana kako silazi nizbrodske stepenice.

„Jesu li se svi iskrcali?“ upita Mičel.„Verujem da jesu, gospodine“, reče Greg.„Dobro onda, ko je glavni?“Lagano oklevanje, onda Jozef progovori.

„Pretpostavljam da će biti da sam to ja.“„Dobro, gospodine. Bojim se da vas čeka Grad

šatora. Nije previše loše. Svakako bolje nego tamo gdeste bili, pretpostavljam. Zapečatite ga, g. Garlande.“

„Razumem, gospodine.“„Malo papirijade, najpre identifikacioni obrasci i

malčice bonova za hranu, biće vam potrebno zarestorane. Imate pravo na jednu stotinu u...“

„Čekajte“, reče Jozef. „Ima još jedan. Na brodu.“„Dvojica“, reče Garland.Pavel se pojavi, žmirkajući na svetlu. Pored njega

starac, pokriven ćebetom.„Oh, tako je“, reče Jozef. „Dvojica.“Pavel nije smeo da pogleda Jozefa. Ali, Isuse, kako

možeš da o’ladiš čoveka zato što oplakuje kćerku?Jozef je bio nehuman. On to nije mogao da uradi.Otišao je tamo unutra, pogledao starca kako se trese imrmlja i ponudio Komusu šolju zaslađenog čaja, kojuje ovaj uzeo sa obe ruke uz groktaj. Trebalo je da

izvadi oružje i prisloni ovom na glavu dok drži čaj. Alinije mogao. Naprosto je stajao tamo i gledao ga kakodrži šolju sa obe ruke i duva u nju, tako da mu je čajgrejao lice. Bio je to Komus, legendarni Komus, jedanod osnivača belih vukova. Bio je heroj, da ga jebeš, aon je trebalo da ga rasturi zbog toga što je ovajpokušao da uspostavi vezu sa svojom kćerkom? Jebise, Jozefe, radi sam svoja prljava posla. Gledao je kakostarac pijucka čaj.

„Komuse, tvoja kćerka...“Krupne, bolne oči fiksirale su ga na trenutak.„Nemam ja kćerku“, reče on. „Imao sam kćerku

nekad. .Ali to je bilo davno. Sada je mrtva, znaš.“„Dobro, siguran si da je to to?“ upita Mičel s tek

naznakom sarkazma.„Oh da, sasvim siguran“, reče Jozef.„To su svi?“„To su više nego svi.“Pavel pogleda u stranu.„Dobro, zapečatite je čvrsto, g. Garlande.“„Razumem, gospodine.“„A vi ostali sledite Grega, pa će da vas smesti u

prebivališta.“„Čekaj!“Glas je bio zapovednički i dopirao je iza njih. Bila je

to Brenda Vuli. Ljudi se okrenuše i iznenađeno

pogledaše na nakinđurenog uljeza. Imala je na glavineku vrstu turbana, a šminka joj je bila poput maske.Pored nje žena-foksterijer bila je odevena u nekuvrstu krzna. Nije izgledala srećno.

Šlezijci zinuše. Brenda je bila obučena kao hibridizmeđu device Marije i Virdžinije Vulf. Ne baš lakamešavina. Samouvereno je koračala između njih,odmeravala ih od glave do pete, a da nije direktnopogledala ni u koga od njih. Izgledalo je kao da pazari.Najzad je stala i pokazala na Komusa.

„Mogu li da ga uzajmim?“Ne čekajući na odgovor (pitanje je bilo čisto

retoričko), povela je starca iz njihove grupe držeći gaza ruku. Izgledala je zadovoljno zbog svog izbora. Bioje poguren, sa ćebetom oko ramena. Tužan i jadanprizor. Posedeli, bradati, patetični starac. Savršenaprilika za slikanje.

„Jadničak“, reče Brenda, „izgleda kao čin peti izKralja Lira.“

To onda znači da si ti Goneril, pomisli Garland, kojije, budući Englez, imao smešno preteranoobrazovanje. Većina pripadnika svemirskih posadamislila je da je Kralj Lir vrsta lir džeta.

„Možeš li da izabereš nekog drugog?“ reče Jozef, „onje malčice šano dušo. Znaš, nije sam. Nije baš previšedobar u glavi.“

„Oh, odlično će poslužiti“, reče ona, ne tolerišući

nikakvu raspravu, „savršen je ovakav kakav je.“Pobeđen i uznemiren, Jozef pođe s ostalima. Oči mu

potražiše Pavela, koji je gledao u tlo i nikako nije hteoda ga pogleda u oči.

„Dobar posao, Pavele“, reče Jozef ravnim glasom.„Na trenutak sam pomislio da si ga ostavio.“

Rodžers je bio u liftu i slušao je Kajla.„Ne pričamo o nekom tamo sranju s nesrećnim

slučajem. Ta stvar je planirana.“„Ma hajde, Kajle, niko nije toliko lud.“„Slušaj. Glavni snop odjednom pada, svi brodovi

viška skrenuti su na H9 i baš tada velika nesreća?“„Šta hoćeš da dokažeš? O kome govorimo?“„Naleteh na ovo među hitnim porukama.“Kajl dodade Rodžersu izveštaj s oznakom „Strogo

poverljivo.“ Ovaj je nemo čitao neko vreme, a onda jeeksplodirao.

„Možeš li da poveruješ u ovo sranje?“„Specijalni biro.“„Strogo poverljivo, najhitnije. Prate čoveka po

imenu Mekturk, znaju da je na H9, a čak im ni nepadne na pamet da nas upozore.“

„Znaš kakvi su kada je u pitanju deljenjeinformacija.“

„Kajle, ovaj tip je na H9 sedam sati i mesto

eksplodira. Oni to znaju i čak nas ni ne upozore. Nisuga ni uhvatili.“

„Prate ga. Nadaju se da će se susresti s nekim,pretpostavljam.“

„Isuse. Stvarno smrdi. Ti beli vukovi suekstremističke drkadžije. Ali čemu rasturanje H9?“

„Diverzija.“„Diverzija da bi skrenuli pažnju s čega? Imaš li sliku

tog tipa?“Kajl udari po dugmetu. Slika koja je poprilično ličila

na Mekturka s njegovim dugim, visećim Zapatabrkovima pojavi se na ekranu.

„Šta je on radio na H9?“„Nemam pojma. I hoću da znam zašto se Kepler

ponaša kao da ima pundravce u dupetu“, reče Kajl.Oni gurnuše pred sobom vrata i Kepler diže pogled

na njih.„Što ne priđeš da ga pitaš?“ reče Rodžers s kezom.„Da me pita šta?“ reče Kepler.„Da li ste videli ovog čoveka“, reče Kajl, „po imenu

Mekturk.“On podiže sliku čoveka s velikim, obešenim

brkovima.Kepler zavrte glavom.„Okej. Hajdemo odavde.“Rodžers se okrenu prema Kepleru, a zatim baci

pogled dole na izbeglice.„Kao Bronija, zar ne, Emile?“ reče.Kepler pocrvene. Izgledao je kao da ga je neko

ošamario. Rodžers mu se isceri, klimnu Kajlu, pa suzajedno napustili most. Mogao je da ih čuje kako sesmeju napolju. Prokleti Rožers, ta samozadovoljnasitna figura. To uskoguzo govance bačvastih grudi.Koliko toga je znao? Mislio je da je toliko silan, a, ustvari, što je znao sve, jebalo majku. Znači, znao jenešto o Broniji, ali nije imao pojma o belim vukovima,zar ne? On oseti kako se u njemu javlja strah, jer je bioprilično siguran da su trenutno na brodu. I nije biloništa što je mogao učiniti povodom toga. Bilo jeprekasno.

Mičel uđe, zabrinutog pogleda.„Rodžers želi da odmah pođemo, ser.“Kepler se zagleda u svemir.„Kaže da nema svrhe tragati za Rejem bez signala.

Mogu biti bilo gde.“To je bilo istina. Nije više bio gospodar čak ni

sopstvenog broda. Rodžers, njuškalo sa H9, gura nospo Dijani kao da je poseduje. Kada bi samo znao šta jena brodu.

„Mislim da je bolje da učinimo kako Rodžers kaže,ser“, reče Mičel.

„Kako god hoćete, g. Mičel.“„Razumem, ser.“

Znači, zbogom, Keti. Prokleta žena. Tako dapobegne i da ga ostavi. Tako joj i treba.

Upravo su pokrivali brodske prozore i pripremali seda pođu kada posramljeni Mičel ponovo prekideKeplera.

„Šta je sada problem?“„Vaša žena, ser.“„Brenda? Pa zar se ne igra s njenim izbeglicama?“„Pa, upravo je o tome reč, ser. Ona insistira da se

slika s tankerom pre nego što krenemo. Kaže dapredstavlja savršenu pozadinu za promo-trejler, akasnije može da ga uključi u šou.“

Kepler se nasmeja. Neka se Rodžers snalazi s tim isrećno mu bilo.

„Koliko joj treba?“„Nekoliko sati, ser. Našla je nekog matorog čudaka u

ćebetu. Izgleda prilično patetično. Ona mu peva.“„Zahvalan sam što taj matori čudak nisam ja.“Mičel se nasmeši kao da je ovaj rekao nešto smešno.

„Vrlo dobro, ser.“„U redu, molim te obavesti Rodžersa da čekamo

zbog moje žene.“‘„Da, ser.“„E, to jeste smešno.“

ŽRVANJ ZABORAVAŽivimo u mašinskom dobu. Prvi put u istoriji komičar jeprisiljen da se snabde vicevima i komičnim materijalomi da se takmiči s mašinom. Znao to on ili ne, komičar je

na žrvnju zaborava.Fred Alen

Karlton je bio zbunjen. Glavna vrata bila su čvrstozaglavljena, ali sistem zabravljivanja sigurno nijemogao biti uključen? Pokušao je da ih otvori sasopstvene komandne ploče. Bez odgovora. Stalno jedobijao signal zauzeća, što je stvarno bilo iritirajuće.Kako može da bude zauzeto? Pošto su sva brodskakola bila isključena, trebalo je da ne bude nikakvogodziva, niti signala zauzeća. A opet, jesu li sva kola bilaisključena? On onjuši. Izgledalo je da kroz Reja tečenavala energije, mogao je to da oseti, i da,magnetometar u njegovom nosu to mu je potvrdio.Bilo je jake aktivnosti u magnetnom spektru. Vrločudno. Analizirao je elektromagnetno očitavanje inamrštio se. Gama zraci, tvrdi i meki rendgenski zraci,ultraljubičasto zračenje, vidljiva svetlost, infracrvenozračenje, mikrotalasi i radio-talasi. Šta se dešavalo?Da li je zaboravio da nešto isključi? Otvorio je svojhelp fajl. U roku od nekoliko sekundi piljio je unajverovatniji scenario: nuklearno jezgro bilo jeaktivno. Ali to je bilo nemoguće. Nije moglo da bude.

Znao je da je izvukao gorivne šipke. Čak je to proverioreprizom snimka. Da, eto njega kako izvlači šipke.Znači, to je bilo okej, pa ipak su mu instrumentigovorili da nuklearno jezgro funkcioniše, nešto ga jereaktiviralo i, što je bilo još više zbunjujuće, nešto jeusisavalo ogromne gutljaje energije. Da li je to bioLuis? Karlton još nije dao zeleno svetlo, ali je Luismogao videti njegov trenutak trijumfa iz spasilačkeletelice. Odlučio je da proveri, ali na svoje iznenađenjeotkrio je da ne može da se probije. Sva kola zauzeta.Zauzeta? Između Reja i Evaka? Ne bih rekao. Zvono zauzbunu oglasilo se u njemu. Ovo je bilo nešto više odneispravnih vrata. Bio je zaključan izvan Reja. Kao daje to namerno. Kao da je nešto želelo da ga spreči daponovo uđe.

Otpuzao je do poklopca za beg za slučaj opasnosti.Ovo je bilo za spasilačke ekipe i interventnavatrogasna vozila. Lupio je po velikom crvenomtrouglu koji je otvarao vazdušnu komoru. Ništa. Da,da, kako je to znao? On ubaci vrh kažiprsta upriključnu tablu za vatrogasce pomoću koje su moglida procene štetu pre nego što uđu. Bila je uključena uglavni sistem za nadgledanje. Uključi sistem.Informacije počeše da se učitavaju. On prebaci navizuelni mod. Proveravao je prostorije na Reju jednupo jednu. Glavna paluba: ništa. Bazen, igraonica,hodnik: sve mirno. Lične kabine, vešernica, kuhinja,

skladište: sve pusto. Sve normalno. Pa ipak, ponovo jepotvrdio, nešto je sisalo ogromne količine energije izjezgra. On odluči da prati curenje sve do izvora iuključi osmatračku kameru u reaktorskoj odaji. Nanjegovo iznenađenje, odaja je bila blistavo osvetljena.To nije u redu, pomisli on. Mogao je da se seti kako jepogasio svetla. Ili možda nije? On odluči da to ponovoproveri na snimku. Da, eto njega u reaktorskoj odaji, ieto kako gasi svetlo, a tu zatvara vrata. Čekaj. Vrati seunatrag jedan čas. Ne, ne toliko daleko. Tu. Onzamrznu na sekundu sopstvenu sliku. Nešto nije bilosasvim u redu sa zidom iza njega. Nešto je bacalosenku. Nešto što nije trebalo da bude tu. On zumira.Šta je to bilo tik iza glave? Cev? Parče cevovoda? Onpomeri malo napred. Onda oprezno zumira još bliže.Svetog mu sranja. Tamo, na zidu iza njega, bilo jemajušno, cevasto stvorenje. Majka buba. Gledala ga jekako obara reaktorsko jezgro. Mora da ga je sledilasve vreme, pratila ga kroz brod. U bilo kom trenutkumogla je da ga sredi, ali umesto toga ga je gonila, išlanjegovim tragom. On je bio lovina. Iskoristila ga je dastigne do jezgra. Implikacije su bile jezive. Ostavio jemajku bubu skrivenu u nuklearnom jezgru dok je onbio napolju koliko dugo? Dok je pecao u svemiru. Dokje obarao sopstveni sistem. Bože blagi!

On isključi repriziranje trake i pokrenu osmatračkukameru, jezivo siguran šta će naći. Onda ih je video.

Četiri glatke, blistave nove bube, povezane nanuklearno jezgro. Dva para cevi identičnih bliznakinja,rasle su eksponencijalno, prežderavale se na svoj tojneiscrpnoj snazi. Praktično je mogao da ih vidi kakose naduvavaju. Već je osetio da su nestabilne. Kolikoće proteći pre nego što eksplodiraju? Minuti?Sekunde? Pojurio je prema repu broda, razmišljajući:ti prepredena majko. Prevarila ga je, navela dapoveruje da je zagrizla mamac, dok je sve vrememamac bio on. Osetio je drhtaj divljenja. Žrtvovala jesebe da bi njeni potomci uspeli, obezbedila im jošvremena dok je on zarobljen napolju. Još vremena zanjih da nastave da se hrane na silnoj nuklearnoj sisi,šire se i žare se, potomci pakla. Taj poslednji pogledkoji je sada prepoznao nije bio pogled straha iliiznenađenja: bio je to trijumf. Majka buba znala je dajoj je pobeda obezbeđena, da on više nema načina daih istera odatle. On oseti kako mu narasta nekoosećanje. Bio mu je potreban trenutak da ga definiše.Panika! Potrčao je po spoljašnjosti Reja,elektromagnetska stopala pružala su mu oslonac.Mora da se skloni odatle. Eksplodiraće svakogtrenutka. Pametni kolačići, pametne bombe. Trebalobi da smesta pritisne dugme za izbacivanje, ali moždaje imao vremena da ubaci i sebe u Evak i da ih sveskloni odatle. Zar je to bilo toliko sebično?

Požurio je oko oblasti mehuraste kupole i stigao do

Evaka. Popeo se na Evak i pogledao kroz prozorčekabine B. Aleks i Keti bili su unutra, ali na njegovožestoko iznenađenje bili su potpuno goli.

Šta to za ime sveta rade? upita se Karlton. Izgledaloje kao da se rvaju.

„Oh, moj bože“, reče on, „pa oni se pare.“Bio je fasciniran. Razume se da je znao običaje

parenja ljudskih bića, ali nije imao znanje iz prve ruke.Bio je iznenađen frenetičnim načinom na koji su sedali na to. Kako zanimljivo. Upražnjavali su seks,primeti on. Ali šta je tako smešno? Kako to da sesmeju? Kakve smeh ima veze s tim? Izgledalo je da seoboje smeju s radošću. Sa spekulacija skrenula mu jepažnju spoznaja vlastite užasne sudbine. On poče datreska u prozor, ali bilo je to beznadežno, ništa nisumogli da čuju. Evak je bio daleko previše dobroumotan, obložen i zavijen protiv užasnih sila tamonapolju. Ustao je i počeo da maše, kreveljio se i mlatiorukama poput poremećenog propovednika. Nasekundu je pomislio da su ga videli, ali oni su samozastali da zamene položaj. Mogao je da vidi Ketinagola leđa, svetlucava dok je sedala opkoračivši Aleksa,lica okrenutog njemu. Bila mu je u krilu, Aleks dubokou njoj, a ona mu je čvrsto dograbila glavu i ljubila ga uusta.

„To izgleda neudobno“, pomisli Karlton, ali Aleks sesmejao i smejao.

„Zbog čega mu je to toliko smešno?“ pitao se on.Moraće da revidira poglavlje „Seks i komedija.“ Moždaje pogrešno shvatio prirodu smeha. Kakve je on vezeimao s orgazmom? Trebalo bi da hvata beleške. Dah!Na šta je uopšte mislio? Ako ne bude uspeo da uđeunutra, neće biti poglavlja, neće biti teze.

„Hej“, dreknu Karlton. „To sam ja! Pustite meunutra!“

Ali bili su zauzeti. Sada se i Keti smejala. Opuštenimpokretom izdigla je kukove i zabacila stražnjicu.Pogledala je Aleksa samouvereno i počela da meškoljipelvisom. Onda se zavalila unazad u zadovoljstvu, licei vrat bili su joj zajapureni. Oči su joj bile zatvorene ipočela je da divlje meša.

Sada im pažnju ne bi skrenuo ni cirkus sa desetarena. On odjuri do Luisovog prozorčeta i počemahnito da maše i udara u prozor. Ali Luis je spavao.Tej mu je bila u rukama. Očajnički je ponovo probaointerkom, ali ponovo je dobio isto: Sva kola zauzeta.

Divljački se pitao šta da radi. Nije mogao da uđe ni ujednu od letelica. Mogao je da preživi možda još desetminuta pre nego što se čvrsto zamrzne. Ali niko odnjih neće preživeti ako brod eksplodira. Nije bilonikakve pomoći. Nije imao izbora. Morao je da ihskloni odatle. Šteta, ali nije više smeo da rizikujenimalo čekanja. Moraće naprosto da ih pusti.

„Zbogom, Aleks. Zbogom, Luise“, prošapta.

„Zbogom, svete.“A onda, dok se očajnički držao za bok Evaka,

pritisnu dugme za odvajanje.Aleks oseti nalet energije kada su majušni

eksplozivni naboji bez zvuka odbili zakivke koji su ihdržali na mestu, a onda potisak njihovog moćnogmotora kada se ovaj uključio, žurno ih odbacujući odReja. Bili su bacani na sve strane.

„Drži se“, dreknu Aleks, dograbi Keti i silovito je trženadole. Njena gola stažnjica tresnu o krevet.

„Bože, što si dobar“, reče Keti.On pritegnu sigurnosne pojaseve i čvrsto je zagrli.

Bacalo ih je okolo poput veša u mašini. Posle nečegašto je izgledalo kao puni sat usporili su i letelicapoprimi mirniju brzinu napredovanja. Počela jelagano da se okreće. Svakih nekoliko minuta imali susunce, zatim polje zvezda. Iza sebe mogli su da videReja.

„Šta je to pošlo kako ne valja?“ dreknu Luis.„Nemam predstavu. Gde je Karlton?“„Mora da je još na Reju.“„Oh, bože.“ Aleks zaroni glavu u ruke.„Zašto je pritisnuo dugme za odbacivanje? Zašto

nas nije upozorio?“ upita Luis.„Tata, hoćemo li ponovo videti Karltona?“„Možda, dušo. Ostao je tamo da pospremi. Uzećemo

ga kasnije, bez brige.“Aha. Nego šta.

KARLTONOVA POSLEDNJA TEOREMAOtkrio sam istinski veličanstven dokaz komedije, ali je

ova margina preuska da ga primi.Zbogom Ferma, Karltonova poslednja teorema

Zamišljao je sebe, bouvi mašinu 4.5, odevenog u belifrak s belom kravatom. Nobelov odbor stajao je iaplaudirao. Upravo je trebalo da postane prvaveštačka inteligencija koja će dobiti Nobelovunagradu. Za svoj rad na komediji.

Da, kako da ne, pomisli Karlton, u tvojim snovima,brate.

I dalje se očajnički držao za stranu Evaka dok seovaj vrteo bez kontrole, sve dalje od Reja. Koliko jošdugo pre nego što mu se kola smrznu? Pet minuta?Dva? Više nije bilo bitno. Nije imao one endorfine damu preplave telo, one što pripremaju ljudska bića zaskori dolazak smrti, ali je svejedno postajao deliričan.

Ponovo je mislio na Nobela. Kada bi samorazumevanje komedije bilo tako prosto kaorazumevanje Fermaove poslednje teoreme. Kada bipostojala neka divna eliptična kriva da to opiše, neka

jednačina koja bi sadržala opštu teoriju komedije. Aliako je postojala, tek je trebalo da je nađe. Komediju sunapravila ljudska bića i zbog toga je bila izluđujućeneprecizna. Narastala je kao govorni jezik i zbog toganije bilo pravih pravila. Bila je u stanju da izbijepotpuno neočekivano, kao bubuljice na licu tinejdžera.Vaseljena fizike bar je imala zakone, nenarušivekonstante, ponajpre brzinu svetlosti; komedija nijeimala konstante.

Ruke su mu bile zamrznute za bok Evaka. Nijemogao da se mrdne. Nije mogao čak ni da mahne.Pomislio je na ljude unutra sada je svakako trebalo dasu budni – i računao šanse njihovog preživljavanja.Bile su astronomske. Svi će umreti, a on sam će sezamrznuti za nekoliko minuta. Postaće majušnavremenska kapsula, smrznuta u svemiru, čekajući dabude otkrivena, ako se to uopšte dogodi, miliongodina u budućnosti. Da li će iko tada mariti dapresnimi njegovu tezu o komediji? Da li je sanjao omeni? Čovek iz budućnosti s dovoljno vremena izdravog razuma da presnimi njegove memorijskećelije? Čovek koji bi mogao da ceni sav rad koji jeuložio? Idealni biograf. Želeo je to, ali nije mogaostvarno da poveruje u mene. Razume se da nije. Ja samosamdeset godina u budućnosti. Odustao je. Otkudznam? Kako mogu da budem tako siguran? Imamnjegove misli precizno prepisane ispred sebe.

Smrznute u vremenu poput poslednjeg dnevnikakapetana Skota na Antarktiku. Osim što se u tomtrenutku nešto izuzetno čudno dešavalo s Karltonom.Pričajmo o bogu u mašini. Karlton doživljavaspoznaju. Izgled neumitne smrti izoštrio mu je um. DrDžonson je bio u pravu – iako se on nije suočio ni sačim neprijatnijim od putovanja za Škotsku.

Mogao bih bar da bacim poslednji pogled na svojefajlove pre nego što se smrznem zauvek, pomisli on.Samo kad ne bi bilo toliko hladno. On poče da prelazisvoju teoriju komedije. Bio je tako blizu. Sada nikadaneće biti dovršena. Isprobao je antropološki pristup,lingvistički, matematički, genetički, sve to a da nijeotkrio pravi smisao komedije. Bio je siguran u nekestvari. Na primer, bio je ubeđen da je komedija alatkaza preživljavanje, da je evoluirala kao koristanmehanizam, na silu uvedena provera realnosti koja jenekako evoluirala paralelno s mozgom, ali nije biosiguran da li je reč o evolucionoj neophodnosti ilinaprosto o slučaju. Sada, dok je osećao kako počinjeda otvrdnjava od smrzavanja, gledao je u zvezde i bioispunjen tugom. Da li je nešto propustio? Njegovmehanicistički pogled na Vaseljenu osećao je očajanjepred mlitavim svetom metafizike gde se ništa nijemoglo proveriti, ništa nije bilo stvarno poznato.Žudeo je za fizikom; čak i njene neodređenosti bile suodređene. Bar su se pitanja mogla prosto postulirati –

Veliko zgruzgavanje nasuprot Velikomrazmlitavljenju? Da li je bilo dovoljno tamne materijeu Vaseljeni tako da gravitacija napokon uspori njenoširenje, preokrene mu smer i počne da privlači sveponovo nazad, sve dok se materija u Univerzumukonačno ne prikupi u Velikom zgruzgavanju; ili ćenaprosto da nastavi da blago luta sve dalje i dalje dokrazbuktale vodonične vatre polako ne ostanu bezgoriva? U svakom slučaju, šta jeste gravitacija?Razmišljao je na trenutak. U istom tom trenutkuSunce se pojavi iza ivice majušne kapsule zaspašavanje. Njegovo svetlo zaslepi ga na trenutak i utom momentu sve mu od jednom postade jasno.

EUUUUUREEKA!!!!!Postao je ludački euforičan. Da se nije zamrznuo za

bok Evaka, pustio bi se i počeo da igra po svemiru. Daigra u svemiru sa širećom Vaseljenom. Da se širi uširećoj Vaseljeni brzinom čega tačno? Brzinomsvetlosti. A koja je tačno bila ta sila koja je nastavljalada širi Vaseljenu? On poče da se kikoće i smeje iglasno peva. Svako bi pomislio da je idiot. Pomahnitalikompjuter. Ali prevazišao je on to, jer odgovor je biotu, piljio mu je u lice. Ključ za sve ono iza sveg togludila s komedijom. Šta je princip sažimanjaVaseljene? Teža, gravitacija. Šta je sila širenjaVaseljene? Pa, očigledno, divno i prekrasno:lakomislenost, zavitlancija. Zavitlancija! Razume se.

Zavitlancija i gravitacija bile su suprotstavljene.Zavitlancija je bila univerzalna sila u suprotnomsmeru od gravitacije: zavitlaš je i ode suprotno odteže. Razdvajanje, širenje, rat, naduvavanje. Jin, jang;slatko, kiselo; rođenje, smrt; širenje, skupljanje;eksplozija, implozija; gravitacija, zavitlancija.

Sad se brzo smrzava, ali um mu je još lucidan, hvatabeleške do samog kraja. Evo šta piše:

Zavitlancija je univerzalna konstanta. Komedija jejedna od osnovnih sila Vaseljene. Čovečanstvo seuhvatilo komedije jer je zavitlancija princip širenjakoji održava naduvavanje čitavog mehura.

Sada nastaju praznine u beleškama kako on počinjeda se onesvešćuje, ali ispunjen je tom neizrecivom,veličanstvenom lakoćom postojanja. Našao je rešenje.Princip širenja. Zavitlancija je odgovor. Njegovaposlednja zabeleška još je lucidna:

Komedija, koja je na nivou čovečanstva naprostovrsta svesti, pojmljena da se nešto odvija u Vaseljenimimo datog trenutka, jeste na subatomskom nivouiza svega. Svuda. Neka šala bude s tobom!*

* Parafraza poznate rečenice iz filmskog serijala „Ratovi zvezda“ Dž.Lukasa: „Neka sila bude s tobom“ (prim. prev.).

Bila je to kosmička stvar. Bila je to komična stvar.Odjednom je sve bilo divno, do grohota smešno. Onpoče da se histerično smeje. Imao je jednu finalnudeliričnu misao. Ovde je naleteo na veliku tajnu životaupravo u trenutku kada će umreti.

Da, pomisli on. Da. I zakikota se. Jer najzad jeshvatio ironiju.

TREĆI DEO

ZAVITLANCIJA

To… je ugrađena mana romana:završavaju se na kraju.

E.M. Forster, Aspekti romana

ZAVITLANCIJA

Zavitlancija. Supstancija smeha. Kosmički vic.Briljantno, zar ne?

Zavitlancija. Širi Univerzum. Tako prosto. Svi sekrećemo brzinom smešnosti.

Vreme. Pravovremenost. Tajna komedije jeste.Mi smo jedina tačka u sadašnjosti u čitavom

vidljivom Univerzumu. U svakom smeru gledamounatrag kroz vreme. Hoćete da vidite prošlost? Iznadglave vam je. Po svemu što znamo, Univerzum jemogao da bude isključen pre pet minuta, ali ne bismoto saznali još nekoliko miliona godina. Da li jeneznanje blaženstvo? Još smo ovde, zar ne? Život idedalje. Evolucija se nastavlja. Šta je onda s komedijom?Uobičajeni mehanizam odbrane. On je specifičnoljudski, zar ne? Humor razdvaja čoveka od životinja.Nije reč o posedovanju alatki; šimpanze imaju alatke.Nije ni gajenje biljaka; mravi gaje biljke. Nije muzika;ptice i kitovi imaju muziku. To je komedija. Njenačarobna alhemija pretvara bes u humor, kao štozvezde konvertuju vodonik u energiju. Gravitacijadeluje snažnim vučenjem, ali prema Karltonu,zavitlancija deluje jednako jakim guranjem. Dovoljnojakim da zauvek nastavimo da se širimo. Ko zna?

Ništa ne traje večno. Zvezde umiru, galaksije umiru,sigurno čak i univerzumi umiru.

Nešto me je kopkalo. Karlton je predao De Rerum zadoktorsko zvanje od Univerziteta južnog Saturna.Tamo sam ga našao. Ali da li je ikada dobio doktorat?Pretražio sam zapise i odgovor je jasan. Ne, nije.

Zašto ne? Da li su bili tolike neznalice da supropustili vrednost njegovog rada? Da li su nekakomislili da mu teza nije dovoljno dobra? Odgovor jeprostiji. Tužniji. Predrasuda. Čista, prokleta ljudskapredrasuda. Oh, toliko smo ponosni što smo skresalinaš rasizam i pedercizam (pa, barem smo učinili dabudu nelegalni), ali znate li zašto Karlton nije dobiosvoj doktorat? Iz istog razloga iz koga Dubokoplavetnilo ne može da se učlani u šahovski klub, iliHablov teleskop da dobije Nobelovu nagradu. DNA-cizam. On nije ljudsko biće. On se ne računa. Karltonnije uziman u obzir. Odbor za protokole odbio je daprihvati njegovu prijavu. Nisu hteli čak ni da čitajutezu. Čudo je da uopšte postoji zapis o tome. Sasvim jemoguće da sam jedino ljudsko biće koje je zapravopročitalo to veliko delo. Skandalozno? Nepravedno?Apsolutno. „Univerzitete vode ljudi za ljude“, rekli su.Citiram pismo prodekana s prijemnog, pompeznogprdeža po imenu Arnold Vesels. Neka truli u pakluskrojenom po njegovoj meri. „Veštačkoj inteligencijinema mesta u našem univerzitetskom sistemu.

Mašine su samo za to da ih koristimo.“ Baš me dovodido besa.

Pa sam razmišljao. Imam ideju kako da popravim tunepravdu. Publikovaću to delo kao da sam ga janapisao. Kada bude priznato i prihvaćeno, mogu daotkrijem identitet pravog autora. U svoj čas. Baš samuzbuđen zbog te ideje. To je najmanje što mogu daučinim za njega, a mislim da mogu da izvedem da sveto proradi. Mislim da mogu da izguram stvar. Dopadami se ideja da moje ime bude na koricama teksta DeRerum, koliko god to bilo privremeno. To jeodgovarajući vic za tezu o komediji, šta mislite?Zavrnuti te snobovske drkadžije s univerziteta.Očigledno, moraću za sada da pobrišem sva pozivanjana Karltona i De Rerum iz univerzitetskih arhiva. Čistokao meru predostrožnosti. Ne želim da me razotkrijukao neku vrstu intelektualnog prevaranta. Bez brige,neće to biti teško. Imam pristup fajlovima. Imam ključod sobe s arhivama, kao i šifre i dozvolu. Ne bi trebaloda mi uzme više od sat vremena. Radujem se tome.Najzad, akcija.

Uzgred, Moli se nije vratila. Čujem glasine da setrajno spanđala s Majkom Vilkinsonom smatematičkog odseka. Uselila se.

Noću su zajedno. E pa ovo ima da joj pokaže, zar ne?De Rerum s mojim imenom na naslovnoj strani:Vilijam K. Rejnolds. Knjiga međaš od čoveka koga je

šutnula. Možda čak dobijem Nobelovu nagradu. To bibilo sjajno, zar ne? Živela bi sa spoznajom da je moglada živi s dobitnikom Nobelove nagrade umesto snekim tamo gubitničkim pastuvskim majmunom odkrckalice za brojeve. Ništa ne traje smešno.

DŽAI GURU DIVA * Ne postoji nijedna žena komičar koja je kao devojčica

bila lepa. Džoan

Rivers

* Parafraza mantre za transcedentnu meditaciju koju su proslavilinajpre B itlsi, zatim Dejvid Bouvi u svojim verzijama pesme „Across the

Universe“, Umesto Jai guru deva om ovde je Jai guru DIVA om (prim. prev.)

Brenda Vuli stajala je na majušnoj platformi kranaobešenoj preko prijemnog doka. Oštra svetla pogađalasu bok Ledenog. Meka svetla obasjavala su lice Brende.Pored nje, starac u sivom ćebetu prazno je piljio okosebe poput jadnog, upropašćenog Lira na utrini. Nijeobraćala pažnju na njega, osim kada bi se uključilekamere, kada bi zastrašujuće glasno pevala premanjemu. Trenutno je bila vrlo iznervirana. Ono što jetrebalo da bude prosti snimak već je uzelo dva sata.

„Spustite me“, reče ona. Operator krana spusti celu

skalameriju do nivoa doka.„Šta se dešava?“ zahtevala je glasno da zna od svih

posebno.„Izvini; Brenda, ljubavi, imamo problema sa

zvukom.“„S mojim zvukom?“„Ne, nisi ti u pitanju, draga, problem je na našoj

strani.“Trenutni led.„ Jesi li me nazvao draga?“Uputila je mladiću pogled koji sažiže. Posle toga

niko joj nije prilazio. Stajala je u krugu svetla na uskojplatformi i pokušavala da deluje kao da ne stoji namajušnoj platformi sa starcem zauzetim razgovoromsa samim sobom. Dostigla je ono svemoguće stanjedive u kome je bila u stanju da prestravi pogledom.Ah, divstvo, divovanje, kako je božanski divno bitidiva, boginja, primadona, stanje koje odrasle ljudetera da požele da se oblače kao pevačice. Kada je prviput videla kako je muškarci glume, i to ne manje negotri mlada čoveka istovremeno (nazivali su sebeKvarter Brenda Vuli), bila je šokirana. Izgledali su kaogroteskne karikature s onom njihovom groznomšminkom totalnog glamura i haljinama sa šljokicama,tako nalik njoj, pa opet nekako mnogo veće od života.Ali uskoro je to prihvatila, čak je počela i da uživa.Sada ih je ohrabrivala. Naravno, bilo je nešto malčice

ne baš laskavo u njihovom predstavljanju, ali svejednoje to bilo kemp. Značilo je da je stigla. Bila je diva.

Pravi razlog za odlaganje bila je traka s natpisom.Imali su problema da je ubace u snimak. To je delombilo zbog veličine, ali uglavnom zbog dužine. Protezaose u beskraj iza nje, vrišteći masno, ISKUSTVOBRENDE VULI ZA IZBEGLICE. Lasicolika žena-foksterijer napeto je gledala svaki monitor. Nije htelada ih pusti da snimaju dok ona nije bila zadovoljna.Trenutno je držala lekciju režiseru kako mora da držiime BRENDA VULI u snimku iza starca, a ne rečIZBEGLICE. Prihvatao je savet kroz stegnute zube.

Usred te scene haosa Bu je stajao na površini dokapored Neverovatnog Kita. Gledali su kako staracpored Brende nešto mumla za sebe ispod ćebeta.

„Jadno stvorenje je prolupalo“, reče Kit.„Jeste, a i on je skoro isto toliko loš.“„Hvala, laku noć, i ne zaboravite svoju kelnericu“,

reče Kit.„Bu, jesi li ti to, dušo?“Bila je to Brenda. Držala je ruku iznad očiju i virila u

mrak gde je on stajao. Oh, jebi ga. Primećen je.„Pazi ovamo svi, ovo je Bu. Mnogo smešan čovek.“Reflektor se okrenu na njega, zarobi ga. On se isceri.„Dođi ovamo, Bu, da mi praviš društvo. Skroz sam

sama ovde.“ Po svemu sudeći starac nije postojao. Dokjoj je Bu prilazio, sedokosi starac poče tiho da peva.

Bila je to stara pesma, pesma nostalgije, dalekog,tužnog mesta. Čežnja za domovinom daleko odatle.Brenda pogleda s neodobravanjem, kao da ima neštokiselo u ustima. Ona je bila zadužena za pevanje.

„Lepa pesma, matori“, reče Bu kada je prošao porednjega, a onda, da bi primirio Brendu, dodade: „Jesi liprimetila da uvek pevaju pesme o usranim mestima?Jesi ikada to primetila? Kišna, vlažna, nostalgičnamesta gde niko pri zdravoj pameti ne bi poželeo daživi. I još jedna stvar“, reče Bu, zagrevajući se za temu,„primećuješ da su uvek napustili ta mesta. ‘Kako bihželeo nazad u Boni Blentajr!’“ pevao je on. „Pa, što, dođavola, to ne uradiš; umesto da non-stop pevaš otome.“ Bu je mogao da čuje potvrdu u vidu smeha izokolne tame, ali Brenda je izgledala izgubljena usopstvenim mislima jer ga je iznenada uhvatila zaruku i, blago je tapšući, rekla: „Ah, Bu, dragi Bu“ –gledala je u srednju daljinu „Zar se ponekad ne upitaščemu u stvari služi život?“

On se zapilji u nju, onda pogleda na sekundu izasebe.

„Zajebavaš me?“ upita on.Ali Brenda je bila izgubljena u svojim vizijama.

Odjednom ga je privukla blizu grudima. On se zateče unesavladivom medveđem zagrljaju, s licempritisnutim uz njena prsa impozantnih dimenzija. Nasekundu je pomislio da će se ugušiti, ali ona ga najzad

pusti s dubokim, zadovoljnim uzdahom.„E, toga nam više treba. Zagrljaji.“Bu oprezno ispravi vrat.„Kada bismo svi mogli da naučimo da grlimo jedni

druge. Galaksija bi bila mnogo bolje mesto.“Ona pogleda Bua kao da očekuje potvrdu. On klimnu

i isceri se. Kako da pobegne odatle?„Veruješ li u boga?“Njene reči, uhvaćene mikrofonom zakačenim na

njeno telo, odjekivale su po improvizovanoj pozornici.Stotine ljudi bile su uključene u taj intimni razgovor.Tehničari visoko u vazduhu zakikotaše se. Nekiposegnuše za kasetofonima. Psiho blabež poput ovogbio je visoko cenjen među njima, a izgledalo je kao daje Brenda u punom naletu.

„Hoću da kažem, da li ikada zastaneš i zapitaš sečemu sve ovo?“ njene misli poskakivale su unaokolo,odbijale se od stvari, poput nekog ko se sudara snameštajem u staroj, ruševnoj kući.

„Duboko dole, hoću da kažem. Šta misliš da sve toznači?“

„Mislim da ne znači ni govance“, reče Bu.Brenda se tolerantno nasmeši. Ti komičari ne

osećaju se baš najkomotnije s filozofijom.„Vidiš, mislim da smo svi bili ovde i ranije, zar ne?“Bu je oklevao. „Ja jesam bio ovde juče“, ponudi on.

„Ali tebe nisam video.“Neko se glasno nasmeja. Brenda nije obraćala

pažnju.„Ne, ne ovde ovde. Nego ovde“, i ona velikodušno

mahnu rukama da uključi Galaksiju i može bitinekoliko drugih svetova. „U prethodnom životu ibiću.“

„Ja sam bio ovde u prethodnom ženiću“, reče Bumrtav ozbiljan. Gore u platformi za osvetljenje nekogaje naizgled uhvatio napad kašlja.

„Jesi li video boga?“ reče ona iznenada.„I on učestvuje u predstavi?“ upita Bu.„Luckasti čoveče“, reče ona očijukavo i lako ga

kucnu po grudima. „Znaš da imam blagoslov crkve.“„Čestitam“, reče Bu.„Iako ne verujem u onu vrstu boga u koju svi

veruju.“Oh, bože, božji snob!„Ne verujem u tvoju vrstu boga.“Učinila je da njegova vrsta boga zvuči kao da je

odeven u prljavu košulju.„Ali verujem da postoji prisustvo. Osećam da ima

nešto tamo napolju, iza.“ Ona napravi neodređenigest.

„Iza zida?“ upita Bu nevino. Blaga iznerviranostprođe joj licem.

„Ne, ne zida“, reče ona. „Nešto tamo napolju izazida.“

„U perionici?“ reče on.„Ne, ne, iza perionice.“„Oh!“ reče Bu, iznenada prosvetljen. „Kapiram. U sali

za ručavanje.“Da li je bio tupav, ili šta?„Postoji neka vrsta tajanstva u stvarima...“ poče

Brenda, iako ju je krajnja misao porazila. „Zovi toljubav ako hoćeš.“

„Okej, hoću, ljubavi“, reče Bu. „Pa, odoh ja.“„Čini dobro i budi dobar prema malim ljudima“,

reče Brenda u naletu.„Onima niskog rasta?“„Upamti, one koje srećeš na putu nagore, srećeš i na

putu nadole.“„I zato se čuvaj kada silaziš“, reče Bu. „Naročito ljudi

niskog rasta.“„Šta?“ reče Brenda.„Ništa“, reče Bu. „Hvala za sve te savete.“„Nema na čemu. Ako ne pomažemo jedni drugima,

gde smo?“Verovatno u predstavi Brende Vuli, pomisli Bu, ali

imao je dovoljno prisustva duha da to ne izgovori.Ona ga ponovo zagrli. Poželeo je da zaskiči.„Toliko sam uživala u našem malom razgovoru.

Hajde da to ponovimo što pre.“To je bio znak. Ako se sad ne izvuče, nikad neće. Bu

se iskobelja i otrča u bezbednost okolne tame. Začu seironični pljesak kada je otišao.

Visoko s navigatorske platforme Rodžers je gledaoovu scenu u potpunoj neverici.

„To je to? Mi čekamo zbog ovog... cirkusa?“Mičel sleže ramenima, potajno uživajući u njegovoj

neprijatnosti.„Ne možete požurivati Brendu Vuli, ser.“„Dva sata na ovo đubre!“„Teško je požurivati je jednom kad se pokrene.“„Požuriću ja nju i te kako.“„Ne bih savetovao, ser.“„Oh, ne bi? Tamo napolju ima ljudi kojima je

potrebna tvoja pomoć.“„Da, ser.“„Koliko dugo će trajati?“„Ne bi trebalo predugo.“Kakav je to bio odgovor. Ne bi trebalo predugo.

Jebeni Britanci. Rodžers besno ode. Mičel se nasmeši.Dobrodošao na Dijanu, pomisli on.

Ogavno kičast mladi čovek sa slušalicama šetao jeokolo i živo pričao s nekim. On isključi slušalice i pođe

prema Brendi.„Spremni smo sada, Brenda, ljubavi. Izvini zbog

čekanja.“ Ona okrenu blagonakloni osmeh na jadnogcrva. Volela je kada se ljudi izvinjavaju.

„Sve je u redu, Teri, ljudi moraju da rade svojposao.“

Quelle kučka, pomisli Teri dok joj se uglađenosmešio i pokazivao joj svoje nove zube.

„Diži je, Bobe, i nemoj da je ispustiš.“Čovek za komandama krana podiže je uvis pravo s

platforme. Pokret preplaši starca pored nje. On se beloobazre oko sebe, kao da nije siguran šta radi tu.Brenda ga je ignorisala i našla je mesto na malojplatformi, van svetlosti. Pripremala se za ulazak nascenu.

„U redu, tišina svi, snimamo za pet, četiri, tri, dva,jedan“, i on čvrsto mahnu prstom na divu. Brenda Vulikroči u osvetljeni krug.

„Zdravo. Ja sam Brenda Vuli.“ Zastala je na trenutaktako da mogu da nasnime aplauz. „A ovo je mojkoncert za izbeglice.“ Fanfare za običnog čovekaodjeknuše okolo, a laserski snopovi ispuniše neboludim oblicima. Ledeni se odjednom osvetli iza nje. Bioje pažljivo smešten tako da izgleda kao gigantskaolupina. Ona ga pogleda i onda velikodušno pokaza nastarca sa ćebetom pored sebe. Ponovo je čekala daaplauz (koji će biti ogroman) zamre. Klimnula je

obzirno i zahvalno da oda priznanje oduševljenjukojim je pozdravljena.

„A sad bih htela da vam pevam.“Platforma je dramatično ponese preko scene, ali pre

nego što su mogli da ubace muziku, nebo je iznenadabilo osvetljeno džinovskom eksplozijom.

„Šta, do đavola, to bi?“ reče Rodžers.„Oh, bože“, reče Mičel, „mora da je to bio Džoni Rej.“

OH BOŽE, ŠTA BI MOGLA DA BUDETA MRAČNA MATERIJA?

Koliko je dugačko parče teorije struna?Aleks Maskroft

Stanovnici Evaka držali su se iluzije da će sve bitidobro, da će Karlton nekako uspeti da odstrani bubeiz broda i najzad im signalisati da mogu da se svivrate kući. Nisu imali pojma da je zamrznut za boknjihove spasilačke kapsule. Kada je Evak najzadprestao da se vrti, pogledali su u užasu prema Rejukoji je nestajao u tami za njima.

„Jeste li okej tamo unutra?“ dreknu Luis.„Promućkano, a ne promešano *“, reče Aleks.* Parafraza poznate rečenice Džemsa Bonda (prim. prev.).

Tej poče da arlauče.„Sve je u redu“ reče Luis, čvrsto je držeći. „Svi smo

na bezbednom.“„Nismo svi na bezbednom“, jecala je ona. „Gde je

Karlton, tata?“„Radim na tome“, reče on, pritiskajući dugmad, ali iz

nekog uvrnutog razloga sva kola na Reju bila suzauzeta.

„To je čudno“, reče on. „Zašto ne odgovara?“Aleks je gledao na Reja kroz dogled.„Vidiš li išta?“ reče Keti, s rukama oko njega, gola.

On se nasloni na nju i dade joj dogled. Zavitlavala se snapravom neko vreme. Mogao je da oseti njene grudina svojim leđima. Mogao je da joj udiše kosu. Zatvorioje oči.

„Oh, bože moj“, reče Keti.„Šta?“„Dim“, dreknu ona. „Vidi se dim na Reju.“Piljili su prema svom svemirskom brodu. Džoni Rej,

njihov dom, njihova radost i dika.„Ne vidim ga“, dreknu Luis iz susednih vrata.„Eno ga“, reče Aleks.Najsićušniji oblačić dima. Tračica, trag, a onda, dok

su gledali, čitava stvar odjednom je eksplodirala.Jednog trenutka bila je tamo; sledećeg – milionkomadića otpadaka rasprštenih u svemiru. Aleks zinu

u neverici kada se bazen u trenutku pretvori u ledenekristale. Luis zaječa. Tej je plakala.

Vatrena lopta bila je ogromna. Posle nekolikosekundi udarni talas ih prodrma.

„Pa, ode nam hipoteka“, reče Aleks.

Na Princezi Dijani Brenda Vuli mora da je bila jedinakoja nije videla eksploziju. S njenog gledišta čitavomesto odjednom je pošašavilo. U jednom trenutkubila je centar pažnje u blistavom belom krugureflektora; u sledećem ljudi su trčali u svimsmerovima, alarmna zvona su zvonila. Njen mikrofonugasi se, a iščupali su i prekidače s platformeosvetljenja i zaronili je u groznu tminu. Ostavljena jesama pedeset stopa iznad tla s mrtvim mikrofonom idrtavim starcem kao društvom.

„Šta se dešava?“ viknula je, ali svi su je ignorisali.Ekipe letelica za spašavanje pojaviše se ispod nje,

ljudi sa svojim prepoznatljivim narandžastimšlemovima. Ugledala je kako njen suprug juri, licasmrtno bledog. Na sekundu je pomislila da stiže da jespase, ali on otrča dalje, vičući naredbe i pljeskajućirukama. U tih nekoliko minuta pakla čitav svetokrenuo je pažnju od Brende. Bila je šokirana. Natrenutak bila je bespomoćna. Bez kontrole. Tako bibilo da je mrtva.

Kada je najzad došao tehničar da joj pomogne da

siđe, tresla se. On je čudno pogleda.„Jeste li dobro tamo?“Ona klimnu, kao da se stidi što je uhvaćena bez

kontrole nad sobom.„Šta se dogodilo?“ upita.„Misle da je Džoni Rej eksplodirao.“„Oh.“Postala je nejasno svesna nečega. „Ta devojka je bila

na njemu.“„Keti Valas.“„Da.“Znači zato je Emil bio tako uznemiren.„Oh, kako grozno“, reče ona, a onda se ozari. „Je li

štampa ovde?“Grupa ljudi gurala se oko ekrana i ponovo puštala

događaj koji su im kamere srećnim slučajem uhvatile.„Jeste Rej definitivno.“„Gle. Vau. Ode.“Strašni utisak koji eksplozija ostavlja na nas, kao

priznanje da živimo usred jedne od njih.„Pauza za ručak, svima. Uzmite pet.“ Pet prokletih

sati, pomisli Teri. Nikad nećemo dovršiti taj jebenisnimak.

Platforma za pristajanje žurno je raščišćena.Brendin kran je uklonjen. Njena blistava svetlaodgurali su neki krupni ljudi.

„Teri, možda će nam ova biti potrebna“, reče ona.„Brenda, ljubavi, zašto se ne pridružiš tvom mužu

tamo preko gde nećeš biti na putu ljudima.“Brenda na putu ljudima. Oh užasa.Odlutala je do Emila, koji je rasejano gledao u

svemir. Nije izgledalo da je primećuje. Pitala se koji jenajbolji način da izrazi koliko se uvređeno oseća.Možda nije bio pravi trenutak. Ne bi shvatio. Nije onstvarno bio u šou-bizu. Ona ga uze za ruku. Pogledaoju je bez razumevanja. Videla je turobni izraz nanjegovom licu.

„Emile, dušo“, reče ona, „šta se dešava?“Jedan od spasilaca dotrča do Keplera.„Spremni za lansiranje, ser.“„Kreći, čoveče! Smesta!“Posade letelica uzmuvaše se. Začuli su se slabi

pucnji kada su se interventni dokovi otvorili, a ondasu posle nekoliko sekundi ugledali belu liniju pratećegsnopa koja je pratila spasilačke letelice dok su sekretale napolje u mastiljavo crnilo.

Starac ju je sledio dotle, kao da ne zna ni za štadrugo nego da stoji pored Brende Vuli. Kepler, očijuutonulih, bled, stajao je kraj ograde, zagledan u tamu,posmatrajući spasilačke letelice kako hitaju u daljinu.Sa željom da nađu nešto. Nekog.

„Ona devojka je bila na brodu“, reče Brenda posleizvesnog vremena.

On klimnu.„Izgleda da ti je veoma draga.“Nije se mučio da to poriče.„Kako joj beše ime?“ bila je uporna Brenda.„Bože blagi, ženo, ako ne možeš da pomogneš,

možeš li bar da ćutiš?“Izgledala je ubodeno. Kao da ju je udario. On se

zaustavi. Sabra se.„Izvini. Oprosti mi, Brenda. Njeno ime je Keti Valas, i

da, kako ti to kažeš, draga mi je.“Na to ime starac oštro diže pogled.„Jadni Emile. Uznemiren si.“Starac povuče Brendin rukav. Ona se okrenu i

registrova njegovo prisustvo uz mrštenje.„Prekini da me slediš“, reče iznervirano, otpustivši

ga zamahom ruke.Starac se povuče nedaleko i zagleda u crnilo.„Keti Valas“, reče on.Gledali su kako se eksplozija usporeno ponavlja na

ekranima. Keplerovo lice bilo je prazno. Maska.„Ogromna je“, reče ona. „Ne vidim kako je iko to

mogao da preživi.“Ništa nije govorio. Samo je gledao tamo gde su

nestale spasilačke letelice.„Pa, srećno“, reče Brenda i okrenu se. Osećala se

neobjašnjivo zlovoljno.

„Keti Valas, Keti Valas, Keti Valas“, pevuckao jestarac.

Brenda iznervirano okrenu pogled. Iznenada sezačuše povici s gornje palube. Ljudi su pokazivaliprstima na ekrane. Mogli su da vide majušnu tačku.

„Neko se izvukao.“„Izgleda kao Evak.“Gledala je kako Emil trči, vičući. Uključili su snop za

slučaj opasnosti, goluba za navođenje. Evak odgovoriautomatski kao što je bio programiran. Svi su moglisada da ga vide na ekranu kada je izmenio kurs iskrenuo prema njima.

„Zakačili smo se“, reče Mičel. „Dovući ih.“Bila je to samo majušna letelica za spašavanje i

isprva teška za hvatanje. Signal se, bled, kretaonaspram zvezdanog polja, ali ubrzo su svi mogli davide Evak koji se približavao. Od majušne tačkenarastao je na oblik, a onda u evakuacionu letelicu supaljenim punim svetlima za slučaj opasnosti. Bilo jeuzbuđenja i čak poneki poklik. Onda su zaćutali jersada su jasno mogli da vide sa TV ekrana da je nekozakačen za bok broda.

„Izgleda da imaju limenka sa strane“, reče Mičel,zagledan kroz dogled.

„U redu, svima, hajde da se spremimo da ihuvedemo.“

Dok se približavala, letelica je izgledala još sitnija,

patuljasta uz ogromnu Dijanu. Vest se proširila iputnici su se nanizali po prozorima na svim nivoima,zinuvši na tu dramu u pravom životu.

Još mnogo njih gledalo je prenos uživo na ekranimapo barovima, po sobama i restoranima širomogromne letelice za krstarenja.

„Bolje nabaci malo odeće, Aleks“, kikotala se Keti.„Tamo ima žešći odbor za doček.“

Gledala je kroz prozorče. Oboje su bili još goli.Gledao ju je u čistom zadovoljstvu dok je klizila usvoju odeću. Udovi su joj bili veličanstveni. Vrtela seokolo u bestežinskom stanju, miguljeći se u svojegaćice.

„Hajde“, reče ona. „Osim ako ne želiš da budeš takavu vestima.“

Kliznula je rukom po njemu, opipala ga.„Oh-oh“, reče ona kada se on odazvao, „budi se.“„Keti, prekidaj to, moram da navučem pantalone ,

reče on i onda dreknu: „Daj nam malo teže, Luise,molim te.“

Njena ruka je još bila na njemu. Za koji čas bićeprekasno za razumno ponašanje. Mogao je da osetikako mu se krv prazni iz mozga.

„Keti“, reče on, odvajajući se od nje. „Molim te.“„Uhm“, reče ona, oblizujući usne. „Gladnjikava sam.“„Ne“, reče on kada je spustila glavu, „nije fer.“

Mogao je sad da vidi palube Dijane iz stvarno velikeblizine.

„Stop“, reče on, „gledaju.“ Odgurnuo ju je od sebe.„Jebi ga, gde su mi pantalone?“

Nagao se preko ivice kreveta kada je u susednojsobi Luis uključio prekidač za gravitaciju. Trenutnipovratak gravitacije bio je dramatičan. Aleks padepravo s kreveta na glavu. Noge su ga sledile i stopalamu tresnuše u zid.

„Jao“, reče on.„Gravitacija uključena“, reče Luis.„Hvala“, reče Aleks. „Baš pravovremeno.“„To ti je tajna komedije“, začu on kako Luis viče u

znak odgovora.Bio je naglavačke s guzicom u vazduhu.„Supervidik“, reče Keti.„Ukoliko si proktolog *“, reče Aleks, boreći se da

povrati kontrolu nas svojim telom. Dograbio je odećui počeo da se uvija po podu u panici. Izgledalo je da sunjegove pantalone poprimile sopstveni život.

* Stručnjak za rektum i anus (prim. prev.)

„Evo, daj da ti pomognem.“ Keti posegnu i dograbiga ispod mišica.

„Ne, prekidaj.“ Bespomoćno se kikotao dok ga jegolicala. „Ne, prekidaj, molim.“ Bio je poput male bebe,potpuno bespomoćan. Uvijao se po podu i kikotao.

„Šta se dešava tamo?“ dreknu Luis.

„Golica me“, reče Aleks kroz stegnute zube.Luis zavrte glavom.„Oni se stalno igraju“, reče Tej.Keti se najzad umilostivila i pustila ga. Ona okrenu

leđa i ponovo se zagleda kroz prozorče. Dok su klizilipod džinovski trup, ona uhvati na čas Keplerovo lice,gledao je napeto prema njima. Aleks se ugura uprozorče pored nje.

„Keti“, reče on, odjednom ozbiljan, „možemo li daporazgovaramo?“

„Ne, Aleks“, reče ona, „ne sada. Nemoj da kvariš.“„Šta se posle dešava?“ reče on prosto.„Izlazimo iz ove majušne, divne prostorije, pa

nastavljamo svoje živote.“„Je li gotovo?“Nalegla se na njega i privukla mu šaku do sebe.„Da li ti ovo izgleda kao da je sve gotovo“, reče ona.

„Sva sam vlažna.“ Ona mu liznu uvo i gricnu školjku.„Jedva čekam da te ponovo uvučem u krevet.“

„Prekini“, naceri se on. „Ne mogu da iziđem odavdea da mi stoji nadignut.“

Tej je bojažljivo pregledala gomilu dok su promicalikraj nje. Ljudi su mahali i vikali. Ona je silovitouzvraćala mahanjem. Poklopac ulaza je odšrafljen.Onda su čuli klicaje. Tej izbaci glavu napolje.

„Oh, tajo“, reče ona. „Gle. To je Karlton. Bezbedan je.“

Ali nije izgledao baš mnogo bezbedno, priljubljen ismrznut uz bok Evaka. Tej mu mahnu, ali on nijeodgovarao.

„Možda te nije video“, reče Luis dok je gledao kakoteloradi pokušavaju da ga odvale s broda pomoću let-lampi.

Do trenutka kada su se iskrcali, Aleks je imao nasebi pantalone. Imao je veliki govnarski osmeh na licu.

Kamere suknuše prema njemu. Blistava svetlaobasjaše im ogromne osmehe.

„Vratili smo se!“ reče Aleks. „Nema načina da setako lako otarasite ovog komičarskog tima.“

Luis se široko smešio, Tej je s njegovih ramenamahala gomili. Ljudi su se gurali da se rukuju s njima.

„Gle kako se malecka smeši“, govorile su MSD.„Oh, blagoslovena bila.“Njihove velike, nasmejane slike sevale su po Dijani.

Aleks s rukom zaštitnički obavijenom oko Keti. Alekskoji je impulsivno grli. Aleks koji je zasmejava. Alekskoji pokušava da joj ukrade poljubac.

Kepler ih je nemo gledao na monitoru. Keti sAleksom. Nije mu bilo potrebno titlovanje.

„Silaziš, Emile?“ upita Brenda.„Ne, idi samo“, reče Kepler.Okrenuo se prema ekranu. Pred kamerama Aleks je

sada držao ruku oko nje i blago stiskao. Keti se

uglađeno odvoji. Obazirala se za nekim.Plavokosa žena istrča iz gomile i zagrli Tej.„Oh, Tej“, reče ona jecajući. „Hvala bogu. Hvala

bogu.“Kamere se navalentno primakoše.„Kako se osećate?“ pitali su novinari. „Kako se

osećate?“Aleks kroči ispred njih.„Osećam se veoma srećno“, reče Aleks, široko se

smešeći na Keti, „zbog toga što ne samo da samizvukao živu glavu...“

Keti zavrte glavom.„Nemojmo još da idemo s tim u javnost, Aleks“,

prošapta ona. „Moram prvo da porazgovaram sEmilom.“ A kad on odjednom poprimi tužan izraz, onareče: „Jedino je tako fer.“

„Okej“, reče Aleks.Gomila se utiša kad su teloradi odgurali Karltona na

nosilima. Bio je odvaljen s boka, pa su ga u kolicimagurali do Elektronike. Aleks pritrča i povuče ćebe sanjega.

„Karltone, Karltone, stari drugaru.“Video ga je kako leži tamo smrznut.„Šta je s Karltonom?“ reče Tej. „Je li se pokvario?“„Nije mu baš najbolje“, reče Aleks, okrenuvši se od

smrznutog robota.

„Ne brini, Tej“, reče Luis, „verovatno će moći da gapoprave.“ Žešća šansa, pomisli on. Metal mu je savoksidisan. Kola su mu bila čvrsti led. Nije bilo svetlostiu njegovim očima. Nije građen da izdrži produženoizlaganje temperaturi od minus 273 stepena usvemiru.

„Karltone, druže, drži se“, reče on.Aleks ga zagrli. Upravo tamo, na nosilima.„Hvala ti, limenko“, reče on. „Spasao si nam živote.“Nemo su gledali kako ga teloradi nose u radionicu.„Dobro došli, dobro došli, dobri ljudi“, reče teatralni

glas iza njih.Brenda Vuli kroči na blistavo svetlo, a sve kamere

okrenuše se prema njoj. Ona se ozari. Ona se nasmeši.Vratila se.

„Tako mi je drago da vas vidim“, reče ona i uvučeKeti u snimak, ali je okrenu tako da su joj leđa bilauredno okrenuta kameri. „Bili smo toliko zabrinuti zavašu bezbednost. Najdraža Keti, toliko smo srećni štosi živa.“

Ona je uvuče u čvrsti zagrljaj.„Emilu je naročito drago“, reče ona kroz stisnute,

nasmešene usne.„Gde je on?“„Oh, ne znaš ti kakav je on. Mrzi kamere.“ Brendin

osmeh bio je leden. „Ali šta to pričam, razume se da

znaš kakav je.“A sada je okrenula fokus svoje pažnje na Aleksa i

Luisa. Kamere se ponovo okrenuše da ih uhvate.„Ah, moja dvojica dragih prijatelja“, reče ona. „Ovi

duhoviti, duhoviti ljudi koji su već uneli dar svojeveselosti u moje Iskustvo.“

Aleks se nelagodno promeškolji. Luis se mračnonasmeši.

„Želim da budete sa mnom večeras“, reče ona, „namom Iskustvu za izbeglice. Ko će bolje da promovišepriču o izbeglicama od onih koji su pretrpeli istusudbinu. Oh, recite da hoćete.“

To se pojavilo toliko spontano, da je čak možda celustvar upravo smislila.

Šta su mogli da urade? Šta su mogli da kažu?„Da promovišemo?“ reče Aleks.„Ma, samo se pojavite“, prošapta Brenda. „Samo na

nekoliko trenutaka. Možemo zajedno da napravimoskeč.“

Aleksu se zavrte u glavi. Da pravi komediju uživo sBrendom Vuli.

„Možda bih ja mogao da pevam, ti da praviškomediju, pa možemo da stvorimo sasvim noviproblem s izbeglicama.“

Brenda je izgledala zgroženo.„Samo se šalim“, reče on. „Bićemo tamo.“

„Bravo“, reče Brenda i povede gomilu u umerenomaplauzu.

„A sada stvarno moramo da ih pustimo, medicinariih čekaju.“

Neko viknu: „Još jednu, Brenda“, a ona obrgli rukeoko momaka, pa su se svi nasmešili u kamere. Nekakoje Keti izgurana iz snimka.

Kepler je gledao dole na svoju ženu i njenuimprovizovanu konferenciju za štampu na palubi niže,pa mu se smuči. Znači Keti je sada bila s timkomedijašem. Da pogorša stvari, on odjednom ugledaJozefa u gomili pod njima. Znači, on je tu, pomisli.Savršeno. Napustio je palubu, otišao u svoj apartman izaključao vrata za sobom.

„Ne želim da me uznemiravaju“, reče slugi. „Bilo ko.Ili bilo šta.“

Poruka je preneta na most.„Matori je u samici“, reče Mičel.„Nije baš izgledao mnogo zadovoljno što mu se

vratila devojka“, reče prvi oficir.Obojica se nasmešiše. Nema tajni na brodovima.

Kepler je zaista ugledao Jozefa. Ovaj je pokušavaoda se progura kroz gomilu kada je digao pogled i videoda ga Kepler gleda. On saže glavu i žurno pođe dalje,ali mislio je da ga je Kepler video. Da li je to stvarnobilo bitno? Dovoljno brzo bi saznao da su na brodu.

Nije mogao da ih prijavi. Kako bi objasnio oružje nabrodu? Da ne pominjemo pare. Keplerova cena bila jeekstremno visoka. Ali prihvatili su je. Izgledalo je daveoma želi da ima taj novac. Ne, Kepler će igrati uskladu sa scenariom makar mu se ne dopadalamodifikacija.

Blistave svetlosti ponovo se upališe i gomilaponovo nagrnu, noseći i njega sa sobom. Malo daljevideo je kako Brenda Vuli grli dvojicu komedijaša.Znači jesu se bezbedno izvukli, a i ta Valasova isto. Tojeste bilo problem, pomisli on. Neko će morati neštoda uradi s njima, i to prilično prokleto brzo. Hvalabogu da su osmatrači ovde, pomisli on. Oni mogu dase postaraju za to. U tome su dobri.

Uspeo je da se izvuče iz gomile, šmugne niz brodskostepenište i skoči na ekspres traku personalnogtransportera. U roku od pet minuta bio je u parku.Kada je izronio na površinu, obazro se oko sebe. Ulicesu bile napuštene. Svi su bili unutra i gledali ekranedok se drama odvijala. Zatekao je Mekturkovapartman nakrcan s otprilike tuce osmatrača. Kada jeušao, Mekturk se digao.

„Pitere“, reče Jozef.„Jesi li video taj cirkus?“ reče Mekturk.Gledali su monitor. Brenda je držala komičare

zatočene u blesku svetlosti. Nelagodno su treptali,pokušavajući da održe osmehe.

„I tako, pridružite mi se na mom koncertu zaizbeglice, za pet sati, uživo, s mojim najdražimkomičarima Maskroftom i Ešbijem. Biće to veomaspecijalno Iskustvo.“

„Isuse“, reče Jozef. „Oni učestvuju u predstavi?“„Nije to najgore. Pogledaj.“Jedan starac stajao je na ivici ekrana. Mogli su da

vide kako mu usne mumlaju.„Katerina, Katerina“, govorio je dok je pokušavao da

se probije.Put mu je blokirala Brenda, koja ga spretno okrenu u

mestu, tako da su kamere mogle da ga vide.„Ovo, ovo je razlog zašto smo ovde“, reče ona kada

joj suze potekoše niz lice.„Doveli ste Komusa?“ reče jedan od osmatrača.„Pavel je insistirao“, reče Jozef. „Zar nisi, Pavele?“Pavel ne reče ništa. Samo je izgledao besno.„Dakle, gospodo, kao što vidite, nemamo mnogo

vremena.“„Zar ne bi trebalo da odložimo?“ upita Mekturk.„Ne budi smešan. Svi smo ovde. Snežna grudva je na

svom mestu. Šta se promenilo?“„Sve ovo“, reče Mekturk i pokaza na ekran.„Brenda Vuli te ohladila, Pitere?“„Nije to.“„Jesi li s nama?“

„Naravno.“„Mislim da ova stvar s Brendom Vuli može da bude

prednost, Pitere. Ali prvo mislim da treba da odemo uposetu našem prijatelju Emilu Kepleru.“

BOLNICAHumor je daleko najbitnija aktivnost ljudskog mozga.

Edvard de Bono

Kada je Brenda završila s njima i kada su sedovoljno nakreveljili i naklimali prema kamerama,Aleks i Luis predati su na staranje medicinarima kojisu ih čekali. Odvedeni su u bolnicu, gde su ih sondiralii bockali.

„Hvala“, reče Aleks kada se uz oklevanje predaounutrašnjoj sondi, „to je bilo baš dobro za mene.“

„Okej. Navlači pantalone. Možeš da ideš“, reče strogidoktor.

„Tako naglo“, reče Aleks, „čak i bez poljupca zaoproštaj.“

Sada je sedeo s Luisom u čekaonici i čekao da pusteKeti i Tej. Betani, Luisova bivša žena, sedela jenekoliko sedišta iza njega i s neodobravanjemprevrtala listove nekog časopisa. To je za Luisa biloneobično poznato osećanje. Da ti neko zamera, a da ne

zna ni o čemu je reč. U zadnjem delu sobe neki staracbio je jedini prisutan u čekaonici. Dizao je pogled puniščekivanja svaki put kada bi neko ušao.

„Ko je deka?“ reče Aleks.„Nikad ga pre nisam video“, reče Luis.Neobrijani bolničar u belom laboratorijskom

mantilu uđe i obazre se.„Aleks Maskroft?“„Da.“Bolničar baci pogled na svoju elektronsku beležnicu.

„Vi ste sa Keti Valas, je li tako?“„Tako je.“„Da li se ona fiksa?“„Izvinite?“„Da li uzima droge?“„Ne, ne uzima ih.“Bolničar je izgledao zbunjeno. „Onda zašto? Ovi

rezultati pokazuju...“„Neko ju je napumpao korazonom.“„Nemoj srati.“„Našli smo je totalno raspamećenu na H9.“„Oh, to je to“, reče bolničar, „nivoi šećera u krvi su

joj podivljali.“„Treba tek da ih vidite kada se iznerviraju.“Svi ga pogledaše. Aleks se namršti.„Izvinite“, reče on. „Ne znam zašto sam to rekao.“

„Moram da prijavim to sranje s korazonom“, rečebolničar i iziđe.

Neko vreme gledali su veliki ekran. Brenda Vuli jepevala. Aleks isključi ton i poče da govori, usklađujućireči s pokretima njenih usana.

„Zdravo, ja sam Brenda Vuli, a isto to su i mojenoge“, reče on.

„Hej, gle“, reče Luis.„Šta?“„Iza nje.“„Iza nje.“„Isuse, taj brod zamalo da nas zgruzga.“Jasno su videli reč Ledeni. Aleks se strese kada se

prisetio. Prošli su na nekoliko inča od njega. Promospot imao je ubačene slike Brende kako peva sizbeglicama koje se upravo ukrcavaju.

„Ne mogu da poverujem“, reče Aleks, „na njemu jebilo ljudi.“

„Zezaš.“„Gledaj.“Posmatrali su u neverici kako se iskrcava grupa

ljudi.„Šta su, do đavola, radili, malo dremuckali?“ reče

Luis.„Možda je brod bio onesposobljen.“„Svejedno imaš svetla za slučaj opasnost,

bezbednosni radar. Sve su glatko isključili.“„Nešto mi ne štima u vezi s time“, reče Aleks.„Aha. Ko god da je bio tamo, sada je ovde“, reče Luis.„Ko je ubacio bubu na brod?“ reče Aleks. „Ko nas želi

mrtve?“„Pitaj svoju devojku.“„Misliš da je ona donela na sebi?“ reče Aleks. „Budi

ozbiljan.“„Možda ju je donela nenamerno.“„Neko joj je prikačio.“„Nešto u tom stilu.“„Ali zašto?“„Ne znam. Samo znam da se dešava nešto veoma

čudno, a da je ona upletena.“„Zovem Rodžersa“, reče Aleks.„Ej“, reče Kajl čije se lice pojavi na ekranu. „Š’a o’š?“„Ej i ja tebi“, reče Aleks. „Gde je mozak družine?“„Oh, moj čovek komedijaš? Znači uspeli ste da

preživite. Nezgodno.“„Bilo je za dlaku“, reče Aleks. „Ima li Rodžersa?“„Ode napolje. Uostalom, šta hoćeš? Da priznaš da si

ukokao onu devojku i razneo H9 kao diverziju?“„Aha, nešto u tom stilu“, reče Aleks.“„Pa, onda siđi ovamo. Ionako nemamo pametnija

posla nego da slušamo vaša sranja“, reče Kajl i dademu uputstva. „Sad će on za koji minut.“

„Stižemo“, reče Aleks i podiže se.„Kuda ćeš?“ reče Betani oštro kada se Luis podigao.„Moram da vidim nekoga smesta.“„Ne možeš ni da sačekaš sopstvenu kćer.“„Betani, jako je važno. Životi su na kocki.“„Tata!“Tej istrča i ulete mu u ruke. Njena majka oštro

zatvori časopis.„Hajde, Tej“, reče ona, „tvoj tata ima nešto važnije.“„Zar nećeš sa nama, tata?“„Ne baš odmah“, reče on. „Zašto ne?“„Nemoj da si kmečavica“, reče Betani oštro.„Dušo, imam nešto strašno važno što moram da

uradim. Neće dugo trajati.“„Kada ću te ponovo videti, tata?“„Uskoro, Tej.“„Hoću sada da pođeš sa mnom“, reče ona. „Reci mu

da mora da dođe, mama.“„Ne sluša on mene, Tej.“„Hvala“, reče Luis.Tej poče glasno da zavija. „Neću nikuda bez tebe“,

reče ona.„Ovako se ona ponaša kada je sa tobom?“„Betani, prekini to, stvarno ne pomažeš.“„Tata, moooolim te. Hoću da ti pokažem moju

sobu.“

Uhvatila mu se za ruke. Suze joj iskočiše nauglovima očiju.

„Ovo je i za mene neprijatno, Luise“, govorila jeBetani.

„Ali moram da idem da vidim policiju.“„Jednom učini nešto za nju.“„U redu“, reče on i popusti. „Važi. Aleks, kreni ti, a ja

ću za tobom.“„Nego šta“, reče Aleks.„Jej“, reče Tej. „Hajde.“ I dograbivši ga za ruke, ona

ga odvuče iz čekaonice.Aleks se upravo spremao da pođe kada iziđe Keti u

medicinskom mantilu.„Oh, ja volim tu haljinu“, reče Aleks i prebaci se u

izveštačeno afektiranje. „A Keti je izabrala zelenimedicinski ogrtač koji omogućuje njenoj nežnojmladoj pozadini da koketno proviruje.“

„Nije ti to zezanje“, reče Keti. „Ne smem ni da seokrenem.“

„Oh, puštaj je na svetlo dana, mala“, reče Aleks.„Ko kroji ovakve stvari?“„Perverznjaci“, reče Aleks. „Moramo svi da im

budemo zahvalni jer nam štede toliko vremena. E sad,ovo neće da te boli. Samo ćeš osetiti blagouguravanje.“

„Mislim da sam to već osetila“, reče ona.

„Nagni se, biće nam potreban samo koji čas.“„To si rekao poslednji put.“„Kučko“, reče on. „Oseti čelik.“Osmeh mu se sledi kada se bolničar vratio u pratnji

doktora.„Samo se igramo“, reče Aleks.Bolničar ga ošinu pogledom neodobravanja.„Ovo je bolnica, a ne igraonica“, reče.„Bože blagi“, reče Aleks, „a ti nosiš beli mantil da bi

prikrio činjenicu da si šupak.“„To će biti dovoljno“, reče doktor. „Vi ste s

gospođicom Valas, je li tako?“„Nego šta“, reče Aleks.„Pa, voleo bih da se zadržim sa njom još neko

vreme“, reče doktor.„Ja bih voleo da se zadržim sa njom ostatak života“,

reče Aleks.Ona ga poljubi u nos.„Stići ću te“, reče ona. „Gde odsedaš?“„Nisam siguran.“„Možeš da koristiš moj apartman ako hoćeš.“„Vau“, reče on. „Hvala. Hoću.“„Evo.“ Bacila mu je ključeve. „Biću s tobom za

minut.“Kliberio se kao klinac. Dok je izlazio iz čekaonice,

video je da starac gleda u Keti. U njegovim očima

neobičan pogled.

KVANTNA KOMEDIJAZavitlancija je duša domišljatosti.

Karlton

Elektroničarska radionica sva je bila od blistavihsvetlosti i maskiranih tehničara. Karlton je bio pruženna operacionom radnom stolu. Tehničari su senaginjali nad njega s majušnim šrafcigerima i bockaliga iznutra. Bio je povezan na seriju ekrana iimpresivan niz digitalnih displeja. Taj medicinskiosećaj pojačao je dolazak jednog elektrologa,maskiranog, izribanog i spremnog da počne.

„Da li se kompletno otopio, Berte?“„Da, ali nemoj da zadržavaš dah. Nema vitalnih

znakova.“Elektrolog uze alatku osetljivu na svetlost i poče da

traga za znakovima života unutar Karltonovih kola.„Baš ništa ne dobijam, Berte.“„Rekoh ti. Mislim da je prilično rasturen. Mogli

bismo i da ga škartiramo.“„Posao za reciklažu?“„Nema bogzna šta drugo da se radi.“„Aha, pretpostavljam da si u pravu.“

Upravo se spremao da izvuče utikač kada igleodjednom skočiše.

„Čekaj. Ovde unutra nešto još radi.“Igle ponovo zatitraše kada je nanovo prošao

svetlosnom sondom iznutra. „Gde?“„Negde u memorijskim kolima.“„Hajde da mu damo jedan udar.“„Možda rasturimo njegov ostatak.“„Vredi probati.“Karlton je halucinirao. Osetio je kako mu oštra

svetlost obasjava lice. Bio je na nekoj vrsti radnogstola. Bio je svestan ljudi koji su nešto buškali ponjemu. Lica su ga odozgo gledala. Odjednom ga jetresnulo 400 volti.

„Jao“, reče on.Poče divlje da se baca po stolu. „Hej. Drži ga.“„Deliričan je.“„Nikada nisam video da jedan bouvi take reaguje.“„Drži ga dok ga isključim.“„De Rerum Comoedia“, reče Karlton.„Šta reče?“„Recta non toleranda“, reče Karlton.„Šta je to, kompjuterski jezik?“„Mislim da govori latinski.“„Latinski. Kakav to robot halucinira na latinskom?“„Futuaris nisi irrisus ridebis“, reče Karlton.

„Šta to znači?“„Malo je uvrnuto.“„Kako to misliš?“„Pa, najbliži prevod koji sam u stanju da smislim

jeste: ‘Jebeš ih ako nisu u stanju da podnesu vic’.”Karltonove oči naglo se otvoriše. Najpre smeđe,

zatim zeleno. Onda je naglo ustao, rasipajući alatke nasve strane. Poče da govori neobičnim glasom.

„Zdravo, zdravo, zdravo. Moj pas nema njušku. Kakoonda miriše? Grozno. Šta bi rekao za lepu šoljicu čaja?Ćao, lepa šoljice čaja. Gde je cediljka za čaj? Uzelaslobodan dan. Da li ste znali da su u Batersiju došli dodoma za pse lutalice? Pa nisam ni znao da su bili naputu. Osećaš li miris gasa ili je reč o meni? Hladno nanasipu večeras. Gorko. Hvala, ja ću pola krigle. Otišaosam da otvorim vrata u pidžami. Nisam ni znao daimaš vrata u pidžami. Možeš ovde da provedeš noć, alimoraćeš da spavaš s Meri En. Dođe vreme zaspavanje, vrata se otvaraju, eto Meri En. Najvećinemački ovčar koga sam video u životu. Oda grčkojurni. Šta mu dođe grčka urna? Pa, tako, pedesetakdolara nedeljno. Hoćeš da priviriš, reče ljubiteljicapasa. Hvala vam, madam, ali ja sam ginekolog, a sadami je pauza za ručak.“

„U redu, limeni druškane, svi mi uživamo u dobromsmehu, ali sad je dosta.“

„Otkrio sam tajnu Univerzuma.“

„Nego šta si.“„Sve je to vic.“„Tako je.“„Univerzum je veliki vic. Širi se brzinom smešnosti.

Sve je savršeno urnebesno. Imam jednačine za to.“„Berte?“„Propao mozak. Pobrkao se. Beskoristan. Spremi ga

za reciklažu.“„Imam kompletnu teoriju svega. Stvar koju Stiven

Hoking nije mogao da dovrši. Dobiću Nobelovunagradu.“

„U redu, to je dosta, doguraj ga ovamo za reciklažu.Ne brini, drugar, uopšte ne boli.“

„Bol“, reče Karlton. „Smejem se ja na bol. Ha-ha-ha-ha.“

„To je konstrukciona greška u tim bouvijima“, rečetehničar.

„Hoking je propustio komediju, razumete. Nijegledao u pravom smeru. Matematika komedijezeznuta je stvar.“

Na ulazu dođe do nekog komešanja. Čovek u crnojkožnoj jakni zahtevao je da ga puste unutra.

„Ko je to?“ reče elektrolog.„Kaže da je pandur.“„Pusti ga“, reče elektrolog.„Zovem se Rodžers“, reče i mahnu dokumentima.

„Moram da pričam s Karltonom.“„Srećno, bajo“, reče Bert. „Taj ti je uglavnom za

otpad.“„Je li to on?“„Aha.“„Čuj, moram da te upozorim da je sišao s uma“, reče

elektrolog. „To što priča nema nikakvog smisla. Kao daje naduvan, ili je u delirijumu od sreće. Samo ponavljada je otkrio kompletnu teoriju svega. Stvar koja jeizmicala Stivenu Hokingu.“

„Dajte da pričam s njim.“„Posluži se.“Rodžers priđe do radnog stola i spusti pogled na

androida.„Karltone“, reče on.„Otkrio sam tajnu Univerzuma.“„Ime mi je Rodžers.“„Ovi ljudi ne shvataju. Teško je jednom ljudskom

biću da razume. Oh, bez uvrede, i sigurno ne mislim dase razmećem, ali uradio sam stvar koju se StivenHoking toliko žestoko trudio da postigne. Imamkompletnu teoriju svega.“

„To je vrlo dobro. Nažalost, ja sam službenikpolicije.“

„Reč je o kvantnoj komediji, vidite.“„Moram da ti postavim nekoliko pitanja.“

„Razume se da će biti pitanja. Spreman sam za to.Biće odbor za recenziju, a onda ću morati dapublikujem, razume se. Moraju da se pročešljajubazični aspekti. Vidite, Stiven Hoking je gledao upogrešnom smeru. Pokušavao je da razume tako što jetražio smisao Univerzuma. Ali Luis Kerol je bio bližimatematički. Posredi je besmisao. Besmisao jeodgovor, vidite.“

„Očigledno je odlepio“, reče elektrolog.„Ne bih ja rekao da je bio odlepio“, reče Karlton. „Ne

možete kriviti Hokinga. Na kraju krajeva, živeo je pretri stotine godina.“

„Šta znaš o Semi Vajs?“„Semi Vajs. Barutna zavera.“„Šta je to?“ upita Rodžers.„Evo“, reče Karlton i pruži mu mali, svetlucavi

memorijski kristal. „Probaj ti da mu nađeš smisla.“„Šta je to?“„Dosije Vajs. Imam ja da pecam krupniju ribu.“„Odakle si ovo dobio?“„Od gospođice Vajs“, reče Karlton, „i jedne oliveti na

istraživačkom.“Karlton se zaverenički naže.„Ovo nikom nisam rekao, ali mislim da tebi mogu da

verujem.“Rodžers klimnu.

„Čitav Univerzum“, prošapta on, „prožet je širećimprincipom koji je suprotnost gravitaciji, a ja sam ganazvao zavitlancija.“

Rodžers izdahnu. „Shvatam.“Karlton mu namignu. „Imam matematiku. Dopašće

ti se. Divna je.“„Ponovo je otkačio“, reče elektrolog. „Iskreno, voleli

bismo da ga recikliramo.“„Ni slučajno“, reče Rodžers. „Treba mi za dokazni

postupak. Ima tu nekih stvari koje su bitne.“„Rekoh li vam ja“, reče Karlton.„Pozovite me kad se stabilizuje“, reče Rodžers.Gurnu kristal u džep i napusti elektroničarsku

radionicu. Dok je prolazio kroz hodnik, jedancrvenokosi mladić prošapta nešto sebi u rukav. Prineoje ruku uvu i izgledalo je da je zadovoljan odgovoromjer je klimnuo i vratio se svojoj knjizi.

VREME ZA KUPANJESav moj humor zasnovan je na uništenju i očajanju.

Leni Brus

Kepler je bio u kupatilu. Ležao je na leđima iopuštao se u toploj, sapunjavoj vodi. Otvorio je oči dabi zatekao pet teško naoružanih ljudi kako ga gledaju.

„Isuse! Sranje!“ Šok. Bes. Kako se ranjivo osećamokad smo goli. Njihov odraz video se na zamagljenimogledalima. Kako su samo odeveno izgledali.

„Šta je to, do đavola? Ko ste vi? Šta hoćete?“Srce mu je jako tuklo jer je odmah shvatio ko su i šta

tačno žele.„Riginse!“ povika on.Niski čovek sivkastog lica i tamne kose kroči i

pogleda ga na trenutak. „Zdravo, Emile“, reče Jozef.„Ne mislim da vredi da vičeš. Tvoj sluga malo drema.“

„Kako ste ušli ovamo?“„To stvarno nije bitna tema.“„Ja ću da odlučujem šta je bitna tema na mom

sopstvenom brodu, prokleti bili.“Jozef klimnu, a mišićavi čovek u teškom kožnom

kaputu kroči i ošinu snažno Keplera po licu. To ješokiralo Keplera, ne toliko silinom koliko prostimiskazivanjem moći.

„Slušaj me“, reče Jozef. „Moramo sada da uzmemopošiljku.“

„Nije bio takav dogovor.“„Plan se promenio.“„Ako misliš da ću vam dati oružje na sopstvenom

brodu, onda si lud.“„Gubitak jednog broda bio ti je dosta, eh, Emile?“Kepler se zacrvene.

„To je bilo davno.“„A oni su i dalje mrtvi. Ali ti nisi, zar ne, Emile. Još

ne.“Mermerno kupatilo, topla, prijatna zapenjena voda i

teško, preteće prisustvo naoružanih ljudi. Keplerzaškrguta zubima.

„Ali stadosmo mi na pogrešnu nogu“, reče Jozefprijatno. „Nismo ovde da te maltretiramo, Emile.Prosto hoćemo ono što smo platili. Nećemo da tioštećujemo brod.“

Kepler je oklevao.„Da li te to novac brine, Emile?“Jozef klimnu, a jedan od ljudi priđe s malom, crnom

somotskom vrećom. Jozef je uze, otvori i pusti da sesadržaj prospe na beli, paperjasti tepih kupatila. Dvestotine šleskih orlova od čistog zlata. Skovanih urudarsko doba bez kredita. Čak je i Kepler biozadivljen.

„Ne nameravamo da te sjebemo, Emile. Okej?“Pomogli su mu da iziđe iz kupatila i odveli ga do

njegove garderobe. Sav kapav i go, ranjivost ljudskogtela. Navukao je kućni mantil, pa su ga odveli donjegove dnevne sobe. Iznenadilo ga je da vidi kako joščetvorica ili petorica ljudi ustaju kada je ušao u sobu.Piljili su u njega.

„Sedi“, reče Jozef, ne bez ljubaznosti.Seo je u svoj veliki, kožni naslonjač.

„Mogu li da uzmem brendi?“ upita.„Razume se“, reče Jozef. Jedan od ljudi donese mu

široku čašu za žestoka pića i ornamentiranu flašu.„Hoćeš i ti malo?“„Hvala ti, ne“, reče Jozef.Keplerova ruka tresla se dok je sipao sebi piće. Imao

je mali automat u fioci radnog stola. Nisu imali mnogoprilike da pretraže mesto, ali bilo ih je najmanje tuce.Kakve je šanse imao?

„E, sad, Emile, mi baš nemamo mnogo vremena. Gdesu sanduci?“

Bespomoćno se obazre. Bio je u potpunosti izložen.Odlučio se da ne laže.

„U pozorištu su.“Prineli su 3-D sekcijsku holografsku mapu broda i

skrolovali do pozorišta.„Gde će to tačno biti?“ upita Jozef.„Trebalo bi da bude u skladišnom prostoru, gde

držimo opremu i kulise“, reče Kepler.„Ne zvuči baš tako bezbedno“, reče Jozef.„Biće u zaključanom kavezu u sanducima.“„Okej. Pa dobro, možemo da organizujemo da ih

prikupimo. Nema potrebe za brigu.“„Ali predstava počinje za dva sata. Mesto će biti

krcato.“„Pa, to znamo, Emile. Svi smo ti mi veliki

obožavatelji Brende Vuli. Možeš li da nam nabavišnekoliko propusnica za prostor iza scene? To bi nampredstavljalo takvo zadovoljstvo.“

Hriste, šta li su planirali?„Nećete povrediti Brendu?“„Emile! Naprosto ćemo uzeti našu pošiljku i onda

odlazimo.“Kepler se naže i otvori fioku radnog stola. Njih

trojica ili četvorica digoše oružje. On se nasmeši iizvuče svežanj propusnica za zakulisni prostor.

„Hvala ti“, reče Jozef.Ali Kepler je opipao ivicu oružja. Bilo je tu i bilo je

napunjeno.„E, sad, mrzim da se namećem tvojoj

gostoljubivosti, ali našim osmatračima neophodno jemalo pomoći.“

„U čemu?“„Moramo da obezbedimo nekoliko ljudi.“„Misliš, da ih pohapsite?“„Da ih zadržimo“, reče Jozef pažljivo. „Samo

privremeno, da ne bi počeli da brbljaju. Na krajukrajeva, ne želiš da ovo procuri, zar ne, Emile?“

„Ko su ti ljudi?“„Samo nekoliko komedijaša i njihov droid“, reče

Jozef.Emil se nasmeši.

„Nema problema“, reče.

NAJDUŽE PUTOVANJENišta nije smešnije od nesreće, to vam garantujem...

Da, da, to je najkomičnija stvar na svetu.Semjuel Beket

Kada je Aleks napustio bolnicu, oklevao je. Da li dakrene pravo do Rodžersa ili da produži gore doKetinog apartmana i proveri ga? Neko je pokušao daih ubije. Neko je uništio Reja. Osetio je nalet besa kadaje pomislio šta je sve izgubio. Sve te stvari. Svu svojumuziku, sve kompjuterske igrice. Odlučio se da prvoporazgovara s Rodžersom. Krenuo je do personalnogprenosnika.

Posle polovine bloka postao je svestan da ga nekosledi. Stao je. Mogao je da oseti da je iza njega iosmatrač stao. Krenuo je dalje. Iza njega koraci senastaviše. Ubrza korak i začu kako i zvuk korakaubrzava. Jebi se, pomisli on. Zaokrenuo je iza ugla,čekao nekoliko sekundi i onda odjednom iskoračio.Krupni čovek nalete na njega.

„Ah, dragi moj gospodine. Oprostite mi.“Bio je to Čarls Džej Braun. Bio je bez daha i

nervozan, njegovo uobičajeno dobro raspoloženje

napregnuto. On se nervozno obazre.„Izvinite zbog dramatičnog upada“, reče on, „ali

moram da razgovaram s vama u vezi sa stvarimanajhitnije prirode.“

„Zašto me pratiš?“ upita Aleks agresivno.„Verujem da me nadgledaju, preklinjem vas da

nastavite da idete.“„Šta?“„Uveravam vas, gospodine, da ovo nije igra.“Aleks dopusti da ga ovaj odgura iza ugla. Tamo se

nalazio prazni niz vidfona.„Ovuda“, reče Čarls Džej Braun i praktično ga ugura

u jednu od kabina. Unutra je tamno staklo štitilo ekranod odsjaja. Čarls Džej Braun napeto je piljio. Ulica jebila pusta.

„Ne mislim da su nas videli“, reče. „Ima li nekomesto na koje bismo mogli da odemo i razgovaramo?“

„Bojim se da mi se kancelarija trenutno renovira.“„Šaljiv, gospodine, šaljiv kao i uvek.“On baci pogled na elektronski ključ koji je Aleks

stezao u ruci.„Možda bismo mogli...“ pokaza na ključ od sobe.

„Bilo bi bezbednije.“„Ne“, reče Aleks. „Ne bih rekao.“„Pa, ovo će morati da bude dovoljno. Moram da

porazgovaram s vama o stvarima najhitnije prirode.“

„Samo napred.“Ponovo nervozno baci pogled kroz prozor.„Moram da raščistim nekoliko nesporazuma.“„Kakvih to tačno nesporazuma?“ upita Aleks.„U vezi s otkazivanjima vaših predstava.“„Ko nas je škartirao.“„Ja sam.“„Ti?“„Avaj, da. Najtužnija stvar, ali, nažalost, kazaljke sata

ne mogu se vratiti unazad. Moji motivi bili suplemeniti. Pokušavao sam da pomognem jednojmladoj ženi.“

„Imaš muda da tu stojiš i kažeš mi da si namotkazao sve predstave?“

„Nasilje bi bilo savršeno shvatljiva reakcija, alisaslušajte me u potpunosti, dragi gospodine,preklinjem vas. Ja sam dao gospođici Valas Ganešu.“

„Oh, zbog toga se osećam toliko bolje. Pomogao sijoj i onda nam otkazao predstave.“

„Molim vas, dopustite da vam objasnim. Pre mnogogodina, kada sam bio mladić, bio sam između ostalihmojih grehova student Univerziteta na Reji. Oh, nije tobio bogzna kakav univerzitet, nekoliko kvonset kupolai tuce honorarnih nastavnika, ali vremena su bilateška i mi smo bili ponosni na to. Nemate predstavu.Jedne godine kurs predavanja iz društvene istorije

držao je jedan izuzetan čovek. Možda najizuzetniji odsvih koje sam upoznao. Bio je veoma moćan. I upogledu držanja i po umu. S izuzetnim očima. Stvarnoje ostavio utisak na nas. Upamtite, bili smo mladi ipuni ideala. Mnogi od nas su mu pristupili. Bila su touskomešana vremena. Nikada nisam bio mnogo upolitici, svet teatra bio mi je cilj čak i tada, ali taj čovekje bio harizmatičan. Morate da mi verujete na reč.Nadahnjivao nas je.“

Zvono vidfona oglasi se. Obojica poskočiše.„Ukoliko želite da uputite poziv, molim vas uradite

tako, inače molim ispraznite kabinu za drugumušteriju. Hvala vam što ste odabrali Instavid.“

„Izvinite zbog moje blagoglagoljivosti“, reče ČarlsDžej Braun, „to je prokletstvo školovanosti.Premotajte brzo nekoliko godina unapred, i taj čovekza koga sam verovao da je odavno mrtav uspostavioje kontakt sa mnom. Bila je to najčudnija stvar, kao dasretnete duha iz drugog života. Taj čovek, kako jeizgledalo, imao je kćerku. Tražio je od mene,preklinjao me, da mu pomognem da uspostavi vezu snjom. Uz oklevanje sam pristao. A nespretni rezultatitoga poznati su vam. Taj čovek je razume se...“

„Ketin otac“, reče Aleks.„Najviša ocena“, reče Čarls Džej Braun. „Moram da

vas upozorim, svi smo u opasnosti.“„Zašto?“ reče Aleks i napeto baci pogled kroz

prozor.„Previše znamo. Oni su počeli da pospremaju. Mi

smo potrošna roba.“Iza ugla ulice pojaviše se dvojica ljudi.„Pazite se osmatrača“, reče Čarls Džej Braun.Dva čoveka sumnjičavo pogledaše niz prolaz prema

vidfonima, ali produžiše dalje.„Pa, bar mi je savest čista. Ispovedio sam vam se.

Torbe su mi spakovane i spreman sam za putovanje.“„Kakvo putovanje?“„Pa, najduže putovanje“, reče Čarls Džej Braun.

Izgledalo je da je povratio samopouzdanje. „Razumese, govorim metaforično. Da li znate gde je gospođicaValas?“

„Da.“„Preklinjem vas da joj obezbedite sigurnost. Ja

moram da joj nađem oca.“„On je ovde?“„Oh da. Čekajte ovde jedan momenat. Ukoliko me

ugledaju i pođu za mnom, možete da odete usuprotnom smeru.“

Žurno je izišao iz kabine. Aleks je čekao pet minuta,ignorišući sve više nervirajuće zahteve kabine zapoziv. Dva čoveka nisu se vraćala.

Iznenada mu je sinula ideja. Pozvao je bolnicu iprobio se do bolničara.

„Mogu li da govorim s gospođicom Valas?“ upita.„Otišla je“, reče bolničar. „Pustili smo je.“„Kuda je otišla?“ reče Aleks, znajući da je to glupo

pitanje.„Hej, mi smo medicinari, ne mističari“, reče

bolničar. „Otišla je sa starcem.“Oh, moj bože, pomisli Aleks. Starac. Bio je to njen

otac.Predomislio se u vezi s odlaskom pravo do

Rodžersa i odlučio da umesto toga prvo nađe Keti.Izgubio se u beskrajnom lavirintu hotelskih hodnikapre nego što je najzad locirao njen apartman, visokona pedesetom spratu kule C. Elegantno orlovskognezdo, posađeno na vrhu dugog tunela lifta.Elektronski ključ pustio ga je unutra. Obazreo se. Bioje to mali, ali prijatan apartman. Mogao je da namirišeparfem, ali ne i Keti. Ostavio joj je kratku poruku,rekavši joj da smesta ode do Rodžersa i napustioapartman, pažljivo zaključavši vrata za sobom. Kadase okrenuo, srce mu poskoči. Tamo je stajao paž uplavoj i beloj keplerovskoj uniformi.

„Aleks Maskroft?“ reče paž.„Jesi li pravi?“ reče Aleks malo iznervirano.„Ne, gospodine.“„Pa, nemoj tako da se šunjaš do ljudi. Mi to ne

volimo.“„Izvinite, svakako“, reče mehanički paž.

„Šta hoćeš?“„Moram da vas odvedem do pozorišta.“„Oh, blagi bože, Brenda.“„Zaista je važno da pođete smesta“, reče paž.

„Predstava počinje uživo za tri sata. Neće dugotrajati.“

„Oh, u redu“, reče Aleks.Napustili su toranj C i Aleks je pratio paža niz

beskonačne hodnike. Posle izvesnog vremena stigli sudo personalnog transportera, pa su pohitali izmeđuplastičnih cevi tople sunčeve svetlosti. Prolazili supored ljudi u bade mantilima. Bio je to osećaj kao namorskoj obali. Onda su se prebacili na dubinski lift iponovo spustili.

„Kuda smo krenuli, do nivoa za reciklažu?“ upitaAleks.

Paž napravi izlaz blagog neslaganja.„Ovo je kvart pozorišta“, reče kruto.Napustili su lift i ponovo se uputili kroz još hodnika.„Gde su vrata za pozornicu?“ upita Aleks.„Zaobišli smo ih. Vodim vas pravo do garderoba.“Ugurao je Aleksa u malu sobu bez prozora. Prosti

toalet pružao se s jedne strane. Bili su tu ugrađeniplakar, krevet na sklapanje i veliki zidni ekran. Naekranu Brenda Vuli lutala je između izbeglica i pevalaim. Svečano su piljili u kameru. Aleks ga isključi.

„Malčice nalik na ćeliju“, reče on i okrenu se. Ali pažje nestao.

„Hej“, reče on, „šta sad treba da radim?“Misao mu naglo pade na pamet. On oproba vrata.

Ručka se okrenula, ali nisu htela da se otvore. On ihgurnu i onda sa šokom shvati da su zaključana.Povikao je. Niko nije došao.

„Da ga jebeš“, reče on, „to jeste ćelija.“On podiže karticu koja je stajala na posudi punoj

besplatnog voća:

Drago nam je da vas obavestimo da ste u kućnompritvoru. Učinićemo sve što je u našoj moći da vamostanak kod nas bude prijatan. Bitno nam je davam pritvor pruži zadovoljstvo. Molim vas dapritisnete devet da biste dobili još voća. Volt Kirbi,potpredsednik zadužen za za pritvorske prostorije,Keplerova industrija zabave, inc.

JEDINICA ZA RECIKLAŽUSatira je tragedija plus vreme.

Leni Brus

Karlton postade svestan da ga neko gleda. Neko konije pripadao odeljenju za elektroniku. Crvenokosi

mladić listao je stranice knjige, ali nije čitao.Neprekidno je bacao poglede kroz stakleni zid premaKarltonu. Ostavili su ga na stolu s točkićima na krajulaboratorije dok su raspravljali šta da učine s njim.Razjasnio im je da ih više neće puštati da čeprkaju ponjemu.

„Imam daleko previše dragocenih stvari tu unutrada bih dopustio da se izgube“, rekao im je.

„Razume se da imaš“, rekli su mu, popuštajući mu.„Zamislite da slučajno obrišete neki od mojih

fajlova o komediji? Kako biste ikada oprostili sebi?“„Oh, užasa“, reče elektrolog.„Nikada više ne bismo mogli da živimo sa sobom“,

reče Džef. „Bio bi to intelektualni vandalizam.“„Da izgubimo sva ta dragocena dela o komediji.

Čovečanstvo nam nikada ne bi oprostilo, u pravu si.“„Bilo bi gore nego spaljivanje Aleksandrijske

biblioteke.“On pomisli da je detektovao više nego dašak ironije

u njihovom entuzijazmu, ali sve dok su ga puštali namiru, to je bila glavna stvar.

„Pa, mislim da je vreme za ručak“, reče elektrolog.„Ja kupujem pivo“, reče Džef. „Kad pomisliš koliko

smo bili blizu da uništimo možda najbitnije otkriće ucelokupnoj istoriji evolucije.“

Otišli su smejući se.

Neka se rugaju. Videće oni. Onda ima sami sebe datuku u glavu. Morao je da iziđe odatle, ali bolničar navratima bio je od ozbiljnog teškog metala, a onajcrvenokosi mladić i dalje ga je posmatrao. Uostalom,šta je želeo? Jedva je čekao da iziđe i kaže Aleksu iLuisu za svoju teoriju zavitlancije. Biće toliko ponosnina njega. Rešio je problem komedije. Sada možda nećeviše ni morati da se bave njome. Mogu da ih izlečimod komedije, pomisli ponosito. Poče da radi na nekimsmešnim jednačinama.

Bilo je to pred kraj pauze za ručak kada je primetioda dva čoveka ulaze i otpočinju razgovor s riđokosim.Visoki, plavi Šveđanin i neki niži, mišićaviji čovek.Napeto su govorili mladiću. Mogao je da ih vidi krozstaklo u čekaonici. Gledao je kako sva trojica klimajuglavom, okreću se i pokušavaju da uđu u zonulaboratorije. Robot obezbeđenja, zdepast u plavojuniformi od seržeja, ustade i blokira im put. Karltonnaćulji svoje uši dugog dometa i otkri da govore onjemu. Bila je to poprilična rasprava, nešto u vezi sreciklažom.

„Moramo smesta da ga nosimo na reciklažu“, rečeniži čovek.

„Ne, neće moći“, reče bolničar bezbednjak, vrtećiglavom. „Znam da je šano dušo, ali trenutno je podzabranom.“

„Imam naredbu za reciklažu s potpisom lično g.

Keplera“, reče plavi Šveđanin. „Gledaj, evo je. Pročitajsam. Za hitnu reciklažu.“

„Oh“, reče bolničar, „mora da su se predomislili.“„Naravno da jesu, a sada potpiši ovde i pusti nas da

ga uzmemo.“„Moram prvo da pitam elektrologa“, reče bolničar.

„Ne mogu da ga otpustim bez njegovog potpisa, nedok je on na pauzi za ručak. Čekajte čas dok gapozovem.“

Karltonov um užurbano je radio. Ko je to želeo da garecikliraju? Ko bi imao koristi od njegovog uklanjanja?Pade mu na pamet da je možda znao nešto što nijetrebalo. Ali šta? Onda mu svanu. Razume se. Išli su nanjegovu teoriju komedije. Znanje je bilo moć. Ljudskabića moć su shvatala kao opasnost. Ljudska vrsta bilaje bezobzirna u gaženju rivala. Pogledajte samoistrebljenje velikih čovekolikih majmuna. Pogledajtejadne neandertalce, koje je zbrisao s planete čudnoimenovani homo sapiens. Sapiens. Mudrost. Znanje jebilo mudrost. On je imao znanje. Znao je da jekomedija suštinska razlika između čoveka i mašine.Ukoliko bi kompjuteri imali smisao za humor, ne bi ihbilo moguće zaustaviti. Razume se, pomisli Karlton, toje opasno znanje. Kao s Galilejom i inkvizicijom. Da bise zaštitili, žele da me se otarase.

* * *

Nisam baš siguran da je u potpunosti shvatioironiju, a vi?

Pa ipak, Karltona je tu spasla njegova paranoja.Skliznuo je sa stola na točkićima i izišao na zadnji ulazdok su oni još raspravljali o pokušajimauspostavljanja kontakta s elektrologom, koji je imaoveoma veseo tečni ručak i odbijao je da odgovori.Karlton je napustio laboratoriju kroz prozor muškogWC-a i našao se u parku pre nego što su išta primetili.

Može mu se oprostiti što mu je tu uznedostajalomalo ironije o sebi samom. A naročito paranoje da seneko okomio na njegov rad. Jer neko jeste krenuo naDe Rerum, ali to nisu oni i tada. To sam ja, sada. Samoje pogrešno odredio vreme, i to je sve. Poranio jesedamdeset osam godina. Beli vukovi su prostouklanjali svedoke. Sređivali repove koji su visili. Jasam onaj koga on stvarno treba da se boji. Vidite,upravo sam uklonio sva pozivanja na Karltona i DeRerum iz arhiva. Sama njegova egzistencija mi je urukama. Nekoliko otkucaja po tasterima i oni suneistorija. Toliko je lako. Ništa posebno, ali osećam seneobično moćno dok to činim. Bilo je to kao da sam gaubijao. Sada, bez mene, on naprosto nikada nijepostojao. Dobra stvar za njega što pišem ovu priču,eh?

U stvari, pitao sam se da li mi je neophodno daprolazim kroz sve te brige i palamuđenje okonjegovog kasnijeg vraćanja na mesto autora. U čemuje svrha? Njemu će ionako biti svejedno, zar ne?Vidite, osećam da pošto sam toliko već uradio zanjega, zašto onda De Rerum ne bi bio moje delo? Okej,to je malecka bela laž. Možda stvarno imammikroputer na glavi. Možda se osećam malonapušteno. Možda me uhvatila žuta minutadesetogodišnjice redovnog profesorovanja. Alipogledajte na to s mog gledišta. Eto me, studiramgodinama i godinama, a hodajući kompjuter stiže ipostaje gospodin jebeni sveznalica za komediju.Zahvaljujući mojim naporima limenko dobija Nobela.Kako će to izgledati? Ironično, eto kako će jebeno daizgleda. I tako, možda će njegove ideje da prežive, aliime neće. Možda će moje ime biti na Nobelu umestonjegovog. Neće to napraviti jotu razlike u istoriji, zarne? Ideje su ono što se računa. Da budem sasvimiskren, ionako ne mislim da će opšta publika da seoseća lagodno uz jednu mašinu koja govori sve testvari o komediji. To je mnogo prihvatljivije od pravogljudskog bića, i to još profesora. Zar ne mislite tako?Mnogo manje velikobratovski, sa svim onim jezivimimplikacijama nečega što je o nama napisao jedan odnjih. I to još o komediji, nečem tako intimno našem.Što više razmišljam o tome, poprima sve više smisla.

Moraću da iziđem na kraj i s malo slave, razume se.Ali to će biti samo malčice, a ja mislim da mogu da sesnađem ukoliko novca bude u pravom iznosu.Pretpostavljam da je ono što me stvarno uzbuđuječinjenica da će Moli stvarno da popizdi dok me budegledala kako idem tamo gore s laureatima Nobelovenagrade. Posle toga priznati da to nije moje delo, pa,to bi pomalo izgledalo kao prevara, bojim se. Nemadima bez vatre, reći će. I zašto onda da ne stisnemzube i idem čitavim putem? Zašto da ne budem praviautor De Reruma. Samo treba da ne učinim ništa.

To je plagijatorstvo – da, priznajem – ali sve znanjeje krađa, zar ne? A krađa je umetnička formamodernog doba. Prikupljanje uzoraka,dekonstruisanje, rekonstruisanje, reizvedba. Zašto tone nazovemo recikliranje? Hoću da kažem, bez meneKarltonova teza bila bi prašnjavi memorijski fajl ustarinskoj kolekciji doktorskih teza na Univerzitetujužnog Saturna. Ili, tačnije, bila bi da je nisam upravoobrisao. Ali kad sam već to uradio, mogu da doteramstvar do kraja. Valjano preimenovana – Komedija, darbogova, mislim – taj mi se dopada, a vama? Ima finikomercijalni prizvuk. A s mojim imenom koje blista skorica moglo bi da bude bestseler. Nemojte da stešokirani. Dešava se sve vreme. Naročito uistraživanjima. Oportunizam je ime igre. Ime RičardaNiksona je na Mesecu, a ne Džona F. Kenedija.

Oportunisti žive.

ARHIVA VAJSŽivot je tragedija gledan izbliza, ali komedija na duge

staze.Čarli Čaplin

Rodžers je listao arhivu Vajs. Bio je to zgodan čoveku crnoj kožnoj jakni. Pored njega Afrikanac Kajl,građen kao atleta.

„Ma šta je, do đavola, sve to sranje?“ upita Kajl.Čitali su o Katarini Valenskoj, a sada su naišli na

Barutnu zaveru.„Šta je ovo, lekcija iz istorije?“„To je ideja“, reče Rodžers. „Hajmo.“„Kuda ćemo?“„Do bara.“„E sad pričaš prave stvari. Sisić bar?“„Istorijski bar. Moramo da pronađemo ponešto o

tom barutnom sranju.“Istorija, nekada zanemarivana i odbacivana tema,

puna uznemirujuće nekorektnih stavova i ponašanja,prolazila je kroz drugu mladost. Istorijski barovipostali su baš popularni. Mogli ste da pozovete bilokoji period i gledate zanimljive dokumentarce. Kada

su Rodžers i Kajl ušetali, prikazivao se komad oposlednjem jetiju. Ti krznom prekriveni precihominida dugo su uspešno izbegavali ljudsku vrstu,sve dok im najzad nisu ušle u trag kineske ekspedicije.Razume se, bili su istrebljeni u roku od dvadeset petgodina od otkrića. Nekoliko ih je preživelo u društvu.Jedan je otišao na Jejl sa stipendijom za veslača.Trojica su zajedno živela u Njujorku neko vreme, gdesu bili popularni na zabavama. Jedan je postaobubnjar u rok grupi pre nego što su ga drogedokusurile. Drugi je čak imao sopstveni TV šou jednovreme, ali je ovaj bio prilično usporen i gosti suuskoro presušili. Poslednjih nekoliko najzad su UNsklonile iz zoo vrtova i odvezle na Himalaje da vide dali mogu ponovo da se prilagode divljini. Žalosno, alilovci su većini došli glave. Gledali su kako poslednjijeti, sede dlake, nenasmešen, dok je sedeo u svojojćeliji u čikaškom zoo vrtu, polako tone u san. Tebeskrajno melanholične oči zatvorile su se. Mrtav kaojeti, govorili su ljudi.

„Jeti“, reče Kajl. „Tu prokletinju bilo je teže naći negoklitoris.“

Vesela škotska konobarica u tartan odeći s minisuknjicom doskakuta do njih.

„Dobro došli u istorijski bar“, reče ona. „Našispecijaliteti danas su jeti i Lukrecija Bordžija.“

„Vidim da je jeti pečen“, reče Kajl.

„Mogu li vam doneti piće ili nešto?“ reče ona sasmeškom.

Rodžers sa žudnjom pogleda listu žitnog viskija ionda naruči dve soda-vode. Ona primi narudžbu i ode.Rodžers baci pogled na nekoliko pribeleški u fajlu nasvome dlanu, onda pritisnu dugme. UNESITE ZAHTEVZA PROGRAM pojavi se na ekranu njihove kabine.

„Barutna zavera“, reče.Pojavi se London iz sedamnaestog veka, a sočan

britanski glas poče da pripoveda.„Godina je 1605, planeta Zemlja, Engleska, malo

ostrvo blizu obale Evrope, raskoljeno verskimsukobom. Pedeset godina pre toga kralj Henrik VIIIraskinuo je s katoličkom crkvom da bi osnovaosopstvenu protestantsku crkvu tako da bi mogao dase razvede i venča s Anom Bolen. Kada je umro,njegova starija kćerka ‘Krvava Meri’, venčana za kraljaŠpanije, spaljivala je protestante u pokušaju da vratiEnglesku katolicizmu. Po njenoj smrti, Henrikovamlađa kćerka Elizabeta nasledila je presto i počela daspaljuje katolike. Kraljica devica živela je neočekivanodugo, ali se nikada nije udala, i posle njene smrti 1602,škotski kralj Džejms VI pozvan je da postane kraljUjedinjenog Kraljevstva, prvi put ujedinivši engleski iškotski presto. Ali zavere su bile spremne.Najistaknutija među njima bila je Barutna zavera, kojaje bila velika urota nekoliko istaknutih katoličkih

porodica da raznesu kralja Džejmsa i njegovparlament. Zavera je sprečena kada se pojavilo pismokoje je upozoravalo rođake da ne prisustvujuzasedanju. Podrumi su pretraženi i otkriveno je 200buradi baruta, kao i čovek po imenu Gaj Fouks, koji jepod mučenjem otkrio ime svojih kourotnika.“

„Kakvo je to sranje?“ upita Kajl.„Strpljenja“, reče Rodžers. „Slušaj i uči.“On pritisnu ENTER na izboru DALJE POJEDINOSTI.

* * *

Luis je otpratio Tej do Betanine sobe. Ova senalazila visoko, na dvestotom spratu severozapadnogkrila.

„Mora da je sjajan pogled na Galaksiju“, reče Luisčisto da bi nešto izgovorio. Tej je bila neuobičajenotiha, samo ga je čvrsto držala za ruku.

„Tata, hoćeš li da ostaneš ovde s nama?“„Nema dovoljno mesta“, reče njena majka,

otključavajući vrata.Unutra je bilo malo prostora. Tri male sobe,

kupatilo i dnevna soba koja je istovremeno služila kaokuhinja. On se obazre po bezličnom hotelskomdekoru.

„Pa, mislim da je najbolje da odjurim.“„Nemoj da ideš, tata.“

Oklevao je, gledajući prema jedinoj spavaćoj sobi.„Ne možeš da ostaneš ovde“, reče njegova bivša

žena.„Ne.“ Očigledno ne.„Zar ne može da ostane bar malo, mama?“ molila je

Tej.„Možda drugi put. Moram da te operem i spremim u

krevet, mlada damo.“„Oh molim te.“„Da ti kažem nešto“, reče Luis, „Zašto ne bih ja sad

otišao da vidim policajca, pa da se onda vratim idođem u posetu. Okej?“

Oklevala je.„Okej, tata.“Kada je klekao da je poljubi, prošaptala mu je u uvo:

„Obećaj mi da ćeš da se vratiš.“„Oh, da, šećeru, obećavam.“„Večeras?“„Čim budem gotov.“Uz oklevanje ga je pustila da ode. Okrenuo se da

mahne za pozdrav. Njena majka već je puštala česmuu kupatilu.

„Ćao sada“, reče on.„Nemoj da zaboraviš, tata.“Nasmešio se i zatvorio vrata za sobom. Na njegovo

iznenađenje, napolju je čekao uniformisani paž.

„Šta je?“„Potrebni ste u četvrti pozorišta“, reče paž.„Kada?“„Smesta, ako dozvoljavate. Imate probu za Iskustvo

Brende Vuli za izbeglice.“„Ali moram da vidim Rodžersa.“„Ja ću ga obavestiti gde ste“, reče paž.„Oh, u redu. Hvala.“„POB“, reče paž u svoju šaku.Začu se krčanje potvrde.„Ovuda, gospodine“, reče paž i povede Luisa u

potpalublje.

TEORIJA HAOSASlavni iskrivljuju demokratiju dajući bogatima, lepima i

slavnima više vlasti nego što ovi zaslužuju.Morin Daud

Teorija haosa predviđa nepredvidivo ponašanjevelikih tela. Ali nijedna puka naučna teorija nije moglatačno da predvidi ponašanje Brende. Bila je svuda,poput velikog olujnog sistema, kurs joj je bio potpunonepredvidljiv. Haos unutar nje kreirao je haos oko nje.Bila je svuda u vrtlogu ljudi, kovitlala ih je okolo poputelemenata u sudaru unutar oluje s grmljavinom. Njena

frenetična aktivnost pojačavala se kako se šoupribližavao, tako da je izgledalo da je brod ispunjenmnoštvom Brendi: Brenda Ponosita gazi kroz logore;Brenda Ponizna nemo sluša laskanje promo emisija;Brenda Veličanstvena zahteva da se šou prenosi uživokroz ceo Sunčev sistem, čak i do daleke Zemlje, sanjenim slabačkim prijemom kroz rđin prsten(sastavljen od mešavine svemirskih otpadaka i starihoglasnih modula) i Brenda Krhka i Strpljiva Žena, sasrcem i želucem kralja, kojoj se nije mogao zabranitinijedan resurs da bi napravila Iskustvo, njenoIskustvo, ono dobrotvorno iskustvo svih vremena.Onda je tu bila Brenda Neumorni Profesionalac, kojaje sedela satima sa svojim kreatorom specijalnogmaterijala i prosejavala stvari koje bi mogla daizgovori u predstavi. Taj izuzetno krupni, zdepasti,bradati čovek, sav odan ekscentričnim majicama idžižabidžama od čistog zlata, u tom trenutkuadaptirao je njen veliki hit „Vasionu bih prešla za tebe,moja dušo“, nezaboravnu pesmu o ličnoj ljubavi ipožrtvovanju, u nešto više odgovarajuće za izbeglice.

„Vasionu bih prešla za vas, moje dušice?“ predložioje on. „Ili kako bi bilo ‘anđeli moji?’ Ne, imam ga.‘Vasionu bih prešla za vas, senice moje male’.“

„Nije smešno“, reče Brenda. Bilo mu je dopuštenoda bude šaljiv, ali ne na njen račun, hvala vam lepo.Njene živahne, blisko smeštene oči postajale su

nepobitno praseće u takvim trenucima. S bogomnema ruganja. A kada je već reč o bogu, sve je više iviše odlazila da luta po parku, odevena u neku vrstumadonaplavog i sa žestokim pozadinskim svetlom.Gotovo efekat oreola. „Naša gospa od logora“, to jebila slika za kojom je išla i onako uzgred napomenulaje taj naslov svome pres agentu. Bila je blagorazočarana kada su umesto toga upotrebili „Prvadama logora.“ Gde je taj Vatikan kada ti je potreban?

Neumorno je lutala po narodu mom, kako ih je zvala,u pratnji samo osam ili devet pomoćnika koji su delilikarte srećnim izbeglicama. Ti trenuci osvežavajućevelikodušnosti hvatani su, uređivani i emitovaniširom Sunčevog sistema. Ponekad, uzbuđena zbogprisustva kamera, gomila bi izmakla kontroli inajmanje jednom prilikom povređeno je nekolikoljudi. Ona je uvek imala telohranitelje da odgurajunarod moj ako se primakne preblizu, ali osam ili devetstražara bezbednjaka mogu da urade samo ograničenposao kada Brenda tako koketno nadražuje gomiluprema sebi, i jednog dana navala je sunula vankontrole i malo dete je zdrobljeno. Istog trenutka kadaje čula za to, pojurila je kući, presvukla se u drugikostim i posle večere odjurila u bolnicu. Izgledala jeiznenađeno kada je videla TV kamere kako uživopokrivaju njenu improvizovanu posetu, što je biloiznenađujuće, jer je najveći deo međuvremena provela

u telefonskoj vezi s njima. U bolničkom krilu hrabro jepevala nekoj drugoj deci, koja su bila manjepovređena, a više telegenična. Otišla je u masiosmeha, cveća i zagrljaja sestara punih obožavanja.

„Ponekad“, poverila se kameri, „malo dirljive posetemože da učini više od puke medicine.“

Nažalost, dete je umrlo. Brenda je smatrala da biodlazak na sahranu bio previše pesimističan. „Prenosipogrešnu vrstu poruke“, reče ona. Međutim, poslala jeporodici besplatne karte za predstavu.

U danima neposredno pre koncerta njene posetelogorima pojačale su se. Bu je imao dovoljno drskostida je direktno upita jednog popodneva: „Jesi li ikadarazmišljala o tome da siđeš ovamo bez kamere?“

„Bu, dragi“, reče ona, kao da govori idiotu, „nemožeš zahtevati od reportera da ne ponese kameru.“

„Onda pokušaj da ne tražiš reportera.“Gledala ga je. „Bu, oni su priča. Potrebno nam je da

izvedemo tu priču u svet.“„I ko je na svakoj slici?“„Oni i ja.“„Upravo tako.“„Upravo tako šta? U čemu je tvoja poenta?“Nije mogla da shvati. Za nju je kiseonik publiciteta

bio isto toliko vitalan kao i disanje. Publicitet jedragoceno gorivo slave. To je ogovaranje brzinom

svetlosti i, razume se, otrov je. Zagađuje dušu, razarasamosvest, laska egu, ali oh kako ima dobar ukus. Isvakako pomaže da se prodaju knjige. I tako, dok jeslava korisna da dobiješ sto u krcatom restoranu iliseks bez obaveza sa strancima, divljenje stranacaočajnički je loše po dušu. Stalna pažnja, galama,obožavanje gomile, zavodljivo uživanje u tome danikada ne čuješ reč „ne“, mogućnost da savijaš ljudeprema svojim željama, da ih zavodiš, da ih teraš darade stvari za tebe. I tebi. Na kolena, mala. Obožavajme. Laskaj mi. Zadovolji me. Sve je to vrlo rđavo zavas.

Jedva čekam.Naravno da neću poželeti sve okolno sranje koje ide

sa slavom. Grupi cure su jedna stvar, ali neće mi bitipotrebni frizeri, pres agenti, astrolozi, šoferi,šminkeri, frizeri, garderoberi i beskrajni pomoćnici.Žrtve slave su tužne. Neke su gotovo nesposobne daskuvaju jaje. Užasnute su od samoće. Jer biti sam značisuočiti se sa onim s čime svi ostali moraju da sesuoče: da smo na kraju krajeva svi sami. Da je kamerasamo trik svetlosti i da će i tvoje slike izbledeti. Da ćedoći vreme, o užas svih užasa, kada ti čak ni ime višeneće izgovarati. Da više neće biti glanc fotografija,neće biti dirljive priče. Ukratko, nema te.

Slava, kao što rekoh, jeste fatalna. Ali opet, nažalost,

takav je i život.

„Smrt je tako bezvezna“, reče Brenda. „Čak i piscipostaju slavni.“

„Blagoslovljena bila“, reče njen kreator specijalnogmaterijala.

„To je ideja“, reče Brenda. „Misliš da bi crkva bilaspremna da me blagoslovi preko TV?“

„Zdravo, ja sam Brenda Vuli, a ovo je moje Iskustvo.“Gigantske slike Brende sevale su po ekranima po

parku i oko njega. Pojavljivala se iznad drveća, pobokovima zgrada, nadnosila se s džinovskih pokretnihbilborda. Stvarno nije bilo bega od nje. Park je biokrcat izbeglicama, što je bilo dobro za Karltona.Odabrao je da ide ovim putem radije nego direktnijimličnim prenosnikom. Zaključio je da bi ga bilo težeopaziti ako bi trojica iz laboratorije krenula za njim.Mogao je da čuje ćeretanje dece dok je prelazio travu,kloneći se daleko od plavih uniformi. Opazio je nizvidfona s prozorima od tamnog stakla i zaronio ujednog od njih.

„Usluge“, reče licebot.„Lociranje osobe.“„Ime osobe?“„Aleks Maskroft.“Došlo je do najkraćeg oklevanja.

„Trenutak, molim, dok lociramo tu stranku za vas.“Imao je neugodan osećaj.„Stranka je trenutno nepristupačna.“Nepristupačna?„Mogu li da ostavim poruku?“ upita Karlton.„Jedan trenutak, dok vas povežemo na sistem za

poruke.“Neizbežno, muzika na čekanju bila je Brenda.

Vasionu bih prešla za tebe, dušoJedrila preko mora galaksija.

Došlo je do naglog prekida na ekranu i on je gledao usebe. Na trenutak pomislio je da gleda u ogledalo.Onda je shvatio da je na TV-u.

„Ovo je Karlton“, reče glas. „Jeste li ga videli?Tragamo za njime.“

Na svoj užas, mogao je da vidi svoje lice pokačenosvuda po parku. Gde god da pogleda, mogao je da vidisebe na džinovskim monitorima. Glatki glas pratio jesliku.

„Ukoliko ugledate Karltona, samo dodirnitebezbednost na bilo kom telefonu i dobijate dvonedeljniboravak u Las Vegasu, Mars, svi troškovi plaćeni, išansu da lično sretnete Brendu Vuli. Karlton. Molimvas potražite ga.“

Bio je šokiran.

Drugo lice pojavilo se na ekranu vidfona.„Ko je to, molim vas?“Oklevao je.„Molim vas, sada recite svoje ime.“Paranoična misao pade mu na um. Znali su da je to

bio on. Upravo u tom trenutku određivali su mulokaciju. On prekide vezu, išunja se iz kabine i spretnokrenu kroz park prema izlazu.

Osećao se vrlo ranjivo. Ponovo je bio lovljen.Ugledao je neke ljude kako hitaju prema njemu iupravo se spremao da potrči, kada oni projurišepored njega u park. Jedva da su ga i pogledali. Malegrupe dece veselile su se i trčale okolo, skačući pobaricama. Karlton pomisli na Tej. Možda je Luis bio snjom? Jedan dadiljabot ga je gledao. Karlton spustiglavu.

„Bez brige“, reče dadiljabot i gurnu mu karticu uruke. „Neću da te otkucam. Moramo da se držimojedni drugih. Recikliranje je loše za nas.“ On odjuri zadecom.

Karlton pogleda na karticu. Na njoj je pisalo:„Dagdejl. Za sve vaše potrebe oko reciklaže.“ Bio je dati broj.

ISTORIJSKI BAR

Istorija se ponavlja, najpre kao tragedija, zatim kaofarsa.

Karl Marks

„U noći između 4. i 5. novembra 1605. čovek poimenu Gaj Fouks nađen je u podrumima ispod Kućelordova sa trideset i šest buradi baruta. Barutnazavera bila je izdata. Dok je vest o tome curila uzapanjenu zemlju, urotnici, koje je vodio RobertKejtezbi, razbežali su se u svim smerovima. Znali suda će zarobljeni čovek na kraju progovoriti. Bićeužasno mučen. Niko nije preživeo spravu za istezanjei Fouks nije bio izuzetak. Bio je okovan, rastezan islomljen i telom i duhom u sledeća tri ili četiri dana.

U pljusku 7. novembra Kejtezbi i mala grupaurotnika u bekstvu prema severu opljačkali su velikuutvrđenu kuću Hjuel Grendž zbog oružja i municije.Uspešno su izneli veliku količinu baruta. Dok je kišanastavljala da pljušti, odjahali su nedaleko do Holbiča,gde su se nadali da će pronaći utočište. Barut jeprevožen u otvorenim kolima i pljusak ga je natopio.Kada su stigli do kuće Holbič, uneli su barut unutra inaslagali ga ispred velike vatre da ga osuše. Varnica jeizletela iz vatre, potpalila barut i sve ih raznela.“

„Bah“, reče Kajl. „Hajde da pričamo o rasturanjusopstvenom petardom. Šta su ti tipovi mislili. Hajdeda osušimo barut?“

„I ti ljudi hteli su da preuzmu vladu?“ upita Rodžers.„Bili su užasno opečeni, a jedan je oslepeo“, govorio

je narator. „Nihove šanse za beg upravo su otišle uvazduh. A sad je čas za naš istorijski kviz. Imenujteglavnog urotnika u Barutnoj zaveri. Da li je to bioRičard Kejtezbi, Ričard Lavljeg Srca ili Ričard Nikson?“

„Ko je, jebo te, taj Ričard Nikson?“ upita Rodžers.„Prvi čovek na Mesecu“, reče Kajl. „To zna svako

dete.“Rodžers ugasi snimak. London iz sedamnaestog

veka nestade s ekrana.„Interaktivno sranje“, reče Kajl prezrivo u ekran.

„Mrzim interaktivno. I šta smo naučili iz svih tihgovnarija?“

„Naučili smo se strpljenju i poniznosti.“„Drugim rečima, jebo sve.“„To je elegantniji način da se izrazi ista stvar“, reče

Rodžers. Gledao je na svoj fajl na dlanu.„Pozivanje na Barutnu zaveru nalazi se u fajlu koji je

Semi Vajs poslala Karltonu u 13945668.“„Isuse“, reče Kajl, „to je upravo pre nego što je

ubijena.“„Dvadeset i osam minuta, da budemo precizni“, reče

on.„I šta je onda sve to s tom stvari oko Barutne

zavere?“

„Možda šifre?“„Ima li još nečega u tom fajlu?“„Hajde da pogledamo. Neće smetati ako pozajmimo

vaš monitor?“ upita Rodžers konobaricu.„Samo napred, ljubavi.“On ubaci kristal s Vajsinim fajlom u mašinu. Pojavi

se meni.„Šta je Bronija?“ upita Kajl. „Neka vrsta nesreće.“„Super. Još istorije. Probaj onaj fajl sa slikom.“ Slike

su hitro sevale preko ekrana. Keti s crnom perikom.Mišićavi čovek za deskom Rialta prati je u lift. Moćničovek s velikim brcima napušta Rialto. Pogled naDanfija, plavog taksistu.

„Vrati se.“Slika brkonje ponovo se pojavi.„Piter Mekturk“, čitao je Kajl. „Nema raspoloživih

informacija.“„Ooh, ja ga znam“, reče konobarica.Oboje joj se okrenuše.„Bio je ovde.“„Jesi li sigurna?“„Oh, nema priče.“„Možda voli istoriju.“„Voli žitni viski“, reče ona.„Jesi li sigurna da je bio on?“„Oh, da“, reče ona. „Pitao me hoću li da se udam za

njega. Ali posle pola boce, samo da znate. Meknekako.“

„Mekturk“, reče Rodžers.„Prihvatila bih ja, ali se prevrnuo. Morali smo da

organizujemo da ga odnesu.“„Ko?“„Teloradi su ga pokupili“, reče ona.„Pa, to je baš lepo i zgodno“, reče Rodžers. „Teloradi

će imati adresu.“

IZDAJATragično, ja sam bio jedini blizanac.

Piter Kuk

„Kada će tata da se vrati, mama?“ upita Tej. Bila je upidžami, spremna za krevet.

„Očekujem da će se uskoro vratiti.“„Obećao je da će da se vrati.“„Da“, reče ona pomislivši: obećao je nekada i meni

istu stvar.Zvonce na vratima zazvoni.„Je li to tata?“„Nije, Tej“, reče ona. „Ostani u krevetu, a ja ću se

postarati za to.“

Otišla je preko dnevne sobe i otvorila vrata. Bio je toneki neobično zgodni robot. Gledao ju je jednimzelenim okom i jednim smeđim.

„Ja sam Karlton“, reče on.„I?“„I tražim Luisa Ešbija.“„Nije ovde.“„Oh. Jeste li vi Tejina majka?“„Da.“„Pa dobro, ja sam Karlton.“„To si već rekao.“Karlton je bio zbunjen. Registrovao je

neprijateljstvo, registrovao je odbijanje pomoći,registrovao je antipatiju.

„Da li onda znate gde je Aleks Maskroft?“„Nemam predstavu“, reče ona.„Oh, bože. Moram hitno da nađem Luisa“, reče on.„A kada to budeš uradio“, reče ona, „molim te, reci

mu da je jedna stvar razočarati odraslu ženu, alirazočarati dete otprilike je najniže dokle neko možepasti.“

„Čekajte, ja...“„Možeš da mu kažeš da ni Tej ni ja ne želimo da ga

ikada više vidimo.“„Ali čekajte, ja...“„I to važi za svu trojicu.“

Zalupila je vrata.Ponovo je zazvonio. Šta je drugo mogao?Otvorila je vrata.„Odlazi“, rekla je.„Slušajte, razumem ja vas“, reče on. „Vrlo je teško

živeti s komičarima. Oni su zahtevniji od dece. Dakle,vidite, njih stvaraju majke koje ih zanemare. Kako onokaže Luis? ‘Budala i njegova mama lako se razdvoje.’To je baš domišljato.“

„Je li?“ reče ona.„Oh da, a i istinito. Vidite, Belo lice koristi svoju

domišljatost da se krije od odnosa, što je verovatnorazlog zašto ste toliko besni na Luisa.“

„Jesi li završio?“„Ne baš. Ja mogu da ga izlečim.“„Šta?“On se naže zaverenički. „Upravo sam dovršio svoju

teoriju komedije i znam njeno mesto i funkciju uUniverzumu. Dobiću Nobelovu nagradu.“

„Aha“, reče ona.„Nemojte nikome da kažete“, reče on. „To je velika

tajna. U stvari, već me gone.“„Ne iznenađuje me“, reče ona. „Primaš li ti neke

lekove?“„Ja sam droid“, reče on. „Mi ne uzimamo droge.“„Karltone!“ Malo, šestogodišnje klupče ulete mu u

ruke.„Dobro si“, reče ona. „Popravili su te. Tako sam

srećna.“„Karlton upravo odlazi“, reče njena majka. „Ima

važna posla s Univerzumom koje mora da nastavi.“Promakla mu je ironija, razume se.„Mogu li da mu pokažem moje crteže?“„Ne sad, šećeru.“„Oh molim te, mama? Molim te, mogu li?“Karlton na trenutak uhvati pogledom Betani kako se

obazire preko ramena prema nečemu. Namrštila se nasekundu. Šta je videla? Da li je to bilo nešto na ekranu?Izgledalo je da se predomislila.

„U redu, šećeru. Ali odvedi ga u spavaću sobu,hoćeš?“

Bio je zbunjen tom iznenadnom promenom stava.„Hajmo, Karltone“, reče Tej, „poslednji je mućak.“Odvukla ga je za ruku u majušnu spavaću sobu.

Tamo se bacila u plakar i trijumfalno izišla selektronskim skicen-blokom. Naterala ga je da sedne,a onda mu se popela u krilo i pokazala svoje radove.Napravila je crteže Džonija Reja. Bili su iznenađujućedobri.

„Ovo smo tata i ja. Ovo su Keti i Aleks. A ovo si ti.“Ugledao je sebe istegnutog na boku spasilačke

kapsule. Trenutak istine. Trenutak zavitlancije.

„Tej“, reče on. „Jednog dana bićeš jako ponosna namene.“

„Možeš da ga zadržiš ako ti se sviđa.“„Prekrasan je“, reče Karlton.Čuo je kako u susednoj sobi njegova majka zove

nekoga. Pojačao je jačinu signala u svojim ušima.Zidovi su bili tanki. Mogao je razgovetno da čuje.Govorila je nekome iz vlasti. „Da. Ovde je. Ne, nije. Da,pokušaću.“

Kada je ušao u dnevnu sobu, malo je previše nagloskočila.

„Tako brzo odlaziš?“ reče ona.„Da, moram“, reče Karlton.„Karltone, kuda ideš?“ reče Tej. „Tek što si stigao.“„Moram da bežim.“„Zašto?“„Pitaj mamu.“„Zašto, mama? Zašto mora da ide?“„Zato što ga goni policija, Tej“, reče ona ravnim

glasom.„Nije policija“, reče Karlton. „Obezbeđenje.“„Štagod. U svakom slučaju, neće daleko dospeti.“„Pa, čuvaj se, Tej.“„Volim te, Kartone.“Vau, pomisli on, rekla je onu ‘volim’ stvar.„I ja volim tebe, Tej.“

„Zašto naprosto ne sačekaš dok ne dođu po tebe?“reče Betani. „Sigurna sam da mogu da te poprave.“

„Ne treba meni popravljanje“, reče on.Nasumce je ulazio u nekoliko liftova i izlazio iz njih.

Gore, dole, u stranu. Posle otprilike pola časa togapomislio je da bi stvarno morali da imaju sreće da biga uhvatili. Shvatio je da nema predstavu šta da uradisledeće. Situacija je bila alarmantna. Aleks i Luis sunestali. Njega su lovili kao životinju, i to nije bilo ninajmanje smešno. Kad bi bar mogao da nađe KetiValas. Ali kako to da izvede?

Besciljno je lutao niz beskrajne hotelske hodnikekada mu je na pamet pala jedna ideja. Nekoliko vrataapartmana bilo je otvoreno, a kreveboti su bilizaposleni čišćenjem soba. Unutar jedne opazio jeogromnu vazu sa cvećem koje je još bilo zavijeno.Uvukao se unutra i uzeo buket. Otišao je niz hodnik, aonda kucnuo na poluotvorena vrata. Krevebotica jebila zauzeta usisavanjem.

„Izvinite.“ Činio je najbolje što je mogao da sesakrije iza cveća.

„Da, dušo?“„Cveće za gospođicu Valas.“„Koga tražite?“„Ovo je za gospođicu Valas.“„Nema ovde gospođice Vals, dušo.“Pogledala je na elektronsku listu. „Keti Valas?“

„To je to.“„Oh, bato, da li si dobio pogrešnu adresu. Ona je u

đavola daleko odavde. 1442C, Plavi toranj.“„Hvala“, reče Karlton. „Oh, a Aleks Maskroft?“„Maskroft?“„Da.“Ponovo je pogledala listu. „Nema Maskrofta ovde

dole.“„Oh, shvatam“, reče Karlton. „Ima li načina da

nađem gde bi mogao da bude?“„Mogao bi da bude u nekom od logora“, reče

krevebot. „Još nemaju kompletnu listu. Osim ako nijeu zatvoru.“

„Ovde postoji zatvor?“„Postoji bezbedna zona ispod pozorišta. Imaju puno

visoko-obezbeđenih prostorija, ali nikada nedobijamo imena zatvorenih. U ovom trenutkupokazuje dva razdvojena muškarca.“

Au, čoveče. „Hvala“, reče on.„Oh, nema na čemu. Drago mi je što smo se

upoznali, Karltone.“Izgledao je preneraženo.„Znaš, ako hoćeš da izbegneš reciklažu, stvarno

moraš da uradiš nešto na svom izgledu.“„Daj ponovo?“„Upotrebi neku vrstu prerušavanja.“

„Kao šta?“„Ne znam, dušo. Nešto neočekivano.“Uzdahnuo je. Mrzeo je da se preodeva. Ali bila je u

pravu. Na kraju krajeva, budućnost njegovog velikogdela o komediji bila je na kocki i bilo je najbolje daučini nešto da je obezbedi. Zastao je na kom.priključku i ubacio prst.

„Odredište?“„Rodžers. Bez povratne adrese.“„Spremna za prenos“, reče mašina.

UROTA ILI ZAJEBKomedija se samo koška s problemima, retko ih suočava frontalno.

Vudi Alen

Dakle, postoje dva suprotstavljena pogleda na život:urota ili zajeb. Koji preferirate? Zakon božji ili zakoninata? Ili preferirate pomalo od oba? Bog postavi,čovek zajebe. Onaj štos s vrtovima raja. Imali smopriliku i uprskali smo. Ili vam se uopšte ne dopadaideja boga? Moli ju je apsolutno odbacivala. Ali ona jemrzela sve što nema molekularnu strukturu. Nije tomogla da rasturi na delove. Ja lično sedim na ogradiizmeđu. Ali nisam siguran čak ni da ograda uopštepostoji.

To je osnovno pitanje Univerzuma, a ja ne znamkako da ga obradim u svom predgovoru. Vidite,prepravljam Karltonov predgovor. Moram. Teško damogu da tvrdim da sam imao veličanstveni uvid uteoriju zavitlancije dok sam bio raskrečen prekospoljnje strane jednog Evaka pre sedamdeset osamgodina, zar ne? I imam problem s bogom. Pa i vi, zarne? Vidite, lako je Karltonu. Pošto je robot, on uopštenema osećanje za boga. Čak ni za boga u mašini, bojimse. Ali mi smo ljudska bića, zar ne, i stvorili smo tustvar s bogom. A to jeste apsolutno koncept i po.Jednom kad je izmišljen, apsolutno je nemogućedokazivati da bog ne postoji. Ja u svakom slučaju neraspolažem matematikom za to. I zato, iskreno,zbunjen sam. Da li stvarno postoji bog koji se urotioda pokrene čitav ovaj monstruozni Univerzum, ili jereč samo o zajebu, slučajnoj eksploziji koja traje 15milijardi godina? Urota ili zajeb, vidite. To vam jeslobodan izbor.

I dok sam kod te teme, da postavim pitanje koje jeKarlton zadao: „Kako biste se osećali u vezi sUniverzumom ako biste mislili da se skuplja, a ne širi?Da li biste se osećali manje optimistički? Da li misliteda bi to uopšte uticalo na vas? Možda vi naprosto nebrinete o takvim stvarima. Ja moram, sada kada samautor teorije zavitlancije. Ljudi će mi postavljatipitanja.“

„A šta je s bogom, profesore Rejnolds?“ čujem ihkako govore. „Da li on ima smisla za humor?“

„Pa, on se zaista kreće tajanstvenim putevima, alinisam siguran da bi to trebalo da je smešan hod.“

Moram da se pazim jeftinih štoseva. Neophodno mije da me vide kao u suštini ozbiljnog. Jedva čekamrecenzije. Rejnoldsov genije je u tome što je otkrio,definisao i kvantifikovao zavitlanciju, koju je on prviprepoznao kao šireću silu Univerzuma. Stalnofantaziram o tome kako otvaram Nju sajentista i vidimsopstvene slike. Rejnoldsov pionirski rad otkriva da jezavitlancija suprotstavljena gravitaciji; da je touniverzalna sila širenja, kao mehurovi u šampanjcu,kvasac u testu, sila koja goni sokove na proleće,golicanje u testisima. Oh, Moli, gde si sada kada si mipotrebna? Ta vrsta fantazija o slavi toliko me prokletouspaljuje. Verovatno bih joj oprostio kada bi upravosad ušetala. Znam da bih ako bi nosila onu majušnucrvenu suknju i one slatke salonske cipelice.Izvinjavam se. Nije lako usredsrediti se. Nisam robot.Gde smo ono bili? Oh, da, razmatrali smo velikapitanja Univerzuma. Ima li dovoljno tamne materijetako da efekat grickanja gravitacije na kraju povučeUniverzum unatraške, ili ima dovoljno smešnematerije da bi zavitlancija izbegla obuzdavajućepovlačenje gravitacije i omogućila Univerzumu da sezauvek širi? Izaberite sami. Optimistički Univerzum

koji se zauvek širi, ili depresivni kolabirajućiUniverzum? Manijačno ili depresivno? Belo lice iliCrveni nos? Tragedija ili komedija? Urota ili zajeb?Molim ograničite odgovor na jedan pasus.

Luis je kao i Aleks bio iznenađen kada je otkrio da jezaključan. U jednom trenutku uguran je u majušniapartman, a u sledećem okrenuo se da upita paža zaplan probe samo da otkrije da je ovaj nestao. Pokušaoje da otvori vrata da bi ga uhvatio pre nego što ovajstigne do lifta, ali se zapanjio kada je otkrio da suvrata zaključana.

Sranje, pomisli on. O čemu je ovde reč?Samo nekoliko vrata niže, Aleks je bio totalno

popizdio. Njegov prag dosade bio je nizak. Bio jezaključan dva sata i već mu je bilo dosta svega.Pokušao je da treska u vrata. Niko nije odgovorio.Zidovi su bili debeli i zvučno izolovani. Ekran nijepokazivao ništa osim promo materijala za koncert.Brenda Vuli je bila svuda. Isključio ju je zgađeno. Nijeznao šta da radi. Gde je bila Keti? Gde je bio Luis?Zašto je bio tako zatvoren? Podigao je slušalicu, alitelefon nije odgovarao. Pokušao je da nasumceukucava brojeve, ali ništa nije davalo odgovor.Pokušao je da naruči još voća, ali snimljena porukapozvala ga je da snimi svoju poruku.

„Ah, da, ovo je Aleks Maskroft u...?“ Sranje, nije čak ni

znao u kojoj je sobi. „U jednoj od vaših negostinskihsoba. Jebo vas ja.“

„Poruka snimljena“, reče mašina.

TELORADIHumorista nikada ne može da počne da uzima sebe za

ozbiljno. To je doslovno samoubistvo.Erma Bombek

Kajl i Rodžers pošli su prema birou telorada. Svivole telorade. To ti je ultimativni luksuz. Kao kad imaštri godine. Upotrebio sam ih samo sinoć, kada sam seprepio čekajući da se ona prokleta Moli pojavi. Nije,razume se. Kučka. Trebalo je da porazgovaramo onašoj budućnosti. Njenoj budućnosti bez mene, pre ćebiti. Šta sam ja, seckana džigerica? Nije čak ni nazvala.E, pa, čeka je gadno iznenađenje kada budempublikovao. Možda je i dobro što se nije pojavila. Biosam toliko pijan da bih možda priznao šta sam uradio.Osećao sam se malčice krivo. Teloradi su me odnelikući. I sačuvali zapis o tome. Kao Mekturk.

„I šta je onda Barutna zavera, Kajle?“„Tupava urota da se raznese neki blesavi engleski

parlament pre jedno milion godina. Nemoj da me

teraš da gledam još neki dokumentarac osedamnaestom veku, inače kunem se da ću tražiti daidem u prevremenu penziju.“

„Znaš li kada se otvara marsovski parlament?“„Ha?“„Za tri dana.“„Pa?“„Kuda ide ovaj brod?“„Mars.“„I...“„Oh, hajde, zezaš me.“Rodžers sleže ramenima. Kajl je vrteo glavom u

neverici. „Ne možeš biti ozbiljan.“„Hajde, prati me u ovome. Recimo da su neki

nevaljali momci već na ovom brodu.“„To jeste mogućnost.“„Mekturk jeste.“„Okej, Mekturk jeste, ali nismo sigurni ni za koga

više.“„Hajde sad da pretpostavimo da je oružje skriveno

na brodu.“Kajl ga je gledao. „Zašto sad to pretpostavljamo?“„Zato što ima savršenog smisla. To je jedini razlog

zašto bi oni bili tu.“„U redu. Jeste mogućnost. Ali mnogo si ga nategao.“„Znam, ali ako sam samo napola u pravu, onda

sedimo...“„Na buretu baruta.“„Vrlo dobro, Kajle.“„I zato će teloradi da nam kažu gde Mekturk

odseda.“„Gde je odsedao. Sada ga tamo neće biti.“„Zašto ne?“„Misliš da su ti tipovi glupi? Da pustiš da te teloradi

odnesu kući pijanog, usred operacije. Ne bih rekao.“„Onda zašto?“„Reč je o tragu. Marker. Oni ostave malo traga. Ako

ga sledimo, oni znaju da smo se okomili na njih.“„Znači, oni će nas da nadgledaju?“„Tačno tako.“„Pa šta ćemo onda mi?“„Da pokušamo da ih nadgledamo dok oni nas

nadgledaju.“

Teloradi. Bezbedno vas dovodimo kući. Bilo koga. Bilošta. Bilo kada. Bilo gde. Teloradi: vodimo vas bezbednokući već više od stotinu godina.

Oni nisu prosti lični transporteri, iako im je funkcijana pola puta između taksija i nosiljke za jednu osobu.Tehnički, oni su nezavisni prevoznici putnika. Najvećideo njihovog posla jeste prebacivanje tereta, ali ako ihpozovete i to želite, do đavola, ima smesta da stignu,

da vas spakuju i prebace bilo kuda. Ne samo od vratado vrata nego od stolice do stolice. Ne morate ni daustanete iz kreveta. Kakav luksuz. „Teloradi, voditeme za Pariz“, et voila, to je to. Jedan poziv, nemarezervacije karata, nema čekanja u redovima. Pokupevas, maze vas i paze i isporuče vas na odredište.Kakav koncept. Kakva služba. Svi vole telorade. Alimušičava je to kompanija. Najpre su odbili da pokažuRodžersu bilo šta u svojim arhivama. Tek kada ih jenaterao da pozovu kapetana Mičela, koji je potvrdioda je Rodžers zaista zadužen za istragu u vezi skatastrofom H9, složili su se, uz oklevanje, dasarađuju. Nije im se to dopadalo, ali nisu mogli bogznašta da urade oko toga.

Blagajnik stegnutih usta napući se na njih. Prezir jeizbijao iz svake njegove pore. Izgledao je kao da sisalimunove.

„Mi normalno ne dajemo takve informacije“, rečekruto.

„Jebe mi se za to šta normalno radite.“Karl je izgledao kao da jedva čeka da ga malo

izudara i porazbaca okolo.„Ime klijenta?“„Mekturk.“Blagajnik diže obrvu. „Kako se to piše?“Rekli su mu. Otkucao je ime, zagledao se u ekran,

onda ga okrenuo prema njima da i oni vide.

„Pokupili smo izvesnog Mekturka iz istorijskog barai odveli ga kući u Žuti toranj 1878A.“

„Hvala vam.“„Nije bilo baš tako teško, zar ne?“ reče Kajl, i dalje

tražeći izgovor da ga pljesne.Blagajnik razmetljivo sleže ramenima, ali pametno

nije rekao ništa.„Hvala za pomoć.“„Šta je to onda toliko zanimljivo u vezi s

Mekturkom?“„Zašto pitate?“Blagajnik prezrivo šmrknu. „Vi ste drugi danas koji

se raspituju.“Rodžers zastade u vratima. „Stvarno“, reče, „a ko je

bio prvi?“„Ne moram ništa da vam kažem“, vajkao se

blagajnik. „Prema statutu naše kompanije, sve našeinformacije samo su za oči naših klijenata.“

„Slušaj, nama se žuri“, reče Rodžers. „Postoji prostnačin da ovo uradimo. Ili ćemo na neprijatan način.“

Kajl se pokrenu ka njemu.„Znate, ovaj moj prijatelj jedva čeka da spusti ruke

na vas“, reče Rodžers prijatno.„Svejedno bih vam rekao“, reče blagajnik, ali imao je

pameti da sada izgleda malo zabrinuto.„On je u poslednjoj sobi.“

„Ko to?“„Čovek iz službe prihoda. Radi reviziju poreza. On

me je pitao o tom Mekturku.“„Revizija poreza usred vanrednog stanja?“„Pa, jeste mi izgledalo malčice čudno, ali znate kakvi

su porezboti. Čak nije ni regularan robot. Koliko sammogao da vidim, poslali su nekog pravog.“ Ponovo jenapravio izraz gađenja, kao da je upravo omirisaopseće govance.

Kajl se pokrenu prema njemu.„Tamo je“, reče on žurno.Ušli su kroz uski dovratak. Čovek je bio pogrbljen

nad ekranom – visoka figura s velikom glavom plavekose – i on podiže pogled i isceri im se.

„Ćao, Rodžerse“, reče on, „zašto vam je bilopotrebno toliko dugo?“

„Danfi?“„Jebeni Danfi“, reče Kajl.„Šta, do đavola, ti radiš ovde?“ upita Rodžers.„Malčice kreativnog računovodstva.“„Mislio sam da gluvariš kao taksista.“„Dosadilo mi, preselio se. Vožnja taksija nije mi baš

stvarno odgovarala.“„Ne.“„I znate šta? Čak nisam imao ni dozvolu.“ Danfi

zavrte glavom kao da ga to sećanje boli.

„Nije li to smešno. I mi smo to otkrili“, reče Kajl.„Nemojmo pričati da si sada u poreskom“, reče

Rodžers.„U stvari, radim malko nezavisnog kopanja za neke

stare prijatelje.“Stari prijatelji, pomisli Rodžers. Razume se, klasični

nadimak za Specijalni biro.„Ti si iz SB-a?“„Oh, daj oglas, važi?“„Ovaj kaže da je iz SB?“ reče Kajl.„Naravno, zvanično ću to morati da poreknem“, reče

Danfi, „ali mrzeo bih da se vas dvojica teturate okolopo mraku i da nalećete na mene.“

„Jebi se i ti“, reče Kajl.„Baci nam neku mrvicu ovde“, reče Rodžers.Danfi ga je na trenutak gledao. „Jeste li igde dospeli

s onom Vajsovom?“„Ne baš. Čitavo mesto otišlo je u vazduh ubrzo

pošto smo je našli.“„Slučajnost, mislite?“ reče Danfi.„Ne znam. Jesi li išta izvukao o tom Mekturku?“„Samo njegove drugare, bele vukove“, reče Danfi.„Nemoj srati.“Danfi pritisnu taster i klimnu prema ekranu. Na

njemu se nanizaše lica.„Isuse“, reče Rodžers, „koliko ih to ima?“

„Otprilike dva tuceta.“„Na brodu?“„Negde na brodu.“„Neće moći da uzmu mnogo sa samo dvadeset

ljudi“, reče Kajl.„Zavisi od toga ko im pomaže“, reče Danfi.„Neko na brodu?“ reče Rodžers.Danfi klimnu plavom glavom.„Ko?“„Recimo da je naš prijatelj Kepler malčice

ekonomisao s istinom.“„Kepler je uključen?“„Naš neodlučni domaćin u tome je do guše“, reče

Danfi.„S teroristima? Šta, je li lud?“„Pohlepan, čini mi se. I malko u manjku s kešom.

Vidite, ja stvarno malčice jesam radio računovodstvo.“„Kepleru fali keša?“„Protok keša. Veliki dugovi za usluge.“„Pa zajmi?“„Naveliko. Brenda mnogo košta. Ovaj brod tek

dovodi stvar na nulu. Većina ljudi može da nađe mestaza još malo para na svojim bankovnim računima.“

„Koliko?“„Ovo je kapara.“On otkuca broj na ekranu. Čak je i Rodžers bio

zadivljen.„To mora da je bilo plaćanje za mnogo robe.“„Oh, i jeste.“„To je veliki rizik za Keplera“, reče Rodžers. „Oružje

na putničkom brodu. Jedna reč mogla bi da upropastiposao.“

„To nas brine“, reče Danfi. „Jer?“„Jer to znači da ga drže tamo gde mu je kratko i

kovrdžavo.“Kajlu nešto skrenu pažnju. „Dobio si poruku“, reče

on. „Ogromna je. Izgleda kao fajl s podacima.“„Koliko veliki?“„Preko dvesta sedamdeset stranica.“„Od koga?“„Karltona.“„Taj je jebeni ludak, taj robot. Pošalji mu nazad.“„Nema povratne adrese.“„U laboratoriji je“, reče Rodžers.„Nije više, jok“, reče Kajl.„Rekao sam da hoću da bude na bezbednom.“„E pa izmakao je tome i sada ga traži obezbeđenje.“„Keplerovo obezbeđenje?“„Da.“„A šta je s onim komedijašem, Aleks, kako se zvaše?“„Maskroft“, reče Danfi.„Ni traga“, reče Kajl.

Rodžers se namršti. „Šta?“„Tako kaže. Nema tragova. Centralno

komunikaciono poriče da bilo šta zna o njemu. Nemazapisa, nema broja sobe, ništa.“

Rodžers razmisli na sekundu. „Probaj Luisa Ešbija.“On otkuca ime i onda se namršti. Reči „Nema

tragova“ zalebdeše nazad na njega.„Isti štos“, reče Kajl. „Poriču da bilo šta znaju o

njemu. Službeno, oni ne postoje.“„To je baš čudno.“„Zar nije. Navodno su dolazili da te vide.“„Nađi ih.“„I šta je onda u tom fajlu od robota?“ reče Danfi.„Jesi li ga čitao?“ reče Rodžers.Kajl klimnu. „Pročitao sam naslovnu stranu. Ima

kratku poruku koju je potpisao Karlton. Kaže: ‘Strogopoverljivo. Molim, čuvajte ovaj vitalni materijal nabezbednom u slučaju opasnosti’.“

„Pa šta je u tom toliko visokoosetljivom tajnomizveštaju?“ upita Rodžers.

Kajl je oklevao.„Dakle?“„Smisao komedije“, reče on.

KEPLERNa kraju krajeva, zbog čega roman mora da budeplaniran? Zar ne može da raste? Zašto mora da se

zaključi, kao što se pozorišni komad zaključuje? Zar nemože da ostane otvoren? Umesto da stoji iznad dela i da

ga kontroliše, zar romanopisac ne može da se baci unjega i da bude ponet prema nekom cilju koji ne

predviđa.E. M. Forster, Aspekti romana

Sranje. Prokletstvo. Jebi ga. Kompletno samzaboravio na ovo. Postoji još jedna kopija De Rerumasa Karltonovim imenom na njoj. Ona poslatapandurima. Tako da dokaz moje prevare sedi upolicijskim arhivama. Bilo je to pre osamdeset godina,ali, na kraju krajeva, original je još bio u UJSAT-ovomkompjuteru dok ga ja nisam obrisao, tako da zakoninata kaže da je i dalje negde u policijskim fajlovima.Šta sada da radim? Sada ne mogu da se izvučem – većsam ga poslao Nobelovoj komisiji. Završio predgovor,stavio svoje ime na korice i isporučio preko telorada.Nalazi se u rukama izdavača i nekoliko univerziteta.Sranje. Duh zajeba živi i funkcioniše u Univerzumukao i obično. Hej, možda je to u stvari zavitlancija.

Uspaničio sam se. Ne. Bez panike. Duboko udahnivazduh. Moram da odem u policijski ured i vidim da lije i dalje tamo. Da predam zahtev prema aktu o

slobodi informisanja. Možda su ga uništili. Na krajukrajeva, bilo je to davno.

„Znači, ovaj fajl je od Karltona?“ upita Danfi dok suse pripremali da krenu za Mekturkom.

„Gomila prokletih besmislica o komediji“, rečeRodžers, preokupiran.

„Šta?“„Taj picanski mali robot traći nam vreme. Trebalo je

da ih pustim da ga recikliraju.“„Komedija!“ frknu Kajl prezrivo. „Kao da mašina

može da razume komediju.“„Jesi li dobio deklaracije, Kajle?“„Evo liste svih stvari koje su teloradi potovarili na

brod. Slobodno izaberi.“„Probaj Reju“, reče Danfi.„Zašto Reju?“„Pratili smo isporuku zabranjenog oružja koja je

nestala na Reji.“Kajl zabode prst u nešto u deklaracijama. „Vau.

Zapisnik telorada. Vidi ovamo. Reja. Tone stvari unetena brod. Uglavnom pozorišna oprema.“

„S Reje?“„Aha.“„Pa baš i nije neka postojbina teatra, zar ne?“„Keti Valas je u odeljenju za pozorište.“

„Zanimljivo je da je do vrha napumpana drogomotprilike u isto vreme kada je neko drugi sredio SemiVajs.“

„Je l’ da naprosto mrziš podudarnosti?“ reče Danfi.„Dovlači je ovamo“, reče Rodžers.Kajl klimnu.„I mislim da je vreme da popričamo s Keplerom.“„Važi se“, reče Kajl.Nekoliko trenutaka kasnije Rodžers je gledao u sliku

Emila Keplera na velikom monitoru. Na njegovoiznenađenje, čovek je bio u bade mantilu. Ali njegovprezrivi ton nije bio sporan.

„Ah, Rodžerse. Nadao sam se da vam se dogodilonešto neprijatno.“

„I jeste.“„Ništa trivijalno, nadam se.“„Ne. Nije trivijalno.“ Oklevao je. Da li da ga upozori?Njegova uredna bela brada, seda kosa, čitav lažni

mornarički izgled iritirao je Rodžersa.„Da vidimo kako reaguje“, reče Danfi, ohrabrujući

Rodžersa. „Navali.“„Verujemo da su na ovom brodu skrivene velike

količne oružja.“Igle ispod ekrana poskočiše.„Au“, reče Kajl, „ovo ga je tresnulo pravo u srce.“

Nadgledali su mu reakcije. Kepler je zastao dve

sekunde predugo pre odgovora.„Ne budite ludi. Ovo je putnički brod.“„Da.“„Čovek bi zauvek izgubio licencu zbog takvog

prekršaja.“„To bi mu bio najmanji problem.“„Zašto to?“„Posle H9, svako makar i najmanje povezan bio bi

umešan u urotu oko organizovanja masovnogubistva.“

„Zbog čega mi to govorite?“„Dobar je“, reče Kajl. „Ponovo je uspostavio kontrolu

nad sobom.“„Izgleda da je neko od zvaničnika omogućio

ekstremističkoj grupi da sakrije oružje na brodu.Možda je to ugovor napravljen iz neznanja, ili podpritiskom, ili kao posledica ucene, postoje mnogemoguće odbrane...“ On zastade da bi dao vremena danjegova poruka bude shvaćena. „Međutim, bilo biveoma loše po tu osobu ako bi sada pogoršala krivicunesaradnjom.“

„Da li vi to meni pretite?“„Jesam li izgovorio išta da zapretim vama?“Kepler ništa nije izgovorio.„Lepa igra“, reče Danfi kao da gleda teniski meč.„Mislim da ovo mogu da čitam kao potvrdu“, reče

Kajl.„Meni je to dovoljno dobro“, reče Rodžers.

„Pokupićemo ga odmah posle Mekturka.“ On ponovouključi interkom.

„Emile Kepleru, formalno vas stavljam pod kućnipritvor do daljnjeg. Zabranjeno vam je da primate ilišaljete bilo kakve poruke. Ne smete napuštati svojeodaje, niti primati bilo kakve goste. Jeste li razumeli?“

„Kućni pritvor? Vi mene stavljate u kućni pritvor?“On poče da se smeje.„Mislite da je to smešno?“Jedva da je bio u stanju da govori.„Mislim da je jebeni urnebes.“Rodžers prekide vezu.Jozef se pojavi iz kuhinje.„Prekini to“, reče on. Kepler je još bio histeričan.„Ja sam u pritvoru“, reče Kepler i ponovo poče da se

smeje. Ljudi su se nizali nazad u sobu i piljili u njega.„Izgleda da su svi željni da te zadrže ovde. Došao je

čas, međutim, da mi odemo. Pavel će ostati ovde istarati se za tebe. Ima naređenje da te ustreli ukolikomakar otvoriš usta pre nego što mi budemo čisti. Jesili shvatio?“

„Oh, savršeno.“„Dođite onda, gospodo, vreme je da startujemo

motore.“

ŠTA JE KETI URADILA?Ovaj svet je komedija za one koji razmišljaju

a tragedija za one koji osećaju.Horas Volpol

Propuštao sam da vam kažem gde je Keti bila usvemu ovome. Pretpostavljam da izbegavam temu.Možete da okrivite Moli ako hoćete. Trenutno sam seskinuo sa žena. Ne verujem im. Mislim da je Moli malonjuškala pre nego što je otišla. Proučavala jekarakteristike ponašanja organizma zvanog resnica.Neka vrsta svemirske mahovine. Posebno jeposmatrala njihovo živopisno ponašanje tokomciklusa parenja kada treplje postaju vrlo izdužene istvorenje se ponaša eratično. Dao sam sugestiju da bito moglo da bude komično ponašanje, a ona me ječudno pogledala i upitala šta ja to znam o komediji ukarakteristikama ponašanja stvorenja. Pomislio sam:da nije otkrila nešto? Izbegao sam temu tako što saminicirao seks, ali bilo je to zamalo. Posle je pokušavalada iz mene ispumpa još, ali sam skretao temu.Izmislio sam luckastu pesmicu.

Što resastija trepljica

Luckastija je resnicaŠto resastija resnicaLuckastija je trepljica.

To joj se stvarno dopalo.

* * *

Dakle, Keti. Pa, da. Kada je izišla iz bolnice, isprednje je stajao neki starac. Sa suzama u očima. Rukuširoko raširenih. Plačući. Ječeći. Na nekom čudnomjeziku.

„Katerina. Katerina. Du bist meine tochter liebling.Ich bi sein Papa.”*

* Namerno napisano iskvarenim nemačkim – ‘Tochter’ i ‘Liebling’ malimslovima, pogrešno upotrebljeno ‘sein’ (prim. prev.)

Ponovo i ponovo. Ti si mi kćerka. Ja sam tvoj tata.Koliko puta je kao dete imala taj san. Da će joj otac ućina vrata, dići je u ruke i odneti. Noći u sirotištu kada jeodbijala da poveruje da je mrtav. I sad, ovo je bio on?Nije mogla da poveruje. Piljila je u njega u čudu, kao daje ovaj sa druge planete, vremenski putnik.

„Ti si mi otac. Ti si stvarno moj otac?“Nije to mogla da prihvati. Potekle su joj suze. On je

zagrli.„Polako. Sve je u redu. Ja sam, dete. Stvarno sam ja.“Ali bio je tako star i krhak. Njen otac bio je krupan

čovek. Moćan čovek. Nije mogla da ga prepozna u tomstarcu.

„Dođi, Katerina“, reče on. „Moramo da idemo. Tražeme.“

Nisu mogli da idu u njen apartman. Osmatrači,rekao je on, sigurno će ga tamo čekati. Morali su da sesakriju negde gde bi bili bezbedni. Postojalo je mestogde je povremeo odlazila kada je želela da bude sama.Bila je to oblast isključivo za krevebote na vrhuvisokog tornja C, prostorija za rublje gde su držalirezervne pokrivače, čaršave i peškire. Tu, usredumirujućeg mirisa sveže oprane posteljine, sedeli suna grubim, drvenim stolicama i gledali kako seGalaksija blago zanosi dok se brod okretao na svomdugom spiralnom putovanju prema Marsu. Komus jegovorio dok su mu se suze slivale niz lice. Pričao joj jeo njenoj majci, o njenom rođenju, njihovoj izdaji,dugim, opakim godinama kada je verovao da jebespovratno izgubljena. A onda, njegova radost kadajoj je najzad ušao u trag; njegova ishitrena odluka da snjom uspostavi vezu preko Čarlsa Džeja Brauna. Kakosu posumnjali u njega, nadgledali ga, izdali. Njegovoushićenje što ju je našao razbijeno krivicom zbog togašto su je tako naglo oteli.

„Izvini, Katerina“, reče on, „sve je to bila mojagreška.“

Ali nije mogla da mu zamera. Najzad ga je našla.

Najednom je bio umoran. Položila ga je na pokrivačei gledala ga dok nije zaspao.

Onda je pokušala da pozove Aleksa.„Kako to mislite ‘nije registrovan’?“ pitala je u

neverici. „Mora biti negde.“„Izvinite, ne dobijamo listing.“Kako je Aleks mogao prosto da nestane? Mora da je

to posledica svih tih izbeglica i haosa na brodu.Kada je otišla, otac joj je spavao. Poljubila ga je i

ostavila poruku – „Vraćam se za deset minuta“ – iizvukla se.

Odlučila je da ode i vidi Emila Keplera. Bilo je todovoljno prirodno. Ali nije imala predstavu da on sedipod oružanom stražom u svom apartmanu. Pavel ga jeoprezno nadgledao. Veliki automatski pištolj koji muje ležao u krilu nije prestajao da bude uperen u čovekas negovanom belom bradom.

„To je smešno“, reče Kepler. „Dvostruko uhapšen.“On se bez radosti zakikota za svoj račun. „Pitam se dali bi još neko voleo da me uhapsi?“

Obojica su poskočila na kucanje po spoljašnjimvratima.

Pavel se diže i prinese mu automat uz glavu.„Gledam te. Dobro pazi šta radiš.“Pavel mu skide pištolj s glave i povuče se u kupatilo.„I dalje te vidim“, reče on.

Laser s njegovog nišana pravio je majušnu crvenutačku na potiljku Keplerove glave dok je ovaj polakoprilazio vratima. Nije ih otvorio.

„Ko je to?“ reče on.„Ja sam, Emile“, reče Keti.Oklevao je.„Ne mogu sad da te vidim.“„Emile, hoću da razgovaram s tobom.“„Izvini. Veoma sam zauzet.“„Hitno je.“„Moraće da čeka.“„Emile, moram da razgovaram s tobom.“„Odlazi. Ne možeš da uđeš.“„Molim te. Pusti me da te vidim.“„Ne.“„Emile...“„Odlazi. Ostavi me na miru.“„Ovo je veoma bitno, Emile.“„Prokleta bila. Ne želim da te ikada više vidim.“Keti je piljila u vrata. Zvučao je čudno. Daleko.

Preokupirano. Ona sleže ramenima i ode odatle.Kepler sede. Pavel se vrati iz kupatila, spuštajući

oružje.„Ko je to bio?“„Naprosto neka devojka“, reče Kepler.Keti je bila zbunjena. Šta sada da radi? Trebalo bi da

nađe Aleksa, ali prvo mora da proveri svoga oca. Jošdok se približavala sobi s posteljinom, osetila je danešto nije u redu. Kada je videla da su vrata otvorena,znala je šta će naći. Otac joj je nestao. Nije biloznakova nasilja, niti poruke, ničega. Možda senaprosto probudio i otišao da prošeta. A zašto seonda ovako osećala?

Pozvala je telorade.„Starac koji luta napolju?“ rekoše oni. „Nema

problema, koji mu je broj?“Ali, razume se, nije imala broj, i razume se nije imala

sliku.„Madam“, rekoše teloradi, „ovo baš i nije mnogo

podataka od kojih se može početi.“„Samo ga nađite i dovedite kući“, preklinjala ih je.

„Možda je malo zbunjen.“„Pokušaćemo“, rekli su teloradi, „ali bez ličnog

broja, kako da mu uđemo u trag?“„Samo ga nađite“, reče ona.

KREVEBOTI I TELORADILjudi koji uživaju u komediji teže da budu sve više i

više izolovani kako godine prolaze.Dadli Mur

Komičari nemaju mnogo prijatelja. Prava tajnakomedije jeste tuga. Turobnost. To je igra mladihljudi. Komičari tipa Crvenog nosa ne mogu da budusami previše dugo, kaže Karlton. Belo lice žudi zaizolacijom i srećnije je solo, ali Crveni nos žudi zaljudima, jer kako da se ispolji osim u njihovomodrazu? Belo lice, nasuprot tome, žudi za samoćom,tako da može da bude depresivno zbog toga. Njegovsvemir je fini jednom kada sazna da je ponovonapušten. I tako, zaključan i izolovan, Aleks je besneo,dok je Luis našao Gideonovu Bibliju i provodio vremečitajući zvučnu prozu iz Eklezijastikusa.

A nekih je, o kojima sećanja nema; koji nestadoše kaoda ih nikada nije bilo.

Kada je krevebotica došla u njegovu sobu, Aleks ječekao da mu okrene leđa, a onda je pokušao da seprovuče kroz vrata. Uhvatila ga je u gvozdeni stisak.

„Ja to ne bih uradila na vašem mestu“, samo je rekla.„Izvinjavam se. Nisam razmišljao.“Jadno, jadno, ali izgledalo je kao da je sve vreme

tačno znala gde je on, što je, razume se, bilo apsolutnotačno. Pokušao je da fingira male pokrete premavratima. Nije čak ni podizala pogled. Tek kada biprešao nevidljivu liniju tačno tri stope od izlaza,okrenula bi se i fiksirala ga pogledom. Probao je dasedi na stolici i da klizi nogom preko te zamišljenelinije. Ona bi prišla, pogledala ga, a kada bi se onda on

nevino nasmešio i kliznuo nogom nazad, nastavila biposao. To je učinio četiri puta. Svaki put kada bi mustopalo prešlo liniju vratila bi se i pogledala ga. Petiput kada je skliznuo nogom napred vrisnuo je. Čitavanoga obamrla mu je od elektromagnetnog šoka.Osećao se kao da mu je neko odsekao stopalo. Zamaloda izgubi svest. Krevebot mu se vrati.

„Jeste li u redu?“ upita ona, ne bez ljubaznosti.On mračno klimnu.„Nećemo više da se igramo?“„Pobedila si“, reče on. „Mnogo smešno.“I tako, pola sata kasnije, kada se krevebotica u

svetlozelenoj uniformi, s ravnim, smeđim, praktičnimcipelama i nekom neobičnom vrstom šešira zaposlužiteljke pojavila na njegovim vratima i napetopočela da ga priziva da prođe kroz zonu prženja, on segorko nasmeši, zavrte glavom i okrenu se nazad svojojigri.

„Hajde, Aleks“, reče krevebot.„Hej, ne hvala, stopalo me još boli.“„Ovuda. Molim te, požuri.“„Nisi pri sebi. Neću više da se igram s vama

kreveboticama. Ako hoćete da se mrdnem, šaljitetelorade.“

„Hajde, molim te, nemamo vremena.“On zastade u svojoj igri. Bilo je nešto poznato u vezi

s ovim krevebotom. Imala je vrlo kratku kosu, a figurajoj je bila malo previše mršava za suknju. Najlonke sujoj se smakle do kolena i govorila je vrlo čudnimglasom za jednog krevebota.

„Hajmo, gospodine, obala je čista.“„Oh, sranje“, reče Aleks kada mu se magla najzad

razišla. „To si ti“, najzad je uspeo da promrmlja.„Naravno da sam ja“, reče Karlton, „i moramo

odavde da odemo pod hitno.“ Ali Aleksov smeh bilo jenemoguće suspregnuti.

„Oh, bože moj“, reče Aleks, gušeći se, „sada samvideo sve. Robot transvestit!“

ZAPANJUJUĆE VESTI

Čujte, izvinjavam se što ovako prekidam tokpripovedanja, ali imamo vanrednu situaciju.Obećavam da će ovo biti poslednji put. Shvatam danije baš naročito kul, da sva ta ubacivanja naratoramogu da budu prilično nervirajuća, ali ja sam naučnik,a ne romanopisac. Ne znam vam ja ništa o priči iliodržavanju osnovne linije. Samo sam želeo danapravim nekoliko pribeleški o Karltonu i o tomekako je došao do toga da napravi svoje veliko otkriće i

umesto toga nastade čitava ova drama. Najgore odsvega jeste to što se menja u ispovest. Ali dokiščitavam tekst i ispravljam ga, moram da vamobnavljam informacije. Stvari se dešavaju i ja želim daznate šta se dešava. Razmišljajte o ovome kao oposthajzenbergovskom pripovedanju. I posmatrač jedeo priče. Nobelova komisija je upravo potvrdilaprijem moje teze. Univerzitet na Reji jedva čeka da miobjavi zvanje na sledećem veću (već su mi obećalipočasni doktorat), a Mehta i Ašer zainteresovani su zaštampanje moje knjige u velikom tiražu. Nisam sedeobesposlen. I zato obećavam da više neću prekidati tok.Ali, vidite, imam zapanjujuće vesti. Zgromljen sam.

Karlton je još živ.SADA. U moje vreme. Osamdeset godina kasnije.

Kako budalasto od mene. Razume se, zaboravio samnajbitniji element robota. Oni ne umiru. Čak i tako,teško da sam mogao da očekujem da će ga zadržavatitoliko dugo posle datuma prodaje. Hoću da kažem,zahvaljujući tehnološkoj krivoj većina mašinazastareva u roku od dve godine od izrade, pa seuništavaju radi korišćenja za sirovine. U najboljemslučaju takve stare ‘bote možete da nađete kakootvaraju mostove ili naplaćuju putarinu po zabitimatrećeg sveta. Nisam imao ni nagoveštaj da je to mogloda se ne desi Karltonu. Ali ne! On živi. Malilimtelektualac je sačuvan. Nalazi se u nekom domu za

stare kompjutere. Neka vrsta sanatorijuma. Da li bivam tako nešto palo na pamet? Zakon inata u akciji.Duh zajeba ponovo pobeđuje u Univerzumu.

Otišao sam u štab policije s vrlo pomešanimosećanjima, ali posle besplodnog jutra tokom koga sume slali od kompjutera do kompjutera i šetali menapred-nazad između različitih odeljenja, najzad samnagrađen sjajnom vešću da u policijskim zapisima nijebilo ni traga od De Reruma. Ispustio sam uzdaholakšanja i u pitanju je bilo samo neko glupo šestočulo koje me je nateralo da unesem Karltonovo ime ikoordinate da bih proverio da nema pominjanjanjegovog dela negde drugde. Na kraju krajeva, jedanpotencijalni dobitnik Nobelove nagrade i počasnogdoktorata i autor bestselera (da ne pominjemotrijumfalnog osvetnika odbegloj ljubavnici) ne želi daga javno osramoti neka prljava priča iz tabloida da jeplagirao čitavu stvar. I zato, da, proverio sam. I namoje potpuno iznenađenje, šok i užas, iskočili su broj,slika i trenutna adresa.

Šta sada da radim? Dobrano sam i istinski bez tlapod nogama. Nije me briga koliko je nakupio u sebizamora metala, teško da će propustiti publikacijusopstvene teze. Hoću da kažem, ovde govorimo opublicitetu velikih razmera. Neće on sedeti i gledatikako mu mažnjavam životno delo. Neće mi poslaticveće kada me vidi tamo gore kako se skromno

zahvaljujem Nobelovom odboru. A ne mogu da seokrenem. Prekasno je. Izložio sam se. Osim gospodeMehte i Ašera, koji se pripremaju za štampu ujednostavno ogromnim tiražima i koji su nokautirani,u ekstazi, van sebe, raspamećeni kao mrmoti, itd., itd.,rasturačkim potencijalom moje knjige, postojiraspored intervjua, za ponedeljak je zakazanakonferencija za štampu, tu je i Nobelov odbor koji jezatražio da me vidi, a tu je i prevrtljiva Moli, kučka sbiologije. Šta drugo mogu nego da produžim dalje?

I tako ću da ga posetim. Razgovarao sam s nekompoluporemećenom sestrom – uštogljenom ženicomkose utegnute unazad i klimavih zuba – koja mi je dalaraspored sati za posete i smernice. U pitanju je vrlozabačeno mesto. Nema mnogo štićenika. Trebalo bida bude savršeno za moju nameru. Naravno, nervozansam. Kakav trenutak će to biti, licem u lice s mojimsubjektom. Osećam se kao fan. Šteta što mora da budetako. Znam da ćete o meni misliti sve najgore, ali,stvarno, kakvog izbora imam? Neću više da prekidamtok naracije. Posetiću ga prvi i poslednji put. Jer, blagimoj čitaoče, moram da ga ubijem.

NADGLEDANJEMislim da biti smešan ni kod koga nije prvi izbor.

Vudi Alen

„Pogledaj ovo“, reče Danfi u vozilu. „Ovaj robot imajednačine za komediju.“ Prelistavao je De Rerum doksu žurili na adresu gde su teloradi tako javno odneliMekturka. „Ima čitav niz grafikona smeha. Izgleda daje razvio čitavu geometriju komedije.“

„Treba njega zaključati“, reče Kajl.„Gravitacija vezuje“, čitao je Danfi, „dok zavitlancija

širi. Iako je publika ujedinjena u smehu, reč je ozajedničkom širenju umova u jedinstveni smeh štozavitlanciji daje njenu eksplozivnu moć. Gravitacijaprivlači: zavitlancija zavlači.“

„Ma šta on to priča?“ reče Kajl, turobno zagledan iznjihove nosiljke. Koristili su telorade da izbegnuprivlačenje pažnje.

„Smer gravitacije je prema unutra“, nastavljao jeDanfi, „smer zavitlancije je prema napolje. Reč je oprosvetljenju nasuprot konačnoj tmini crne rupe kojaguta čak i svetlost. Posredi je bila sila svetlosti umestosile tame. Život iznad groba. Svetla strana iznaddepresivne. Optimizam nad pesimizmom. Kako jeAleks Maskroft jednom rekao: ‘Ja sam idiosimbiot:dovoljno sam tupav da se slažem s bilo kime’.“

„A gde je Aleks Maskroft?“ reče Danfi najednom.„Izgleda da je nestao“, reče Kajl. „Nigde ne možemo

da ga nađemo.“

„Zar ne bi trebalo da se pojavi na Vulinom šou?“„Pokušao sam tamo. Kažu da je otkazao.“Stigli su na trg s parkom. Zidovi apartmana u

oblakoderima dizali su se na sve strane, ali sam parkbio je ispunjen drvećem i prijatan. Otprilike na visinipetnaestog sprata završavao se čvrstim, providnimmehurom. Popeli su se do četrnaestog sprata iuvedeni su u prostrani apartman pred kojim seprostirao spektakularni vidik. Ovaj je zujao odpolicajaca i haj-tek opreme.

„Okej“, objasni Rodžers Danfiju, „ono tamo na uglu uprizemlju je Mekturkov apartman, tačno s prekestrane parka.“

„Kreveboti kažu da je tamo spavalo do osam ljudi.“„I to nisu prijavili kao neuobičajeno?“„Hej, ovo je vanredno stanje. Ljudi spavaju svuda.“

On klimnu prema parku, gde su bili dignuti šatori, aljudi su lutali po improvizovanim logorima.

„Osim toga, dopao im se Mekturk. Zabavljao ih je.“„Kako?“„Voleo je da im pogađa šifre.“„Njihove bezbednosne šifre?“„Aha.“„Lepa igra.“„Kreveboti. Nemaju baš bogzna koliko mozga.“„U redu“, reče Rodžers. „Je li tim A spreman?“

„Svi su na mestima“, reče Kajl.Rodžers pogleda kroz veliki prozor. Nije mogao da

ih vidi, ali znao je da je tim B posakrivan svuda poparku ispod njega. Svaki ulaz u zgradu bio je pokriven.Svaki izlaz iz parka nadgledan je.

„Okej, svi na moj signal za deset sekundi. I, narode,šta god da radite, ne zaboravite da gledate u smerusuprotnom od akcije. Ne gledajte šta se dešava.Gledajte reakcije. Gledajte ljude koji izlaze. Gledajte zaljudima koji beže, za ljudima koji komuniciraju. Jeste lispremni? Onda kreći.“

Racija je bila spektakularna. Prednja vrata bila su upotpunosti raznesena, a sam apartman kao da seraširio dok je beli šum zaglušio svakoga dovoljnonesrećnog da se tamo zatekne. Crveni dim pokuljanapolje u oblacima, a ljudi s teškim maskama ikapuljačama, iza toplotnih štitova, pokuljali su krozrupu u zidu koje nije bilo tamo pre dve sekunde. Kaodiverzija, bio je to pravi nokaut, zastrašujućedelotvorno. Izgledalo je da se čitav park sledio. Akcijaje privukla čak i Rodžersovu pažnju. On opsova i prisilisebe da skrene pogled. Brzo je skenirao park. Delićsekunde svi su izgledali kao opčinjeni. Onda počeše datrče u svim smerovima. Jedni u panici, drugi hitajućida pomognu.

„Ima li šta?“„Ništa.“

„Još ništa.“Bili su napeti gledajući reakcije.„Kajle?“„Nema.“„Danfi?“„Nula.“„Bilo ko iz tima B, za ime božje?“„Ne još, gospodine.“„Tri minuta i nestali su.“Onda ga je ugledao. Riđokosi mladić koji je napeto

govorio u svoj dlan. On klimnu Danfiju.„Mogao bi biti samo prolaznik koji zove za pomoć“,

reče Danfi.„Mogao bi. Da vidimo.“Ljudi su pogureno hodali, grabili što dalje od dima i

buke. Neki su nosili decu.„Okej, da krenemo“, reče Rodžers. „Aktivirajte

poruku.“Smireni glas ispuni park. „Nema potrebe za

panikom. Ovo je policijska racija. Ostanite mirni i nikoneće biti povređen.“

„To je upalilo“, reče Rodžers. Na zvuk glasa riđokosimladić se okrenuo i brzo počeo da se udaljava.

„To je naš momak“, reče Rodžers. „Pratite ga.“„Nema nikog kod kuće“, javio je tim A iz ruševina

Mekturkovog apartmana.

„Dobro urađeno. Možete da raščistite oblast iostanete prizemljeni. Dobili smo svoju metu.“

Držali su diskretno rastojanje do mladića koji ježurio kroz park. Pažljive patrole obojile su gainfracrveno. Bio je izdvojen, nanišanjen i tim B ga jediskretno sledio. Njegova slika, svedena na maliodraz, pištala im je u instrumentima za nadgledanje.

„Odvešće nas pravo do njih“, reče Rodžers.„S makar malo sreće“, promrmlja Danfi.Mogli su da vide riđokosog mladića između drveća,

išao je prema daljem uglu parka. Obazirao se oko sebedok se kretao.

„Oprezan pederčić, je l’ da?“Promenio je smer nekoliko puta, obišao drvo

jednom ili dvaput, žurno proverio iza sebe da li gaslede i neočekivano seo na nekoliko minuta. Svaki putRodžers je znao da osmatrači čekaju.

„Jesi li opazio ikoga od naših?“Danfi pokaza prema ženi s kolicima. „Ona.“„Jok.“Riđokosi mladić kao da je povratio poverenje.

Ustade i krenu brzim korakom prema izlazu. Dok sepribližavao, ukočio se. Ispred njega pojavi se enormniblesak svetlosti.

„Šta to rade?“ reče Rodžers. „Ko im je rekao da gapokupe? Uplašiće ga.“

„Nisu oni“, reče Danfi.„Oh, jebi ga“, reče Rodžers. „Ne mogu da poverujem.

To je Brenda Vuli.“Ogromna gomila sledila je Brendu u park. Mladić

šmugnu u gužvu oko nje.„Vidite li ga?“„Ne.“„Prokleta da je“, reče Rodžers. „Gubimo ga.“Gomila je klicala. Brenda je blagonaklono klimala,

poput evropske kraljevske ličnosti. Delila je karte.Pružali su ruke prema njoj kao da mole.

Ovo je kao pričešće, pomislila je. „Blagoslovenabila“, reče ona, dajući odlična mesta na balkonu nekojizuzetno fotogeničnoj mladoj ženi.

Riđokosi momak uhvati njen pogled. Najpre jepomislila da ide prema njoj, ali on se obazre, prođe iizgledalo je da je rešen da projuri mimo nje a da je nine pogleda.

„Ti“, reče ona strogo. „Dođi ovamo.“Reflektori se okrenuše prema njemu. Gledao ju je,

sleđen. Ta žena s kamerama i svetlostima. Nešto nalikna paniku uđe mu u oči.

„Nemoj da se bojiš. Hoću da dođeš ovamo. Smesta.“Bio je jedan delić sekunde dok ju je gledao. Onda dođeslabi zvuk prskanja. Brenda se sruči.

„Isuse“, reče Rodžers, „neko je ustrelio Brendu.“

Povici. Krici. Pandemonijum.„Nastavite. Uhvatite ga. Sad. Hajde, hajde, hajde.“Zavijanje sirena. Tiskanje gomile. Riđokosi mladić je

nestao.

Bio je mlad. Bio je prestravljen. Mogao je takoglasno da oseti u svojim ušima kako mu bije srce. Da lije dobro uradio? Da li je zajebao stvar? Zurio je krozzasvođene prolaze. Niski, bledi čovek s tamnimšeširom i starim kaputom pode prema njemu.

„Jozef“, reče on. „Hvala, Hristu.“„Ovuda“, reče Jozef.„Provalili su Mekturka.“„Dobr posao, imamo tvoj izveštaj.“„Ja – to jest – morao sam da pucam na onu

gospođu.“„Da“, reče Jozef, „možda je to bila greška.“„Ne bih rekao, Jozefe. Pokušala je da me zaustavi.

Rekao si, šta god da uradim, da ne pustim da meuhvate.“

„I bio si dobar“, reče Jozef. „Sledili su te, znaš.Nadgledali smo ih kako te nadgledaju. Sada moramoda se osiguramo da te ne nađu.“

„Hvala, Jozefe.“„Ovamo dole.“Spustili su se iza neke metalne ograde.

„Ali oni stižu“, reče mladić. „Naći će me ovde.“„Ne, u redu je“, reče Jozef. „Ništa oni neće izvući iz

tebe.“„Jesam li bio dobar, Jozefe?“„Oh, bio si prosto sjajan“, reče Jozef.Mladić ispusti blagi uzdah. Oči mu se širom otvoriše

i on najednom spuznu na kolena.Jozef ga poljubi u čelo, a onda pusti da mu se telo

sruči i padne.„Dobri momče“, reče on. „Sada ćeš biti bezbedan.“

„Oh, moj bože“, reče Brenda, „ustrelili su me.“Jedva da je mogla da poveruje. Mogla je da vidi

paniku u njihovim očima. Razmahali su se i razvrištalioko nje, gurali i pokazivali na sve strane okolo.Nemilosrdne kamere zumirale su je. Ona se hrabronasmeši.

U roku od nekoliko sekundi stiže hitna pomoć. Morabiti da su bili odmah iza ugla. Fotografi su guralimedicinare u stranu i borili se jedan sa drugim danaprave fotografije pale žene u okrvavljenoj haljini. Tunedostojnu zbrku najzad je razrešila hitna pomoćtelorada, koji su odgurali sočiva paparaca i odneli je.

„Samo još jedan, Brenda.“„Ovamo, Brenda.“Ali više nije mogla da ih čuje. Samo ih je videla kako

sevaju blicevima, škljocaju i otvaraju usta za povike

dok su je nosili prema vozilima s rotacionim svetlima.„Hoće li se izvući?“ upita Rodžers.Teloradi slegoše ramenima.„Hoću da bude izolovana. Niko ne sme da uđe da je

vidi. Jeste li čuli? Niko!“„Gospodine. Ima ovde nešto što treba da vidite.“Sledio je mladog policajca. Pod stubovima,

reprodukcijom natkrivenih prolaza Pariza, kratkostepenište vodilo je naniže.

„Ovde dole smo ga našli.“On nazre riđu kosu.„Svetog mu sranja“, reče on. „Sredili su ga.“

MALI METALNI TRANSVESTITPonekad je život veoma dobro napisan.

Bari Krajer

Luisu je dosadila izolacija. Deklamovao je odlomkeiz Eklezijastikusa većvviše od sat vremena i najzadmu je dosadio zvuk sopstvenog glasa. Upravo je počeoda oseća sažaljenje prema sebi kada se deo njegovihvrata zapalio. On se uplašeno povuče. Aleksova glavapojavi se u rupi.

„Dobro jutro, drkadžije“, reče Aleks smešno veselimbritanskim glasom. „Ovo je poziv za buđenje u devet

izjutra. S kurca skidaj šaku, hvataj se za kvaku, pa dase gonimo do đavola odavde, hoćemo?“

„Oh, čoveče, ne da mi je drago što te vidim“, rečeLuis. On se provuče kroz rupu u vratima i onda stadekao ukopan od zapanjenosti kada je video krevebota.

„Ko je ovo, jebo te?“„Dozvoli da ti predstavim Doris Karlton, metalnog

transvestita.“„Molim te“, reče Karlton. „Nije čas za šale.“„Oh, moj bože“, reče Luis. „Zašto se do đavola tako

obukao?“„Psst“, reče Aleks, „nemoj da ga sramotiš. To je

velika promena u životu.“„Brzo ovuda“, reče Karlton.„Gde smo?“„Negde ispod pozorišta.“Zurili su duž hodnika dok nisu naišli na teška vrata s

trepćućim crvenim svetlom i upozorenjem da ne ulazedok je svetlo uključeno. Svejedno su ušli. Nikoga nijebilo u blizini. Sada su definitivno bili iza scene, jer tusu se nalazili znaci koji su pokazivali gde se nalazeŠMINKERNICA, GARDEROBA, ORKESTAR iPOZORNICA.

„Čekajte“, reče Karlton, „neko nailazi.“Pripili su se uza zid dok su se koraci primicali.„Sranje“, reče Aleks.

„Ja ću da ga sredim“, reče Karlton.Napeli su se. Niska figura u pripijenom trikou sa

šljokicama naglo zaokrenu iza ugla i gotovo se preturipreko njih.

„Ehej“, reče Kit iznenađeno. „Šta to tu imamo?“On pogleda svu trojicu, sleđene kao u krivici. Dva

komedijaša i bouvi u haljini.„Ne govorite mi“, reče on. „Daj da pogađam. Dajete

tableau vivant, a tema je Čarobnjak iz Oza.“„Dobar pokušaj“, reče Aleks, prvi koji se oporavio od

šoka, „ali ovo ti je Čarobnjak iz Ida. Dorpti i Limenkosu se sparili da bi proizveli metalnog transvestita kojivoli da se oblači kao žensko. Strašilo i ja zajednobežimo da bismo otvorili Montesori školu zaalternativno nadarene, a šta koji kurac ti radiš ovde?“

„Proveravam svoje zalihe, kao što mi je naređeno“,reče Kit. „Baš mi je bilo potrebno poprilično vremena.Imaju stvarno opako pivo na ovom brodu.“

„Šta se tamo nalazi?“„Samo garderobe. Uz one stepenice su vrata od

pozornice.“„Ima li tamo koga?“„Vratar pozornice. Ali upravo napumpavaju

obezbeđenje. Nešto se desilo.“„Šta?“„Ne znam, ali tamo gore svi su pobrljavili.

Zaustavljaju te, pretražuju. Ma, svejedno, imam jamoju propusnicu na prostor iza pozornice.“ On podižemajušni bacač plamena.

„Moram da letim“, reče Kit. „Bilo mi je lepo da vidimda toliko izgledate kao krivci. Ćao, lepoto“, i on dunuKarltonu poljubac. „Obožavam tvoj kostim. Ništa ga nemenjaj.“

BRZINA ŽIVOTAČovek dočarava, bog razočarava.

Miguel Servantes

„Kako je Brenda?“„Loše.“„Hoće li se izvući?“„Nisu sigurni.“Rodžers se lecnu. Bili su toliko blizu da uhvate

mladića. Ko je mogao da predvidi Brendin dolazak?„Ne krivi sebe“, reče Danfi. „Takve stvari se

dešavaju. Teorija haosa.“„Sredili su sopstvenog tipa. Kakvi su to ljudi?“„Jebeno smrtno ozbiljni, to je sigurno.“„Deo plana?“„Nema šanse. Čisti zajeb“, reče Danfi. „Niko nije

mogao predvideti da će se Brenda tako pojaviti.“

Stajali su ispod hladnog svoda na stubovima inalivali se kafom. Stubovi od peščara svakih nekolikojardi, poput egipatskog hrama, imali su oko sebe jardežute trake da zadrže gomilu. Kajl im žurno priđe.

„Ljudi govore da je Brenda mrtva. Dolaze da odajuposlednju poštu.“

On baci pogled prema parku. Nekoliko ljudi već jedržalo sveće. Još ih se tiskalo napred, u potrazi zatačkom na kojoj je pala. U iščekivanju su pružalimaramice, tragajući za krvavim mrljama.

„Isuse“, reče Rodžers. „Uključite kišu.“„Ne možemo to, brale“, reče Danfi.„To su vampiri“, reče Rodžers.„Uništavaju dokazni materijal“, reče Kajl.„Kome su potrebni dokazi? Imamo ga jasno na traci

kako puca u nju. Gledaj.“Posmatrali su kako riđokosog mladića hvata panika

dok ga svetiljke kamera osvetljavaju, a sve oči okrećuse prema njemu.

„Mora da je za njega to bilo jeziv trenutak“, rečeDanfi. „Odjednom mu se nevidljivost naprostoistopila.“

Videli su kratki plamen oružja. Brendin izraziznenađenja kada se srušila.

Kajl reče: „Oh, ima neka žena koja hoće da te vidi.Govori da je hitno.“

„Reci joj da čeka.“„Ja bih je susreo da sam na tvom mestu“, reče Danfi,

zagledan preko svog ramena. „To je Keti Valas.“„Pusti je da prođe“, reče Rodžers.Komešanje na ivici gomile dok se probijala. Ljudi su

opčinjeno gledali scenu zločina, kao da su gledaocinekog komada. Malo interventno vozilo bilo jeostavljeno postrance kao privremeno komandnomesto. Rodžers joj klimnu da uđe unutra. Mogao je dajoj namiriše parfem dok je prolazila.

„Oh, čoveče“, reče Danfi s odobravanjem.„Hoćeš da prisustvuješ razgovoru?“ upita Rožers.„Možeš da se kladiš“, reče Danfi.On se pope u prikolicu. Keti je već sedela. Čekala je

dok nisu zatvorili vrata.„Jeste li videli mog oca?“ Gledala ih je žestoko, kao

da očekuje raspravu.„Koga?“ reče Rodžers.„Otac mi je nestao.“„Slušajte, madam“, reče Rodžers i raširi ruke, „ima

mnogo nestalih ljudi na ovom brodu. Nemamovremena da jurcamo za rođacima.“

„Zašto ne probate telorade?“ upita Danfi razumno.„Teloradi ne mogu da mu nađu ni traga“, reče ona.

„On je Šlezijac.“ Kao da to išta objašnjava.„Aha“, reče Rodžers, ne shvatajući.

Uđe čovek iz bezbednosti, radoznalo baci pogled naKeti i pruži Rodžersu poruku. Rodžers je pročita ioštro podiže pogled.

„Upravo ste pokušali da vidite Emila Keplera?“„Da. Nije hteo da se vidi sa mnom.“„Hoće li vam smetati ako upitam zašto?“„Ne znam zašto nije hteo da me vidi.“„Ne, zašto ste vi hteli da vidite njega?“„On je...“ ona ga pogleda, pitajući se koliko toga on

zna. „Želela sam da ga zamolim da mi pomogne danađem oca.“

„A on nije hteo?“„Nije hteo čak ni da me pusti unutra.“„Da li vam je rekao zašto?“„Ne. Zašto?“ upitala je, zbunjena.„On je pod kućnim pritvorom.“„Emil?“ Izgledala je zapanjeno.„Šta ste radili u Rialtu?“ upita Danfi.„Ko ste vi?“ reče ona.„Odgovorite na pitanje“, reče Rodžers.„Ja sam ovde da vama postavljam pitanja.“„Ne više“, reče Rodžers. „Recite nam zašto ste išli u

Rialto.“„Trebalo je da se sretnem s ocem.“On izmeni pogled s Danfijem. Danfi je glumio

ravnodušnost.

„Kako je njegovo ime onda, tom ocu?“ upitaRodžers.

Ona razmisli na trenutak. „Njegovo pravo ime, ilitajno ime?“

Rodžers se naže u stolici, odjednom napet. Osetio jekako mu se dlačice na vratu kostreše. Njegovo tajnoime.

„Sve što znate.“„Njegovo ime je Valevski“, reče ona. „Aleksander

Valevski. Poznat i kao Komus.“Danfi zazvižda. „Komus“, reče on. „Sigurni ste da je

Komus?“„Sasvim sigurna“, reče ona. „On mi je otac.“

„Možeš li da poveruješ u to?“„Recimo da nam govori istinu?“„Zašto bi lagala?“Gledali su je kroz prozor, napeto je čekala pored

prikolice.„I šta sad radimo?“ reče Kajl.„Da ga nađemo pre njih“, reče Danfi. „Osim ako ga

već nemaju.“„Hajde, nemojmo da paranoišemo. On je starac.

Zalutao je. Izgubio se. Zajeb.“„Zašto ne urota?“ reče Danfi. „Teško da mogu da

budu mnogo srećni zbog njegove uloge u ovome.“

„Misliš da su ga ugrabili?“„Ti ne bi? Napušta gerijatrijsko usred operacije.

Jurca okolo i blebeće. Posećuje rodbinu. Ne, stvari neizgledaju mnogo dobro za starog drugara Komusa.“

„Misliš?“„Gle šta su uradili riđokosom.“Gledali su kroz prozor. Teloradi su uklanjali telo.„I ko je ubio Semi Vajs?“ upita Rodžers.„Mislim da su je osmatrači ubili“, reče Danfi. „Kada

su otkrili da Keti posećuje Komusa, uspaničili su se.Da li je to klopka? Da li su ih prevarili? Imali su ovdepuno toga na kocki.“

„Nastavi“, reče Rodžers.„Kepler predstavlja njihovo oružje. Moraju da ga

zaštite. Potreban im je bezbedan dok ne bude mogaoda obavi isporuku. Kada je Semi iskopirala Vajsin fajlKarltonu i kada je Karlton krenuo za Keti, imali sukošmare. Niko od njih nije mogao da zamisli pravirazlog Komusove posete. Nevini motivi ne pomažu uparanoičnom svetu.“

„I zato su je ubili?“„Osmatrači su je ubili. Da zaštite Keplera.“„To je teorija“, reče Rodžers. „Hajde da je

proverimo.“Spolja se začu povik.„Našli su još, jednog.“

„Šta?“„Još jedno telo u travi tamo napolju.“Danfi i Rodžers se zgledaše.„Možda je taja“, reče Danfi. „Bolje je zaustavi.“Ali previše su zakasnili. Keti je već trčala preko

trave. Grupa detektiva je zadržavala ljude. Oštresvetlosti izdvojile su nešto zgrbljeno pod grubimćebetom. Ona stiže do policajaca, ali nisu hteli da jepropuste. Do trenutka kada ju je Rodžers stigao,histerično se raspravljala s njima.

„U redu je“, reče Rodžers. „Pustite je da pogleda.“Ona baci pogled na njega, njeno bledo lice bilo je

prestravljeno, ali odlučno.Uniformisani ljudi koji su se nadnosili nad telo

ustadoše i zadigoše sivi pokrivač. Ona se zagleda.„Nije on“, reče.Čarls Džej Braun otisnuo se na najduže putovanje.

ČETVRT POZORIŠTAKomedija je tragedija koja se dešava drugim ljudima.

Anđela Karter

Iz daljine mogli su da čuju zvuk uštimavanjaorkestra. Bližilo se vreme za predstavu. Devojke izhora u perju i kaiševima koračale su okolo u svojoj

polugoloj veličanstvenosti. Aleks stade da gleda, ali gaLuis izgura kroz zakulisne lavirinte prema izlazu.

„Moramo odavde.“„Hej, samo sam gledao.“Dok su prolazili kroz odeljenje za kostime, začuli su

poznati glas.„Kukaj, kukaj, kukaj. Dan i noć. Samo su to radili. Dok

mi se na smrt nisu smučili. Pa sam im rekla. Dosta mije. Odlazim odavde. Čujem zov publike. Mame mesvetla pozornice. Miris šminke. Vraćam se upozorište!“

Bila je to njihova mašina za veš. Gospođica Grinavejsedela je u raskoši između garderobota i veselokukumavčila, dok su oni opčinjeno slušali i uživali unjoj.

„Nećete vi više da me sputavate“, rekoh ja. „Pticamora iz kaveza. Za mene je život u šou biznisu.“

„To si rekla svojim ljudskim bićima?“„Rekla sam im pravo u oči. Muka mi je od svih tih

komičarskih hokus-pokusa. Mislili su da su tolikosmešni s tim njihovim seks lutkama i njihovimopajdarama.“

„Kako se usuđuje da to kaže?“ reče Aleks van sebe.„Ma, ostavi je samo. Biće ona ovde srećna“, reče

Luis.„Tako je“, reče Aleks. „Ne treba nam sada kada je

Karlton zavoleo da se oblači kao krevebotica.“Karlton je digao nos u vazduh i junački trpeo

njihovo začikivanje. Videće oni uskoro od kakvog je onkova.

„Hej, ti.“„Ja?“ reče Aleks.„Da, ti.“Krupni vratar za pozornicu sumnjičavo ih je gledao.

„Dođi ovamo.“„Ko, ja?“ reče Aleks s velikim samopouzdanjem.„Da, ti. Ko si ti?“„Maskroft i Ešbi“, reče Luis. „Mi smo u programu.“„Bili ste brisani“, reče vratar.„Pa, opet smo vraćeni“, reče Aleks.„Ali nemate garderobu.“„To je u redu, obučeni smo. Gle.“ On pokaza

Karltona.„Taj robot ima haljinu“, reče vratar.„Komedija“, reče Aleks. „Time se bavimo.“„Ne, ne, ne“, reče vratar. „Morate da imate

odgovarajuću garderobu. Ne možete da budete upredstavi a da nemate garderobu, to nikako nećemoći.“

Na sreću vrataru je skrenuo pažnju dolazak velikegrupe ljudi na vrata pozornice iza njega. On se okrenuda se suoči s novim problemom.

„A ko ste vi, društvo, moliću fino?“„Posetioci. Imamo svoje propusnice za zakulisni

prostor.“„One važe za susret s Brendom Vuli.“„Da.“„Ona nije ovde.“„Svejedno, propusnice su tu.“„To su propusnice da se vidite sa njom, a ja vam

kažem da ona nije ovde.“„Brzo, ovamo unutra“, reče Luis i ugura Aleksa i

Karltona kroz jedna vrata. On zalupi vrata i upalisvetlo. Gledali su zapanjeno. Ružičasta i zlatna sobasva u plišu, apsolutno veličanstvena, pozdravi impoglede. Bila je to garderoba broj 1.

„Vau“, reče Aleks. „Pešovanski raj.“Luis se okrenu i pogleda nazad kroz malu špijunku.„Ne smemo da budemo ovde“, reče Karlton

šokiranim glasom. „Ovo je garderoba Brende Vuli.“„Umukni, pokušavam da čujem“, reče Luis, očiju

pritisnutih na otvor. Nije mogao sasvim da razaznašta se dešava. Izgledalo je da je kod ulaza na pozornicudošlo do neke vrste svađe. Ko su bili svi ti ljudi? Teškoda su bili fanovi Brende Vuli? Niski, tamnokosi čoveksilovito je raspravljao s vratarom.

„Izvinite, gospodine, moraćete da se vratitekasnije.“

„Pa, bojim se da to neće biti moguće.“„Ne mogu da vas pustim. Obezbeđenje je pojačano

posle pucnjave i vaše puštanje ovamo košta više odmog radnog mesta.“

„Sasvim si u pravu“, reče niski čovek. „To zaista višekošta od tvog radnog mesta.“

Luis se okrenu da posmatra Aleksa kako se lickaispred složenog, pozlaćenog ogledala za šminkuBrende Vuli. Izgledalo je kao oltar.

„Ohm, dušo, nabaci ga mistrijom“, reče Aleks,odižući kosu sa lica.

„Ššš“, reče Luis. „Čuće nas.“„Zvučno izolovano“, reče Karlton. „Ali stvarno

mislim da ne bi trebalo da budemo ovde.“Kada se Luis ponovo okrenuo, nije bilo ni traga od

vratara, ali petnaest krupnih ljudi toptali su nizhodnik. On na sekundu pomisli da su se uputili pravoprema garderobi Brende Vuli, ali oni zastadošenapolju dok je tamnokosi čovek pokazivao polovininjih prema liftu na kome je pisalo PRIVATNO. SAMOZA KONTROLNU SOBU.

„Ko su oni, za ime sveta?“ reče Luis. „Muški hor?“Izgledali su previše kabasto čak i za velški hor.Ostatak grupe strča niz stepenice. Na vratima se sadapojavio novi čovek, u jakni obezbeđenja koja mu jeizgledala prekratka.

„Ne dopada mi se ovo“, reče Luis. „Nešto čudno se

dešava.“„Oh, gle“, reče Aleks. „Brendina odeća.“ Otvorio je

veliki orman s kliznim vratima s ogledalom da otkrijeredove i redove haljina koje su uredno visile uplastičnim kesama.

„Zlatna žica“, reče on. „Grad haljina. Hajde, Karltone,uvuci se u jednu od ovih, preklinjem te. Dole sofucanim, oblači glam.“

Karlton je bio zgrožen. „Molim te, prekini to. To jesvetogrđe“, reče.

„Oh, opusti se malo, Karltone“, reče Aleks. „Ovo ti jesan za transvestita.“

Bio je ispunjen manijačnom energijom dok jeotvarao drugi ormar napakovan raznoraznimperikama svih boja i stilova, nameštenih na držače zaperike u obliku pravih glava.

„Ah, ovde Brenda drži svoje glave“, reče Aleks. „Uuu,mala, ala ga ti lepo radiš glavom.“

„Prekini da brljaš okolo“, reče Luis. „Ovde smo udubokom kakanom.“

„U pravu si“, reče Karlton. „Nešto čudno se dešava.Gde je Brenda? Šou počinje za manje od četrdesetminuta – pomislili biste da će biti ovde.“

„A čak i ako ona kasni“, reče Luis, „gde je njenkostimograf? Gde su joj šminkerka, menadžer, presagent... zašto ovde nema nikoga?“

Aleks je držao jednu od njenih haljina. „Vasionu bih

prešla za tebe, moja dušo“, reče on Karltonu.„Mislim da treba da znate šta se dešava“, reče

Karlton.Obojica se okrenuše da ga pogledaju.„Sve je ovo moja greška“, reče on.Piljili su u njega, zbunjeni.„Oni su se okomili na moju teoriju komedije“, reče

on ozbiljno.„Ti imaš teoriju komedije“, reče Luis, očajnički se

upinjući da se ne nasmeši, „i misliš da se neko okomiona nju?“

„Ubeđen sam u to“, reče Karlton. „Zato sam poslaoRodžersu jednu kopiju da je čuva.“

„Poslao si kopiju svoje teorije komedije Rodžersu“,reče Luis, „da je čuva?“

„Tačno tako.“Aleks je napeto gledao u pod, očajnički se boreći da

kontroliše uglove svojih usta.„Karltone, da li bi otišao na minut u kupatilo, molim

te?“„Hteo bih da kažem kako mi je mnogo žao što sam

vas sve upleo u ovo.“Luis je grizao usnu, svim silama trudeći se da

izbegne Aleksov pogled. Nekako su uspeli da sekontrolišu dok Karlton nije kročio u unutrašnjostružičastih nebesa kupatilskih prostorija Brende Vuli, a

onda su to izgubili. Nisu bili u stanju da govore. Urlalisu. Aleks se smejao dok nije izgubio dah, lice mu jepostalo crveno. Luis je ležao na podu, zabacio glavu iurlao.

„Oh, moj bože“, reče Aleks, „mislim da ću umreti.“„Poslao je svoju teoriju komedije Rodžersu“, reče

Luis dahćući, „na čuvanje!“To je obojicu bacilo u nove napade. Još su se

bespomoćno smejali kada se vrata garderobe naglootvoriše i dva čoveka kročiše unutra. Bilo je krajnjeneizvesno ko je bio iznenađeniji.

„Je li ovo neka vrsta orgija?“ upita Mekturk svojimprepoznatljivim teškim škotskim naglaskom.

„Pitere Mekturk“, reče Aleks, „šta do đavola ti radišovde?“

„Tražim nekoga“, reče Mekturk neodređeno.„U garderobi Brende Vuli?“ upita Luis sumnjičavo.Mekturk nije obraćao pažnju na njega. „Hoću da

ostaneš ovde“, reče on starcu veoma razgovetnimtonovima, kao detetu. „Bićeš bezbedan s ovimklovnovima.“

„Ko je to?“ reče Luis.„Ovo je Komus“, reče Mekturk, „malo je rastresen.“

On napravi prstima male pokrete oko glave. „Znate,malo ša-na-na. Nije sasvim sam u glavi.“ On se okrenustarcu i pomože mu do stolice.

„Ostani s ovim ljudima, deda; osećaćeš se kao kodkuće – i oni su čuknuti.“

„Jedan minut je istekao“, reče Karlton, pojavljujućise iz kupatila. Zaboravili su koliko je bukvalan.

„Ne mrdaj“, reče Mekturk. Svi se zapiljiše u pištolj.„Dakle, to ti je baš opasno veliko oružje, Pitere“, reče

Aleks, „i mi smo svi impresionirani njegovomveličinom, ali molim te nemoj da nam spržiš robota,tako je teško naći pomoćnike.“

„Ko je to, jebo te?“ reče Mekturk. Video je robota sperikom odevenog kao krevebotica.

„To je Karlton“, reče Aleks. „Prolazi kroz fazu.“„Vaš limenko je i dalje jebeni otkačenjak, vidim“,

reče on i spusti pištolj.„Gde je Brenda?“ upita Luis.„Neka kurotresina ju je ustrelila.“„Brendu?“„Zašto?“„Mož’ biti da mu se nije dopadao njen glas. Otkud ja

znam?“„Ko bi poželeo da puca u Brendu Vuli?“ upita Luis.

„Šta je s predstavom?“ reče Aleks.„Oh, šou mora da ide dalje“, reče Mekturk, „zar vi

momci ne govorite tako? Slomi nogu i sve to.“„Hoće li ostati živa?“„Nemam pojma, sinko. Mesto je puno glasina. Mrtva

je, živa je, nikada neće više pevati, izvući će se. Ovo jepozorište, nebesa mu.“ On diže oči, premišljajući očudnovatosti njihovog sveta. „Ali lepo su je upucali.“

„Oh, jadna, draga Brenda“, reče Karlton, „a sve jemoja greška.“

„Ubeđen je da neko pokušava da ukrade njegovuteoriju komedije“, reče Aleks. „I zato se oblači kaokrevebotica da bi mislili da je udaren.“

„Moj kostim služi da izbegnem reciklažu ne bih lizaštitio svoju teoriju za buduće naraštaje.“

Mekturk baci dug pogled na Karltona. „A ja sammislio da ste vi šašavi“, reče on Aleksu posle jednogtrenutka.

VREME ZA ČAJKomedija je beg, ne od istine, nego od očajanja; uski beg

u veru.Kristofer Fraj

Šta je Kepleru? upita se Rodžers. Ponaša se veomaneobično. Zatekli su ga pogurenog u stolici u bademantilu. Jedva da je i podigao pogled kada su ušli.Samo je sedeo tamo i lagano pijuckao konjak izokrugle čaše, ne pokazujući ni iznenađenje ni bes. Dokje sedeo među svojim finim antikvitetima u kožnom

naslonjaču, delovao je ravnodušno, gotovo nemarno,kao da je čitava stvar već gotova.

„Nemamo mnogo vremena“, govorio je Danfi.„Tako je. Hajmo, Emile, pomozi nam ovde. Ti znaš

šta se dešava, zar ne?“Kepler baci pogled prema vratima kupatila. Nisu

bila sasvim zatvorena. Rodžers mu je pratio pogled.Nije mogao ništa da vidi.

„Ako nam sada pomogneš“, reče Danfi, „možemo dati ponudimo dogovor.“

Ponovo Kepler nije ništa rekao. Samo je okrenuoglavu prema vratima kupatila.

„Šta mu se dešava?“„Nemam pojma. Čak nije više ni neprijatan.“Danfi se okrenu i dugim koracima dođe do njega.

„Čuj, Emile“, reče, „nemamo više vremena. Moramosmesta da saznamo šta se dešava.“

Kepler ponovo nije rekao ništa, samo je digao obrvui okrenuo glavu.

„Da li si uneo oružje na brod?“ upita Rodžers.Kepler nije odgovarao.„U redu, recimo da jesi, ali ne želiš da priznaš. Gde

bismo mogli da nađemo to oružje?“Kepler ponovo pogleda prema kupatilu.„Emile, nema razloga da se bojiš. Možeš da imaš

poverenja u nas.“

On se nasmeja. „Oh, naravno, mogu da imampoverenja u vas, gospodo.“

„Slušaj, Emile“, reče Rodžers. „Pucali su ti u ženu. Ukritičnom je stanju. Ustrelili su je beli vukovi.“

Kepler ustade. Promenilo mu se čitavo držanje. „Je lito istina?“ upita.

Danfi klimnu u znak potvrde.„Ustrelili su Brendu.“ Mogli su da vide kako mu iz

očiju navire bes. Rodžers vide kako u Keplera ulaziodlučnost. Oči mu postadoše tvrde. Zglavci su mupobeleli kada je uhvatio ivicu radnog stola da seosloni o nju. Onda se najednom nasmešio.

„Slušajte me veoma pažljivo“, reče on kada jeposegao napred i otvorio fioku stola. A onda žurnoreče: „Oružje je u obezbeđenoj oblasti, pored odeljenjas kulisama. Čovek po imenu Jozef je...“

Vrata kupatila širom se otvoriše, što je pratio blagi,prigušeni zvuk metka. Kepler, i dalje nasmešen,preturi se i svali na pod. U ruci mu je bio pištolj.

Danfi otvori vatru na vrata kupatila. Pavel padenapred na tepih. Mrtav.

„Isuse“, reče Rodžers, „stavili smo Keplera u kućnipritvor sa čovekom već unutra.“

U daljini orkestar se zagrevao. Jozef je sašestoricom krenuo prema obezbeđenoj zoni. Imali suvelike BRENDA VULI PROPUSNICE ZA SVE ZONE

uredno prikačene na grudi.„U varda te omes“, reče oduševljena garderobotica

dok su prolazili.„Pričajte nam još, gospođo Grinavej, o vašoj teoriji

komedije.“Šlezijci su ignorisali čudne stanovnike tog

neobičnog polusveta i krenuli prema odeljenju zakulise. Tamo se nalazila prosta oblast okruženarešetkama na kojoj je pisalo ZABRANJEN PRISTUP ZASVE OSOBLJE i koja ih uopšte nije zadržala, a onda suu jednom uglu tog džinovskog kaveza našli još jednavrata, na kojima je pisalo OBEZBEĐENA OBLAST i jošupozorenja. Sven pruži ruku i prikači nešto na tavrata. Svi se povukoše. Jozef klimnu. Sven pritisnudugme i vrata implodiraše. Prošli su dalje u skladišnuprostoriju. Tamo se na podu nalazilo šest ili sedamvelikih sanduka, a na svakom od njih je sa stranešablonom bilo ispisano SNEŽNA GRUDVA. Brzo su ihotvorili polugama.

„Vidi, vidi, vidi“, reče Jozef s odobravanjem, „izgledada je Kepler održao reč. Pozovi Pavela i reci mu damože da nam se pridruži.“

Zurili su u veliku zalihu skrivenog oružja.Posle jednog trenutka: „Pavel ne odgovara, Jozefe.“Jozef se namršti. On spusti pogled na otvorene

sanduke ispred sebe, onda sleže ramenima. Čemubriga? Ionako je bilo prekasno da Kepler bilo šta uradi

oko toga. Imali su svoju isporuku.„Koliko vremena imamo?“„Manje od deset minuta do početka predstave“, reče

Sven.Začu se tiho upozoravajuće bip s njihovog lokalnog

alarma za uljeze. Nervozno su opipali obarače naoružju. Čovek je prolazio kroz oblast kaveza.

„Prijatelj“, reče Sven, pregledajući displej.„Piter Mekturk“, reče Jozef, „šta te je zadržalo?“„Čistio sam za tobom, Jozefe.“„Gde je Komus?“„Oh, sada je sasvim bezbedan“, reče Mekturk.

„Pobrinuo sam se za njega.“„Pobrinuo si se za njega valjano?“ upita Jozef.Mekturk se umirujuće nasmeši. „Više ga nikada

nećeš videti, Jozefe.“Dvosmisao, suprotna osećanja, izvrtanje reči.

Čujemo ono što želimo bar u 60 posto vremena.„Hvala ti, Pitere“, reče Jozef.

DIZANJE ZAVESENeću da čujem savete ni od koga ko nije

prepešačio onih petnaest metara do pozornice.Badi Haket o upravnom osoblju u komediji

Kada su Rodžers i Danfi stigli u pozorišnu četvrt, idalje je bilo gomile koja je pokušavala da uđe napredstavu. Glasine su letele; ljudi su nervoznoraspravljali o onome što su videli. Brenda Vuliustreljena u po bela dana. Hoće li se izvući ili neće?Obezbeđenje je bilo pojačano, ali tapkaroši su i daljeradili radnju. Unutra se čulo brujanje puno iščekivanjatipično za punu kuću. Bilo je krcato. Protraćili su neštovremena gurajući se kroz gomilu koja je zauzimalamesta.

„Prepoznaješ li koga?“„Nikog živog“, reče Danfi.Kajl se pojavi iz senki. „Koliko uspevamo da vidimo,

vrata pozornice su zaključana. Ima previše narodaokolo, pa ako pokušaju, probiće ih. Kako je mis Vuli?“

„Ništa se ne zna“, reče Rodžers.Kajl zavrte glavom i uvede ih kroz uska vrata u

zakulisnu oblast. Tamo su na sekund stajali iorijentisali se. Bilo je vrlo mračno. Prostor nalik pećiniprodužavao se u tminu iznad njihovih glava, odakle jevisila zbunjujuća zbrka užadi i čekrka. Dok su seosvrtali po tom neobičnom svetu, potpuna tmina bilaje u kontrastu s blistavim krugovima svetlosti. Igračisu stajali i istezali udove ili zaranjali nožne prste ukutije sa smolom. Nespokojni ljudi sa slušalicamatrčali su okolo, gonili statiste i nosili skele. Izgledalo je

da niko nije zadužen za sve to, iako je vazduhpucketao od elektrostatičkih razgovora.

„Odeljenje za kulise je ovamo dole“, reče Kajl.Potrčali su niz neko prašnjavo stepenište i oprezno

usporili kada su se približili odeljenju za kulise. Isprednjih bila je velika oblast u rešetkama. Danfi pokaza. Ujednom uglu kaveza sigurnosna vrata bila suraznesena.

Kajl izvuče oružje i pogureno pođe napred.„Okej, hajde da to uradimo“, reče Rodžers.Ušli su brzo, držeći se nisko. Neka figura naginjala

se iznad otvorenog sanduka.„Ne mrdaj“, dreknu Rodžers.„Koga to imamo tu?“ reče Danfi.„Gaja jebenog Fouksa, sudeći po izgledu“, reče Kajl i

zazvižda na oružje zapakovano u sanduke.Figura se okrenu.„Žao mi je, drugari“, reče Kit.„Oni koji ne obraćaju pažnju na istoriju osuđeni su

da je ponavljaju“, reče Jozef iza njih.„Lepe igračke“, reče Rodžers, zagledan u cevi oružja

uperenog u njih.„Deda Mraz je bio vrlo darežljiv“, reče Jozef.„Dobro došli nam svi skupa, momci“, reče Mekturk.„Piter Mekturk“, reče Danfi, „šta ti, do đavola, radiš u

ovom sumnjivom društvu?“-

„Umukni“, reče Mekturk i žestoko ga ošamari policu.

„Polako, polako, Pitere, nema potrebe za tim“, rečeJozef. „Znam ja kako se osećaš.“

Mekturk klimnu. „Moram da proverim kontrolnusobu. Do sada bi trebalo da su uspostavili kontakt.“

„Baš dobro. Svene, što ti ne pođeš s njim?“Mekturk je oklevao. „Bolje da ostane sa tobom,

Jozefe. Mogu ja da se postaram za njih.“Jozef ga je ravno gledao. Izgledalo je kao da donosi

odluku. „U redu, Pitere“, reče najzad, „kreći.“ Svensede. Gledali su kako Mekturk izlazi.

„Veličanstveno šta sve može da se uraditehnologijom, zar ne?“

„Zašto ne porazgovaramo o ovome pre nego štoneko uradi nešto blesavo“, reče Rodžers.

„Dosta sranja“, reče Jozef, „i sedi.“Uradili su kao što im je rečeno. Danfi je brojao

naoružanje. Nešto ga je zbunjivalo. Imali su dovoljnoza dobru pucačinu, ali to je bilo sve. Kako će da dobijuMars? Bili su smešna pretnja. Bio je to pravi vic. Sadakada je otišao Mekturk, ovde ih je bila samo šestorica.Recimo da ih je sedmorica gore na spratu i moždapetorica ili šestorica po raznim delovima broda –kakvu su uopšte šansu imali?

„Čuj, drugar, možemo da vam pomognemo da seizvučete odavde.“

„Zbog čega?“„Nemate dovoljno ljudi ni da zauzmete ovaj brod, a

kamoli Mars.“„Mars?“„Zar ne idete na Mars?“„Bože, ne. Samo nam treba šou.“„Šou Brende Vuli?“„Da. Kakva šteta što je jadna, draga Brenda

onesposobljena.“„Jesi li zato ubio riđokosog?“Ostali pogledaše Jozefa, ali ništa nisu rekli.„Lep pokušaj“, reče Jozef. „Napraviću malu najavu

dok šou bude trajao.“Rodžers i Danfi se zgledaše, zbunjeni.„Da vidimo kako im se to dopada. Ko drugome jamu

kopa, u stvari.“„Šta ćeš da uradiš?“„Snežna grudva“, reče Jozef s osmehom. „Pošto su

dovoljno srećni da nam uništavaju postojbinu, davidimo kako se to dopada njima samima.“

„Isuse“, reče Danfi, „on će da skrene jedan odledenih bregova.“

„Kuda ga šalješ?“„Klarktaun.“Nastade tišina.„Ima pet miliona ljudi u Klarktaunu“, reče Danfi

posle jednog trenutka.„Zato će da sarađuju. Vidite, ne moramo ni da

napustimo brod. Ne moramo čak ni da napustimopozorište.“

„To je gnusno“, reče Kajl.„Oh, a je li gnusno što pokušavamo da spasemo

sopstvene domove? Je li gnusno što želimo dazaustavimo pakao leda koji se survava s neba, potapanam polja, uništava naše zemlje?“

„To je pustinja.“„To je pustinja za vas. Mi živimo tamo. Zašto ovo

jeste gnusno, a ono nije?“„Jozefe, to je ludilo.“„Ne, nije. Ljudi uvek govore da je ludilo kada u stvari

misle da im se ne dopada.“„Pet minuta do predstave“, reče glas, odjekujući po

kavezu. „To je to, momci i devojke. Uvodna numera.Molim, molim. Idemo uživo za pet minuta.“

„A sad, ako biste me izvinili“, reče Jozef. „To je biopoziv za mene.“

ŠOU MORA DA SE NASTAVISrećan je čovek koji nikada nije spoznao ukus slave –

imati je predstavlja čistilište, želeti je jeste pakao!Edvard Bulver-Liton

Šou je išao uživo kroz Sunčev sistem. Pa, onolikouživo koliko može. Pošto ste očevidno dovoljno bistrida primetite, u svemiru nema simultanosti. Čak niSunce ne ide „uživo“, pošto njegovoj svetlosti treba8½ minuta da stigne do Zemlje, otprilike 12 minuta zatu svetlost da dosegne Mars, a otprilike 79 minuta zatu svetlost da dođe do Saturna. Zaista, svetlosti trebaoko 12 sati da pređe čitav Sunčev sistem. A to je samojedan sićušni ugao jedne male galaksije. Brzina mraka,zaista. U svim smerovima uvek gledamo u prošlost.

„Na nesreću, Brenda Vuli, zvezda naše predstave,večeras ne može biti s nama. Kao što ste možda čuli,ustreljena je danas popodne.“

Mnogi u publici zapanjeno zinuše.„U ovom trenutku ona se bori za život. Znam da

biste voleli da joj pošaljete izraze podrške, isto kao štobi ona volela da se ova predstava nastavi.“

Srdačni i dugi aplauz publike, mnogi od njih su usuzama.

Brenda je ležala na leđima, lebdeći, puna veselihhemikalija. Sve je izgledalo tako daleko. Kraj njenihnogu Bu je ulazio u žižu i izlazio iz nje. Gledao ju je naekranu, ranije snimljeni odlomak s njom i starcemKomusom, ogrnutim ćebetom.

„Hej, Brenda, izgledaš prilično dobro u predstavi.“Nasmešila se. „Dragi Bu“, oblikova ona ustima, ali

nikakav zvuk ne iziđe.Šta je on to radio držeći ruku dive na samrti?

Sentimentalne budale, komičari. Njena bulumentakampovala je napolju i turobno se prepucavalaizmeđu sebe. Njihova karta za obrok visila je o koncu.

„Ehej, ko je to?“ reče Bu.Na ekranu i na sceni niska, bleda, mršava figura

pojavila se iz krila i lagano prišla središnjoj bini.Publika zažamori.

„Da malo pojačam?“ upita Bu, ali ona je lelujala časbliže svesti, čas dalje.

„Ovaj koncert je posvećen izbeglicama“, reče Jozef.„Raseljenima. I dopustite mi da vam ispričam sve otome, jer mi znamo sve o tome. Mi smo raseljeni. Mismo šleske patriote, silom uklonjene iz svojepostojbine. Od nas je na našoj sopstvenoj zemlji našasopstvena vlast stvorila izbeglice. Pa, došao jetrenutak da stanemo i kažemo ne. Ne, nećemo nemoda se složimo s onim što su vaše birokrate odlučile.Ne, nemate dozvolu da isplanirate naš odlazak izpostojanja.“

„Je li ovaj tip stvaran?!’ reče Bu. Ali Brenda jeutonula u san. Ovo nije bilo o njoj.

„I zato imam poruku za vladu Marsa. Projekat Ledenimora biti zaustavljen. Počev od ovog trenutka. Ovaj

projekat mora biti napušten smesta. Danas.“„Kako to može da radi?“ upita Rodžers, zbunjen.

Gledali su monitor u obezbedenoj sobi.„Oni su Šlezijci“, reče Danfi. „To im je posao. Projekat

Ledeni. Love ledene bregove po asteroidnom pojasu,iskrcavaju se na njih, onda ih mala, kontrolisanaeksplozivna naprava šalje kao bilijarsku lopticu premaMarsu. Moraju da budu vrlo pažljivi, ništa preveliko.Asteroid koji je uništio zemaljske dinosaure imao jemanje od tri milje u prečniku. Ponekad ih prvo razbiju.Uglavnom ih šalju do tačke na kojoj ih zahvatimarsovska gravitacija. A onda, vrlo pažljivo –koordinate moraju da budu određene s izuzetnompažnjom – ledene bregove šalju kroz atmosferu da sesruše na metu u novom Šleskom moru. Naravno,delom sagore u atmosferi, gube otprilike četvrtinumase, koja se pretvara u vodenu paru, stapajući se skiseoničnim sadržajem rastuće atmosfere. To je vrlodomišljato. Osim ako neko ne izmeni koordinate.Onda imate gigantsku snežnu grudvu koja ide premavelikom gradu.“

„Zašto Mars ne može naprosto da ih oboripaljbom?“

„Obično u svakom trenutku u orbiti ima nekolikoledenih bregova. Koji da nanišaniš? Ali, mnogo bitnije,nadgledaće ih. Istog trenutka kada vidi da su lansirali,može da pošalje snežnu loptu. Oni koriste projektile

navođene toplotom. Čak i da mogu da dosegnu ledenibreg za ona tri minuta koliko im je potrebno dazarone u atmosferu, oni će ići za izvorom toplote, štoje usijani rep. Probiće se glavno smrznuto telo brega.“

„Sranje.“„Aha.“„Zahtevamo momentalno prekidanje projekta

Ledeni. Imate sad naš tekst. Imate naš pretekst. Imatetrideset minuta.“

U publici nastade komešanje. Sedeli su ošamućenionim što im je rečeno. Svedoci istorije.

„Da vam pomognu da se odlučite, ovde su neke slikenaše postojbine. Pustite snimak.“

Krenu pažljivo montirani izbor slika. Žene i decarade po poljima, dižu poglede u strahu, trče unutra. Tavrsta stvari. Plus ledeni bregovi, mnogo njih, ogromni,svetlucavi blokovi leda, pogađaju atmosferu, postajupara, pretvaraju se u plamene komete koje iza sebeostavljaju duge, istegnute tragove pare. Ondaogroman udarac i ledeni breg se raspada, njegovasilina kopa duboku rupu u Marsovoj površini. Poznatioblik pečurkastog oblaka pojavljuje se i polako diže unebo. Oblak u vidu pečurke sačinjen od blata i vode,koji će pasti kao kiša na večno rastuće more. Snimakse okončao. Publika je zapanjeno ćutala.

„Imate petnaest minuta“, reče Jozef tiho milionimakoji su gledali.

Šlezijci su piljili u Jozefa na ekranu i ništa nisugovorili. Rodžers ih pogleda. Nisu pokazivali nikakvaosećanja. Čekinje na njihovim bradama. Tamne očipiljile su, svetlucave.

Pitam se šta li uzimaju? – pomisli on.Kit je bio nespokojan. Stopalo mu je neumoljivo

lupkalo.„Neko mora da nadgleda Mars“, reče Danfi. „Moraju

da paze na njihov odgovor.“„Mekturk u kontrolnoj sobi.“Danfi klimnu. „Da, kontrolna soba ima smisla.“Sve ih je prenuo Jozefov glas.„Dame i gospodo, imam zadovoljstvo da vas

obavestim da se vlada Marsa upravo složila dasuspenduje projekat Ledeni s važenjem od ovogtrenutka.“

Između Šlezijaca poče klicanje.„Čim budemo imali potvrdu, predstava će se

nastaviti. Snežna grudva biće zadržana kao garancijada će održati reč.“

„Au, to im se neće dopasti. To ti je držanje pištolja uzglavu.“

„A šta mogu da urade?“

„Vaseljenu bih prešla za tebe, moja dušo...“

Početni taktovi velike himne Brende Vuli ispuniše

dvoranu. Jozef je na trenutak delovao izbačeno izravnoteže.

„Gasi tu stvar“, reče on iznervirano. Onda se sledi odzapanjenosti. Publika zinu. Brenda Vuli pojavila se navrh stepenica iza njega.

„Jedrila preko mora galaksija.“

Spuštala se širokim, belim stepeništem premanjemu. To je bilo ludilo. Trebalo je da bude na samrti.

„Prekidaj to“, reče Jozef. „Prekidaj smesta.“ Ali bio jenadjačan, najpre glasom Brende, onda publikom, kojaje sada divljački aplaudirala. Većina je bila na nogamai glasno je klicala. Jozef bespomoćno pogledapostrance od pozornice. Izgledalo je da nije siguranšta da radi.

„Sven, kako je dospela ovamo?“Sven u krilu sleže ramenima. Otkud bi on znao.

„Prešla bih milion miljaZa jedan tvoj pogled od milja...“

„U redu, to je dosta. Upozoravam vas.“ Jozef podižepištolj. Ljudi u publici vrisnuše. Ali Brenda se nijezaustavljala. Nastavila je da peva i korača premaJozefu, širom raširenih ruku. Brendu njegov pištoljnije brinuo. Zbog toga što, razume se, to nije bila

Brenda. Jeste bio Brendin glas. Bila je Brendina haljinai Brendina perika, ali nije bila Brenda, blagi čitaoče.Bio je to Karlton.

„Mnogo je dobar“, reče Luis.„Zar nije?“ reče Aleks ponosno. „Prirodni robot

transvestit.“„Možda bismo mogli da ga upotrebimo u našim

tačkama?“Ovo nije baš loše, pomisli Karlton. Zbog čega prave

toliko galamu oko davanja predstava?Za Jozefa bilo je to jezivo. Pravi košmar. Grozna žena

koja mu peva, ide prema njemu, uživo ispred milionaljudi, na korak do njegovog trijumfa. Kako se oporavilatoliko brzo? Kako sad da postupi prema njoj? Šta bitrebalo da uradi? Zavitlancija je iskazivala snažnopovlačenje.

Karlton, pomerajući usne na plejbek premaBrendinim dirljivo banalnim stihovima, napredovaoje prema Jozefu, ruku pruženih kao u molitvi.

„Ti si želja srca mog,Dođi mi!“

„Ni koraka dalje. Upozoravam te. Ne prilazi.“ Ali onaje i dalje napredovala ka njemu, sa smeškom. On počeda maše pištoljem.

„Pucaće“, reče Aleks.

„Van svake sumnje“, reče Luis.

U brodskoj ambulanti Brenda je zapanjeno gledala usebe na ekranu.

„Bu, dragi“, reče ona, „jesam li ja umrla?“„Ne još“, reče Bu, „a nećeš uopšte, ako ja išta mogu

tu da učinim.“„Hvala ti, dragi“, reče i uze ga za ruku. Nasmešila se

dok je gledala svoju sliku na ekranu.„Nisam li dobra?“ upita Brenda.Na pozornici, Jozef opali. Začu se metalni zvuk kada

je metak bezopasno rikošetirao od Karltonovih prsaprema krilu. U stvari, ne baš tako bezopasno,-jer jedanod Harbotlovih pasa glumaca zakevta i prevrnu se.Jozef ponovo opali, ali, prokletstvo, ona nije padala,samo mu se približavala, pevajući. On ponovo opali,ali ona je i dalje napredovala. On pogledom potražipogled u krilu, ali Sven više nije bio tamo. Međutim,mnogo drugih ljudi jeste. Svi su ga gledali.

U obezbeđenoj sobi Šlezijci su zapanjeno gledali uekran. Mekturk se najednom pojavi na vratima,mašući vrlo velikim oružjem. On divljački dreknu naŠlezijce.

„Hajde, drkadžije, nemojte tu da stojite, zar ne viditeda mu treba pomoć?“

Oklevali su.„Ovuda“, reče on, „ili je sve izgubljeno. Mrdaj!

Smesta!“Oni počeše da izlaze.„Šta sa ovim ljudima?“„Ja ću da se postaram za njih“, reče Mekturk i zape

pištolj. Zvuk preteći odjeknu. Rodžers se lecnu. Dasada pojure? On oseti Danfijevu ruku na mišici kakoga zadržava. Danfi zavrte glavom. Da li je na umu imaonešto drugo? Za koji čas biće prekasno. Mekturk seupravo sada okretao prema njemu s oružjem. Isuse,da li je to to? Toliko naglo. Mogao je da oseti kako seMekturkov prst zateže na obaraču. Mekturk pogledapravo u Rodžersove oči. Onda namignu i pritisnuobarač.

Šlezijci zastadoše pored kaveza, kao da nisu sigurnikuda da potrče.

Čuli su zvuk paljbe iz bezbedne odaje. Potom tišinu.Onda se Mekturk mrko pojavi.

„Ne stojte tu“, dreknu on. „U servisni lift.“Zvuk lupanja potpetica dok su trčali prema liftu.„Svi na broju?“ upita Mekturk.„Osim Svena.“„Sven je sređen“, reče Mekturk. Izbrojao ih je

šestoricu. „U redu. Prijatno spavanje.“On pritisnu dugme i vrata lifta se uz tresak

zatvoriše. Dok su se zatvarala, on ubaci malu metalnugasnu bombu unutra kod njihovih nogu. Mogao je da

čuje kako počinje šištanje i kako izbija pandemonijum.Treskali su u metalne zidove. Očajnički su udarali podugmadima, ali lift nije hteo da se pokrene. Jedan pojedan, poput zarobljenih insekata, padali su na pod.

Samo nekoliko metara iza Danfija, Rodžers seustremi na Mekturka.

Nikada neće stići do njega, sve ima da nas sredi, bilesu mu misli. Još je bio zbunjen i zaglušen pucnjavom.Nije mogao da shvati zašto nije mrtav. Srce mu jetuklo, a telo pumpalo adrenalin. Onda zapanjeno stadekada je video da Danfi grli Mekturka. Obojica počešeda skaču gore-dole i da se divljački deru.

„Jesi li morao da me tresneš tako jebeno jako?“upita Danfi.

„Hej, to ti je gluma.“„Šta je s kontrolnom sobom?“„Oh, svi čvrsto spavaju“, reče Mekturk sa osmehom.

„Rano sam ih stavio u krevet.“Na pozornici Jozef je vrištao. Preteći je mahao

pištoljem. „Upozoravam te“, reče on u sve većojnemoći. „Ako ne staneš, narediću da snežna grudva...“

Ali nije dospeo dalje, jer se našao u vazduhu narukama Brende Vuli. Publika zinu, a onda poče da sesmeje.

„Aktivirajte snežnu grudvu“, vrisnu on.Ali u kontrolnoj sobi niko nije slušao; svi su spavali,

baš kao što je Mekturk rekao. Možda je posredi bio

umor, ili je u pitanju bila njegova gasna bomba.Karlton je držao Jozefa visoko iznad glave.„Kako sam jaka“, reče Brenda.Karlton diže Jozefa koliko je više mogao i protrese

ga od glave do pete. Parčad metala poispadaše mu izdžepova. Pištolj bezopasno odskakuta. Ganeša seotkotrlja do krila. Dve ruke posegnuše za njim.

„Moj je“, reče Keti. „Ja sam ga prva videla.“„Dala si ga meni“, reče Aleks, „i ako ga želiš nazad,

moraćeš da ga zaradiš.“„Oh. Kako da ga zaradim?“ reče Keti. Glas joj je bio

dubok, ustreptao od nagoveštaja. „Ovako?“ Ona muliznu obraz.

„Uhm, ta vrsta stvari“, reče Aleks.„Ovako?“Ona ga uhvati za glavu obema rukama i poljubi ga

pravo u usta.„Hoćete li vas dvoje da prekinete, ovo je javno

mesto“, reče Luis s odglumljenim gađenjem. Ali nisuhteli da stanu. Zagrlio ju je; dograbila ga je kao da jojživot zavisi od toga. Njihovi jezici nađoše jedan drugi.

U svetu oko njih publika je podivljala, na nogama,pljeskajući, kličući Karltonu dok je on, u najfinijojhaljini Brende Vuli, nosio bespomoćnog Jozefa spozornice, visoko iznad glave, u ispruženim rukama.

„Hajmo“, reče Aleks. „Ima jedna garderoba u blizini.“

„Ne“, reče Keti, „nije sad čas.“„Hajmo“, reče on i s hitnjom je povuče za ruku.Odvukao ju je do vrata garderobe. Oh, dobro. Do

đavola, želela je tog čoveka. Ona posegnu da mu otvorirajsferšlus.

„Iznenađenje!“ reče Aleks uz osmeh.Njen otac sedeo je u stolici i gledao monitor.„Tata“, reče ona.Starac ih je gledao kao da se probudio iz sna.

„Hoćete li da me oterate odavde?“ upita on.„Ne“, reče Aleks, „nego ćemo od tebe da napravimo

dedu.“

APOLOGIJA

Svako ubija ono što voli. Ko je to rekao? Ja. Vratiosam se. I ovo je definitivno poslednja zavesa. Šta me jenateralo da to učinim? Šta me je navelo da mislim damogu da se time izvučem? Šta bi bilo kada bi svakibiograf išao okolo i ubijao svog subjekta?

Otišao sam da vidim Karltona, i dalje nesiguranhoću li imati muda da prođem kroz to ili ne. On je biou nekoj otrcanoj vrsti sanatorijuma. Bilo je tamonekoliko bouvija. Kasniji modeli. Jedna ili dve oliveti, i

jedan „Harison Ford.“ Bilo je kao u muzeju. Sablasnomesto. Sestre u belim laboratorijskim mantilima ikompjuteri koji sede okolo i igraju između sebepetodimenzionalni šah. On je bio u sopstvenoj sobi.Mislim da je od trenutka kada me je ugledao znao štanameravam da učinim. Rekao je vrlo neobičnu stvar:„Očekivao sam te.“ E sad, to je baš uvrnuto, zar ne?Kako je mogao da zna? Da li je sve vreme sumnjao daga neko prati? Da li je najzad razvio dovoljno smisla zaironiju da predvidi šta će da mu se dogodi? Izgledao jeprilično dobro za nešto što je starije od sto godina. Idalje je imao taj mladi, plavi izgled bouvija, iako je biomalčice prašnjav. Nisu ga polirali previše dobro, rekaobih. Bio sam prilično uzdrman time što sam se takonašao licem u lice s njim. Znao sam više o njemu odnjega. A bio sam tu da ga oduvam. To je žestoko. I zatoje možda bilo tek najblažeg oklevanja koje je bilodovoljno da da sestri vremena da uzbuni obezbeđenje.Ne znam. Video sam ga, on se nasmešio, rekao:„Očekivao sam te“, a onda sam opalio, a sledeća stvarbila je da su vrata izletela sa šarki, a obezbeđenje sesvojski trudilo da me povredi. Šta sam mogao dauradim? Pucao sam u sestru i potrčao. A sada višenema vremena, ili bar ne za mene. Uskoro će me naći.

Zaključio sam da su pilule najlakši način da seizvučem. Nisam dovoljno hrabar za punihemingvejevski posao s metkom u slepoočnicu. Malo

prljavo. I uradio sam jednu dobru stvar. Šaljem čitavupriču Nobelovom odboru, zajedno s pismomizvinjenja i snažnom preporukom da zaboraveDNAcizam, stegnu zube i daju Karltonu Nobela kogazaslužuje. Mislim da mi se može oprostiti što samostavio utisak da sam svejedno nameravao to daučinim. Možda će mi poverovati. Možda bih svremenom tako i uradio. Volim bar da mislim da bi totako bilo. Razume se, neće izgledati previše dobro ukarakteristici ako neko ubije sestru i goni ga petagencija za bezbednost. Ali to je još jedan razlog zaštoostavljam ovu priču. To je moja ispovest, mojeopravdanje i moj oproštaj. Hvala što ste ostali samnom. Bili ste moj sadrug tokom dugih i samotnihnoći. Ispostavilo se da stvar ima drugačiji kraj negošto sam predviđao. Ali nije li to često tako s pričama? Inemojte biti previše oštri prema meni. Znam daintelektualna krađa nije posebno lepa, ali zar ne biste ivi bili na iskušenju da učinite isto? Kao što rekoh,slava je smrtonosna bolest.

Postoji i finalno poglavlje koje je nađeno naRejnoldovom kompjuteru posle njegovog samoubistva.

KOMEDIJA, SMISAO ŽIVOTA IČITAVA PROKLETA GRUDVA VOSKA

Sve tragedije završavaju se smrću.Sve komedije okončavaju se venčanjem.

Lord Bajron

Nema ničeg opšteg u opštepoznatom. Bilo bi da jetako opšteprisutno kao vodonik u Univerzumu; aliopet, kada razmislimo o tome, najveći deo vodonika jeu plamenu oko nas, zauzet je sagorevanjem podivovskim pećnicama zvanim zvezde. Sve te zvezde,sve te galaksije, milioni razbuktalih lomača koje namse vrte nad glavama. Svi ti siloviti sudari poUniverzumu – kako se od nas može očekivati dabudemo mirni? Mi živimo u Univerzumu kojieksplodira i narastao je iz sićušne tačke, singulariteta,pre petnaest milijardi godina, pa se širi iz ništavila dabi stvorio sve što vidimo oko sebe. Veliki prasak.Veliki grohot. Eksplozije smeha. Poput orgazma.Sejanje Univerzuma.

Život je taj koji je zagonetka. Život je čudnovatost.Život je nepotrebni deo jednačine. Ako mu se davremena, fizički Univerzum postaje biološki i narasta

mu inteligencija. Zašto?Neko je svojevremeno pitao klasičnog klovna belog

lica Stiva Martina zašto život postoji u Univerzumu.„Zbog toga što“, odvratio je, „bez života Univerzum

ne postoji. Neophodan mu je posmatrač da ga učinirealnim.“

Da. Posthajzenbergovski svet komedije. Pametnikopilani, ti komičari.

Svi su rekli da jeste Brenda Vuli izvukla stvar. Iako bijoj za tačku dizanja tegova iznad glave s Jozefom biopotreban tonus mišića profesionalnog telorada. Iakoje u to vreme ležala u bolničkom krevetu i držalaBuovu ruku. Pa ipak, to je mnogo bolja priča, a mićemo svakog dana radije prihvatiti bolju priču negoistinu, zar ne? Nije li u tome poenta žurnalizma? I zatoje opstao mit da je Brenda Vuli spasla Univerzum (ilibar jedan njegov sićušni deo). Na svačije iznenađenje,uključujući i njegovo, kada je izišla iz bolnice, počela jeda ide s Buom. Bila mu je posvećena, a on, vrhunskiironičar, uživao je u toj finalnoj ironiji i izgledalo je daga ona u potpunosti fascinira. Bio je to neobičanodnos, a opet, nisu li svi takvi?

A što se tiče Karltona, sve što je zatražio kaonagradu bila je šansa da izvodi komediju. Pokušali suda ga odgovore od toga, svi su govorili da je to ludilo,ali bio je nepopustljiv, a pošto je svakako tozasluživao, najzad su mu ispunili želju. Pojavio se u

klubu Sangster na Marsu, najavljen kao Karlton,komedijski kompjuter, samo večeras. Bilo je to navrhuncu velikog gala hvala-vam bala koji je vladaKlarktauna održala za Brendu Vuli i posadu PrincezeDi. Pošto su bili službenici Specijalnog biroa, Danfi iMekturk nisu bili pozvani, iako Rodžers jeste. Aleks imje svejedno doturio ulaznice. Kajl se pojavio usmokingu koji je izgledao kao milion dolara. Svi su bilitu. Svi su držali govore, uključujući gradonačelnikaKlarktauna, koji je umanjivao pretnju, iako je objavioda je projekat Ledeni službeno mrtav. Razume se, nijeobjasnio da je to zapravo bilo iz ekonomskih razloga:veoma skupi projekat Ledeni bio je zamenjen novomtehnologijom fuzije koja je mogla da dobije led, vodu ivodenu paru direktno iz kiseonika i vodonika. Ledenibregovi im više nisu bili potrebni. Tako da su na nekinačin svi bili srećni. Šlesko more neprimetno će rastido ivice zemalja koje su njegovi prijatelji većpokupovali.

Keti je bila na gala večeri i izgledala je glamurozno uhaljini bez bretela. Uselila se kod Aleksa. Bio je lud zanjom. Razgovarali su o deci. Zaprosio ju je u holukluba Sangster. Rekla je da će razmisliti o tome. Licemu se snuždilo. Deset sekundi kasnije rekla je „da.“

„Barabo jedna“, rekao je.„Zez“, reče ona.Bila je to žestoka gomila. Gomila u smokinzima.

Svetlucavi dragulji i uglačana lica. Karlton je biohladno samopouzdan. Iza kulisa, Aleks i Luis bili su tikoji su bili nervozni, poput roditelja na školskojpredstavi. Motali su se drugima po putu, suvišni,koračali okolo i nudili bespotrebne savete.

„Vreme za polazak, drugar“, reče Keti i povedeAleksa do njegovog sedišta.

„Slomi kolo“, reče Aleks.Luis ga pljesnu po leđima. Tej mu dade crtež za

sreću koji je napravila, onda su svi zamakli iza zaveseod crnog pliša da zauzmu mesta.

Stvarno se nadam da je ovo dobra ideja, pomisliKarlton. Može li on to? Da li je komedija dostupnakompjuterima? Da li je veštačka inteligencija najzadbila spremna da bude smešna? Kročio je u svetlostreflektora.