2. ORU@ARI Decembar, 2013.

restrukturirawu, izme|u ostalog i uzapo{qavawu odgovaraju}eg brojastru~nih i kvalifikovanihizvr{ioca koji }e biti u stawu dakreiraju i proizvedu kvalitetanproizvod u optimalnoj seriji i ceni,koja }e omogu}iti preduze}u uspe{notr`i{no poslovawe.

Sada{wa situacija u kojoj je1.725.071 osoba u formalnom radnom

odnosu, a na evidenciji Nacionalneslu`be 760.052 nezaposlenih, jerazvojno neprihvatqiva. Moraju senapraviti ozbiqni zaokreti kareindustrijalizaciji sa svimprate}im institutima, kao {to jeosnivawe razvojne nacionalne banke,kreditirawe izvoza, javno privatnopartnerstvo u investirawu,otklawawe disproporcija u realnomsektoru, unapre|ewe energetskeefikasnosti, produktivnosti, orijen-tacija ka evropskim standardimakvaliteta, razvoju infrastrukture,sna`ewa pravne dr`ave, itd. Da li mislite da vlast imamehanizme da otvori nova radnamesta i da podstakne novazapo{qavawa, kao {to se ve} dugonajavquje kao plan vlade?Sude}i prema merama koje je donelaVlada Srbije po~etkom oktobrateku}e godine, o~ito je da tihmehanizama za sada nema. Naime, pona{em mi{qewu osnovni mehanizam

Oru`ari: Kako biste ocenili 2013.godinu sa stanovi{ta polo`ajaradnika u Srbiji?Qubisav Orbovi}: Ukoliko bi se napolo`aj radnika u Srbiji gledalo naosnovu {trajkova, protesta i brojaradnika koji su u~estvovali u {trajkovimai protestima, onda se mo`e re}i da jepolo`aj radnika veoma lo{, s obzirom daje u 2013. godini bilo 50 {trajkova i 10protesta u kojima je u~estvovalo vi{e od45.000 radnika, a naj~e{}i razlozi bilisu neispla}ene zarade, neoverenezdravstvene kwi`ice i neupla}enidoprinosi. Po masovnosti su se izdvojiliradnici putarskih i gra|evinskihpreduze}a koji su svoje protesteorganizovali preko granskih sindikata.Pored toga, 650.000 radnika redovno neprima platu, 500.000 `ivi na"minimalcu", {to sve negativno uti~e napolo`aj radnika u Srbiji i za sobompovla~i strah od gubitka posla, radnicisu spremni da rade i du`e za mawe pare,ili da ih uop{te ne primaju i rade u"sivoj" ili "crnoj zoni", kao i da pristajuna sve i trpe prave torture.

Evidentno je pove}awe stopenezaposlenosti u Srbiji. U kojojmeri }e se najava otpu{tawazaposlenih iz preduze}a urestrukturirawu i ga{ewebrojnih preduze}a odraziti narast nezaposlenosti?

U Srbiji je prakti~no vi{e od dvedecenije prisutan recesioni trend uprivredi. Od privatizacije smoo~ekivali da razre{i strukturneprobleme srpske privrede, pove}aproduktivnost i ekonomi~nostproizvodwe, stvori nova radnamesta, pove}a bruto dru{tveniproizvod, nacionalni dohodak, platei standard zaposlenih, penzionera isvih gra|ana u Republici. Umestotoga, dobili smo masovna otpu{tawa,mnoga preduze}a su zatvorena, aveliki broj (wih vi{e od 170) suvi{e od decenije u restrukturirawu. Akose `eli da ta preduze}a budu produktivani uspe{an sudionik na tr`i{tu, onda ihmoramo kadrovski ekipirati, tehni~kidokapitalizovati i obezbediti minimumobrtnih sredstava.

S obzirom na to da ve}ina preduze}a urestrukturirawu ne posluje racionalno ina ekonomskoj bazi, da nema pravi obimproizvodwe, onda se na prvi pogled kaore{ewe name}e otpu{tawe radnika.Pojedina~no posmatrano, strukturazaposlenih mo`da nije najboqa i mo`daodre|enih profila zaposlenih upojedinim preduze}ima ima vi{e nego{to je to celishodno.U tom smislu, i Svetska banka je obe}ala

da }e staviti na raspolagawe odre|enasredstva u ciqu re{avawa vi{kazaposlenih. Me|utim, mo`emo da ocenimoda preduze}ima sigurno nedostajuodgovaraju}i stru~ni radnici, iskusan ikvalifikovan stru~ni kadar i proaktivnoorijentisan menad`ment. Zbog toga mividimo put oporavka preduze}a u

QQUUBBIISSAAVV OORRBBOOVVII]],, PPRREEDDSSEEDDNNIIKK SSAAVVEEZZAA SSAAMMOOSSTTAALLNNIIHH SSIINNDDIIKKAATTAA SSRRBBIIJJEE

da se otvore radna mesta i podstak-ne novo zapo{qavawe jeste zapo~i-wawe procesa reindustrijalizacijesrpske privrede. Samo reindustri-jalizacija investicije i proizvodwarobe za izvoz mogu stvoriti realnuosnovu za otvarawe novih radnihmesta i pove}awe zaposlenosti.Vlada je obelodanila kona~anNacrt Zakona o radu, u kome seuskra}uju mnoga prava koja suostvarivali radnici. Kakav jestav SSSS o ovom Zakonu?

Mi ne delimo mi{qewe da }edono{ewem novog Zakona o radunastati talas zapo{qavawa uSrbiji, koji }e pokrenuti privredu,dovesti strane investitore,unaprediti proizvodwu, pove}atidohodak i doneti povoqnosti kojeostvaruje uspe{na razvojnapolitika.

Izmene Zakona o radu ~ak i akogledamo strogo tr`i{no, su veomaograni~enog dometa. Sada{wi zakonpoznaje sve mehanizme fleksibilnogzapo{qavawa, kao {to je rad naodre|eno vreme, rad preko

omladinskih i studentskihzadruga, rad na povremenimposlovima, rad u okviruskra}enog radnog vremena, radod ku}e, rad na daqinu, itd.Nijedan od ovih oblikazapo{qavawa nije bioograni~en postoje}im Zakonomo radu, ali su se zaposlenimapru`ala i garantovalaodre|ena prava, {to je imalopozitivan efekat kada je upitawu efikasnost faktorarada.

I odre|eni stru~ni krugovidele mi{qewe da }e ovomliberalizacijom odre|eniprocenat "sive" ekonomijemo`da pre}i u legalne tokove,ali ukupan kapacitet zapo{-

qavawa se ne}e u znatnoj meripove}ati upravo iz razlogapostojawa dualnog tr`i{ta (legalnogkoje posluje po krajwe liberalnimprincipima, bez zakonskog nadzorai onog formalnog).

Potrebno je da se privreda Srbijedovede u situaciju da se otvarajunova radna mesta, da se vr{iaktivno investirawe i krene kaintenzivnijem izvozu, {to bi, uz ve}pobrojane razvojne mere, moglo dada rezultat. Na koje odredbe Zakona je SSSS

stavio najo{trije primedbe? Zbog~ega je SSSS napustio Radnu grupuSocijalno-ekonomskog saveta?Kada je re~ o Zakonu o radu, mi

vidimo tri oblasti na koje se mogustaviti najo{trije primedbe. To jepitawe prava iz radnog odnosa,pitawe obra~una zarada i naknadazarada, i tre}e, pitawe sindikalnihprava.

(nastavak na strani 4)

Decembar, 2013. ORU@ARI 3.

Istina je ono {to vidi{ - Dragan Ili}, predsednik Sindikata

Izdava~: Sindikalna organizacija Zastava Oru`je. Za Izdava~a: Dragan Ili}, Glavna urednica: KatarinaJakovqevi}, Pomo}nik urednika: Dragan Stamenovi}, Saradnici: Marija Milo{evi}, Milena Rakowac,Nada Jeli}, Tehni~ka redakcija: Veroqub Jeci}, Neven Petrovi}, naslovna strana i korice: Milo{Popovi}, fotografije: Radosav Miladinovi}, Dejan Marinkovi} Ilustracija: Zoran Ivanovi} str. 16,Adresa: Kosovska 4, Tel./faks: 034/323-059, e-mail: sindikatzo@open.telekom.rs WEB: www.oruzari.org

Da li je zabrinutost za budu}nostradnih qudi ve}a sada nego napo~etku 2013.godine?

Kraj ove godine po mnogim merilimadonosi znatno vi{e razloga za zabri-nutost jer se mnoge okolnosti pogor{a-vaju, pa }e zbog toga i pozicijaradni{tva u narednom periodu bitite`a zbog neizvesnosti koje donosinaredna godina. Za radnike Zastavaoru`je neizvesnost mo`e trajati zbog~iwenice da se ne vide novi ugovorive}e vrednosti koji bi u slede}ojgodini uposlili fabri~ke kapacitete. Za{to ste zapo~eli godinu otvore-nim sukobom sa aktuelnom vla{}u?

Dolaskom novih qudi na ~eloMinistarstva odbrane zapo~eo je otvo-reni sukob zbog izno{ewa neargumen-tovanih primedbi od strane predstav-nika Ministarstva odbrane i sve~e{}ih napada na Samostalni sindikat.Takvi napadi naj~e{}e su dolazili odpomo}nice ministra Jasminke Todorovkoja je Nadzornom odboru nametalapitawa ispod svakog nivoa, a na koje jedirektor fabrike trebalo da dajeodgovor. Nova vlast je zauzela takavkurs bez ikakvog ozbiqnijeg povoda, pomodelu kako je to radila i pro{laVlada u ciqu razbijawa jedinstvana{eg Sindikata kome na{i radniciveruju i u koji imaju poverewe. Vrelo leto izvelo vas je na vreleulice grada. [ta ste tada poru~ilisa bine?

Ministarstvo odbrane je na na~inkakav Zakon ne poznaje donelo odlukuda preuzme upravqawe dru{tvenimkapitalom koji je jo{ uvek prisutan i udrugim fabrikama Odbrambeneindustrije Srbije. Taj kapital je trebaopo Ustavu da bude re{en, ali to nijeura|eno, i pored insistirawasindikata svih fabrika OIS da se touredi na na~in {to bi Vlada RepublikeSrbije kao vlasnik 75% kapitalainvestirala u preduze}a i podigla ihna vi{i tehnolo{ki nivo.Ova vlast je izabrala put da prakti~nouzurpira taj deo kapitala, {to se mo`esmatrati i nacionalizacijom dru{tve-nog kapitala, zbog ~ega su radnicifabrike protestovali kod Krsta gde jeosu|eno takvo pona{awe onih kojimasu gra|ani dali mandat da odgovornoupravqaju na{im preduze}ima.

Stekao se utisak da }e poslesusreta sa potpredsednikomVu~i}em stvari krenutinaboqe. Da li je tako i bilo?

Taj susret je protekao uupoznavawu ministra sa okolnos-tima koje su dovele do eskalacijesukoba. Ministar nije bio upoz-nat sa time ~ime se bave wegovisaradnici, pa je na osnovu na{ihargumenata dogovoreno da pred-stavnici zaposlenih zastupajuinterese kapitala do konverzijeobaveza koja je trebalo ve}odavno da bude obavqena. Tada jedogovoreno da se na na{ zahtevodr`i sastanak sa VensonomDe`erom kako bi se utvrdilopravno utemeqewe stava dazaposleni ne mogu zastupati

interese dru{tvenog kapitala.Nekoliko meseci posle susreta sa g-dinom Vu~i}em, i tada nije bilove}ih sukoba.Kako komentari{ete epilog borbeza pravo u~e{}a radni~ke klase uNadzornom odboru?

Aktuelna politi~ka vrhu{ka je najedan bahat i nezakonit na~in donelaodluku kojom se zaposleni izbacuju izNadzornog odbora, ali to nije prvanezakonita odluka jer se predstav-nici dr`ave pona{aju kao apsolutnigospodari fabrike {to ni na ~emunije utemeqeno. Eksperti za radnopravo }e re}i svoje, a dr`ava }e svojeodluke braniti u sudskom postupkukoji }e biti pokrenut.Za{to ponu|eni socijalni programsmatrate praznom pri~om?

U danu kada je Sindikat organizovaoprotest rukovodstvo fabrike jeizbacilo ponudu radnicima da seizjasne po opcijama koje su i za nas uSindikatu bile iznena|ewe. Mi smose istog dana ogradili i osudilitakvu nameru koja je imala za ciq dase akciju Sindikata podr`i {to mawe~lanova i radnika fabrike. Pokazalose da je u pitawu velika prevararadnika, pa smo iz tog razlogasmatrali odgovornim da sve radnikekoji su se opredelili za socijalniprogram pozovemo da se vrate naradna mesta sa kori{}ewa godi{wegodmora, kako bismo ih za{titili datrpe posledece neodgovornih odluka.I taj postupak govori koliko supojedinci u vlasti izgubiliorijentire o realnosti situacije. Ponosni ste na ~lanstvo i to uvekisti~ete. [ta su ~iwenice?Qudi su najve}a vrednost i snagana{eg Sindikata. Poverewe gradimona obostranoj osnovi, zbog ~ega namprilaze i mnogi koji nikada nisu bili~lanovi Sindikata. Novoprimqeniradnici su se masovno u~lanili u na{Sindikat, i na nama je obaveza da ihedukujemo i uka`emo na zna~ajsindikalne organizovanosti, kako biu budu}im turbulentim vremenimaza{titili svoje interese.

Na{a iskustva govore da }e toga jo{mnogo trebati jer se vlasnik fabrike~esto pona{a protiv fabri~kihinteresa i interesa radnika.

^iwenica je da danas imamo 2.100~lanova Sindikata od 2.190 radnika.Cifre dovoqno govore za sebe.Da li o~ekujete da veoma o{treosude novog Zakona o radu odstrane sindikata poprime i {iredimenzije?

Predo~eni Nacrt zakona jeantiradni~ki, {to se moglo i o~eki-vati od levi~arsko-desni~arske koa-licije na vlasti koja favorizujeinterese krupnog kapitala. Sindikat}e voditi {iroku kampawu kako bi seradni{tvu i gra|anima objasnilepogubne posledice primene novogZakona. Sigurno }e gra|ani shvatiti{ta ih ~eka, {to }e biti dovoqanrazlog da na ulici iska`u svojenezadovoqstvo. To je praksa u celojEvropi, za{to bi mi bili izuzetak?Prepoznatqiv transparent"Oru`ari" nepogre{ivo uka`e naozbiqnost problema. Koji suozbiqni problemi na vidiku?Problema ima jako puno jer se ne

re{avaju. Godinama je fabrikaprepu{tena sama sebi, {to nije bioslu~aj u ranijem istorijskom periodukada je uvek dr`ava bila uz fabriku ifabrika uz dr`avu. Trenutno najve}iproblem je vidiqiv nedostatakuposlenosti, kao i odsustvo ozbiqni-jih ugovora za potrebe Vojske iPolicije. Postoji i problem nefun-kcionisawa rukovodstva jer je wihovaovla{}ewa protivzakonitom odlukompreuzeo Nadzorni odbor, dokNadzorni odbor shodno Statutupreduze}a nema legitimitet zadono{ewe odluka. Posledice teneodgovornosti su sve vidqivije.Imate li re{ewa?

Pravac re{ewa je u snazi na{ihargumenata koji su neoborivi i gdenijedna politi~ka vrhu{ka do sadanije imala odgovor na wih. To je na{najve}i kapital. Vlast mo`e dademonstrira silu i bahatost pa da tone uva`ava, ali ne mo`e da ne vidina{e argumente.

Sindikat je pripremio ~itav setpredloga koji su bili predmet Radnegrupe koju je prethodna Vladaformirala i koja je neslavnozavr{ila svoj rad, i svi ti predlozise mogu odmah aktivirati. Sindikat }e svima po`eletisre}nu i uspe{nu 2014.godinu. Sakoliko optimizma, i sa kojomporukom?Optimizam je moto na{eg Sindikata.

Jedinstvom , solidarno{}u i snagom}emo se izboriti i sa~uvati interesefabrike i na{ih radnika. Mi naimamo obavezu da fabriku ostavimobudu}im generacijama, kao {to su je iprethodne generacije ostavile nama. Fabrika ima proizvod prepoznatqivna svetskom tr`i{tu, {to je garancijaopstanka. Naravno, sva se pitawamoraju re{avati i odgovori tra`iti udogovoru sa predstavnicima Vladekoja je vlasnik fabrike. Od toga }emnogo {to {ta zavisiti.

Redakcija lista “Oru`ari”

4. ORU@ARI Decembar, 2013.

Kada su u pitawu pravazaposlenih, ona su navedenimZakonom u znatnoj meriumawena evropskom termino-logijom, rekli bi smo,pove}ana je fleksibilnost,ali nema sigurnosti. Umawenoje pravo zaposlenog da budeinformisan o svojim obave-zama, a posebno o visinizarade i dodataka na zaradu.

Predla`e se produ`ewerada na odre|eno vreme sa 12na 36 meseci. To }e daonemogu}i, posebno mlade, daosnuju porodicu, da preuzimajukreditne obaveze i da planiraju svoju budu}nost.

Restriktivno se postavqaju i druga prava, kao {to je radvan radnog vremena, pla}eni dani, pravo zaposlenog naodsustvo uz naknadu zarade, obezbe|ewe posla osobama sainvaliditetom, u~e{}e u dobiti i poslovnom uspehuposlodavca.

Umawuje se naknada zarade po svim osnovama, po osnovuminulog rada, time {to se svodi samo na radni sta` kodpostoje}eg poslodavca, umawuje se osnova na koju se pla}ajunaknade zarade. Smawuju se primawa zaposlenih po svimosnovama: za vreme godi{weg odmora, dr`avnog praznika,vojne ve`be, povrede na radu, privremenog prekida rada dokoga nije do{lo krivicom zaposlenog, itd. Smawuje seotpremnina zbog odlaska u penziju, jer se umesto tripredvi|a isplata dve prose~ne zarade. Umawuje seotpremnina kada se zaposleni progla{ava za tehnolo{kivi{ak, time {to se ra~una samo vreme koje je zaposleniproveo kod posledweg poslodavca. Olak{ava se otpu{tawe ipove}ava broj razloga za otkaz, itd.

Kada su u pitawu sindikalna prava, predla`e se ukidawepro{irewa Op{teg kolektivnog ugovora na sve poslodavce,{to }e dovesti do nejednakih uslova rada i disbalansa natr`i{tu. Ote`ava se osnivawe sindikata (jer se tra`inajmawe 10 zaposlenih za osnivawe sindikata). Smawuje seza{tita sindikalnog predstavnika, {to }e dovesti do ukupnolo{ijeg polo`aja zaposlenih i smawiti mogu}nost da oniiska`u interes zaposlenih.Da li je usvajawe Zakona o radu uvod u usvajawe Zakona

o {trajku, koji je, po mi{qewu stru~waka, direktnouperen protiv osnovnih tekovina sindikalizma ?

Zajedni~ko za oba ova zakona je to da zna~ajno umawujuradna prava zaposlenih i negativno uti~u na celinuindustrijskih odnosa u Republici Srbiji. Kad je re~ o Zakonu o {trajku, mi{qewa smo da ga ne terbamewati, ~ak mnoge zemqe uop{te i nemaju poseban za zakonkoji bi se odnosio na {trajk. Mi{qewa sam da kao jednu celinu propisa koji su upereniprotiv interesa zaposlenih ~ine kako pomenuta dva zakona,tako i novi Zakon o privatizaciji, izmene Zakona o ste~aju ijo{ neki drugi zakoni ~ije je dono{ewe aktuelno.Da li smatrate da su najnovija de{avawadovela do ja~awa solidarnosti,radni~kog jedinstva i bu|ewa svesti~lanova SSSS-a ?

U na~elu - DA.Sindikalno ~lanstvo koje se ve} du`i niz

godina osipa, a uz prisutnu sindikalnuapstinenciju po pitawu iskazivawa "ja~eg"otpora prema najavqenim ili ~ak iusvojenim zakonskim re{ewima, ovimposledwim "strogim najavama" pojedinihministara o neophodnosti izmena Zakona oradu, polako se budi. Isprovocirano itrgnuto iz letargi~nog stawa u koje jedospelo i besprimernim tajkunskimpostupcima privatizacije, katastrofalnimodnosom poslodavaca prema radu izaposlenima, sindikalno ~lanstvo se buntomprotiv najnovijih de{avawa u odnosimasocijalnih partnera, a pogotovo najavamaizmena Zakona o radu (koje pqu{te sa svihstrana), ujediwuje pretvaraju}i timesindikat u organizaciju koja ima dovoqnosnage i o{trine da se suprotstavinagove{tajima i iskoracima vlade,ocewenim pogubim po radi{tvo Srbije.Tako probu|ena radni~ka svest i oja~anasolidarnost su osnov na kome }e sindikat

postaviti strategiju brobe protiv neprincipijelnihistupa i te`wi da se ionako minimalna radni~ka pravajo{ vi{e umawe ili ~ak ukinu predlo`enim zakonskimre{ewima.

U slu~aju da vlast nastavi da ignori{e primedbesindikata, kakve }e se daqe mere u ciqu za{titeradni{tva Srbije?

Socijalno-ekonomski savet se ne sastaje i ne vr{i svojufunkciju u~e{}a u kreirawu zakona i razmatrawuekonomske politike koji su od zna~aja za zaposlene.U pripremi je dono{ewe novog Zakona o ste~aju, Zakona ogra|evinskom zemqi{tu i planirawu i Zakona o radu.Sindikati su izneli ozbiqne primedbe i dali brojnepredloge na ove zakone koji nisu uva`eni, zbog ~ega suiza{li iz radnih tela za wihovu izradu, pa seeliminisawe socijalnog dijaloga ~ini kao deo strategijeprigu{ivawa otpora sindikata.Naravno, ni usvojeni buxet ne uliva optimizam.Predlo`ene mere za pokrivawe mawka u dr`avnoj kasi unajve}oj meri pogodi}e zarade zaposlenih i dovesti donovih otpu{tawa.

Zbog svega toga, Sindikat ne mo`e i ne sme mirno daposmatra daqe uru{avawe polo`aja i materijalne

egzistencije zaposlenih i bezna|e armije nezaposlenih.On mora reagovati, u pogledu svih daqih korakasvaqivawa krize na teret najslabijih, i odlu~no tra`itimere kojima }e se {titi i garantovati materijalna isocijalna sigurnost zaposlenih, {tititi wihovo pravo narad i otvarati prostor za nova zapo{qavawa. Kakva su va{a o~ekivawa u 2014. godini, i kakvubiste poruku uputili radnicima i gra|anima?

Brine me {to uz restriktivne mere {tedwe i kreiraweprivrednog ambijenta na vidim mogu}nost za noveinvesticije koje su osnovni lek za na{e ekonomske i

dru{tvene probleme. Pokazateqi oglobalnoj ekonomskoj krizi i sporomoporavku evropske ekonomije ne dajuosnova optimizmu u pogledu na{iho~ekivawa u 2014. godini.

Mo`da u ve}oj meri trebapromovisati politiku koja }e uva`a-vati i pokretati doma}e resurse, kojevidim u poqoprivredi, ener-getici,hemiji, saobra}ajnoj infra-strukturi,informatici i novim tehnologijama.

Iz svega se mo`e zakqu~iti da sapolitikom i u~inkom ove vladesindikati nisu i ne mogu biti zado-voqni. Sindikat }e nastaviti da sebori protiv politike koja re{avawedru{tveni problema nalazi uprevaqivawu terata na naj{ireslojeve dru{tva. U tome o~ekujemopodr{ku na{eg ~lanstva i svihzaposlenih. Verujem da je to odnajvi{eg interesa i za gra|ane Srbije,jer za{tita interesa zaposlenih nemo`e se odvojiti od interesa naj{irihslojeva dru{tva za pokretawedru{tvenog razvoja, izgradwu pravnoure|enog i socijalno pravednogdru{tva.

(nastavak sa strane 4: Qubisav Orbovi})

Predsednik Orbovi} gost na tribini uKragujevcu povodom izmena Zakona o radu

Decembar, 2013. ORU@ARI 5.

1. Kako biste ocenili poslovnu 2013. godinu?Prema svim pokazateqima ovu 2013.godinu mo`emooceniti kao dobru poslovnu godinu, imaju}i u vidu da jeproizvodwa na nivou 2,3 miliona norma sati, {to je uodnosu na ostvarewe u 2012.godini pove}awe od 53%.Prodaja }e ove godine iznositi oko 2,4 milijardedinara, {to je 22% vi{e nego u 2012.godini, pri ~emuje izvoz na nivou 90% sa sumom od oko 25,4 milionadolara, {to govori da smo nastavili sa tendencijomprete`nog izvoznika, tj. firme koja je dominantnoizvozno orijentisana i gde je na{ izvoz uvoznozavistan svega 8%.Poslovna 2013.godina je zna~ajna i po tome {to smoproslavili jubilej - 160 godina rada i postojawafabrike, uposlili smo novih 245 mladih radnika, na tajna~in smo jednim delom obezbedili budu}nost ovefabrike, makar kada su proizvodni radnici u pitawu,i svakako da }emo sa tom tendencijom podmla|ivawafabrike nastaviti i u ostalim strukturama kadrova,pre svega visoko{kolskom. Ovo je godina u kojoj nismoimali dr`avnih subvencija, fabrika je funkcionisalabez dr`avne pomo}i, dokazav{i da ima performanseda mo`e da funkcioni{e bez pomo}i dr`ave usituaciji kada ima maksimalnu uposlenost kapaciteta. Pokazali smo da, uz sve probleme u poslovawu, mo`emoda pored redovnog izmirewa neto zarada zaposlenimaizmirujemo i obaveze po osnovu obaveznog zdravstvenogosigurawa. Uspeli smo da zna~ajno smawimo kreditnozadu`ewe kod poslovnih banaka, za oko 200 milionadinara. Va`no ista}i da smo u ovoj godini napravilizna~ajan marketin{ki iskorak, pre svega na ameri~komtr`i{tu gde smo se pozicionirali kao jedan odkvalitetnijih brendova.U 2013. godini smo krenuli sa izmirivawem obaveza pougovorima sa Vojskom Srbije, tako da je realizovanugovor za isporuku pu{aka M 21, {to zna~i nastavqaweopremawa na{e vojske pu{kom u NATO kalibru, {to }enam omogu}iti, nadam se, i nastavak ugovarawa ubudu}em periodu. Odr`ali smo i kontinuitet sa na{imstalnim kupcima sa tradicionalnih tr`i{ta regionaBliskog istoka i Afrike, i o~ekujemo da i u narednojgodini tako|e zakqu~imo kvalitetne ugovore za izvoznaoru`awa i vojne opreme.2. [ta zaposleni mogu o~ekivati u 2014. godini?Naredna, 2014. godina }e biti veoma te{ka poslovnagodina, godina u kojoj }e preduze}e morati da nastavisa aktivnostima sveobuhvatne poslovno - finansijskekonsolidacije, imaju}i u vidu makroekonomske prilikei kretawa u dr`avi. Svakako da intencija ka obaveznomizmirewu svih obaveza prema dr`avi povla~i sa sobomobavezu pla}awa bruto zarada zaposlenima odnosnopla}awe svih poreza i doprinosa, {to }e biti zafabriku u ovom trenutku veoma veliki problem jer bisa ovog aspekta bilo potrebno na mese~nom nivouobezbediti jo{ minimum 45 do 50 miliona dinara kakobismo mogli da izmirujemo bruto obaveze.S obzirom na to da proces poslovno - finansijskekonsolidacije ove godine nije zavr{en u smislurealizacije konverzije dugova preduze}a shodnozakqu~ku Vlade Republike Srbije iz aprila2013.godine, mi o~ekujemo da se taj proces {to prezavr{i jer bismo kroz konverziju dugova prili~nopopravili svoj bilans, i na taj na~in do{li u situacijuda svoje budu}e poslovawe sagledavamo na jedankriti~kiji na~in u smislu pre svega izmirewa svihobaveza i svih tro{kova, uklapaju}i se u finansijskiokvir koji nam budu omogu}avali budu}i prilivi poosnovu realizacije ugovornih obaveza.Svakako da fabrika u ovom trenutku posluje u uslovimakoji su optere}eni brojnim problemima. Prvi iosnovni problem sa kojim se fabrika susre}e jesteproblem zastarele opreme i ma{ina, a u nekimsegmentima mo`emo re}i i zastarelih tehnologija.Prose~na starost na{ih ma{ina je 40 godina i na takvojopremi je nemogu}e biti produktivan i dr`ati korak sakonkurencijom koja radi na najsavremenijoj opremi i sanajsavremenijim tehnologijama. Neophodna je jednazna~ajna investiciona iwekcija. Mi smo iz sopstvenihsredstava u 2013.godini investirali 1.5 miliona evra.To je zna~ajna cifra, a taj novac je pre svega ulo`en ukupovinu 11 novih CNC ma{ina koje }e doprineti da se

U susret novoj poslovnoj godini - U susret novoj poslovnoj godini - Rade Gromovi},Rade Gromovi},generalni direktor preduze}a Zastava oru`je generalni direktor preduze}a Zastava oru`je

u pojedinim segmentima proizvodwe produkcijaodre|enih kqu~nih delova stabilizuje i pove}a, ali,sobzirom na veli~inu fabrike tih 11 ma{ina je potpunonedovoqno.Mi smo u toku investicionog plana koji podrazumevanekoliko kqu~nih aktivnosti, pri ~emu je najosnovnijasanacija kapaciteta termi~ke obrade, kao i generalniremont ma{ina za hladno kovawe cevi pri ~emu bismonakon vi{e od 15 godina na{ horizontalni GFM staviliu funkciju. Uz obezbe|ewe rezervnih delova i na{evertikalne ma{ine za hladno kovawe cevi bi imalezna~ajno vi{i stepen sigurnosti funkcionisawa, ~imebi taj kapacitet koji je "srce fabrike" zaistastabilizovali i u~inili maksimalno pouzdanim.U planuje i obezbe|ewe jo{ oko 60 CNC ma{ina razli~itihperformanski koje bi bitno doprinele da seproizvodwa na slo`enijim delovima na streqa~komprogramu podigne.Poslovodstvo se trudi da plan poslovnih aktivnostikreiramo na bazi ve} sada ugovorenih poslova, u ovomtrenutku je taj plan pokriven ugovorima na nivou od oko40%, {to nije lo{e, ali na `alost nije ni dobro, jer zaonih 60% treba projektovati proizvodwu, u}i u planskeparametre, i o~ekujemo da do kraja ove godine do|emo dojo{ nekih novih ugovora i poslova.3. Kakav je razvojni plan fabrike, {to se ti~eosvajawa novih proizvoda u narednom periodu?U 2013.godini smo razvili set odre|enih novihproizvoda, pre svega za ameri~ko tr`i{te, va`no nam jeda zavr{imo razvoj nekih novih artikala, pre svegapodcevni baca~ granata ~ija je nulta serija ove godinekona~no primqena. Paralelno sa tim smo razvili ipodcevni baca~ granata u NATO standardu.U planu je dase homologuje i verifikuje pu{komitraqez u NATOkalibru 5,56mm, ~ime }emo upotpuniti gamu streqa~kogproizvoda u tom kalibru.[to se ti~e snajperskog programa, tu smo pokrili iruski i NATO kalibar, poluautomatske snajperske pu{ke,repetivne pu{ke, i Crnu strelu proizvodimo u obakalibra. Mitraqez NSV smo tako|e razvili u obakalibra.Plan nam je da malo intenzivnije krenemo sapromocijom i prodajom novih karabina, pre svega M 808,i mislim da }emo sa novim ma{inama koje o~ekujemo da}e sti}i slede}e godine, stabilizovati wegovuproizvodwu.4. Fabrika ima velike obaveze, s jedene strane, alii velika potra`ivawa od dr`ave za izve`enu anenapla}enu robu. Kako }emo iza}i iz tog za~aranogkruga?Ve~ je re~eno da je deo dugovawa u procesu konverzije ukapital poverilaca i da je za dugovawa Javnimpreduze}ima ~ista situacija i da se ~eka stavSkup{tine grada, a povodom tog pitawa su na nedavnoodr`anom sastanku sa gradona~enikom iznete neke idejere{avawa problema. S druge strane pitawepotra`ivawa treba re{avati sa nadle`nim dr`avniminstitucijama, SDPR-om, Ministarstvom finansija,Ministarstvom odbrane, koje moraju da izna|u re{ewekako sa zemqama du`nicima u~i u re{avawe problema.

6. ORU@ARI Decembar, 2013.

koji je u{ao i u serijskuproizvodwu.

U tom periodu je stvorenakonstrukcija ru~nog raketnogbaca~a koji je predstavqao prvore{ewe reaktivnog oru`ja koje sekasnije razvilo do konstrukcije"Ogwa" i drugih. Radilo se nakonstrukciji drugih oru`ja, a ufabrici je paralelno teklaproizvo-dwa nove poluauto-matske i automatske pu{ke.

Na najvi{emnivou u Vojsci jezauzet stav da se unaoru`awe uvede i

nova vrsta oru`ja -poluautomatska pu{ka sa drugomvrstom municije i drugim

Podizawe kvalitetaproizvodwe dovelo je doodluke da se odobre sredstvaza izgradwu nove zgrade zasme{taj konstruktivnog ode-qewa. Napravqena je novazgrada i tu su se smestilikasnije i Tehnologija i Pri-prema za proizvodwu u novojfabrici automobila. Odeqe-we Konstrukcije afirmisalose svojim aktivnostima, radomi sre|ivawem ~itave name-nske proizvodwe. Odabran jeveoma kvalitetan visoko-obrazovani kadar, a po~eli suda se na rad u konstruktivnoodeqewe upu}uju i oficiri,ma{inski in`iweri sa odsekavojnog ma{instva. Na taj na~inje konstruktivno odeqewe u Zavodimatretirano skoro kao deo VTI-a.

Iz proizvodwe je do{ao Milan Ili}sa mesta upravnika i na~elnika Drugogodeqewa, jer je on konstruisao prvulova~ku pu{ku, kao i vazdu{nu, auba~eni su i mla|i tehni~ari, tako daje stasala grupa za lova~ko i sportskoru`je.

Formirana je i posebna radionicaza lova~ko i sportsko oru`je koja je posvemu bila uzorna i tada su prvi putura|eni podovi sa parketom. Tu seorganizovala serijska proizvodwalova~ke pu{ke koja se radila uvelikim serijama. Proizvodila selova~ka pu{ka, jednocevka i bokerica,a po~ela je i proizvodwa lova~kihkarabina. Proizvodila se imalokalibarska pu{ka za strelce saposebnim poruxbinama za pojednice.Ta proizvodwa je postala velika poobimu. Upo{qavala je dosta radnika idonosila veliku materijalnu korist.

Kako bi se popravio kvalitet ufabriku su dolazili stru~waci kaokonsultanti zarazvoj i pobo-q{awe konstru-kcije, poja~anoje i odeqewe zagravirawe sa mladim kadrovima, kojeje predvodio majstor graver Mi{aOkiqevi}, jer je bila velika potra`waza graviranim oru`jem koje se dobropla}alo od kupaca iz celog sveta.

Dolaskom majora To{e Cveti}a 1957.godine, uz wegova idejna re{ewazavr{ava se konstrukcija novihautomata i otpo~iwe se sa serijskomproizvodwom automata M-56. Fami-lija tog oru`ja se razvila po aso-rtimanu, a naro~ito po kvalitetu. Istagrupa konstruktora nastavila je rad nakonstrukciji pi{toqa. Stvarana jedoma}a konstrukcija pi{toqa M-57

Sa idejom da se u ovoj godini jubileja podsetimo rada fabrike saSa idejom da se u ovoj godini jubileja podsetimo rada fabrike sa

kraja 30-ih godina pro{log veka podse}amo mla|e generacije nakraja 30-ih godina pro{log veka podse}amo mla|e generacije na

godine otpo~iwawa nove proizvodwe i novog godine otpo~iwawa nove proizvodwe i novog stvarawa...stvarawa...

kalibrom. Takvo oru`jetreba da se obezbedi krozkupovinu licence.

Formirana je komisijakoja je dogovorila da prvaposeta bude fabrici FM uLije`u. To je bilo u jesen1956. godine.

Od te fabrike 1923.godine kupqena je licencaza proizvodwu karabina,{to je bila osnova i za daquproizvodwu karabina. Nakonvi{e poseta od FM-a jedobijeno zvani~no pismo dasu saglasni da ustupe pravoproizvodwe, kao i zvani~nuponudu za otkup licence.

Za konstruktore nije bilore{ewa koja bi bila

nepoznata. Dobijen je i uzoraknovog NATO metka kalibra 7,62mm koji je ve} usvojen u svimzemqama NATO pakta.Konstruktori su i{li i u firmuSIG u okolini Ciriha, ali jeponuda FM oru`ja bilaubedqivija. Delegacija je bila iu ^ehoslova~koj, u Pragu.

^ehoslova~ka je bila poznatapo proizvodwi oru`ja, aJugoslavija je od we kupovalatopove za svoju Vojsku. UZavodima, uo~i rata je po~elaproizvodwa wihovog lakogmitraqeza "zbrojevka".

Organizovano je prebacivawepu{ke sa jednog vojnog poligona uokolini Praga. Bilo je mnogovojnika, oficira i doneto je 10pu{aka koje su rasklopqene,delovi izme{ani a zatim polakosklapane i testirane na funkcijui preciznost. Komisija jepodnela izve{taj, i na kraju1958. godine donela je odluku da

se odobrikonstrukcija iizrada lakepoluautomatskepu{ke, kao i

nove municije kalibra 7,62mm.Ubrzo je ura|ena konstrukcija

poluautomatske pu{ke i organi-zovana je serijska proizvodwapod imenom PAP M- 59. Kasnijese to razvilo u automatsku pu{ku.

Investicionim programom kojije ura|en u zastavi 1956. godinepredvi|ena je proizvodwa auto-mobila u Zastavi i to: putni~kavozila - 7.000 komada godi{we,teretna i terenska vozila - 5.000komada godi{we...

Nastavi}e se...

P OO DD SS EE ]] AA WW AAP OO DD SS EE ]] AA WW AA

Decembar, 2013. ORU@ARI 7.

Delegirawem novih predstavnikadr`avnog kapitala u vlasni~ke iupravqa~ke strukture preduze}a zapo~eta jei nova praksa rada tih tela, kakva do sadanije zabele`ena. ^esto su sedniceNadzornog odbora bile u duhuprepoznatqive politike konfrontacijekakva je nametana od strane predstavnikaMinistarstva odbrane. Stalna te`wa da seelimini{u predstavnici dru{tvenogkapitala iz Nadzornog odbora imala je zarezultat konstantne tenzije koje sueskalirale protestima radnika zbogugro`avawa wihovih interesa.

Na sednicama su kod ~lanovaNadzornog odbora provejavali stavovi kome}e rukovodstvo vr{iti pla}awa, pa ~ak seduboko zalazilo u poslovnu politiku sapreporukama sa kojim firmama trebapreduze}e Zastava oru`je AD da ostvarujeposlovnu saradwu.

Sednica Nadzornog odbora odr`anatokom oktobra meseca je bila vrhunacdemonstracije sile kada su odlukedono{ene bez izglasavawa. Na sednici je utoku redovne ta~ke Dnevnog reda ~lanovimaNadzornog odbora ispred dru{tvenogkapitala prezentovan dokument ofinansijskom upravqawu fabrikom nana~in kakav ne poznaje Zakon o privrednim

Iz rada Nadzornog odboraIz rada Nadzornog odbora

dru{tvima. Na samoj sednici se nijeizja{wavalo o predlo`enim zakqu~cima,ali se u zapisniku krivotvori da su se svi~lanovi Nadzornog odbora o wimaizjasnili.

U usvojenom dokumentu suspenduju semnoga ovla{}ewa koje Zakon i Statut dajurukovodstvu, tako da se i sva pla}awa prekomilion dinara ne mogu izvr{iti bezsaglasnosti Nadzornog odbora iz Beograda.Formirane su i razne komisije na osnovu~ijeg rada }e proizi}i i re{ewa ~ijerezultate primene }emo tek videti. Donetje i predlog odluke o odre|ivawu nadoknade~lanovima Nadzornog odbora, a da se nisupritom uva`ile sugestije koje je Sindikatpredlo`io pre nekoliko meseci o ukidawunadoknada za rad ~lanova Nadzornogodbora.Na istoj sednici je naprotivzakonit na~in zakazana sednicaSkup{tine na kojoj treba da se razre{epredstavnici dru{tvenog kapitala.

U Sindikalnoj organizaciji seocewuje da je politika Ministarstvaodbrane koja se sprovodi preko ~lanovaNadzornog odbora i Skup{tine preduze}adirektno uperena ka destabilizaciji iizazivawu radni~kog nezadovoqstva unarednom periodu. Vreme }e brzo pokazatida li su na{e pretpostavke ispravne.

Primer:Primer:

- Prose~na zarada od43.615,00 dinara neto

- Uve}awe po osnovuradnog u~inka od 20%

- 20 godina minulograda, od ~ega 10 godinakod posledwegposlodavca

- 200 dinara toplogobroka po danu (22radna dana)

- 1/12 prose~ne zarademese~no za regres

Umawewe zarade, naknade zarade i drugihUmawewe zarade, naknade zarade i drugihprimawa iz rada po osnovu predloga izmenaprimawa iz rada po osnovu predloga izmena

Zakona o raduZakona o radu

8. ORU@ARI Decembar, 2013.

ANKETA

Kakav j e Va{ stav povodom na javqenih izmena Zakona o radu?

Aleksandar Arsi}Ovaj plan izmene Zakona

nije nimalo dobar, i toznamo svi mi koji radimou preduze}ima kao {to jena{e. Sindikati pokre}uakciju da se spre~iwegovo usvajawe, i mogusamo da izrazim o~eki-vawe da }emo jedinstveniuspeti to da zaustavimo.

Radivoje Radovi}Ukoliko ovaj Zakon

pro|e u Skup{tini to }ebiti velika {teta zaradnike, oni }e postatisamo roba koju izna-jmquju, bez prava glasa isa jo{ mawom zaradom ipravom na pristojan`ivot, nadam se da dowegovog usvajawa ne}edo}i.

Dragan HristovNe vidim da je bilo

potrebe da se ne{to mewa,kad se i ovaj dosada{wiZakon u mnogim firmamanije po{tovao, naro~ito uprivatnim. Sindikat orga-nizuje akcije kako bi sespre~ilo wegovo dono-{ewe, i verujem da }emouspeti u tome.

Jelena Ze~evi}Do sada se u javnosti

nije iznosilo mnogodetaqa oko novogZakona, ali je sada ve}jasno da taj Zakon nedonosi ni{ta dobro i da}emo biti potpunoobespravqeni, a ibrojne generacije mla-dih koje nemaju posao ikoje tek treba da sezaposle.

Dalibor Telalovi} Smatram da je u pitawu

namera da do|e dodestabilizacije, jer ovajpredlog Zakona unosiveliku nesigurnost, i idenajdirektnije na {tetugra|ana Srbije. Svesnismo da su do{la nekadruga vremena, ali pro-tiv ovog Zakona se mora-mo boriti i izboriti.

Nenad Simonovi}Prisustvovao sam

tribini ~ija je tema bilanovi Zakon o radu i ono{to je planirano nijedobro za zaposlene uSrbiji. Do}i }e doizmena koje je i}i na{tetu radnicima, sma-wi}e se plate,kao idruga prava, a jedini koji}e dobiti ne{to suposlodavci.

Zoran Despotovi}Povodom ovog Zakona

treba da reaguju sindi-kati, ali i gra|aniSrbije jer je u pitawuwihova sudbina, kao isudbina wihove decekoja treba da se zaposlei da budu ne~ije vla-sni{tvo, sa minimumomprava, bez imalo dosto-janstva.

Bosko Jankovi}Svaki novi Zakon koji se

donosi je gori od onogprethodnog, i svaki putdolazi do drasti~nijegsmawewa prava radnika, atako je ovog puta. I sadaposlodavci imaju velikaovla{}ewa, i ne trebapristati da im se daje jo{ve}a mo}.

Sawa Jovanovi}Ovaj Zakon }e najvi{e

pogoditi upravo nasmlade koji smo tek za-snovali radni odnos,odnosno one koji tektreba da se zaposle.Najboqe je da se spre~idono{ewe ovog Zakona,jer }e kasnije biti mnogote{ko vratiti ta izgu-bqena prava.

Slobodan Bobi}Mewawe na~ina na koji

se pla}a npr. smenski radoseti}e hiqade i hiqadekolega kojima je prirodaposla takva, a to je samojedan deo koji naszabriwava, verujem da susvi svesni opasnosti kojenosi novi Zakon i da je on{tetan po sve nas.

Vladan Kosti}Plan je da se prava

radnika umawe, a pravaposlodavca pove}aju namaksimum, i to je proceskoji svi zajedno moramoda zaustavimo jer nam usuprotnom dolaze lo{idani, za nas same, ali iza budu}e generacije kojedolaze.

Du{an Simi}Novi Zakon predvi|a

brojne izmene koje iduna {tetu radnika, ipostoje brojni razlozida on ne bude usvojen.Na{e kolege koje radekod privatnika imaju ve}minimalna prava, takoda smatram da }e ovajZakon dodatno da pogo-r{a polo`aj radnika.

Oktobar, 2013. ORU@ARI 9.

Drugi o nama - 2013, izNovina

nenadma{an strateg i zna~ajna istorijska li~nost.30. oktobar 2013. g., Kragujevac

STAV SINDIKATA POVODOM NEDOLASKAPREDSTAVNIKA DR@AVE NA JUBILEJ FABRIKEZvani~nici Republike Srbije nisu se odazvali

pozivu Fabrike da prisustvuju obele`avawu danaFabrike i 160 godina wenog postojawa. ^innedolaska dovoqno pokazuje o znawu i razmi{qawuda se ne bude na mestu gde se obele`ava datumpokretawa industrijskog razvoja Srbije. USindikalnoj organizaciji Zastava oru`je se ocewujeda to predstavqa nepo{tovawe istorijskihvrednosti, ~ime se marginalizuje bogata pro{lostFabrike koja je bila osnov privrednog i dru{tvenograzvoja u ovom delu regiona, i sto`er odbrambenemo}i zemqe tokom XVIII i XIX veka. Predstavnici Sindikata takvo pona{awe vladaju}epoliti~ke elite shvataju kao obesmi{qavawevrednosnog sistema koji se zasniva na istorijskim idru{tvenim tekovinama. Takve vrednosti se te{kostvaraju i sti~u, pa iz tog razloga se ne}e dozvolitida ih razaraju oni koji ni~im nisu zaslu`ni niti suu~estvovali u wihovom stvarawu.1 - 3. novembar 2013. god., Kragujevac

U Kragujevcu je od 1.11. do 3. 11. 2013. godine ufabrici Zastava kamioni odr`ano 40. takmi~ewemetalaca Srbije, na kome je u~estvovalo vi{e od 70metalaca iz cele Srbije. Takmi~ewe se odvijalo udevet disciplina, a predstavnici fabrike Zastavaoru`je su i ove godine ostvarili rezultate koji ihsvrstavaju u sam vrh zanatskog ume}a. U discipliniTIG zavariva~a Nenad Arsenijevi} je osvojio I mesto,Vladan Jeki} je bio drugi, a @eqko Rajevi} tre}i uistoj disciplini. U disciplini brusa~ ravno, BojanGavrilovi} je osvojio II mesto, dok je u kategorijizanimawa zavariva~ MAG Davor Aleksi} osvojio IIImesto. 22. novembar 2013. god., Ni{

Odr`ana sednica Ve}a Saveza samostalnih sindikataSrbije. Na sednici su razmatrane izmene i dopuneZakona o radu, a sednici je prisustvovao i predsednikSindikalne organizacije Zastava oru`je Dragan Ili}.25. novembar 2013. god., Kragujevac

Skup{tina Sindikalne organizacije Zastava oru`jejednoglasno donela odluku da se pokrenu sindikalneaktivnosti kako bi se za{titio interes dru{tvenogkapitala. Ovakva odluka je doneta zbog namereNadzornog odbora da se na Skup{tini preduze}aZastava oru`je koja je zakazana za 29. novembar 2013.godine razre{e ~lanovi Nadzornog odbora ispreddru{tvenog kapitala, ~ime }e predstavnici dr`avnogkapitala u Nadzornom odboru preoteti pravoupravqawa vlasni{tvom nad 25% dru{tvenog kapitalapreduze}a Zastava oru`je AD.

10. ORU@ARI Decembar, 2013.

RAPORT18. septembar 2013. god., Kragujevac

Na sednici Gradskog odbora metalaca KragujevcaMilo{ Milo{evi}, ~lan Odbora Sindikalneorganizacije Zastava oru`je izabran za zamenikapredsednika GOM-a.25. oktobar 2013. god., Kragujevac

Fabrika Zastava oru`je je obele`ila 160 godina odsvog osnivawa i rada. Ovom zna~ajnom jubileju fabrikeprisustvovali su predstavnici ambasada Azerbejxana,SAD, Rusije, Palestine, Ukrajine, predstavnici VojskeRepublike Srbije, Odbora za bezbednost Narodneskup{tine, kao i brojni poslovni partneri iz zemqe iinostranstva.

U sve~anom delu programa koji je odr`an u Muzeju

fabrike Zastava oru`je direktor Rade Gromovi} jeistakao istorijski zna~aj fabrike za dr`avu Srbiju, saosvrtom na sada{wi trenutak koji je obele`enzna~ajnim upo{qavawem fabri~kih kapaciteta i to sveza inostrano tr`i{te. Sve~anu akademiju je vodilaglumica Ivana @igon, dok je drugi deo sve~anogprograma odr`an u Kwa`evsko srpskom teatru pri ~emuje izveden pozori{ni komad u kome su, pored glumacaPozori{ta, zapa`ene uloge ostvarili radnici na{efabrike.

Primetno je bilo odsustvo dr`avnih zvani~nika kojisu blagovremeno pozvani da prisustvuju obele`avawujubileja, ali se bez obrazlo`ewa nisu pojavilipredsednik Srbije Tomislav Nikoli}, premijer IvicaDa~i}, potpredsednik Vlade Aleksandar Vu~i},ministar odbrane Neboj{a Rodi}, ministar trgovineRasim Qaji}. Svojim nedolaskom i neprisustvovawemovom vrednom doga|aju pokazali su da ne uva`avaju~iwenice {ta je fabrika Zastava oru`je zna~ila uistorisjkom razvoju Srbije, kao i {ta fabrika danaszna~i kao jedan od najzna~ajnih pokreta~a srpskeprivrede i najzna~ajniji izvoznik u ovom delu Srbije.27. oktobar 2013. god., Kragujevac

U nedequ 27.oktobra fabrika Zastava oru`je iSindikalna organizacija Zastava oru`je obele`ili sukrsnu slavu sv.Petku, a se~ewe slavskog kola~a odr`ano

je u Staroj cr-kvi u Kraguje-vcu (Hram Sv.trojice).Na dan fabri-ke 27.oktobrapredstavnicirukovodstvafabrike i Si-n d i k a t apolo`ili suvenac na spo-menik vojvodeR a d o m i r a

Putnika koji se nalazi na platou ispred muzeja Staralivnica. Radomir Putnik (1847.-1917.) bio je srpskivojskovo|a, vojvoda - na~elnik glavnog General{tabavojske Kraqevine Srbije u Prvom svetskom ratu.Vojvoda Putnik se kroz svoje odluke koje su imalesudbonosni zna~aj za srpsku zemqu i narod pokazao kao

27. - 28. novembar 2013. god., KragujevacSindikalna organizacija Zastava oru`je odr`ala je

zborove po Sindikalnim podru`nicama na kojima jesvoje ~lanove upoznala sa aktivnostima koje sesprovode u ciqu iskazivawa protesta zbog namere

dr`ave da izbaci predstavnike dru{tvenog kapitala izNadzornog odbora. .29. novembar 2013. god., Kragujevac

Sindikalna organizacija Zastava oru`je je danasodr`ala protest ispred Upravne zgrade dok je trajalasednica Skup{tine preduze}a. Posle odr`anogprotesta radnici fabrike predali su zahteve i porukepredstavnicima dr`ave u kojima su iskazali revoltzbog odluke da se danas na sednici Skup{tine razre{epredstavnici dru{tvenog kapitala iz Nadzornogodbora. Odluka o razre{ewu doneta na dana{wojsednici je ~in bez presedana, s obzirom na to da unarednom periodu 25% kapitala preduze}a vi{e ne}eimati svoje zastupnike u Nadzornom odboru. Nadana{woj sednici je razre{en i Milovan Puzovi} koji

nije iz redova zaposlenih, {to je jo{ jedna potvrda dasu smene ~lanova Nadzornog odbora iskqu~ivopoliti~ki motivisane. U Sindikalnoj organizacijiZastava oru`je ocewuju da su razre{ewem ~lanovaNadzornog odbora ispred dru{tvenog kapitala svebudu}e odluke Nadzornog odbora nelegitimne, sobzirom na jasne odredbe Statuta koji defini{e radovog tela. Sindikat }e u narednom periodu doneti daqeodluke na koji }e na~in za{tititi interes dru{tvenogkapitala koji je vlasni{tvo radnika fabrike, o ~emu }e~lanstvo biti obave{teno.3. decembar 2013. god., KragujevacRadnici fabrike Zastava oru`je izja{wavaju se za

socijalni program koji je objavqen u petak, 29.nove,bra2013.godine, a za socijalni program mogu se opredelitiradnici koji imaju uslov za penziju ili imaju do 5godina do penzije po jednom od osnova.

Socijalni program se ne sprovodi u dogovoru saSindikatom, tako da se radnici ovog puta ne moguopredeqivati za stimulativnu otpremninu po osnovu

Decembar, 2013. ORU@ARI 11.

godina sta`a. Socijalniprogram je radnicimafabrike ponu|en u danukada je Sindikalna orga-nizacija organizovalaprotest zbog nezako-nitog izbacivawa pre-dstavnika dru{tvenogkapitala iz Nadzornogodbora.Odlazak nekih kadrova

za fabriku mo`e imativelike posledice jer }e sa wima oti}i iskustva Iwihova znawa koja nisu imali kome da prenesu zbognerazumne odluke Nadzornog odbora preduze}a dapreuzme rukovo|ewe fabrikom I stopira svaki prijemradnika u narednom periodu.3. decembar 2013. god., Kragujevac

Sindikalna organizacija Zastava oru`je uputila jeprotestno pismo predsedniku Republike SrbijeTomislavu Nikoli}u u kome izra`ava revolt zbog na~inana koji se inostranim diplomatama u ciqu unapre|ewavojno - tehni~ke saradwe uru~uju pi{toqi inostraneproizvodwe. Pi{toqi iz na{e fabrike su svojompouzdano{}u i kvalitetom prona{li put donajudaqenijih svetskih tr`i{ta. Samo na ameri~komtr`i{tu proteklih godina je prodato vi{e desetinahiqada primeraka. U Sindikalnoj organizaciji Zastavaoru`je se ocewuje da je takav ~in uperen protiv interesafabrike, uzimaju}i u obzir ~iwnicu da su primercina{eg oru`ja dodeqivani brojnim zna~ajnim li~nostimaiz diplomatskog,politi~kog i kulturnog `ivota {iremsveta.12. decembar 2013. god., Kragujevac

U organizaciji Saveza samostalnih sindikataKragujevca odr`ana je tribina na temu predlo`enihizmena Zakona o radu na kojoj su se prisutnima obratilipredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije idrugi predstavnici sindikata.Tribina je odr`ana u Sali Doma sindikata koja ima 350

mesta, i koja je bila mala da primi sve zainteresovaneradnike i gra|ane Kragujevca. "Ciq ove tribine jeste dase upoznamo sa najavqenim izmenama Zakona, ali i dadogovorimo aktivnosti koje }emo preduzeti u narednomperiodu. Mi nemamo pravo da dozvolimo da ovakav Zakonbude usvojen. Mi ovog puta moramo da budemo slo`ni,spremni da se borimo", istakao je predsednik Orbovi},i dodao se }e uskoro biti dogovorene akcije koje imajuza ciq spre~avawe usvajawa ovog Zakona koji je {tetanpo svet rada.

Na tribini je istaknuto da predlo`ene odredbe idu kauni{tewu tekovina koje je do sada radni~kozakonodavstvo obezbe|ivalo radnicima Srbije.Nagla{eno je da }e se u narednim danima i}i daqe naujediwavawu radnika i protestima {irom Srbije kako bise spre~ilo da desni~arska Vlada usvoji Zakon koji }e zaposledicu imati umawewa prava radni{tva Srbije.

13. decembar 2013. god., KragujevacSvih 377 zaposlenih koji su se opredelili za odlazak

iz fabrike poslu{ali su poziv i preporuku Sindikatada se vrate na radna mesta, s obzirom na to da se odnadle`nih ministarstava nije mogla dobiti nikakvainformacija o tome kada }e radnicima koji su seizjasnili za socijalni program biti ispla}eneotpremnine.

^LANSTVU

Decembar, 2013. ORU@ARI 12.

Drugi o nama - 2013, Sa Interneta

U godini koja isti~e i u kojoj jeZastava oru`je proslavila 160godina svog postojawa, muzej Staralivnica je imao pose}enost ve}unego prethodnih godina. Doma}ihposetilaca je bilo 1860, od toganajvi{e |a~kih i studentskih eksku-rzija iz cele Srbije. Bilo je i kra-gujeva~kih osnovaca i sredwo{ko-laca, ali u mawem broju. Muzej suposetili u~esnici raznih seminarakoji su bili organizovani u na{emgradu (seminar o Holokaustu, In`e-werski forum-Nacionalne tehnolo-{ke platforme Srbije, seminari orazvoju privrede i mnogi drugi).U~estvovali smo u Danima evropskeba{tine ~iji je fokus ove godinebio na industrijskom nasle|u,wegovoj za{titi i revitalizaciji. U

No}i muzeja, kada smo predstavili novi Vodi~ kroz muzej, propratile su nas brojne televizijskeekipe i posetilo nas preko 1000 zaintereso-vanihKragujev~ana. I ove godine bili smo deo turisti~ke ture kojuorganizuje Gradska turisti~ka organizacija-" Kragujevac krozulice i muzeje". Bilo je i puno gostiju fabrike i sindikatakoji su, prilikom posete fabrici, obilazili i muzej.

Ova jubilarna godina je zaslu`na za dolazak mnogobrojnihtelevizijskih ekipa u muzej. Ovde se prvenstveno misli naekipu RTS-a, koja je vi{e puta snimala emisije i priloge onajstarijoj fabrici na na{im prostorima ("Ovo je Srbija",jutarwi program RTS, emisija SAT, "Dozvolite" i druge). Idruge televizije su propratile jubilej postojawa fabrike-B92, Prva srpska televizija, kao i lokalne-RTK, K9.

Ove godine je Po{ta Srbije pustila u promet i prigodnupo{tansku marku i kovertu povodom 160 godina postojawa fabrike Zastava oru`je. One se

izdaju za posebne jubileje i prilike i koriste kao redovne po{tanske marke tj. kao sredstvopla}awa u unutra{wem i me|unarodnom po{tanskom saobra}aju. Na marki je slika muzejaStara livnica i slika jednog od prvih topova izra|enih u tada{woj Topolivnici 1853.godine. Na koverti je slika Upravne zgrade fabrike i konstrukcioni crte` petometne pu{keMauzer-Milovanovi}-\uri} M1880/1907.

Inostranih posetilaca je bilo 1050, od toga najvi{e Slovenaca i Italijana. Ve}inom su tobili gosti fabrike i grada, ali je bilo i pojedina~nih turisti~kih poseta. Dolazili su izsvih krajeva sveta-[ve|ani, Rusi,Amerikanci, Francuzi, Portugalci,Ma|ari, Rumuni, Slovaci, ^esi,

Kiprani, Indijci, pa ~ak iposetioci iz Gane, Libije, saTajlanda i Indonezije.

@eqa je da slede}a godina budejo{ bogatija sadr`ajima, da se

stalna muzejska postavka osavre-meni, da broj posetilaca iz godineu godinu bude sve ve}i. To jeposao koji nas o~ekuje i kojim

moramo potvrditi tra-dicijudugu 160 godina.

Marija Milo{evi}

Decembar, 2013. ORU@ARI 13.

Dani evropske ba{tine u Vojno-tehni~kom zavoduDani evropske ba{tine u Vojno-tehni~kom zavodu(Kragujevcu)(Kragujevcu)

Predla`e se da pojedini, po va`e}em Zakonu, obavezni elementi ugovora o radu vi{ene moraju biti deo ugovora o radu ukoliko su utvr|eni zakonom ili op{tim aktom kodposlodavca. Tako Ugovor o radu gubi svaki smisao, a o uslovima radnog anga`ovawaradnika odlu~uje, i to unapred, iskqu~ivo poslodavac;

Uvo|ewe "Agencija za privremeno zapo{qavawe" - najam radne snage kao novi pravniinstitut;

Predla`e se nekoliko kategorija rada na odre|eno vreme, s tim da se trajawe tograda znatno produ`ava, a mo`e se uvek zasnovati takav radni odnos bez navo|ewaposebnog razloga;

Predlaga~ uvodi uop{tenu definiciju radnog vremena: RADNO VREME JEvremenski period u kome je zaposleni du`an, odnosno raspolo`iv da obavqa posloveprema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavqaju ili drugom mestu kojeodredi poslodavac. U radno vreme ne spada pripravnost;

Predla`e se uvo|ewe neke vrste rasporeda radnog vremena, koji vi{e li~i na ''mini preraspodelu radnogvremena'',zaposleni u tom slu~aju mo`e raditi najdu`e 12 ~asova dnevno, odnosno 48 ~asova nedeqno;

Predlo`eno je uvo|ewe tzv. kliznog radnog vremena, ali nije predvi|eno ni jedno pravilo koje {titi zaposlene odmogu}ih zloupotreba;

Prekovremeni rad mo`e trajati i du`e od 12 ~asova dnevno u slu~ajuspre~avawa nesrazmerne {tete poslodavcu;

Za razliku od va`e}eg Zakona, po kome je poslodavac du`an da, pre uvo|ewano}nog rada, zatra`i mi{qewe sindikata, predlo`eni Nacrt Zakona ovu du`nostpretvara u neobavezuju}u mogu}nost poslodavca;

No}ni rad se priznaje samo ako se najmawe 3 ~asa svakog dana radi u period od22 do 6 ~asova. To zna~i da ako se no}u radi mawe od 3 ~asa da se to vreme ne ra~unakao rad no}u (od 22-24, ili od 4-6);

Predla`e se ukidawe pla}awa smenskog rada;

Mewa se definicija minimalne zarade takoda se ona odre|uje minimalnom cenom rada ivremenom provedenim na radu;

Predla`e se mogu}nost da poslodavac sapojedinim radnikom ugovori minimalnu cenu rada;

Predla`e se brisawe za{titne odredbe po kojoj se smatra da je poslodavac uskratiozaposlenom pravo na godi{wi odmor ukoliko mu ne dostavi re{ewe o kori{}ewugodi{weg odmora;

Trajawe prvog dela godi{weg odmora se sa 3, skra}uje na obavezne 2 radne nedeqe;

Predla`e se brisawe odredbe po kojoj zaposleni ima pravo na naknadu {teteukoliko krivicom poslodavca ne koristi godi{wi odmor;

U zaradu ne bi ulazili "topli obrok" i otpremnina kod vi{ka i to do neoporezivog iznosa;

Predla`e se da se ukine otpremnina kod odlaska u penziju, ili da se svede na jednu zaradu;

Otpremnina kod vi{ka radnika se mo`e ostvariti samo za period rada kodposlodavca kod koga se iskazuje vi{ak;

Izri~ito se ustanovqava pravilo da se zaposlena osoba sa invaliditetom,kao i zaposleni sa zdravstvenim smetwama kome bi daqe obavqawe poslaizazvalo pogor{awe zdravstvenog stawa, smatraju vi{kom, ukolikoposlodavac ne mo`e da im obezbedi obavqawe drugog odgovaraju}eg posla;

Kod naknada zarada je promewen na~in obra~una. Osnovna zarada je zaradau koju ne ulazi zarada po osnovu u~inka i po osnovu uve}awa zarada (radno}u);

Za vreme godi{weg odmora, bolovawa, pla}enog odsustva, neradnihpraznika, vojne ve`be, odazivawa na poziv dr`avnog organa, prinudnogodmora zaposleni }e primatu zna~ajno mawu naknadu zarade, jer osnovica zaisplatu vi{e ne}e biti prose~na zarada u prethodna tri meseca, ve} osnovnazarada plus minili rad. Kad se uzme u obzir kakve se izmene predla`u u

pogledu utvr|ivawa osnovne zarade, kao i uve}ane zarade po osnovu minulog rada, jasno je da }e naknada zarade biti zna~ajnoni`a nego {to je to bilo do sad;

Ukida se obaveza pribavqawa mi{qewa sindikata kod otkaza;

Nejasne odredbe koje se odnose na sindikat, proizilazi da vi{e nema sindikalne organizacije kod poslodavca ve} da tamopostoje podru`nice.

14. ORU@ARI Decembar, 2013.

Pa`wa!Pa`wa!Pa`wa!Pa`wa!Upozorewe! PPre uupotrebe ppa`qivo ppro~itajte nnovi ZZakon oo rradu!Upozorewe! PPre uupotrebe ppa`qivo ppro~itajte nnovi ZZakon oo rradu!

(o iindikacijama,merama oopreza ii nnegativnim eefektima kkonzumirawa(o iindikacijama,merama oopreza ii nnegativnim eefektima kkonzumirawanovog ZZakona oo rradu pposavetujte sse ssa ssvojim ssindikalcem)novog ZZakona oo rradu pposavetujte sse ssa ssvojim ssindikalcem) ..

U na{oj fabrici u toku je sanacija krovova, investicija, ne mala, vrednosti preko 300.000 . Sanacija krovova seizvodi zbog zastarelih tehnologija ugradwe, dotrajalih krovnih sistema, zbog mehani~kih o{te}ewa, neprimerenih

aktivnosti na krovovima i sl.

Iako se relativno kasno zapo~elo sa radovima, predsam kraj kalendarske godine, vreme je poslu`ilovredne neimare tako da su do sada ve} odradili preko40% planiranih i ugovorenih aktivnosti na projektu.

Stari, kosi krovni pokriva~i pokriveni sa TR limomi salonitom saniraju se tako {to se preko wih prvopostave pocinkovane table lima koje se pri~vr{}ujuza postoje}u podlogu a na wih se posebnom metodomzavaruju hidroizolacione trake. Ove polimernobitumenske hidroizolacione trake su izuzetnogkvalitet tipa UNIFLEKS EKP koje po specifikacijamaproizvo|a~a poseduju elasti~nost od 40% i na wih dajuproizvo|a~ku garanciju od 15 do 20 godina.

Sanacija krovova sa starom izolacijom i sa ravnimlimom obavqa se na na~in da se samo presvuku ovimhidroizolacionim trakama.

Uprkos ote`anim vremenskim prilikama radovinapreduju jer je desetak radnika svakodnevno anga`ovano na ovim poslovima.

Kvalitetno ura|en krov i svi wegovi pa`qivo re{eni detaqi, zajedno sa svim ostalim elementima jedneproizvodne gra|evine doprinose bezbednosti, kvalitetu i ugodnosti rada svih zaposlenih, produ`avaju vektrajawa gra|evine i smawuju tro{kove odr`avawa i grejawa. Stoga se sa posebnom pa`wom pristupa svakomobjektu u toku izvo|ewa radova.

Pripremio Dragan Stamenovi} - Frca

Decembar, 2013. ORU@ARI 15.

Sanacija krovova u fabriciSanacija krovova u fabrici

Oru`ari

Gde se kali gvo`|eMontira i variNajboqi su radniciORU@ARI

Kada se ru{io Re`im stariNa ~elu kolone su biliORU@ARI

Ko god je poku{aoFabrikom da "`ari"Pred wega su staliORU@ARI

Gde god su problemiNovi ili stariLako su ih re{avaliORU@ARI

I kad vi{e nikoZa radnika ne mariTu }e uvek bitiORU@ARI

Kada se udru`eRadnici, mladi i stariNajja~i je sindikatORU@ARI

Kragujevac22.maj 2013.Milan Obrenovi}

Zakon o radu

Radnici su postali pioniiako su zemqu izgradili.Zakon o radu donose onikoji nikada nisu radili.

A zna se da dr`ava i Vladai svi oni koje smo birali

`ive od na{ega radai na nama su profitirali.

Moramo im jednom re}i: dosta!Vrati}emo ih gde su i bili.Na vlasti niko dugo ne osta

kome Zakon le`i u sili.

Milan Obrenovi}, pesni~ki kutak ....Milan Obrenovi}, pesni~ki kutak ....

Milan Obrenovi}

I Oru`ariimaju

talenat ... !

Probajte, zabavite se i re{ite!

Dva brataDva brata *Jedan putnik na{ao se na raskrsnici koja vodi u 2 sela,jedno je selo qudo`dera, a drugo je selo u koje jetrebalo da stigne. Na raskrsnici nije bilo znakova,samo 2 brata blizanca koji su znali odgovor koje jepravo selo, ali jedan od wih je stalno govorio la`i, adrugi stalno istinu. Putnik je mogao da pita samo jednogi to samo jedno pitawe, ali nije znao koji govori istinu, a koji la`i. Nije smeo da pogre{i put! Ipakna kraju se setio , koje pitawe treba da postavi da bi znao kuda da krene! [ta je pitao i koga?

KamileKamileU jednom arapskom gradu organizovana je trka kamila.Predvi|ena je visoka nagrada za kamilu koja posledwastigne na ciq. Na znak sudije za start nastao je problem.Jaha~i su mirno sedeli na kamilama, a ni jedna kamilanije krenula ka ciqu. Svako je `eleo da osvoji kaoposledwi na ciqu. Me|utim , ubrzo je trka odr`ana. Svesu kamile jurile ka ciqu, najbr`e {to su mogle i wihovijaha~i su se svim silama trudili da stignu {to pre do

ciqa, tako da je nagradu dobila stvarno najsporija kamila. Kako se to desilo?

SladoledSladoledZa 5 minuta 5 de~aka pojede 5 sladoleda. Za koliko minuta }e 30de~aka pojesti 30 sladoleda?

Osam kugliOsam kugliImate osam kugli i sve jednako izgledaju, ali jedna je malo te`a. Jedinina~in da se utvrdi koja je te`a je merewem. Ako imate samo terazije (vagu koja ima 2 tasa,meri pore|ewem te`ina) i pri tom nemate tegove (mo`ete porediti samo te`inu kugli)kako u 2 merewa sigurno otkriti koja je kugla te`a ?

Devet slova Devet slova Nacrtajte deset kvadrata stranice 1cm jedan do drugog uhorizontalnom redu. U ove kvadrate trebaupisati devet slova, }irilicom, tako da u svakom od nacrtanih kvadrata bude po jedno slovo.

?FitiqiFitiqiRaspola`emo sa dva fitiqa koji ne sagorevaju konstantnom brzinom. Dakle kadse zapale, svaki od wih sagori od jednog do drugog kraja za ta~no JEDAN SAT.Kako }emo pomo}u ovog fitiqa izmeriti vreme od 45 minuta.Ali pazite, nema se~ewa.

Pleme qudo`dera - la` ili istina ?Pleme qudo`dera - la` ili istina ?Jedan pustolov u svojim putovawima po svetu jednom se na{ao zarobqen odstrane plemena qudo`dera! Oni su bili poznati po tome {to uvek ispuwavajusvoja obe}awa, ali pustolov je znao da oni obe}avaju samo ono {to wima neide na {tetu! Kad su ga uhvatili obe}ali su mu da mo`e da im ka`e {ta `eli,a oni }e ga skuvati , ako je to {to ka`e istina, a ispe}i, ako je to {to ka`e la`. Qudo`deri su sesmejali, jer su znali da pustolov mora re}i ili la` ili istinu, tre}eg nema - poje{}e ga , kako god!Me|utim , pustolov se ipak sna{ao , rekao je ne{to {to je nateralo qudo`dere da ga puste, jer nisumogli da odr`e svoje obe}awe! [ta je on to rekao?

16. ORU@ARI Decembar, 2013.

MATEMATI^KO-LOGI^KI BISERIMATEMATI^KO-LOGI^KI BISERI

DOKA@ITEDOKA@ITE DADA ORU@ARIORU@ARI

IMAJUIMAJU KLIKERKLIKER !!

`ena... . U toku je i aktivnostpru`awa podr{ke primeniKonvencije Saveta Evrope zaspre~avawe nasiqa nad `enama i nasiqa u porodici,regionalne kampawe "Potpisujem", koja se trenutnosprovodi u {est zemaqa regiona.

Tako|e, u saradwi sa sindikatom IF Metal izGeteborga, a usklopu projekta"MI SMOJEDNAKI" utoku je nastavakkursa engleskogjezika,a nakon{to je izvr{e-na adaptacijaprostora SSSKragujevca naIV spratu Domsamoupravqa~ai nabavqenanajsavremenijaopreme po~eo

je i kurs iz rada na ra~unaru. Po~etni i vi{i kursinformatike omogu}i}e ~lanicama sindikata dasteknu nova, ali i da usavr{e postoje}a znawa iz oveveoma zna~ajne oblasti koja ima dominantan uticaj nakvalitet `ivota u savremenom dru{tvu.

Sekcija `ena SSS Kragujevcapridru`ila se akciji "16 danaaktivizma protiv nasiqa nad`enama", svetskoj kampawi

koju obele`ava 1.700 organizacija u preko 100 dr`avasveta. Kampawa po~iwe 25. novembra Me|unarodnimdanom borbe protiv nasiqa nad `enama i zavr{ava 10.decembra Me|unarodnim danom qudskihprava.Aktivistkiwe Sekcije `ena SSS Kragujevcaobele`ile su Me|unarodni dan borbe protiv nasiqa nad

`enama, 25. nove-mbar i tom prili-kom je ~lanovimasindikata u 30sindikalnih orga-nizacija podeqenooko 1.000 pamfle-ta u kojima setra`i od dr`aveSrbije da izmenidefiniciju krivi-~nog dela silo-vawe.

Sekcija `enaSSS Kragujevca }ei u narednom pe-riodu u~estvovatiu aktivnostimakoje imaju za ciqpoboq{awe polo-

`aja `ena, ve}i stepen wihove za{tite, mewawedru{tvenog konteksta u okviru koga se posmatra uloga

Decembar, 2013. ORU@ARI 17.

OBELE@EN ME\UNARODNIOBELE@EN ME\UNARODNIDAN BORBE PROTIVDAN BORBE PROTIV

NASIQA NAD @ENAMANASIQA NAD @ENAMA

Savez samostalnih sindikataKragujevca uputio je 5.000"razglednica" narodnim posla-nicima u Skup{tini RepublikeSrbije kako bi ih odvratili odglasawa za novi Zakon oradu.Radnici iz Kragujevca,zaposleni u preduze}imaZastava oru`je, FIAT,Zastavakamioni, Metal sistemi, Ener-g e t i k a , V odo vod , K lini ~ k icentar, gra|evinskim preduze-}ima, ustanovama kao i upovereni{tvima u Ra~i, Lapovu,Bato~ini i Kni}u uputili su5.000 "razglednica" narodnimposlanicima , uz ocenu da je tajpredlog Zakona "antinarodni" i{tetan i po radnike i po ~itavuzajednicu.Na takav ~in, kojem jeprethodilo prikupqawe potpi-sa, odlu~ili su se s nadom da }ebar deo poslanika iz moralnihrazloga odbiti da glasa.

Sindikati {aquSindikati {aqurazglednicerazgledniceposlanicimaposlanicima

18. ORU@ARI Decembar, 2013.

Poznato je da su Oru`ari vrsni sportisti jer se sa radni~kosportskih igara uvek vra}aju sa pregr{t pehara i medaqa.Poznati su uspesi kugla{a, ekipe u malom fubalu, {ahista,pikada{ica, ekipe u nadvla~ewu konopca, ali i u pojedina~noj

konkurenciji kao {toje disciplina narodnivi{eboj. Mnogi na{iradnici se i vanposla i amaterskibave sportom pa u tomsmislu trebanapomenuti i deowihovih uspeha.Aleksandar Milin-kovi} - mali Aca,kugla{, na svetskomprvenstvu 2008. Zadar

srebrna medaqa ekipno, na svetskom prvenstvu 2010. Rijeka ekipno zlato (svetski prvaci!!!), u kombinaciji saSimovi} Milo{em vice{ampioni sveta, junirski Prvak dr`ave2007, 2009, 2010. Prvak dr`ave u paru sa Markovi} Darkom. U~esnikmnogih kupova i lige {ampiona....Zatim Dejan Jeremi} - [uki, rekreativno tr~i 22 godine, upolumaraton (21,1 km) u organizaciji Skup{tine grada; sa preko 50takmi~ara, osvojio je I mesto. Nikola Kosti} - Kosta, u~esnik Trke pre`ivqavawa kod Para}ina,na reci Grzi. Staza 60 km duga~ka, tim ~ine 3 u~esnika. Ciq trke:dva dana u {umi bez hrane i vode Nosi se majica, duks, jakna i no`.U~estvuju izvi|a~i, profesionalni sportisti, takmi~ari izspecijalnih jedinica Vojske i Policije i mnogi drugi.Sa prijemom novih radnika, nadamo se da }e nam se ovi pridru`itiu dru`ewu i sportskim takmi~ewima i da }emo svuda sa ponosom idostojanstvom predstavqati sindikalnu organizaciju i fabriku izkoje poti~emo.

Dragan Stamenovi} Frca

Pred na{om podru`nicom u 2013.godini bile su velike i zna~ajneaktivnosti koje su se odvijale po ve} ustaqenim principima i velikim zalagawem svih na{ihaktivista. Aktivnosti podru`nice su se odvijale u skladu sa planom rada i planovima pojedinihakcija koje su usvojili Skup{tina i Odbor podru`nice.

U 2013.godini 337 radnik je obuhva}en nekom vrstom pomo}i (paketi namirnica za socijalnougro`ene radnike, paketi za bolesne, pomo} za kupovinu lekova i nao~ara ,pomo} u novcu samo za

najte`e bolesti). i planiramo da se odazovemo svakom pozivu da pomognemo i budemo uvek uz na{e~lanove. Organizovali smo vi{e akcija dobrovoqnog davala{tva, i ponosni smi na na{e rezultate kao i na na{edavaoce. Treba podsetiti da smo mi veoma aktivni i na {irem planu od Kragujevca i [umadije i da se prijateqina{e podru`nice nalaze ivan granica Srbije.

Na{e bebe svake godine obradujemo prigodnim novogodi{wim paketi}ima, a na{e penzionere nikada nezaboravqamo i uvek su na{i gosti na dru`ewu povodom novogodi{wih praznika .

Na{i davaoci krvi su na redovnim akcijama i po pozivu , odlaskom u KBC u 2013. prikupili dovoqanbroj jedinica krvi da se kvalifikujemo za DEVETU PLAKETU ZA NAJHUMANIJU SREDINU, a plaketa se svakegodine dodequje 14.juna kada je svetski dan davala{tva. Dugujemo veliku zahvalnost svima koji su nam pomoglida ostvarimo zna~ajne rezultate, i kao velika porodica uvek moramo da brinemo jedni za druge, da budemoprijateqi i u dobru i u zlu. Crveni krst je humanitarna organizacija koja poma`e pojedincima {irom sveta, i nadamse da }e nam se i na{e mlade kolege pridru`iti i u akciji davala{tva, kao i u humanitarnom radu.

Planovi su nam kao i svake godine veoma ambiciozni .Sve na{e aktivnosti bi}e usmerene na pomagawu ure{avawu problema na{ih radnika prvenstveno materijalne i zdravstvene prirode , organizova}emo akcijedavawa krvi kako u krugu fabrike tako i kod drugih organizacija .Nadamo se da }e se nastaviti jako dobra saradwasa rukovodstvom fabrike i sindikata kao i sa drugim organizacijama i da }emo i daqe da budemo ponosni narad cele podru`nice.

KORISTIMO OVU PRILIKU DA SVIM NA[IM ^LANOVIMA, SVIM NA[IM DAVAOCIMA KRVI ,SVIM NA[IMSARADNICIMA KAO I SVIM QUDIMA VELIKOG SRCA ^ESTITAMO NOVOGODI[WE I BO@I]NE PRAZNIKE, DAIM PO@ELIMO DOBRO ZDRAVQE ,DUG @IVOT I PUNO SRE]E KAKO NA LI^NOM TAKO I NA POSLOVNOMPLANU Milanka Pavlovi}, Crveni krst preduze}a Zastava oru`je.

R E Z U L T A T I R A D A Z A T E K U ] U IR E Z U L T A T I R A D A Z A T E K U ] U I

P L A N O V I Z A N A R E D N U G O D I N UP L A N O V I Z A N A R E D N U G O D I N U

P O D R U @ N I C E C R V E N O G K R S T AP O D R U @ N I C E C R V E N O G K R S T A

Z A S T A V A O R U @ J EZ A S T A V A O R U @ J E

SPORSPORT ME\U NAMAT ME\U NAMA

Decembar, 2013. ORU@ARI 19.

[[TA JE ZLOSTAVQAWE NA RADU I KO SE SMATRA IZVR[IOCEM TA JE ZLOSTAVQAWE NA RADU I KO SE SMATRA IZVR[IOCEM ZLOSTAVQAWA ?ZLOSTAVQAWA ?

U literaturi, zavisno od autora, mogu se pro~itati razne definicijemobinga. U osnovi, mobing je negstivni uticaj na psihu zaposlenog sapostojawem namere da se to uradi. Seksualno uznemiravawe, ismejavawe,pretwe, smawewe zarade...samo su neki od oblika zlostavqawa.

Zlostavqawe, u smislu Zakona o spre~avawu zlostavqawa na radu, jestesvako aktivno ili pasivno pona{awe prema zaposlenom ili grupi zaposlenihkod poslodavca koje se ponavqa, a koje za ciq ima povredu dostojanstva,ugleda, li~nog ili profesionalnog integriteta, zdravqa, polo`aja zaposlenogi koje izaziva strah ili stvara neprijateqsko, poni`avaju}e ili uvredqivookru`ewe, pogor{ava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izolujeili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otka`e ugovoro radu ili drugi ugovor. Zlostavqawe, u smislu ovog zakona, jeste ipodsticawe ili navo|ewe drugih lica na prethodno navedena pona{awa.Tako|e, kao vrlo bitno, treba pomenuti i seksualno uznemiravawe, odnosnosvako verbalno, neverbalno ili fizi~ko pona{awe koje ima za ciq ilipredstavqa povredu dostojanstva zaposlenog u sferi polnog `ovota, a koje

izaziva strah ili stvara neprijateqsko, poni`avaju}e ili uvredqivo okru`ewe. Izvr{iocem zlostavqawa smatra seposlodavac sa svojstvom fizi~kog lica ili odgovorno lice kod poslodavca sa svojstvom pravnog lica, zaposleni iligrupa zaposlenih kod poslodavca, koji vr{i zlostavqawe.Kako da prepoznate mobing i uslovi da se neprimereno pona{awe smatra mobingom?Da bi se izbegle nedoumice o tome da li je neko `rtva mobinga, to jest zlostavqawa na radu, Pravilnikom opravilima pona{awa poslodavca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i za{titom od zlostavqawa na radu,Ministarstva rada i socijalne politike, precizno je opisano koja se vrsta pona{awa smatra zlostavqawem na radu.Da bi neko neprihvatqivo pona{awe zaista bilo okarakterisano kao mobing i da bi zaposleni kao `rtva mogao dapokrene postupak za za{titu od zlostavqawa, nije dovoqno da se takvo pona{awe desi jedanput, ve} mora da seponavqa. Dakle, nije zlostavqawe na poslu ako je direktor jednom iz ~ista mira povisio ton na zaposlenog ilipripretio otkazom. Me|utim, ako to uradi vi{e puta, onda je re~ o mobingu. Pri tom, da bi se taj niz incidenatasmatrao mobingom, bitno je i da se mo`e zakqu~iti da je onaj koje se neprimereno pona{ao imao nameru da povredidostojanstvo zaposlenog, ugled, integritet ili da naru{i zdravqe zaposlenog.

Milena Rakowac, pravni zastupnikMilena Rakowac, pravni zastupnik

1.Mira{ Popovi}56838/4307 U Skup{tiniSindikata ~lan od 2005.godine, dva mandata,obavqa bravarske poslo-ve - ru~ni radovi u RJ[tanceraj

2. SlavoMilanovi} 56226/4307^lan Skup{tine Sindika-ta od 2009.godine, obavqaposlove pode{iva~ ma{i-na za obradu defor-macijom - regler

3. Rajko Perovi}43652/1303^lan Skup{tine u dvamandata, 2005. i 2009.godine, obavqa posloveposlovo|e monta`e u1303

4.Miroqub Savi}39028/9101 ^lan Skup-{tine Sindikata 2005. i2009.godine, obavqa pos-love specijalista I elek-tri~ar.

5. Sne`anaMileti} 58666/6391Predstavnica Logistike uSkup{tini Sindikata udva mandata, 2005. i2009.godine, obavqa pos-

love tehni~ar I

6. Radivoje]ukovi} 29589/0590Za ~lana Skup{tineizabran 2009.godine kaopredstavnik PJ KOP,obavqa poslove kontro-lor ulaza.

7. Rajko [api}75032/1309 ^lan Skup-{tine Sindikata u dvamandata 2005 i 2009.godine, obavqa posloveposlovo|a monta`e uArtiqerijskoj.

PrPredstavqamo ~lanove Skup{tineedstavqamo ~lanove Skup{tineSindikalne orSindikalne organizacije ganizacije

SAVETISAVETIPRAVNIKAPRAVNIKA