2. ORU@ARI Decembar, 2009.

da plasira te ideje o sistemskomre{ewu ovog problema, i mislimda se sada na taj na~in razmi{qa iu dr`avi pre svega zbogradikalizacije tih radni~kihprotesta i mi smo videli da senadle`na Minis-tarstva ukqu~ujutek onda kada do|e do teradikalizacije. Ako je to model, mi}emo to da im pru`imo. Da li neko nadzire {ta se,posle zavr{ene privatizacije,de{ava u tim preduze}ima ?

Posle ugovorenog roka u kome seprati preduze}e, preko nadle`nedr`avne funkcije u Agenciji zaprivatizaciju, vi{e niko ne pratidaqi tok rada tih preduze}a. Sadau 2010. godini isti~u mnogiugovori, i novi vlasnici gasepreduze}a, i pokazuju svoju pravunameru. Tu mora da sledi odgovordr`ave. Nikada ne bi smelo da sedogodi da se Zakon ne primewuje,da radnici mesecima ne primajuplatu, da se ne upla}uju doprinosi,i da dr`ava ne reaguje. Posle toga,kada do|e do nekog radikalnogoblika protesta, oni re{avajuposledicu, ali ne otklawaju uzrokeza{to je do toga do{lo. Podsetiobih na nekoliko primera iza na{egokru`ewa, "Partizan" koji jekupqen zbog imovine, zbogprostora, gde su se radniciborili {trajkom gla|u. Ili,"Zastava elektro", gde je dokazanoda su novi vlasnici opqa~kali idr`avu i radnike. Kada je re~ o"Zastavi elektro" Policija jeobavila svoj deo posla, ali se kodtu`ila{tva stalo.

Najnoviji slu~aj "GIK 1. maj" gdeneki o~igledno mo}ni qudi stojeispred kupovine tog preduze}a, idrugih povezanih preduze}a, gdedr`ava pokazuje svu svoju nemo}.Rekao bih da dr`avni funkcioneri

Oru`ari: Kakav je, po Va{emmi{qewu, trenutni polo`aj uprivatizovanim preduze}ima u[umadiji, i u Srbiji uop{te?Jugoslav Risti}: Privatizacijaovog trenutka pokazuje svu svojusurovost i ~esto nije ostvarenciq koji je proklamovalaprivatizacija. To je posebnobilo izra`eno u 2009. godini, anastavi}e se i u 2010. godini, jeristi~u ugovori do kada suposlodavci bili u obavezi da neotpu{taju radnike, i do kada suradnici bili na neki na~inza{ti}eni. ^esta je pojava da sepreduze}a gase i da svi radniciostaju bez posla, jer su kupcikupili preduze}e zbog wegoveimovine, a ne zbog nastavqawadelatnosti i ne zbog profita. Totra`i jedno sistemsko re{ewe. Mnogiradnici u Srbije rade za minimalnuzaradu koja je 15.300 dinara, i to jeslu~aj u mnogim privatizovanimpreduze}ima. Da li je lo{a privatizacija posle-dica slabih i nemo}nih sindikata utim preduze}ima ?Naravno da sindikati imaju svoj deoodgovornosti, ali je to pre svegaposledica takvog Zakona o privatiza-ciji kakav smo imali i koji nijeobavezivao kupce da poznaju delatnostpreduze}a koje kupuju. Imamo slu~ajeveda su kupci qudi sa nepoznatimporeklom novca kupili neko preduze}e.Tamo gde su novi vlasnici iz te"bran{e", ta preduze}a su restruk-turirana, i ona nastavqaju da rade izaposleni u wima primaju plate. Sampodatak da imamo 400 poni{tenihprivatizacija, a jo{ mnogo vi{e lo{ihkoje nisu poni{tene pasivno{}u samihsindikata u tim organizacijama jepodatak koji odslikava kako je izvr{enaprivatizacija u Srbiji. Da li se nadle`ni dr`avni organina odgovaraju}i na~in ukqu~uju ure{avawe problema u ovim i udrugim preduze}ima ?

Nadle`ni dr`avni organi se uprobleme u tim preduze}ima ukqu~ujuparcijalno, i jasno se vidi da nepostoji dr`avna strategija u tojoblasti, kako urediti funkcionisawetog dela privrede koja je privati-zovana. Mi se zala`emo za jednosistemsko re{ewe, na koji bi se naneki na~in izvr{ila revizijaprivatizacije tamo gde se poka`e daona nije bila dru{tveno opravdana ve}da podriva ekonomski sistem ovezemqe, jer nije bio proklamovani ciqprivatizacije da se pojedinci obogate,ve} da se napravi efikasna ekonomija ukojoj }e qudi da rade i od koje }e celodru{tvo da ima koristi. Sindikatpoku{ava prema nadle`nima u dr`avi

PPRREEDDSSEEDDNNIIKK SSAAVVEEZZAA SSAAMMOOSSTTAALLNNIIHH SSIINNDDIIKKAATTAA KKRRAAGGUUJJEEVVCCAA

ne smeju tajkunima da pogle-daju u o~i. Ko staje u za{titu inte-resa zaposlenih ?

Ube|en sam da se ujavnosti vidi da susindikati sve aktivniji, dadobijaju jednu drugu pozicijuu dru{tvu. Na svu sre}uradnici fabrike oru`ja sujedni od najza{ti}nijih uSrbiji i oni ne ose}aju sveove tegobe ostale privrede.Sindikati preuzimaju vode-}u ulogu za{tite radnika ita transformacija sindi-kata se obavqa na jedanbolan na~in, iznu|en, ali sakrajwim dobrim posledi-cama. Iz ovoga mora da seizrodi ne{to dobro,

sindikat koji }e u budu}nostimo}i da efikasnije za{titiinterese radnika. Region[umadije je u tom smislunajaktivniji, jer mi smo na vremeshvatili da, ako niko ne odgovarana na{e pozive, moramo daradikalizujemo na{e proteste.Napravili smo i strategijuumre`avawa protesta, i sada seprvi put de{ava da su povezani i"Zastava elektro" i "GIK 1. maj". Tumre`u treba jo{ {iriti, ne dabismo napravili problem dr`avi,ve} da bismo je naterali da re{iproblem Ti radnici koji {trajkujuna pruzi, oni koji {trajkuju gla|u,oni rade za dr`avu. Oni na tajna~in ure|uju dr`avu jer joj poma`uda donese dobre zakone i daprimeni sve zakone koje ima. Kakva je situacija u malim isredwim preduze}ima u kojimasindikati jo{ uvek ne postoje ?

Stvarawe sindikata unovonastalim preduze}ima jeveoma te`ak proces. Iako je toUstavom i Zakonom garantovanopravo, radnici u tim preduze}imasu izlo`eni {ikanirawu ipretwama otkazom kada poku{ajuda formiraju sindikat, koji je utim preduze}ima preka potreba.Tako|e, tu dr`ava, a i sindikatzajedno sa dr`avom mora danapravi jednu poziciju da niko nesme ni da pomisli da zabraniformirawe sindikata. Mi smone{to i uradili, formirali smoneke sindikalne organizacije uprivatizovanim preduze}ima, u"Trgovini 22", preduze}u "Formaideale", i mogu da poru~im timvlasnicima da treba samo dapo{tuju Zakon, da ne smetaju tim...

(nastavak na strani 4)

Decembar, 2009. ORU@ARI 3.

na humanoj osnovi, {to bi stvorilopreduslove za prijem mladih kval-ifikovanih radnika svih obra-zovnih struktura. To }e morati dase desi, da bi se odr`ao postoje}inivo proizvodwe i storili usloviza pove}awe iste.

eka nas i dijalog sa Vladomkako bi promenili odlukuministra ekonomije i minis-

tra odbrane da ne}e biti subven-cija proizvodwe u 2010. godini. Tostoji u jednom od zakqu~aka min-istara. Takvi stavovi ne dopri-nose pozitivnom re{avawunagomilanih problema sa kojima sesuo~ava ve}ina preduze}aOdbrambene industrije Srbije.Odsustvo `eqe da se razgovara umirnoj, tolerantnoj atmosferimo`e dovesti do toga da se bavimoposledicama lo{eg stawa i lo{edonetih odluka. Rasplet i odgovorina mnoga pitawa u ovoj zemqi sedaju mnogo br`e kada socijalnanezadovoqstva radnika budu ispo-qena u aktivnostima sindikatakako bi se obezbedio najpovoqnijipolo`aj za preduze}a i zaposlene.

otpuna inertnost i odsustvosluha da se re{avaju zna~ajnestvari po fabriku opravdava-

ju pretpostavku da se planskimiscrpqivawem preduze}a poku{a{to br`e smawiti brojzaposlenih, i na taj na~in izvr{ipriprema preduze}a za privati-zaciju po modelu kako su privati-zovana mnoga preduze}a u Srbijikoja danas ne postoje, wihoveosnovne delatnosti su ukinute, aradnici izba~eni na ulicu. Mnogedileme ne bi postojale kada bi seod strane dr`ave delegirao titu-lar koji bi odgovorno pristupioza{titi interesa fabrike Uresornom Ministarstvu odbraneprovejava konstatacija da ne posto-ji akt po kome smo opredeqeni tomMinistarsvtu na nadle`nost. U tojneodlu~nosti kome fabrika danaspripada, problemi se gomilaju, aodgovorni }ute.

Sindikalna organizacija }e isko-ristiti sav svoj uticaj da se mnogiprocesi usmere u pozitivnompravcu, kako bi se omogu}ilo nes-metano funkcionisawe preduze}ai upo{qavawe zaposlenih.

Tu obavezu imamo zbog hiqadaonih koji su svojim radom gradilifabriku, kao i zbog svih onih kojidanas i sutra treba da nastavetradiciju oru`arskog zanata.

S a l d o z b i r a i r a z l i k e

Izdava~: Sindikalna organizacija Zastava oru`je. Za izdava~a: Dragan Ili}; glavni urednik:Katarina Jakovqevi}; pomo}nik urednika: Dragan Stamenovi}; saradnici: Jasna Milanovi},Du{ica Radulovi}, Aleksa Grkovi}, Marija Milo{evi}, Milovan Lu~i}; tehni~ka redakcija:Veroqub Jeci}, Neven Petrovi}; korice: Milo{ Popovi}; fotografije: Radosav Miladinovi};ilustracija: Zoran Ivanovi} str. 12., 15. i 20. Adresa: Kosovska 4; tel./faks: 034/323-059;e-mail: sindikatzo@nadlanu.com WEB: www.oruzari.org

raj godine u poslovawu pre-duze}a karakteri{e prodajarobe u ve}em iznosu u odno-

su na pro{lu godinu, kao ipove}ana tra`wa stranih firmiza na{im artiklima. Takva pozi-cija posebno je zna~ajana jer su izteku}ih priliva mogli da serealizuju kqu~ni pravci finan-sirawa resursa za procesproizvodwe, kao i isplata zara-da zaposlenih.Odluka dr`avnih organa da u ovojgodini nema podsticajnih meraza fabriku koja je za jedanaestmeseci izvezla robe za oko 20miliona dolara dovela je do togada se nije moglo ulaziti u inves-ticije, u modernizacijuzastarele opreme i procesa kojiprate ovu vrstu proizvodwe.Dobar deo opreme datira izranih godina pro{log veka. Radnasnaga koja treba da napravislo`en proizvod je na nivouprose~ne starosti od 49 godina.Nedovoqna nabavka za{titnihsredstava uzrok je pove}anog ste-pena povreda i pove}anog odsust-va sa rada po tom osnovu. I pored

K

svih okolnosti, za ovufabriku se mo`e re}i daima proizvod koji jekonkurentan vode-}improizvo|a~ima oru`ja.Takva referenca privla~ipoznate svetske kompanijekoje naoru`avaju vojne ipolicijske jedinice{irom sveta.

odatno optere}ewe uplasmanu na{ihartikala predstavqa

i izuzetno o{tra procedu-ra prometa robom posebnenamene, gde veliki brojme|unarodnih sporazuma idrugih akata ograni~avaplasman na{e robe namnoga tr`i{ta. VladaRepublike Srbije je upro{loj godini donelazakqu~ke i potpisaladokumenta o prihvatawuna~ela iz kodeksapona{awa Evropske unijeza izvoz naoru`awa irobe dvostruke namene.Politi~ki polo`aj na{ezemqe uzrokuje da izvo-zne dozvole ~ekamo i doosam meseci, ~ime se

usporavaju prilivi za ve}proizvedenu robu u ~ijuproizvodwu su ulo`enazna~ajna finansijska sredst-va iz kreditnog potencijala.Usporena procedura okodobijawa izvoznih dozvola,odsustvo bilo kakvih nabavkiza Vojsku i Policiju, nemawenikakvih ugovora od dr`avneizvozni~ke ku}e JugoimportSDPR, ote`ava poslovawe.Zbog svih ograni~ewa,potrebna je podr{ka iiznala`ewe podsticajnihmera za jednu od najprof-itabilnijih grana srpskeprivrede.

qu~na stvar koja je dosada morala da se real-izuje je socijalni pro-

gram po kriterijumima koji subili u preduze}ima save}inskim dr`avnim kapi-talom. I pored nekihpo~etnih koraka u tom pravcu,ni danas jo{ nema jasnihodrednica po kojima bi sezaposleni zbriwavali.Inicijativa Sindikalne orga-nizacije }e i daqe bitiusmerena u tom pravcu kako bideo zaposlenih bio zbrinut

^

Dragan Ili}predsednik Sindikalne

organizacije

K

D

P

4. ORU@ARI Decembar, 2009.

qudima. Oni imaju mnogo novca, ali mi imamo uvereweda smo u pravu. Mi ne tra`imo ni{ta wihovo, neka onibudu bogati, ali nemoj da uzimaju na{e.

U preduze}ima koja su privatizovana i gde je postojalaneka tradicija sindikalizma, sve ide lak{e. Novivlasnici su se odmah suo~ili sa postojawem sindikata,nije im bilo prijatno, ali su se ipak navikli iprilagodili da sindikat postoji. Mnoge nove vlasniketreba obrazovati {ta je uloga sindikata. Imamo islu~ajeve da su neki, koji su se sna`no suprotstavqalisindikatu, sada shvatili da je sindikat organizacija kojaradi u interesu preduze}a. Na koji na~in centrala sindikatau~estvuje u re{avawu ovihproblema ?

Uloga Saveza sindikata Srbije jeda artikuli{e sve ono {to sede{ava na nivou cele Srbije, dakoordinira, da kroz zakonskare{ewa, kroz nove projektepoboq{a polo`aj zaposlenih. Nemo`e se o~ekivati da seSamostalni sindikat Srbije baviproblemom svakog pojedina~nogpreduze}a, ve} on mora da globalnore{ava probleme. Koliko je u tomeuspe{an, to zavisi i od svih nas.Sindikat gra|evinara je bioukqu~en u re{avawe statusaradnika u preduze}u "GIK 1. maj".Ali, mi kao predstavni{tvo Savezasindikata na ovom terenu obavqamo poslove u ime svih.Mi smo im dostupniji, ~e{}a je komunikacija, operativnolak{e sara|ujemo.Da li ste zadovoqni postignutim rezultatima ?

U tom delu nemamo neuspelih akcija, sve su okon~ane samawe ili vi{e uspeha. Kada je re~ o preduze}u "Zastavaelektro", to je prva revizija privatizacije u Srbiji, gdeje fabrika nakon privatizacije vra}ena u dr`avnovlasni{tvo. U preduze}u "GIK 1. maj" radnici su dobilisve ono {to su tra`ili, kao i radnici iz "Partizana" idrugi. Trudimo se da sa svima iskordiniramo postupke,naro~ito sa granskim sindikatima ~ija organizacija imatog trenutka problem. Ho}emo da {irimo i svest opotrebi da se i drugi ukqu~e, da svi u~estvujemo.Migradimo organizaciju da bismo mogli da je upotrebimo uodre|enom trenutku, ne da bismo pitali {ta mi odobijamo od organizacije. Na taj na~in }emo izgraditisnagu koja ne{to mo`e da promeni. Sve drugo ne biopravdalo na{e postojawe. U kom smeru bi trebalo mewati radno zakonodavstvo?

Imamo Zakon o radu koji je naklowen poslodavcima, apostoji inicijativa stranih investitora da se on jo{pogor{a. Me|utim, i taj lo{ Zakon se ne primewuje, na{tetu radnika. To onda odslikava sve probleme sa kojimase suo~avaju radnici i radni~ki pokreti. Neophodno je

posti}i da se i takvi Zakoni po{tuju, da va`e za sve,da se primewuju brzo i efikasno, kao i da Sudovi radea ne da po nekoliko godina re{avaju radni spor. Kadase to postigne, treba i}i daqe, da se poboq{aju op{tiuslovi. I danas je data mogu}nost da se u okvirupreduze}a Kolektivnim ugovorom predvide boqiuslovi.

Najve}i problem su preduze}a u kojima zaposlenine mogu da ostvare ni najosnovnija prava, ako moraju daspavaju na plo~niku da bi dobili platu od 15.300dinara koju je zaradio, onda to opisuje kompletnutragediju ovog dru{tva. Onda to tra`i korenitepromene. Veliki deo Srbije se raduje {to ulazimo u

Evropsku uniju, ali,da li mo`emo dau|emo takvi kakvijesmo sa pokradenimradnicima, sa rad-nicima kojima nijeispla}ena zaradaiako je o~igledno davlasnici wihovihfirmi imaju novacda ih isplate? Na`alost, radni~kaklasa u mnogimpreduze}ima uSrbiji mo`e da seose}a kao opqa~-kana. Dobar bi potezbio da se predvidida ako neko ho}enamerno da uni{ti

preduze}e, da za to ima posledice, da mu se preduze}eoduzme.

Srpska privreda je desetkovana, a to je posebnovidqivo u malim mestima. U Ra~i je, na primer,radilo 4.500 qudi u privredi, u 11 privrednihsubjekata, a da danas imamo samo jo{ jedno preduze}esa 200-300 radnika. I to je slika cele Srbije. Kako Vi, kao predsednik komisije sindikataOdbrambene industrije Srbije ocewujete polo`ajovih preduze}a, i kakva je perspektiva preduze}aZastava oru`je ?

Radnici fabrika Odbrambene industrije su na nekina~in za{ti}eni i privilegovani u odnosu na ogromnuve}ina radnika Srbije, ako izuzmemo one koji rade udr`avnoj administraciji. Ipak, nismo postigli jo{ dase stabilizuje stawe u Odbrambenoj industriji, presvega zbog nedostatka voqe nadle`nih. Pojedinapreduze}a funkcioni{u jako dobro, ali se mnoga druga,me|u kojima i Zastava oru`je suo~avaju sa brojnimproblemima. Kod re{avawa tih problema mora sekrenuti od jednog postulata da ta preduze}a ne mogupotpuno tr`i{no da rade zbog specifi~nostiproizvoda, zbog hirovitosti tr`i{ta, zbog politi~kepozicije zemqe koja uti~e na tr`i{nu pozicijuporeduze}a. To su okolnosti koje treba ceniti kodre{avawa problema Odbrambene industrije. Argument vi{e je i da je Odbrambena industrija jeste,

na odre|eni na~in, garant suvereniteta dr`ave .Nadle`ni to nedovoqno uva`avaju, ne zato {to nerazumeju, ve} zato {to im odgovara da to ne razumeju.Mi imamo ideju kako treba da se uredi Odbrambenaindustrija, za dobrobit i dr`ave i qudi koji u wojrade. Pri tome, mi ne mo`emo da "konzerviramo"stawe, moramo da se prilago|avamo okru`ewu, da seprilago|avamo svetu, da pomeramo na{e standarde.Ali, i dr`ava mora da preduzme i svoj deoodgovornosti, ne mo`e da se Odbrambena inudstrijaostavi bez ikakvih investicija, da se sama snalazi.Jer, ni ostatak srpske privrede nije sam obezbe|ivaoinvesticije, novim vlasnicima je nametnuto krozugovore da mora da obezbedi investicije. I to su svejako dobri argumenti pred kojima niko ko je razuman nemo`e da ima kontrargumente. I to je velika snaga ina{e fabrike i na{eg Sindikata. Jasno je da }e,ukoliko bude bilo lo{ih namera, slediti odbranana{e fabrike. Stara dobra {kola sindikalizma una{oj fabrici jo{ funkcioni{e.

Katarina Jakovqevi}

(nastavak sa strane 4: Jugoslav Risti})

Decembar, 2009. ORU@ARI 5.

Poslovnu 2009. godinu zavr{avamosa zadr`avawem trenda rasta svihelemenata poslovawa. Ostvaren jezna~ajan napredak, ali dostignutinivo poslovawa nije dovoqan da bipodmirio fabri~ke tro{kove.Stoga je u zadwem kvartalu najva`-nija aktivnost poslovodstva bilaizrada dokumenta koji defini{eMere i aktivnosti za ekonomskofinansijsku konsolidaciju preduze-}a Zastava oru`je, a u saradwi saUpravnim odborom i Skup{tinompreduze}a.

Na{a fabrika je od 1992. godineu{la u period krize (sankcijeme|unarodne zajednice, bombardo-vawe ma{inskih kapaciteta). Tek od2002.,2003. godine usledio je povra-tak na svetsko tr`i{te i poslovnofinansijska konsolidacija preduze-}a. To je suvi{e kratak period zapotpun oporavak. Poslovodstvo jestoga izradilo materijal koji defi-ni{e mere i aktivnosti, koje je neophodno sprovesti.

Dva kqu~na problema u Zastava oru`ju su problemkadrova i nedostatak investicija. Problem vi{kazaposlenih je eskalirao je devedesetih godina, kadakre}u i zna~ajni protesti zaposlenih i intezivneaktivnosti sindikata. Od 1996. godine, kada je bilo6374 zaposlena, do danas smawivali smo brojzaposlenih. Nije bilo mogu}e zaposliti toliki brojqudi na adekvatan na~in, jer nije bilo ni ugovora, nime|unarodnog tr`i{ta. Od 2001. godine do danas,sprovedena su ~etiri Socijalna programa. Nadobrovoqnoj osnovi, zbrinuto je 2739 zaposlenih.Danas imamo tri kqu~na problema u kadrovskojstrukturi. Prvi je starosna struktura zaposlenih -prosek je 50 godina `ivota, odnosno 27 godina sta`a.Drugi problem je da su kroz socijalne programequdi odlazili dobrovoqno, pa imamo nepovoqnukadrovsku strukturu unutar fabrike; vi{e qudi ure`iji i slu`bama, a mawak u direktnoj proizvodwi.Tre}i problem je problem velikog broja invalidarada. Oni ~ine 10% zaposlenih (251). Na{ sada{witehnolo{ki nivo i sve analize ukazuju da brojzaposlenih u direktnoj proizvodwi, u radu po normi,mora da bude 50% zaposlenih, a kompletnaproizvodwa i rad po normi i rad po re`iji, mora dabude minimalno 70% zaposlenih.

U posledwih 25 godina, fabrika je uglavnomkoristila proizvodne kapacitete i opremu, bezmogu}nosti da izvr{i adekvatnu zamenu istro{eneopreme kupovinom nove opreme. Nije bilofinansijskih sredstava za investiciona ulagawa.Do{lo je do tehnolo{kog zaostajawa fabrike izna~ajno pove}anih tro{kova proizvodwe, da bismozadr`ali kvalitet. U 2006. godini smo, zahvaquju}inaplati ino potra`ivawa, uspeli da kupimo 21obradni centar. Drugih zna~ajnih investicionihulagawa, do pro{le godine, nije bilo. Od 2006. do2009. bila su planirana investiciona ulagawa odpreko milijardu dinara, a ostvareno je samo 215miliona dinara (19,91% Plana). To je apsolutnonedovoqno da bi fabrika ostala konkurentna nasvetskom tr`i{tu. Realizacija planiranihinvesticionih ulagawa stvori}e prostor da sefabrika u pogledu qudskih resursa dimenzioni{ena nivo koji je potreban i uspe{no se nosi sakonkurencijom na svetskom tr`i{tu.

Re{avawe ova dva problema nije jednostavno.Dostavili smo Plan rada fabrike u naredne trigodine. Investicioni plan za period 2010.-2012.

RRRRaaaaddddeeee GGGGrrrroooommmmoooovvvviiii}}}} -- NNNNoooovvvviiii kkkkoooorrrraaaacccciiii uuuu eeeekkkkoooonnnnoooommmmsssskkkkooooffffiiiinnnnaaaannnnssssiiiijjjjsssskkkkoooojjjj kkkkoooonnnnssssoooolllliiiiddddaaaacccciiiijjjjiiii pppprrrreeeedddduuuuzzzzeeee}}}}aaaa

godina "te`ak je" 12,4 milionaEUR. Plan je detaqno razra|en idinami~ki definisan. Direktanrezultat bila bi smawenapotreba za upo{qavawem 266zaposlenih i u{tede krozmaterijalne tro{kove poslova-wa na godi{wem nivou oko 2miliona EUR. Indirektni efek-ti, koji se u ovom trenutku nemogu videti, su veliki efekti uplasmanu na{ih artikala nasvetsko tr`i{te. Ukupni efektiinvesticija bili bi na nivou od20 miliona EUR.Problem invalida rada re{i}e

se kroz osnivawe Regionalneza{titne radionice, koju }eosnovati dr`ava Srbija i koja }ezapo{qavati invalide iz predu-ze}a Zastava Impro, Zastavaautomobili i Zastava oru`je. To}e biti dr`avno preduze}e koje}e se finansirati direktno iz

buxeta, a zaposleni }e realizovati i neke programeza potrebe na{e fabrike. Prirodnom fluktuacijom, unaredne dve godine u penziju }e oti}i oko 80zaposlenih iz Zastava oru`ja. Kroz Socijalniprogram, ~ije usagla{avawe sa dr`avom o~ekujemoovih dana, u naredne dve godine svoj status bi, nadobrovoqnoj osnovi, trebalo da re{i oko 800

zaposlenih. U idu}oj godini 350 i u 2011. godini 450zaposlenih. Sprovo|ewem planiranih investicijasmawi}e se potreba za anga`ovawem 266 zaposlenih.Dolazimo do mogu}nosti zapo{qavawa mladihradnika, ~ime bismo u proizvodwi bitno re{iliproblem starosne strukture, ali i poboq{alikvalifikacionu strukturu.

Osim re{avawa navedena dva krupna problema(kadrovi i investicije) moramo re{iti i problemepoput konverzije dugovawa, stavqawa u funkciju inopotra`ivawa iz ranijeg perioda (50 mil.$), uravnote-`ewa finansijskih tokova, izmirewe obaveza premadr`avi po osnovu nepla}enih poreza i doprinosa.

Plan je da za naredne dve godine kroz realizacijudefinisanih mera i aktivnosti, fabrika Zastavaoru`je posluje tako, da sve svoje rashode mo`e dapokrije iz realnih prihoda.

Svim zaposlenima u ime poslovodstva i svojeli~no ime `elim sre}ne nastupaju}e Novogodi{-we i Bo`i}ne praznike!

pripremila Jasna Milanovi}

Rade Gromovi} direktor Zastava oru`je AD

Detaq sa sajma INVO 2009

6. ORU@ARI Decembar, 2009.

se obezbedila dugoro~na politi~ka i dru{tvena stabil-nost (va`an uslov privrednog razvoja) mora postojatidru{tvena solidarnost onih koji imaju (kapital ilipristojan posao) prema onima koji nemaju. Jedina alter-nativa (vi{e puta neuspe{no isprobana) solidarnosti,kao socijalnom stabilizatoru, jeste o{tra represijaprotiv siroma{nih ili nezaposlenih, a u interesubogatih i dru{tvenih elita. No, i ovo re{ewe ima svojucenu: enormno pove}awe represivnog aparata (policija,vojska, tajne slu`be), korupciju i rast socijalne anomijei radikalno prevratni~kih pokreta i partija. Pokazalose na primeru Latinske Amerike, ali i u drugim delovi-

ma sveta da je solidarnost mawe konflikt-no, vi{e efikasno, jeftinije i trajnijere{ewe zbog ~ega je u programu svih soci-jaldemokratskih partija sveta. Konkretno,solidarnost se pokazuje kroz socijalnupolitiku (pomo} siroma{nima i hendikepi-ranima), stipendije deci iz socijalnougro`enih porodica, pomo} u zapo{qavawu(prekvalifikacije, dokvalifikacije, itd.),besplatno obrazovawe i besplatnozdravstveno osigurawe za najsiroma{nije,direktnu socijalnu pomo} ugro`enima,pomo} nastradalima od elementarnihnepogoda, i na jo{ mnogo drugih na~ina. Ono{to socijaldemokrate kroz solidarnost`ele da postignu jeste, s jedne strane, izjed-na~avawe startnih pozicija mladih (obra-zovnim stipendijama), a sa druge strane,ispravqawe postoje}ih nepravdi i gre{akatr`i{nog sistema.

PREMA GRA\ANIMA PRIJATEQSKA

Socijaldemokrati smatraju da svi izabrani politi~arii svi postavqeni slu`benici dr`ave treba da slu`egra|anima, tj. slu`e op{tem interesu tokom svog manda-ta. U tom smislu i dr`avna uprava mora biti tako ustro-jena da bude {to prijateqskija prema gra|anima i da{to efikasnije i br`e obavqa poslove zbog kojihgra|ani dolaze pred slu`bene {altere. Da bi se topostiglo treba reformisati i preurediti postoje}udr`avnu administraciju, kompjuterizovati je, a gotovosve slu`benike poslati na kurseve novog lepogposlovnog pona{awa. Ovo je naro~ito potrebno uraditiu zemqama gde se nedavno iza{lo iz komunizma, jer sutamo, s pravom, i dr`avni slu`benici i gra|ani sma-trali da je dr`ava tu ne zato da slu`i gra|anima nego daih za ra~un partijske elite kontroli{e i obuzdava.U domen reforme i amifikacije dr`avne uprave (pret-varawa u prijateqsku) spada i dono{ewe zakona oobavezi davawa gra|anima svih relevantnih dr`avnihinformacija (koje ne zadiru u li~ni `ivot ili nisuprogla{ena dr`avnom tajnom) da bi gra|ani lak{e kon-trolisali wihov rad.

(nastavak edicije “[ta je socijaldemokratija”, u izdawufondacije Fridrih Ebert)

SocijaldemokratijaBRIGA O DUGORO^NOM RAZVOJU

Poznato je da konzervativne ili neoliberalne parti-je ("tr`i{te re{ava sve") ne brinu mnogo o dugoro~nomrazvoju ekonomije i dru{tva (jer o tome, navodno, brinetr`i{te), pa tako i na infrastrukturu, obrazovawe,nauku, zdravstvo i socijalnu politiku gledaju samo kao nabuxetska davawa koja bi trebalo da budu {to mawa. No,bez ovih buxetskih davawa odre|ena zemqa ne bi moglaimati ekonomski i dru{tveni razvoj za koje su potrebnidobri putevi, `elezni~ke pruge i telekomunikacionelinije, zdravi gra|ani i obrazovana radna snaga, kao isposobne ekonomske, politi~ke i intelektualne elitekojih ne bi bilo bez razvijenog zdravstva,obrazovawa i nauke.

Upravo zbog toga socijaldemokratske par-tije insistiraju na kreirawu osnova zadugoro~ni ekonomski i dru{tveni razvojkroz investirawe u razvoj infrastruktura,zdravstvo, obrazovawe i nau~ni i tehni~kirazvoj. Za socijaldemokrate buxetskadavawa u ovom domenu jesu najisplativijedugoro~ne dru{tvene investicije {to je ve}dokazano u mnogim zemqama od [vedske,Nema~ke, Irske, pa do Japana (gde to nisusprovodile socijaldemokrate) i u mnogimuspe{nim zemqama u tre}em svetu, a poseb-no Indiji, Ju`noj Koreji i Tajvanu.

Ovakva politika ulagawa u dugoro~nirazvoj bazirana na razvoju infrastruktura,obrazovawa i nau~nih i tehnolo{kih ino-vacija posebno je zna~ajna (mo`da i jedinapoznata uspe{na strategija dugoro~nog razvoja) u zemqa-ma koje nemaju bogate prirodne resurse, a nisu ni velikoniti zna~ajno tr`i{te. Srbija, kao mala zemqa sa 7,5miliona stanovnika (ograni~ene kupovne mo}i, jer jeprose~na plata oko 260 €) i bez zna~ajnijih prirodnihresursa (osim poqoprivrednih povr{ina i slatkovodnihtokova), mo`e privu}i strani kapital i indukovatiprivredni i dru{tveni razvoj samo na osnovu razvijenihinfrastruktura, svoje kvalitetne i obrazovane radnesnage, svojih nau~nih i tehnolo{kih inovacija i sprem-nosti i doraslosti svojih elita.

Solidarost

U kapitalisti~koj privredi sa dominacijom razli~itihoblika privatne svojine veliki procenat stanovni{tvanije u stawu da efektivno u~estvuje u tr`i{noj kompeti-ciji. To su pre svega mladi, `ene, stari, socijalno ilifizi~ki hendikepirani, neobrazovani ili nekvalifiko-vani, itd, tj. svi oni koji nisu posednici (ili nasledni-ci) kapitala, a nemaju ni radne sposobnosti i radnekvalifikacije koje bi ih preporu~ile na tr`i{tu radnesnage. Nekada se mo`e desiti, kao {to je to sada uSrbiji, da se ve}ina stanovni{tva (a time i ve}inabira~a) na|e u ovoj kategoriji. Da bi ekonomski idru{tveni sistem (kapitalizam i parlamentarnademokratija) bili prihva}eni od ve}ine gra|ana i da bi

Nova godina je na pragu, pa su pred nama jako lepe izna~ajne aktivnosti.

Da krenemo od najlep{e, susret beba ro|enih u teku}ojgodini i wihovih roditeqa sa Deda Mrazem i aktivisti-ma na|e podru`nice u prostorijama Crvenog krstaKragujevac. Za sada ih imamo dvadeset petoro, dvanaestdevoj~ica i trinaestoro de~aka. Neki su mnogo mali da bimogli da li~no prisustvuju ovoj sve~anosti, ali u pomo}uglavnom priska~u stariji brati} ili sestrica.Interesantno je da tu de~icu na{i aktivisti vide po prviput, ali osim ~u|ewa "gde su se to oni na{li" i osmeha nalicu nema drugih reakcija. @eleli bismo da ih imamo{to vi{e, da od wihove "cike i vriske" odjekuju prostori-je Crvenog krsta

Slede}a aktivnost koja nas o~ekuje je, ve} tradi-cionalan susret penzionera sa na{im aktivistima.

Oni su uvek zadovoqni ~iwenicomda smo ih pozvali na dru`ewe, jerkako oni sami ka`u, jedino ih sejo{ mi se}amo. Pogotovo je dirqi-vo kada se sretnu biv{i i sada{wiaktivisti i evocirawu, uspomenanikad kraja. U tih par sati htelibi da se prisete svog kompletnoghumanitarnog rada, svih anegdota iuglavnom lepih trenutaka.Koristimo ovu priliku da povodom nastu-

paju}ih Novogodi{wih i Bo`i}nih praznika bebamapo`elimo sre}no detiwstvo, penzionerima dobrozdravqe, aktivistima jo{ vi{e "lepih aktivnosti", asvima zajedno dug `ivot i li~nu sre}u.

Milanka Pavlovi}

Iz rada Podru`nice crvenog krsta "ZASTAVA ORU@JE"

Decembar, 2009. ORU@ARI 7.

Bezbednost i za{tita zdravqa na radu jedno je odosnovnih prava svakog ~oveka, jer jedino bezbedanrad, zdrava i bezbedna radna sredina omogu}avajuproduktivan rad i `ivot. Bezbednost i zdravqe naradu jeste obezbe|ivanje takvih uslova na radu koji-ma se, u najve}oj mogu}oj meri, smawuju povrede naradu, profesionalna oboqewa i oboqewa u vezi saradom.

Zadaci bezbednosti i zdravqa na radu nisu samoza{tita zdravqa zaposlenih i o~uvawe sredstava zarad, weni zadaci su, svakako, i pove}awe produk-tivnosti, kvaliteta proizvoda i/ili usluga, moti-vacije za rad, zadovoqstva zaposlenih i na taj na~inpove}awa kvaliteta `ivota pojedinca i dru{tva ucelini.

Bezbednost na radu...

U toku 2009. godine, zakqu~no sa mesec-om novembrom, dogodilo se 68 povreda naradu zaposlenih od toga {est sa te`imposledicama. Jedna povreda se dogodila naradnom mestu, dok su se pet dogodile vanradnog mesta. Na dijagramu je uo~qiv trendda se najve}i broj povreda doga|a tokomletwih meseci: maja, juna i jula.

Ako pogledamo celine gde su se povrederadnika doga|ale, vidimo da po brojupovreda predwa~e proizvodne celineNVO i LSO i one zajedno ~ine vi{e odpolovine ukupno povre|enih radnika.Jedan od razloga je i broj zaposlenih utim celinama ali i pove}ana opasnost odpovre|ivawa.

Kao {to je na dijagramu pokazanolekarskom pregledu je podvrgnuto 288zaposlenih, a kod 18 wih utvr|ena je prom-ena zdravstvenog stawa. To procentualnoiznosi 6,25%.

Iz svega proizilazi da su bezbednost izdravqe na radu pitawa koja zna~ajnouti~u na poslovawe. Mnoge organizacijete{ko upravqaju tim rizikom i smawewutro{kova. Kao rezultat, ve}ina organi-zacija bira implementaciju i serti-fikaciju OHS menaxment sistema(Occupational Health and Safety), i izvla~ekorist od formalizovanog pristupa kojidonosi, ukqu~uju}i smawewe rizika,nesre}nih slu~ajeva, sudskih sporova iutro{enog vremena i novca...

Dragan Stamenovi} - Frca

Plan i realizacija nabavke li~nih za{titnihsredstava se u 2009. odvijala kao {to je i dija-gramom prikazano: sofrat i semperit rukavice sunabavqene u koli~ni od 106,83%, rukavice zapeskarewe 25% vi{e od plana, ko`ne rukavice62% od plana, kiselo otporno odelo 20% vi{e odplana, mu{kih mantila je nabavqeno samo 21%predvi|enih koli~ina, `enskih u jo{ mawemobimu - 14%, radnih cipela je nabavqeno u ne{tove}oj koli~ini u odnosu na potrebe za mantilima71,86%, a best rukavice 16,67%. U nekim segmen-tima plan je ispuwen pa ~ak i preba~en, dok unekim ne smemo biti nimalo zadovoqni iako naskao odgovor ~eka ve} stara pri~a o finansijskommomentu.

8. ORU@ARI Decembar, 2009.

uslovima na svetskom tr`i{tu", izjavio je Boris Tadi}.Maj 2005. godineOru`ari ponovo najvaquju protest. U Kragujevac dolaze

ministar finansija Mla|an Dinki}, ministar za rad izapo{qavawe Slobodan Lalovi} i ministar za kapitalneinvesticije Velimir Ili}. Tada su Oru`ari prvi put pred-stavili model zbriwavawa zaposlenih po kome bi se soci-jalnim programom re{io status radnika kojima je do penz-ije ostalo do 5 godina. Tako|e, dobrovoqni vid zbri-wavawa je human na~in re{avawa vi{ka zaposlenih i pomi{qewu Oru`ara treba da bude pravilo, a ne izuzetak uSrbiji.

Jun 2006. godineOdr`an protest sa zahtevima sindikata metalaca da

Vlada Srbije odr`i sednicu u Kragujevcu, i da se krene sare{avawem pitawa kragujeva~kih fabrika metalskog kom-pleksa. Sednica Vlade donela je slede}e rezultate: nas-tavak finasijske podr{ke do privatizacije za fabrikemetalskog kompleksa; investiciona podr{ka Zastavaoru`ju od 276 miliona dinara za modernizaciju fabrike,produ`etak ZZO-a, nastavak socijalnog programa zbri-wavawa vi{ka zaposlenih,

Decembar2006. god.

Skup{tinaSindikalneorganizacijeZ a s t a v aoru`je done-la je odlukuda se otpo-~ne sa uli-~nim protes-tima, zbognemogu}no-sti da seisplate za-rade u narednom periodu. Vladi Srbije su upu}enislede}i zahtevi: da se fabrici Zastava oru`je nadoknadi{teta u iznosu od 2,55 miliona dolara koja je nastalausled zabrane izvoza u Jermeniju i da se obezbediobe}ani investicioni program od 279 miliona dinara,kako bi se omogu}ilo daqe nesmetano funkcionisawefabrike. Oko sto ~lanova Sindikata je nastavilo protestu zgradi Skup{tine grada, do ispuwewa svih zahteva.Protest Oru`ara je izazvao veliko interesovawe doma}ihi stranih novinara, a oru`are su posetile broje doma}ei strane televizijske ekipe. Tre}i dan protesta, Oru`areje posetio predsednik Republike Srbije Boris Tadi}, iobavestio ih da je uputio specijalnog izaslanika koji }esa zvani~nim predstavnicima Rusije razgovarati omogu}nostima daqeg izvoza na{eg naoru`awa zaJermeniju. Peti dan protesta, ruski ambasador u Beogradupreneo je predsedniku Tadi}u pozitivan odgovor Rusije namogu}nost izvoza na{eg oru`ja za Jermeniju.

Mart 2009. godineU prostorijama Sindikalne organizacije Zastava oru`je

odr`ana je konferencija za novinare, na kojoj su iznete~iwenice vezane za potpisan eugovore za Libiju, ali iniz drugih ugovora koji ~ekaju saglasnost ministarstavapo nekoliko meseci. Od Vlade Republike Srbije jezatra`en odgovor za{to se ne odobravaju izvozne dozvoleza zemqu koja nije na negativnoj listi po me|unarodnomsistemu izvozne kontrole. Skup{tina Sindikalne organi-zacije je donela odluku da se protesti odr`e u Beogradu.Kao odgovorna najavqenodlazak Oru-`ara za Beo-grad, nedobi-jawe dozvolaza Libiju de-limi~no jekompenzoano,a i dobijenesu saglasnos-ti za izvoznaoru`awa poosnovu drugihugovora.

Sindikalni vremeplov

Buntovni duhOru`ara, doka-zan u pro{lo-sti, rezultat jewihove `eqe daobezbede boqui sigurniju bu-du}nost za sebei svoje najbli-`e. "Neprijate-qa" je bilo pu-no, bili su bro-jni, ~inilo sen a d m o } n i .Me|utim, do

Oru`ara oni nisu ni znali kakva snaga je u radni~kom srcu,koliko tu ima hrabrosti.Protesta je bilo puno, samo su se ciqevi mewali: smenarukovodstva, neispla}ivawe zarada... [trajkovi su sere|ali u nizu, a zajedni~ko im je to da su se zahteviOru`ara skoro bezuslovno ispuwavali.Prilikom demokratskih promena u oktobru 2000. godineSindikalna organizacija je aktivno u~estvovala vr{e}idanono}no blokade najva`nijih putnih pravaca, poma`u}i dase u zemqi uspostavi demokratija i pravedno dru{tvo zasve.Ali, na{e borbe se nastavqaju.

Mart 2003. godinePo~iwe protest ~iji je povod bio neispuwavawe preuzetih

obaveza i datih obe}awa od strane resornih ministara.Skup je organizovan ispred Skup{tine grada gde su sesindikalci obratili javnosti, obrazla`u}i probleme ukojima se fabrika nalazi, tra`e}i da se postignuti dogov-ori o prevazila`ewu krize ispo{tuju do kraja. Iznenadnasmrt predsednika Vlade,dr Zorana \in|i}a, zna~ila jeujedno i kraj protesta Oru`ara.

Septembar 2003. godineSindikat je saznao iz neformalnih, ali pouzdanih izvo-

ra, saznaje da je Plan Vlade da u fabrici ostane hiqadu idvesta zaposlenih. Svi poku{aji Odbora Sindikata da seuspostavi konstruktivni dijalog sa poslovodstvom ostajubez uspeha. Odbor, a zatim i Skup{tina donose odluku ozapo~iwawu protesta sa slede}im zahtevima: prekid svihaktivnosti koje za ciq imaju otpu{tawe radnika, sufinan-

sirawe zaradana osnovu dugai smena direk-tora.Tri hiqadeOru`ara je dan-ima {trajkova-lo ispred Sku-p{tine grada.Plata je kasni-la. Oru`ariulaze u zgraduSkup{tine gra-da i podnose

svoje zahteve. Upravni odbor donosi odluku o smeni direk-tora. Rukovodstvo ne funkcioni{e, a iz Vlade nemanikakvih odgovora. Kao reakcija, zauzeta je Upravna zgrada.Tek osmog dana je postignut sporazum sa premijeromZoranom @ivkovi}em i ministrom Vlahovi}em da ne}ebiti otpu{tawa radnika do kraja godine, a da }e zaradebiti sufinansirane.

Oktobar 2003. godinePosle {estomese~nih iscrpquju}ih pregovora, potpisan

je Pojedinani kolektivni ugovor, kojim su ure|ena me|usob-na prava i obaveze zaposlenih i poslodavca. Po mi{qewumnogih poznavalaca, ovo je jedan od najpovoqnijihKolektivnih ugovora za zaposlene u Srbiji

Jun 2004. godinePredsedni~ki kandidat Boris Tadi} je posetio Sindikalnuorganizaciju Zastava oru`je. U razgovoru sa ~lanovimaOdbora Sindikata Boris Tadi} je izrazio svoje uverewe daodbrambena industrija zahteva reorganizaciju i restruktu-raciju koja bi obezbedila da posao ovde bude stvaran i dase od wega zara|uje. "Odbrambena industrija je neophodna idr`ava mora neprekidno da osmi{qava strategiju odbram-bene industrije koja je sposobna da se prilagodi novim

Doga|aji koji su obele`ili prvu deceniju 21. veka - na{e borbe i na{e pobede

Decembar, 2009. ORU@ARI 9.

ANKETA

KKAAKKVVAA JJEE UULLOOGGAA SSIINNDDIIKKAATTAA DDAANNAASS UU SSRRBBIIJJII ??

Za nas u preduze}u Zastavaoru`je je za sada va`no daostanemo dr`avna firma.Sindikati u Srbiji, morajuda postanu jedinstveni, danastupaju zajedni~ki. Samoudru`eni mo`emo da ostva-rimo zajedni~ke ciqeve, dase zaposleni za{tite napravi na~in. Mi imamosre}u da je kod nas briga zaradnika na visokom nivou, ina to smo svi vrlo ponosni.

Mi smo u boqem polo`aju uodnosu na radnike u drugimpreduze}ima, i treba dasmo zadovoqni dok imamotakav status. Zakon morajuda po{tuju svi, bez obzirana to da li je re~ oprivatnicima ili dr`av-nim preduze}ima. Sindikatpoma`e da se ispo{tujuodredbe zakona koji se ti~uza{tite radnika, tako bitrebalo da bude svuda.

Saradwa izme|u sindikatanije najboqa, treba mnogotoga jo{ da se preduzme usve siroma{nijoj Srbiji.Mi, kao radnici Zastavaoru`ja oduvek smo se soli-darisali sa radnicima izdrugih preduze}a. Veoma jeva`no pru`iti podr{kuonima koji nemaju tu sre}uda imaju dobrog poslodav-ca, i mi kao Sindikatmo`emo mnogo da pomognemo.

Ukoliko postoji dobra voqamo`e puno toga da se u~ini.Ja sam li~no zadovoqnana{im Sindikatom, i na{Sindikat mo`e da budeprimer drugima u Srbiji.Drugi sindikati koji nerade dobro i ne {titeradnike na pravi na~in,moraju da se promene i dashvate da su radnici uvekna prvom mestu, i da morajumnogo vi{e da se bore.

Na{ Sindikat se uvekdobro dr`ao. U Srbiji sveve}i broj qudi ostaje bezposla, i to je ne{to gde bisindikati trebalo vi{e dase anga`uju. Najva`nije je daqudi sa~uvaju radna mesta,to mo`e da se postigne akoostanemo jedinstveni. Morada se izvr{i pritisak i nadr`avu, kako bi preuzeladeo brige za radnike, a nesamo Sindikati.

Ulogu sindikata treba ja~a-ti, i mo`da bi bilo dobroda se iza|e van okvirapreduze}a. Treba delovati{to vi{e na nivou grada, dase na taj na~in pove`u i dadeluju jedinstveno. Uvek jedobro u radu koristitiiskustva drugih, sna`nihevropskih sindikata kojiimaju uspeha u za{titi pra-va radnika, i to je ne{to na~emu bi trebali da radimo.

Zoran Milojevi}71760/3101

Milanka Ristovi}52576/3103

Davor Aleksi}106742/1307

Radmila Milosavqevi}61316/1303

Milan Vu~eti}56128/1309

Dragomir Gaji}59791/6294

Kada je re~ o ulozi sin-dikata, oni moraju da buduanga`ovani na o~uvawuradnih mesta svih onih koji`ele da ostanu u fabrikamai da rade, a da otpremninebudu opcija za one koji `eledobrovoqno da napusteposao. U Zastava oru`jusmo imali takve socijalneprograme, na bazi dobro-voqnosti, i to je bioodli~an potez Sindikata.

Mi u Zastava oru`ju smoprili~no za{ti}eni, platesu nam redovne, a to je svi-ma veoma va`no. Sve je torezultat dobre saradweSindikata i poslovodstva.Kada se pogledaju fabrike una{em bliskom okru`ewu,postoji puno problema kojisu rezultat slabosti samihsindikata. Kod nas to nijeslu~aj. Uvek smo udru`enibili jaki, i bi}emo i daqe.

Sindikati mogu mnogo togada urade za zaposlene,najvi{e tako {to }e daizvr{e pritisak na dr`avu,kada je to neophodno. Poje-dina~no delovawe sindika-ta ne mo`e da bude uspe{-no. Razlikuje se na{ statusu fabrici, u odnosu na na-{e kolege koji rade kodprivatnika, a sve je torezultat nemo}i ili nepos-tojawa sindikata tamo.

U Srbiji ne postoji Sin-dikat kao {to je na{. Kaou~esnik svih protesta,ukqu~uju}i i one koji seorganizuju za 1. maj, mogu daka`em da ta slika kojusindikati {aqu mora dabude jo{ jasnija. Potrebnoje jo{ dosta toga da seuradi kako bi sindikatibili jo{ uticajniji. Sve tozahteva puno rada, i vi{ejedinstva nego do sada.

Borba za radnike je zadataksindikata, ali je ekonomskasituacija takva da to nijelako. Dr`ava je jak supar-nik, ali ne treba se preda-vati, sindikati mogu da do-biju tu bitku. Za nas se na{Sindikat uvek borio. Naprimeru mojih sinova kojirade kod privatnika, zaminimalnu platu vidim dasmo mi za{ti}eniji u odno-su na mnoge radnike u Srbiji.

Sindikati mogu mnogo vi{ei do sada nisu iskoris-tili svu svoju snagu. Kao dajo{ uvek nismo svesni tepotencijalne mo}i koja ~ekada bude iskori{}ena. Naprimeru preduze}a "1. maj"iz Lapova vidi se kako, uzpodr{ku sindikata, gra|a-na, mala grupa zaposlenihmo`e da pobedi dr`avu i dau~ini da se ispune sviwihovi zahtevi.

Milosija Rosi}49502/5030

Radovanka Jakovqevi}58677/6391

Mali{a Radomirovi}76181/6391

Mirjana Bojovi}78726/4303

Miroslav @ivanovi}57122/6297

Dejan Petrovi}103117/6184

10. ORU@ARI Decembar, 2009.

sindikat metalaca Srbije. Tema seminara bila je"Sindikati i socijalni dijalog u Srbiji", a predava~i iz[vajcarske predstavili su na~ine na koji je wihovozakonodavstvo regulisalo odnose izme|u poslodavaca izaposlenih.

19. oktobar 2009. god., BeogradPredsednici Sindikalnih organizacija svih {est pre-duze}a Odbrambene industrije Srbije doneli su odlukuda se od nadle`nih dr`avnih organa zatra`i hitnore{avawe svih pitawa koja su od zna~aja za opstanakfabrike. Na sastanku je istaknuto da samo ukqu~ivaweSindikata u dijalog sa predstavnicima dr`ave mo`edovesti do uspe{no realizovanog procesa konsolidaci-je ovih preduze}a.

23.-25. oktobra 2009. god., KragujevacNa takmi~ewu metalaca Srbije u proizvodnim zanimaw-ima, koje je odr`ano u Kragujevcu, predstavnici Zastava

oru`je su ostvarili zapa`ene rezultate. Na osnovuizrade teoretskog i prakti~nog dela, prvak Srbije u kat-egoriji metalo-brusa~ - ravno, postao je Milo{Vukajlovi}, radnik PJ Odr`avawa, koji je ujednoprogla{en i za najboqeg metalca Srbije. @eqko Rajevi}u zanimawu zavariva~a argonskim aparatom osvojio jetre}e mesto u Srbiji, dok je Davor Aleksi} u gasnomzavarivawu bio ~etvrti u svojoj disciplini.

27. oktobar 2009. god., KragujevacNajstarija fabrika na Balkanu proslavila je 156. godinapostojawa i rada. Sve~anom skupu prisustvovale su ibrojne zvanice, a proslava dana fabrike iskori{}ena jei kao povod za predstavqane izlo`be "120 godina srpskeindustrije", koju su zajedno realizovali preduze}eZastava oru`je i Skup{tina grada, ~ija je tema bilagodi{wica u~e{}a Vojne fabrike na svetskoj privrednojizlo`bi u Parizu 1889. godine."Na{a fabrika se danas nalazi na raskr{}u, na velikimisku{ewima kojim putem krenuti. Jedan je put pros-periteta, novih proizvoda, novih zapo{qavawa. Za tajput je potrebno definisati status Fabrike. Drugi put je,bez perspektive, put ga{ewa ove vrste proizvodwe.

RAPORT15. septembar 2009. god., Kragujevac

Michael Ehrke, direktor Fondacije Fridrih Ebert kance-larije u Beogradu, sa saradnicima, posetio jeSindikalnu organizaciju Zastava oru`je i sa ~lanovimaOdbora Sindikalne organizacije razgovarao o ulozisindikata u za{titi zaposlenih od uticaja svetskeekonomske krize. Obra}aju}i se prisutnima g-din Erke jeizneo i svoja ranija iskustva u zemqama u tranziciji:"Prethodnih pet godina bio sam u Ma|arskoj i primetiosam da, koliko god da ima dobrih privatizacija, postojei odre|ene negativne posledica. Nadam se da to ne}ebiti slu~aj i u Srbiji, i da }e zaposlenost rasti, a neopadati. U tome je jako bitna uloga sindikata i `elimvam puno sre}e".Nakon razmene mi{qewa sa ~lanovima Odbora, g-dinErke je posetio i Muzej Stara livnica, gde se upoznao saistorijatom najstarije fabrike na Balkanu. Po zavr{etkuobilaska Izlo`bene sale u kojoj je izlo`en {irok asor-timan proizvoda preduze}a Zastava oru`je, g-din Erke jeizrazio zadovoqstvo rezultatima posete, i najavio daqusaradwu sa Sindikalnom organizacijom Zastava oru`jekroz zajedni~ke projekte koji }e se realizovati u 2010.godini.

10. oktobar 2009. god., Novi SadZa ~lanove Sindikalne organizacije Zastava oru`jeorganizovana je poseta Sajmu lova, ribolova i sporta"Lorist", na kome preduze}e Zastava oru`je tradi-

cionalno izla`e svoj lova~ko-sportski program.Posetioci Sajma imali su priliku da vide inoviranemodele karabina - lova~ki karabin M808 i karabin odner|aju}eg ~elika M70, koji su se prvi put na{li i u slo-bodnoj prodaji.

12. - 15. oktobar. 2009. god., KragujevacPredstavnici Sindikalne organizacije Zastava u~estvo-vali su seminaru ~ija je tema bila "Anga`ovawe mladihu sindikatima", a predava~i su bili ~lanovi rukovodst-va Sindikata Metal 36 iz Geteborga. Poseta kolega iz[vedske bila je dobra prilika da se polaznicima obukeiz informatike, koja je organizovana u saradwi saSindikatom Metal 36 iz Geteborga, uru~e sertifikati ouspe{no zavr{enom kursu. Polaznicima seminara obra-tio se i Lennart Alvera koji je istakao va`nost obrazovawai usavr{avawa u svim oblastima, a naro~ito kada je re~o poznavawu engleskog jezika i rada na ra~unaru. "Ovajkurs koji je organizovan u Kragujevcu trebalo bi da budeprimer za celu Srbiju. Znawe je sigurnost, omogu}ava dase lak{e napreduje, da se dobiju boqa radna mesta, i svitreba da nastave da nadogra|uju postoje}a znawa", dodaoje Alvera.

15. oktobar 2009. god., KragujevacSkup{tina Sindikalne organizacije Zastava oru`je raz-matrala je aktuelno stawe u preduze}u Zastava oru`je uprethodnom periodu. Na sednici su usvojena i novaPravila o radu Sindikalne organizacije, uskla|ena sanovim Statutom Samostalnog sindikata metalaca Srbije.

19.-20. oktobar 2009. god., KragujevacPredstavnici Sindikalne organizacije Zastava oru`jeu~estvovali su na seminaru koji je u saradwi sasindikatom SLA iz [vajcarske organizovao Samostalni

Nad nama su se i do sada mnoge opasnosti nadvile u istovreme, ali se na{a fabrika uvek dizala kao Feniks,izme|u ostalog zahvaquju}i qudima. Ti qudi su spremnida podnesu svaki teret, pomognu prijatequ, usprotive sesvakom neprijatequ, kako bi osigurali opstanakFabrike", izjavio je Dragan Ili}, predsednikSindikalne organizacije Zastava oru`je, obra}aju}i seprisutnim zvanicama povodom obele`avawa Dana fab-rike.

3. novembar 2009.god., KragujevacOdbor Sindikalneorganizacije Zastavaoru`je doneo jeodluku o raspisi-vawu izbora za pov-erenike Sindikalnihpodru`nica i~lanove Skup{tineS i n d i k a l n i hpodru`nica.

4.-6. novembar2009. god., NoviPazar, KragujevacKandidacioni zborodr`an je 4. novem-bra u Novom Pazaru,dok su zborovi nakojima su predlaganikandidati za pov-erenike Sindikalnih podru`nica, ~lanove Skup{tine,predsednika i zamenika predsednika Sindikalne organi-zacije, kao i za ~lanove Nadzornog odbora odr`ani ufabrici 5. i 6. novembra 2009. godine.

12. novembar 2009. god., KragujevacVi{e od dve hiqade ~lanova Sindikalne organizacijeizabralo je svoje predstavnike, poverenike Sindikalnihpodru`nica i ~lanove Skup{tine Sindikalne organi-zacije koji }e ih zastupati u narednom periodu.

18. novembar 2009. god., KragujevacSkup{tina Sindikalne organizacije Zastava oru`je zapredsednika izabrala je Dragana Ili}a, a za zamenikaDragana Milosavqevi}a, koji su i u prethodnom perioduobavqali te du`nosti. U skladu sa Statutom metalacaSrbije, mandat novoizabranih sindikalnih predstavnikatraje 5 godina. Za ~lanove Nadzornog odbora izabrani suMilanka Pavlovi}, Mila{in Krsti} i Sne`ana Radoti}.Visoka izlaznost na izborima za poverenike i ~lanoveSkup{tine Sindikalne organizacije, gde je vi{e od 80%~lanova biralo svoje predstavnike govori o razvijenojsvesti ~lanstva Sindikata o zna~aju sindikalnog delo-vawa, kao i `eqi da svojim u~e{}em i izborom pravihpredstavnika u sindikalne organe odlu~uju o najzna~ajni-jim pitawima vezanim za fabriku i zaposlene. Ina~e,sprovo|ewe izbora u Sindikalnoj organizaciji Zastavaoru`je proteklo je po najvi{im demokratskim standardi-ma, a izborima su prisustvovali i posmatra~i izSindikata metalaca Srbije.

23. novembar 2009. god., BeogradPredstavnici Sindikalne organizacije Zastava oru`jeu~estvovali su na radionici "Politika zapo{qavawa u

Decembar, 2009. ORU@ARI 11.

vreme krize", koju je u saradwi sa Savezom samostalnihsindikata Srbije organizovala Fondacija FridrihEbert, kancelarija u Beogradu. U~esnici seminara upoz-nali su se sa mogu}im pravcima strukturnih reformisindikata i mogu}nostima ja~awa uticaja u javnosti, kao isa na~inima za pronala`ewe re{ewa u razli~itimsituacijama i okru`ewima.

24. novembar 2009. god., Beograd^lan predstavni{tva Saveza sindikata Nema~ke zadu`enza oblast tr`i{ta rada, g-din Johannes Jakob, posetio jeSindikalnu organizaciju Zastava oru`je i ~lanovimaOdbora predstavio zna~aj nema~kih sindikata u procesudono{ewa strate{kih odluka Vlade, kao i mogu}nostisindikalnih pregovora sa poslodavcima. Johannes Jakobje istakao da Fondacija Fridrih Ebert aktivno podr`avarad Saveza sindikata Nema~ke, wihovu internacionalnusaradwu i izrazio zadovoqstvo {to je u prilici da seupozna sa radom Sindikalne organizacije Zastava oru`je.G-din Jakob je izneo i stav Saveza sindikata Nema~ke daje neophodno da svi sindikati u Evropi oja~aju kako bifunkcionisali zajedno. "Ono {to mi iz Saveza sindika-ta Nema~ke mo`emo da uradimo za sindikate u Srbijijeste da ponudimo na{a iskustva, ali i da se zala`emo dava{i sindikati postanu ~lan Evropskog sindikata, {toautomatski zna~i i nove kontakte, nova poznanstva i novusaradwu", dodao je g-din Johannes Jakob.

2. decembar 2009. god., KragujevacOdr`an je Odbor Sindikalne organizacije Zastava oru`jena kome je doneta odluka da predstavnici na{eSindikalne organizacije u Gradskom odboru metalaca

budu: Dragan Ili}, DraganMilosavqevi}, RadoslavRajkovi}, Milan To{ovi},Milinko Pantovi}, RadosavMiladinovi}, Perica Lazovi},Milutin Petrovi} i Milo{Milo{evi}.4.decembar 2009. god., KragujevacOdbor Sindikalne organizacijeZastava oru`je delegirao je pred-stavnike u Skup{tinu JSOZastava: Dragana Ili}a,Dragoquba Mijailovi}a i GoranaMom~ilovi}a.

4.-6. decembar 2009. god.,Vrwa~ka Bawa^lanovi Sindikalne organizacijeZastava oru`je u~estvovali su naseminaru koji su odr`ali pred-stavnici Sindikata Metal 36 izGeteborga, a saradwa sasindikatom iz [vedske }e se nas-

taviti i u narednom periodu. Sa kolegama iz [vedske jedogovoren nastavak obrazovawa ~lanova Sindikalneorganizacije Zastava oru`je kroz organizovawe novihkurseva iz informatike i engleskog jezika.

7. decembar 2009. god., LapovoPru`ena podr{ka radnicima preduze}a "1. maj" iz Lapovakoji {trajkuju zahtevaju}i od vlasnika preduze}a koje jenedavno privatizovano, ispuwavawe obe}awa o isplatizaostalih zarada.

^LANSTVU

10 dana, a ondapiti dva putadnevno posle jelapo pola {oqice,maloj deci datitri puta poka{i~icu, a odras-loj deci mo`e se utoku dana dati triputa po 1 ka{ika. Za ja~awe srca ikrvnih sudova,protiv arterio-skleroze: 200g belog luka iseckati, staviti uodgovaraju}u posudu i naliti 60% alkoholom ilidobrom rakijom (litar), dr`ati 10 dana, a zatimuzimati u kapqicama na kocki {e}era.

CRNI (MRKI, CRNI (MRKI, CRCRVENIVENI) LUK) LUK

Crni luk je dvogodi{wa biqka, a za ishranu sekoriste svi delovi u sve`em, kuvanom, pr`enom,mariniranom (kiselom) i su{enom stawu.Glavicasadr`i 85% vode, 8,8% ugqenih hidrata, 1%belan~evina. Od minerala najvi{e ima kalijuma,sumpora i joda, od vitamina najvi{e vitamina C,zatim B1, B2, E, H, K. [to se ti~e gajewa crnog luka, najboqe uspeva na

lakom i sredwe lakom zemqi{tu. Gaji se posle biqakakoje su |ubrene stajwakom (paprika, krompir) iliposle mahuwa~a (gra{ak, boranija). Na istoj wivimo`e da se gaji tek posle 3-4 godine.Crni luk obnavqa snagu, deluje dobro na varewe, ima

anti-bakterijska svojstva, antireumatik je, a savetujese da se koristi sirov, najvi{e u salatama.

Poznata su wegova lekovita svojstva: za ja~awe srca,za visok krvni pritisak, deluje kao diuretik ilaksativno sredstvo, le~i upalu krajnika ip r o m u k l o s t ,ubla`uje bol, le-~i rane i otek-line, visoku tem-peraturu, spre-~ava zgru{avawekrvi.Sirup: polakilograma crnogluka narenda se ikuva sa 1/2 kilo-grama {e}era(ili meda) u li-tar vode, laganotri sata.

Spremiti u tamne staklene fla{e i kao lekkoristiti po ka{iku nekoliko puta dnevno sa mlakomvodom ili mlekom. Ovaj lek dobar je i kod plu}nihbolesti i bolesti probavnih organa.Protiv otoka, uboja i nagwe~ewa: staviti oblog odiseckanog crnog luka ili isitwenog, izgwe~enog iizme{anog sa sve`im i krtim gove|im mesom (kolikoluka, toliko i mesa). Dr`ati tri puta dnevno po 2 sata. Protiv {e}erne bolesti: Svakog jutra, uz ~aj odli{}a celera i duda, pojesti glavicu crnog luka samalo pra{ka od nane.Protiv glavoboqe: Uzeti 2-3 glavice crnog luka isamleti u ma{ini za mlevewe mesa, a zatim izme{atisa zejtinom i dodati malo soli. Tom smesom masiratiglavu, a zatim staviti na krpu i privezati, a preko oveobloge stavitisuvu povesku.Protiv upalegrla: Sok odcrnog luka skuva-ti sa medom, paovim sirupom is-pirati grlo nasvaki sat, a nasvaka 2 sata uzetipo ka{i~icu ovogsirupa.

BB EE LL II LL UU KKBB EE LL II LL UU KKZa sadwu belog luka moraju se birati kvalitetna

zemqi{ta: duboka, plodna, dobre strukture na kojima seposti`u najboqi prinosi. Za uspe{an prinos potrebnamu je svetlost, tako da ga ne treba saditi na zasewenimmestima.

Beli luk se od davnina koristi u terapiji odre|enihbolesti, i to kao ~en, isce|eni sok, sirup, tinktura i dr.Kao dragocena i lekovita biqka sastavni je deojelovnika mnogih naroda. U zvani~nu medicinu u{ao je u19. veku, tako {to je jedan ~lan Francuske akademijenauka utvrdio da beli luk le~i besnilo. Od wegovihsastojaka, posebno je zna~ajan sadr`aj selena - elementaza{titnika od starewa organizma. Sadr`i vitaminegrupe B i C, a po{to sadr`i vi{e supstanciantibioti~kog dejstva, mnogi sa pravom nazivaju"prirodnim antibiotikom".

Pored uticaja na poboq{awe telesnog imuniteta, beliluk prema podacima novijih istra`ivawa imaneposredno antitumorozno dejstvo na }elije raka.Tako|e, preko belog luka mogu}e je bitno posti}ipreventivno pove}awe imuniteta.

Lekovita svojstva poznata su kod slede}ih oboqewa:arteriosklerote, visokog pritiska, masno}e u krvi, zaizbacivawe toksina, le~ewe astme, {e}erne bolesti,reume, bolesti srca, tuberkuloze, glavoboqe,razdra`qivosti... Tinktura od belog luka: u litar alkohola staviti 1/4 kgo~i{}enog i istucanog belog luka. Ostaviti 3 nedeqe utoplom. Procediti i te~no{}u mazati bubuqice,utrqavati u koren kose. Mo`e se uzeti po 15 kapi nakocku {e}era pre jela, protiv nesanice.Sirup: kuvati jedan deo o~i{}enog belog luka i dva delavode i dva dela {e}era. Uzimati po ka{i~icu protivgripa.Beli luk za dug vek: Popijte dnevno pola litre jogurtasa tri ~ena belog luka.Protiv bronhitisa, upale plu}a, astme..: ^en belogluka izgwe~iti u ka{i~ici, wu staviti u usta i duboko nanos udisati eteri~no uqe pet minuta. Zatim se ~enokrene na drugu stranu, opet se zatvori u ustima iduboko di{e na nos jo{ pet minuta. Radi produ`enogdejstva aromati~nih lekovitih uqa, po`eqno je zadr`ati

dah, a tek onda lagano izdisati. Ovo treba~initi ujutro i uve~e 1-2 meseca jer suplu}ne bolesti veoma upo-rne i lako sepovrate.Protiv upale be{ike i kamena u mok-ra}i: U 1/2 litra belog vina staviti 3-4glavice belog luka (zgwe~enog i seckanog),kuvati oko 15 minuta (od momenta kadaprovri), ukloniti sa vatre, procediti ipiti uve~e pred spavawe (zagrejano) pojednu {oqu.Protiv bakterija E{erihije koli: Uzeti1/4 kilograma iseckanog belog luka, 50gmlevenog komora~a, 50g samlevenih bobica

i staviti u 2 litra belog vina, pa ostaviti da stoji 5 do

12. ORU@ARI Decembar, 2009.

ZDRAZDRAVSTVENIVSTVENIBILBILTEN:TEN:

LUK (LUK (BBBBEEEELLLLIIII II

CRNI-CRNI-CRCRVENI)VENI)

O lekovitim svojstvima povr}a i vo}a je punotoga poznato, ali se uvek mo`e saznati i ne{tonovo. Kada je re~ o wegovom gajewu, preporuka jeda se sadi (ukoliko je to mogu}e) {to daqe odzaga|ene gradske sredine, kako ne bi do{lo dosmawivawe wegove lekovitosti. U ovom broju"Oru`ara" izabrali smo da vam predstavimoveoma zastupqenu biqku u na{oj ishrani, ~ijepozitivno dejstvo na qudski organizam je poznatojo{ od davnina.

Stara Livnica Prva zgrada livnice je ujedno bila iprvi industrijski objekat u Srbiji. Gra|ena je od stranenema~kih zidara 1853. godine, odgovarala je evropskimshvatawima namenske arhitekture, ali je zbog pojavepodzemnih voda, uni{tena i na wenom prostorusagra|ena nova 1882. godine. Projektant nove zgrade jenajverovatnije bio Todor To{a Seleskovi}, fabri~kiin`ewer i u to vreme direktor Livnice. Sagra|enadelimi~no na temeqima stare zgrade, nije se mewalatokom vremena, izuzev adaptacija u vidu dva aneksa naisto~noj strani s obe strane drvenog stepeni{ta.Enterijer je izmewen, jer je Livnica bila u funkciji svedo 1968. godine. Gra|ena je u bondru~nom stilu {topodrazumeva kombinaciju cigle, betona i gvo`|a.Izme|u drvenih greda i malterisanog dela, fasade suura|ene fugovanom opekom. Pravougaona zgrada imaravne ~eone fasade, a sredwi brod nadvisuje bo~ne itako stvara zanimqivu igru krovnih povr{ina. U enter-ijeru je primewena forma hale koja preko svetlarnikadobija dnevnu svetlost. U formi objekta preovla|ujesimetrija, ravnote`a, ritmi~no raspore|eni otvori,horizontalne i vertikalne podele pilastrima i drugidekorativni elementi koji su izvedeni fugovanomopekom-kontrafori, polustubovi i polukru`ni pervaziotvora. Krovne ravni se u vidu strela nadvijaju nad zid-nom povr{inom omogu}uju}i tako igru svetlosti i senke.Najspecifi~nija je isto~na fasada sa drvenim ste-peni{tem i dve spratne vertikale na koje se oslawajudva dimwaka. Ona je izgubilana svojoj autenti~nostidodavawem dva bo~na aneksa,ali je u planu povratakzgrade na originalnu formu.Ovakav arhitektonski objekatje u to vreme bio moderan iza Evropu. Novi materijali(gvo`|e, beton, staklo) zajed-no sa dekorativnim elemen-tima koji su preuzeti izevropske industrijskearhitekture ~ine ovo zdawemogu}om prete~om pokretaBauhaus koji }e po~etkom HHveka nastati u Evropi.Reprezentativna u industri-jskoj arhitekturi, Livnica je

Decembar, 2009. ORU@ARI 13.

najstariji sa~uvani objekat u krugu fabrike i 1953.godine je stavqena, pod za{titu dr`ave kao kulturnodobro od velikog zna~aja. Iz tog razloga je i, poprestanku rada Livnice 1968. godine, u wu sme{tenmuzej.

Dimwak stare kotlare poti~e iz istog perioda, kaoi Livnica i iste, 1953. godine, je stavqen pod za{titudr`ave. Ra|en je u opeci, postavqen na visokom sokluod grubqe tesanog kamena koji mu garantuje stabilnost.[estougaonog je oblika, su`ava se ka vrhu i zavr{avaprstenom od stepenasto postavqene opeke. Na soklu idanas postoji kamena plo~a sa urezanim tekstom"Sazidano pod Vladom Kraqa Milana 188(2?) godine"-tekst je, pod dejstvom vlage, o{te}en, posebno deo kojise odnosi na godinu nastanka.

^aurnica Zbog finansijske iscrpqenosti zemqe,razvoj vojne industrije je bio u zastoju, a proizvodwa usmawenom obimu. Uvoze se oru`je i oru|e, proizvodwase svodi na municiju. Bila je neophodna gradwa objektaza proizvodwu ~aura. Podataka o projektu objekta iwegovom autoru nema {to ote`ava sagledavawe.Livnica je svojim primerom nametnula standarde i pro-jektantu i izvo|a~ima. Sli~nost se ogleda u izborumaterijala (fugovana opeka) i dekorativnim elementi-ma. Simetrija i ravnote`a su postignute rasporedom iritmom otvora. Arhitektonski ukrasi su odra|eniopekom koja je zrakasto re|ana na pervazima otvora, azup~asti venci vr{e horizontalnu podelu i ograni~avaju

zidno platno koje je mesti-mi~no malterisano. Nadglavnim ulazom glavnefasade se nalazi razvu~enaatika. Zgrada je, po pisanomsvedo~ewu savremenika,sagra|ena izme|u 1909. i1911. godine. Ovaj fabri~kiobjekat je slu`io za izradutopovskih zrna, ~aura iupaqa~a. Istim re{ewem iz1953. godine stavqen je podza{titu dr`ave i danas ucelosti stoji uporedo sazgradom Livnice.

Marija Milo{evi},dipl. ist. umetnosti

AA rr hh ii tt ee kk tt oo nn ss kk oo -- gg rr aa || ee vv ii nn ss kk ii kk oo mm pp ll ee kk ss

vv oo jj nn oo -- tt ee hh nn ii ~~ kk ii hh zz aa vv oo dd aa

MMMMUUUU DDDD RR

OOOO SSSS TTTT IIII BBII ZZZZ NNNN

II SSAAAA

Liderstvo je sposobnost da odlu~ite {tatreba da se uradi, a onda da ubedite druge dai oni to `ele.

Dwight Eisenhower, predsednik SAD

Mawe vremena }ete potro{iti da ne{to ura-dite dobro, nego da obja{wavate za{to jeura|eno lo{e.

Henry Longfellow, pesnik

Recesija je kada tvoj kom{ija izgubi posao, adepresija kada ga izgubi{ ti.

Harry Truman, predsednik SAD

Mudrac ne smatra da je blagoslov u tome dase ne gre{i, ve} veruje da ~ovekova velikavrlina le`i u sposobnosti da ispravqa svojegre{ke i stalno od sebe pravi novog ~oveka!

Wan Yang - Ming

Kad god mora{ da obavi{ vi{e neprijatnih

stvari, po~ni sa onom koja je najneprijatnija.

Josiah Quinci, pravnik

Profit je krvotok ekonomskog sistema,

magi~ni eliksir na kome le`i progres i sve

dobro od wega zavisi.

Paul Samuelson, ekonomista

Veliki inovatori, originalni mislioci i

majstori pokre}u gnev mediokriteta, kao {to

muwa razara bqeskom!

Theodor Reik, psiholog

Nema ve}e mo}i na zemqi od slobodnog

tr`i{ta, zbog ~ega ga sve Vlade svih dr`ava

stra{no mrze - zato {to ne mogu da ga kon-

troli{u.

Walter Wriston, bankar

14. ORU@ARI Decembar, 2009.

Na{ model automata "Kala{wikov" je izazvaoveliku pa`wu i Ira~ani su pokazali interesovawe ibili su impresionirani ~iwenicom da ona, bez prob-lema radi u svim uslovima. Posle ispitivawa kodnas, demonstarcija je vr{ena na wihovom terenu, sawihovom municijom, dogovoreno je da se napravi ugov-or o strate{koj saradwi. Wihovi qudi su do{li una{u fabriku, kako bi se krenulo sa obukom. Ja sambio zadu`en za pripremu dokumentacije, wen prevodsa srpskog na engleski. Kada sam oti{ao za Irak, ufabriku koju smo mi iz po~etka pravili, nisam o~eki-vao da }u se zadr`ati dugo. Taj posao u Iraku bio jeveliki izazov za sve nas, trebalo je godi{weproizvesti 30.000 pu{aka, a ja sam tamo oti{ao kaona~elnik odeqewa konstrukcije, krajem 1979. godine.

Do{lo je i do rata izme|u Iraka i Irana, i polakose smawivao broj nas koji smo boravili u Iraku. Na{e

porodice su vr{ile pritisak na nas da se vra-timo, ali smo mi ipak ostajali, bez straha,samo da zavr{imo zapo~eti posao. Uz samufabriku imali smo i skloni{te, gde smo se popotrebi sklawali. Problem je, u tim ratnimuslovima, bio kako da odr`imo nivo proizvod-we zbog sve ~e{}eg odlaska obu~enih Ira~anana rati{te, ukqu~uju}i i voza~e, a da mi na tonismo imali nikakav uticaj. Na kraju smo Mi{aRadi~evi} i ja vozili radnike, nismo imalidrugog izbora. Fabrika u Iraku je i poredsvega radila po planu. Uporno{}u i vrednimradom situacija je bila, pod potpunom kon-trolom. Ve}a opasnost od rata predstavqalisu trenuci kada su Ira~ani proslavqali nekeuspe{no obavqene operacije tako {to supucali u vazduh. U Iraku sam proveo dvegodine, i kada su se stvorili uslovi da oni uve}oj meri samostalno nastave proizvodwu, jasam se vratio u Kragujevac.

Kada sam se vratio, vi{e nisam biona~elnik konstrukcije, i posvetio sam sedrugim obavezama, sre|ivawu dokumentacijeza tenkovske i protivtenkovske mitraqeze,imao sam zadatak da pratim sve detaqe, dok sene po~ne sa proizvodwom. To je bila licencna

dokumentacija koju je samo trebalo prilagoditi na{impotrebama.

In`ewer ]iri}je predlo`io dauradi ponudumitraqeza 7,62 zana{u Vojsku inapravqene su dvevarijante, jedna odwih je prihva}enai on je u serijskuproizvodwu u{aokao M72B. Tih god-ina je fabrikaradila punim kapa-citetom, radile suse automatske pu-{ke, mitraqezi,snajperske pu{ke, aglavni izvor zara-de bila su proti-

vavionska oru`ja kojasmo u velikoj meriizvozili na brojna

tr`i{ta.U penziju sam oti{ao 1989. godine, sa skoro 60 god-

ina `ivota. Oru`je je ostalo moja velika qubav idanas sa velikim interesovawem pratim prezentaci-ju novijih modela koji izlaze iz Zastava oru`ja.Ponosan sam zato {to su se neki artikli u ~ijoj samizradi i ja u~estvovao, i posle svih ovih godina,odr`ali do danas i {to se prodaju {irom sveta.

Kao oficir, u ~inu zastavnika, dobio sam rasporedda radim u Vojno-tehni~kom institutu, gde sam seupoznavao sa razli~itim naoru`awem, a prvozadu`ewe mi je bilo da uradim rekonstrukcijupi{toqa 7,62, zvanog "TT". U me|uvremenu sam dobioponudu da idem u Zastavu na praksu, davne 1956.godine, gde samostao sve do penz-ije. Naravno, zavreme svog radnogveka sam polo`iosve predvi|eneispite i stigao do~ina potpukovnika.

Ekipa in`ewerau kojoj sam radiokao radni zadatak,po nalogu Vojske,dobila je da uradi"snimawe" poluau-tomatske pu{keM59, {to jezna~ilo da se tapu{ka analizirado najsitnijihdetaqa, da se zasvaki deo uradicrte`, i na krajukrene u izraduprototipa. Tim su~inili konstruk-tori MilutinMilivojevi}, Rodoqub Matkovi} ija, a od tehnologa Aleksandar MikaMudri}, Dobrivoje Jovanovi}, a tajposao je trajao nekoliko meseci.Nakon zavr{enih ispitivawa pu{ke,na funkciju, ta~nost, preciznost,predstavnici Vojske su bilizadovoqni postignutim rezultatomi data je saglsnost da se krene uwenu proizvodwu. Svaka proizvod-wa najpre po~iwe izradom pro-totipova na kojima se proveravajuwene osobine, nakon toga ide izra-da "nulte" serije od najmawe 100pu{aka i tek kada se zavr{i ispiti-vawe oru`ja i alata za wegovuizradu mo`e se pre}i na serijskuproizvodwu. Da bi to moglo da buderealizovano, bilo je neophodno nesamo da se uradi konstruktivnadokumentacija, ve} i da se izvr{ipriprema alata, tako da se i{lo uNema~ku na obuku.

Proizvodwa ove poluautomatske pu{ke je u tomtrenutku puno zna~ila za Fabriku, ona je ra|ena zana{u Vojsku, a vremenom su se pove}avale koli~inekoje su naru~ivane.

Tada{wi na~elnik slu`be Konstrukcije, in`ewer]iri}, smatrao je da, bez obzira na kvalitet pu{kaM59, ona ne zadovoqava svetski trend, i da mi trebada pristupimo izradi tada, ve} u svetu prisutnog mod-ela pu{ke "Kala{wikov". Me|utim, puno je vremenabilo potrebno da se ubede nadle`ni da je ta pu{kaneophodna na{oj Vojsci. Ipak, pu{ka koja je poznatijakao "Kala{wikov" je zavr{ena, i po~iwe wenaproizvodwa. Na{a pu{ka je, zapravo, rekonstruisanaverzija pu{ke "Kala{wikov", zadr`ali smo sve wenedobre osobine, a prilagodili smo je zahtevima Vojske,recimo da mo`e da ispaquje tromblonske mine i sl.Napravqene su dve verzije A i B.

LLEEGGEENNDDEE NNAAMMEENNSSKKEE::

MMiilloo{{ OOssttoojjii}}Ro|en 1929. godine, u selu @irovac, op{tina Dvor

na Uni, gde je zavr{io Osnovnu {kolu, a za vreme IIsvetskog rata Gimnaziju. Nakon toga, u Zagrebu kao

vojni stipendista zavr{io Sredwu tehni~ku {kolu.

Tim koji je radio na oru`ju 7,52h51 mm NATO M1977:

(s leva u desno) Milutin Milivojevi}, Milo{ Ostoji}

i Rodoqub Matkovi}. Kragujevac, 8. mart 1985.g

Milo{ Ostoji}, na sajmu u Abu Dabiju, zainteresovanim

strankama predstavqa “Zastavino” oru`je

Automatska pu{ka 7,62 mm

NATO M1977

Decembar, 2009. ORU@ARI 15.

Kultura pona{awa na poslu gradi dobru atmosferu

Kako bi svakodnevni `ivot zaposlenima bio lep{i i ugodniji, svi mi bi se trebali potruditi okoprijatne i motivi{u}e atmosfere na radnom mestu

Brojne obaveze, radni zadaci, napetost i rokovi ~esto vode nesuglasicama i razmiricama me|u kolega-ma, a vrlo lako zavr{avaju neugodnom netrpeqivo{}u i sveop{tom mrzovoqom i zlovoqom. Kako bispre~ili takve nepo`eqene situacije, kojima sami sebi, a i drugima zagor~avate `ivot, poku{ajte skolegama biti otvoreni, iskreni i tolerantniji. Nastojte da {to mawe delite savete, a vi{e da ihtra`ite. Qudi neretko bezrazlo`no i nepromi{qeno prosu|uju qude "na prvu loptu", a taj utisak dugonose u sebi i ne trude se da ih upoznaju u pravom svetlu.

Kada o nekom primate informacije,proverite pouzdanost izvora, sve ~iwenice imogu}e motive, a tek zatim prosudite o kolegi.

Ako vam neko zaista ide na `ivce, skoncen-tri{ite se na wegove pozitivne karakteris-tike, jer ih svako naravno ima, te ih se setiteprilikom svakog kontakta s wim.

Iskrenost i zahvalnost su mo}an i veomadelotvoran alat za postizawe dobrihme|uqudskih odnosa. To predstavqa odgovor,odobravawe i po{tovawe u jednom. Stoga,dugujete li nekom od kolega re~i hvale,potra`ite ga i recite mu koliko cenite wegovupomo} i rad. Osim {to }e mu biti drago, taj }evam ~ovek zasigurno uvek iznova vrlo radopomo}i.

NE PREUZIMAJTE SVE ZASLUGE

Sve pohvale i komplimente koji su nakonuspe{no obavqenog radnog zadatka upu}enivama prosledite svima koji su pomogli u ost-varewu. Zasluga je zajedni~ka.

NE RAZGOVARAJTE SAMO O POSLU

Pro{irite krug prijateqa na poslu.Pomerite se od rutinskih razgovora o poslu.

Popri~ajte o temama koje su i kolegamainteresantne.

POTRUDITE SE ZAISTA DA UPOZNATEKOLEGINICE I KOLEGE

Umesto uobi~ajenog "Kako si?", postavitepitawe koje pokazuje iskreno zanimawe zakolegu. ^ak i ako vas zaista ne zanimakolegin hobi, razmislite koliko }ete garazveseliti poka`ete li zanimawe zawega.

ZABORAVITE OPTU@IVAWA

Ako do|e do gre{aka oduprite se porivuda nekog prozivate i pripisujete mu svukrivicu za neuspeh. To uglavnom nijere{ewe problema te ga se radijeodreknite.

OBE]AJTE SAMO ONO [TO MO@ETEISPUNITI

Ako obe}ate ne{to uraditi, a to seizjalovi, objasnite za{to su stvarikrenule pogre{nim tokom. Ne obe}avajteono {to zaista ne mo`ete ispuniti.

Dragan Stamenovi}-Frca

K o d e k s p o n a { a w a z a p o s l e n i hK o d e k s p o n a { a w a z a p o s l e n i h 4 !4 !

16. ORU@ARI Decembar, 2009.

Iako je moglo stajati mnogoedukativnih naslova o ovimqudima, odabrali smo ovaj -milioni, naravno kilometarai to bez gre{ke!Oni su stvarno tim dobrihvoza~a.

Jer bez obzira da li je toBoki, Dragan~e Kosti},Zdravko, Goran~e, [uki,Kalanac ili Zoki, svi }e Vamiza}i u susret, pomo}i Vam,posavetovati, u krajwemslu~aju saslu{ati. U~ini}e sve {to je u wihovoj mo}ida olak{aju i putovawe i posao. O voznom parku da nepri~amo ovde ali oni se snalaze i privatno prekopoznanstava da vozila u~ine poudanijim za vo`wu.Znaju da od wih zavisi mnogo: i sopstvena sigurnosti sigurnost saputnika ali i ostalih u~esnika usaobra}aju. Veliko je to breme, svakodnevno na putu,aktuelna brzina, preticawe, skretawe, usporavawe,ubrzawe, vremensko ograni~ewe, mesto odlaska,vremenski uslovi, stawe puteva, u vozilu po 10 ivi{e sati, praznici... Ali bore se. Uvek. Ponekadprogun|aju u sebi, onako, vi{e radi reda a znaju da }euraditi. Qudski je.

Mnogo je dogodov{tina koje se uvek prepri~avajume|u zaposlenima a koji su putovali i u~estvovali uwima zajedno sa voza~ima. Neke su i legendarne.Kada bi ih prepri~avali sigurno bi nam bilo malonekoliko kwiga a ovo su samo novine. Oni }e vam

neke sami prepri~ati.Sa wima je svako putovawemnogo lak{e. Jer oni su stvarno timdobrih qudi i dobrihvoza~a.Stupio je na snagu noviZakon o bezbednostisaobra}ajaNovi Zakon donosi mnogonovosti, stro`ije kazne zasaobra}ajne prekr{aje,sistem kaznenih bodova,

promene u obuci i na~inu pologawa voza~kih ispita,nove voza~ke kategorije.Zakon reguli{e kori{}ewe tehnologija i ure|aja kojisu bili nepoznati za stari ZOBS. Zabraweno jeupotrebqavati radar detektore i xemere, (ure|aj zaometawe) zabraweno je telefonirati u toku vo`wesem uz pomo} hends fri-a.Interesantno, razgovarawe telefonom je zabraweno ipe{acima dok prelaze ulicu.Zakon o bezbednosti saobra}aja na putevima objavqenje u Slu`benom glasniku R. Srbije br. 41/09. Zakon jestupio na snagu 11. decembra 2009. godine. Kaznenemere }e, me|utim, po~eti da se primewuju od 1.januara, kada po~ne primena Zakona o prekr{ajima.Novi Zakon o saobra}aju podr`a}e novi podzakonskiakti koji detaqno ure|uju specifi~ne oblasti vezaneza drumski saobra}aj.

Dragan Stamenovi} - Frca

1. ... je kod~oveka du`ina odru~nog zgloba dolakta jednaka du`inistopala?2. ... za jedankilogram meda p~elemoraju da posete 4miliona cvetova ipre|u put 4 putadu`i od zemqinog

obima?3. ... je lubenica povr}e a paradajz vo}e?4. ... prva 4 poteza u {ahu mo`ete odigratina 318.979.564.000 na~ina?5. ... na planeti Zemqi ima toliko zlata daje prekrije celu u sloju od jednog metra?6. ... neprestanim udarawem glavom o zidtro{ite 150 kalorija na sat?7. ... se pacovi razmno`avaju tako brzo da 2pacova za 18 meseci mogu dobiti preko milionpotomaka?8. ... dapingvini moguroniti u dubinu ipreko 400 metara?9. .. da se uJu`noj Americikakao zrnoupo trebqavalokao plate`nosredstvo?

... da jednap~ela u toku celog`ivota proizvede samo 1/12 ka{i~ice meda?

10. ... da rekaAmazon svake sekundeulije u Atlantik oko116.000 tona vode?11. Da li steznali da se ~ovekrodi sa 300 kostiju, ada se do vremenakada odraste wihov

broj smawi na 206 ili da se ~etvrtina kostiju uva{em telu nalazi u stopalu.12. ~ove~ije suze proizvode ~etiri `lezdesme{tene pokraj oka, ispiraju rozwa~u i oti~u unos.. ako ih ima previ{e,izlivaju se preko kapaka. Ono{to je zanimqivo to je dasvakoga dana ~ovek izlu~i (iako nepla~e) oko pola litrasuza !!!13. Kada ~ovek duva nosbrzina vazduha koji izlazipod pritiskom, dosti`e i160km/h brzine! 14. ... da je svaka trobojnama~ka `enka?15. Suprotno ukorewenommi{qewu, magarci spadaju unajpametnije kopitare. Oni,na primer, dlakama na bradiprobaju da li je kroz `i~anuogradu pu{tena struja, a naopasno mesto stupaju samo kadgospodar prede preko wega.16. Crv ima 5 srca.17. Nemogu}e je kinuti otvorenih o~iju.

Dragan Stamenovi} - Frca

JESTE LI ZNALI DA:

M i l i o n i b e z g r e { k e . . .M i l i o n i b e z g r e { k e . . .

Decembar, 2009. ORU@ARI 17.

U okviruna{eg preduze-}a, a u RJ ZRAKpo~ela je sauspehom da ra-di Radionicatekstilne gala-nterije. Jedandeo magacin-skog prostora uobjektu 10 jeadaptiran zap r e d v i | e n unamenu Radio-nice, ura|en jedeo planiranihradova a ma{i-

ne su povezane zarad. Nabavqena jeneophodna oprema,

od ma{ina: sedam industrijskih ma{ina za {ivewete{kih materijala; ma{ina za popre~no se~ewematerijala; ma{ina za tawewe ko`e; vertikalni no`sa trakom; ma{ina za nitovawe; ma{ina za vo{tawekonca; i ne{to repro materijala i pristupilo seobuci. Poslovno - pogonski inventar uradili su

sopstvenim snagamaradnici Drvnog pogo-na.

U radionici suuglavnom anga`ovaneosobe sa invalidite-tom koje su zavr{ileobuku a ~iji je ciq biosticawe teoretskog iprakti~nog znawa zaproizvodwu tekstilnegalanterije. Zaposle-ni rade na kroja~kimposlovima kao i nama{inskim i ru~nim

radovima a ti~u se tekstila. Za potrebe Radionice jeanga`ovano petnaestak radnika za{titne radioniceZRAK. Za sada se izra|uju vojne torbice i remnici avremenom }e se asortiman i pro{iriti. Trebapohvaliti entuzijazam tih zaposlenih, koji su, iako seneki prvi put sre}u sa takvom vrstom proizvodwe jersu to ''stari metalci'', vrlo brzo prihvatili novinu ipo~eli sa radom. Upore|uju}u iste proizvode koji sunabavqani eksterno sa proizvodima koji su po~eli dase kod nas rade, uo~qivo je da je kvalitet na{ih ve}

prestigao one kupqene. Realizacija ovog projekta jezavr{ena sa uspehom, {to je za svaku pohvalu. Ceoprogram je osmi{qen u na{em preduze}u kako bi seumawili tro{kovi i postigla kontrola nad delom kojije sastavni deo na{ih proizvoda. Sa nadom da }e bitijo{ sli~nih ideja za zapo{qavawe na{ih radnika,pozdravqamo ovu novost i nadamo se realizaciji novihprojekata u budu}nosti.

Dragan Stamenovi} - Frca

Nove tehnologije u na{em prNove tehnologije u na{em preduze}u eduze}u RADIONICA TEKSTILNE GALANTERIJE RADIONICA TEKSTILNE GALANTERIJE

Radionica opremqenaneophodnim ma{inama

Mnogi od nas rade deset, dvadeset, pa i vi{egodina u preduze}u Zastava oru`je, mnogi su pred krajsvog radnog veka a da nikad nisu videli radno mestoradnika na EHO ure|aju, odnosno na ure|aju zaelektrohemijsku obradu cevi.

Kada bi ga i videli verovatno bi pomislili da tumora da radi supermen!

Jer, kako druga~ije definisati rad u prostoru kojiobiluje isparewima soli, bez osnovnih za{titnihmera od povre|ivawa, u enormno te{kim uslovimarada, gde su hemikalije ''pojele'' ve}i deo opreme iinstalacija, gde je te{ko i u}i u prostor za rad akamoli raditi.

Sada jedecembar me-sec a tu su dav-n o o b e } a l igrejawe, davno.I za prozor suobe}ali pop-ravku a dok nedo|u dobar je ik a r t o n , O n ,}uti, trpi iradi.

Blage o~i iosmeh, uvek seporaduje kadnekog vidi da svrati da vidi kako je.

Nema vremena ni za kafu, jer gde da je popije?!Ovo su te{ka vremena i za fabriku i za nas, a on

~ovek sa srcem,velikim kao ku}a.Radi! Mora zbogdrugih, jer ka`u mu: ako ti stane{, staje cela fabrika.On to zna mnogo vi{e nego drugi. To je ~ovek sa imenomi prezimenom: @ivomir Petrovi}. Supermen.]uti iradi.

Oru`ari mu se odu`uju na ovaj na~in, a nadamo se da}e i drugi.

Dragan Stamenovi} - Frca

URE\AJ ZA ELEKTROHEMIJSKU OBRADU CEVI - EHO URE\AJ ZA ELEKTROHEMIJSKU OBRADU CEVI - EHO

@ivomir Petrovi}

Streqa{tvo (mu{karci)

1. @ivorad Miti} (1307)2. Qubi{a Stepanovi} (6294)3. Bojan Gavrilovi} (9102)

Streqa{tvo (`ene)

1. Olivera Lazarevi} (0590)2. Dostinka Mitrovi} (4307)

Ko{arka

1. Dobro ve~e (Odr`avawe)2. Vukovi 3. Sivi dom

Stoni tenis

1. Rade Cucurovi} (4301)2. Vuka{in Radi} (1303)3. Milan Veselinovi} (1307)

18. ORU@ARI Decembar, 2009.

Sportski bilten: “Oru`ari 2009” !Takmi~ewe u raznim sportskim disciplinama koje

je u periodu septembar-oktobar odr`ano za ~lanoveSindikalne organizacije Zastava oru`je privuklo jeveliki broj takmi~ara, ali i navija~a koji su sa tribinabodrili svoje favorite.

Najve}e interesovawe izazvalo je takmi~ewe ekipau Malom fudbalu, koje je odr`ano na stadionu FK"Su{ica", na terenu od ve{ta~ke trave. Pobedu je nakraju odnela ekipa Odr`avawa, a za svaku pohvalu jesportsko dr`awe takmi~ara.

U ovom broju "Oru`ara" predstavqamo vam rezultateu svim disciplinama:

Mali fudbal - "Oru`ari 2009"

1.Dobro ve~e (Odr`avawe)

2.Top - 20 (RJ 31)3. P -594. [tanceraj5. 13016. Sivi dom7. Bezbednost8. Zrak9. Polirci (RJ 21)

10. Zmajevi (RJ 42)11. Galvanizacija

Pikado (`ene)

1. Milena Vasilijevi} (Zrak)2. Vidosava Avramovi} (Zrak)3. Zorica Milo{evi} (Zrak)

Pikado (mu{karci)

1. Aleksandar Milinkovi} (3103)2. Dragan Bankovi} (1303)3. Andrea Kurti} (1309)

Odbojka (me{ovite ekipe)

1. 312. Bezbednost3. Sivi dom

[ah (mu{karci)

1. @ivojin Jovanovi} (6294)2. Milan Marjanovi} (6190)3. Dragan Bankovi} (1303)

[ah (`ene)

1. Milana Radenkovi} (Zrak)2. Krstana @ivi} (Zrak)3. Zorka Milo{evi} (Zrak)

Pobedni~ka ekipa turnira ufudbalu, zlatni -

Dobro ve~e (Odr`avawe)

Drugo mesto, srebrni -Top - 20 (RJ 31)

Tre}e mesto, bronzani -P -59

Za predsednika Sindikalne organizacijeizabran je Dragan Ili}, a za zamenika predsed-nika Dragan Milosavqevi}.

U Sindikalnim podru`nicama izabrani suslede}i predstavnici:

1. PJ KOPP i Centar za bezbednost i pro-tokol-za poverenika izabran je Andri} Milan-za ~lana Skup{tine izabran je ]ukovi} Radivoje

2. PJ Marketing-za poverenika izabran je Miladinovi} Radosav-za ~lana Skup{tine izabran je Jeremi}Radoslav

3. PJ Projektovawe i razvoj proizvoda-za poverenika izabran je Petrovi} Milutin-za ~lana Skup{tine izabrana je Bujakovi}Gordana

4. PJ Projektovawe i razvoj procesa-za poverenika izabran je Mijailovi} Dragoqub-za ~lanove Skup{tine izabrani su:

1. Jeli~i} Sowa2. Simovi} Miroslav

5. PJ Logistika-za poverenika izabran je To{ovi} Milan-za ~lana Skup{tine izabrana je Mileti}Sne`ana

6. PJ Kontrola kvaliteta-za poverenika izabran je Joksimovi} Zoran-za ~lanove Skup{tine izabrane su:

1. Bogdanovi} Mila2.Vukomanovi} Qiqana

7. PJ Ekonomsko - finansijskih poslova-za poverenika izabrana je Raki} Dragana-za ~lana Skup{tine izabran je Topalovi} Dragan

8. RJ Za{titna radionica "Zrak"-za poverenika izabran je Milo{evi} Milo{-za ~lanove Skup{tine izabrani su:

1. Vasiqevi} Sne`ana2. Jovanovi} Milomir3. Prodanovi} Slobodan

9. PJ Odr`avawe-za poverenika izabran je Pantovi} Milinko:-za ~lanove Skup{tine izabrani su:1. Brzakovi} Slavica2. Milosavqevi} Sre}ko3. Savi} Miroqub

10. 0890 i 1090-za poverenika izabran je Stamenovi} Dragan- za ~lana Skup{tine izabran je Petrovi} Neven

11. 1301, 1303 i 1305-za poverenika izabran je Kne`evi} Vaso-za ~lanove Skup{tine izabrani su:1. Vukovi} Du{an2. Pavlovi} Dmitar3. Perovi} Rajko

12. 1307, 1309 i 1390-za poverenika izabran je Lazovi} Perica-za ~lanove Skup{tine izabrani su:

1. Veselinovi} Milan2. Petrovi} Darko3. [api} Rajko

13. 3101, 3103 i 3190-za poverenika izabran je Stojanovi} Milan-za ~lanove Skup{tine izabrani su:

1. Vlaji} Milutin2. Nedovi} Blagota3. Radenkovi} Milo{

14. 4301, 4303, 4305 i 4390-za poverenika izabran je Obrenovi} Milan-za ~lanove Skup{tine izabrani su:

1. Bo`i} Gordana2. \uri} Slavko 3. Stamatovi} Mira

15. 4307 i 4390-za poverenika izabran je Rajkovi} Radoslav-za ~lanove Skup{tine izabrani su:

1. Milanovi} Slavo2. Popovi} Mira{

16. 4309 i 4390-za poverenika izabran je Mom~ilovi} Goran-za ~lanove Skup{tine izabrani su:

1. Joksimovi} Vladan2. To{i} Bratislav

17. Novi Pazar-za poverenika izabran je Nikoli} Mom~ilo-za ~lana Skup{tine izabran je Markovi} Zoran.

Decembar, 2009. ORU@ARI 19.

RRRREEEEZZZZUUUULLLLTTTTAAAATTTTIIII IIIIZZZZBBBBOOOORRRRAAAA UUUU SSSSIIIINNNNDDDDIIIIKKKKAAAALLLLNNNNOOOOJJJJOOOORRRRGGGGAAAANNNNIIIIZZZZAAAACCCCIIIIJJJJIIII ZZZZAAAASSSSTTTTAAAAVVVVAAAA OOOORRRRUUUU@@@@JJJJEEEE

NNoovveemmbbaarr 22000099..