Ra č unarske komunikacije

RaRaččunarske unarske komunikacijekomunikacije

Profesor: Miljan Profesor: Miljan G. G. JeremiJeremić, dipl. ing. ć, dipl. ing. elektrotehnike za RTIelektrotehnike za RTI

Razvojem ličnih računara, uviđa se značaj Razvojem ličnih računara, uviđa se značaj njihovog povezivanja i komunikacije i ovakva njihovog povezivanja i komunikacije i ovakva komunikacija se zove računarska komunikacija se zove računarska komunikacija.komunikacija.Značaj računarskih komunikacija se ogleda Značaj računarskih komunikacija se ogleda u:u:1.1. neposredna komunikacija neposredna komunikacija se odvija slanjem se odvija slanjem

i primanjem poruka između korisnika;i primanjem poruka između korisnika;2.2. prenos tekaprenos teka(datoteka)(datoteka) predstav predstavllja razmenu ja razmenu

teka (tekst, slike, programi i dr.) između teka (tekst, slike, programi i dr.) između korisnika;korisnika;

3.3. pretraživanje baza podatakapretraživanje baza podataka: omogućava : omogućava se udaljenim korisnicima pretraživanje se udaljenim korisnicima pretraživanje organizovanih baza podataka u cilju organizovanih baza podataka u cilju dobijanja određenih podataka. koji su im dobijanja određenih podataka. koji su im potrebni;potrebni;

4.4. Korišćenje udaljenih resursaKorišćenje udaljenih resursa: Omogućava : Omogućava korisniku da koristi specifične uređaje korisniku da koristi specifične uređaje koje nema u svojoj konfiguraciji;koje nema u svojoj konfiguraciji;

5.5. Komercijalni servisiKomercijalni servisi: Razne usluge : Razne usluge poslovne ili informativne prirode mogu poslovne ili informativne prirode mogu biti ostvarene računarskim biti ostvarene računarskim komunikacijama. Tako se putem komunikacijama. Tako se putem računarske komunikacije mogu vršiti računarske komunikacije mogu vršiti razne finansijske transakcije, kupovina razne finansijske transakcije, kupovina robe, rezervacije karata itd,robe, rezervacije karata itd,

Načini komuniciranja izmedju Načini komuniciranja izmedju računararačunara

Da bi računar mogao da razmenjuje Da bi računar mogao da razmenjuje podatke sa drugim računarom, ili podatke sa drugim računarom, ili nekim drugim perifernim uredjajem nekim drugim perifernim uredjajem koji se priključuje na njega, moraju da koji se priključuje na njega, moraju da budi ispunjena tri uslova.budi ispunjena tri uslova.

• RačunariRačunari• Komunikacioni medijumKomunikacioni medijum• Komunikacioni uredjaj Komunikacioni uredjaj • Komunikacioni softverKomunikacioni softver

Komunikacioni medijum služi za Komunikacioni medijum služi za povezivanje sa drugim računarom. Od povezivanje sa drugim računarom. Od komunikacionog uredjaja zavisi brzina komunikacionog uredjaja zavisi brzina prenosa podataka izmedju računara i kolika prenosa podataka izmedju računara i kolika je najveća udeljenost medju njima. je najveća udeljenost medju njima.

Brzina prenosa se meri po broju Brzina prenosa se meri po broju prenetih bitova ili megabita u sekundi prenetih bitova ili megabita u sekundi (kbps ili mbps). U današnje vreme brzina se (kbps ili mbps). U današnje vreme brzina se kreće od 1000 do milion bitova u sekundi, u kreće od 1000 do milion bitova u sekundi, u zavisnosti od komunikacionog medijuma.zavisnosti od komunikacionog medijuma.

Medijumi mogu da budu kablovski, "ožičeni", (wire) i bežični (wireless). U kablovske komunikacione medijume spadaju: UTP (upredena parica), koaksijalni kabl, optički kabl. Bežične komunikacije uspostavljaju se talasima: radio talasi, mikro talasi, infracrveni talasi

Komunikacioni uređaji za kablovske veze su: modem, mrežna kartica, hab (hub), svič (switch), ruter (rooter)... Za bežične veze to su: bežični modem, antena, satelitska antena...

Komunikacioni uredjaj je dodatak koji se, Komunikacioni uredjaj je dodatak koji se, najčešće u obliku kartice, stavlja u računari na najčešće u obliku kartice, stavlja u računari na kojoj se povezuje komunikacioni medijum. kojoj se povezuje komunikacioni medijum.

Komunikacioni uredjaj ima dva zadatka:Komunikacioni uredjaj ima dva zadatka:

– Da električno usaglasi uredjaje koji se Da električno usaglasi uredjaje koji se povezujupovezuju

– Da podatke koji se prenose iz računara Da podatke koji se prenose iz računara pretvori, iz oblika u kojem su bili uskladišteni pretvori, iz oblika u kojem su bili uskladišteni u računaruu računaru

Komunikacioni softver čine Komunikacioni softver čine programi koji omogućuju programi koji omogućuju komunikaciju dva uredjaja komunikaciju dva uredjaja korišćenjem datog komunikacionog korišćenjem datog komunikacionog uredjaja i medijuma. uredjaja i medijuma. Treba razlikovati dve vrste Treba razlikovati dve vrste programa:programa:

– DrajvereDrajvere– Aplikacione programeAplikacione programe

Drajveri omogućuju da komunikacioni Drajveri omogućuju da komunikacioni uredjaj prihvata i izvršava komande koje su uredjaj prihvata i izvršava komande koje su zadate u skladu sa odredjenim standardom zadate u skladu sa odredjenim standardom za tu vrstu uredjaja. za tu vrstu uredjaja.

Drajveri se dobijaju uz uredjaj najčešće Drajveri se dobijaju uz uredjaj najčešće na CD-u. Drajveri često zavise od sistema na na CD-u. Drajveri često zavise od sistema na računaru.računaru.

Aplikacioni programi omogućuju Aplikacioni programi omogućuju razljičite vrste komunikacija medju razljičite vrste komunikacija medju računarima ili izmedju računara i drugog računarima ili izmedju računara i drugog uredjaja (štampača ili faksa).uredjaja (štampača ili faksa).

Softver čine različiti mrežni operativni sistemi, aplikativni softver, drajveri pojedinih uređaja... Neke od f-ja koje obezbeđuje komunikacioni softver su sledeće:

•postavljanje parametara za rad u mreži,

•uključivanje računara u mrežu,

•rad korisnika u mreži,

•sigurnosne mere,

•administrativni poslovi,

•pomoć korisniku.

Komunikacioni medijumiKomunikacioni medijumi

Komuniokacioni medijumi predstavljaju Komuniokacioni medijumi predstavljaju fizički kanal koji se koristi za povezivanje dva fizički kanal koji se koristi za povezivanje dva uredjaja. uredjaja.

Medijumi se klasifikuju kao kablovski Medijumi se klasifikuju kao kablovski ((boundedbounded) – na primer, žice kablovi, optička ) – na primer, žice kablovi, optička vlakna ili bežična, gde se veza uspostavlja vlakna ili bežična, gde se veza uspostavlja emitovanjem radio-talasa, mikrotalasa emitovanjem radio-talasa, mikrotalasa infracrvenih ili drugih signala.infracrvenih ili drugih signala.

Specijalni kablovi za Specijalni kablovi za povezivanjepovezivanje

Specijalni kablovi za povezivanje Specijalni kablovi za povezivanje koriste se za direktno povezivanje, na koriste se za direktno povezivanje, na maloj udaljenosti (do nekoliko maloj udaljenosti (do nekoliko metara) dva računara ili računara i metara) dva računara ili računara i drugog uredjaja. drugog uredjaja.

Najčešće se sastoje od četri ili više Najčešće se sastoje od četri ili više žica, što zavisi od toga koji se uredjaji žica, što zavisi od toga koji se uredjaji

povezujupovezuju..

Upredna paricaUpredna paricaUporedna parica (UTP – Uporedna parica (UTP –

Unshielded Twisted Pair) je originalno Unshielded Twisted Pair) je originalno korišćenje za telefonske komunikacije i korišćenje za telefonske komunikacije i ostala je glavni medijum za mesni i ostala je glavni medijum za mesni i lokalni telefonski saobraćaj i prenos lokalni telefonski saobraćaj i prenos podataka. Parica se sastoji od dve podataka. Parica se sastoji od dve izolovane, najčešće bakarne, žice izolovane, najčešće bakarne, žice upredene ravnomernim korakom upredene ravnomernim korakom upredanja .upredanja .

Koaksijalni kablKoaksijalni kabl

Koaksijalni kabl sastoji se od jednog debelog, Koaksijalni kabl sastoji se od jednog debelog, najčešće bakarno, provodnika od kojeg je izolacija. najčešće bakarno, provodnika od kojeg je izolacija. Sve zajedno je koaksijalno obmotano bakarnom ili Sve zajedno je koaksijalno obmotano bakarnom ili aluminijumskom mrežicom i zaštićeno spoljnim aluminijumskom mrežicom i zaštićeno spoljnim omotačem. Omotač može biti tanak ili debeo. omotačem. Omotač može biti tanak ili debeo. Koristi se za povezivanje uredjaja na daljine od Koristi se za povezivanje uredjaja na daljine od nekoliko stotine metara. nekoliko stotine metara.

Optički kablOptički kablOptički kabl pravi se u obilku fleksibilnih staklenih ili Optički kabl pravi se u obilku fleksibilnih staklenih ili plastičnih vlakana male mase i dimenzija duž kojih se plastičnih vlakana male mase i dimenzija duž kojih se prenosi svetlosni signal. Oko vlakna se nalazi omotač prenosi svetlosni signal. Oko vlakna se nalazi omotač koji potpuno reflektuje svetlost. koji potpuno reflektuje svetlost.

Nije osetljiv na električne ili elektromagnetne smetnje.Nije osetljiv na električne ili elektromagnetne smetnje.

Veze pomoću svetlosnih Veze pomoću svetlosnih talasatalasa

Veze pomoću svetlosnih talasa Veze pomoću svetlosnih talasa koriste infracrvene zrake za koriste infracrvene zrake za komunikaciju izmedju uredjaja koji su komunikaciju izmedju uredjaja koji su sasvim blizu, ili laserske zrake za sasvim blizu, ili laserske zrake za komunikaciju izmedju zgrada koje su komunikaciju izmedju zgrada koje su relativno blizu. relativno blizu.

Ove veze rade dobro u različitim Ove veze rade dobro u različitim uslovima, ali su osetljive na smetnje.uslovima, ali su osetljive na smetnje.

Veze pomoću radio Veze pomoću radio talasatalasa

Za prenos podataka radio talasima Za prenos podataka radio talasima najčešće se koriste mikrotalasi. najčešće se koriste mikrotalasi.

Pomoću radio talasa mogu se povezati Pomoću radio talasa mogu se povezati dve stanice na zemlji ili uspostaviti veze dve stanice na zemlji ili uspostaviti veze sa komunikacionim satelitom. sa komunikacionim satelitom.

Za komunikaciju na manjim rastojanjima Za komunikaciju na manjim rastojanjima mogu se koristiti i druge vrste talasa.mogu se koristiti i druge vrste talasa.

Komunikacioni uredjajiKomunikacioni uredjaji

Komunikacioni uredjaji se koriste za Komunikacioni uredjaji se koriste za povezivanje računara, osim u slučaju povezivanje računara, osim u slučaju da postoji direktna veza da postoji direktna veza uspostavljanja specijalnim kablom uspostavljanja specijalnim kablom (tzv. (tzv. Null modemNull modem kabl) kabl)

ModemModem

Najčešći medijum za povezivanje Najčešći medijum za povezivanje računara sa telefonske linije. računara sa telefonske linije. Pri tome se, u najvećem broju Pri tome se, u najvećem broju slučajeva, radi o linijama sa biranjem slučajeva, radi o linijama sa biranjem ((dial updial up), a redje o iznajmljenim ), a redje o iznajmljenim telefonskim linijama. telefonskim linijama. Većina postojećih telefonskih linija Većina postojećih telefonskih linija prenosi kontinualne (analogne) prenosi kontinualne (analogne) signale kojima se predstavlja govorna signale kojima se predstavlja govorna informacija. informacija.

ModemModem

Podaci u računarima su digitalni. Da Podaci u računarima su digitalni. Da bi se te informacije, koje se inače bi se te informacije, koje se inače predstavljaju digitalnim signalima, predstavljaju digitalnim signalima, prenele preko telefonske linije, moraju se prenele preko telefonske linije, moraju se prvo na prednjoj strani konvertovati u prvo na prednjoj strani konvertovati u analogne signale. analogne signale. Podaci primljeni na drugoj strani moraju Podaci primljeni na drugoj strani moraju se ponovo konvertovati u digitalni oblik. se ponovo konvertovati u digitalni oblik. Uredjaj koji konvertuje digitalne u Uredjaj koji konvertuje digitalne u analogne signale i obrnuto naziva modem. analogne signale i obrnuto naziva modem. Princip prenosa podataka koriščenjem Princip prenosa podataka koriščenjem telefonskih linija prikazan je na slici.telefonskih linija prikazan je na slici.

Modem može biti interni i spoljni. Kod Modem može biti interni i spoljni. Kod savremenih su sa modemom integrisane i savremenih su sa modemom integrisane i faks kartice i govorne mašine.Takva faks kartice i govorne mašine.Takva kartica se naziva FMV (kartica se naziva FMV (Fax, Modem, Fax, Modem, VoiceVoice))

Izgled modema – PCI kartice

Kartice mrežnih Kartice mrežnih adapteraadaptera

Kartice mrežnih adaptera Kartice mrežnih adaptera predstavljaju vezu izmedju ožičenja predstavljaju vezu izmedju ožičenja mreže i računara. mreže i računara.

Mrežna kartica ima malu količinu Mrežna kartica ima malu količinu memorije koja se koristi kao skladište za memorije koja se koristi kao skladište za deo dolaznih podataka sa mreže dok ih deo dolaznih podataka sa mreže dok ih računar obradjuje. računar obradjuje. Neke novije Neke novije mrežne kartice imaju čak i sopstven mrežne kartice imaju čak i sopstven procesor koji pomaže u obavljanju procesor koji pomaže u obavljanju mrežnog saobraćaja.mrežnog saobraćaja.

PC card (PCMCIA)PC card (PCMCIA)

Pored drugih uredjaja, u ovom Pored drugih uredjaja, u ovom obliku se prave i komunikacioni obliku se prave i komunikacioni uredjaji. uredjaji.

Ova kartica može imati mrežni Ova kartica može imati mrežni adapter, modem ili može da se sastoji adapter, modem ili može da se sastoji od oba ova uredjaja. od oba ova uredjaja.

IskljuIsključivočivo se koristi u se koristi u notebooknotebook računarima.računarima.

Za računare u mreži kažemo da su čvorovi mreže. U zavisnosti od kriterijuma, mogu se izvršiti različite klasifikacije računarskih mreža. Mreže je moguće posmatrati sa stanovišta površine koju pokriva, odnosa među čvorovima, topologije (načina povezivanja), načina komunikacije...Prema povšini razlikujemo:

–LAN (Local Area Network, lokalne računarske mreže), od par računara do nekoliko stotina računara u jednoj ili više zgrada

–WAN (Wide Area Network, globalne računarske mreže), povezuju više računara i lokalnih mreža, bez obzira na geografsku udaljenost.

Prema odnosu među čvorovima razlikujemo mreže klijent-server i peer-to-peer.

–Klijent–serverKlijent–server. Računar čije resurse, bilo koje vrste, mogu koristiti i drugi računari naziva se server.

Računar koji mu pristupa da bi neki resurs koristio naziva se klijent ili radna stanica.

Model ovakve komunikacije poznat je kao klijent-server. Svaki računar u mreži može biti samo klijent, server ili klijent i server. (Windows obezbeđuje da svaki računar po potrebi može biti server, klijent ili oboje istovremeno).

Server može pružati različite usluge klijentima. npr. korišćenje diskova, štampača, modema i drugih uređaja, korišćenje programa i datoteka.

Administrator mreže je lice koje vodi računa o održavaju sistema, zaštiti podataka, registraciji korisnika.

–Peer–to–peerPeer–to–peer. Mreža u kojoj ne postoji hijerarhija klijent-server već su svi računari u ravnopravnom odnosu.

Topologija se odnosi na fizičko povezivanje čvorova i veza, njihov "geometrijski" raspored. Prema topologiji, struktura mreže može da bude: zvezda, prsten, magistrala, hibridna.

Topologija zvezda:

Topologija prsten:

Topologija magistrala:

Hibridna topologija:

Kod ove mreže veza između dva čvora u mreži se može obezbediti prolazima kroz mrežu na više načina (koji se međusobno razlikuju po dužini puta). Postojanje više puteva između dva čvora uveliko povećava pouzdanost mreže.

Razmena podataka

•Podaci koji se šalju od jednog čvora se dele na mestu predaje i pakuju u pakete. Kod Ethernet mreža paketi se zovu DATAGRAM-I, koji nezavisno putuju kroz mrežu do mesta prijema…na mestu prijema kad svi stignu, paketi se raspakuju i sastavljaju poslati podaci…

Paketi

Svaki paket se sastoji od:1. Polje preambule – identifikator2. Adrese odredišta3. Adrese pošiljaoca4. Oznake tipa podataka u paketu5. Podataka6. Okvir za proveru ispravnosti prijema

Paketi

Sva polja su fiksne dužine osim polja za podatke…

Najmanja velčina paketa koja se prenosi kod Ethernet mreža je 64 bajta a najveća 1518 bajtova…

Logička organizacija mreže

•Logički nivo mreže određuje način komunikacije između računara preko fizičkog medijuma I kontrolu pristupa mreži.

•Tipovi mreža mogu biti:

•Prsten sa žetonom – token ring

•Ethernet mreža

Logička organizacija mreže

•Najčešći način upravljanja kod prstenaste topologije, a koristi se i kod magistralnih topologija. Žeton je specijalan niz bitova koji kruži u prstenu I predstavlja mehanizam kojim se kontroliše redosled I pravo računara da koristi komunikacioni kanal. Kad čvor želi da pošalje poruku on zadržava žeton i šalje poruku.

Token ring

Ethernet mreža

• Namenjen za topologiju magistrale I zvezde

• U jednom trenutku komunikacioni kanal može da koristi samo jedan čvor

• Linija ima samo jedan signal koji se zove carrier – nosilac

• Može da dodje do sudara paketa kad 2 računara ustanove da je magistrala kao slobodna…dolazi do sudara paketa, pa opet od početka…

Ethernet mreža

Način komunikacije u mreži određen je protokolima (dogovorima, propisima) za komunikaciju i mrežnom arhitekturom.

MREŽNI PROTOKOL predstavlja skup pravila kojim se određuje način formatiranja i prepoznavanja podataka tokom komunikacije računara u mreži.

Npr. IPX / SPX, TCP / IP, NET BE UI

ORGANIZACIJA MREŽEORGANIZACIJA MREŽE

Internet je mreža više desetina miliona računara koji su povezani na različite načine:•telefonske veze,

•satelitska veza,•radio veza itd.

Internet

Počeci Interneta

•1957. god. Sovjetski savez lansira Sputnjik (prvi veštački satelit).

•1958. god., kao odgovor na lansiranje Sputnjik-a, SAD osnivaju Advanced Research Projects Agency (ARPA).

•1962. god., usvojena ideja da se počne saradnja sa univerzitetima – osnova ARPANET-a (preteča Interneta).

istorija

ARPANET

•1969. god. mreža računara na ARPANET-u se sastoji od 4 računara:

•UCLA (University of California Los Angeles)

•SRI (Stanford Research Institute)

•UCSB (University of California Santa Barbara)

•University of Utah Salt Lake City

istorija

ARPANET

•1971. god. ARPANET proširen (15 čvorova):

istorija

ARPANET

• 1971. god. definisan email – Elektronska pošta.

• 1973. god.– definisan File Transfer – razmena datoteka,– prvi čvor u ARPANET-u izvan SAD – University

College of London (Engleska),– email čini 75% saobraćaja na ARPANET-u.

• 1975. god. definisane mailing liste – diskusione grupe.

istorija

ARPANET• 1979. god.

– dat predlog da se uvedu tekstualni znaci koji označavaju emocije – smajliji: :-) ;-) :-(

– kreiran BITNET, kao još jedna mreža računara• 1980. god. ARPANET u kompletnom zastoju

zbog virusa.• 1981. god. ukupan broj servera u mreži: 213.• kreiran CSNET, kao mreža institucija izvan

ARPANET-a.• 1982. god. osnovan Europe Unix Network –

EUnet– u početku spajao Holandiju, Dansku, Švedsku i

Veliku Britaniju.

istorija

ARPANET i druge mreže•1983. god.

– ustanovljen Domain Name System – sistem simboličkih adresa umesto numeričkih.

– ukupan broj servera na mreži: 562.

•1984. god. – iz CSNET-a kreiran NSFNET.– ukupan broj servera na mreži: 1024.

•1985. god. ukupan broj servera na mreži: 1.961.

istorija

Internet• 1986. god. kreiran IETF (Internet Engineering Task

Force) – telo za tehničku koordinaciju mreža.• 1989. god.

– broj servera na mreži prelazi 100.000.– objavljena priča o hakeru iz Nemačke koji je provaljivao u

vojne računare u SAD i prodavao informacije Sovjetskom Savezu.

• 1990. god. – ARPANET prestaje da postoji.– osmišljen hipertekst sistem koji će postati osnova WWW

(World Wide Web).– prvi komercijalni provajder – World (world.std.com).– ukupan broj servera na mreži 313.000.

istorija

Internet

• 1991. god. startovan prvi WWW server (nxoc01.cern.ch – kasnije preimenovan u info.cern.ch).

• 1992. god.– broj servera na mreži prelazi 1.000.000,– pojavio se izraz “surfovati po mreži”.

• 1993. god. – Bela Kuća postavila svoju prezentaciju na

internet: www.whitehouse.gov– broj servera na mreži: 2,056,000.

istorija

Internet

• 1994. god.– kupovina preko Interneta (naručivanje pice kod Pizza Hut),– broj servera: 3.864.000.

• 1995. god. – WWW postaje servis broj jedan na Internetu,– broj servera: 6.642.000.

• 1996. god. – pojavljuju se kompanije koje omogućavaju telefoniranje

preko Interneta,– provaljeni (uhakovani) sajtovi: US Dept of Justice, CIA, US

Air Force,– pretraživači interneta (Altavista, Yahoo, i dr.),– SR Jugoslavija dobila pristup na Internet (podignute

sankcije).

istorija

Internet

• 1997 – danas:– uvođenje e-commerce,– prvi veliki sajber-rat za vreme

bombardovanja SRJ (napadi hakera na NATO i ostale institucije),

– panika zbog milenijumske greške (godina 2000.),

– mobilni telefoni pristupaju Internetu (WAP, GPRS),

– uvođenje Internet2 – brže, više čvorova.– 2003. god. broj servera na Internetu:

171.000.000.

istorija

Bez obzira na način povezivanja zahvaljujući TCP/IP protokolu svi računari mogu međusobno razmenjivati poruke.

TCP/IP možemo posmatrati kao poštansku službu koja prenosi poruku sa jednog računara na adresu drugog. Da bi se tačno znalo kome računaru je poruka upućena, svaki računar mora imati jedinstvenu adresu.Adresa računara se sastoji od 4 broja koji se nazivaju oktem razdvojeni tačkama:

193.203.17.22,

147.91.8.6,

201.5.121.3

Ove adrese se nazivaju IP adrese, jer ih koristi IP protokol iz familije TCP/IP protokola za pronalaženje odredišta za poslatu poruku.

Ovako definisane adrese su nepogodne za pamćenje, tako da se svakoj IP adresi može dodeliti jedna ili više simboličkih adresa.

Tako su adrese:

193.201.18.3 i bosh.artewisdom.co.uk

ekvivalentne.

bosh.artewisdom.co.uk

Analizirajmo ovu simboličku adresu:

UK - označava zemlju (United Kingdom)

co – (Corporate) označava da se radi o firmi

Artewisdom - ime firme

boch – ime računara u firmi Artewisdom

Kao što se može primetiti, adrese su podeljene po državama i svaka država ima svoju dvoslovnu oznaku kojom se završavaju simboličke oznake adrese računara te države

Izuzetak su adrese u USA koje nemaju odgovarajući sufiks, već se završavaju sa:

edu – akademska institucija

com – komercijalna organizacija

gov – vladina institucija

org – ostale ne profitne organizacije

mil – vojne organizacije

net – organizacije koje se bave Internet provajdingom

Vremenom su gornje oznake dobili i računari van SAD-a. Oznake rs, com, tw nazivaju se domeni adresa, dok se recimo ac.rs, co.rs i sl. nazivaju poddomeni domena rs.

Kod nas :

co.rs označava komercijalne organizacije (firme);

ac.rs akademske institucije

edu.rs obrazovne

org.rs neprofitne organizacije

gov.rs vladine ustanove

Veza između simboličkih i numeričkih adresa, odvija se preko DNS servera (Domain Name Server) koji vrši konverziju simboličkih u numeričke adrese.

Svaki korisnik Interneta ima svoju adresu Svaki korisnik Interneta ima svoju adresu koja se sastoji od njegovog koja se sastoji od njegovog korisničkog korisničkog imenaimena (user name) i (user name) i adrese računaraadrese računara njegovog internet provajdera, razdvojenih njegovog internet provajdera, razdvojenih znakom znakom @@.. npr. npr. midusmidus@@ptt.rsptt.rs Treba imati u vidu da Internet adrese nisu osetljive na mala i velika slova. Mada je na nekim operativnim sistemima pri prijavljivanju (logovanju) potrebno voditi računa o vrsti slova.

ISO/OSI referentni model

•To je model mrežne arhitekture sa 7 slojeva

•Open System Interconnection

•Njime se specifikuje hijerarhija nezavisnih nivoa

•Arhitektura definiše dve vrste relacija između modula…

OSI model

• Interfejsi - relacije između različitih modula… modul jednog nivoa povezuje se sa modulom nižeg nivoa da bi primio uslugu.

•Protokoli – relacije između ekvivalentnih modula na različitim čvorovima, koji definišu oblik i pravila za razmenu poruka

OSI model

•Fizički sloj – fizički aspekti povezivanja na fizički medijum za prenos podatka

•Sloj povezivanja – opis komunikacionog puta između čvorova preko fizičkog kanala, okvire poruka za prenos, proveru integriteta primljenih informacija

•Mrežni – uspostavlja logički put između čvorova

OSI model

•Transportni – obezbeđuje pravilan prenos poruka i u pravilnom redosledu

•Sloj sesije – obezbeđuje sinhronizovanu razmenu podataka između aplikacija

•Sloj prezentacije – konvertuje podatke koji su bili preneti kodirani u formatu koji može da se prikaže na ekranu i dalje koristi…

OSI model

•Sloj aplikacije – obezbeđuje servise koji direktno podržavaju korisnika, njegove aplikacije i upravljanje celokupnim sistemom

OSIOSIreferentni modelreferentni model

•1978.god. ISO predlaže skup specifikacija koje definišu prenos podataka kroz mrežu

•1984. god. ISO je objavio reviziju ovog modela i nazvao ga OSI (Open System Interconnection) referentni model

•OSI model ima slojevitu strukturu

•Svaki sloj apstrahuje različite nivoe u organizaciji računarske mreže.

•Svaki sloj ima dobro definisanu funkciju

APLIKACIJSKI

PREZENTACIJSKI

SESIJE

TRANSPORTNI

MREZNI

VEZE PODATAKA

FIZIČKI

APLIKACIJSKI

PREZENTACIJSKI

SESIJE

TRANSPORTNI

MREZNI

VEZE PODATAKA

FIZIČKI

Aplikacijski sloj

Sadrži protokole i funkcije neophodneaplikacijama da bi izvršile određene zadatke.

• FTP• SMTP• HTTP• Telnet

APLIKACIJSKI

PREZENTACIJSKI

SESIJE

TRANSPORTNI

MREZNI

VEZE PODATAKA

FIZIČKI

Prezentacijski sloj

• Format podataka • Upravlja načinom na koji se prikazuju podaci.• Kompresija• Šifrovanje

APLIKACIJSKI

PREZENTACIJSKI

SESIJE

TRANSPORTNI

MREZNI

VEZE PODATAKA

FIZIČKI

Sloj sesije

• Omogućava da dve aplikacije uspostave, koriste i završe vezu koja se zove sesija.

APLIKACIJSKI

PREZENTACIJSKI

SESIJE

TRANSPORTNI

MREZNI

VEZE PODATAKA

FIZIČKI

Transportni sloj

• Omogućava da se uspostavi pouzdana Isporuka podataka sa kraja na kraj i da se očuva njihov integritet.

APLIKACIJSKI

PREZENTACIJSKI

SESIJE

TRANSPORTNI

MREZNI

VEZE PODATAKA

FIZIČKI

Mrežni sloj

• Odgovoran je za adresiranje.• Omogućava rutiranje paketa.• Eliminiše zagušenje.• Koristi uniforman mehanizam adresiranja.

APLIKACIJSKI

PREZENTACIJSKI

SESIJE

TRANSPORTNI

MREZNI

VEZE PODATAKA

FIZIČKI

Sloj veze podataka

- Logički grupiše bitove u celine koje se zovu okviri.

- Bitovi su razdeljeni unutar okvira na polje za adresu, kontrolno polje, polje podataka i kontrolno polje za greške.

- Obezbeđuje fizičko adrsiranje, mrežne topologije, pristup mediju

APLIKACIJSKI

PREZENTACIJSKI

SESIJE

TRANSPORTNI

MREZNI

VEZE PODATAKA

FIZIČKI

Fizički sloj

• Prenosi nestrukturirane bitove preko fizičkog medijuma.

OSI model

• Na svakom OSI nivou definisane su mrežne funkcije, a funkcije svakog nivoa komuniciraju sa funkcijama nivoa koji se nalazi neposredno iznad ili neposredno ispod njega.

• Svrha svakog nivoa je da pruža usluge sledećem višem nivou i da taj nivo štiti od detalja implementacije tih usluga.

• Nivoi su tako raspoređeni da se svaki ponaša kao da komunicira sa odgovarajućim nivoom na drugom računaru

PREZENTACIJSKIPREZENTACIJSKI

SESIJESESIJE

TRANSPORTNITRANSPORTNI

MREŽNIMREŽNI

LINK PODATAKALINK PODATAKA

FIZIČKIFIZIČKI

APLIKACIJSKIAPLIKACIJSKI


SESIJESESIJE


MREZNIMREZNI


FIZICKIFIZICKI



SESIJESESIJE


MREZNIMREZNI


FIZICKIFIZICKI



SESIJESESIJE


MREZNIMREZNI


FIZICKIFIZICKI



SESIJESESIJE


MREZNIMREZNI


FIZICKIFIZICKI



SESIJESESIJE


MREZNIMREZNI


FIZICKIFIZICKI



SESIJESESIJE


MREZNIMREZNI


FIZICKIFIZICKI



SESIJESESIJE


MREZNIMREZNI


FIZICKIFIZICKI



SESIJESESIJE


MREZNIMREZNI


FIZICKIFIZICKI



SESIJESESIJE


MREZNIMREZNI



FIZICKIFIZICKI


SESIJESESIJE


MREZNIMREZNI


FIZICKIFIZICKI



SESIJESESIJE


MREZNIMREZNI


FIZICKIFIZICKI



SESIJESESIJE


MREZNIMREZNI


FIZICKIFIZICKI



SESIJESESIJE


MREZNIMREZNI


FIZICKIFIZICKI



SESIJESESIJE


MREZNIMREZNI


FIZICKIFIZICKI



SESIJESESIJE


MREZNIMREZNI


FIZICKIFIZICKI


SERVISI INTERNETA

Svi servisi Interneta rade na taj način što na mreži postoje serveri u kojima su smešteni podaci, a na našem računaru se izvršava klijent – program koji tim podacima pristupa preko mreže.

Servisi na Internetu su:

•E-mail -elektronska pošta

•WWW - world wide web

•Telnet – pristup udaljenom računaru emulacijom terminala

•FTP – prenos datoteka među računarima u mreži•Mailing liste

•Usenet News

•Gopher•IRC – Internet Relay Chat

E-mail: Jedan od najstarijih i najpopularnijih servisa E-mail je savremeni vid starog dobrog pisma. Omogućava slanje poruke drugom korisniku ili grupi korisnika. Poruke su obično tekstualne, ali se mogu slati i razni tipovi datoteka. Za razliku od većine servisa, e-mail se može koristiti čak i kad ne postoji stalna veza sa Internetom.

Danas se koristi veći broj klijentskih programa za manipulaciju e-mailom, kao što su Outlook, Eudora, Pegorus mail itd. Da bi nekom poslali elektronsko pismo, moramo znati njegovu adresu koja je oblika :

<korisničko ime>@@<adesa računara>

E-mailE-mail

Elektronska pošta je pogodna za dodatne mere zaštite, pa se može obezbediti provera autentičnosti poruke i vršiti njeno kriptovanje određenim programima. Danas postoji veliki broj službi za besplatnu elektronsku poštu na mreži. Ovakvi servisi su veoma pogodni, jer vaša adresa nije vezana za nekog Internet provajdera.

World Wide Web

WWW (World Wide Web): Kada kažemo Internet svi misle na WWW. Nastao je 1989. god u CERN u (Centar za visokoenergetsku fiziku u Švajcarskoj).

WWW čini mreža dokumenata koji međusobno ukazuju jedan na drugi. Ovo je omogućeno tzv. hiper vezama. Hiper veze predstavljaju delove dokumenta koji ukazuju na druge dokumente. Ovaj sistem je distribuiran, tj. referecirani dokumenti mogu biti na istim, ali i na drugim računarima u mreži.

TELNET : Servis Interneta koji omogućava pistup udaljenom računaru (serveru), preko mreže, emulacijom terminala, tj. naš kućni računar predstavlja terminal udaljenog računara. Da bi koristili usluge udaljenog računara, moramo imati otvoren nalog na njemu. Postoji više klijet programa koji se koriste: Telemate, Telnet itd.

FTP: Prenos datoteka je jedan od osnovnih poslova za koji nam služi mreža. Ftp sevris je namenjen prenosu datoteka sa servera i obrnuto. Pri tome treba imati korisničko ime i lozinku na serveru. Postoji i poseban servis Anonymosus ftp, koji omogućava pristup bibliotekama programa.Mailing liste: Nastaje tako što se na jednom mestu čuva spisak svih pretplatnika liste. Lista ima svoju adresu i, kad nova poruka stigne na tu adresu, ista se automatski prosleđuje svim članovima.

Gopher: Pojavio se prvi put aprila 1991. godine na univerzitetu Minesota, da bi obezbedio jednostavan sistem kojim bi fakuteti mogli da obaveštavaju, tako da svako zadrži svoje podatke, a da se svi zajedno lako pregledaju.Usenet News (User Network News) : Poruke na Usnet News-u se smeštaju na mrežne servere i organizuju se po diskusionim grupama (news group) i lancima diskusije

WWW ima sve elemente multi medije, jer se iz njega mogu prikazivati tekstovi, slike, zvuci, video zapisi.

WWW je organizovan po klijent-server modelu. Podaci se nalaze na serverima na mreži, a klijentski program prikuplja podatke sa mreže i prikazuje ih na lokalnom računaru. Protokol kojim WWW klijent i server komuniciraju se naziva HTTP (Hyper text transfer protocol)

Najpopularniji klijent programi za WW su IE, Netscape Navigator, Opera. Dokumenta koja koristi WWW su pisana u HTML (Hyper text Markup Language)

Svaki internet servis ima svoju adresu koja se zove URL (Uniform Resource Locator) koja je oblika

protokol: //servis. ime računara

npr. http://www.knjazevacka-gimnazija.edu.rs

gopher://gopher.etf.rs

ftp://ftp.download.com

PitanjaPitanja

•????????

•HVALA na paHVALA na pažnjižnji

Documents

Ra č unarske komunikacije