Rable, Bahtin

7/29/2019 Rable, Bahtin

1/16

RABLEOVE SLlKEI SAVREMENAMU STVARNOST*Dosad smo mzmatrali Rableove slike preteinou njihovoj vezl s narodnom kulturom. U Ra-bleovom stvaralaStvu zanimala nas je osnovna,velzka linija borbe dvaju kultura, to jest borbenaro'dne kulture s oficijelnim srednjim vekom.Ali, veC smo vlSe puta isticali d~ se ta velikalinija borbe organski podudarala sa svakodnev-nim odzivima na aktuelne - rupne i sitne -dogadaje iz god ha , meseci i fa k dana u kojesu nwtajali delovi Rableova romana. Moie sebez okoli3enja kazati da je sav roman od poEet-ka do kraja izrastao iz same iiie iivota svogadoba, iivota u kome je i sam Rable sudelovaoili kojem je bio zainteresovani ofevidac. U sli-kama njegova romana sjedinjava se beskrajnabirina i dubina narodnog univerzalizma s mak-simalnom konkretnogku, individualnoSCu, pod-robnoSCu, iivotnogCu, aktuelnoSCu i svakidagnji-com. Te slike su beskonaEno daleke od apstrakt-ne simoolike i shematienosti. Moie se kazati dase u Rableovu romanu kosmiEka Sirinu mita

Sovjetski teoretiEar knjitevnosti M i h a i 1 B a h t i npisac je niza dela. od kojih se izdvaja napose knjigaProblemy tvorfestva Dostoevskogo, objavljena 1929.godine (dru gu verziju ovog dela, naslovjenu Proble-my poetiki Dostoevskogo, iz 1963. godine, kod nasje izdao Nolit godine 1967, u prevodu Milice Nikolifi s predgovorom N. MiloSevi6a). - Tvorfestvo Fran-sua Rable i narodnaja kul'tura srednevekov'ja 1 re-nessansa (StvaralaStvo Fransoa Rablea i narodn a kul-tura srednjega veka 1 renesanse, HudoEestvennaja li-ter atur a, Moskva. 1965) druga J e Bahtinova studilakoja, ohuhvatom p roblematike.- a ponaj pre istica-n;em suStinski oplodujufeg delovanja neoticijelne,narodne kulture u ranome novom veku nasuprotmarazmu oficiielne kulture. urlvlaEi posebnu paEnjui-115avalaca knjitevnosti poslednje decenije. Tekstkoji ovde o biav lju~ emo e prvi deo 7. glave studileStz~aralaRtvoFransoa Rablea 1 norodna kultur a sred-njeg veka, koji be naredne (1977) godine u srpsko-hrvatskome prevodu objaviti N o 1 t. Prevodi od-lomaka iz Rableova romana Gargantua i Pantagruelkoji se poiavljuju u naSem prevodu potiEu od Sta-nlslava Vinavera (F . Rable: Gargantua 1 Pantagruel,

Prosveta. Beograd, 1959). - Prim. T. V.


2/16

MIHAIL BAHTIN

sjedinjuje s jarkom svakidaSnjicom savremene,.revijen i s konkretnoS6u i origlednom preciz-noStu realistifkog romana. Iza najfantastirnijihslika, reklo bi se, ukazuju se stvarni dogad~aji,nalaze se iivi Ijudi, iivo iskustvo autora i nje-gova precizna zapaianja.Francuska rableistika obavila je zamaSan i po-man posao da bi otkrila ovu svestranu i tesnupovezanost Rableovih slik a sa stvarnoSCu kojojje bio savremenik. Tom poslu zah valjujuti uspe-la je d~ sakupi zametan i u mnogo Eemu dra-gocen rinjenirki materijal. Medutim, savreme-na rableistika ovaj materijal osvetljava i uop-Stava s usklh metodologkih pozicija. Pre ovla davagrubi biogr.afizam, usled kojeg socijalna i poli-tiEka zbivanja epohe gube svoj pravi smisaoi ideologku ogtricu, priguSuju se, otupljuju inaprosto postaju Einjenice o piSEevoj biografiji,poistovebene sa sitnim dogadaiima iz RableovogliEnog i porodirnog iivota. Iza mnoStva ovih,pomno sakuplienih biografskih Einjenic.3, iSEe-zava veliki smisao i epohe i Rableova romana,igEezava i pravo narodno stanovi3te, na kome senalazi Rable u borbi svoga vremena.Istina, neki rableisti, a ponajpre perjanica sa-vremene rableistike Abel Lefran, poklanjajudosta veliku painju politirkim zbivanjima epo-he ,i njihovom odrwazu u Rableovom r omanu.Ali, uprkos tome, i sama zbivanja i njihovi od-jeci u rom anu tum are se na oficijelnome pla-nu. Abel Lefran je Eak direktno Rablea nazivao,,kraljevskim publicistom".Rable je ddsta bio publicist, ali uopste nijeb40 kraljevski publicist, iako je u pojedinimaktima politike dvora uoravao relativnu Drogre-sivnost kraljevske vlasti. Vet smo kazali da jeRable dao izvanredne obrasce publicistike nanarodno-ulifnoj osnovi, to jest publicistiku u ko-joj nij e bilo nimalo oficijelnosti. Rable s e kaopublicista nije do kraja soljdarisao ni s jednomgrupacijom u vlada jutim klasama (pa ni s bur-ioazijom), ni s jednim stanovigtem, ni s jednommerom, ni s jednim dogadajem epohe. Ali, Ra-ble je istovremeno umeo de izvanredno shvatii proceni relativnu progresivnost pojedinih po-java epohe, te i pojedinih mera kraljevske vla-sti, i pozdravio ih je u svome romanu. Ali, ovaprihvatanja nikad nisu bila bespogovorna, ofi-cijelna, jer forma narodno-ulifne slikovnosti,protk-ana ambivalentnim smehom, omogutavalaje da se razotkrije i sva ograniEenost te pro-gresivnosti. StanoviStu naroda koje izraiava Ra-bleov roman uvek su se ottvarale Sire perspek-tive koje prevazilaze ogranitenu progresivnostkretanja epohe.


3/16

MIHAIL BAHTIN

Osnovni Rableov zadatak je razgraditi oficijel-nu sliku epohe i njenih dogadaja, osmotriti ihiznova, osvetliti tragediju i komediju epohe sastanoviSta narodn,og hora Sto se smeje nu trgu.Fhble mobiliSe sva sredstva trezvene narodneslikovnosti da bi u svim predstavama o savre-menosti i njenim zbivanjima zatro svaku ofici-jelnu la? i ograniEenu ozbiljnost diktiranu inte-resima vladajufih klasa Rable ne veruje rn re6svojoj eposi, ,,on3 Sto ona o sebi govori i Stoo sebi uobraiava" - on hoke da njen pravismisao obelodani narodu, narodu koji raste ibesmrtan je.Rugefi oficijelne predstave o eposi i njenim zbi-vanjima, Rable, naravno, ne teii da o m nauEnoproatnalizira. Jer, on ne govori jezikom pojmovavet. jezikom narodno-smehovnih slika. Ali, ru-Sefi lainu ozbiljnost, lainii istorijski patos, Rablepriprema tle ua n o w ozbiljnost i nov istorijskipatos.Ispitajmo sada, na nizu primera, kako je uRableovu romanu odraiena savremena mustvarnost, od iivotne sredine najbliie autoru pado velikih do ~a da ja pohe.U Pantagruelu (hronoloSki prvoj knjizi), u glavio junakovom rodenju opisuje se straSna Zegai suSa i svecrp8ta ied koju ova izaziva. Ta suSatra jal a je, po Rableovim reEim-a, ,,tridese t Sestmeseci, tri nedelje, Eetiri dana i preko tridesetEasova" (a moid a i neSto duZe). I evo, iz me-moara suvremenika doznajemo da je godine(1532) u koioj je nastao Pantagruel, dolsta vla-dala neuobiEajena suSa koja ie traiala Sest me-seci. Rable ie samo preuvel~ifaonjene razmerei t raj ani e. KQO Sto smo veE kazali, suGa i o ~ S t aied oiiveli su sliku misterijskog davolka Pan-tagruela, buditelja iedi i tu sliku su vEinileaktuelnom.U i'stoj knjizi nalazimo epizodu u kojoj P anur -g'iie kup uie indulgencije i popravlja svoje finan-sijsko sta nje. Ispos tavl ja se dl2 je u godini ukojoj je pisan roman, u Francuskoi bio slavlienvanredni papski jubilej. I odjednom su crkvekoje Panurgije obilazi, odista dobile .pravo daprodaju hdulgencije . I tu je, dakle. uvai aw naapsolutna preciznost detalja.

U istoj knjizi Eitamo ,i ovu epizodu:,,Zatim, PitajuCi lepe letopise svojih predaka,pronaSao je da je Zofroa od Luzinjanea, zvaniZofroa s Velikim Zubom, deda brata od uinenaistarije jetrve prvog bratuEeda strininog zetatetkine zaove njegove prije sahranjen u Maizeu,te ti on jednog dana put pod noge da mu odeu pohode, skao Sto priliEi pravome plemifu, On


4/16

MIHAIL BAHTIN

pode iz Poatjea sa nekoliko dobrih drugova,pro6oSe Legiie, gde su posetili blagorodnogaopata Ardijona, pa Luzinjan, pa Somse, pa Sel,pa Koloni, pa Fontelekont, gde pozdraviSe uEe-noga Tirakoa, a odatle udariSe pravo na Maize,gde posetiSe grob pomenutoga Zofroa - Zubo-nje." (Knjiga I, glava 5).Kad je Pantagruel ugledao kamenu skulpturuZofroa podignutu na njegovome grobu, zapanjioga je neobiEno srdit izgled kojim je urnetnikobdario 1i.k Zofroa.U ovoj epizodmi uotawmo dva fantastirna mo-menta: samu sliku lutajuCeg diva Pantagruelai parodijsko-kom,iEno odredenje njegova srod-stva sa Zofroa od Luzinjana. Sve ostalo u tojepizodi - mena lica, imene lokaliteta, dogaaaji,srdit izgled skulpture Zofroa i druge pojedinosti- psolutno verno odgovaraju stvarnosti i naj-prisnije je povezano sa iivotom i utiscima sa-moga Rablea.U vre me (1524-1527) u koje je Rable bio sekre-tar Zdroa d'Etihka, episkopa i opata Maizea,Eesto je putovao iz Maizea u Poatje l na tra g(Pantagruelova margruta), prolazeki kroz svamesta koja u naSoj epizodi lnevodi s apsolutnomtaEnoJCu. D'EtiSak je stalno putovao po svojojeparhiji (kao i veCina velmoia toga doba, veo-ma se oduJevljavao graditeljstvom), a pmtio gaje Rable. Zato je izvanredno dobro, unalkrst ipopreko poznavao provinciju Poatje, do najza-bitijih mestagca. On u svome romanu navodiiz te provincije vise od pedeset mesh i naselja,Eak i najmanja i aajzabitijih zaselaka. Sva me-sta koja aavodi u naSoj epizodi prisno je po-znavao. U manastiru kordiljem, koji se nalaziau Fontene-le-Kontu, Rable, je proveo prv e dan esvog kaluderskog iivota; u samome gradu po-hodio je kruiok humoristiEki nastrojenih prav-nika koji su se sastajali u domu uEenjaka Tim-koa, prema kome je Rable gaiio prijateljska ose-Canja do kraja iivota. Blizu Legiiea nsalazilase opabija gde je Rable Eesto boravio kao gostuEenoga brata Ardijana (tu je, verovatno poduticajem %na BuSea, poEeo da piSe stihove nafrancuskome jeziku). I Ardijan i Tirako su,dakle, imena iiv ih i svima znafnih Rableovihsavremenika.NeizmiSljeno lice je, najzad, i Pantagruelovpredak Zofroa d e Luzinjan, nedimkom ,,VelikiZub." On je istorijska osoba. Ziveo je poEetkomXI11 veka. Spalio je opatiju Maize (zato ga jeRable u paklu proizveo u prodavca ognjila, Stoje ka rnev alsk i n.aEin zagrobnog iz rai ava nja ), aLiju je zatim, pokajavSi se, iznova izgradio i bo-gat0 obdario. Zato mu je u crkvi Maizea i bio


5/16

MIHAIL BAHTIN

podignut raskoSan spomenik (telo mu je bilopokopano drugde) s kamenom skulpturom.I upadljivo gnevan izmz Zofroa na toj skulptu-hi, o kome govori Rable, preteino odgovarastvamosti. Istina, ovaj vajarski prikaz je iSEe-zao, ali glbava mu je bila (pronadena 1834. godine,pod razvalinama crkve u Maizeu i danas seEuva u muzeju grada Niora. Evo kako ovu gla-vu opisuje Zan Platar:,,Smrknute vede, surov i netremitan pogled, nn.-kostreSeni brkovi, otvorena usta, iskeieni zubt,- ve je na ovome liku bilo naivan izraz gne-va." - Nav. delo, str. 58).NaglaSavamo, na ovoj kamenoj glavi Zofroarazjapljena usta i zube, to jest glavne groteskneodlike samoga Pantagruela iz Prve knjige (ro-mana). Nije li zato Rable, koji je tako Eestoviaao w u glavu u opatijskoj crkvi, i kome seona urezala u sebanje, i uEiniio Zofroa Panta-gruelovim pretkom?Cela ova nevelika i beznaEaina ewizoda svoiimsklopom i kompozicijom neobifnb je tipiina.Groteskn o-fantastiha (Eak i komitna) slikaPantagruela upietena je ovde u stvarnost kojaje potpuno realna i prisno poznata; on putujekroz mesta autoru poznata i bliska, srebe se sliEnim autorovim prijateljima, gleda iste pred-mete koje je gledao i autor. U epizodi imamnogo liEnih imena, nazivva lokaliteta i imenaosoba - sva ona su potpuno realna. Navodese Eak i adrese li6nosti (Tirakoa i Ardijana).Stvarnost koja okruiava Pantagruela, izlazi,ima realno, individualno i, da se tako izrazimo,imensko obeleije - o jest suet pojedinaEnihi poznatih stvari i poz73.atih liudi: momenatapstraktnog uopgtavanja, uposebljavanja i tipi-zacije sveden je na najmanju meru. IstiEemo ilokalno-topografsko obeleije slika u ovoj epi-zodi. To obeleije otkrivamo svuda u romanu.Rable stalno nastoj,i da u tkivo svoga pripove-dan ja utk a n eku stvarn.0 lokalnu osobenost oveili one prov,incije, ovog ili onog grada, nekulokalnu zanimljivost, lokalnu legendu. Tako su,na primer, vet smo kazalii, kupu u kojoj sekuvala Pantagruelova kaSa, u Rableovo vremeodista pok~zivaliu Burieu kao ,,divovsku ku-pu". Mali Pantagruel je za kolevku bio priko-van lancima. Rable pri tome napominje da sejedan od tih lanaca nalazi u La RoSeliju, drugiu Lionu, a trebi u Anieu. Ovi lanci su se zaistatam0 nalazili i bil,i su dobro poznati svakomiitelju tjh gradova. Mladi Pantagruel je u Poat-jeu od goleme litice odlomio kamen i od njegasagradio sto za studente iz svog kraja . V3j ka-men i danas postoji u Poatjeu, samo raspolutio


6/16

MIHAIL BAHTIN

se nadvoje. Ovi lokalni elementi, kojima jeprogaran sav roman, znatno pojaEavaju indi-vidualno-imensko, poznato i videno (ako se takomoie kamti) obeleije celakupnog Rableovogsveta. Tu Eak i predmeti svakidaSnje upotrebe(kao na primer, kupa za kalu) imaju inciivr-dualno, pojedinaCno obeleZje svojstveno stva-rima koje pripadaju istorijskim licima i Euvujuse u muzejima. Osobenome tipu Rableove indi-vidualizacije jog kemo se vratiti.Prelazimo na, hronologki, dmgu knjigu romana,na Gargantuu. Svi dogadaji ove knjige (izuzevpariskih epizoda) zbivaju se u okolini Sinona,to jest u Rableovom zavieaju. Sva mesta i me-staSca u kojima se zbivaju dogadaji ovde senavode apsolutno precizno i mogu se nati nakartama ili u kpatastarskim dokumentima epo-he. U srediStu (topografskom) uku pne radn jeaalaai se, kao Sto je poznato, kraljevska ,,rezi-dencija" Granguzjea (Gargantuinog oca). Danbassu rableisti uspeli da sasvim precizno i nepo-greSivo identifikuju tu Granguzjeovu reziden-ciju sa savrgeno realnim stolom ,,Devinjer", kojije pripadao piSfevu ocu, advokatu Antctanu Ra-bleu. Na tome stolu radio je i sam pisac. Skrom-na kudica porodice Rable i Devinjer saEuvanaje do naSih dana. SaEuwan je i starinski kaminpred kojim je sedeo dobriEina Granguzje i pe-kao kestenove Eekajuki da poprskaju, diarajutivatru ZaraEem uglienisana vrSka i pripoved-ajuCiporodici priEe iz dobrih starih vremena - toupravo u istorijskome trenutku u koji su mujavili o neoEekivanoj agresiji PiSrohola.Kad je identif ikacija Granguzjeove rezidencijeDevinjer bila nepobitno ustenovljena, naglo suoiivela, sva bez izuzetka, geografska imena itopografski podaci koje Rable daje opisujutidogadaje romana (a ovih imena i podat-aka imaveoma mnogo). Sve se pokazalo kao realno iprecizno, do najsitnijih pojedinosti (samo -preuveliranih razmera). Blizu Devinjera, n~levoj obali reEice Negron, i dan-danas pcrstojilivada - a prairie de la Saulsaye - a kojojsu se vodili ,.pijani razgovori" i ma kojoi se.Eetvrtoga februara, u vreme karnevalskogpraznika kla nja stoke, rodio Garg antua. AbelLefran s pravom pretpostav lja d.3 su to zaistai stvarno mesto i stvarni datum rodenja samogaRablea.Dokazano je da je 'i celokupna topografija mto-vanja s PikroSolom apsolutno realna i vero-dostojna. I Seje, i Lerne, i put koii ih povezuie,na kome je doglo do tuEe vinogradara s pogaEa-rima, i dolina Negrona u kojoj se od,igravajuvojne operacije oko Devinjera, na veoma tes-nom prostoru na Eijim medama su, na raznimstran ama , Lerne, LaroS, Klermo, Vogudre i Vo-


7/16

-IHAIL BAHTIN

gjujon - ve to je u romanu nabrojano i po-menuto taEno i stvaxw preciznu d jasnu pred-stavu o svim vojnim operac.ijama. I manastirskivinograd koji je branio brat Jovan postoji idanas, a saEuvan je i deo drevnog bedema izRableova vremena.

Ali, Ealk i rat s Pikroiolom temelji se na sasvimrealnom zbivanju. Opisujufi rat, Rable se po-slufio stvarnim sukobom koji se zbio u njegovuzavifaju; sukobi u kome su sudelovali, s jednestrane, Rableova porodica i prijatelji njegoveporodice. a s druge stpane plemit Lerne GoSeSen-Mart. Ovaj drugi je posedovao na Loariribolovno preduzefe, koje je ometalo plovidbu.Tako je oko njega nastao sukob i sudski spors akolnim opitinama, Eiji interesi su bili pove-zani s plovidbm. Ovaj spor je trajao vrlo dugo,Eas je jenjavao a Eas se ope t razgorevao . Naro-Eito se zaoStrio upravo u jesen 1532. godine, kadje Fransoa Rable bio gost svoga oca u Devinje-ru, u vreme berbe groida. PiSEev otac - dvo-$at Antoan Rable, neko vreme je prijateljevaosa svoiim susedom GoSe Sen-Mbartom i Eak muje vodio poslove, ali u sukobu ovoga s ogStina-ma stao je na stranu opStina. Interese opStineu sporu zastupao je advokat Gale - odak iblizalk priiateli Rableowa oca. Tako se Rable zavreme ovog letnieg boravka u Devinieru (1532)n d a o u ii ii dogadaia sukaba o kome je reE,pa je i Sam unekoliko u njemu sudelovao.Prikaz rata s PikroSolom obiluje aluzijama naovaj stvarni ,sukob. Cak i neka imena se pokla-paju sa stvarnim imenima. Tako je kao Gran-guzjeov parlamentarac, koji zastupa njegovustvar - Galje: videli smo da je stvarni Galjedoista vodio stvar opStine protiv GoSe Sen--Marta. Otrcani barjaktar pogaEara, zbog Eegaje donekle i buknuo r at zove se Marke. To jeime Sen-Martova zeta. U 47. glavi Rable na-braja imena trideset i dva feudalna poseda(jedno od nabrajanja-imenomnja karakteristiE-nih za Rablea) koji su Einili ,,starinski savez"i koji su Granguzjeu ponudili svoju pomof. Tuniijedno ime nije izmigljeno. Sve su to imenagradova, gradita, sela i zaselaka koji su senalazili na obalama Loare i Vijene ili nadomaknjih i koji su bili neposredno zainteresovani zutrgovaEku plovidbu Loarom. Svi oni odista subili saveznici u parnici protiv Sen-Marta. Vrloje mogufno da je stvarnim dogadajem nadah-nuta i epizoda tuEe izmedu pogahara iz Lerneai vinogmdara iz Seja. Abel Lefran naglagava daizmedu ove dve naseobine i danas postojidrevna surevniivost, bledi odsev nekog vajku-daSnjeg neprijateljstva. Tako se srediSnja epi-zoda Druge knjiye - Gargantue - zbiva urealnoj stvarnosti, u prisno poznatom t vibe-nom svetu zaviEaja i njegove okoline. Topo-


8/16

MIHAIL BAHTIN

grafija zaviEajnih lokaliteta data je sa svim, inajsitnijim podrobnostima i izvanredno verno.Sav taj svet - stvari i predmeti, ima indivi-dualno-imensko i sasma konkretno obeleije.FantastiEna zbivanja, kao Sto je na primer pie-5dimnje hodoEasnika u salati i potapanje hodo-Easnika mokraCom, dogadaju se pod vedrim ne-bom i u vrtu ku6e u Devinjeru, koji se odli-h j u potpunom topogna5skom taEnoSCu (saEuva-ni su gotovo bez iizmene do naSeg vremena).11sto obeleije imaju i s t a l e epizode i ove, ai potonjih dveju knjiga romana. Iza vehine njihrableistika otkriva realna mesta, realna lica,realne dogadaje. Tako je i niz lica iz TreCeknjige identifikovan s Rableovim savremenici-ma. Ger-Tripa - Agripa Neteshjamski; bogo-slov Hipofadej - efevr d'Etapl; pesnik Katan-mordan - an Lemer; doktor Rondibilis - e-bar Rondele, i drugi. Seoce Kaniu (u epizodis kaniujskom proroEicom) zalsta je postoialo ipostoji, i u njemu je zaista svoievremeno iivelapopularna prorofica; i dan danas pokazuiu pe-6inu u litioi gde je, po predanju, fivela ovavraliara.Isba vaii i za Cetv~tuknjigu, mada rableistikao njoj jog ne ras polaie tako bogatim i greciz-nim materijalom kao o dve prve knjige. Zado-voljimo se jednim primerom - metnutom pri-Eom o Vijonovoj podvali. Radnja ove ,,tmgiEnefarse" dogada se u Sen-Maksaoru (to jest uprovitncijd Poato, koju je Rable vrlo dobro po-znavao). U blizini ovoga gradiCa do danas jesaEuvsn krst-krajputaj: koji je autor imao uvidu govoreCi da se ,.mozak Lomikura pretvoriou kmt-krajputaj". Moida je, osim kniiiev nihizvora, ova novela bila inspirisana i nekom lo-kalnom pnipovetkom, jer i dan as se jedna odparohija najbliiih Sen-Maksanu zove ,,parohijamrtvog kaluclera".Da se zadriimio na navedenim primenima. Oninam dovoljno osvetljavaju bitnu stranu Rableo-vih slika. n i i h n v l ~ vezu s realnom stvarnogCuneposreano Dllsaoj piscu. Naibliii obiekat pri-lb ~i va nj a, rednii plan svih slika ie svet d o b ~ opoznatih, posekivanih mesta, poznanika, videnih

i dofivljenih stva~i.U ovom, najbliiem svetu (u prvome planu pri-kazivanja) sve je individualno, - edinstveno,istorijsko, Uloga opSteg i zajednitkog minimalnaje. Svaki predmet ovde kao da ie li da imavlastito ime. KarakteristiEno je da Rable Eaki u poredenilima d sravnjenjima uvek teii danavede potpuno individualne, istorijski nepo-novljive predmete i pojave. Kad, na primer,Pantagruel na gozbi posle spaljivanja vitezovaLa ie da bi zvona valjalo okaEiti pod straviEneEeljusti, on se ne vadovoljava sl~ikomcrkvenih


9/16

MIHAIL BAHTIN

zvona uopite, vef imenuje sasvim odredenazvona - vona sa zvonika u Poatjeu, Turu iKombreu. Drugi primer: u 44. glavi Cetvrteknjige nalazimo ovo poredenje: .,. . Brat Jovandonese Eeti~igrozovita bureta sa Sunkom, takovelika d-3 su me opominjali na Eetiri turinskekule." Mogufno je navesti mnoStvo ovakvih pri-mera. Rableove slike uvek teie liEno videnim,istorijski jedinstvenim predmetima (jedan vidovoga je i narotita Rableova naklonost, koja jezajednitka i svekolikoj njegovoj eposi, premakuriozitebima, raritetirn~3, neobitnos tima).KarakterisOiEno je da je vefinu objekata iz pri-mera koje smo razmotrili mogufno i danas vi-deti: tako, moie se videti Granguzjeova ,,kra-ljev ska rezidencija" i njegovo porodiEno ognji-i t e - aj simbd miroljubive politike, moie sevlideti me3nasbirski vinograd brata Jovana, ka-mena glava Zofroa Velikog Zuba, krst-krajpu-taS u Sen-Maksanu u koji se pretvorio Lomi-kurov mozak. Ali kod Rablea, savremena stvar-nost, odraiena u njegovome ron*3nu, niukolikose ne iscrpljuje ovim, najbliiim svetom (taEnije,malim svetom) poznatih mesta. To je samo planslrika romana Rableu najbliii (njegovoj lienosti,njegovom iivotu, njegovom oku). Iza njega seukazuje dr ugi, prostr.3niji i istorijski znaEajnijiplan koji je deo iste te njemu savremene stvar-nosti, ali koji se meri druktijim merilima.Vratimo se slikama rata s PiSroholom. One setemelje, kao Sto smo videli, na lokalnom pro-vincijskom pa i porodiEnom sukobu livadarskihapStine sa susedom Antoana Rablea Sen-Mar-tom. Njegovo popriSte je usko podruEje najbliZeokoline Devinjera. To je prvi, najbliii plan slikarata s Pigroholom koji potiEe od sanloga Rablea,svakidainji je za njegove oEi, opipan je njego-vim rukama, povezan je s njegovim blitnjimi s njegovim prijateljima.Ali, Rableovi savremenid pa ,,i najbliii gotomciu liku PiSrohola uopSte nisu prepoznavali BaSeade Sen-Marta vet Karla V, a delimitno i drugeagresivne vladare epohe - udovika Sforcu iliFerdinanda Aragonskog, i imali su pravo. CitavRableov roman bio je najprisniie povez~n po-litiEkim dogadajima d problemima vremena ukome je nastao. A prve tri knjige romana (naro-6ito Gargantua i Treka knjiga) - s borbomFrancuske s Karlom V. Rat s PiSroholom deli-m i h o je neposredan odjek te borbe. Na pr'mer,u izvanrednome prizoru vojnog saveta PiSro-hola sreeemo elemenat nep~sred~neatire na za-vojel-*3Eku politiku Kar la V Ovaj prizor savetaje Rableov odziv na analogan prizor u UtopijiTomasa Mora. u kome se pretenziie na svetskumonarhiiu pripisuiu Fransoa Prvom. Rable iesve optuibe prenaslovio na Karla V. Izvor G3-


10/16

>MIHAIL BAHTIN

leovog govora u kome on PiSrohola opt ui uj e zaagresiju a brani Granguzjeovu miroljubivu po-litiku bio je analogan govor o razlozima ratsizmedu Francuske i Karla V koji je Gijom diBele (buduci Rableov pokrovitelj i prijatelj) na-menio nemaekim knezovima.Ptanje o odrebenju agresora u Bableovoj epasije u veoma oStrom i uz to savrSeno konkretnomvidu bilo povezano s ratovima izmedu Karla Ii Fransoa I. Ovome pitanju posveben je nizanon imnih dela onoga d,oba neastalih u kru iok ubraCe Di Bele, kome je pripadao i Rable.Slike rata s PiSroholom su iivi odjek ove aktu-elne politifka teme o agresoru. Rable je daosvoje reSenje ovoga pitanja, i u liku PiSroholai njegovih savetnika stvorio je besmrtnu slikuagresivnog vojnog politifara. Nema sumnje damu je dao i neke odlike Karla V. Ova poveza-nast s politiekom problematikom epohe Einidrugi - aktuelno-politii'ki plan dike mta sPiSroholom.Ali, problem rata je u XV i XVI veku biopostavljen i Sire i prinoipijelnije nego Sto je,da tako kaiemo. delimii'no pisanje o agresoruu odredenom vojnom sukobu. ReE je b~ila oprincipijelnome pravu vladara i nanoda da vodem t i o razlici izmedu pravednlh i nepravednihratova. Bila su pretresana i pitalnja organiza-cije sveta uopite. Dovoljno je pomenuti TomasaMora i Erazma.SBike rata s PiSroholom tesno su poveuane sovom Xrom i prinoipijelrrij.om politifkom pro-blematikom evohe. Ona je progirila i produbiladrugi plan ovih slika.Najzad, i celokupan drugi plan slika konkretanje i ind?'vidualno - storifan. U niemu nemaapstraktnog ni tipiraciie, ve6 je reE o indivi-dualnosti Sirih istoriiskih i misaonih rarmera.Od male individualnosti prelazimo na veCu,obuhvatnu individualnost (a ne na apstraktantip); u krupnome se ponavlja strutktura manjeg.Iza drugoga plana uzdiie se poslednji - reCiplan sli\ka rat a s PiSroholom - roteskno telodivova, gozbene slike, telo raSElanjeno na de-love, bujice mokrake, pretvaranje kmi u vinoi bitke u gozbu, kcwnevalsko razveneavanjekralja PiSrohola, to jest narodno-prazn,iEni kar-nevalski plan rata s PiSroholom koji smo ranijepretresali.I ovaj, trebi - narodno-praznirni plan indivi-dualan je i konkretan, ali reE je o najfiroj,sveobuhvatnoj univerzalnoj individualnosti.Istovremeno, u nanodno-prazniEnim slikama


11/16

MIHAIL BAHTIN

ovoga plana otkriva se najdublji smisao isto-rijskog procesa koji kudikamo prevazilazi okvi-re ne samo savremenosti u uskome smislu veCi Rableovu epohu uopste. U njemu se ispoljavanarodno gledanje na rat i mir, na agresora, navla st, n.3 buducnos t. U svetlosti ovog narodnoggledanja, koje je nastajalo i taloFilo se hiiljadamagodina, otkriva se vesela relativnost kako samihzbivanja, tako i celokupne problematike epohe.U ovoj veseloj relativnosti, jamaEno, ne iSEe-zavaju razlike izmedu pravednog i nepravednog,istinskog i neistinitog, progresivnog i reakdo-narnog u preseku date epohe i najbliie savre-menosti - li ove razlike gube svoje obeleijeapsolutnosti, svoju jednost~anu i ograniEenuisiljenost.Narodno-prazniEni univerzalizam prodire u sveRableove slike, osmiSljava ih i konaEnoj celinipribavlja svaku pojedinost, svaku podrobnast.Sve ove poznate, videne ind.i~vidualno-jed,instve-ne stvari i topografske podrobnosti kojim3 vrviplan slika, gridruiene .w velikoj individuulnojcelini sveta, dvotelesnoj celini sveta u nasta-jalzju, koji se pomalja u bujici pohvala i pogrda.U ovim okolnostima ne moie se govoriti ni okakvoj natur-distlEknj iscepkanosti stvarnosti,i ni o knkvoj cpstraktnoj tendencioznosti.Ved smo govorili o slikama rata s PiSroholom,ali drugi, proSireni plan stvarnosti uoEljiv jeu svim slikama Rableovog romana. Sve onepoveu3ne s u s najaktue lnijim politifkim doga-Bajima i problemima doba u kome su nastale.Rable je bio odlifno upuken u sva pitanja vi-soke politike svoje epohe. Od 1532. godine poEi-nje njegova tesna veza s bratom Di Bele. Ovabraka b i h su u samom srediStu poliFEkog ii-vota svoga doba. Kod Fransoa I kardinal ZanDi Eele bio je na felu tela koje bismo moglimnazvabi biroom za diplomatsku i knjiievnu pro-.pag.andu, kojoj su u to vreme poEeli pridavatilm ze tno veliki znaEaj. Citavom nizu pam fleta,objavljivanih u NemaEkoj, Holandiji, Italiji i,najzad, u samoj Francuskoj, pisci ,su bili iiiinspirato ri braca Di Bele. Oni su svuda i u svimzemljama imall svoju d,i'plomatsku i knj iievn uagenturu.Prisno povezan s braeom Di Bele, Rable jemogao da se upozna i s visokam politikom epo-he na nienom, d3 tako kaiemo, izvoru. Bio jeneposrednn svedok stvaranja ove visoke pol~i-tike. Bio je verovatno upuCen u mnoge potainezamisli i planove kraljevske vlasti koje su izvr-Savala braCa Di Bele. On je prabio Zana DiBelea na tri niegova puto wn ia u Italiju radiobavljanja veoma vaZnih mivija kod pape. Bo-ravio je kod Gijoma di Belea dok je Francuska


12/16

MIHAIL BAHTIN

driala Pijemont pod okupacijom. Kno elan kra-ljevske svite prisustvovao je istorijskome su-sretu Fransoa I s Karlom I u Ek-Mortu. Takoje Rable bio iivi svedok najvainijrih politirkihgoduhvata svoga doba. Oni su se zbivali nanjegove oei i u njegovoj neposrednoj blizini.PoEw o'd Gargantue (to jest od hronolollci drugeknjige) aktuelna politirka pitanja u romanuigraju veoma znaEajnu ulogu. Osim neposrednepolibitke tematike , poslednje tri knj ~ige omanaobiluju nama manje-vile jasnim aluzijama nar am a pokibieka zbivanja i na r azne javne rad-nike epohe.Ispitajmo osnovne aktuelno politiEke teme 111 iIV knjige.Vet smo kazali da s~ediSniaslika Prologa zaI11 knjigu - dbrana Korinta, odraiava savre-mene odbrambene mere Francuske, pa i Pariza,u vezi s pogorSaniem odnma 1n3. carem. Ovemere sprovodio je Zan di Bele, a Rable im jeverovatno bio neposredni oeevidac. Prve glaveTreCe kniige, posveCene mudroi i humanoi po-litici Pantagruela u zem liama Sto ih ie osvoiiokrali Anarho, gotovo su direktno veliEanie po-litike Giiom.3 di Belea u Piiemontu. koii jebio pod francuskom okupaciiom. Rable ie zavreme okupaciie bio Giiomu Di Beleu sekretari bllizak poverliiv Eovek, i zahvaliuiuti tomebio je neposredan i u ~ u e e n vd ok sliih mera-woq Sefa. Gijom Di Bele - plemiC Lanie -jedan i e od naivrsniiih li udi onoga doba Onje verov*?tno bio iedini od sav r~ m en ik akomedo krainasti trezven i strog Rable niie mogaoda uskrati poStovanie. Lik plemiCa LanZea za-prepasbio ga je i ostavio je trag u njegovomromanu.Rable je bio u tesnoj vezi s Gijomom Di Be-leom u poslednjoj fazi njegove polibirke delat-~nosti; bio je k ra j njega kad je ovaj umirao,balzamovao mu je telo i otpratio ga u mestogde Ce ga pokopati. Poslednjlh tr enutaka ple-miCa h n i e a seca se u ee tvrt oj knjizi romana.PoLitika Gijoma Di Belea u Pijemontu uiivalaje duboke simpatije Rablea. Di Bele je pr-venstveno nastojao da za sebe pridobije iivaljzaposednutih oblasbi; trudio se da poboljla pri-vredu Pijemonta; vojsci je bilo zabranjeno dazlostavlja stanovniktvo i bila je podvrgnutastrogoj disciplini; StaviSe, Di Bele je u Pije-mont p r e t ~ c i o velike kolrieine pSenice d raz-delio je stanovni8tvu, na Sto je utrogio i sa vsvoj liEni imetak.') To je u ono vre me bilo1) Posle njegove smrti, njegovi naslednici gotovo inisu imali Bta da dele.


13/16

MIHAIL BAHTIN

~sa svim ovo i nefuven.0 u metodama vojne oku-pacije. Prva glava TreCe knjige opisuje tu pi-jemontsku politiku plemifa Laniea. GlavniRableov motiv u ovoj glavi su plodnost, izobiljesvekolilkog neroda. Ona zapoEinje plodnoSfu uto-pijaca (Pantagruelovih podanika) a zabim slaviokupacionu politiku Dri Belea (u ovome sluraju- antagruela):,,Sad, imaj te u v idu, beknije, d.3 se nedavnoosvojena zemlja ne odriava i ne zadriava, ka-ko to pogreSno misle na svoju Stetu i sramotuneki duhovi liranski, pljaEkom naroda, stegom,mukanra, mrcvarenjem, unigtavanjem d straho-vladom pomocu gvozdenoga Stapa; jednsom reEi,ne moie narod odriati onaj ko je prema njemu,kako ka ie Homer, kralj-proidiraE demosa, tojest kralj koji narod idere. Tim povodom nefuvam navoditi drevnu istoriju; podsebifu vasprosto na ono Sto su videli ocevi va5i i Eegaste i vi svedoci bil,i, ako niste suviSe mladi.Narod treba, kao novorodenEe, dojiti, uljulj-kivali, zabavljati. Kao tek posadeno drvo, trebaga Stitibi, os igu ~a vat i, braniti" - Knjiga 111,glava 1).V'idimo da je s ve ovo velfifanje aktvelno g po-lititkog metoda duboko proieto narodno-praz-niEnom koncepcijom svenarodnog tela koje sernda, hrani, raste i preporada se. Rastenje tobnavljanje su glavni motiv u slici naroda.Narod je novorodenEe koje se hsani mlekom,novoposadena mladica drveta koja raste, orga-nizam koji ozdravljuje, preporada se. Gospodarnaroda je mati-dojilja, ba3tovan, lekar-isceli-telj. Groteskno-telesno odreclenje dobija i 108gospodar; an je ,,kralj-proidiraE demosa", ,,kojiidere narod".Ove Eisto rableovske i ujedno karnevalsko--prazniEne s like naroda i vladara neobiEno Sirei produbljuju aktuelno politifko - upadljivosvakodnevno pitanje pijemontske okupacije. Oneovaj m,omenat pridruiuju krupnoj celini svetakoj~i aste i obnav lja se.Plemif L a n k je, kao Sto smo vef kazali, osta-vio dubok trag u Ei,tavoj Tre toj i Ce tvrto jknjizi romal7.a. Sefanja na njegov lik i posled-nj e tren utke njegova iivo ta igraju suSbinskuulogu u glavama Cetvrte knjige koje su posve-Cene smr ti junaka i koje se svoji,m gotovo posveozbiljnim tonom priliEno jasno izdva jaju izromana. Osnov pozajmljen od Plut arh a tu ssesjedinjuje EU slikama keltske heraike iz ciklusao putovanjima u severozapadnu zemlju smrti(delimitno iz Putovanja sv. Brendana). Sve oveglave o smrti j'unaka w svojevrstan rekvijemplemiCu Lanteu.


14/16

MIHAIL BAHTINNo fak, plmiC Lanie je bio presudan i zasliku juneka 111 i IV knj~ige,odnosno lika Pan-tagruela. Jer, Pantagruel iz dve poslednje knji-ge veC viSe ne li6i na davdka iz misterijakoji budi ied, na junaka veselih facetija. Onu zna tno j meri postaje imdealan Lik mudm ca ivladara:,,Kazao sam vam i opet kazujem: beSe to naj-bolji EoveEuljak i najbolje EoveEiSte koje je ikadmar pesalo. Sve je uzimao za dobro, sve Stobi iskrslo tumaEio je na dobm, nikad se nijesekirao, nikad sablainjavao. A zbilja, bio biizgnan iz boianstvenoga boravigta razuma, dase neSto jedio ili ialmtio, jer sva dobra Sto ihneb0 pokriva i zemlja sa dri i u svakom pmvcu,visini, dubirui, d u i M i Sirini, sve to nije do-stojno da nam osekanja uzbudi i pomuti smisaoi duh" - I11 knjiga, glava 2).U liku Pantagruela slabe mitske i karnevalskeodki~ke. On po sta je EoveEniji i viSe hero j, al iistovremeno dobija i unekoliko apstraktno i po-hvalno retoriEko obeleije. Ova promena Pan-tagruelova lika izvrSena je verovatno pod uti-cajem ubiska Sto ga je ostavila litnost plerniCaLaniea, Eiji Pk je Rable 3 nastoj'ao da ovekovetiu svome Pan tag r~e lu. ~)Lpak, ne treba preuvelifavati o w istovetnostPantagruela s plemiCem Lanieom: to je samojedan od momenata lika Eiji osnov ostaje fol-klo>mn, i pre ma tome, Biri i dub lji no Sto jeretoriEko slavljenje plemiCa Laniea.Cetvrta knjiga obiluje iluzijama na savremcmepolitiEke dogadaje i aktuelna pitanja. VideP smo,Eak i marSruta Pantagruelova putovanja sjedi-njuje u sebi drevni keltski put u utopijskuzemlju smrtl i vaskrsenja s realnim kolonijalnimitstra8ivanjima onoga doba - s putem Zaka

Kartjea.U vreme nastajanja Cetvrte knjige veoma sezaoStrila borba Francuske protiv papskih pre-tenzija. To se odradlo u glavama o ,,dekretalj-kama". U doba k ~ du nastale, ove glave imalesu gotovo ofioijelno obeleije i odgovarale sugalskoj politici kraljevske vlasti, ali kad seknji,ga pojavila, sukob s papom bio je skorosasvim izgladen, te je Rableov publicistihki 'ncis-tup malo zakasnio.Aludj4 na aktuelne politifke dogadaje ima iu tako vainim epizodama Cetvrte knjige kaoSto su epizoda kok-3siEarskog rata (borba ie-nevskih kalvinista) i ep iz da bvre (Tridentskisabor).') Identifikaciju Gijoma di Belea i Pantagruela do-

sledno vrSi Lot (str. 387 i dalje).


15/16

MIHAIL BAHTIN

Za,driimo se na navedenim Cinjenicama. Sveone dovoljno svedoEe o tome koliko su se po-lztzfka savremenost, njeni dogadaji, njeni za-daci i problemi, odrai ava li u Rableovom roma nuRableova knjiga je svojevr sna ,,revija W, olikoje aktuelna i svakodnevna. Ali, problematikaRableovih slika istodobno je i neuporedivo Sirai dublja no bilo kekva revija, jer daleko preva-vilazi najbliiu stvarnost savremenosti Eitaveepohe.U borbi sila svoje epohe Rable je bio na n aj-isturenijim i najprogresivnijim pozicijama. Zanjega je kraljevska vlast bila ovaplokenje no-voga naEela kome je pripadale najbliia istorij-slka budubnmt, nafela naconalne driave. Zatose on podjednako nepaijateljski odnosio i pre -ma preten~ija~mapst va , i p rema pre tendjamaimperije na viSu, nadnacionalnu vlast. U timpretenzijama pape i cara video je umiruku pros-lost gotskih vekova, a u nacionalnoj driavivideo je novo mlado naEelo narodnog i drtav-nog istorijskog iivota. Bila je to njegova nepo-

sredna i ujedno sasvinz iskrena pozcicija.Jednako neposredna, otvorene i iskrena bilaje i njegova pozicija u nauci i k'ulturi. Bio jeubedeni pristalica humanistifkog obrazovanjas njegovim novim metodama i vrednastiuna. Upodr ufju medicine zahtevao je povrate~ik istin-sk'im izvornicima anti eke med'icine - Hilpokra-tu i Galenu - bto je nepriiatelj arawskemedicine, koja je izoparavala an tieke tmdicije.I u oblasti prava zahtevao je povratak antiEk,imizvorima rimskoga prav.3, nepomukenim var-varskim tumafenjima neukih .srednjovekovnih~komentatora.U vojnim naukama, u svim pod-rueiima tehnike, u pitanjima vaspitanja, arhi-tekture, sporta, odevanja. nafina iivota i obi-Eaja, bio je ubedeni pristalica svega novoga inaprednog Sto je u niegovo doba polput snainei nezadriive bujice grunulo iz Itallije. U svimoblastima koje su ostavile traga u njegovomromanu (a rom3n mu je enciklopedifan). pred-njafi.0 je u svojoj eposi. Imao je izvanredansluh za novo, ali ne za o,no S t0 je naprosto novo.ne za noviEarenje i pomodno, ve6 za suHtinskinovo, koje se odista radalo iz smrti staroga ikome je zaitsta pripadala budubnost. Rableovamot da oseti, odabere i pokaie to suitinski no-vo, novo koje s e rada , bila je izvanredno raz-vijena.Ove svoje prethodnieke poglede na politiku,kulturu, nauku i naEin Zivljenja, Rable je ne-posredno i jednosm~isleno izraiava ao na poie-dinim mestima svoga roman.3, u ep izodama kaoSto su, na primer, epizoda vaspitavanja Gar-gantue, Telemske opaWje, Gargantuinog pismaPantagruelu. Pantagruelovom razmiiljanju o


16/16

MIHAIL BAHTIN

srednjovekovnim komentatorima rimskoga pra-va, Granguzjeovog razgovom s hodoEasnicima,velifanje Pantagmelove okupacione politike, itd.Sve ove epizode u manjoj ili ve6oj meri su re-torifne, u njima prevagu imaju knjiSki jeziki oficijelni stlil epohe. Tu Eujemo neposrcdnui gotovo do kraja ozbiljnu reE. Ta ref ie nova,ona vrednjaci, poslednja je reE epohe. Isto-vremeno, to je i posve iskrena Rableova reE.Ali, da u romanu i nema drugih epizoda, druk-Eije refi, drugog jezika ii stila, Rable hi biojedan od najvidenijih ali obiEnih humani~staepohe, ma i prvorazrednih - bio bi otprilikeilsto St80 je bio Bude. A n e W bio genijalni ineponovljivi Rable.Poslednja ref epohe, reE koja kazuje iskrenoi ozbiljno, ipak nije bila i poslednja Rableovare?. Ma koliko progresivno bilo, Rable je znaomeru te progresivnosti, i mada je poslednjureE svoje epohe kazivao ozbiljno, ZEQO je merute ozbiljnos,bi. Odista, poslednja reE samogaRablea je vesela, slobodna i apsolutno trez-vena narodna reE, koju nije bilo moguce osvo-jiti ograniEenom merom progresivnosti i pravdedostupnih eposi. Ovoj veseloj narcdnoj reEibile su otvorene mnogo dalje perspektive bu-ducnosti, iako su pozitivni obrisi te buduknostijog b ili utopijrski i nejasni . Svak a odrcdenosti zavrs'enost, dostupne oposi, bile su doneklesmegne, jer ipak su bile ogranifene. A smehje bio veseo, jer svaka ograniEena odredenost(i !stoga zavrgenost) umiruki i raz laiuk i se pro-klijavah je novim mogudnostima.Poslednju reE samoga Rablea zato valia traiitine u izravnim .i retorizovanim epizcdama ro-mana koje smo naveli, u kojlmpx su reEi gotovojedno znaf ne-i jednosmlislene i gotovo do krajaozbiljne, vec u narodno-prazniEnom elementuslika, kojim su natopljene i ove epizode (zbogEega one i ne ostaju do kraja jednostrane iogranjifeno ozbiljne). Me koliko u tim epizo-dama i jednosmislenim iskazima bio ozbiljan,Rable uvek ostavlja veseli tesnac Sto vodi kadaljoj bududnosti, koja ke uEindti smeSnim rela-tivnu progresivnost i relativnu istinu koje susvojstvene njegovoj eposi i najbliioj prepoznat-ljicoj bududnosti. Zato se Rable nikad ne iscrp-ljuje u svojirn izravnim iskazima. Ntije, naj-zad, reE o romantiEkoj ironiji, ve6 o narodnojSirini i strogosti, koje je primio zajedno s Ei-tavim sistemom narodno-praznifnih smehovnihformi i slika.

(Preveo s m4skog TIHOMIR VUCKOVICj

Documents

Rable, Bahtin