Računarske mreže - uvod

RAČUNARSKE MREŽE

Gimnaz

ija „

Sveti

Sava“

, Pož

ega

GIMNAZIJA „SVETI SAVA“,POŽEGA 1

RAČUNARSKE MREŽE

Računarska mreža označava skup nezavisnih računara, međusobno povezanih jedinstvenom tehnologijom.

Za dva računara se kaže da su povezana ako mogu međusobno razmenivati podatke. Sama veza može da bude izvedena bakarnom žicom, optičkim vlaknom, mikrotalasima, infracrvenim zračenjem i preko komunikacionog satelita.


PREDNOST RAČUNARSKIH MREŽA

Zbog čega su mreže neophodne?

POVEĆAVA EFIKASNOST I SMANJUJU TROŠKOVI

• zajedničkim korišćenjem informacija -podataka (elektronska pošta)

• zajedničkim korišćenjem hardvera i softvera (više korisnika istovremeno koristi zajedničke informacije, ali i periferijske uređaje)

• centralizovanom administracijom i podrškom (kada su računari umreženi, to značajno pojednostavljuje i njihovu podršku).


KONKRETNORačunari koji su u mreži mogu zajednički da koriste:

• dokumente (memorandume, tabelarne proračune, fakture)• elektronsku poštu• softver za obradu teksta• softver za praćenje projekata• ilustracije, fotografije, video i audio datoteke• audio i video prenose• štampače• faks mašine• modeme• CD-ROM jedinice i druge prenosive jedinice (npr. Zip jedinice)• diskove


TIPOVI RAČUNARASKIH MREŽA

Računarske mreže su, prema svojoj veličini i funkcijama koje imaju, svrstane u dve osno vne grupe:

• Lokalna računarska mreža (LocalArea Network, LAN) predstavlja osnovu svake mreže. Osnovno obeležje lokalne računarske mreže je to što je ona prostorno ograničena.

• Regionalna računarska mreža (WideArea Network, WAN), nije prostorno ograničena. Ona može da poveže računare i uređaje širom sveta.


TIPOVI RAČUNARSKE MREŽE

Finija podela, po kojoj se računarske mreže po svojoj veličini dele na:

• personalne mreže (eng. Personal Area Network - PAN),

• lokalne mreže (eng. Local Area Network - LAN),

• bežične lokalne mreže (eng. Wireless Local Area Network - WLAN)

• mreže širokog područja (eng. Wide Area Network - WAN) i

• globalne mreže.


PERSONALNE MREŽE

Personalne mreže povezuju uređaje jednog korisnika. PAN mrežu čini računar povezan sa štampačem, skenerom, PDA, mobilnim telefonom i sl. Rastojanja koja može da podrži ovakva mreža su veoma mala: od jednog metra, do nekoliko metara.


LOKALNE MREŽE

Lokalne mreže povezuju dva ili više računara (ali i drugih uređaja) u ograničenoj geografskoj oblasti. To je najčešći način organizovanja računarske mreže u okviru jedne firme, škole ili neke druge ustanove. Brzina prenosa informacija je vrlo velika (veća od ostalih tipova mreža), a rastojanja između uređaja se kreću od nekoliko metara do nekoliko kilometara.


BEŽIČNE LOKALNE MREŽE

Bežične lokalne mreže su lokalne mreže kod kojih računari ne moraju kablovima biti povezani na mrežu. Brzine prenosa podataka su značajno niže od „žičanih" lokalnih mreža, ali zato omogućuju mobilnost korisnika.


GRADSKA MREŽA

Mreže širokog područja (gradske mreže) povezuju lokalne mreže i obično ih čine iznajmljena linija i uređaji koji omogućuju povezivanje na iznajmljene linije.


GLOBALNA MREŽA

Globalna mreža povezuje sve prethodne mreže u jedinstvenu celinu koja omogućuje korišćenje resursa i informacija širom čitave planete. To je mreža koju poznajemo kao Internet.


TIPOVI RAČUNARSKIH MREŽA

Svaki računar u računarskoj mreže predstavlja jedan čvor.

Prema značaju pojedinih čvorova u mreži, mreže se dele na:

• od-čvor-do-čvora (mreže ravnopravnih korisnika - eng. peer-to-peer).

• klijent-server (eng. client-server) i


OD ČVORA DO ČVORAU mrežama od-čvora-do-čvora (mreže ravnopravnih

korisnika) svi učesnici u komunikaciji su ravnopravni.

• Ako se organizacija od-čvora-do-čvora odnosi na upravljanje mrežom, to znači da je svaki računar potpuno autonoman.

• Svaki korisnik mora da vodi računa o programima koje će instalirati i mora sam podešavati sve parametre računarskog sistema.

• Ovo može postati vrlo nestabilna mreža ako ima više računara, a korisnici nisu stručni u podešavanju sistema ili su nemarni.

• Sigurnost mreža od-čvora-do-čvora je na vrlo niskom nivou.


KLIJENT - SERVER

U klijent-server mrežama, podaci se smeštaju na računarima sa posebnom funkcijom - na serverima.

• Zadatak servera je da pružaju usluge korisnicima, koji koriste računare skromnijih mogućnosti, a zahtevaju neku složenu obradu ili pristup velikim bazama podataka.

Računari koji iniciraju komunikaciju i traže određeni podatak ili obradu od servera nazivaju se klijenti.

• Omogućuje i lakše upravljanje lokalnim mrežama. Na serveru se, u tom slučaju, definišu korisnički nalozi i upravlja pravilima pristupa.Ove mreže su i sigurnije jer klijenti moraju da se povinuju pravilima definisanim na serveru.

• Server može i automatski podešava klijente, ažurirati antivirusne programe na klijentima, proveravati sadržaj poruka koje idu od ili ka klijentima, itd. Kada u lokalnoj mreži ima više od desetak računara, uvođenje klijent-server organizacije značajno olakšava upravljanje mrežom.



MREŽNE TOPOLOGIJE

Mrežna topologija, odnosi se na fizičko uređenje ili raspored računara, kablova i drugih komponenti mreže. Topologija je standardni termin ili fizički raspored, projekat, dijagram, mapa.

Mogućnosti mreže zavise od njene topologije. Od izabrane topologije zavise:

vrsta potrebne opreme za mrežu tehničke mogućnosti opreme rast mreže način upravljanja mrežom

Razumevanje načina korišćenja različitih topologija predstavlja ključ za razumevanje mogućnosti različitih tipova mreža.


OSNOVNE MREŽNE TOPOLOGIJE

Svi mrežni dizajni potiču od četiri osnovne topologije:

• magistrale

• zvezde

• prstena

• višestrukih puteva


TOPOLOGIJA MAGISTRALE

Topologija magistrale (engl. bus) često se naziva i „linearna magistrala" zbog toga što su računari pravolinijski povezani. Ovo je najjednostavniji i najrasprostranjeniji način povezivanja računara u mreži. Sastoji se od kabla koji se zove stablo, kičma ili segment (engl. trunk, backbone ili segment), koji, u jednoj liniji, povezuje sve računare u mreži.


KOMUNIKACIJA U MAGISTRALI

U topologiji magistrale, računari komuniciraju obraćajući se konkretnom računaru, a podaci se sprovode kroz kabl u vidu elektronskih signala.

Za potpuno razumevanje komunikacije u magistrali, neophodno je i poznavanje sledećih pojmova:

• slanje signala

• odbijanje signala

• terminator


SLANJE SIGNALA

Podaci se u vidu elektronskih signala šalju svim računarima u mreži, ali ih prihvata samo onaj računar čija se adresa poklapa sa adresom kodiranom u originalno poslatom signalu. Svi ostali računari ne obraćaju pažnju na te podatke. U istom trenutku samo jedan računar može da šalje poruku.

Performanse mreže zavise od: broja računara, harverskih mogućnosti, vrste kabla, udaljenosti računara, vrste aplikacija sa kojima se radi na mreži...


Zbog toga što se podatak, ili elektronski signal, šalje kroz celu mrežu, on putuje od jednog do drugog kraja kabla. Ukoliko ne bi bio sprečen, taj signal bi nastavio da se odbija od jednog do drugog kraja kabla – BESKONAČNO

Da bi se sprečilo ovo odbijanje signala, na oba kraja kabla se nalazi komponenta nazvana terminator. Zadatak terminatora je da apsorbuje lutajuće signale i da na taj način oslobodi kabl za nove elektronske signale.


ODBIJANJE SIGNALA

TERMINATOR

PREKID MREŽNE KOMUNIKACIJE

Ako se kabl fizički preseče, ili se jedan njegov kraj isključi, nastaje prekid. U oba slučaja dolazi do odbijanja signala (slobodni krajevi nemaju terminatore) i, u krajnjoj liniji, do prekida rada mreže.

Ovakva mreža ne može da funkcioniše zbog pojave odbijanja signala. Računari mogu da nastave da funkcionišu samostalno, ali, dok god je kabl prekinut, ne mogu međusobno da komuniciraju, odnosno, da zajednički koriste resurse. Računari isključenog dela mreže će sve vreme pokušavati da uspostave vezu, što će bitno smanjiti performanse radne stanice.


ŠIRENJE MREŽEU topologiji magistrale kablovi mogu da se produže na jedan od sledećih

načina:

• Dva kabla mogu da se povezu komponentom zvanom BNC nastavni konektor. Međutim, konektori slabe signal, pa ih treba umereno koristiti. (duži kabl)

• Za povezivanje dva kabla u jedan može da se koristi i uređaj koji se zove repetitor. Repetitor, u stvari, pojačava signal pre nego što ga pošalje. Repetitor je bolje rešenje i od konektora i od dugog kabla zbog toga što omogućava slanje signala na veće daljine i njihov korektan prijem.


TOPOLOGIJA ZVEZDE

U topologiji zvezde, svi računari su segmentima kabla povezani sa centralnom komponentom koja se zove hab. Signal se prenosi od računara koji je poslao, kroz hab, do svih računara u mreži.

• Prednosti ove mreže je u smislu centralizovanih resursa i upravljanja.

• Nedostatak je neophodnost velike količine kablova. Takođe, ukoliko centralna jedinica zakaže, cela mreža pada.

Ako se pokvari jedan računar, ili njegov kabl, samo će on biti isključen iz mreže. Ostatak mreže, u tom slučaju, funkcioniše normalno.


TOPOLOGIJA PRSTENA

U topologiji prstena, računari su kružno povezani jednim kablom. Za razliku od topologije magistrale, ovde nema krajeva sa terminatorima. Signal kroz petlju putuje u jednom smeru, od računara do računara, a sami računari mogu da se ponašaju kao repetitori i da ga pojačavaju. Kvar jednog računara može da ima uticaj na čitavu mrežu.


PROSLEĐIVANJE TOKENA

Jedan od načina prenošenja podataka kroz prsten je prosleđivanje tokena. Token je, u stvari, posebna serija bitova (sekvenci) koja putuje kroz mrežu. Svaka mreža može imati samo jedan token.

NAPOMENA:

Možda izgleda da prosleđivanje tokena dugo traje, ali nije tako. Token se kreće otprilike brzinom svetlosti. U samo jednoj sekundi, token može da napravi oko 477.376 krugova kroz mrežu prečnika 200 metara


TOPOLOGIJA VIŠESTRUKIH PUTEVA

U topologiji višestrukih puteva, svi računari su međusobno povezani odvojenim kablovima.

Ova topologija omogućava izuzetnu redundantnost i pouzdanost. Ovde postoje višestruki putevi, tako da kada je jedan kabl u kvaru, saobraćaj preuzimaju drugi kab lovi.

Topologija višestrukih puteva olakšava uočavanje i otklanjanje problema i povećava pouzdanost, ali je velika količina neophodnih kablova čini relativno skupom. Vrlo često se ova topologija koristi u kombinaciji sa nekom drugom spajajući se tako u jednu hibridnu topologiju.


KRAJ ČASA

GIMSVET

ISAVAPOZEG

A.WORPRES

S.COM


Documents

Računarske mreže - uvod