Računarstvo i informatika

Računari su elektronski uređaji koji su namenjeni za rad sa podacima, odnosno za obradu podataka

Primena računara na tri nivoa obrade

1.Obrada podataka2.Obrada informacija,3.Obrada znanja

Iako naziv računar potiče od reči računati, računar nije samo uređaj za automatsko računanje s brojevima. Danas je većina podataka koje računari obrađuju numeričke prirode, kao što su tekstualni podaci, slike i dr.

Četiri osnovne funkcije računara su

1.Obrada podataka2.Pamćenje(skladištenje)3.Prenos (komunikacija) i4.Upravljanje navedenim

funkcijama.

Svaki računar se sastoji od pet osnovnih funkcionalnih celina koje se nazivaju jedinice računara, a to su :

1. Ulazna jedinica2. Izlazna jedinica3. Memorija (radna i spoljna

memorija)4. Upravljačka jedinica i 5. Aritmetičko-logička

jedinicaAritmetičko-logička

jedinica i upravljačka jedinica nazivamo centralna procesorska jedinica ili procesor

Preko ulazne jedinice obavlja se unošenje i pamćenje u memoriji dve osnovne vrste podataka za računar :

a. Ulaznih podataka za obradu b. Podataka koji predstavljaju

upustvo računaru kakvu vrstu obrade i na kojim podacima treba izvršiti program.

Ulazni podaci za računar pripremaju se i unose preko komunikacionih uređaja tastature, miš, skener itd.

Izlazna jedinica služi da se zapišu ili u pogodnom obliku zapamte dobijeni rezultati dobijeni obradom kao i druge potrebne informacije i da se saopšte korisniku. Ekran, štampač itd.

Memorija predstavlja jedinicu koja služi za pamćenje(skladištenje) podataka. Sastoji se od glavne (operativne) memorije i spoljne (masovne)memorije. Glavna memorija računara namenjena je privremenom pamćenju podataka i programa. Spoljna memorija namenjena je pamćenju podataka velikog obima i njihovom arhiviranju. Medijumi za ove memorije su magnetni diskovi, optički diskovi, diskete i magnetne trake.

Procesor po svojim funkcijama predstavlja centralni uređaj računara koji neposredno upravlja procesom obrade i uzajamnom komunikacijom svih ostalih delova računara.procesor sadrži i određen broj elektronskih kola koji se nazivaju registri a služe za privremeno čuvanje podataka ili upravljačke informacije.

Podaci Podaci su činjenice,

pojmovi ili događaji predstavljeni ( zapisani, registrovani )na unapred dogovoren, formalizovan način

Primer niz oblika: 03.09.2012; predstavlja uobičajeni način pisanja datuma.

Predstavljeni podaci imaju dva osnovna oblika:

1. Analogni podaci 2. Diskretni podaci Ako je podatak zadat

u analognom obliku on je zadat pomoću fizičke veličine koja se menja neprekidno a čija vrednost funkcionalno zavisi od podataka.

Podatak je predstavljen u diskretnom obliku ako je zadat pomoću prekidnih fizičkih veličina koje imaju samo određene, oštro odvojene vrednosti.

Radi obrade na računaru podaci se zadaju u diskretnom obliku tj. pomoću nizova slova i cifara, primenom postupka kodiranja.

Ako je podatak predstavljen samo pomoću cifara kaže se onda da je on predstavljen u cifarskom ili digitalnom obliku.

Primer skup od četiri boje crvena, zelena, plava, crna kodirati azbukom A=a,b

Crvena = aaZelena = abPlava = baCrna = bbOva azbuka naziva se

binarna azbuka a njeni elementi se najčešće označavaju znacima 0 i 1.

Kodiranje podataka rečima binarne azbuke naziva se binarno kodiranje, a odgovarajući kod binarni kod

InformacijeInformacije su podaci obrađeni

u obliku koji za primaoca ima neko značenje i može imati neku vrednost u tekućim ili budućim odlučivanjima.

Odnos informacije i podatka može se reći sledeće: podaci se mogu smatrati kao nešto objektivno što postoji u prirodi jer predstavljaju registrovanu činjenicu o nekom objektu. Informacija je subjektivna, jer postoji samo u odnosu na primaoca kome saopštavate nešto novo.U slučaju da je ta informacija primaocu več poznata onda ona postaje samo podatak

ZnanjeZnanje predstavlja rezultat

spoznaje i razumevanja realnog sveta.

Za primenu u računarskoj tehnici pod znanjem se podrazumeva informacija koja je organizovana(predstavljena)tako da se može koristiti u procesu zaključivanja.

Jedna od čestih primena znanja jeste njegovo korišćenje u procesu odlučivanja – donošenja jedne ili više odluka.

Odlučivanje je neophodno u procesu upravljanja – pretvaranja informacija i znanja u akciju.

Programiranje Proces pripreme

programa,koji se sastoji od projektovanja, pisanja i testiranja programa naziva se programiranje.

Program predstavlja sredstvo komunikaciranja između čoveka i računara, jer prenosi računaru postupak rešavanja nekog zadatka

Programiranje predstavlja veštinu ili tehniku konstruisanja i formulisanjaprograma za rešavanje konkretnih zadataka. Sastoji se od više faza, od kojih su sledeće tri osnovne:

1. Projektovanje programa – nalaženje niza operacija kojima se rešava konkretan problem,

2. Pisanje programa – predstavljanje programa na način koji će računar moći da prihvati i izvrši,

3. Testiranje programa – provera da li program funkcioniše pravilno tj. saglasno definisanom zadatku.

Poljam obrade Sistematska primena operacija

nad podacima naziva se obrada podataka ili obrada informacija. Ako se obrada obavlja automatskim sredstvima, pre svega računarima, tada se ona naziva automatska obrada podataka.

U procesu obrade podataka vrši se unošenje, obrada, skladištenje i dostavljanje podataka i informacija radi njihovog korišćenja.

Operacije nad podacima:1. Klasifikacija-ovom operacijom

se sređuju podaci u određene klase koje za korisnika imaju neki smisao.

2. Sortiranje- predstavlja operaciju kojom se podaci smeštaju u rastući ili opadajući niz u odnosu na zadatu vrednost nekog atributa.

3. Agregacija- ovom operacijom formiraju se različiti sumarni podaci pr. Suma neto zarade, zbir ocena itd.

4. Pretraživanje- ovom operacijom traže se određeni podaci i obezbeđuje se pristup istim.

5. Izračunavanje- ovom operacijom izvršavaju se razne aritmetičke, logičke i druge operacije.

Proces obrade podataka

Proces obrade podataka odvija se globalno u sledeća četiri koraka, koje se ponekad nazivaju ciklusom obrade podataka:

1. Ulaz –unošenje, prikupljanje

2. Obrada- transformacija3. Dostavljanje- izlaz,

komunikacija, distribucija4. Pamćenje- memorisanje,

skladištenje, čuvanjeOve četiri aktivnosti

sukcesivno se ponavljaju na nacin prikazan na slici, gde su prikazane veze sa nastankom podataka i njihovim korišćenjem.

generisanje

Unošenjeulaz

obrada

Dostavljanje

izlaz

Pamćenjeskladišten

je

korišćenje

akcije

obljekt

Hardver i softverHardver i softver su

međusobno tesno povezane komponente računara, koje ne mogu funkcionisati jedna bez druge.

Hardver ili mašinska oprema odnosi se na opremu koju predstavljaju fizički delovi računara. On obuhvata, elektronske, električne, elektromehaničke i mehaničke delove računara, kao što su : procesor, glavna memorija, tastatura, ekran, ulazno – izlazni uređaji i dr.

Softver ili programsku podršku čine svi programi koji se mogu koristiti na nekom rašunarskom sistemu. Ovi programi omogućavaju da hardver funkcioniše pravilno i efikasno.

Postoje dve osnovne grupe softvera:

1. Sistemski softver i 2. Aplikacioni softver.Sistemski softver čine svi

programi koji na neki način pomažu korisniku da upotrebljavaju računar.

Aplikacioni softver sadrži programe namenjene rešavanju konkretnih problema korisnika. Programi za obradu teksta, za crtanje, za igre itd.

Datoteka Skup atributa o konkretnom

obljektu formira se u posebnu strukturu podataka koji se naziva zapis ili slog. Grupa bitova ili grupa znakova koja služi za predstavljanje vrednosti jednog prostog ili složenog atributa naziva se polje. Svako polje sadrži samo vrednost odgovarujećeg atributa

Posebno organizovan skup srodnih zapisa, zapisan na spoljnom memorijskom medijumu, naziva se – datoteka. Svaka datoteka ima posebnu oznaku za indetifikaciju -‘ ime datoteke ‘

Prema načinu smeštanja podataka postoje tekstualne datoteke i binarne datoteke.

struktura zapisa datotekePolje

1Polje

2......

Polje m

Zapis -1

Zapis -2

Zapis -m

Pascal 1. UVOD U PASCALProgramski jezik Pascal razvio je

Niklaus Wirth, 1969/71.godine. Pascal je prvobitno zamišljen kao nastavno sredstvo za učenje veštine struktuiranog programiranja, gde se program može razbiti na manje celine koje se opet logički povezuju u program.

Pravila pisanja programaProgram se sastoji od zaglavlja i

bloka naredbi. U zaglavlju se definiše ime programa. Blok sesastoji od deklaracija ili definicija i odeljka naredbi. Odeljak naredbi poinje sa rezervisanom reči BEGIN, a završava sa END.

1.2 IME PROGRAMAReč PROGRAM je

rezervisana re u Pascalu kojom počinje svaki program. Iza reči PROGRAM programer definiše ime programa.

Imena se u Pascalu nazivaju identifikatorima.Ime mora početi slovom abecede. Ne sme imati praznine ili znake interpunkcije i ne može početi brojem. Ime ne može biti ključna reč. Ime programa završava tačka- zarezom. Sledi tabela ključnih reči u Pascalu: