КРАТАК ВОДИЧ КРОЗ РАТОВЕ РУЖА И ШЕКСПИРОВЕ ИСТОРИЈСКЕ ДРАМЕ

Укупно је 10 Шекспирових историјских драма, чији су главни ликови енглески краљеви из

XIII, XIV и XV века. Од 10 драма, 4 драме баве се борбом, победом и славом Ланкестера

за престо [Ричард II, Хенри IV (2 дела) и Хенри V]; 4 драме баве се бојевима Ратова ружа

између Ланкестера и Јорка и крвавом владавином куће Јорк [Ричард III, Хенри VI (3 дела)]

и 2 драме су изван тог оквира [Краљ Џон и Хенри VIII].

Непосредна прошлост Ратова ружа јесте краљевина краља Едварда III (1327-1377). Имао је

7 синова, двојица су били без потомака, тако да је практично из њега произашло 5

енглеских лоза. Први његов син, Едвард Велс, тзв. Црни принц био је отац краља Ричарда

II, са чијим свргавањем коначно почињу сплетке на енглеском двору. Остале лозе су оне чија

имена често срећете код Шекспира: војводство Кларенс, војводство Ланкастер (које је дало

Хенрија IV, Хенрија V и Хенрија VI), војводство Јорк (потомци су Едвард IV и Ричард III) и

војводство Глостер (из којих су произашли Стафорд, Бакингем). Едварда III наслеђује тек унук

Ричард II – Едвард Велс, Ричардов отац није доживео да буде краљ, па је следећи правни

наследних на престо био његов син, дакле, први син првог сина има приоритет на круну у односу

на другог сина. Ричард је имао 11 година кад је примио круну, па су његови намесници били

Ланкастер и Јорк. Када је Ричард одрастао, није показао спретност и умешност које би владар

требало да поседује, па је на крају морао да абдицира и завршио је у Тауеру. На све то га је

приморао Хенри IV, кога је Ричард био прогнао и чија имања је запленио у току међупородичних

трвења за круну. Парламент је Хенрија признао за законског наследника круне, јер Ричард није

имао деце. Хенри је имао наследника – Хенрија V (Јуначког) који је био срећан и успешан владар.

Војевао је у Француској али је умро млад, када је његовом сину Хенрију VI било 9 месеци. Најпре

су уместо њега владали његови стричеви, а касније, током живота, како је заувек остао слабић,

владала је његова жена, Марагрета Анжу (tiger's heart wrapped in a woman's hide [Хенри VI, 3. део])

и њени љубавници.

Слаба влада Хенрија и опште незадовољство подстакли су Ричарда од Јорка (није онај III),

потомка четврте лозе да тражи право на престо. Како је његова мајка била потомкиња друге лозе

Кларенс, сматрао је да има предност у односу на Хенрија VI, који потиче само из лозе Ланкастер.

Ту почињу Ратови ружа (име ратова је услед тога што су Ланкастери имали белу ружу као симбол

своје династије, а Јорк црвену). Ричард је два пута потукао Хенријеву, заправо Маргаретину

војску, али је ипак парламент на крају изгласао да Хенри остане краљ, а Ричард буде његов

наследник. Маргарета то није испоштовала, па је 1460. дигла војску код Вејкфилда, убила Ричарда,

као и његовог сина Едмунда. Ипак, круну је на крају наследио Ричардов син Едвард Јорк, упркос

свим Маргаретиним ратним успесима.

Едвард IV је начинио велики политички грех, који је судио његовој краљевској каријери. Наиме,

оженио се Елизабетом Вудвил, удовицом сер Џона Греја. Био је слаб према њој и прохтевима

њеног брата и синова из првог брака, па је изазвао незадовољство на двору. Његов брат, војвода

Кларенс, побунио се, међутим, морао је да бежи у Француску, где се састао са Маргаретом и

одакле су коначно вратили несрећног Хенрија VI на престо, али на кратко, јер се Едвард после

кратког изгнанства у Холандију вратио и заробио Хенрија. У бици код Тукесберија 1471.

Маргаретина војска је доживела тежак пораз. Њен и Хенријев син, Едвард, убијен је од стране

Едварда IV, војводе Кларенса који се у међувремену помирио са својим братом и војводе Глостера,

будућег Ричарда III. Хенри је поново заточен у Тауеру где га је убио 1471. највероватније

Ричард. Марагрета је такође била у Тауеру до 1476. после чега је отишла у Француску где

је и умрла 1482. Кларенс је на крају био оптужен за издају и уморен, а Ричард је

осумњичен и за његову смрт.

Едвард IV умире 1483. и Ричард, као његов најмлађи и једини преживели брат успева да дође на

престо и то тако што је:

1. Едвардовог најстаријег сина, 13-годишњег Едварда V прогласио краљем, а себе његовим

заштитником да би га убрзо, заједно са малим братом Ричардом, отпремио у Тауер.

2. Краљичиног брата Риверса и сина лорда Греја (оних истих због којих је краљ Едвард IV

имао проблеме) погубио без осуде, а саму краљицу Елизабету прогласио Едвардовом

незаконитом женом, те тако њиховој деци одузео право на круну.

Тако је постао једини прави наследник краљевске куће. Његов највернији помагач био је рођак

Хенри Стафорд, војвода Бакингем, из пете лозе Едварда III, међутим, настају несугласице међу

њима, Бакингем диже буну, а Ричард га убија.

1472. Ричард узима за жену Ану Невил, удовицу сина Хенрија VI, Едварда IV. После њене

смрти, највероватније насилне, намерио се да ожени Елизабету, најстарију кћи брата Едварда IV,

али су га претекли. У Француској, и изгнанству, живео је млади Хенри Ричмонд, по мајци потомак

Ланкастера. 1485. Хенри је скупио војску, искрцао се на обали и потукао Ричарда. Хенри је постао

краљ Хенри VII, оженио је Елизабету и спајањем династија Ланкастер (Хенри) и Јорк (Елизабета)

настаје династија Тјудор која влада до 1603.

У Шекспирово време влада краљица Елизабета I (1558.-1603.), унука Хенрија VII (и кћи

контроверзног Хенрија VIII који је раскинуо са римокатоличанством) и време њене владавине

запамћено је као златно доба Енглеске.