RAZGOVOR SA BOGOM
RAZGOVOR SA BOGOM
"Dakle, ti bi eleo da razgovara sa mnom?" ree Bog.
"Ako ima vremena" rekoh.
Bog se nasmei."Moje je vreme venost" .
"ta si me hteo pitati?"
"ta te najvie iznenadjuje kod ljudi?"
Bog odgovori:
"to im je detinjstvo dosadno. ure da odrastu, a potom bi eleli
ponovo biti deca.
to troe zdravlje da bi stekli novac, pa potom troe novac da bi
vratili zdravlje.
to razmiljaju usko o budunosti, zaboravljajui sadanjost. Na taj
nain ne ive ni u sadanjosti ni u budunosti.
to zive kao da nikada nee umreti, a onda umiru kao da nikada
nisu iveli."
Bog me primi za ruku. Ostadosmo na trenutak u tiini.
Tada upitah: "Kao roditelj, koje bi ivotne pouke eleo da tvoja
deca naue?"
Osmehujui se, Bog odgovori:
"Da naue da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli. Mogu samo
voleti. Da naue da nije najvrednije ono to poseduju, nego ko su u
svom ivotu. Da naue kako se nije dobro uporedjivati s drugima ...
Da naue kako nije bogat onaj ovek koji najvie ima, nego onaj kojem
najmanje treba. Da naue kako je dovoljno samo nekoliko sekundi da
se duboko povredi voljeno bie, a potom su potrebne godine da se
izlei. Da naue opratati.... tako da sami oprataju. Da spoznaju kako
postoje osobe koje ih neno vole, ali to ne znaju izrei niti
pokazati. Da naue, da se novcem moe kupiti sve. Osim sree i
ljubavi. Da naue da dve osobe mogu promatrati istu stvar, a videti
je razliito. Da naue da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o
njima ... a ipak ih voli. Da naue kako nije uvek dovoljno da im
drugi oproste. Moraju i sami sebi opratati.
Ljudi e zaboraviti ta si rekao.
Ljudi e zaboraviti ta si uinio.
Ali nikada nee zaboraviti kakve si oseaje u njima pobudio."
