RAZLIKA IZMEĐU BILjNIH I ŽIVOTINjSKIH ORGANIZAMA.docx

7/25/2019 RAZLIKA IZMEU BILjNIH I IVOTINjSKIH ORGANIZAMA.docx

1/16

RAZLIKA IZMEU BILjNIH I IVOTINjSKIH ORGANIZAMAOsnovna nauka koja prouava eliju naziva se citologija, a nauka koja prouava iskljuivoivotinjsku elijunaziva se ZOOCITOLOGIJA ! veliko" #roju sluajeva #iljne i ivotinjske elije susline, ali "e$u nji"apostoje znaajne razlike ! #iljnoj eliji postoje elijske organele %hloroplasti&koji u procesu 'otosinteze uz po"ou suneve svjetlosti "ogu sintetisati organsku izneorganskeko"ponente (a taj nain #iljni organiz"i postaju je)an o) osnovni* izvora*rane ivotinja"a vi+i*siste"atski* kategorijaivotinje uglavno" ne"aju ovu sposo#nost, a sa"o"ali #roj je)noelijski* ivotinja, naje+e #iara%EUGLENA& i"aju neznatne koliine zelenog pig"enta i )jeli"inu sposo#nost sintezeo r ganske" at e r i j e ! # i l j no j e l i j i , u e l i j s ko" z i)u , pos t o j i C -L! LO I . ( A sups t anca ko ja )a je o) re $e nu vrstou #i l jnoj el i j i Znaajna razl ika iz"e$u #il jaka i ivot injao)nosi se na raz"jenu "aterije ienergije sa spolja+njo" sre)ino"/o) #iljaka se ovaj procesvr+i u spolja+njosti, a ko) ivotinja u unutra+njosti organiza"a0azlanjenost ko) #iljaka

je vanjska, a ko) i vo ti nj a un ut ra+n ja (a)ral ji vo st ka o i vo tnaoso# inaznatno je izraenija ko) ivotinja

RAZNOVRSNOST IVOTA

1ostoje "ilioni razliiti* vrsta organiza"a koji naseljavaju Ze"lju u svako" trenutku 2neki "e$uso#no veo"a slini, neki vrlo razliiti 3iolozi svrstavaju organiz"e u*ijerar*ije grupa i po)grupa na osnovu slinosti i razlika u nji*ovoj gra$i i pona+anjuJe)na o) najop+tiji* razlika "e$u organiz"i"a je iz"e$u #iljaka, koje )o#ijaju energiju)irektno iz 4uneve svetlosti, i ivotinja, koje se *rane energijki #ogato" *rano" kojusu napravile #iljke (isu, "e$uti", svi organiz"i oigle)no #iljke ili ivotinje (a pri"er,postoje je)noelijski organiz"i #ez organizovanog elijskog jezgra %#akterije& koje susvrstane kao o)vojena grupa

ivotinje i #iljke "ogu #iti vrlo razliitog o#lika, sa razliito" op+to" gra$o" iraspore)o" unutra+nji* )elova koji izvo)e osnovne operacije poput pravljenja ilinalaenja *rane, iz)vajanja energije i "aterije iz nje, sinteze novi* "aterija iraz"noavanja /a)a naunici klasi'ikuju organiz"e, oni uzi"aju u o#zir )etaljeanato"ije kao #itnije naspra" pona+anja ili spoljnog izgle)a (a pri"er, z#og takvi*oso#ina kao +to su "lene ljez)e ili struktura "ozga, kitovi i slepi "i+evi su poklasi'ikaciji sliniji je)ni )rugi"a nego kitovi ri#a"a ili slepi "i+evi ptica"a (a)rugaije" nivou sro)nosti, psi su svrstani zaje)no s ri#a"a po to"e +to i"aju ki"u,sa krava"a po to"e +to i"aju krzno, a sa "aka"a po to"e +to su "esoje)i

Za organiz"e koji se raz"noavaju polno, #olo+ki )e'inisana vrsta o#u*vata sve

organiz"e koji se "ogu spariti je)ni sa )rugi"a )a proizve)u plo)ne poto"ke.e'inicija vrste nije precizna5 postoje granini sluajevi g)e je te+ko )oneti o)luku opreciznoj klasi'ikaciji o)re$enog organiz"a !istinu, klasi'ikacioni siste"i nisu )eopriro)e Ti siste"i pre)stavljaju okvir koji su #iolozi napravili za lak+e opisivanje"no+tva raznovrsni* organiza"a, i iz kojeg se uoavaju veze iz"e$u ivi* #ia izaokruuju istraivaka pitanja


2/16

0aznovrsnost o#lika ivota na Ze"lji je oigle)na ne sa"o na osnovu ispitivanjaslinosti i razlika u anato"iji ili pona+anju organiza"a, ve i na osnovu slinosti i razlikaiz"e$u nji*ovi* "olekula (ajsloeniji "olekuli izgra$eni u ivi" #ii"a su lanci "anji*"olekula 0azliite vrste "ali* "olekula su prilino sline u svi" o#lici"a ivota, ali suoso#ina o)re$ene vrste speci'ini nizovi sastojaka koji sainjavaju vrlo sloene

"olekule (a pri"er, .(/ "olekuli su )ugaki lanci svega etiri vrste "anji* "olekula,a iji taan raspore) ko)ira genetike %genetske& in'or"acije 3liskost ili u)aljenostiz"e$u organiza"a "oe #iti izve)ena i iz stepena u koje" su nji*ovi .(/ lanci slini1ovezanost organiza"a izve)ena iz slinosti u nji*ovoj "olekulskoj strukturi gotovo sepoklapa sa klasi'ikacijo" napravljeno" na osnovu anato"ski* slinosti

O)ravanje raznovrsnosti #iljni* i ivotinjski* vrsta je veo"a vano jer na+ opstanakzavisi o) )ve "ree is*rane iz koji* )o#ija"o energiju i "aterije neop*o)ne za ivotJe)na "rea poinje sa "ikroskopski" okeanski" #iljka"a i "orski" trava"a iukljuuje ivotinje koje se *rane nji"a i ivotinje koje se *rane ti" ivotinja"a .ruga"rea poinje kopneni" #iljka"a i ukljuuje ivotinje koje se *rane nji"a i tako )alje.u#oke "e$uzavisnosti "e$u vrsta"a sta#ilizuju ove "ree is*rane 6ali pore"eaji

na o)re$eno" "estu )ovo)e )o pro"ena koje nastoje na kraju )a rekonstrui+uprvo#itni siste" 7eliki pore"eaji ivi* populacija ili nji*ovi* ivotni* okruenja,"e$uti", "ogu )ovesti )o nepovratni* pro"ena u "rea"a is*rane O)ravanjeraznovrsnosti poveava verovatnou )a e neke vrste i"ati oso#ine povoljne zapreivljavanje u iz"enjeni" uslovi"a

!"# $%&'()$# %('89 :; :=D = E>;F:=D @H;;8; ?@8= E E9 @=HF;= KK

H@=:9 = ?@8= E9 E;E@89 ?@MN=:;=8= :9?=D @ E99P=D @H;;8;Q

>=99 @

@E@8= :9?@=?@ ?@:F;=?@F:=D =9V;8; @ @H;;8, ; R=W9:=9 E = ;Y9 SF9M9 9N;9

M9 =E@F=R;F=M;

[H@ SF9>;;>;8P9 M=VY9W9\F9=]

F9M; H@ SF9>;;>;8P9M ED>;;W, F;= E9 @ 89:@8 @ :9?@=?@ >9F9;= >F9P= ; H; 89

S@E9=@ UEE = :;@=@ M ; SF9>@= E99P= ?FE;V?= F; _=@:=D SF@F@R;:E;>; =

R; SF=@N=@ 89 @ E9N9:=?;, ?YR8P= M@; R;? = ```` 99 @>9@ 89 E>@89

E9N9:=?9 :; 8H SF9M;XF9@9F@>;@ ; P9 E9 M@F9 F;E>@F==

?; @9, ?;?@ N= @: = W9H@>= E9N9:== M@H= :;E;>== S@D@ SF9M;9FE;=M_@

F;E>;F;W9 M@F; E9 :=89 @H@=@ [>; FH@>; S@:=; E SF9>@< ; [9; E ;; N=; == @>9


3/16

S@H=:; NF@@@M F9M; :9?=M =9V;8=M;, 9; :=?; :=E := @V; @ M@F;, MF9>V=

F;:=89 == @E;>V= @ S@D@; ;;>;8P9 ED>;;W9 >=V9 9H9:; :9H@ R=W9:=;

/orijen %#iljke&

/orijen je je)an o) tri osnovnaorganakopneni* #iljaka

4lui uvr+ivanju iz)anka i opskr#ljivanju #iljke vo)o"i "ineralni" tvari"aiz tla

0azvija se iz klicinogkorijenka, priliko" klijanjasje"enke

1ri vr*u korijena su *orij+,o-+ .la/i0+ ivestanicekoje slue upijanju vo)e iz tla Taj se proces

naziva os"ozaTrajnost korijenovi* )laica je nekoliko )ana, a na "jestu stare uvijek se razvija nova

/orijen raste u )uinu po"ou t-or,o1 sta,i/jakoje se nalazi na vr*u korijena To su vrlo njene tvorne

stanice koje za+tiuju stare, ve o#a"rle stanice koje ine*orij+,o-2 *ap2
http://hr.wikipedia.org/wiki/Organhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Organhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Biljkehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vodahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vodahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mineralne_tvari&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Tlohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Klicahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Klijanje&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Sjemenkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sjemenkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Stanicahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Stanicahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Stanicahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Osmozahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Osmozahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Organhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Biljkehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vodahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mineralne_tvari&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Tlohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Klicahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Klijanje&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Sjemenkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Stanicahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Osmoza


4/16

/orijen

Ovakav korijen se razvija u glavni korijen i #one ogranke i zove se pra-i *orij+,, a i"aju ga

svegolosje"enjaei )vosupnice (aprotiv, u papratnjaaije)nosupnicakorijen ne"a sposo#nost rasta u

)e#ljinu /o) nji* se razvija /2pa-o *orij+,j+%a)ventivno& 1arazitskei poluparazitske #iljkene"aju razvijen

korijen, nego pose#ne sisaljke koje se nazivaju *austorije,po"ou koji* se privr+uju za )o"a)ara i si+u

*ranjive tvari

(a povr+ini korijena nika)a ne"a kutikule

34%589 @E@>=:E?= >9H9;=>:= N=Y:= @FH;:?@8=M E9 N=Y?;SF=R>FVP89 @

E; F;E>@F9:=M M=:9F;:=M M;9F=8;M; _; >FD ?@F9:; :;;9H9;=@:; ?S;R=8@M

;?=>:@VP ?@F9: F;E9 :9SF9?=:@ @?@M =>@; d9H9;=@:; ?S; 89 ; %F9M9:@ ?@F9: =M 9@N;M; F;E9 fN@H @H; E9

;8 9@ >9H9;=@:9 ?S9 :;; 745( %(&'8( U


5/16

?@ E9 = S@SF9R;: SF9E9? ?@F9:;, @R=P9 E9 W9H@>; SF=M;F:; HF;;Q

_; S9F=B9F=8= ?@F9:; 89 F==V9E@8:; FV:=D 9@>; ?@F9:; 9=89 @>@H ?=>; @NF;@;= W@8 F;E>@F9:9 M=:9F;:9 M;9F=89

F=M;F:; ?@F; 89 HF;9:; @ >=V9 E@89>;S;F9:D=ME?=D P9=8;@E9W= E@8 ?@F9, ?@8= 89

:;E@W9: :; 9:F;:= ==:;F, E;F= P9=89 SF@SE:=9 :9 SF@SV;8 >@ E;

M=:9F;:=M M;9F=8;M;, ?@8 E S=9 P9=89 F=@:=D 99M9:;; ?E=9M;= B@9M;E=9M E9 :;;; H;>:@M ?@F9:, @:; @: ; = SF9@NF;;>; E9

%69%:SFV;FH;F9S;&

?;; E9 DF;:Y=>9 M;9F=89 :9H@M=;>;8 N@R:=M ?@F9:@>=M;, @:; S@E;8 ?F@9%:SF

?@ H9@FH=:9&

?@ :9?=D F@SE?=D N=Y;?; ?@89 =>9 :; MY9>=@8S@@=


6/16

Sta:loje osovinski )eo iz)ankakojirastenepreki)no toko"ivota#iljke 4ta#lo sa listovi"anaziva se

iz)anak

Osnovne uloge sta#la suQ

provo$enje vo)esa"ineralni" "aterija"ao)korenaka listovi"a, a u o#rnuto" pravcu rastvoreni*

organski* "aterija5

sta#lo i njegove grane nose listove i postavljaju i* u najpovoljniji poloaj za pri"anje 4uneve svetlosti

4a)rajX;F;8

\sakrijE;?F=8]

K 7rste i "eta"or'oze iz)anaka

1ri"arna i sekun)arna gra$a sta#la

m Grananje iz)anka

Literatura

7anjski linkovi

7rste i "eta"or'oze iz)anaka\ure)i F9=]

Iz)anak raste vr*o", na ko"e je vegetaciona kupa 1ri osnovi vegetacione kupe o#razuju se zaeci

listova ! nji*ovo" pazu*u o#razuju se #oni iz)anci

.eo sta#la sa koga polaze listovi naziva se vor%no)us&, a )eo sta#la iz"e$u )va vora

jelanak%interno)ia&

! zavisnosti o) )uine lanaka iz)anci "ogu #iti

*rat*i, ko) koji* su listovi pri#lieni i

.21i, ko) koji* se listovi nalaze na o)govarajuoj u)aljenosti
http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Izdanak&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Rasthttp://sh.wikipedia.org/wiki/Rasthttp://sh.wikipedia.org/wiki/%C5%BDivothttp://sh.wikipedia.org/wiki/%C5%BDivothttp://sh.wikipedia.org/wiki/%C5%BDivothttp://sh.wikipedia.org/wiki/Biljkahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Listhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Vodahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Vodahttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Mineralna_materija&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Mineralna_materija&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Korenhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Korenhttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Sun%C4%8Deva_svetlost&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Stablo_(biljka)http://sh.wikipedia.org/wiki/Stablo_(biljka)#Vrste_i_metamorfoze_izdanakahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Stablo_(biljka)#Primarna_i_sekundarna_gra.C4.91a_stablahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Stablo_(biljka)#Grananje_izdankahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Stablo_(biljka)#Literaturahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Stablo_(biljka)#Vanjski_linkovihttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Stablo_(biljka)&action=edit&section=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Vegetaciona_kupa&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=%C4%8Cvor_(biljka)&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=%C4%8Clanak_(biljka)&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=%C4%8Clanak_(biljka)&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Izdanak&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Rasthttp://sh.wikipedia.org/wiki/%C5%BDivothttp://sh.wikipedia.org/wiki/Biljkahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Listhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Vodahttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Mineralna_materija&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Korenhttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Sun%C4%8Deva_svetlost&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Stablo_(biljka)http://sh.wikipedia.org/wiki/Stablo_(biljka)#Vrste_i_metamorfoze_izdanakahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Stablo_(biljka)#Primarna_i_sekundarna_gra.C4.91a_stablahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Stablo_(biljka)#Grananje_izdankahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Stablo_(biljka)#Literaturahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Stablo_(biljka)#Vanjski_linkovihttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Stablo_(biljka)&action=edit&section=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Vegetaciona_kupa&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=%C4%8Cvor_(biljka)&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=%C4%8Clanak_(biljka)&action=edit&redlink=1


7/16

kratak iz)anak

.ugii)anakjpg

)ugi iz)anak

/o) neki* #iljaka, npr ko) "aslaka, listovi su z#ijeni pa gra)e rozetu/o) voaka postoje i kratki i )ugi

iz)anci, pri e"u )ugi nose listove, a kratki cvetove %tzvrodne grane&

/o) neki* #iljaka, iz)anci se razvijaju ispo) povr+ine po)loge pa se nazivaju po.;+


8/16

krtola

lukovica

Na.;+


9/16

stolone

'ilokla)ije

1ri"arna i sekun)arna gra$a sta#la\ure)i F9=]

! poetni" 'aza"a razviaiz)anka stvara se njegova pri"arna gra$a /o)"onokotilata gra$a ostaje

toko" itavog ivota, )ok se ko))ikotilaigolose"enicapri"arna gra$a za"enjuje sekun)arno"

1ri"arnu gra$u sta#la, kao i ko) korena, ine tri zone Q

K epi)er"is, koji se naje+e sastoji o) je)nog sloja elija5

pri"arna korakoju ini nekoliko slojeva ivi*paren*i"ski* elijai"e*anike elije%naje+e kolen*i"&

m centralni cilin)ar,koga izgra$ujuprovo)na tkiva%'loe"iksile"& i tkivo sri1rovo)ni snopiisu ko)

"onokotila raz#acani, )ok ko) )ikotila o#razuju prsten Iz"e$u 'loe"a i ksile"a, ko) )ikotila, nalazi se

pri"arni ka"#iju"

1ri"arna gra$a sta#la )ikotila i golose"enica se ve kraje" prvog vegetacionog perio)a gu#i i

poinje sekun)arno )e#ljanjeIz"e$u suse)ni* provo)ni* snopia zainje se sekun)arni ka"#iju" koji se

spaja sa pri"arni" i o#razuje ka"#ijalni prsten /a"#ijalni prsten o)vaja ele"ente )rveta ka centru

sta#la, a ele"ente kore ka peri'eriji
http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Stablo_(biljka)&action=edit&section=2http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Ontogenetsko_razvi%C4%87e_biljaka&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Monokotile&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Monokotile&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Dikotile&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Golosemenice&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Golosemenice&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Epidermis&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Primarna_kora&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Primarna_kora&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Parenhimsko_tkivo&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Parenhimsko_tkivo&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Parenhimsko_tkivo&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Mehani%C4%8Dko_tkivo&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Mehani%C4%8Dko_tkivo&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Kolenhim&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Centralni_cilindar&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Centralni_cilindar&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Provodno_tkivo&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Provodno_tkivo&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Floem&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Ksilem&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Ksilem&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Sr%C5%BE_(biljka)&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Provodni_snopi%C4%87&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Provodni_snopi%C4%87&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Kambijum&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Sekundarno_debljanje&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Sekundarno_debljanje&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Stablo_(biljka)&action=edit&section=2http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Ontogenetsko_razvi%C4%87e_biljaka&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Monokotile&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Dikotile&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Golosemenice&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Epidermis&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Primarna_kora&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Parenhimsko_tkivo&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Mehani%C4%8Dko_tkivo&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Kolenhim&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Centralni_cilindar&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Provodno_tkivo&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Floem&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Ksilem&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Sr%C5%BE_(biljka)&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Provodni_snopi%C4%87&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Kambijum&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Sekundarno_debljanje&action=edit&redlink=1


10/16

Grananje iz)anka\ure)i F9=]

.atotekaQ4ta#lojpg

"onopo)ijalno grananje

.atotekaQGrananjejpg

si"po)ijalno grananje

Iz)anak se razvija o) pupoljia klice, tako )a onaj iz)anak iji rast vo)i klicin pupolji se nazivaos,o-,i

i;.a,a* Bo/,i i;.a,0isu oni koji nastaju o) #oni* pupoljaka1upoljakje, u stvari, "la), jo+ nerazvijen

iz)anak, iji je najvaniji )eo vegetaciona kupa .eo#o" elija vegetacione kupe nastaju svi )elovi

iz)anka O)"a* ispo) vr*a vegetacione kupe zainju se listovi, a u nji*ovo" pazu*u o#razuju se #oni

%pazu+ni& pupoljci iz koji* postaju #oni iz)anci Tako nastaje grananje, o)nosno o#razuje se siste"iz)anaka, koji" se postie poveanje povr+ine #iljnog tela

0azlikuju se )va osnovna tipa grananjaQ

"onopo)ijalno i

si"po)ijalno

Mo,opo.ijal,o 1ra,a,j+%monosq je)an5podienq noica, osovina& se o)likuje ti"e +to je je)na osovina

glavna %naziva se "onopo)iju"& i ona stalno vue rast, )ok #one grane polaze sa nje i zaostaju u rastu

1ri"er "onopo)ijalnog grananja su etinari,jasen, *rast,javor,)reni )r

Si


11/16

List

Listje vegetativni organ #iljkekoji o#avlja asi"ilacijsku i transpiracijsku 'unkciju

Anato"ska gra$a\ure)i]

! anato"sko"pogle)u, list nije tako jako razliit, kao u"or'olo+ko", ali je jo+ uvijek )rugaiji i

o) sta#iljkei o) korijena

List se razvija u at"os'eripa se tijeko"evolucijepoprilino )rugaije razvio o) svi* #iljni*

vegetativni* organa1rouavanje" vanjske gra$e i o#lika lista #avi se organogra'ija lista

List se uvijek nalazi u pri"arnoj gra$i, pojava sekun)arni* stanija u listu, patolo+ka je pojava

Otpa)anje li+a\ure)i]

1re"a otpa)anju li+a, razlikuju se triskupine #iljni*vrstaQ

listopa)ne vrste sve svoje li+e o)#acuju na kraju svog vegetacijskog raz)o#lja5 npr *rast

kitnjak, *rast lunjak,#ukva, pito"i kesten, poljski jaseni neke vrste

etinjaaQ ari+,"etasekvojai takso)ij

zi"zelene vrste 2 li+e ne o)#acuju na kraju vegetacijskog raz)o#lja, ve ga za)ravaju

tijeko" zi"e, sve )o novog vegetacijsiog raz)o#lja, ka) neposre)no prije pojave novoga li+a otpa)a

staro %npr kalina, "eke papratii )r

vaz)azelene vrste nika)a ne o)#acuju sve li+e o)je)no", ali )jelo"ino u "ali" koliina"a

o)#acuju svake go)ine5 npr*rast crnika,*rast o+trika,*rast plutnjak,"agnolija, "u+"ulicai velika

veina etinjaaQjela,s"reka,#orovi, e"presi,pae"presi,tuje
http://hr.wikipedia.org/wiki/Biljkahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=List&action=edit&section=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Anatomijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Anatomijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Morfologija_(biologija)http://hr.wikipedia.org/wiki/Morfologija_(biologija)http://hr.wikipedia.org/wiki/Stabiljkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Korijen_(biljke)http://hr.wikipedia.org/wiki/Atmosferahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Evolucija_(biologija)http://hr.wikipedia.org/wiki/Evolucija_(biologija)http://hr.wikipedia.org/wiki/Evolucija_(biologija)http://hr.wikipedia.org/wiki/Organhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Organhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=List&action=edit&section=2http://hr.wikipedia.org/wiki/3http://hr.wikipedia.org/wiki/Biljkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Biljkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrast_kitnjakhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrast_kitnjakhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrast_lu%C5%BEnjakhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrast_lu%C5%BEnjakhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bukvahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pitomi_kestenhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Poljski_jasenhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ari%C5%A1http://hr.wikipedia.org/wiki/Ari%C5%A1http://hr.wikipedia.org/wiki/Metasekvojahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Taksodij&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Zimahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Paprathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Paprathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrast_crnikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrast_crnikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrast_crnikahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hrast_o%C5%A1trika&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hrast_o%C5%A1trika&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Hrast_plutnjakhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrast_plutnjakhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Magnolija&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mu%C5%A1mulica&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Jelahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Jelahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Smrekahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bor_(biljka)http://hr.wikipedia.org/wiki/Bor_(biljka)http://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cempreshttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pa%C4%8Dempres&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pa%C4%8Dempres&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pa%C4%8Dempres&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tuja&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Biljkahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=List&action=edit&section=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Anatomijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Morfologija_(biologija)http://hr.wikipedia.org/wiki/Stabiljkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Korijen_(biljke)http://hr.wikipedia.org/wiki/Atmosferahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Evolucija_(biologija)http://hr.wikipedia.org/wiki/Organhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=List&action=edit&section=2http://hr.wikipedia.org/wiki/3http://hr.wikipedia.org/wiki/Biljkahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrast_kitnjakhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrast_kitnjakhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrast_lu%C5%BEnjakhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bukvahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pitomi_kestenhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Poljski_jasenhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ari%C5%A1http://hr.wikipedia.org/wiki/Metasekvojahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Taksodij&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Zimahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Paprathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Hrast_crnikahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hrast_o%C5%A1trika&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Hrast_plutnjakhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Magnolija&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mu%C5%A1mulica&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Jelahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Smrekahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bor_(biljka)http://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cempreshttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pa%C4%8Dempres&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tuja&action=edit&redlink=1


12/16

7rste li+a\ure)i]

izolateralni tip ne"a )i'erencijacije na gornju i )onju stranu lista, jer su listovi postavljeni tako,

)a su je)nako osvijetljeni s o#je strane, npr ko) lista perunike

)orziventralni ili #i'acijalni tip postoji )i'erencijacija na gornju i )onju stranu lista, npr ko)lista #ukve

koncentrini ili ekvi'acijalni tip takav list zove se iglica, npr iglica crnog #ora

List

1rstasto sloen list
http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=List&action=edit&section=3http://hr.wikipedia.org/wiki/Perunikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bukvahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Crni_borhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=List&action=edit&section=3http://hr.wikipedia.org/wiki/Perunikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bukvahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Crni_bor


13/16

(eparno perasto sloen list

Listje )eo iz)anka koji o#avlja tri veo"a vane 'unkcije Q

'otosintezu,

transpiracijui

raz"enu gasova

Transpiracija je proces o)avanja vo)e iz ive #iljke u vi)u vo)ene pare u spolja+nju sre)inu 7o)a

isparava najvei" )elo" krozsto"e, a je)ni" )elo" i preko kutikule Otvaranje" i zatvaranje" sto"a

reguli+e se jaina transpiracije /iseonik neop*o)an za elijsko )isanje ulazi kroz sto"e i lenticele, ali i

)irektno kroz elijske zi)oveelijski zi)ovipri to"e "oraju #iti vlani jer u eliju "oe ui sa"o rastvoren

kiseonik 1re"a to"e, #iljke )i+u i ka) su sto"e zatvorene, a )i+u i organi koji ne"ajusto"ailenticela

Sadraj

[sakrij]

1 Delovi lista

2 Vrste listova

3 Nervatura lista

4 Raspored listova

5 Graa lista e!o"ta

# Literatura

.elovi lista

List nastaje o) istog tvornog tkivakao i sta#lo 2 vegetacione kupe sta#la 1otpuno razvijen list se sastoji

o)Q

lisne osnove,
http://www.bionet-skola.com/w/Fotosintezahttp://www.bionet-skola.com/w/Fotosintezahttp://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Transpiracija&action=edit&redlink=1http://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Stome&action=edit&redlink=1http://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Stome&action=edit&redlink=1http://www.bionet-skola.com/w/%C4%86elijski_zidhttp://www.bionet-skola.com/w/%C4%86elijski_zidhttp://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Stoma&action=edit&redlink=1http://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Stoma&action=edit&redlink=1http://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Lenticela&action=edit&redlink=1http://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Lenticela&action=edit&redlink=1http://toggletoc%28%29/http://www.bionet-skola.com/w/List#Delovi_listahttp://www.bionet-skola.com/w/List#Vrste_listovahttp://www.bionet-skola.com/w/List#Nervatura_listahttp://www.bionet-skola.com/w/List#Raspored_listovahttp://www.bionet-skola.com/w/List#Gra.C4.91a_lista_mezofitahttp://www.bionet-skola.com/w/List#Literaturahttp://www.bionet-skola.com/w/Tvorno_tkivohttp://www.bionet-skola.com/w/Fotosintezahttp://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Transpiracija&action=edit&redlink=1http://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Stome&action=edit&redlink=1http://www.bionet-skola.com/w/%C4%86elijski_zidhttp://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Stoma&action=edit&redlink=1http://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Lenticela&action=edit&redlink=1http://toggletoc%28%29/http://www.bionet-skola.com/w/List#Delovi_listahttp://www.bionet-skola.com/w/List#Vrste_listovahttp://www.bionet-skola.com/w/List#Nervatura_listahttp://www.bionet-skola.com/w/List#Raspored_listovahttp://www.bionet-skola.com/w/List#Gra.C4.91a_lista_mezofitahttp://www.bionet-skola.com/w/List#Literaturahttp://www.bionet-skola.com/w/Tvorno_tkivo


14/16

lisne )r+ke i

lisne ploe %liske&

Lis,a os,o-aje )eo koji" je list privr+en za sta#lo Iz lisne osnove se razvijajuzaliscii lisni rukavacZalisci "ogu #iti razliito razvijeni ko) razliiti* #iljaka 2 u o#liku trna, skoro nepri"etni ili razrasli toliko )a

za"enjuju listove, koji o#avljaju neku )rugu 'unkciju %npr ko) gra+ka listovi su preo#raeni u ra+ljiku, a

zalisci o#avljaju 'otosintezu&

Lis,a .r=*aje uski )eo lista koji" je liska privr+ena za sta#lo Ona postavlja lisku u najpovoljniji

poloaj pre"a svetlosti i ,s o#ziro" )a je veo"a savitljiva, +titi lisku o) u)ara vetra i ki+e List koji ne"a

lisnu )r+ku naziva se se)ei

Lis,a plo/a%liska& je )eo koji o#avlja sve osnovne 'unkcije lista i naje+e je spljo+tena (a njoj serazlikuju )ve povr+ineQ

lice %ta"nije& i

nalije %svetlije&

Liska "oe #iti razliita po veliini, o#liku i izgle)u o#o)a

O#lici listova

7rste listova

! zavisnosti o) toga koliko liski polazi sa je)ne lisne )r+ke razlikuju se Q prosti i sloeni listovi >rosti

listo-isu oni ko) koji* se na je)noj lisnoj )r+ki nalazi je)na liska Listovi sa iji* lisni* )r+ki polazi vei
http://www.bionet-skola.com/w/Zhttp://www.bionet-skola.com/w/Zhttp://www.bionet-skola.com/w/Lhttp://www.bionet-skola.com/w/Lhttp://www.bionet-skola.com/w/Zhttp://www.bionet-skola.com/w/L


15/16

#roj liski su sloeni Slo?+,i listo-i"ogu #iti prststo sloeni i perasto sloeni 1erasto sloeni listovi

"ogu #iti parno ili neparno perasto sloeni

>r+


16/16

Naizmenian raspored Naspraman raspored Prljenast raspored

Listovi su na sta#lu tako raspore$eni )a ne zaklanjaju je)an )rugo" svetlost i )a ravno"erno opterete

sta#lo svojo" teino"

4a istog vora sta#la "oe polaziti je)an, )va ili vei #roj listova pa pre"a to"e nji*ov raspore) "oe

#iti Q

naiz"enian,

naspra"an i

pr+ljenast

/a)a sa istog vora polazi sa"o je)an list, ta)a je naiz"enian raspore) Ako sa je)nog vora polaze

)va lista, on)a je to naspra"an, a ako polazi vei #roj listova on)a je pr+ljenast raspore) %vi)i ve#u&

Gra$a lista "ezo'ita

(a licu i naliju lista nalazi se je)noslojni epi)er"is, a iz"e$u nji* lee )ve vrste tkiva, koje ine "ezo'il

-pi)er"is je pokriven kutikulo" i u nje"u se nalaze sto"e %e+e su na naliju lista& 6ezo'il je gra$en

o) palisa)nog i sun$erastog tkiva, a u nje"u se nalaze i provo)ni snopii 1alisa)no tkivo ine iz)uene

elije koje sa)re veliku koliinu *loroplasta pa se u to" tkivu najintezivnije o)vija 'otosinteza elije

sun$erastog tkiva su raz)vojene krupni" intercelulari"a, tako )a je ovo tkivo rastresito, +upljikavo kao

sun$er /roz intercelulare se vr+i raz"ena gasova u tkivi"a lista 1rovo)ni snopiise sastoje o) ksile"a

%okrenut ka licu lista& i 'loe"a %okrenut ka naliju lista& !z provo)ne snopie zastupljena su "e*anika

tkiva %likina vlakna, kolen*i"& 1rovo)ni siste" lista povezan je sa provo)ni" siste"o" sta#la
http://www.bionet-skola.com/w/Epidermishttp://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Provodni_snopi%C4%87i&action=edit&redlink=1http://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Provodni_snopi%C4%87i&action=edit&redlink=1http://www.bionet-skola.com/w/Epidermishttp://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Provodni_snopi%C4%87i&action=edit&redlink=1

Documents

RAZLIKA IZMEĐU BILjNIH I ŽIVOTINjSKIH ORGANIZAMA.docx