УНИВЕРЗИТЕТ БАЊАЛУКАПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

СЕМИНАРСКИ РАД

Модул: Програмирање руралног развоја

Тема: Регионална стратегија руралног развоја

општине Козарска Дубица

Младен ГајићДраган Миличевић

Јун, 2012 Слободан Дејановић

Садржај

1. Увод...........................................................................................................................32. Индикатори руралног развоја у социокономској анализи подручја....................4

2.1. Миграциони салдо............................................................................................42.2. Природни прираштај.........................................................................................42.3. Стање незапослености......................................................................................52.4. Остварени приходи............................................................................................52.5. Туристички потенцијали општине....................................................................62.6. Пољопривредна производња...........................................................................62.7. Саобраћајна инфраструктура..........................................................................102.8. Водоснабдјевање............................................................................................102.9. Канализациона инфраструктура.....................................................................112.10. Друштвена инфраструктура.........................................................................11

2.10.1. Образовање...........................................................................................112.10.2. Здравство...............................................................................................112.10.3. Култура...................................................................................................122.10.4. Спорт......................................................................................................12

2.11. Институционална инфраструктура за развој..............................................122.12. Животна средина.........................................................................................13

3. SWОТ анализа.........................................................................................................144. Могући начини унапређења тренутне ситуације.................................................16

4.1. Визија развоја општине...................................................................................164.2. Стратешки циљеви...........................................................................................164.3. Оперативни циљеви и индикатори................................................................20

5. Систем праћења и оцјењивања............................................................................225.1. Мониторинг......................................................................................................225.2. Евалуација........................................................................................................22

6. Закључак.................................................................................................................23

2

1. Увод

Опште карактеристике општине Козарска ДубицаПовршина: 499 км²Процјена броја становника: 32.711Густина насељености: 66 становника / км²Географски положај: сјеверозападни дио Републике СрпскеКлима:умјерено континентална‐ 1

Опшина Козарска Дубица граничи се са следећим општинама:- На југу са општином Приједор,- На истоку са општином Градишика,- На западу са општином Костајница- На сјеверу са републиком Хрватском.

Општина Козарска Дубица са 66 становника на км² спада у руралне општине Републике Српске, али има вецу густину насељености од просјечне густине насељености у Републици Српској (58 становника на км²).

1 Izvor podataka: Republički zavod za statistiku RS, procjena za 2010. godinu

3

2. Индикатори руралног развоја у социокономској анализи подручја

2.1. Миграциони салдо

Општина Козарска Дубица има негативан миграциони салдо у цијелом периоду 2007 2010. ‐ година.2

2.2. Природни прираштај

Подаци о броју умрлих и рођених на подручју општине показују да, само по основу ова два показатеља Општина Козарска Дубица просјечно годишње губи 200 становника. 3

2 Izvor podataka: Statistički godišnjak 2011, Republički zavod za statistiku RS3 Izvor podataka: Statistički godišnjak 2011, Republički zavod za statistiku RS

4

2.3. Стање незапослености

Укупан број регистрованих запослених на подручју општине у 2010. години је 3.866. Када се број регистрованих запослених стави у однос са бројем регистрованих незапослених од 2.057 добије се стопа регистроване незапослености од 34,73% (стопа регистроване незапослености у Републици Српској у 2010.години износила је 37,29%).

Општина биљежи раст броја регистрованих незапослених у посљедње три године. Ово је посебно изражено у 2009. години, у којој су најизраженији утицаји економске кризе. Према броју запослених, прерађивачка индустрија и трговина општини. 4

2.4. Остварени приходи

Највећи приходи остварени су у прерађивачкој индустрији, трговини и грађевинарству. Утицај глобалне економске кризе је видљив на подацима који показују укупно остварене приходе предузећа гдје је у општини забиљежен пад прихода у 2009. у односу на 2008. годину. Међутим, већ у 2010. години примјетно је благо побољшање укупних прихода предузећа у околним оп[тинама, али је ниво прихода из 2008. године задржан у Козарској Дубици. Пад прихода у 2009. години је већим дијелом узрокован падом прихода у предузећима из области трговине. Остварени приходи износе око 200 милиона годисње.

4 Izvor podataka: Statistički godišnjak 2011, Republički zavod za statistiku RS

5

2.5. Туристички потенцијали општине

У Козарској Дубици просјечан број ноћења је 12, што је доста више у односу на околне општине првенствено захваљујући великом броју ноћења у бањи Мљечаници. Без обзира на то, степен искориштености смјештајних капацитета је релативно мали.

Међу туристичке потенцијале општине посебно се издваја бањски (здравствени) туризам (бања Мљечаница).

2.6. Пољопривредна производња

Повољни природни услови за развој (климе и земљиште), дугогодишње искуство и традиција у пољопривредној производњи, вриједни и честити људи утицали су да подручје општине Козарска Дубица буде једно од развијенијих пољопривредних подручја у Републици Српској.

6

Из ових података се види да укупно засијане површине под повртларским културама за ову општину износе 167 ха што у поређењу са 34.495 ха на нивоу РС представља тек 0,48% док површине под ратарским културама (жита) износе 7.699 ха, односно 3,67% засијаних површина у РС (215.892 ха).

7

1. Укупна производња пшенице у Републици Српској у 2009. години износила је 165.978 тона, укупна производња општине износи 4.500 тона односно 2,7% на републичком нивоу.

2. Укупна производња кукуруза у Републици Српској у 2009. години износила је 695.562 тона, укупна производња општине износи 23.500 тона односно 3,37% на републичком нивоу.

3. Укупна производња ражи у Републици Српској у 2009. години износила је 7. 463 тона, укупна производња општине износи 5,5 тона односно тек 0,07% на републичком нивоу.

4. Укупна производња јечма у Републици Српској у 2009. години износила је 51.420 тона, укупна производња општине износи 2.500 тона односно 4,86% на републичком нивоу.

8

5. Укупна производња кромпира у Републици Српској у 2009. години износила је 173 540 тона, укупна производња општине износи 2.200 тона, односно 1,27% на републичком нивоу.

6. Укупна производња парадајиза у Републици Српској у 2009. години износила је 26.620 тона, укупна производња општине износи 150 тона, односно на републичком нивоу.

Воћна стабла и производња воћа (подаци за 2010 годину)

Јабуке Крушке Шљивеброј стабала спсобних за род

укупно произведено т. (у 1000)

број стабала спсобних за род

укупно произведено т. (у 1000)

број стабала спсобних за род

укупно произведено т. (у 1000)

667500 4672 122400 612 62000 186

Сточарство (2010 година)

Говеда Овце Свиње Козе Перад Пчелиња друштва

7000 3300 39100 180 80000 6629

9

Сточарска производња

Млијеко (у 000 л.)

Вуна (т) Јаја (у 000 ком.)

Мед (т)

8000 5 2000 80

На подручју општине Козарска Дубица поред производње млијека и јаја, заступљена је и производња вуне која износи 5 тона и у односу на производњу на републичком нивоу износи 0,71% као и производња меда (80 тона) која представља 5,92% производње меда на нивоу Републике Српске.

2.7. Саобраћајна инфраструктура

Генерално, може се рећи да је стање са саобраћајном инфраструктуром општине Козарска Дубица и повезаности са другим општинама у БиХ и Хрватској прилично задовољавајуће.

У урбаном дијелу Козарске Дубице је релативно добро стање путева,око 50% је са савременим коловозним засторалом, посебно саобраћајнице првог реда. Локалне путеве на подручју општине Козарска Дубица чини мрежа путева дужине 170 км. Основне карактеристике ових путева су знатна оштећења на коловозној конструкцији, ударне рупе, слабо ријешена одводња, зачепљени цјевасти пропусти и ободни канали.Мрежу некатегорисних путева чине сви шумски и сеоски путеви. Заједничка карактеристика за већину је лоше стање елемената коловозне конструкције посебно у брдским предјелима.

2.8. Водоснабдјевање

Општина има преко 480 извора питке воде који су промјењивог квантитета и квалитета, а разлог томе су неадекватне мјере заштите. Становници општине имају проблема са водоснабдјевањем, а разлози су: велики губици у водоводној мрежи, велика удаљеност водозахвата и велике висине пумпања воде, нерјешена

10

власничка структура, недовољни капацитети резервоара, дотрајалост градске водоводне мреже и остало.

2.9. Канализациона инфраструктура

Урбана подручја општине Козарска Дубица има изграђену канализациону инфраструктуру. Међутим, проблеми су заједнички и односе се углавном на одвођење ипречишћавање отпадних вода.

Око 76% градских домаћинстава у Дубици је прикључено на систем канализације. Остатак домаћинстава користи септичке јаме или испушта канализацију у потоке и ријеке. У градском подручју септичке јаме празни А.Д. “Водовод“ и испушта у канализацијски систем. Канализација се испушта у ријеку Уну без прераде. Све прикупљене отпадне воде се испуштају директно у водоток на једном излазном мјесту. Град нема изграђен уређај за третман отпадних вода. На руралном подручју општине не постоје канализациони системи.

2.10. Друштвена инфраструктура

Општа процјена развијености друштвене инфраструктуре на подручју општине Козарска дубица је задовољавајућа, било да се ради у руралним или урбаним подручјима општине.

2.10.1. Образовање

На подручју општине постоји један вртић који је у школској 2009/2010. години похађало 81 дијете.Неопходно је адаптирати вртић, набавити дидактичка средства и материјалм, као и справе за игру удворишту вртића. Постоје три централне основне школе са ,1796 ученика у 2009/2010 години22.У општини постоји средњошколски центар са четверогодишњим и трогодишњим занимањима и квалификацијама. Школа не посједује затворену дворану ни отворено игралиште. У школској 2009/2010. години у ову школу јеуписано 612 ученика. Број уписаних студената на високошколске установе показујепораст броја уписаних студената у општини Козарска Дубица.

2.10.2. Здравство

Генерално се може закључити да је примарна здравствена заштита у општини Козарска Дубица релативно добро развијена и сва подручја општине су добро покривена примарном здравственом заштитом.

11

У општини је изражена потреба за додатним опремањем, а посебно теренских амбуланти у руралним подручјима општина.

2.10.3. Култура

У општини Козарска Дубица постоје двије установе за културу и то: Центар за информисање и културу и Народна библиотека. У оквиру институције „Центар за информисање и културу“ постоје три радне јединице:Радио‐телевизија (као локални медији), Дом културе те Спортска дворана и Спортски центар. Дом културе је основни носилац реализације и организатор готово свих културних манифестација како у граду, тако и на подручју читаве општине Козарска Дубица. На годишњем нивоу, у организацији Центра за информисање и културу, реализује се велики број различитих манифестација. У току 2009. године реализоване су укупно 33 културне манифестације. У посљедње четири године, реализовао се велики културно спортских пројекат под називом‐ „Дубичко културно љето“ у оквиру којег се током љета организује око тридесет различитих културних и спортских манифестација. На подручју општине дјелује и просвјетно и културно друштво „Просвјета“ као и више удружења грађана и културно умјетничких друштава.

2.10.4. Спорт

Спортско рекреативне површине значајно су заступљене у просторној организацији општине Козарска Дубица.У непосредној близини центра града функционише спортски центар са фудбалским стадионом са трибинама ипратећим садржајима.

У самом центру града је мултифунционални спортски терен, а спортски садржаји развијени су и непосредно уз средњошколски центар гдје је изграђена спортска дворана. На подручју општине егзистира укупно 19 спортских организација (1.992 спортиста): 6 фудбалских клубова, 1 мушки и 2 женска рукометна клуба, 2 кошаркашка клуба, 3 карате клуба те по један Шаховски клуб, Куглашки клуб, Риболовно друштво и Планинарско друштво.

2.11. Институционална инфраструктура за развој

Бројне невладине организације постоје на подручју општине. Већина њих се највећимдијелом финансира из општинских буџета.Општина је препознала значај организација цивилног друштва (ОЦД), међутим потребно је појачати

12

сарадњу општине и ОЦД и усмјерити њихове активности на реализацију планираних развојних активности ипројеката финансираних из различитих извора, како би се смањила њихова зависност од општинских буџета.

Институционалне предности које су наведене од стране општине, а које су везане за реализацију развојних могућности регије, су сљедеће:

Постојање омладинских организација на подручју општине Постојање осталих организација цивилног друштва из различитих области

(еколошка удружења, хуманитарна удружења, удружења која његују културу и традицију народа и националних мањина, удружења жена и др.)

Солидно развијена спортска инфраструктура и велики броја спортских клубова

Центри за културу, Развијена примарна и секундарна здравствена заштита Центри за социјални рад Туристичке организације Задруге, предузећа и предузетници који се баве прометом и прерадом

пољопривредних производа Доступност / партнерство са пољопривредним институтом и факултетима

природних наука Удружење пољопривредних произвођача/удружења живинара / воћара

/повртлара/ свињара Општина има локалну развојну стратегију Предшколске, основношколске, средњошколске установе Медији, локални и регионални

2.12. Животна средина

Највећи загађивачи зрака у општини Козарска дубица су саобраћај и ложишта. Највећи загађивачи у области вода су канализација, отпадне воде изиндустрије, дивље депоније. Док највећи загађивачи земље су: пестициди и вјештачко ђубриво, дивље депоније.Приоритети су:

- Примјена мјера прописаних рјешењем о еколошкој дозволи и плановима управљања отпадом;

- Превентивна заштита животне средине и мониторинг у складу са законском регулативом

- Пречишћавање отпадних вода из насеља и индустријских погона...

3. SWОТ анализа

13

Снаге:

Повољан географски положај Природни потенцијали за развој туризма Незагађена околина са великим површинама обрадивог земљишта Повољни услови за развој пољопривреде (клима и обрадиво земљиште) Подручје богато водама извори питке воде, љековите воде, подземне‐

воде Богатство шума Предузетничка традиција – оријентисаност на развој мале привреде Развијена дрвопрерада производња намјештаја и квалификовани кадар‐ Развијени капацитети за производњу и прераду млијека Интензивна воћарска производња са квалитетним производима (јабуке

прве класе, јагода, крушка) Туристички атрактивне манифестације Воће фест у Козарској Дубици. Туристички атрактивни локалитети (Етно насеље у Кнежици и домаћинства у

руралним подручјима, бања Мљечаница туристичко рекреациони центар,‐ ‐ манастир Моштаница, спомен подручје Доња Градина)‐

Остале организације цивилног друштва из различитих области (еколошка удружења, хуманитарна удружења, удружења која његују културу и традицију народа и националних мањина, удружења жена и др.)

Спортска инфраструктура и клубови Центри за културу Примарна и секундарна здравствена заштита Туристичке организације Задруга „Воће и поврће“ + мање задруге Доступност / партнерство са пољопривредним институтом и факултетима

природних наука Локалне развојне стратегије

Слабости:

Нема регионалних развојних институција и регионалних развојних пројеката Недовољан број брендова у односу на број производа Неријешени имовинско правни односи и уситњеност пољопривредних‐

посједа, као и проблем добијања концесија на пољопривредним површинама у државном власништву

Низак ниво агротехнике (недовољна примјена савремене технологије у производњи и пласману пољопривредних производа) и мали број произвођача има уведене стандарде квалитета

Непостојање агро енергетских ланаца‐ Слабо организована пољопривредна производња – нису успостављени

ланци вриједности

14

Недостатак малих занатских прерађивачких фабрика/фарми и подршке у трансформацији мале фарме у малу фирму

Одлив младих образованих кадрова и неконкурентност радне снаге (специфичних профила)

Касно заснивање породица и низак животни стандард руралног становништва

Неразвијена туристичка инфраструктура и недовољна промоција туристичких капацитета путем туристичких агенција

Слаба повезаност агро и туристичког сектора Низак ниво свијести за потребом цјеложивотног учења Низак ниво свијести о очувању животне околине Недовољно кориштење информационих технологија

Шансе:

Подстицаји и мали грантови за унапређење рада МСП и пољопривреду Специфичне кредитне линије за пољопривреду (партнер фонд, ИРБ) Друштвене мреже и медији – јефтин и доступан канал комуникације Европске интеграције прекогранична сарадња и предприступни ЕУ‐

фондови Стварање јединствене туристичке понуде општине Кориштење обновљивих извора енергије (геотермални, биомаса) Привлачење инвестиција – пословне зоне и дијаспора као инвеститор Јединствена база за промоцију и развој заједничких традиционалних

производа

Пријетње:

Незаштићеност од града и поплава Пооштравање еколошке регулативе у области пољоривредне производње /

прераде Строжији критеријуми за извоз него за увоз пољопривредних производа Велики утицај појединачних инвеститора на локалну привреду Исељавање становништва из руралних подручја због неатрактивности ових

подручја за живот и рад (недостатак инфраструктуре) Лош имиџ БиХ као туристичке дестинације Зависност пласмана прехрамбених производа од имиџа земље / подручја

поријекла

15

4. Могући начини унапређења тренутне ситуације

4.1. Визија развоја општине

Општина Козарска Дубица заједно са општинама у регији ће 2020 бити међу најразвијенијим руралним подручјима Балкана, која се у шире ланце вриједности

уклапа технолошки напредном пољопривредном производњом, конкурентном прехрамбеном и другим индустријама одрживим управљањем природним

ресурсима и кориштењем обновљивих извора енергије те богатом, атрактивном и препознатљивом туристичком понудом.

Окосницу оваквог развоја чиниће предузимљиви и образовани људи ове општине који континуирано усвајају нова знања и технологије. Са квалитетном комуналном

и друштвеном инфраструктуром, добрим институцијама и очуваном животном средином, ова општина 2020 године биће атрактивно подручје за живот, инвестиције и туристичке посјете и привлачиће људе, поготово младе и

образоване, да у њој остају и да у њу долазе.

4.2. Стратешки циљеви

1. Континуирано повећање нивоа знања и вјештина људи и квалитета друштвеног живота

У складу са анализом опште развијености друштвене инфраструктуре може се закључити да је образовни систем равномјерно организован на територији општине. Посебно ако се у обзир узме да је образовни систем успостављен од предшколског до средњошколског нивоа.

16

Стр. циљ 1. Континуирано

повећавање нивоа знања и вјештина људи и квалитета

друштвеног живота

Стр. циљ 2.Развој динамичне

привреде која ствара конкурентне

пољопривредне, прехрамбене,

туристичке и друге производе , у

окружењу које привлачи квалитетне

инвестиције

Стр. циљ 3.Побољшање

квалитета саобраћајне и

комуналне инфраструктуре

Стр. циљ 4.Очување животне средине и одживи

развој рационалним управљањем природним ресурсима

Са друге стране, ЅWОТ анализом је утврђен јасан недостатак специфичних вјештина, одлив образованих кадрова као и веома низак ниво свијести о неопходности кориштења информационо комуникационих технологија као и‐ концепта цјеложивотног учења.

Циљ нам је да општина искористи сав постојећи потенцијал из својих друштвених и природних ресурса. Предности подразумијевају надградњу образовног система, пренос знања са акцентом на неформално образовање које ће као такво директно утицати на задовољавање потреба за специфичним вјештинама. Циљ може бити спроведен кроз успоставу центра/центара за едукацију, али исто тако кроз сарадњу са већ постојећим центрима за неформално образовање (успостављање партнерских односа са постојећим центрима за едукацију – са фокусом на обуке из кориштења информационо комуникационих‐ технологија). Присуство истраживачких центара у непосредној близини општине, посебно из области пољопривреде, треба бити искориштено у циљу успоставе агро и био центра/центара општине, као микро центра/центара који ће вршити дисеминацију знања, односно вршити улогу чврсте карике између истраживачких организација/институција и примјене нових технологија и достигнућа на терену. Модел цјеложивотног учења треба бити репликован на све аспекте рада и пословања у регији, са циљем континуиране едукације и подизања нивоа знања и вјештина људи, а крајњи резултат наведеног стратешког циља треба бити подизање општег нивоа квалитета друштвеног живота у регији.

На глобалном плану привредна конкурентност се углавном заснива на кориштењу знања и технологије, а све мање на природним ресурсима или јефтиној радној снази. Обезбјеђивање оваквих знања подразумијева нови модел образовања и оспособљавања, модел континуираног повећања нивоа знања и вјештина људи.

Основна разлика између подручја која динамично напредују и оних која стагнирају или назадују је у предузетничким способностима и нивоу знања и технологије, које људи на тим локацијама посједују и користе. Да би се природни ресурси на што бољи начин искористили, потребно је започети са изградњом савременог система управљања људским ресурсима, усмјереног тако да људима ове регије обезбиједи стицање конкурентих квалификација и унапређење знања и вјештина током цијелог живота.

Овдје се, практично гледано, ради о значајном повећању доступности и квалитета знања за појединце и организације на подручју регије и, посредно, чвршћој повезаности између локалних заједница. Такође, ради се о изградњи престижног друштвеног амбијента и квалитета живота, како у погледу културе и спорта, тако и у погледу здравствене и социјалне заштите. Реализација овог циља обухвата, с једне стране, изградњу инфраструктуре за управљање знањем и образовањем, укључујући ту и мрежу која обухвата све људе заинтересоване за то подручје и овдје и у иностранству, који могу својим знањем и везама допринијети развоју регије. С друге стране, обухвата интензивирање рада осталих друштвених дјелатности, осим образовања: културе, спорта, здравствене и социјалне заштите. Остварењем овог стратешког циља регија ће обезбиједити конкурентост људских

17

ресурса као најважније компоненте нове економије и стећи репутацију динамичног и за живот привлачног подручја.

2. Развој динамичне привреде која ствара конкурентне пољопривредне, прехрамбене, туристичке и друге производе, у окружењу које привлачи квалитетне инвестиције

Други стратешки циљ односи на остваривања улоге општине као катализатора стварања конкурентне привреде на цјелокупном простору општине.

У настојању да обезбиједе своју конкурентност, фирме све мање иду према локацијама на којима се налазе извори сировина и гдје је јефтинија радна снага, а све више према локацијама које одликује предузетничка култура и клима, квалитетна пословно предузетничка инфраструктура али и обучена и талентована‐ радна снага. Пословно –предузетничка клима је већ изражена на подручју општине и потребно је уложити додатне напоре за стварање добре пословне инфраструктуре.

Само привреда која је истовремено и предузетничка и иновативна може данас да рачуна на конкурентност у условима глобализације тржишта. Регије које обезбиједе кључне претпоставке за стварање и функционисање такве привреде могу да рачунају да ће имати високу запосленост и добра радна мјеста.

Зато је стварање конкурентне привреде стратешки правац од првенствене важности за регију и општине које јој припадају. Ради се о таквој привредној структури коју чини мноштво микро, малих и средњих предузећа, са снажном институционалном и развојном подршком.

Потенцијали општине јасно упућују на могућности развоја пољопривредне производње и прерађивачке прехрамбене индустрије. Како би се потенцијали искористили на најбољи начин, потребно је створити услове за нове инвестиције и раст домаћих предузећа, те остварити виши степен финализације производње у обе наведене области. Даљи развој и промоција пословне инфраструктуре, те успостављање сарадње између кључних актера у регији који, с једне стране, креирају повољно пословно окружење, а с друге користе повољне прилике и регионалне потенцијале у развоју пословања ангажовањем регионалних ресурса, креирању нових финалних производа и креирању нових радних мјеста у области пољопривреде.

Адекватно кориштење потенцијала, јачање конкурентности привредних субјеката и саме општине као подручја атрактивног за инвестиције и даљи развој сарадње између релевантних субјеката на подручју регије су стратешке одреднице које воде развијеној регионалној привреди са конкурентним пољопривредно-прехрамбеним производима и туристичким услугама заснованим на регионалним потенцијалима, а сама општина гради идентитет и стиче имиџ подручја атрактивног за живот и пословање.

3. Побољшање квалитета саобраћајне и комуналне инфраструктуреСаобраћајна и комунална инфраструктура, тзв. физичка инфраструктура је

један од најважнијих фактора дугорочног економског раста и развоја. Развој

18

саобраћајне и комуналне инфраструктуре, предвиђен овим стратешким циљем, не само да неће представљати ограничавајући фактор реализације других постављених циљева, већ ће и сам бити потенцијални генератор економског развоја. Нормално је да улагања у капиталну инфраструктуру представљају огроман издатак, али и шансу и основу за бржи развој.

Истовремено, то ће омогућити подизање квалитета живота на подручју општине. Изградња физичке инфраструктуре представља базични предуслов за квалитетан животни стандард људи, поготово у руралном подручју, при чему развој ове инфраструктуре би требало да се инкорпорише са захтјевима заштите животне средине. Тренутно стање инфраструктуре није на завидном нивоу, што је детаљно анализирано у оквиру социо економске анализе. Нарочито су истакнути‐ проблеми недостатака канализационих мрежа, непокривеност подручја примарним и секундарним колекторима и уређајима за третман отпадних вода, непокривеност и неувезаност мрежа јавног водовода; неадекватна саобраћајна инфраструктура, проблеми у снабдијевању електричном енергијом, и слично. У оквиру овог стратешког циља, предвиђено је стварање услова за дугорочно рјешавање ових проблема, на економски исплатив и еколошки прихватљив начин.

4. Очување животне средине и одрживи развој рационалним управљањем природним ресурсимаКако потенцијали општине усмјеравају привредни развој према пољопривреди, прехрамбеној индустрији и туризму, јасно је да очување животне средине представља предуслов дугорочног развоја општине. Развој привреде доноси нове изазове у области очувања животне средине и потребно је пуно напора и спремности на сарадњу за постизање склада између процеса развоја регионалне привреде и очувања животне средине. Остваривање ових циљева подразумијева ангажовање на неколико планова. Један је свакако даља изградња и уређење инфорастурктуре потребне за правилно управљање отпадом. Поред тога, потребно је успоставити мјерне механизме који би омогућили праћење промјена у загађењу животне средине, како би се могле предузети правовремене активности на рјешавању акутних проблема који се временом могу јавити, али и мјерење резултата имплементираних пројеката и мјера у циљу заштите животне средине. Поред збрињавања отпада који настаје у процесима производње, један од изазова је обезбјеђивање чисте енергије за потребе привреде, као и за потребе заједнице. С друге стране, примјена нових технологија омогућава кориштење отпада за производњу енергије, што је врло ефективно рјешење, јер омогућава рјешење проблема уклањања отпада, као и проблема снабдијевања енергијом привреде и локалне заједнице. Мјере треба да укључе и заштиту природних ресурса, који су за регију посебно важни ако се узме у обзир да су у фокусу привредног развоја пољопривредна производња, прехрамбена индустрија и туризам. Уважавање принципа заштите животне средине у развојним процесима је неопходно за дугорочно обезбјеђење високог степена квалитета живота у регији.

19

4.3. Хијерархија циљева

РАЗВОЈНИ ЦИЉ

Побољшање стања привреде, посебно пољопривреде, развијање руралног развоја и повећавање животног стандарда становништва, посебно у руралним подручјима.

СТРАТЕШКИ ЦИЉ

Развој динамичне привреде која ствара конкурентне пољопривредне, прехрамбене, туристичке и друге производе, у окружењу које привлачи квалитетне инвестиције (основати Општински фонд за развој пољопривреде, побољшати организацију пољопривредне производње организацијом земљорадничких задруга, развијати савјетодавне службе, службе ветеринарске заштите и сл., организовати стручна савјетовања и семинаре и посјете пољопривредним сајмовима, подстицати отварање прерађивачких капацитета, водити бригу о урбаном уређењу села).

ОПЕРАТИВНИ ЦИЉЕВИ

Успостављени ланци вриједности у оквиру претежних економских активности на руралном подручју регије (најмање три нова финална прехрамбена и два туристичка производа пласирана на тржиште до 2015. године)

Смањена незапосленост у регији (смањена стопа незапослености најмање на 30% до 2015. године)

Креирани повољни услови за улагања (најмање 20 инвестиција у привреди регије 2012 2015, износ инвестираних средстава 20.000.000 КМ до краја‐ 2015. Године, 1000 новоотворених радних мјеста до краја 2015. године)

Створени услови за раст домаћих предузећа (повећана добит домаћих предузећа за 4% до 2015. године)

20

5. Систем праћења и оцјењивања

5.1. Мониторинг

Мониторинг је усмјерен на праћење извођења активности дефинисаних у оквиру појединих пројеката. У оквиру овог процеса, прикупљају се информације о тренутном стању имплементације појединих пројеката у погледу техничких питања (како тече имплементација активности) и у погледу финансијских питања имплементације (како тече имплементација буџета). На основу поређења планираних активности и изведених активности се могу уочити евентуална одступања и благовремено предузети корективне акције.

Мониторинг ће вршити тимови у општини, то јест најмање једна особа, која има могућност да добије техничку подршку од ресорних одјељења / стручњака у ЈЛС, а на основу извјештаја имплементатора појединих активности/пројеката, као и прикупљених информација о изведеним активностима од релевантних актера као што су ресорно одјељење у општини, јавна предузећа, невладине организације и други. На основу прикупљених информација, тим за мониторинг ће припремати заједничке шестомјесечне извјештаје на нивоу регионалне стратегије које ће достављати руководству општине на разматрање путем општинске службе надлежних за координацију имплементације регионалне стратегије. Према томе, општина ће два пута годишње разматрати извјештаје о имплементацији пројеката.

5.2. Евалуација

Евалуација је усмјерена на мјерење степена остварења индикатора дефинисаних за оперативне циљеве, чиме се ствара основа за оцјену степена остварења стратешких циљева. Евалуацију ће вршити руководство општине по истеку половине стратешког периода, то јест 2013. године и на крају стратешког периода, то јест 2015. године. Евалуација ће се вршити на основу извјештаја припремљеног од стране радне групе коју формира руководство општине. Саставни дио извјештаја су препоруке, које код евалуације првог циклуса требају допринијети ефикаснијем спровођењу активности до истека Стратегије, а код евалуације другог циклуса ће бити искориштене у ажурирању Стратегије за период послије 2015. године.

Евалуација треба да оцијени релевантности, ефикасности, ефективности, утицај и одрживост остварених резултата, те оцјену степена остварења појединих индикатора. Може да укључи прикупљање и анализу примарних података кроз анкетирање релевантних актера и интервјуе са кључним актерима, те прикупљање и анализу секундарних података као што су релевантни извјештаји институција и организација. Она обухвата и научене лекције које су важне за будуће развојне процесе као што су добри модели сарадње кључних актера и слично.

21

Најважнији стратешки циљ и индикатори:

Најважнији стратешки циљ развоја општине Козарска Дубица обухвата развој динамичне привреде која ствара конкурентне пољопривредне и прехрамбене производе, у окружењу које привлачи квалитетне инвестиције.

Индикатори: - основати Општински фонд за развој пољопривреде путем кога би се

обезбједила повољнија кредитна средства за реализацију пројеката из области пољопривредне производње,

- побољшати организацију пољопривредне производње организацијом земљорадничких задруга или другим видовима организације које би пословале по принципу предузећа, а према потребама тржишта,

- развијати на нивоу општине службе које су неопходне за успјешан развој пољопривреде – савјетодавне службе, службе ветеринарске заштите и сл.

- организовати стручна савјетовања и семинаре и посјете пољопривредним сајмовима за пољопривреднике са подручја општине,

- подстицати отварање прерађивачких капацитета на подручју општине како би се осигурао откуп пољопривредних производа,

- водити бригу о урбаном уређењу села – асвалтирање путева, изградња водовода, телефонске мреже и слично.

Оперативни циљеви и индикатори:

Побољшана образовна структура регије у складу са потребама тржишта рада и развојним потребама регије

Смањен број ученика који не уписују средњу школу за 5% годишњеНајмање 2% незапослених годишње похађа програм преквалификацијеНајмање 200 полазника организованих обука годишње

Смањена незапосленост у регији Смањена стопа незапослености најмање на 30% до 2015. године

Осигуран сталан раст задовољства јавним услугама

Континуирано повећање раста задовољствакорисника јавним услугама у периоду од 2012. до 2015. годинеСкраћено 10 процедура за издавање докумената у периоду до 2015. године

Креирани повољни услови за улагања Најмање 20 инвестиција у привреди регије 2012 2015.‐Износ инвестираних средстава 20.000.000 КМ до краја 2015. године1000 новоотворених радних мјеста до краја 2015. године

22

Створени услови за раст домаћих предузећа

Повећана добит домаћих предузећа за 4% до 2015. године

Успостављени ланци вриједности у оквиру претежних економских активности на руралном подручју регије

Најмање три нова финална прехрамбена и два туристичка производа пласирана на тржиште до 2015. године

Побољшана доступност путне мреже Извршена реконструкција и модернизација 200 км локалних путева на подручју регије до 2015. године

Побољшана доступност канализационе мреже и побољшано снабдијевање водом на подручју регије

Изграђено 50 км канализационе мреже на подручју регије до 2015. годинеИзградња 250 км водоводне мреже на руралном подручју регије до 2015. годинеПо 1 систем за пречишћавање отпадних вода на подручју сваке општине до 2015. године.Повећано просјечно задовољство грађана комуналним услугама за 30% у периоду до 2015.

Успостављен систем за мјерење степена загађености ваздуха, воде и земљишта

Смањен ниво емисије ЦО2 на подручју регије за 5% у периоду имплементације стратегије

Изграђени капацитети за производњу енергије из обновљивих извора

Изграђена 2 погона за производњу топлотне и електричне енергије на подручју регије у периоду имплементације стратегије

Побољшано управљање чврстим отпадом са фокусом на његово економско искориштење

Формирана 4 рециклажна дворишта за прикупљање, раздвајање и рециклажу чврстог отпада (по 1 на подручју сваке општине) у периоду имплементације стратегије

Обезбијеђена одрживост шумских ресурса

Смањена разлика између посјечених и пошумљених шумских површина за 10% до 2015. године

23

6. Закључак

Политика руралног развоја РС захтијева успостављање одрживог оквира за будућност руралног подручја. У прошлости политика руралног развоја била је искључиво секторска (углавном пољопривреда) с ограниченим територијалним аспектима. Да би убудуће политика руралног развоја била успјешна, стратегије руралног развоја требају бити засноване на мултифункционалном и интегрираном приступу руралног развоја. Практично, рурални развој подразумјева третирање економских, еколошких, социо-културних и политичко-институционалних аспеката на једнак и јединствен начин. Циљеви ових приступа су достизање одрживог економског и социјалног раста руралних подручја. Рурални развој помаже побољшању сигурности и доступности хране и промоцији здравља становништва. Такођер, помаже, кроз стварање прихода и могућности запошљавања, тј. помаже успјешнији економски развој.

Посебно треба нагласити да су еколошка и економска одрживост основне претпоставке опстанка и одрживости руралних простора и насеља. На руралним просторима су се стољећима обављале дјелатности које су мало или нимало оштетиле природну околину. Ваздух, вода и земљиште овдје су још увијек високог квалитета. Од креатора економске политике руралног развоја у РС зависи који ће приоритети и мјере бити реализовани. Код осмишљавања и креирања приоритета и мјера руралног развоја требају се узети у обзир и специфичности конкретног руралног простора са свим његовим предностима и могућностима. Политика руралног развоја у РС у будућности треба бити интегрисана политика динамичког типа, подложна измјенама и допунама у складу са реалним природним, друштвеним, социјалним и економским могућностима руралног подручја РС.

24