Razvojna i ekonomska politika i kreativni kapital

7/25/2019 Razvojna i ekonomska politika i kreativni kapital

1/7

Razvojna i ekonomska politika i kreativni kapital

26 KOLA BIZNISA

Originalni nauni rad kola biznisaBroj 2/2010

UDC 338.2(497.11)338.46(497.11)

Gojko Rikalovi*

RAZVOJNA I EKONOMSKA POLITIKA

I KREATIVNI KAPITAL

Saetak: U ovom radu se polazi od pitanja kreativnosti i ekonomije znanja u kontekstu stvaranja konkurentnenacionalne privrede. Strukturni problemi privrede zemalja u razvoju, kao to je Srbija, ne mogu se reavati isklju ivo

podizanjem produktivnosti ve poboljanjem kvaliteta ekonomskog rasta, odnosno oslanjanjem na kreativni kapital.

Me

utim, konstatuje se da kreativnost, koja je gotovo svuda isto rasprostranjena, ne moe parirati znanju koje je obe-leje ekonomije razvijenih zemalja. Koncentracija znanja privlai kreativni kapital. Opti zakljuak je da kljuna odred-nica globalne konkurentnosti nee poivati na klasinim ekonomskim elementima (trgovina, tokovi novca i kapitala,investicije i dr.), vena tokovima ljudi. Drave koje mogu privui kreativne resurse razvijae se mnogo bre i vie oddrugih zemalja.

Drugi deo teksta posveen je teorijsko-metodolokim osnovama izraavanja ekonomskog znaaja kreativnog sektora itokovima i procesima ekonomije zasnovane na znanju i inovacijama. Dovodi se u vezu rast kreativne klase u pojedinim

zemljama i njihov ubrzani ekonomski razvitak, imajui u vidu zaostajanje Srbije u tom pogledu. Zbog toga se zagovarada kreativnost dobije tretman proizvodnog faktora i ukazuje na ekonomske mogunosti kreativnog kapitala u tranzicio-nim ekonomijama.

U treem delu teksta prua se metodologija za procenu efekata realokacije investicija iz ostalih delatnosti u kreativnisektor. Formalizovanje neravnotee izmeu kreativnog sektora i ostalih delatnosti trebalo bi da obezbedi sagledavanje

efekata realokacije resursa na stopu privrednog rasta.Kljune rei:privredni rast, kreativnost, kreativni kapital, ekonomija, model, neravnotea, sektor

DEVELOPMENT AND ECONOMIC POLICY

AND CREATIVE CAPITAL

Abstract:In this paper we address the question of creativity and knowledge economy in the context of creation of thecompetitive national economy. Structural problems of the developing countries, such as Serbia, cannot be solved only

by increasing productivity, but through improvement of the quality of the economic growth, i.e. based on creative capi-tal. Still, we note that creativity, which is almost everywhere equally dispersed, cannot compete with knowledge whichis the attribute of developed countries economies. Knowledge concentration attracts creative capital. The general con-clusion is that the key determinant of the global competitiveness will not be based on classical economic elements(trade, money and capital flows, investments, etc), but on human capital flow. Countries that are able to attract creativeresources will develop much faster and more than other countries.

The second part of the text is devoted to theoretically-methodological bases for expressing economic importance of cre-ative sector and to flows and processes of the economy based on knowledge and innovations. The growth of the creativeclass in respective countries is connected to their accelerated economic development, while having in mind delaying ofSerbia in that area. That is why it is suggested that creativity should get the position of productive factor and the reasoneconomic potentials of creative capital are stressed in transitional economies.

* prof. dr Gojko Rikalovi, redovni profesor, Ekonomski fakultet, Beograd


2/7

Gojko Rikalovi

KOLA BIZNISA 27

In the third part of the paper, methodology is offered for the evaluation of the effects of reallocation of investments fromother activities to creative sector. Formalization of the imbalance between creative sector and other activities should

provide insight to the effects of the reallocation of resources on the economic growth rate.

Key words:economic growth, creativity, creative capital, economy, model, imbalance, sector

1. Uvod

Globalni trendovi, kao to su usporavanje privrednog rasta, skok cena nafte, pa i porast cena hrane naro itone pogoduju naoj nacionalnoj ekonomiji. Srbiju odlikuje visoka javna potronja, niska konkurentnost

privrede i izvoza, sporost reformi. Proces tranzicije i demokratizacije jo nije dovren, ali je vrstaopredeljenost javne politike ka integrisanju drave u Evropsku Uniju.

Ako je ekonomska i tehnoloka konkurentnost privrede Srbije nedovoljna, to, meutim, znai da postoje otristrukturni problemi, koji proistiu iz nesposobnosti kompanija i sektora privrede da posluju efikasno i

poboljavaju performanse poslovanja. Pomenuti strukturni problemi se ne mogu uspeno razreiti bezupotrebe znanja kao glavnog resursa (iroko shvaenog, ukljuujui podatke, informacije, slike, simbole,kulturu, ideologiju i vrednosti). Na raspolaganju je strano i domae znanje. Strani eksperti daju znaajandoprinos Srbiji i njenoj nacionalnoj ekonomiji. Sticanje, unapreivanje i upotreba domaeg znanja su,

meutim, na "dnevnom redu". Bez razvoja domaeg znanja i intenzivnijeg uea domaih eksperata nemani znaajnijeg korienja informatikih i komunikacionih tehnologija (ICT) u podsticanju rasta ikonkurentnosti privrede Srbije. Zbog toga je neophodno obratiti panju na kreativnost, kreativne resurse ikreativni kapital, jer je tu reo izboru, inspiraciji, primeni i prodoru talenta i znanja.

Savremena shvatanja razvoja se znatno razlikuju od onih koja su dominirala tokom dvadesetog veka. NakonDrugog svetskog rata prioritet je bio rast proizvodnje, a visoke stope privrednog rasta su predstavljalezaseban cilj. Sada nije prihvatljiv bilo kakav ekonomski rast koji ne dovodi do poveanja standarda ilidostizanja ideala blagostanja za ire slojeve stanovnitva. Teite je na kvalitetu ekonomskog rasta, poto jeveoma znaajno da korist od njega osete svi, pa su prioritet postali problemi siromatva, nezaposlenosti,drutvene iskljuenosti, regionalne neravnomernosti i dr.

Polovinom 70-ih i 80-ih godina XX veka desile su se znaajnije promene u svetskoj ekonomiji koje su

dovele do ugroenosti tradicionalnih industrija i regiona u kojima su one bile razmetene. Drava i privatnisektor nisu na najbolji nain uspevali da te probleme ree, pa je u takvim uslovima bilo poveanointeresovanje za koncept socijalne privrede, koja je, zajedno sa privatnom i javnom ekonomijom, trebalo daomogui potpunije zadovoljenje drutvenih potreba. U tom kontekstu, poetkom 90-ih godina prologstolea javlja se nova sintagma - creative industries (kreativne industrije) koja oznaava aktivnosti koje, presvega, nisu imale funkciju dostizanja blagostanja (nisu bile posmatrane kao deo privrede), nego je njihov

prevashodni zadatak bio usmeravanje ka stvaranju demokratskog drutva koje promovie simbolikevrednosti (estetika, imid, dizajn itd) radi uvoenja novog koncepta ekonomske i drutvene konkurentnosti.Upravo zato se od kreativnih delatnosti mnogo oekuje, jer sve to nije ostvareno putem klasinog trita idravne politike nije imalo karakter opteg naina unapreenja kvaliteta drutvenog i individualnog ivota.Danas se, meutim, kreativna ekonomija u Evropskoj Uniji i SAD tretira kao veoma znaajno podrujerazvoja i vana delatnost u promovisanju kreativnog preduzetnitva koje postaje jedno od kljunih

instrumenata za smanjenje nezaposlenosti, podsticanje inovativnosti, socijalne povezanosti i ukljuenosti.

2. KREATIVNI KAPITAL KAO OSNOVNI POKRETA EKONOMIJE ZASNOVANE

NA ZNANJU

U doba globalizacije, kada sofisticirane tehnologije supstituiu oveka, kreativni sektori afirmiu ljudskikapital. U tim uslovima kreativnost se javlja kao sposobnost reavanja sloenih problema i stvaranja novogznanja. To je, zapravo, umee miljenja, reagovanja i delovanja na visoko inovativan, originalan i riziannain. Po pravilu, kreativnost predstavlja stvaranje novih ideja ili kombinovanje starih (ve poznatih) na

jedinstven nain i ona je pretpostavka za inovaciju. Radi se o prirodnom resursu kojim sve zemlje gotovopodjednako raspolau. Meutim, one nisu u stvaranju i primeni znanja podjednako kreativne i uspene.Razlog je u tome to znanje nije u svim zemljama ravnomerno, kao to je to sluaj sa kreativnou.

Koncentracija znanja se, ipak, deava u samo malom broju visoko razvijenih zemalja. Moderna znanja ivetine, poto su veoma sloene, podrazumevaju veoma specifine pretpostavke (specijalizovane kadrove,visoku tehnologiju i finansiranje). To je i objanjenje zbog ega u uslovima globalne ekonomije siromane


3/7


28 KOLA BIZNISA

zemlje izvoze kreativnost (tj. obrazovane i/ili talentovane kadrove), dok razvijeni svet transformie znanje utrinu vrednost, a kao rezultat nerazvijeni uvoze proizvode i usluge razvijenih.

Rastua dominacija sektora usluga u sveukupnim privrednim aktivnostima, dovodi do obogaivanjaekonomskog razvoja kako novim podrujima, tako i novim ekonomskim faktorima na kojima se temelji. U

procesu oblikovanja ekonomskog razvoja jedno od najznaajnijih mesta zauzima kreativnost kao novi

proizvodni faktor i promoter nastanka i razvoja novih privrednih sektora. Ekonomija zasnovana na znanju,inovacijama, obrazovanju i treningu (obuci) ima ekonomski oslonac u kreativnosti, stavljajui teite nakreativne industrije kao konceptualni okvir u kome treba traiti generatore rasta (S.Jovii, H.Miki, 2006).Razvoj uporedo sa napredovanjem postaje sve sloeniji i sadrajniji kroz nove ekonomske strukture,

proizvode i usluge, ime utie na nastanak razliitih i uspostavljanje novih i kompleksnijih poslovnih vezaizmeu kulturnih, obrazovnih, naunih, umetnikih i ekonomskih sektora, to potire ionako uslovne graniceizmeu razliitih sfera drutvenog ivota.

Polazei od brojnih meunarodnih dokumenata konferencija i empirijskih studija (United NationsConference on Trade and Development, Sao Paolo, June 2004; Creative Industries Mapping Document,DCMS, London, 1998; Creative Industries Mapping Document, DCMS, London, 2001.) koje su se bavileistraivanjem i razmatranjem ekonomskog kreativnog potencijala, moe se doi do zakljuka da

identifikovanje kreativnih sektora uglavnom statistiko-ekonomskog karaktera, generalna primenamakroekonomskih agregata (kao to su zaposlenost i BDP) u izraavanju ekonomskog znaaja kreativnihsektora i njihovog apsolutnog i relativnog udela, potom korienje indeksa specijalizacije, indeksaotvorenosti za trgovinu u merenju konkurentnosti pojedinih sektora, kao i utemeljenost ekonomske analizena modelu lanca vrednosti u kreativnim sektorima, predstavljaju tzv. opta mesta. Proces izrade studije oekonomskom znaaju kreativnih delatnosti 1998. godine u Velikoj Britaniji nazvan je mapiranjem kreativnihindustrija (sama studija je naslovljena The Creative Industries Mapping Document). Definicija kreativnihindustrija iz britanske studije, po kojoj su kreativne industrije one aktivnosti koje potiu od individualnekreativnosti, vetine i talenta, a koje imaju potencijal za stvaranje bogatstva i radnih mesta kroz generisanje ieksploataciju intelektualne svojine, veoma je iroko prihvaena. Kao to se vidi, kreativni sektori seodlikuju trima veoma znaajnim komponentama: (a) osnovni resursi su ljudi (intelekt, vetine i mata), (b)ekonomska vrednost je rezultat individualne inspiracije i reputacije koju individua poseduje zahvaljujui

svom kreativnom talentu, (c) koncept prava intelektualne svojine i znaaj zatite ovih prava ima esencijalnuvanost, ako se podrazumeva realizovanje njihove ekonomske vrednosti. Stoga, kreativni kapital kao glavnipokreta ekonomskog razvoja obuhvata primenjeno iskustvo, profesionalne sposobnosti i vetineimplementirane tehnologije i odnose sa klijentima kao bitne faktore stvaranja trinih konkurentskih

prednosti. U stvari, kreativni kapital je rezultat posedovanja znanja, primenjenog iskustva, tehnologije iprofesionalnih vetina, on jeste intelektualni materijal (znanje, informacije, intelektualno vlasnitvo iiskustvo) koji se moe upotrebiti za stvaranje bogatstva. Svakako, to je suma ideja, inovacija, tehnologija,opteg znanja, kompjuterskih programa, dizajna, vetine obrade podataka, procesa, stvaralatva i publikacija,konano, re je o formalizovanom, zarobljenom i procenjenom kreativnom potencijalu radi odbacivanjaimovine vie vrednosti (B. Komneni, 2006). Opti zakljuak bi mogao biti da kljuna odrednica globalnekonkurentnosti nee poivati na klasinim ekonomskim elementima (trgovina, tokovi novca i kapitala,investicije i dr), vena tokovima ljudi. Drave koje mogu privui kreativne resurse razvijae se mnogo

bre i vie od drugih zemalja (T. Jovanovi, 2006). Sa stanovita privredne razvijenosti nae zemlje, tajglobalni trend je veoma nepovoljan ali na njegovo zaustavljanje ne moemo uticati, mada bi u tom pogledu

bila poeljna automatizacija procesa. Nauena lekcija bila bi da ozbiljno i pravilno razumemo tokove iprocese ekonomije zasnovane na znanju i inovacijama i brzo prilagoavanje tim globalnim trendovima.

Da bi neka zemlja privukla kreativne grupe (naunike i istraivae u oblastima tehnologije, raunarstva,matematike, obrazovanja, umetnosti, kulture, dizajna, konano i industrije zabave, tj. sve one koji direktnokreiraju) od presudne vanosti je istovremeno prisustvo talenta, tehnologije i tolerantnosti (kulturetolerancije ili interkulturnog dijaloga). Izrazita koncentracija ovih faktora na odreenom prostoru upravo

je razlog zbog koga se ostvaruje izuzetno dinamian ekonomski rast takve sredine. Na pomenutu monukreativnu grupu u SAD otpada 30 odsto ukupne radne snage, a u 7 od 14 lanica EU tzv. prvog kruga vie od25 odsto je pripadnika tzv. stvaralake klase. U odnosu na ukupan broj zaposlenih u Holandiji, Finskoj i

Belgiji ova grupa zauzima gotovo 30 odsto, dok je u Irskoj, V.Britaniji i Danskoj kreativna grupa ak vea


4/7

Gojko Rikalovi

KOLA BIZNISA 29

od ukupnog broja svih klasinih industrijskih radnika. Tempo rasta tzv. kreativne klase (R. Florida) jenajdinaminiji u Irskoj (7 odsto godinje)1.

U evropskoj matrici kreativnosti lanice EU su razvrstane u etiri grupe na osnovu vrednosti indeksakreativnosti (koji sintetiki obuhvata devet pokazatelja svrstanih u pomenute tri grupe: talenat, tehnologija itolerantnost): 1. vodee drave (vedska, Finska, Danska, Holandija i Belgija), sa visokim indeksom

kreativnosti i visokim stepenom rasta indeksa stvaralakih sposobnosti; 2. drave koje dolaze (Irska), kojenisu dostigle prosene vrednosti indeksa kreativnosti prethodne grupe, ali imaju veoma visok tempo rasta togindeksa; 3. drave koje zaostaju (Nemaka, V. Britanija), odnosno imaju relativno visok indeks kreativnostiali gube korak jer njegov trend rasta nije pozitivan; 4. drave koje kasne (Italija, panija, Austrija,Portugalija, Grka, Francuska), odnosno imaju relativno nizak indeks kreativnosti i usporen tempo njegovograsta.

Konkurentska pozicija vodeih drava je sveukupno dobra, kod drava koje dolaze konkurentska pozicija sepopravlja, drave koje zaostaju imaju pad konkurentske sposobnosti, dok se kod drava koje kasne, ukolikobitno ne promene svoju poziciju, u narednom razdoblju mogu oekivati veliki problemi na podrujukonkurentnosti (The Europe Creativity Matrix). Sline analize nisu vrene nakon dva poslednja kruga

proirenja EU (2004. i 2007), a kod nas ovakvih istraivanja nije bilo. Korelacija konkurentnosti i

kreativnosti je vrlo indikativna, a zakljuak je da se na kljune elemente konkurentnosti u budunosti u naszaboravilo. Naime, u Srbiji je zanemareno planiranje razvoja, pa se tako gubi korak u konkurentnosti kakona nacionalnom, tako i na regionalnom i lokalnom nivou. Dok se privreda razvijenih zemalja zasniva nastvaralatvu kao osnovnoj pokretakoj snazi (znanje i informacije su alat i materijal kreativnosti, inovacija je

proizvod), naa nacionalna ekonomija daleko je od tzv. nove ekonomije koju nose znanje i kreativnost.

Utemeljenje naeg razvoja na znanju i inovacijama podrazumevalo bi u najkraem: podizanje nivoakompetencija i vetina za korienje informaciono-komunikacionih tehnologija kod najirih slojevastanovnitva, izgradnju modernog obrazovnog sistema prilagoenog potrebama prakse odnosno usaglaenogsa standardima EU, podsticanje istraivanja i razvoja u svim oblastima, konano - afirmisanjeinterkulturalnosti. Nije novina da je visok procenat onih graana kojima su neophodni prekvalifikacija,obuka za specijalizovana znanja, sticanje dodatnih vetina ili pohaanje dodatnih obrazovnih programa ustruci, a da se mora raunati sa jaanjem kapaciteta istraivanja kreativnog razvoja, da bi obrazovanje ikulturna odnosno umetnika produkcija trebalo da budu podrani novim tehnologijama i sl.

Kreativnost shvaena u najirem smislu i u naim uslovima mora dobiti tretman proizvodnog faktora, jer senjeno proizvodno transformisanje uobliava ne samo kroz tehnoloke inovacije ve i kroz nematerijalneelemente kao to su stil, dizajn, estetske i simbolike vrednosti. U kreativnim sektorima se najveim delomostvaruju dobra i usluge vezane za tzv. neopipljiva dobra zatiena autorskim i srodnim pravima.Kreativnost, ispoljavajui se u autorskom delu (odnosno u stvaralakom izrazu odreene ideje), integrieljudsku tvorevinu, vrednosnu sadrinu, odreenost forme i originalnost i time uspostavlja zajednikusutinsku nit stvaralatva i prava intelektualne svojine.

Intelektualno-vlasnika prava su mehanizam koji ekonomski potencijal kreativnosti pretvara u kapital. Tako,kreativnost nije akumulirana zaliha imovine nego potencijal koji svaki od njenih elemenata ima za novostvaralatvo. Intelektualna svojina (odnosno vlasnika prava) reprezentuje kreativne kvalitete koji pruajumogunost za proizvodnju nove vrednosti, odnosno formalna svojinska prava transformiu kapital shvaenkao potencijal u kreativnosti u novo stvaralatvo. To je, zapravo, esencijalni nain i put rasta kreativnogkapitala. Uspostavljanje prava intelektualne svojine i njihove zatite kroz nezavisno pravosue jenajefikasniji mehanizam pretvaranja potencijala koji sadri kreativnost u kapital. S tim u vezi, podsticanje

preduzetnitva i biznisa u kreativnim sektorima (tj. stvaranja kreativnog kapitala), a time i poveanjazaposlenosti kreativnih ljudi i podizanje kvaliteta njihovog ivota je vaan zadatak donosioca odluka(decision-maker-a) i kreatora javne politike (policy maker-a), konano drutveno odgovorne privrede(drutveno odgovornog poslovanja).

1 Irski model razvoja je zasnovan na stranim investicijama i kvalitetnom obrazovnom sistemu za razliku od finskog razvojnogobrasca koji je utemeljen na velikoj multinacionalnoj kompaniji Nokia koja je privukla mala i srednja preduzea i iskoristilasopstveni inovacioni potencijal.


5/7


30 KOLA BIZNISA

3. MODEL ZA PROCENU EFEKATA REALOKACIJE INVESTICIJA IZ OSTALIH

DELATNOSTI U KREATIVNI SEKTOR

Ocena efekta meusektorske realokacije resursa obino se zasniva na primeni odgovarajueg modelaneravnotee. Ovde elimo da ukaemo na znaaj neravnotee, koja nastaje kao rezultat razliite (ne)efikasnosti pojedinih sektora. Naime, ekonomski rast nije samo funkcija rastueg agregatnog inputa, nego

rezultira i iz realokacije resursa iz manje produktivnih u efikasnije sektore. U studiji raenoj za Svetskubanku istraivala se mogunost dva tipa neravnotee: 1) izmeu industrijskog i neindustrijskog sektora i 2)izmeu izvoznog i neizvoznog sektora (H. Chenery, S.Robinson, M.Syrquin, 1986: 263-266). Izabrali smo,meutim, da tretiramo mogunost alternativnog, treeg tipa neravnotee izmeu kreativnog sektora iostalih sektora.

Prvi metodoloki korak u tretiranju neravnotee izmeu kreativnog i ostalih sektora je postavljanjeodgovarajueg analitikog okvira koji omoguava empirijsko istraivanje izvora ekonomskog rasta.Znaajno je da na poetku naglasimo moguu razliitu interpretaciju dobijenih parametara. Promenljive seodreuju na visokom nivou agregiranosti. Formalizovanje neravnotee izmeu kreativnog sektora i ostalihdelatnosti trebalo bi da obezbedi sagledavanje efekata realokacije resursa na stopu privrednog rasta, odnosno,da bismo dobili odgovor kakva se promena bruto domaeg proizvoda moe oekivati ukoliko bi se

investicije preusmerile u kreativni sektor.Neravnoteni model koji je predstavljen u daljem tekstu dobijen je modifikacijom modela neravnotee G.Federa. Taj model neravnotee odnosi se na analizu rasta u poluindustrijalizovanim zemljama. Polaznaosnova je pretpostavka da privredu ine dva sektora (model dualne ekonomije) kreativni sektor i ostalisektori- iji su autputi Yk (autput kreativnog sektora) i Yw (autput ostalih sektora). Svaki od ovih autputa semoe predstaviti kao zavisna promenjiva u odnosu na odgovarajue sektorske inpute. Ta zavisnost jeizraena sledeim oblikom proizvodne funkcije:

Yw = Fw (Kw, Lw) (1)

Yk = Fk (Kk, Lk) (2)

gde Yoznaava sektorsku proizvodnju,Kkapital iLradnu snagu, a ki woznake za kreativni sektor i ostalesektore, respektivno. Promene u proizvodnji oba sektora deavaju se u vremenu, to se izraava sledeim

jednakostima:Y = Fkw Kw + Flw Lw (3)

Y = Fkk Kk + Flk Lk (4)

pri emu sa Y, Ki Loznaavamo priraste proizvodnje, kapitala i radne snage, redom. SimboliFkiFlseodnose na marginalnu produktivnost odgovarajuih proizvodnih faktora.

Povodom izjednaavanja prirasta fiksnog kapitala (K) i investicija (I), D. Marseniskree panju na dvamomenta:

1.

pretpostavka je da se sredstva koja su u raspodeli drutvenog proizvoda namenjuju fiksniminvesticijama u (t-1)-oj vremenskoj jedinici veu narednoj, (t-toj) vremenskoj jedinici opredmeujuu prirastu osnovnog kapitala;

2.

u prirastu osnovnog kapitala se materijalizuju samo nove investicije.

Pomenuta pretpostavka (K = I), prema D. Marseniu (str. 294, 1982), ima utoliko smisla ukoliko raunada se u svakoj posmatranoj godini u prirastu osnovnog kapitala aktivira onoliko fiksnih investicija iz

prethodnih godina koliko se u naslee u narednim godinama ostavi neaktivniranih fiksnih investicija izposmatrane godine. Imajui to u vidu sada prethodne jednakosti (3) i (4) moemo napisati u sledeimoblicima:

Y = Fkw Iw + Flw Lw (5)Y = Fkk Ik + Flk Lk (6)


6/7

Gojko Rikalovi

KOLA BIZNISA 31

gde suIwiIkoznake za investicije u ostalim sektorima i investicije u kreativnom sektoru, respektivno. Kadabi privreda bila u stanju ravnotee sa optimalnom alokacijom resursa, marginalne faktorske produktivnostibile bi jednake u sektorima. Meutim, formalizacija modela koji predstavljamo ne zahteva uvoenjeravnotenog stanja. tavie, pretpostavlja se da se marginalne faktorske produktivnosti razlikuju u odreenojsrazmeri, na ta ukazuju izrazi:

Fkk/ Flw = 1+ m (7)

Fkl/ Flw = 1+ n (8)

pri emu (m) i (n) mogu uzimati bilo koju vrednost.

Poto smo poli od pretpostavke da se privreda sastoji iz dva sektora (kreativnog sektora i ostalih sektora),ukupni bruto domai proizvod se pojavljuje kao suma njihovih autputa Yk i Yw. U skladu sa tim i prirast

bruto domaeg proizvoda se moe izraziti kao zbir sektorskih prirasta proizvodnje datih u narednimjednainama:

Y = Yw + Yk = Fkw Iw + Flw Lw + Fkk Ik + Flk Lk (9)

Polazei od izraza (7) i (8), odnosno njihovim zamenjivanjem u jednakost (9) dobijamo sledeu jednainu:

Y = Fkw Iw + Flw Lw + (1+ m) Fkw Ik + (1+ n) Fkw Lkodnosno

Y = Fkw (Iw + Ik ) + Flw (Lw + Lk) m Fkw Ik + n Flw Lk (10)

Kako je Iw + Ik = I, a Lw + Lk = L, to se jednakost (10) moe dalje transformisati u izraz (11):

Y = Fkw I + Flw Ik + (m/m+1) Fkw Ik + (n/n+1) Flk Lk (11)

Daljim jednostavnim tranformacijama dolazimo do jednakosti (12):

ry = Fkw iw rl + ((m/m+1) (n/n+1)) Fkw ik + (n/n+1) uw ryk (12)

U prethodnom sreivanju se polo od toga da izmeu marginalne produktivnosti rada u ostalim sektorima iprosene produktivnosti rada ukupne privrede postoji linearna zavisnost, odnosno da je

Flw = Y/L = Flw L /L

pa je stopa ukupnih investicija i = (I/ Y) 100, a stopa investicija u kreativnom sektoru ik = (Iw / Y) 100.Udeo bruto domaeg proizvoda kreativnog sektora u ukupnom bruto domaem proizvodu oznaili smo sa uw= Yk / Y, dok su ry, rl, rykstope rasta bruto domaeg proizvoda svih sektora, ukupne zaposlenosti i brutodomaeg proizvoda kreativnog sektora, respektivno. Relacija (12) svodi se na dobro poznatu neoklasinu

jednainu rasta pri m = n = 0, odnosno kada je marginalna produktivnost faktora jednaka po sektorima. Uoptem sluaju, jednakost (12) prua mogunost da procenjujemo porast ukupne proizvodnje, koji je

uslovljen realokacijom investicija iz ostalih sektora u kreativni sektor tj. da sagledavamo efekat premetanjaresursa iz manje efikasnih sektora u sektore sa veom efikasnou, na privredni rast. U tom cilju su nam joneophodne stopa ukupnih investicija, stopa rasta ukupne zaposlenosti (koje su inae optekorisne uneoklasinom modelu), stopa rasta bruto domaeg proizvoda u kreativnom sektoru i stopa investicija ukreativnom sektoru. Vano je imati u vidu da samo u tom sluaju, ako se moe privreda dekomponovati napojedine sektore i ako su koeficijenti marginalne produktivnosti izjednaeni po sektorima (tj. m = n), samotada sektorske stope rasta su potrebne za ocenjivanje efekata premetanja faktora.

Jednakost (12) se moe tretirati kao jednaina regresije u sledeem obliku:

ry = ao + a1 i + a2 rl + a3 ik + a4 uw ryk (13)

Mada primena neravnotenog modela (12) na principima regresione analize proiruje njegove analitike

mogunosti, ipak treba imati u vidu i odgovarajue ekonometrijske probleme koji su i ovde neizbeanpratilac (prekoraenje promenjivih, varijacija parametara i sl).


7/7


32 KOLA BIZNISA

Posebno treba obratiti panju na parametar a1 koji se nalazi uz stopu investicija. U jednostavnimneoklasinim modelima on se interpretira kao prosek marginalnih produktivnosti kapitala za sve sektore,odnosno za celokupnu privredu. Meutim, u neravnotenoj formulaciji ovaj koeficijent se interpretira kaomarginalna produktivnost kapitala u manje produktivnom sektoru (izmeu dva tretirana sektora privrede). Tooigledno prua delimino objanjenje za prilino velike izmene (deklinaciju) u veliini investicionogkoeficijenta kada se koristi neravnotea specifikacije.

ZAKLJUAK

Svrha prethodnih izlaganja sadrana je u nameri da se pokae u kolikoj meri postojei kreativni kapital,makroekonomsko i politiko okruenje u Srbiji odgovaraju potrebama uspostavljanja tri osnovna stubaodrivog drutvenog razvoja (ekonomskog, socijalnog i ekolokog). Kao to je poznato, u periodu nakon

politikih promena iz 2000. godine ostvarene su znatne godinje stope rasta bruto domaeg proizvoda, ali uzpovremeno rtvovanje stabilnosti. Pored toga, visoka prosena godinja stopa rasta BDP (oko 5,6 odsto) uperiodu 2001-2007. nije mogla da nadomesti "epohalno zaostajanje" naeg drutva i privrede koje sedogodilo tokom poslednjih dvadesetak godina. Do breg privrednog rasta i boljeg ivotnog standardastanovnitva moe se doi samo jaanjem nacionalne konkurentnosti na mikro i makro nivou, a to zahtevanacionalni konsenzus.

Poveanje nacionalne konkurentnosti nae privrede je jedna od glavnih premisa evropske perspektive Srbije.Osnovni generatori rasta konkurentnosti u naim uslovima su znanje i sposobnost ljudskih resursa, odnosnoraspoloivi kreativni kapital, investicije, izvoz, kao i smanjenje uea javne potronje u BDP u to skorijemvremenu. Preduzetniko ponaanje i inovativni potencijal kompanija, aktivna tehnoloka i industrijska

politika Vlade i kompetentnost javne administracije, potom razvoj partnerstva javnog i privatnog sektora, alii kooperativni odnosi izmeu socijalnih partnera (drave, poslodavaca i sindikata) mogu znatno doprineti

poboljanju ekonomskih i tehnolokih performansi Srbije.

Porast nacionalne konkurentnosti u naim uslovima vezan je u znaajnoj meri i za unapreenje kreativnogsektora, a takvo jaanje zahteva i odgovarajue investicije. Stoga svaki pokuaj da se definie ekonomsko-matematiki model za praenje efekata realokacije zasluuje veliku panju. Prezentovani model u ovom raduza te svrhe baziran je na primeni neravnotenog pristupa neravnotee izmeu kreativnog sektora i ostalihdelatnosti. Mada primena ovog neravnotenog modela na naelima regresione analize proiruje njegovuanalitiku upotrebu, treba imati u vidu i odgovarajue ekonometrijske probleme (prekoraenje promenljivih,varijacija parametara i sl). Neravnotena formulacija nekih koeficijenata u ovom modelu prua oiglednemogunosti za objanjenje nekih prilino vanih deavanja na polju investicija.

LITERATURA

[1] Chenery, H., S. Robinson, M.Syrquin (1986), Industrialization and Growth - A Comparative Study,published for the World Bank, Oxford University Press

[2] Florida, R. (2002), The Rise of The Creative Class, New York, Basic Book.

[3]

Florida, R/I. Tinagli (2004), Europe in The Creative Age, Carnegie Mellon Software Industry Center

& DEMOS.[4] Jovanovi, T. (2005),Indikatorsko planiranje razvoja i strategija, Beograd, Saobraajni institut CIP,umnoeno.

[5] JoviiS/H. Miki(2006), Kreativne industrije u Srbiji: preporuke za razvoj kreativnih industrija uSrbiji, Beograd, British Council Serbia and Montenegro

[6]

Komneni, B. (2006),Intelektualni kapital kao faktor tranzicione politike, Ekonomski anali, tematskibroj, april 2006:Ekonomska tranzicija u Srbiji 2001-2005 Rezultati, strategije, perspektive.

[7] Marseni, D. (1982), Ekonomska struktura i privredni rast Jugoslavije, Beograd, Savremenaadministracija.

[8] Rikalovi, G. (1990), Saobraaj kao faktor efikasnosti jugoslovenske privrede, Beograd, Privrednipregled.

[9]

Rikalovi, G. (2009), Ekonomska valoruzacija razvojne uloge kreativnog sektora, Kreativne industrijei ekonomija znanja, Beograd, Akademika- Akademska mrea: 38-46.

Documents

Razvojna i ekonomska politika i kreativni kapital