Rechtsanwalt und Insolvenzverwalter Dr. Franc Zimmermann

Pobijanje pravnih radnjii

reorganizacija u stečajuBeograd, 01. i 02.10.2012.

GIZ – Projekat pravne reforme, Srbija Agencija za licenciranje stečajnih upravnika Srbije

Rechtsanwalt und Insolvenzverwalter

Dr. Franc ZimmermannGifhorn · Braunschweig · Wolfsburg · Magdeburg · Potsdam · Berlin

Partner Mönning & Georg Rechtsanwälte Partnerschaftsgesellschaft Berlin

Deo I:Pobijanje pravnih radnji u stečaju

Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečaju

Pobijanje pravnih radnji u stečaju

Opšte osnoveza pobijanje pravnih radnji u stečaju


Opšte osnoveza razumevanje pobijanja pravnih radnji u stečaju

Smisao i svrha stečajnog postupka:

Najbolje moguće, ravnomerno namirenje poverilaca (čl. 2 ZS*)

načelo „par conditio creditorum“

* ZS = Zakon o stečaju RS



Smisao, svrha i cilj pobijanja pravnih radnji u stečaju:

Čl. 130 stav. 1 ZS:

„Ako zahtev za pobijanje pravnog posla ili druge pravne radnje bude pravnosnatno usvojen,pobijeni pravni posao odnosno pravna radnja nemaju dejstva prema stecajnoj masi, a protivnikpobijanja je dutan da u stecajnu masu vrati svu imovinsku korist stecenu na osnovu pobijenogposla ili druge

radnje.“



Smisao, svrha i cilj pobijanja pravnih radnji u stečaju: Ponovo uspostavljanje dužničke imovine koja se duguje

svim poveriocima kroz vraćanje (otuđene)imovine kao i oslobađanje stečajne mase od dugovanja nastalih na nedozvoljen način.

Time se dovodi do premeštanja stečajno-pravne zaštite poverilaca unazad, tako što se poništavaju radnje/nečinjenja kojim se privileguju pojedinačni poverioci.



Posledica (uspešnog) pobijanja pravnih radnji specifičnih za stečaj:

Pobijena radnja ili nečinjenje ne die na teret stečajne mase i protivnik pobijanja je dužan, da ono što je stekao što može da se pobije vrati u stečajnu masu, odnosno da dovede stečajnu masu u stanje u kom bi bila da nije izvršena oboriva radnja ili nečinjenje. (v. čl. 130 stav. 1 ZS).



(Ekonomski) značaj pobijanja pravnih radnji u stečaju:

(Uspešno) pobijanje pravnih radnji u stečaju rezultira bogaćenjem stečajne mase u korist svih poverilaca, pri čemu rast stečajne mase preko pobijanja pravnih radnji može da bude veoma velik.

Zakon o stečaju u skladu sa čl. 119 ZS zato može da se smatra jednim od centralnih elemenata srpskog stečajnog prava.



Kada može da se proglasi i ostvari pobijanje pravnih radnji u stečaju?

Pošto je pobijanje pravnih radnji u stečaju sprovođenje par condicio creditorum, pravo pobijanja nastaje neposredno i bez sumnje sa otvaranjem stečajnog postupka i završava se održavanjem krajnjeg ročišta deobe (v. čl.119 stav 4 ZS).



Da li stečajni upravnik ima mogućnost izbora – da li može da bira da li će utvrditi i ostvariti prava pobijanja pravnih radnji specifična za stečaj?

Prema formulaciji člana 119 ZS stečajni upravnik može da pobija određene pravne radnje, iz čega bi moglo da se zaključi da stečajni upravnik u tom smislu ima pravo izbora da li će vršiti pobijanje ili ne. To nije tako.



Pobijanje pravnih radnji u stečaju je prema srpskom zakonodavstvu zakonska obaveza stečajnog upravnika.

To proizilazi već iz činjenice da je stečajni upravnik dužan da ostvaruje cilj stečajnog postupka, naime da omogući najbolje moguće zadovoljenje poverilaca (čl.2 ZS) i tu obavezu ima prema svim poveriocima u jednakoj meri.



Kako se utvrđuju prava pobijanja? Za pobijanje pravnih radnji u stečajnom postupku potrebno je

stečajni upravnik izvrši svobuhvatnu analizu platnog prometa kao i poslovne dokumentacije dužnika.

Srpsko stečajno pravo omogućuje stečajnom upravniku pomoču prateće zakonske regulative da analizira platni promet dužnika i ostale slučajeve od značaja za pravo pobijanja kroz to što stečajni upravnik u potpunosti može i mora da uzme poslovnu dokumentaciju dužnika (vidi čl. 101 stav 1, 105, 110 stav 1 ( 33 stav 1) SZ).



Pošto je obaveza stečajnog upravnika da uzme poslovnu dokumentaciju od dužnika, te da je analizira u pogledu specifičnih prava pobijanja u stečaju, ako on to ne bi učinio, to bi predstavljalo kršenje obaveze stečajnog upravnika u skladu sa propisima za obavljanje ove funkcije, za šta on lično odgovara prema članu 31, stav 1 ZS .



U izveštajima stečajnog upravnika (čl.27, stav 1, tač. 8, 29 stav 1 ZS) mora da bude navedeno da li je i na koji način pokrenuta analiza platnog prometa, odnosno ostali pravnih radnji u odonosu na specifična prava pobijanja u stečaju.

Ako u dosadašnjem toku postupka nisu utvrđena prava pobijanja, preventivno bi trebalo da bude naveden podsednik u vezi eventualnih prava pobijanja specifičnih za stečaj.



Pogrešno je da u izveštajima stečajnog upravnika od samo početka nema navoda o eventualnim pravima pobijanja specifičnim za stečaj, sa posledicom da se ista u daljem toku postupka u datom slučaju previde ili zaborave.



Agencija za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU) je dužna da proveri izveštaje stečajnih upravnika, da li je stečajni upravnik propisno obradio oblast pobijanja pravnih radnji, v. čl. 3 stav 1 tač. 4, 4 stav 1, 2 Zakon o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, ZALSU**; čl. 3a, 3d Zakon o izmenama i dopunama zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, ZIDZALSU***.

** Službeni glasnik Republike Srbije br. 84/04.*** Službeni glasnik Republike Srbije br. 104/2009.



Iskustva u Nemačkoj, koja ima slično zakonodavstvo u oblasti pobijanja pravnih radnji u stečaju kao i Srbija, pokazuju da su u najmanje 75% slučajeva stečaja uspela da se utvrde prava pobijanja.

Razlog se krije u tome što u praksi gotovo i da nema (punktualnog) pojedinačnog stečaja koji bi doveo do toga da ne postoje neophodni preduslovi za pobijanje pravnih radnji u stečaju.



Nastanak krizne situacije


Nastanak krizne situacije / tok krize

Stečajevi se približavaju u dužem periodu, po pravilu u periodu od najmanje šest do dvanaest meseci, dok se još vrše plaćanja iz imovine dužnika, mere prinudnog izvršenja, dobijanje garancija u korist pojedinačnih poverilaca, itd.

Zato je jako važno da se period nagoveštaja krize u okviru otvorenog stečajnog postupka detaljno preispita u pogledu pobijanja pravnih radnji specifičnih za stečaj.



Iz istraživanja u vezi uzroka krize poznate je da krize preduzeća najčešće imaju tipičan tok koji se sastoji od faza koje se nižu jedna za drugom.

Najvažnije faze takvog toka krize su:

1. Strateška kriza, 2. Kriza uspeha / kriza prihoda,3. Akutna kriza likvidnosti, 4. Stečaj.



1. Strateška kriza:

- Po pravilu još nema značajne posledice po rezultat poslovanja preduzeća i likvidnost.

- Strateške krize se zato ponekad uopšte ne primete, odnosno primete se vrlo kasno

- Indikatori: • Stagnacija prometa• Manji prihodi

- Rizik da preduzeće u celini postane nesolventno je po pravilu samo latentno prisutan u ovoj fazi.

Plaćanja/radnje koje se vrše u ovom periodu najčešće samo u posebnim slučajevima podležu pobijanju pravnih radnji u okviru stečaja.



2. Kriza uspeha/prihoda:

- Preduzeće više ne može da ostvari svoje ciljeve uspeha. - Imeđu ostalog i:

• Smanjenje prometa• Smanjenje dobiti• Lošija likvidnost• Smanjenje produktivnosti• Odlaganje neophodnih investicija• Otpuštanje radnika• Nestrpljivi poverioci• Restriktivno ponašanje banaka (smanjenje kreditnih linija, povećanje obezbeđenja)

U ovom stadijumu krize postoji velika opasnost za dospevanje u stečaj, iz ugla povijanja pravnih radnji u stečaju jako je važna i zato je u njoj neophodna egzaktna analiza od strane stečajnog upravnika, kada je na kraju otvoren stečajni postupak.



3. Akutna kriza likvidnosti:

- Nagoveštaji:• Gotovo i da nema likvidnih sredstava, odnosno ona nisu dovoljna da se

ispune obaveze plaćanja • Kašnjenja u plaćanju plata i zarada• Dobavljači isporučuju – ako uopšte isporučuju – samo uz akontaciono

plaćanje• Banke prete otkazivanjem kredita• Rukovodstvo vidi svoj primaran zadatak u obezbeđenju likvidnosti

(„likvidnost ima prednost u odnosnu na rentabilnost“)- Neposredno ugrožavanje preduzeća u celini;

Plaćanja odnosno radnje koje su izvršene u ovom stadijumu krize često podležu pobijanju pravnih radnji u stečaju.



4. Stečaj:

Plaćanja/radnje koje se vrše u stanju kada je stečaj nastupio često podležu pobijanju pravnih radnji.



Sistematika članova 119ff. SZ


Sistematika članova 119ff. ZS

Sistematika članova 119ff. SZ: Srpski zakon o stečaju u članovima od 119 ff. ZS zadaje

osnovnu strukturu za sva pobijanja pravnih radnji u stečaju, tako što kao prvo moraju da budu ispunjeni preduslovi iz člana 119 ZS.

Čl. 119 ZS sam po sebi ne predstavlja činjenično stanje pobijanja, odnosno ne definiše pravo na pobijanje, već samo preduslove koji u svakom slučaju moraju da budu ispunjeni za uspešno pobijanje.

Pojedinačna prava pobijanja definisana su isključivo u članovima 120 ff. ZS.



Za uspešno pobijanje zato moraju da budu ispunjeni opšti uslovi iz člana 119 ZS i preduslovi za neko od prava pobijanja prema članovima 120ff. ZS.

Za uspešno pobijanje npr. Prema članu 120 ZS stoga moraju da budu ispunjeni preduslovi za pobijanje iz člana 119 ZS i dodatno iz člana 120 ZS.



Osnovni pojmovi prema članovima 119ff. ZS


Osnovni pojmovi pobijanja pravnih radnji u stečaju

Čl. 119 stav 1, 2 ZS:

“Pravne poslove i druge pravne radnje zakljucene odnosno preduzete pre otvaranja stecajnogpostupka, kojima se narušava ravnomerno namirenje stecajnih poverilaca ili oštecuju poverioci,kao i pravne poslove i druge pravne radnje kojima se pojedini poverioci stavljaju u pogodnijipolotaj (u daljem tekstu: pogodovanje poverilaca), mogu pobijati stecajni upravnik, u imestecajnog dutnika i poverioci, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Propuštanje zakljucenja pravnog posla odnosno propuštanje preduzimanja radnje, u pogledupobijanja, izjednacava se sa pravnim poslom odnosno sa pravnom radnjom..

…”



„pravni poslovi / druge pravne radnje“

U skladu sa čl. 119 stav 1 ZS pravo pobijanja obuhvata uopšteno radnje dužnika ili trećih lica, odnosno preduzeća, što je izraženo kroz formulaciju „pravni poslovi/druge pravne radnje“.

Kao što je razjašnjeno u članu 119 stav 3 reč. 1 ZS za pobijanje nije relevantno da li je protivnik pobijanja načelno prema opštem građanskom pravu imao pravo da ostvari stvoje potraživanje, odnosno da primi namirenje.

Čak i radnje koje se zasnivaju na pravosnažnim presudama ili izvršnim naslovima (ispravama) podležu pobijanju pravnih radnji u stečaju u skladu sa čl. 119 ff. ZS.



Čl. 119 stav 2 ZS razjašnjava da pobijanju pravnih radnji ne podležu samo aktivne radnje, kao npr.radnje izvršenja, plaćanja, radnje pobijanja, itd, već i pasivne radnje, tj. nečinjenje može da podleže pobijanju.

Oblast primene prava o pobijanju pravnih radnji u stečaju stoga ima veoma širok spektar.



Radnje:

Radnje u smislu člana 119 stav 1 ZS su posebne izjave volje kao sastavni deo pravnih poslova bilo koje vrste, kao i radnji sličnim pravnim poslovima. To i u slučaju kada su izjave volje u uzajamnom odnosu, npr. u slučaju sklašanja kupoprodajnog ugovora ili ugovora o zakupu.



U radnje se ubrajaju radnje dužnika, kao i radnje poverilaca i ostalih trećih lica. Pobijanje pravnih radnji tako obuhvata i prenošenja /premeštanja imovine koje je izvršio dužnik, ali i posezanje poverilaca ili ostalih trećih lica za imovinom dužnika (npr. sticanje obezbeđenja, namirenje, itd, čak i u slučaju kada je namirenje izvršeno izvršenjem na osnovu pravosnažne izvršne isprave (naslova).



Nečinjenja:

U nečinjenja relevantna za pobijanje pravnih radnji naročito spadaju postojeći prigovori koje dužnik nije podneo kao npr. prigovor o zastarevanju, reklamacije, ali i svesno propušteno ostvarivanje prava prema trećim licima, ako je npr. dužnik imao potraživanja prema nekom trećem licu, a nije ih ostvario, odnosno nije se založio za njihovo ostvarivanje .



Dokazivanje da je nesposobnost plaćanja nastupilau trenutku vršenja oborivih pravnih radnji / radnji /

nečinjenja


Dokazivanje nastupanja nesposobnosti plaćanja

Pored ostalih preduslova za mogućnost pobijanja pravnih radnji u skladu sa nekim od opisanih činjeničnih stanja prema članovima 120ff ZS, koje stečajni upravnik mora da obrazloži i dokaže, stečajni upravnik je u slučaju pobijanja pravnih radnji u skladu sa

• Čl. 120 stav 1 ZS• Čl. 120 stav 2 ZS• Čl. 122 stav 1 tač. 1 ZS• Čl. 122 stav 2 tač. 2 ZS• Čl. 123 ZS

dužan da dokaže postojanje nesolventnosti u trenutku vršenja pravne radnje.



Član 120 stav 1 ZS:

“Pravni posao ili druga pravna radnja preduzeti u poslednjih šest meseci pre podnošenjapredloga za pokretanje stecajnog postupka, kojima se jednom poveriocu pruža obezbeđenje ili daje namirenje na način i u vreme koji su u skladu sa sadrtinom njegovog prava (u daljem tekstu: uobicajeno namirenje), mogu se pobijati ako je u vreme kada su preduzeti stečajni dužnik bio nesposoban za placanje, a poverilac je znao ili morao znati za njegovu nesposobnost placanja.”



Čl. 120 stav 2 ZS:

“Pravni posao ili druga pravna radnja uobicajenog namirenja mogu se pobijati i kada su preduzeti posle podnošenja predloga za pokretanje stecajnog postupka, ako je poverilac znao ili je morao znati da je stecajni dužnik nesposoban za placanje ili je znao da je podnet predlog za pokretanje stecajnog postupka.”



Čl. 122 stav 1 tač. 1, 2 ZS:

„Pravni posao ili pravna radnja stecajnog dužnika kojim se poverioci neposredno oštecuju može se pobijati ako je:

1)preduzet u poslednjih šest meseci pre podnošenja predloga za pokretanje stecajnog postupka, a u vreme zakljucenja posla stecajni dutnik je bio nesposoban za placanje i ako je saugovarac stecajnog dužnika znao za njegovu nesposobnost placanja;

2)posao zakljucen posle podnošenja predloga za pokretanje stecajnog postupka, a saugovarac stecajnog dužnika je znao ili je morao znati da je stecajni dužnik nesposoban za placanje ili da je stavljen predlog za

pokretanje stecajnog postupka; ...“



Čl. 123 ZS:

„… Znanje namere se pretpostavlja ako je saugovarac stecajnog dužnika znao da stecajnom dužniku preti nesposobnost placanja i da se radnjom oštecuju poverioci…“



“…kod stečajnog dužnika je u tom trenutku postojala nesposobnost plaćanja …”

To je načelno tako u slučaju preduslova navedenih u čl. 11 ZS.



čl. 11 ZS:„…Stečajni razlozi su:

1) trajnija nesposobnost placanja;

2) preteca nesposobnost placanja;

3) Prezaduženost;….

Trajnija nesposobnost placanja postoji ako stecajni dužnik:

1) ne može da odgovori svojim novcanim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze;

2) potpuno obustavi sva placanja u neprekidnom trajanju od 30 dana..

…”



Čl. 11 ZS:

„…Preteca nesposobnost placanja postoji ako stečajni dužnik učini verovatnim da svoje vec postojece novčane obaveze nece moci da ispuni po dospecu.

Prezaduženost postoji ako je imovina stečajnog dužnika manja od njegovih obaveza…”



Po srpskom zakonodavstvu postoji olakšanje u izvođenju dokaza u tom smislu, što se prema čl. 12 ZS pretpostavlja nastupanje objektivne nesposobnosti plaćanja, kada poverilac podnese zahtev za pokretanje stečajnog postupka i dokaže da njegova prava ne mogu da se ostvare ni u okviru izvršenja prema srpskom zakonodavstvu o izvršenju. Ako je reč o takvom slučaju, stečajni upravnik u okviru pobijanja pravnih radnji u stečaju prema čl. 120 ZS može da izvede dokaz o nastupeloj nesposobnosti plaćanja tako što će podneti zahtev za pokretanje stečajnog postupka kao i zapisnike o bezuspešnom izvršenju.

To pak po pravilu važi samo u onim slučajevima, u kojima poverilac koji podnosi zahtev za pokretanje stečaja nije odmah posle neuspešnog izvršenja podneo zahtev za pokretanje stečajnog postupka, već je pustio da prođe neko vreme, jer u suprotnom stečajni upravnik mora da obrazloži i dokaže nastupanje objektivne nesposobnosti plaćanja u periodu od šest meseci, ako je oboriva pravna radnja izvršena pre podnošenja zahteva za stečaj od strane poverioca koji podnosi zahtev za pokretanje stečajnog postupka u smilsu člana 12 ZS.



Stečajni upravnik po pravilu mora da obrazloži i da dokaže, da je dužnik u trenutku oborive pravne radnje bio objektivno insolventan i/ili prezadužen u smislu člana 11 ZS.


Dokazivanje nastupanja nesposobnosti plaćanja prema čl. 11 ZS

U slučajevima nesposobnosti plaćanja (čl.11 stav 3 ZS) pojedinačna plaćanja manjeg obima izvršena pojedinačnim poveriocima ne vode ka isključivanju objektivne nesposobnosti plaćanja, jer se nesposobnost plaćanja pretpostavlja u slučaju kada dužnik svoje dospele obaveze većinom ne može da izmiri.



Puka tvrdnja stečajnog upravnika da je postojala nesposobnost plaćanja u smislu člana 11 stav 3 tač. 1 ili tač. 2 ZS u okviru pobijanja pravnih radnji nije dovoljna.

Štaviše, stečajni upravnik mora da podnese adekvatne dokaze.



Dokazivanje nesposobnosti plaćanja prema članu 11, stav 3, tačka 1 ZS


Dokazivanje nesposobnosti plaćanja prema čl. 11 stav 3 tač. 1 ZS

To se događa u slučaju iz člana 11 stav 3 tač. 1 ZS preko posmatranja vezanog za dan dospelosti, kada se porede postojeća likvidna sredstva sa postojećim dugovanjima i u periodu posmatranja od narednih 45 dana se vrši poređenje postjećih likvidnih sredstava i sredstava sa kratkoročnom mogućnosti likvidacije u trenutku od 45 dana od dospelosti obaveza od kojih se polazi.

Stečajni upravnik mora da obrazloži i dokaže kako postojeća likvidna sredstva, tako i dospela dugovanja.



Postojeća likvidna sredstva stečajni upravnik mora da dokaže pomoću blagajničkog dnevnika i izvoda sa računa dužnika. Dospele obaveze stečajni upravnik mora da dokaže pomoću računa/faktura vezano za koje se ostvaruju potraživanja prema dužniku. U vezi postojećih likvidnih sredstava dužnika treba obratiti pažnju na to da pojam nesposobnosti plaćanja u smislu čl. 11 stav 3 ZS kao merilo uzima isključivo likvidna sredstva, za razliku od prezaduženosti u smislu člana 11 stav 4 ZS, u koju se uključuje čitava dužnikova imovina.



U likvidna sredstva se ubrajaju i likvidna sredstva koja kratkoročno mogu da se nabave, pri čemu je merodavna stvarna mogućnost realizacije. Po pravilu zbog toga samo ona sredstva mogu da važe kao likvidna koja dužnik kratkoročno zaista i može da nabavi, jer mu na primer na raspologanju stoje (bankovni) krediti koje može da uzme (a ne samo oni koji su mu obećani/koji predstavljaju eventualnu opciju), ili ako dužnik poseduje imovinu koja u kratkom roku može da bude likvidna i sa realnog stanovišta može da se likvidira, kao na primer motorna vozila ili zalihe robe.



Status likvidnosti, pomoću kog se dokazuje objektivna nesposobnost plaćanja u

smislu člana 11 stav 3 tač. 1 ZS, ima u skladu sa svrhom sledeću strukturu:



1. Postojeća likvidna sredstva(stanje 01.02.2012)

RSD RSD

- Banka 1, račun br. 123 456 78 1.011.570

- Banka 2, račun br. 123 456 89 2.435.280

- Blagajna 1.589.850

- Imovina sa kratkoročnom mogucnosti likvidacije

1.154.040

Ukupno likvidnih sredstava: 6.190.740

…

Status likvidnosti u skladu sa članom 11 stav 3 tač. 1 ZS na dan 01.02.2012.



2. Dospela dugovanja na dan 01.02.2012

RSD RSD

- Poverilac 1 9.320.690

- Poverilac 2 2.002.830

- Poverilac 3 1.401.370

- Poverilac 4 8.015.580

- Poverilac 5 1.381.140

- Poverilac 6 613.082

…

Ukupno dospelih dugovanja: 22.734.692

…

Status likvidnosti u skladu sa čl. 11 stav 3 tač. 1 ZS na dan 01.02.2012.



3. Plaćanja po osnovu dugovanja dospelih na dan 01.02.2012. u periodu od 01.02. do 17.03.2012. (45 dana)

RSD RSD

- Poverilac 1 1.170.880

- Poverilac 2 1.772.020

- Poverilac 3 1.093.240

- Poverilac 4 5.193.170



…

Ukupno plaćanja: 10.116.707

…




4. Na dan 17.03.2012. još uvek neizmirena 01.02.2012. dospela dugovanja

RSD RSD

- Poverilac 1 8.149.810



- Poverilac 4 2.822.410



…

ukupno: 12.617.985

…




5. Postojeća likvidna sredstva(stanje na dan 17.03.2012.)

RSD RSD

- Banka 1, račun br. 123 456 78 138.484

- Banka 2, račun br. 123 456 89 668.218

- blagajna 910.547

- imovina koja kratkoročno može da se likvidira

865.528

Ukupno likvidnih sredstava: 2.582.777

…




6. Dugovanja koja nisu pokrivena postojećim likvidnim sredstvima do dana 17.03.2012, a dospela su na dan 01.02.2012:

RSD RSD

12.617.985

- 2.582.777

10.035.208

Kod dužnika postoji objektivna nesposobnost plaćanja u smislu člana 11 stav 2 tač. 1 ZS







Nesposobnost plaćanja prema čl. 11 stav 3 tač. 2 ZS

Ako se objektivna nesposobnost plaćanja ne dokazuje na osnovu odredbi/zahteva iz člana 11, stav 3, tač. 1 ZS, već na osnovu člana 11 stav 3, tač. 2 ZS, stečajni upravnik ima manje posla, pošto za odnosni period treba da podnese samo blagajnički dnevnik i izvode sa računa, kao i neizmirene fakture dužnika, iz kojih se vidi da su plaćanja u značajnoj meri u potpunosti obustavljena.



Stauts likvidnosti, pomoću kog se dokazuje nesposobnost plaćanja u smislu čl. 11

stav 3 tač. 2 ZS, ima shodno nameni sledeću strukturu:



1. Dugovanja dospela na dan 01.02.2012. (30 dana pre 02.03.2012)

RSD RSD

- Poverilac 1 9.320.690

- Poverilac 2 2.002.830

- Poverilac 3 1.401.370

- Poverilac 4 8.015.580

- Poverilac 5 1.381.140


…

Ukupno dospelih dugovanja: 22.734.692

…

Status likvidnosti prema čl. 11 stav 3 tač. 2 ZS na dan 02.03.2012.



2. Plaćanja potraživanja dospelih na dan 01.02.2012. u periodu od 01.02. do 02.03.2012.

RSD RSD







…

Ukupno plaćanja: 553.687

…




3. Dugovanja koja do 02.03.2012. još nisu izmirena, a dospela su 01.02.2012.

RSD RSD

- Poverilac 1 9.303.936

- Poverilac 2 1.921.091

- Poverilac 3 1.290.585

- Poverilac 4 7.900.777

- Poverilac 5 1.323.739


…

ukupno: 22.184.005

…




4. Otplate izvršene na osnovu plaćanja po dugovanjima dospelim 01.02.2012. u periodu od 01.02. do 02.03.2012. (u %): 2,435 %

Neotplaćeni iznos dugovanja dospelih 01.02.2012. (u %):

97,565 %

Kod dužnika postoji objektivna nemogućnost plaćanja u smislu

člana 11 stav 2 tač. 2 ZS




Dokazivanje nesposobnosti plaćanja u skladu sa članom 11 stav 5 rečenica 1 ZS

(prezaduženost)


Dokazivanje nesposobnosti plaćanja prema čl. 11 stav 5 reč. 1 ZS

Nesposobnost plaćanja prema čl. 11 stav 5 reč. 1 ZS (prezaduženost)

Prezaduženost u smislu Zakona o stečaju prema čl. 11 stav 5 reč. 1 ZS (prezaduženost) nije identična sa prezaduženošću u smislu trgovinskog prava.

To sledi iz definicije čl. 11 stav 5 r. 1 ZS, po kome prezaduženost u smislu Zakona o stečaju postoji onda, kada ukupne obaveze dužnika premašuju vrednost celokupne imovine dužnika.



U okviru prezaduženosti u skladu sa čl.11 stav 5 r. 1 ZS vezano za dugovanja koja se uzimaju u obzir nije

relevantno da li su dugovanja već dospela. Za razliku od provere nesposobnosti plaćanja kod koje su merodavna isključivo dospela dugovanja, kod provere prezaduženosti se polazi od ukupnih obaveza dužnika. Sa ukupnim dugovanjima dužnika se poredi ukupna imovina dužnika.



Vrednosti od kojih se polazi kod provere prezaduženosti



Procena imovine dužnika mora da se vrši sa realnog stanovišta, pri čemu može doći do odstupanja u odnosu na trgovinski bilans, pošto se u trgovinskom bilansu obuhvataju samo vrednosti otpisa/knjigovodstvene vrednosti. U okviru provere prezaduženosti relevantno je i da li se kod dužnikove polazi od likvidacionih vrednosti ili vrednosti očuvanja. U tipičnom slučaju likvidacione vrednosti značajno odstupaju od vrednosti u slučaju očuvanja, pri čemu su ove druge veće od likvidacionih vrednosti.



Posmatranje iz ugla likvidacione vrednosti polazi od toga da će neposredno biti izvršena raspordaja dužnikove imovine.

Posmatranje iz ugla očuvanja u obzir uzima i upotrebnu vrednost.

Na primer, kompjuter dužničkog preduzeća, koji nije baš potpuno zastareo, imaće likvidacionu vrednost od 50,00 €. Mogućnost korišćenja i njegovo korišćenje u dužničkom preduzeću pak mogu da dovedu do toga, da se pođe od vrednosti u slučaju očuvanja od 200,00 € ili više, ako je rad na tom kompjuteru neophodan da bi se stvorila nova/dodatna vrednost, kao npr. u grafičkom studiju, marketinškoj agenciji, itd.



Da li treba poći od nižih likvidacionih vrednosti ili viših vrednosti u slučaju očuvanja, u najvećoj meri zavisi od prognoze za očuvanje dužničkog preduzeća.

Takva prognoza očuvanja mora da se zasniva na adekvatnim planskim obračunima, a ne na pukoj tvrdnji dužničkog preduzeća da je sposobno da opstane, vezano za trenutak radnje /nečinjenja koje treba da se pobije.



Ako vezano za trenutak radnje/nečinjenja koja/e treba da se pobije za dužničko preduzeće treba da se da (trajna) prognoza očuvanja, tj. ako postoji dovoljna prihvaćenost na tržištu, dovoljno naručenih posolova i ako se u budućnosti prema prognozi mogu očekivati dovoljni prihodi, mora se poći od pozitivne prognoze za očuvanje preduzeća, tako da se u okviru provere prezaduženosti polazi od viših vrednosti koje važe za slučaj očuvanja.

Ako ne može da se da prognoza o očuvanju zasnovana na objektivnim kriterijumima, tj. ako nije obezbeđena sposobnost preduzeća da opstane, mora da se pođe od likvidacionih vrednosti.



AKTIVA PASIVA

Likvidaciona vrednost

Vrednost u sluč. očuvanja

Patenti, prava iz brendova

172.205 500.000 Plate/zarade 3.000.000

Zemljišta 10.332.300 10.332.300 Porezi 2.000.000

Tehnička postrojenja 1.148.030 2.870.080 Zakupnina 500.000

Mašine 2.296.060 3.444.090 Isporuke/izvršenja 5.780.000

Motorna vozila 918.424 1.377.640 Zajam 8.800.000

Finansijski ulozi 229.606 229.606

Zalihe robe 1.148.030 1.722.050

Potraživanja 574.015 574.015

Pozitivan saldo u banci 229.606 229.606

Stanje u blagajni 80.362 80.362

ZBIR 17.128.638 20.860.249 19.585.000



Deo II:Reorganizacija


Reorganizacija

Redovan stečajni postupak = „konfekcijsko odelo“ Postupak unapred pripremljenog stečajnog plana =

„odelo po meri“

Postupak sa unapred pripremljenim stečajnim planom je znatno komplikovaniji, ali ako je plan dobro sačinjen, onda je zaista „po meri“ – dakle znatno bolji.


Reorganizacija


Reorganizacija

Unapred pripremljen plan Prenosna sanacija(asset deal)

Izisikuje puno vremena Ne zahteva puno vremena Veliki troškovi Mali troškovi Veliki posao

koordinacije Malo koordinacije

Vezan za poverioce Vezan za zainteresovane Fleksibilne i kratkoročne akcije

Veliki stepen namirenja Niska kvota namirenja

Pravna priroda plana reorganizacije?

Ugovor (o poravnanju) sa poveriocima (čl. 167 ZS)


Reorganizacija

Ciljevi:

- Najbolje moguće namirenje poverilaca- Sanacija i očuvanje dužničkog preduzeća kroz

• restrukturisanje (u najširem smislu)• priliv kreditnih sredstava (u najširem smislu)


Reorganizacija

Pravo na podnošenje inicijative za plan reorganizacije (čl. 161 ZS)

1. Stečajni dužnik2. Stečajni upravnik3. razlučni poverioci koji imaju najmanje 30% obezbeđenih

potraživanja u odnosu na ukupna potraživanja prema stečajnom dužniku;

4. stečajni poverioci koji imaju najmanje 30% neobezbeđenih potraživanja uodnosu na ukupna potraživanja prema stečajnom dužniku

5. lica koja su vlasnici najmanje 30% kapitala stečajnog dužnika


Reorganizacija

Plan reorganizacije

čl. 155 ZS:Nužni preduslovi: „povoljnije namirenje poverilaca u odnosu na bankrotstvo “ „ekonomsko opravdani uslovi za nastavak dužnikovog

poslovanja “ (prognoza očuvanja, neophodni planski obračuni

likvidnosti/rentabilnosti)


Reorganizacija

Unapred pripremljen plan

„običan“ plan(plan reorganizacije)

Sadržaji plana reorganizacije, naročito: (čl. 156 stav 1 ZS, kod unapred pripremljenog plana dodatno: čl. 156 stav 3,

160 ZS)- Istorijat poslovanja- Opšti pravni podaci u privrednom društvu (rukovodstvo,

članovi društva, podaci o osnivanju, promena direktora/članova društva)

- Prometi/rezultati proteklih godina- Lista poverilaca, sortirana po grupama- Pregled imoviine, sortiran prema eventualnim pravima

obezbeđenja…


Reorganizacija

…-Opis/analiza uzroka krize-Analiza dejstva uzroka krize-Analiza prednosti i nedostataka preduzeća-Mere/instrumenti za realizaciju plana-Obrazloženje, iz kog razloga će mere/instrumenti verovatno dovesti do ponovnog uspostavljanja tržišne sposobnosti preduzeća-Imenovanje nezavisnog trećeg lica za proveru plana reorganizacije-Poređenje prognoziranog rezultata postupka likvidacije -Trajanje realizacije plana, maksimalno 5 godina…


Reorganizacija

Najvažniji uzroci za stečaj – rezultati analize faktora (istraživanje u Nemačkoj)


Reorganizacija

Zašto je plan reorganizacije ekonomski svrsishodniji od „običnog“ postupka likvidacije?

Očuvaju se vrednosti koje važe za slučaj opstanka

poverioci uviđaju da u postpku reorganizacije postoje znatno bolji izgledi za namirenje nego u slučaju likvidacije, tako da pomažu pri očuvanju preduzeća.


Reorganizacija

Koje mere/instrumenti se obično predviđaju i realizuju u planovima reorganizacije? - Produženje robnih kredita/kredita od dobavljača/bankovnih kredita- Nove dodele kredita- Usklađena, koordinisana prodaja sastavnih delova preduzeća/-

osnovne imovine- Zatvaranje proizvodnje / prestanak rada nerentavilnih grana

preduzeća/delova preduzeća- Redefinisanje ugovornih odnosa- Reorganizacija imenovanja obezbeđenja- Udeli poverilaca u preduzeću (debt-to-quity-swap) pravima

obezbeđenja…


Reorganizacija

…-Formiranje prelaznog privrednog društva(„NewCo“), na koje se prenosi osnovna imovina dužničkog preduzeća, da bi se razdvojili stari dugovi i obezbedila mogućnost pristupa tržištu, da bi se onda u datom slučaju otuđili udeli u poslovanju-Ostala pravna restrukturisanja privrednog društva-Realokacija radnih mesta, ukidanje radnih mesta, itd. -itd.…


Reorganizacija

Tipične greške kod planova reorganizacije (I) Razlozi za odbijanje

- Uopšteno: pogrešni podaci, da bi se poverioci/sudija ubedili da prihvate plan

- čl. 158 (,163) ZS:• Plan ne ispunjava zakonske odredbe• Ne uzimaju se u obzir svi relevantni poverioci• Plan je nepotpun• Ne postoji razlog za stečaj• Ne ispunjavaju se obaveze koje je naložio sudija (na vreme)


Reorganizacija

Tipične greške u planovima reorganizacije (II) kasno podnošenje zahteva za pokretanje stečaja

prekasna inicijativa za plan (što pre, to bolje; unapred pripremljen plan je uvek bolji od običnog plana reorganizacije) Greške u komunikaciji

- Poverioci se često „prepadaju“ - trebalo bi da se dužnik na vreme dogovori sa poveriocima

- Stečajni sud treba na vreme da se informiše

ne angažuju se odgovarajući stručnjaci (iskusni stečajni upravnici, revizori, poreski savetnici)


Reorganizacija

Tipične greške kod planova reorganizacije(II) …

nedovoljna priprema- postoje samo rudimentarni podaci- loši, nesadržajni planski obračuni koji se delom

zasnivaju na utopijskim pretpostavkama - nedozreo planski koncept

kod pripreme se štedi na pogrešnim mestima i previđa se da kod uspešnog plana reorganizacije „prvi udarac“ mora da bude „pravi“


Reorganizacija

Tipične greške kod planova reorganizacije(II) …

potcenjuje se vremenski tesnac potcenjuje se značenje „prethodnog postupka“ (čl.

159 ZS) ne ukalkuliše se i ne isplanira nepovoljno formiranje klasa (čl. 165)


Reorganizacija

Plan reorganizacije daje priliku za trajno očuvanje preduzeća, te uprkos većem poslu i preprekama na koje smo ukazali, očuvanje na ovaj način može da se obezbedi samo kroz postupak planiranja, te u slučaju uspešnog plana uvek dovodi do boljeg namirenja poverilaca. Uspeh se može isplanirati.


Reorganizacija

Hvala puno!

Advokat i stečajni upravnik

dr Franc CimermanGifhorn · Braunschweig · Wolfsburg · Magdeburg · Potsdam · Berlin

Partner Mönning & Georg Rechtsanwälte Partnerschaftsgesellschaft [email protected]

Emser Str. 9 · 10719 Berlin · Tel: +49 30 - 890 449 0 · Fax: +49 30 - 890 449 50Steinweg 44 · 38518 Gifhorn · Tel: +49 5371 - 945 40 0 · Fax: +49 5371 - 945 40 20


Documents

Rechtsanwalt und Insolvenzverwalter Dr. Franc Zimmermann