Republika e Kosovës - mf.rks-gov.net

Republika e Kosovës Republika Kosova – Republic of Kosovo

Qeveria – Vlada – Government Ministria e Financave – Ministarstvo za Finansija – Ministry of Finance

Thesari i Kosovës – Trezor Kosova - Treasury of Kosovo

Program državnog duga

2017-2019

Divizija za upravljanje dugova

April, 2016

Programi i Borxhit Shtetëror 2017-2019

2

Sadržaj

1.0 UVOD ...................................................................................................................................................... 5

2.0 PRAVNI OKVIR ...................................................................................................................................... 7

2.1 Institucionalni okvir ......................................................................................................................... 7

3.0 STANJE DUGA I SERVISIRANJE DRŽAVNOG DUGA ............................................................................ 8

3.1 Trenutni portofolio državnog duga ................................................................................................ 8

3.2 Sastav državnog duga ....................................................................................................................... 8

3.2.1 Unutrašnji dug ........................................................................................................................... 8

3.2.2 Međunarodni dug .................................................................................................................... 11

3.3 Servisiranje državnog duga 2013-2016 Proj. ............................................................................... 12

4.0 CILJEVI UPRAVLJANJA DUGOM ......................................................................................................... 12

5.0 UPRAVLJANJE PORTOFOLIA DUGA .................................................................................................. 13

5.1 Valutni rizik .................................................................................................................................... 14

5.2 Rizik stope interesa ........................................................................................................................ 15

5.3 Rizik refinansiranja ........................................................................................................................ 16

6.0 POTREBA ZA FINANSIRANJEM I MOGUĆI RESURSI FINANSIRANJA .............................................. 17

6.1 Potreba za finansiranje ................................................................................................................... 18

6.2 Resursi finansiranja ........................................................................................................................ 18

6.2.1 Unutrašnji dug ......................................................................................................................... 18

6.2.2 Međunarodni dug .................................................................................................................. 19

7. POZAJMLJIVANJA U PERIODU2017-2019 ........................................................................................... 21

7.1 Servisiranje /refinansiranje postojećeg duga .............................................................................. 21

7.2 Finansiranje Vladinih kapitalnih projekcija ................................................................................. 23

7.3 Finansiranje bankovnog bilansa .................................................................................................... 25


3

Napomena

Fiskalna godina Fiskalna godina Kosova počinje 1. januara i završava se 31. decembra.

Domaća valuta Domaća valuta je evro(€)

Svi iznosi u ovom dokumentu su u valutni evro(€) osim ako nije drugačije naznačeno.


4

Skraćenice

MAR/IDA Međunarodna agencija za razvoj

AKD Program sa MMF-om: Stand-By-Arrangement (’SBA’)

SB /WB Svetska banka

MBOR/IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj

BDP

ECB

Bruto domaći proizvod

Evropska centralna banka

CBK Centralna banka Kosova

KKC Konsolidovani kredit C

MMF/IMF Međunarodni monetarni fond

KfW Kreditanstalt für Wiederaufbau, Nemačka razvojna banka

PVDD Prosečno vreme do dospeća

ZUJFO Zakon o upravljanju javnim finansijama i odgovornosti

MF Ministarstvo finansija

DUD Divizija za upravljanje dugova

PDD Program državnog duga

VK Vlada Kosova

PRA/ RWA Ponderirana rizična aktiva - Risk Weighted Assets

SRSD Srednjoročna strategija dugova

SPV Specijalna prava vučenja

FG Fiskalna godina


5

1.0 UVOD U skladu sa članom 15, stav 1. i 2, podstavovi 2.1, 2.2, 2.3, 2.4, 2.5, 2.6, 2.7, 2.8, 2.9 i 2.10

Zakona o javnom dugu br. 03/L-175, Ministarstvo finansija dostavlja Vladi na usvajanje i

Skupštini za informaciju Program državnog duga 2017-2019 (PDD 2017-2019 ).

Program državnog duga 2017-2019 je izrađen na osnovu relevantnog zakonodavstva

upravljanja javnim finansijama i državnog duga i sadrži informacije o zbiru i servisiranju

državnog duga tokom godina, srednjoročne ciljeve Vlade o pozajmljivanju, upravljanju

rizikom državnog duga, profil vraćanja i srednjoročnu strategiju pozajmljivanja.

pozajmljivanja. PDD 2017-2019 je u skladu sa makro-ekonomskim i fiskalnim okvirom

(SOR 2017-2019) i obezbeđuje održivost državnog duga.

Glavni cilj PDD 2017-2019 je da obezbedi da budžetski deficit i budžetske potrebe za

servisiranje duga finansiraju sa mogućim najnižim troškovima, uvek u prihvatljivom nivou

rizika.

Po prvi put u sedmogodišnjem istorijatu portfolia duga na kraju decembra 2015. godine,

iznos hartija od vrednosti (HV) izdatim na domaćem tržištu, kao procenat ukupnog duga

premašio pozajmljivanja od spoljnih poverilaca za 0.44 %. Ovaj deo portfolija duga Kosova

sastoji se od instrumenata duga sa dospećem od 3 meseca do 5 godina. Ministarstvo

finansija (MF) od početka izdavanja HV -a (2012) fokusiran na finansiranje budžeta

uglavnom sa domaćeg tržišta, doprinoseći razvoju tržišta. Trezor / Divizija za upravljanje

dugova (Trezor / DUD) kroz strategiju izdavanje hartija od vrednosti, doprinelo na

postepeno proširenju dospeća radi izgradnje krivulje vraćanja (Yield Curve); izmenu i

dopunu zakonskog okvira za prilagođavanje tržišnog razvoja; razvio stalnu komunikaciju

sa primarnim akterima; promovisao sekundarno tržište, itd. Do kraja 2016. godine,

očekuje se da će unutrašnji dug dostići 481 miliona evra ili 8.06 % BDP-a.

Ostatak državnog duga Kosova je spoljni dug, koji se sastoji od pozajmica u okviru

programa1 sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), pozajmljivanja od Svetske

banke (SB), Nemačke razvojne banke (KfV), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i

1Stand By Arrangement 2013 i 2015


6

druge poverioce sa malim učešćem. Isključujući programe sa MMF-a, sve ostale pozajmice

se odnose na finansiranje konkretnih projekata u različitim sektorima. Do kraja 2016.

godine, stanje spoljnog državnog duga očekuje se da će dostići 496 miliona evra, ili 8.32%

od bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Ukupan iznos duga u 2016. god. procenjuje se bude 977 miliona evra, odnosno 16.73%2

BDP-a. Do sada, podržavanjem MF-a, potpisan je samo jedan sporazum za opštinske

dugove. Isto tako, portfolio državnog duga na Kosovu ima državnu garanciju izdatu u 2014.

god. u iznosu od 10 miliona evra za Fond osiguranja depozita na Kosovu, koji je potpisao

sporazum za kreditnu liniju sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) . Dok je u

2016.god. planirano da se izda garancija za projekat za gradski saobraćaj, takođe u

vrednosti od 10 miliona evra, kredit koji je već ugovoren.

U srednjoročnom i dugoročnim prognozama, Vlada namerava da bude više orijentisana

prema međunarodnom pozajmljivanju za finansiranje konkretnih projekata sa

ekonomskom opravdanosti i javnog karaktera. U tom smislu, povećaće se saradnja i

komunikacija sa međunarodnim finansijskim institucijama, posebno onima koje imaju

razvojni karakter, da predstavi prioritetne projekte za ekonomiju zemlje i stoga za

finansiranje ovih projekata kroz kredite sa preferencijalnim uslovima iz ovih institucija.

Pored toga, Ministarstvo finansija namerava da dalje razvije unutrašnje tržište hartija od

vrednosti, doprinoseći širenju baze investitora i dalji razvoj sekundarnog tržišta. Rast zbira

državnog duga za period 2017-2019 će biti učinjeno na način koji obezbeđuje finansijsku

stabilnost zemlje, uzimajući u obzir apsorpcione kapacitete tržišta i zakonska ograničenja.

Važno je napomenuti da bi se stvorilo što više prostora za napredno i efikasno upravljanje

tržišnim rizikom za portfolio duga, Ministarstvo finansija u srednjoročnom periodu će

ispitati mogućnosti za održavanje rezervi i u stranim valutama.

Ovaj dokument je organizovan u nekoliko delova, počevši nakon toga delom koji se bavi

pravnim okvirom i institucionalnim regulisanjem za upravljanje državnog duga. Zatim se

nastavlja sa pregledom trenutnog portfolija duga, što se tiče njegovog sastava, kao i istorijat

poslednje četiri godine servisiranja duga i prognoze servisiranja za 2016. god. U delu 4. i 5.

predstavljeni su srednjoročni ciljevi Vlade za upravljanje dugom i određena ograničenja

upravljanja rizicima. Poslednje dva dela razrađuju potrebe za finansiranje, identifikovanih

u SOR, a zatim odražava orijentaciju pozajmljivanja, po vrsti finansiranja.

2 Dug kao% BDP-a uključuje i garancije u vrednosti od 20 miliona evra (trenutne i prognozirane za 2016.god).


7

2.0 ZAKONSKI OKVIR

Ministarstvo finansija ima zakonsku obavezu za pripremu Programa državnog duga kako bi

se osiguralo da putem pozajmljivanja, Vlada finansira budžetski deficit, servisiranje duga, i,

istovremeno osigurava održivost duga, u skladu sa Srednjoročnim okvirom rashoda.

Osnovno zakonodavstvo o upravljanja državnog duga je Zakon o javnom dugu (Zakon ) br.

03/ L - 175, usvojen od strane Skupštine Kosova , 29. decembra 2009. Ovim zakonom,

Vladi se omogućava "da se zadužuje, da daje garancije za zajam, da plati troškove za

uzimanje duga i plati glavnicu i kamatu svog državnog duga. " Zakon delegira Ministarstvu

finansija pravo za upravljanje i vođenje javnog duga, uključujući i državne garancije

pozajmica Republike Kosovo. Zakon delegira ministra finansija kao jedinog autoriteta za

ulazak u državni dug, za određene svrhe (član 3 Zakona). Pored toga, u skladu sa zakonom,

ukupan iznos neizmirenog iznosa ukupnog duga, ni u kom slučaju ne može biti veći od

40% bruto domaćeg proizvoda. Po zakonu, državne garancije treba tretirati kao državni

dug tokom obračuna ovog ograničenja.

Da bi se povećala transparentnost upravljanja i utvrđivanja odgovornosti za upravljanje,

Ministarstvo finansija je izradilo relevantna pravila i procedure, kao što su:

- Uredba VRK br. 22/2013 o procedurama za izdavanje i upravljanje državnog duga,

državnih garancija i opštinskih dugova.

- Uredba MF –CBK br.01 / 2014 o primarnom i sekundarnom tržištu hartija od

vrednosti Vlade Republike Kosovo

- Postupak za registraciju u ISUFK primanja i isplate javnog duga

- Postupak za registraciju u ISUFK primanja i isplata međunarodnog državnog duga

za određene projekte.

2.1 Institucionalni okvir

U Ministarstvu finansija, u okviru Trezora osnovana je Divizija za upravljanje državnog

duga ( "DUD"). Ova divizija radi u koordinaciji sa Odeljenjem za javne i ekonomske politike

i Odeljenjem za budžet u Ministarstvu finansija, kao i Centralnom bankom Republike

Kosova, kao fiskalni agent Vlade. DUD je odgovorna za funkcije upravljanja rizikom od

državnih pozajmljivanja, pregovore o uslovima finansijskog upravljanja, upravljanje

strategije za pozajmljivanja, izveštavanje, registraciju i servisiranje državnog duga.


8

3.0 ZBIR I SERVISIRANJE DRŽAVNOG DUGA

3.1 Trenutni portofolijo državnog duga

Na kraju fiskalne 2015. godine, državni dug je bio 752 miliona evra, od čega direktni dug

vlade je bio 721 miliona evra, ili 96% od ukupnog portfolija, dok 31 miliona evra ili 4% je

pod-pozajmljen dug. Na kraju 2016.god., zbir državnog duga prognozira da dostigne iznos

od 977 ili 16.73% BDP-a.

Slika 1: Zbir državnog duga 2013-2016 (2016 Proj.)

Detalji o zbiru duga su prikazani u Aneksu 1.

3.2 Sastav državnog duga

PDD je fokusiran samo na državni dug Republike Kosova. Analiza sadržane u ovom

dokumentu tretiraju samo državni dug kao što je utvrđeno u Zakonu o javnom dugu. Za

potrebe ovog dokumenta, ne obuhvata se privatni dug bankarskog sektora.

3.2.1 Unutrašnji dug

Slika 2 predstavlja podelu unutrašnjeg duga prema kupcima na kraju 2015. godine, a slika

2a prikazuje podelu unutrašnjeg duga prema instrumentima( uključujući one koji su

predviđeni za izdavanje do kraja 2016. godine, u skladu sa kalendarom za izdavanje).


9

Slika 2: Zbir unutrašnjeg duga po kupcima

Slika 2a: Unutrašnji dug podeljen po vrsti instrumenta (2016 Proj.)

Od osnivanja tržišta hartija od vrednosti u 2012.god, Ministarstvo finansija radi na razvoju

tržišta u cilju uspostavljanja održivog tržišta sa proširenom bazom investitora i

transparentnosti u pogledu funkcionisanja tržišta. Sprovedeno je u potpunosti elektronsko

tržište upravljanja aukcija pod sistemom primarnih aktera - gde samo komercijalne banke

(uključujući primarne učesnike 3) imaju pravo da se nadmeću na primarnom tržištu.

Kao rezultat dešavanja u tržištima evrozone kao i transparentnog i profesionalnog

upravljanja izdavanja hartija od vrednosti, kamatne stope za instrumente duga Vlade

Republike Kosova zabeležili su pad. Takođe, treba napomenuti da je i interesovanje

investitora značajno imalo rast. Dva grafikona niže pokazuju da sadašnji trend kamatnih

stopa za Trezorske obveznice i Vladine obveznice kao i odnos ponuda / potražnja .

3 Penzijski fond Kosova


10

Slika 2b: Upoređivanje kamatne stope 2015 vs. 2016

Slika 2c: Odnos ponuda/potražnja 2015 – mart 2016

Prvobitno, srednjoročni cilj je bio razvoj unutrašnjeg tržišta i pokrivenost budžetskog

deficita unutrašnjeg pozajmljivanja. Tržište je pokazalo interesovanje i poverenje u državne

hartije od vrednosti Vlade , gde skoro u svim aukcijama je bilo nadponuda od strane tržišta

u odnosu na najavljeni iznos od strane Ministarstva finansija. Ovim, unutrašnje

pozajmljivanje iz godine u godinu zabeležilo rast, i do kraja 2016. godine, predviđa da zbir

unutrašnjeg duga bude 481 miliona evra ili 8.06% BDP-a. Glavni investitori na tržištu

(Figura 2) i dalje nastavljaju da budu licencirane komercijalne banke na Kosovu, zatim


11

penzioni fondovi, javne institucije, osiguravajuća društva, i na kraju, kao drugi klasifikovani

su privatna fizička i pravna lica, koji su uglavnom kupovali u sekundarnom tržištu.

Ministarstvo finansija je konzistentno radilo ka adresiranju pravnih i tehničkih pitanja, ali i

na povećanju svesti javnosti u cilju povećanja investicija privatnog vaninstitucionalnog

sektora i sa tim i trgovanju hartijama od vrednosti na sekundarnom tržištu.

U Figuri 2a i Aneks 1 se može videti da strategija izdavanja hartija od vrednosti je

fokusirana na postepeno proširenje dospeća izdatih instrumenata. U 2016. god. očekuje se

da se nastavi sa izdavanjem dugoročnih instrumenata, odnosno instrumenata sa rokom

dospeća od 2, 3 i 5 godina.

3.2.2 Međunarodni dug

Kao što je ranije navedeno, većina međunarodnog duga je prema Svetskoj banci , IBRD od

nasleđenog duga od bivše Jugoslavije. Osim Svetske banke, još jedan značajan deo

međunarodnog duga je prema MMF-u. Dugovanja drugim finansijskim institucijama su

uglavnom na niskim stopama (Slika 2D) i povlačenja iz finansijskih sporazuma za

finansiranje određenih projekata (projekti koji su navedeni u Aneksu 1). Do kraja 2016.

godine, međunarodni dug očekuje se da će dostići iznos od 496 miliona evra ili 8. 32% BDP-

a.

Slika 2d: Međunarodni dug podeljen po kreditorima (2016 proj.)


12

3.3 Servisiranje državnog duga 2013-2016 Proj.

Servisiranje duga tokom godina, kao što je prikazano u Tabeli 1, bio je u nivou održivosti. Iz

tabele u nastavku vidimo da je indikator "Servisiranja duga / Opšti prihodi" je trenutno

relativno nizak .

Tabela 1: Servisiranje državnog duga 2013-2016 (iznosi u miliona evra )

2013 2014 2015 2016 Proj.

Glavn. Kamata Glav. Kamat. Glavn.

Kamat. Glavn.

Kamat.

+tarifa +tarifa +tarifa +tarifa

Međunarodni dug 13.99 10.29 22.05 10.32 28.9 10.5 63.35 11.92

Unutrašnji dug 0 1.19 0 2.5 0 5.5 0 10.74

Ukupno servisiranje duga 25.47 34.87 44.9 86.01

Vladini prihodi 1,316 1,345 1,535 1,602

Servisiranje duga /prihodi 1.94% 2.59% 2.92% 5.37%

4.0 CILJEVI UPRAVLJANJA DUGOM

Osnovni cilj Vlade Kosova za upravljanje dugom je da obezbedi finansiranje budžetskog

deficita sa mogućim što nižim troškovima, uvek imajući u vidu prihvatljivi nivo izloženosti

finansijskim rizicima. Ministarstvo finansija, u ime Vlade Kosova će postići ovaj cilj kroz

efikasno upravljanje opšteg državnog duga.

Državni dug će se upravljati u skladu sa sledećim principima:

Godišnji plan pozajmljivanja će imati za cilj da pruži efikasno finansiranje

budžetskog deficita, u skladu sa godišnjim Zakonom o budžetu, u skladu sa ZUJFO i

u skladu sa granicama rizika utvrđenim ovim Programom;

Aktivnosti u domaćem i međunarodnom tržištu izvršiće se odgovorno, na

profesionalan i transparentan način i blagovremeno. Ugovorne obaveze će biti

izvršene na vreme i u punoj transparentnosti, u skladu sa uslovima dogovorenim iz

ugovora.

Prilikom planiranja aktivnosti za unutrašnje pozajmljivanje, pažnja će se fokusirati

na dugoročni razvoj tržišta umesto mogućih kratkoročnih koristi;

Obezbediće se najpovoljniji uslovi za svaku transakciju pozajmljivanja u skladu sa

ciljevima i objektivima navedenim u ovoj strategiji;


13

5.0 UPRAVLJANJE PORTOFOLIA DUGA

U skladu sa određenim ciljem i osnovnim načelima upravljanja portofolija državnog duga,

osnovni zadaci u nastavku određeni su za upravljanje rizika portofolija duga :

Identifikacija specifičnih finansijskih parametara finansijskog rizika kao što sledi: rizik refinansiranja, neto duga u stranoj valuti, struktura kamatne stope;

Praćenje i upravljanje profila dospeća duga kako bi se izbegao rizik refinansiranja ;

Praćenje i upravljanje izlaganja duga u stranoj valuti, kako bi se izbeglo izlaganje

duga riziku prema stranoj valuti;

Praćenje i upravljanje strukture kamatnih stopa, kako bi se smanjio rizik kamatne

stope;

Analiza opšteg duga na redovnoj osnovi;

Održavanje i razvijanje saradnje sa domaćim i spoljnim partnerima finansijskog tržišta u cilju olakšavanja aktivnosti pozajmljivanja za vladu;

Stvaranje novih odnosa sa investitorima i potencijalne nove poverioce.

U skladu sa trenutnim portofoljiom državnog duga, osnovnim ciljevima i principima, kao i

situaciji na finansijskim tržištima, utvrđene su granice rizika u sledećoj tabeli, tako da su

zadaci postavljeni za upravljanje i praćenje portfolia državnog duga budu u okviru održivih

troškova i podnošljivog rizika.

Tabela 2: Određene granice rizika za period 2017-2019

Limit

1. Valutni rizik Ne više od 30% opšteg duga može biti u glavnim stranim valutama *

2. Rizik stope kamate Ne više od 30% opšteg duga može imati promenljivu

kamatnu stopu

Profil dospeća unutrašnjeg duga

2.1 Do godinu dana Ne više od 50% od ukupnog portofolija unutrašnjeg duga

2.2 Prosečno vreme do dospeća Više od 1 godine

* Za potrebe ovog dokumenta glavne strane valute smatrane su da budu - USD, GBP, Yen i svaka druga valuta koja je vezana za bilo koju od glavnih valuta ILI u poslednjih 5 godina, u proseku, fluktuacije u odnosu na bilo kojih od većih valuta nisu prešle 5%.


14

5.1 Valutni rizik

Valutni rizik je oblik tržišnog rizika i najdinamičnija varijabla u tržište. Ova vrsta rizika

nastaje kada pozajmljivanja su u stranoj valuti. S obzirom da su svi prihodi Vlade Kosova

prihvaćeni u valuti evro, svaka pozajmica u drugim valutama stvara izloženost valutnom

riziku.

Portofolio državnog duga Kosova je izložen valutnom riziku uglavnom kao rezultat

zaduživanja kod MMF-a. Svi fondovi pozajmljeni od MMF-a su u valuti Special Drawing

Rights (SDR4). Do 31. decembra 2016, izloženost deviznom riziku od programa MMF-a

očekuje se da bude oko 134.19 miliona evra.

Osim duga prema MMF-u, portfolio dugova Kosova takođe sadrži i deo kredita MAR(IDA)

koji su izraženi u SDR. Opšta valutna izloženost od kredita IDA do 31. decembra 2016.god.

projektovana da bude oko 31.22 miliona evra.

U totalu, do kraja tekuće godine, oko 17.32% celog portfolija duga projektuje da bude u

stranoj valuti, koji ne prelazi 30% od opšteg duga. Sadržaj portfolija duga sa valutnog

aspekta prikazan je na sledećoj figuri:

Slika 3: Sadržaj duga po valuti – 2016 Projekcija

Međutim, u nekim slučajevima izbegavanje pozajmljivanja u stranoj valuti je nemoguće jer MMF i IDA ne daju kredite u nekoj drugoj valuti osim SDR-a. S obzirom na povoljne uslove pozajmljivanja i činjenicu da je Kosovo član obe ove finansijske institucije je prihvatljivo i ekonomski povoljno pozajmiti u SDR. U srednjoročnom periodu (2017-2019) Ministarstvo finansija će izvršiti pravne i operativne analize stvaranja državnih rezervi i u drugim

4SDR je "korpa" valuta koja se sastoji od valuta: EUR, USD, GBP i JPY. Vrednost SDR-a utvrđuje se na osnovu proseka kojin je povučen od vrednosti gore navedenih valuta. S obzirom na prirodu SDR-a i način određivanja njene vrednosti, ova valute smatra da je prilično stabilna.


15

valutama koje su od značaja za portfolio duga, kako bi pokrio deo rizika izloženosti stranim valutama.

5.2 Rizik kamatne stope

Za razliku od valutnog rizika, rizik kamatne stope je manje dinamičan. Kretanja kamatnih

stopa su niže i više predvidljive od valutne razmene. Ova vrsta rizika je takođe rizik na

tržištu, i nastaje kada kamatna stopa kredita nije fiksna; odnosno, stopa je predmet

kretanja kamate u tržištu.

Deo portfolija duga koji je izložen kamatnom riziku sastoji se od duga koji imamo MMF-u.

Od novembra 2013. godine, Vlada Kosova je počela da ponovo plaća deo duga prema MMF-

u; međutim, zbog ulaska u novi program sa MMF-om, ovaj indikator će se postepeno

povećavati. Do kraja 2016. godine, ukupna izloženost kamatnom riziku predviđa da bude

oko 22.83% od ukupnog duga, što je manje od 30% od opšteg duga. Sastav portfelja duga

po vrsti kamatne stope predviđa da bude kao što sledi:

Slika 4: Sastav duga po vrsti kamate

Kao i u slučaju valutnog rizika, u određenim slučajevima, totalno izbegavanje rizika

kamatne stope je nemoguće. Stoga, kontrolisana i upravljana izloženost rizika kamatne

stope je prihvatljivo u slučaju našeg portfolija. Očigledno je da ova vrsta tržišnog rizika je


16

nizak i ispod granice / limita navedenog u Tabeli 2. za ovog pokazatelja rizika. Međutim,

prekoračenje preko nivoa od 25% zahteva bolje praćenje ovog indikatora.

5.3 Rizik refinansiranja

Rizik refinansiranja javlja se kada pozajme fondovi za izmirenje prethodnog duga prema

poveriocima. U slučaju našeg portfolija, ovaj rizik je izraženiji na domaćem tržištu hartija

od vrednosti, kao i likvidnosti na tržištu koji se može koristiti za kupovinu hartija od

vrednosti je dinamičan. Shodno tome, postoji rizik da datum refinansiranja jednog

instrumenta koji dospeva sazreva, likvidnosti tržišta da je nizak ili investitori ne pokazuju

interesovanje za refinansiranje ili povećanje iznosa za dospeća, a to se može odraziti na

cenu refinansiranja i ne ispunjava iznos kredita za datu aukciji. U prošlosti je bilo slučajeva

kada refinansiranje instrumenta nije uspeo da se u potpunosti zaključi. U takvim

slučajevima je bila neophodno kompenzacija ostatka dela iz državnog budžeta.

Da bi se ova vrsta rizika uspešno upravljala, neophodno je uspostaviti i analizirati povratak

profila duga. Profil povratka duga je jedna od najefikasnijih pokazatelja koji predstavlja

koncentraciju obaveza duga u budućnosti. Istorijski gledano, nivo naplate potraživanja za

Kosovo je nizak. Kao što se može videti na Slici 5, 2017 ne očekuje se da bude previše

opterećen vračanjem duga. Ovo se dešava zbog toga što je veći deo duga vračanja

pozajmljenih sredstava kao rezultat sporazuma sa MMF-om u 2012. godini će se ponovo

refinansirani uglavnom tokom 2016. godine.

Slika 5: Profil dospeća ukupnog duga (evra)


17

Kao što je već rečeno, jedan od faktora koji utiču na rizik od refinansiranja je nivo

likvidnosti u finansijskom sektoru - što je veći nivo likvidnosti, manji je rizik od

refinansiranja.

Slika 6 pokazuje nivo likvidnosti bankarskog sektora, tokom 2001-2015. Godina. Na slici se

može se konstatovati da su tokom ovog perioda, komercijalne banke dosledno premašile

nivo obaveznih rezerve u CBK.

Slika 6: Likvidnos bankarskog sistema 2001-2015

Izvor : Centralna banka Republike Kosova

Uprkos dovoljne likvidnosti, veoma je važno napomenuti da su neke od primarnih aktera

na tržištu hartija od vrednosti tokom redovnih sastanaka sa Trezorom i CBK naglasili da su

njihove odluke za investicije pod uticajem Bazel III - Zahtevi kapitala u rizične aktive (RVA).

Tretman ovog pokazatelja iz sedišta ovih banaka smatra se sistemski mogu uticati na

njihove investicione politike na Kosovu. To znači da, u nekim slučajevima, čak i ako banke

imaju prekomernu likvidnost, ne mogu investirati u potpunosti slobodnih sredstava u

hartije od vrednosti zbog ograničenja njihovih sedištem u inostranstvu.

6.0 POTREBA ZA FINANSIRANJEM I MOGUĆI RESURSI FINANSIRANJA

Za potrebe ovog dokumenta, sav izdati dug od strane Vlade će biti kategorisan ili kao

unutrašnji dug ili međunarodni dug. Za razliku od drugih zemalja u kojima se ceo dug u

domaćoj valuti računa kao unutrašnji dug, mi smatramo unutrašnjim dugom samo taj dug

koji se izdaje u Republici Kosovo i podleže zakonima Republike Kosovo, bez obzira na

valutu.


18

6.1 Potreba za finansiranje

U periodu 2017-2019, najveći deo bruto finansiranja će biti za servisiranje /refinansiranje

dospelog duga kao i za finansiranje kapitalnih projekata koje će sprovoditi vlada. Potreba

za finansiranje bankarskog bilansa će biti manja u odnosu na dve prve.

Kod dela servisiranja/refinansiranje duga koji dospeva, najveći deo se sastoji od

refinansiranja kratkoročnih obveznica koja uglavnom dospevaju u roku od godinu dana,

dok je ostali deo servisiranja /refinansiranje kredita od MMF-a i IBRD.

Ako uzmemo u obzir samo neto finansiranje, koje obuhvata samo novo pozajmljivanje ne

računajući refinansiranje, većina ovih sredstava biće posvećena finansiranju kapitalnih

projekata.

6.2 Resursi finansiranja

Ministarstvo finansija će se koncentrisati na potrebe neto finansiranja, koja su uglavnom za

finansiranje kapitalnih projekata, da se ispune kroz međunarodni dug odnosno povoljnih

uslova pozajmljivanja kod međunarodnih finansijskih institucija. U nastavku su

predstavljeni potencijalni resursi finansiranja u koje ima pristup Vlade Republike Kosova.

Prvobitno predstavljeni su domaćih resursi unutrašnjeg duga, a zatim i oni za međunarodni

dug.

6.2.1 Unutrašnji dug

Pozajmljivanje iz domaćeg duga vrši se putem izdavanja hartija od vrednosti, u kojoj su

glavni instrumenti obveznice trezora sa rokom dospeća do 12 meseci, kao i vladine

obveznice , sa rokom dospeća dužim od 1 godine. Sva izdavanja su vrše u EVRO valuti, što

eliminiše valutni rizik, a podignuta sredstva evidentiraju se kao budžetski prihodi.

Izdavanje hartija od vrednosti karakterišu niske troškove transakcije s jedne strane, a sa

druge strane pomaže razvoj mesnog tržišnog kapitala čime se pomaže efikasnost

upravljanja likvidnosti, kako za Vladu tako i za finansijski sistem.

U cilju produžavanja prosečnog dospeća portfolija domaćeg duga i smanjenja rizika od

refinansiranja, Trezoru/MF cilj će biti da svi novi elementi budu samo obaveze sa rokom

dospeća od 2 ili više godina.


19

Obveznice Trezora: Dospeće 3 meseca-12 meseci

Trezorske obveznice su kratkoročni instrumenti sa rokom otplate od 91 do 364 dana.

Trenutno, Trezor izdaje obveznice sa rokom otplate od 3 meseca, 6 meseci i 12 meseci. Ova

vrsta instrumenta prodaje se na popustu do nominalne vrednosti (discounted), i na kraju

otplate, nominalna vrednost se investitoru vrac a. Oduzimanje u ovom sluc aju za Vladu

predstavlja plac enu kamatu a za kupca stec eni interes.

Izdavanje trezorskih obveznica se odlikuje nižim rashodom interesa zbog kratkoročne

prirode, ali kao posledica snosi rizik od refinansiranja i, posredno, kamatnu stopu, jer

prilikom refinansiranja menja se norma interesa.

Vladine obveznice 2 godine – 20 godina

Vladine obveznice su instrumenti sa dugim rokom dospec a koje se krec u od 2 godine do 20

godina. Ministarstvo finansija izdaje obveznice sa 2, 3, i 5 godis njim rokom dospec a. Dok je

za period 2017-2019, kako bi i dalje širila krivulje kamatne stope, Ministarstva finansija

predviđa da po prvu put izda 7 i 10 godis nje obveznice. Ova vrsta instrumenta plac a kupon

u semestralnom periodu i kupon se određuje na osnovu prve cifre posle decimalne tačke

prosečne ponderisane stope ostvarene na aukciji 5.

Vladine obveznice se odlikuju višim troškovima interesa, kao rezultat dugotrajnog roka

dospeća, ali sa druge strane rizik refinansiranja je niži u odnosu na kratkoročne obveznice.

Dok obveznice uglavnom služe upravljanje likvidnosti finansijskog sektora obveznice su

instrument koji privlači investitore koji traže veće prinose na investicije i nemaju

nepredviđenih potreba za likvidnošću.

6.2.2 Međunarodni dug

Međunarodna pozajmljivanje dug se vrši preko inostranih poverilaca koje su među

narodne finansijske institucije (MFI) u kojima je Republika Kosovo član, ili sve zemlje ili

institucije sa kojima je Ministarstvo finansija potpisala okvirni sporazum. Ovaj dug je

uglavnom sa koncesionim uslovima, karakteriše se nižim troškovima kamata i dugoročnim

dospećem, ali može biti različitih valuta od evra. Većina poverilaca ipak , finansiraju samo

specifične projekte. Postupci za ovu vrstu zaduživanja karakteriše pregovore i prac enje

postupaka koji uzimaju dugo vreme 3-12 meseci, a može imati dodatne troškove pored

kamatne stope - naknada za pružanje usluga,_ naknade, i slično. Prednost ove vrste

5 Primer: Ako u aukciji ponderisana srednja kamatna stopa proizilazi da je 2.80%, i isplati će se dva puta godišnje po 1.40%. Razlika od 0.07% primenjuje se kao oduzimanje (discount) u instrumentu.


20

zaduživanja, za razliku od obveznica, je u tome da povučena sredstva od kredita služe kao

infuzija novca iz inostranstva.

Da bi izbegli neodrživ nivo rizika, zaduživanje od ovih kredita c e biti u sledec em redosledu

prioriteta, ali c e se pratiti shodno određenom riziku prikazanom u tabeli 2:

- Valuta EVRO, Fiksna kamatna stopa - Valuta EVRO, Varijabilna kamatna stopa - Valuta ne u-EVRO, Fiksna kamatna stopa - Valuta ne u-EVRO, Varijabilna kamatna stopa

U nastavku su prikazane sve finansijske institucije (potencijalni poverioci) na koje Kosovo

ima pristup za finansiranje, podeljena prema vrsti finansiranja:

Finansiranje budžeta

Međunarodni monetarni fond (MMF),

Finansiranje projekata:

Svetska Banka– Međunarodna agencija za razvoj (MAR),

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBOR),

Evropska investiciona banka (EIB),

Banka evropskog saveta za razvoj (BESR),

Nemačka agencija za obnovu (KfW),

Savezna Republika Austrije,

Islamska banka za razvoj (IBR),

Saudijski fond za razvoj (SFD),

Fond OPEC za razvoj (OFID),

I drugi poverioci sa kojima možemo postići saradnju u budućnosti.

Tabela 3. Uslovi finansiranja od IFN

Kategorija poverilaca Valuta

Vrsta

kamatne

stope

Kamatna

stopa (%)

Grejs

period

Dospeća

(god)

MMF SDR Variabilna 1 + variabilna 3 5

IDA SDR Fiksna 0.75 10 25

Multilateralna – Islamska USD/SDR Fiksna 2-4 3-5 18-20

Multilateralna- EBRD/EBI

/BESR

EVR Variabilna 1 + variabilna 4 15

Bilateralna - Austrija EVR Fiksna 1.1 6 21

Bilateralna - KfW EVR Fiksna Variabil 3.6 3 12-40


21

Isto tako, kao moguc nosti izdavanja hartija od vrednosti na međunarodnom trz is tu (Evro

obveznice) i Sindiciranih kredita (Syndicated Loans), gde su za jedan zajmodavni kredit 2 i

vis e komercijalne banke. Ali, ove vrste finansiranja nisu predviđene u ovom programu

dugova. Međutim, Ministarstvo finansija c e investirati u postepeno podizanje kapaciteta,

tako da u buduc nosti moz emo pristupiti i ovim izvorima finansiranja.

7.0 POZAJMLJIVANJA U PERIODU 2017-2019

Kako je vec objas njeno, Vlada Republike Kosova ima razne opcije zaduz ivanja, ali glavno

ogranic enje je da vec ina kreditora finansira samo specifične projekte, a ne i finansiranje

budz eta. Pozajmljivanje u periodu 2017-2019 c e biti u sledec e svrhe, navedeni u redosledu

prioriteta: (i) servisiranje / refinansiranje postojec eg duga koji dospeva u ovom periodu,

(ii) finansiranje razvojnih projekata Vlade, i (iii ) finansiranje bankovni računa. U nastavku

je izrađena strategija zaduživanja za svaku destinaciju.

7.1 Usluga/refinansiranja postojećeg duga

Unutrašnji dug

Obzirom da je izdavanje hartija od vrednosti od nedavno počeo i uglavnom je usmerena na

kratkoročne instrumente strategija oc ekuje se da vec ina ovih izdavanja dospejvaju u

periodu 2017-2019. I, s obzirom da prema SOR nije predviđen neki suficit budz eta, koji c e

omoguc iti amortizaciju nekog dela unutras njeg duga, strategija izdavanja hartija od

vrednosti c e biti usluga unutrašnjeg duga koji dospeva da izvrši refinansiranjem

instrumenata slic nih ili duz ih dospec a - koja bi i dalje omoguc ili i produz enje prosec nog

vremena do dospeća portfelja a samim tim smanjuju rizik od refinansiranja.

U kratkom roku, dakle, za 3-12 mesečne obveznice, smatramo da trebamo nastaviti sa

refinansiranjem istog iznosa 3- i 6 mesečnih obveznica. Jer i sada vec predstavlja ukupan

iznos samo od 40 miliona nominalnih evra i potrebno je da taj iznos ostaje u opticaju jer

pomaže Trezor i banke za efikasnije upravljanje likvidnosti. Dok za 12 mesečne izdvajanja

koja su u ukupnom iznosu od 150 miliona nominalnih evra, smatramo da se vec ina

refinansira sa istim rokom dospec a, dok c e drugi deo 30 miliona evra refinansirati sa 2 ili 3

godišnjim Obveznicama .


22

Za 2-5 gošnje obveznice s obzirom na trenutnu relativno nisku vrednost hartija od

vrednosti smatramo da refinansiranje instrumentima sa istim dospećem je najbolji rešenje.

Podizanje novih sredstava koja se koriste za usluge dugova koji dospevaju teži da bude u

sinhronizaciji sa profilom dospelosti tog duga. Ovo direktno utiče na efikasnije upravljanje

portfoliom i na manje rashode.

Obveznice za Dijasporu -Za više, vredi napomenuti da tokom 2016. godine oc ekuje seda

bude izdat jos jedan novi instrument koji se zove Obveznice za dijasporu koji c e biti

ponuđen investitorima privatna lica kroz mrez u Primarnih aktera na Kosovu ali c e glavni

cilj biti povlačenje sredstava iz naše dijaspore. Ovaj instrument duga c e biti u obliku

Vladinih obveznica ali će procedura izdavanja ličiti više na investicije oročenih depozita i

zbog marketing razloga biće imenovani, "Bono" a ne Obveznica. To iz razloga što će ova

vrsta investicija biti lako razumljiva i dostupna javnosti, koji nisu sofisticirani investitori.

Putem Obveznica za dijasporu Ministarstvo finansija ima za cilj da kanališe deo štednje

dijaspore u štednji i investiranja na Kosovu kako bi se izbegao ciklus gde se većina doznaka

troši na potrošnju.

Međunarodni dug

Kod dela međunarodnog duga kao s to se moz e videti iz profila dospec a na slici 5 vec i deo

usluga duga čine dva kredita, jedan od IBRD u ime Konsolidovanog kredita C (KKC)

iskazane u valuti evra a drugi od strane MMF-a u ime Aranžiranja za Dostupni

kredit(AKD6), izraženih u SDR valuti. S obzirom da prethodnih godina nismo imali

budžetski suficit što indirektno podrazumeva usluge plaćanja za ove kredite je do sada bila

uglavnom iz sredstava prikupljenih od izdavanja hartija od vrednosti. Jer se i u

srednjoročnom periodu ne očekuje da imamo neki suficit od SOR, i ovde je Ministarstvo

finansija prognozira refinansiranje duga koji dospeva.

Plaćanje usluga KKC je u istim iznosima11.34 evra za svaku godinu do 2031 godine. Kao

potencijalni resursiza refinansiranje isplate ovog kredita možemo smatrati bilo koju

kreditnu liniju ili izdavanja hartija od vrednosti. Jer se isplata vrši u EVR valuti, bilo bi

poželjno da se refinansiranje obavlja u istoj valuti kako bi se izbegla izloženost valutnom

riziku. Kao rezultat toga refinansiranje putem izdavanja hartija od vrednosti i dalje je

najbolja opcija u pogledu rizika, iako cena rizika moz e biti nes to vec a nego kod kreditne

6 Program sa MMF : Stand-By-Arrangement (’SBA’)


23

linije što je znatno niža od cene unutrašnjeg duga refinansiranja. Isto tako s obzirom na

relativno mali iznos koji je potreban za refinansiranje, prikupljanje sredstva od domac em

trz is ta ne predstavlja veliki teret za trz is te. Cilj Ministarstva finansija c e biti da se

refinansiranje vrši putem izdavanja instrumenata sa rokom dospeća dužim od 2 godine.

Zbog novog programa sa MMF-om, koji je potpisan u junu prošle godine i preostalih delova

za povratak iz prethodnog programa 2012. godine, plaćanje kredit CDA predviđeno je da se

u potpunosti isplati tokom 2021. Međutim isplate koje c e nastati tokom 2016. i 2017.

godine od strane novog sporazuma sa MMF-om c e se koristiti za pokrivanje kompletnog

refinansiranje CDA za 2012 godinu.

Ostatak usluga Međunarodnog duga je Slaba suma (vidi sliku 5) u toku godina obuhvaćene

ovom strategijom i kao takva indirektno ima za cilj da se obavi od prikupljenih sredstava

izdavanjem hartija od vrednosti, koje c e biti uglavnom sa rokom dospec a duz im od 2

godine.

7.2 Finansiranje Vladinih kapitalnih projekata

Vlada Republike Kosova za period 2017-2019 god., u okviru vladinog programa predviđa

poc etak realizacije niza kapitalnih projekata iz raznih oblasti, koji su predviđeni da se

finansiraju od pozajmljivanja u inostranstvu. Ukupan iznos pozajmljivanja za finansiranje

ove kategorije c e zavisiti od broja i velic ine projekata koji c e biti usvojeni od strane Vlade

za finansiranje.

Buduc i da je za povrac aj investicija za vec inu ovih projekata potrebno relativno dugo

vremena, Trezor / MF c e biti fokusiran na finansiranje ovih projekata od Međunarodnog

pozajmljivanja duga odnosno putem kredita od Međunarodnih finansijskih institucija koje

pružaju dugoročne periode amortizacije kao i povoljne finansijske uslove. Eventualno

finansiranje ovih projekata sa hartijama od vrednosti rokom dospeća koje smo planirali da

izdamo, neće pokrivati period povratka investicije, dok će i pokušaj za izdavanje hartija od

vrednosti sa rokom dospeća ekvivalentan onom koji može trajati od MFI uzimamo za 20

godina, ne može se uraditi u srednjoročnom roku s obzirom na mladost unutrašnjeg tržišta

i ograničen broj potencijalnih investitora.

Kao rezultat pregovaranja ovog programa sa MMF-om, Ministarstvo finansija je napravilo

izmene i dopune Zakona o upravljanju finansijama i odgovornostima, gde je dodata

klauzula za investicije. Ova klauzula omogućava prevazilaženje ograničenja godišnjeg

deficita od 2% BDP-a kada se radi o finansiranju razvojnih projekata pod uslovom da

finansiranja za projekat bude sa koncesionim uslovima od međunarodnih finansijskih


24

institucija. Ova izmena je više nego dobrodos la s obzirom, na jednoj strani potrebu za

vec im ulaganjem u razvoj infrastrukture i sa druge strane previs e stroga ogranic enja koja

predstavlja fiskalno pravilo.

Ako uzmemo u obzir da vec ina potencijalnih kredita od MFI-a imaju dugoroc na dospec a i

minimalni rizik od refinansiranja kao i rizici koji se moraju uzeti u obzir su devizni rizik i

rizik kamatne stope sa prioritetom po redosledu.

Radi izbegavanja deviznog rizik, prilikom izbora zajmodavca, Trezor / MF c e favorizovati

tog zajmodavca koji finansira sa EVRO valutom. Stoga nas ovo ograničava u Evropskom

MFI gde, između ostalih, učestvuju i IBRD, EIB i CEB; kao i bilateralni sporazumi poput onih

između Republike Kosova sa KfW-om države Nemačke i Savezne Republike Austrije. Ali ne

ograničavajuc i se samo na ovim moguc nostima, Trezor / MF c e razmatrati zajmodavce koji

obezbeđuju finansiranje u drugim valutama osim evra ako su troškovi finansiranja povoljni

i uslovi vraćanja podobni, pod uslovom da se valutni rizik pokriva držanjem sredstava u

istom iznosu kao rezerva u bilansu banke.

Priroda projekata koji c e biti finansirani bic e uglavnom u infrastrukturne projekte,

društvenom razvoju i socijalnom razvoju i poverenju. Između ostalog, mogu se finansirati

projekcije i na sledeći način:

Železničku i putnu infrastrukturu

- Poljoprivrednu infrastrukturu– navodnjavanje - Bolničku infrastrukturu - infrastrukturu vodovoda i tretiranje voda - Infrastrukturu i poboljšanje kapaciteta vaspitanja - Energetiku i Energetsku efikasnost - Poboljšanje poverenja - socijalnog smeštaja

Ministarstvo finansija sada vec je otpoc ela kontakte sa velikim brojem institucija /

potencijalnim poveriocima pa će u narednim nedeljama i mesecima koji dolaze intenzivirati

ove komunikacije radi razmatranja mogućnosti finansiranja razvojnih projekata. Treba reci

da su u tim pregovorima, svi potencijalni poverioci izrazili interesovanje za podršku ovih

projekcija, međutim, ostaje da linijska ministarstva nastavljaju sa radom za pripremu ovih

projekcija, kako bi unapređivali faze za početak pregovora sa potencijalnim donatorima.


25

7.3 Finansiranje bankovnog bilansa

Buduc i da smo zemlja koja je jednostrano usvojila Valutu EVR, nedostaje nam instrument

monetarne politike. Vlada je odlučna da sačuva bankovni račun Republike Kosovo na

prihvatljivom nivou koji c e sluz iti kao apsorbent nekog neočekivanog negativnog uticaja.

Shodno tome održavanje tog nivoa zahteva da Trezor / MF povremeno koriste

pozajmljivanje kao izvor finansiranja. Trenutno jedina dva izvora finansiranja za ovu vrstu

pozajmljivanja su MMF i trz is te hartija od vrednosti ali na duz i rok takođe se mogu smatrati

i drugi strani izvori. Međutim izdavanje hartija od vrednosti za ovu vrstu destinacije c e

zavisiti od sposobnosti tržišta da apsorbuje dodatna izdavanja.

2017 2018 2019

IMF Organizovanje za kredite na raspolaganju 16,000,000 - -

IDA Projekti za poljoprivredu i ruralni razvoj 2,410,651 - -

IsDB Finansiranje projekta za poboljšavanje puta M2 Miloševo – Mitrovica 1,800,000 - -

OFID Projektat proširenja magistrale M2 Miloševo -Mitrovica 9,000,000 9,000,000.00 -

SFD Projekat za magistralu Priština-Mitrovica 7,250,000 7,250,000.00 -

IDA Projekat za zdravstvo 2,151,851.00 1,648,806 4,733,823

IDA Projekat za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije 4,167,852 8,227,175 6,096,440

IDA Modernizacija obrazovnog sistema na Kosovu putem e-obrazovanja - - -

IDA Projekat za unapređenje sistema obrazovanja 2,400,000 2,300,000 3,868,760

UKUPNO planirane isplate iz direktnih kredita 45,180,355 28,425,981 14,699,023

IDA Dodatna sredstva za jačanje finansijskog sektora i tržišne infrastrukture II - - -

KfW Linija dalekovoda 400kw Kosovo- Albanija - - -

KfW Poboljšanje prenosne mreže 8,225,000 1,200,000 -

KfW Vodosnabdijevanje i odvođenje otpadnih voda , II faza - - -

KfW Opštinski vodovod i odvođenje otpadnih voda u Prištini, III faza 2,000,000 - -

EBRD Rehabilitacija železnica 19,200,000 8,600,000 12,100,000

UKUPNO planirane isplate iz pod-pozajmljenih kredita 29,425,000 9,800,000 12,100,000

KfW Projekat o energetskoj efikasnosti u opštinama 1,500,000 1,000,000 0

EIB Rehabilitacija železnica 14,756,757 14,756,757 7,945,945

IBRD Rehabilitacija regionalnih puteva 12,000,000 12,000,000 0

UKUPNO planirane isplate iz pod-pozajmljenih kredita 28,256,757 27,756,757 7,945,945

Krediti u procesu ratifikacije

Aneks 1: Planirane isplate u periodu 2017-2019 od spoljnog zaduživanja

Planirane isplate

Pod-pozajmljeni krediti

Direktni krediti

Projekat Poverilac

Pri log 2 : Ukupni unutrašnji dug i za projekc i je

Državni dug 2011 2012 2013 2014 2015

Poveri lac Di rektna poza jm l j i vanja

MBOR Konsolidovana pozajmljivanja C 226.34 215.00 203.66 192.33 180.99

IDA Projekcija za modernizaciju javnog sektora - - 0.24 1.50 2.71

IDA Projekcija za popis nepokretne imovine i katastar - 0.50 1.50 2.82 4.03

MMF Aranžman za pozajmljivanja u raspolaganju 1 22.26 21.87 18.34 8.39 -

IDA Prva operacija Politeka za održivi razvoj zapošljavanja 5.06 5.01 4.80 5.13 5.47

IDA Projekcija za poljoprivredu i ruralni razvoj - - 3.02 7.21 10.15

IDA Dodatno finansiranje za ojačanje finas. sektora i infrastrukture tržišta - 2.89 2.77 2.96 3.16

MMF Aranžiranje za pozajmljivane na raspolaganju 2 - 91.18 87.39 93.34 91.98

IDA Čišćenje i reobrađivanje zemljišta - - - 0.86 2.61

UniCredi t Modernizacija sistema vaspitanja putem e-Vaspitanja - - - 2.00 2.96

IBR Finansiranje projekta za poboljšanje puta M2 Miloševo – Mitrovica - - - - -

F OZ hN Projekat proširenja magistrale M2 Mlioševo -Mitrovica - - - - -

F SZ h Projekat za magistralu Priština-Mitrovica - - - - -

IDA Projekat za zdravstvo - - - - 0.03

IDA Projekat za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije - - - - 0.02

MMF Aranžman za pozajmljivanja u raspolaganju 2015 - - - - 35.77

UKUPNI dug direktnih kredita 253.66 336.45 321.72 316.54 339.88

Pod-poza jm l jeni za jm ovi

Kf W Snabdevanje vodom i i otklanjanje otpadnih voda, II faza 0.05 0.14 0.94 2.25 3.92

Kf W Poboljšanje sistema centralnog grejanja - - 1.06 5.00 4.78

Kf W Opštinski vodovod i otklanjanje otpadnih voda u Pištini, II Faza - - - 2.21 4.65

Kf W Dalekovod od 400Kw Kosovo-Albanija - - - - 14.87

IDA Dodatno finansiranje za jačanje finas. sektora i tržišne infrastrukture II - - 0.03 0.35 0.68

Ukupno pozajmlivanje iz pod-pozajmljenih dugova 0.05 0.14 2.03 9.81 28.90

Harti je od vrednosti ( nom ina lne) - - - - -

3 meseca - 30.00 15.20 9.75 10.00

6 meseci - 44.00 84.00 57.67 48.60

12 meseci - - 55.00 140.10 150.00

2 godine - - - 52.00 126.95

3 godine - - - - 30.00

godine - - - - 15.00

UKUPNO - 74.00 154.20 259.52 380.55

Documents

Republika e Kosovës - mf.rks-gov.net