REPUBLIKA E KOSOvES - PEnYIiJIMKA KOCOBO - REPUBLIC OF KOSOVO

GJYKATA KUSHTETUESEYCTABHH CYLI:

CONSTITUTIONAL COURT

PriStina, 10. aprila 2018. godineBr. ref.: RK 1210/18

RESENJE 0 NEPRIHVATLJIVOSTI

u

slucaju hr. KI80/17

Podnosilac

Muharrem Ademi

Oeena ustavnosti presude Ae. hr. 4051/2014 Apelacionog sudaod 9.juna 2017. godine

USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO

u sastavu:

Arta Rama-Hajrizi, predsednicaIvan Cukalovic, zamenik predsednikaAltay Suroy, sudijaAlmiro Rodrigues, sudijaSnezhana Botusharova, sudijaBekim Sejdiu, sudijaSelvete Gerxhaliu- Krasniqi, sudija iGresa Caka-Nimani, sudija

Podnosilae zahteva

1. Zahtev je podneo Muharrem Ademi iz Pristine eu daljem tekstu: podnosilaczahteva), koga zastupa Faton Qirezi, advokat iz Pristine.

1

Osporena odluka

2. Podnosilac zahteva osporava presudu AC. br. 4051/2014 Apelacionog suda od9. juna 2017. godine.

Predmetna stvar

3. Predmetna stvar je ocena ustavnosti presude Apelacionog suda, kojom senavodno, podnosiocu zahteva povreduju ustavna prava i slobode garantovaneclanom 31. [Pravo na pravicno i nepristrasno sudenje], i clanom 46. [Pravo naimovinu] Ustava Republike Kosovo ( u daljem tekstu: Ustav), kao i clanom 6.(Pravo na pravicno sudenje), Clanom 13. (Pravo na delotvorni pravni lek) iclanom 1. Protokola 1. (Zastita imovine) Evropske konvencije 0 ljudskimpravima (u daljem tekstu: EKLjP).

Pravniosnov

4. Zahtev je zasnovan na clanu 113.7 Ustava, Clanu 47. Zakona 0 Ustavnom suduRepublike Kosovo br. 03/L-121 (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 29.Poslovnika 0 radu Ustavnog suda (u daljem tekstu: Poslovnik 0 radu).

Postupak pred Ustavnim sudom

5. Dana 11. jula 2017. godine, podnosilac je podneo zahtev Ustavnom suduRepublike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).

6. Dana 13. jula 2017. godine, predsednica Suda je imenovala sudiju SnezhanuBotusharovu za sudiju izvestioca i Vece za razmatranje, sastavljeno od sudija:Altay Suroy (predsedavajuci), Arta Rama-Hajrizi i Gresa Caka-Nimani.

7. Dana 28. jula 2017. godine, Sud je obavestio podnosioca 0 registraciji zahteva ikopiju zahteva poslao Apelacionom sudu.

8. Dana 1. marta 2018. godine, Vece za razmatranje je razmotrilo izvestaj sudijeizvestioca i iznelo preporuku Sudu 0 neprihvatljivosti zahteva.

Pregled cinjenica

9. Neutvrdenog datuma, podnosilac zahteva je imao zasnovan radni odnos saStudenskim centrom u Pristini (u daljem tekstu: SCP).

10. Dana 3. marta 1992. godine, menadzment SCP-a je doneo odluku br. 200,kojom je podnosiocu zahteva prekinuo radni odnos.

11. Dana 11. marta 1996. godine, podnosilac zahteva je podneo tuzbu Opstinskomsudu u Pristini radi ocene zakonitosti odluke SCP-a od 3. marta 1992. godine.

12. Dana 3. septembra 1996. godine, Opstinski sud je doneo presudu PI. br.4492/92 kojom je usvojio tuzbeni zahtev podnosioca i nalozio tuzenom SCP-uda podnosioca zahteva vrati na radno mesto.

2

13. SCPje podneo zalbu Okruznom sudu u Pristini na presudu Opstinskog suda od3. septembra 1996. godine.

14. Dana 11. novembra 1996. godine, Okruzni sud je doneo presudu Gz. br.902/96, kojomje zalbu SCP-a odbio, kao neosnovanu.

15. Podnosilac zahteva navodi da je 8. februara 1997. godine nakon prijemapresude Okruznog suda, podneo dva zahteva Opstinskom sudu u Pristini zaizvrsenje presude PI. br. 4492/92 Opstinskog suda:

a) Prvi zahtev se odnosio na njegovo ponovno vracanje na prethodno radnomesto, i

b) Drugi zahtev se odnosio na naknadu propustenih isplata za periodudaljavanja sa posla.

16. Dana 30. decembra 1999. godine, podnosilac i SCP su postigli sporazum 0

povratku na radno mesto. Prema sporazumu, podnosiocu je odobren neplaceniodmor u trajanju od 12 meseci, sa obavezom da se po isteku neplacenogodmora u roku od 30 dana vrati na radno mesto.

17. Dana 13. oktobra 2006. godine, nakon skoro sedam godina od kada jesporazum 0 neplacenom odsustvu zakljucen, podnosilac je podneo pismenizahtev Opstinskom sudu u Pristini, trazeCi izvrsenje presude PI. br. 4492/92Opstinskog suda od 3. septembra 1996. godine.

18. Dana 26. oktobra 2006. godine, podnosilac zahteva je podneo Opstinskomsudu u Pristini novi predlog za izvrsenje presude PI. br. 4492/92 od 3.septembra 1996. godine., trazeCinaknadu za neisplacene licne dohotke.

19. Istog datuma, podnosilac zahteva je podneo novu tuzbu Opstinskom suduprotiv SCP-a, u kojoj je trazio novcanu naknadu za neisplacene licne dohotkeza period od 3. marta 1992. godine do decembra 1999. godine.

20. SCP je podnela prigovor na tuzbu podnosioca navodeCi, inter alia, "da jezahtev podnosioca podnet nakon isteka zakonskog roka. Stavise, [navedeno jeda] Studentski Centar koji postoji nakon rata nije onaj isti kojije postojao prerata i samim tim ne postoji pasivna legitimnost u vezi sa novim StudentskimCentrom u Pristini."

21. Dana 14. februara 2012. godine, Opstinski sud u Pristini je doneo presudu C.br. 1055/09, kojom je odbio tuzbu podnosioca zahteva za naknaduneisplacenih licnih dohodaka, kao neosnovanu. U obrazlozenju presude jenavedeno:

"... dobraje poznata Cinjenica daje Studentski centar nakon rata ukljucenkao organizacioni deo Univerziteta u Pristini, koji se kao takav finansiraod strane Ministarstva obrazovanja, nauke i tehnologije na Kosovu, kojijeformiran kao deo privremene uprave Kosova, oslanjajuci se na odredbedonete od strane UNMIK-a. Iz ovog utvraenog cinjenicnog stanja, nakon

3

ocenjivanja izvedenih dokaza sud je zakljuCio da tuzenom nedostajepasivni legitimitet kako bi bio stranka u postupku. "

22. Dana 29. februara 2012. godine, podnosilac zahteva je ulozio zalbu Okruznomsudu protiv presude Opstinskog suda u Pristini od 14. februara 2012. godine.

23. Dana 10. decembra 2012. godine, Okruzni sud je doneo presudu Ac. br.627/2012, kojom je presudu Opstinskog suda ponistio i predmet vratio naponovno odlucivanje. U izreci presude stoji:

... povrede postoje u Cinjenici da apelovana presuda ima mana, zbog kojihne moze da se ispituje, zato sto za odlucujuce cinjenice postojeprotivrecnosti, gde se data obrazlozenja u apelovanoj presudi nepodudaraju sa izvedenim dokazima u vezi sa relevantnim cinjenicama kojise odnose na konkretan sluca}.[...]U ponovnom postupku, prvostepeni sud je obavezan da postupi u skladusa predocenim primedbama ida sastavi sudsku odluku, jasnu, gde ce deoizreke biti u skladu sa datim obrazlozenjem. "

24. Dana 5. februara 2013 godine, podnosilac je podneo zahtev Ustavnom suduzbog neizvrsenja presude PI. br. 4492/92 Opstinskog suda u Pristini od 3.septembra 1996. godine. Zahtev podnosiocaje bio registrovan kao KI15/13.

25. Dana 30. juna 2013. godine, Ustavni sud je doneo resenje 0 neprihvatljivosti uslucaju KI15/13. Tim resenjem, Ustavni sud je zahtev podnosioca odbio, kaopreuranjen, jer je Okruzni sud vratio slucaj podnosioca zahteva na ponovnosudenje.

26. Dana 5. juna 2014. godine, Osnovni sud je doneo presudu C. br. 3280/12,kojom je tuzbeni zahtev podnosioca odbio, kao neosnovan. U obrazlozenjupresude stoji:

"Studentski centar nije naslednik predratnog Studentskog centra i ne snosiodgovornost iobaveze stvorene od strane predratnog Studentskog centra,jer postavljanjem UNM1K-a na Kosovu (clana 6 Uredbe UNM1K-a br.1/1999) prekinut je kontinuitet bivsih organa i organizacija koje suobavljale javne iii drustvene delatnosti kao sto je u konkretnom slucajubivsi SCK, obavljao ovakve delatnosti i bio je u okviru Ministarstva zaobrazovanje Republike Srbije."

27. Podnosilac je Apelacionom sudu podneo zalbu na presudu C. br. 3280/12Osnovnog suda.

28. Dana 9. juna 2017. godine, Apelacioni sudje doneo presudu Ac. br. 4051/2014,kojom je zalbu podnosioca odbio, kao neosnovanu. U obrazlozenju presudeinter alia stoji:

"I ovaj sud, kao drugostepeni sud, ocenjuje kao i prvostepeni sud da jeposle ratni Studentski centar deo institucija Republike Kosovo dok je onajod pre rata bio deo Ministarstva za obrazovanje Republike Srbije, zato,

4

tuzenom u ovom sporu stvarno nedostaje pasivni legitimitet stranke upostupku, zato tuzilac ne moze da ostvari od tuzenog - njegovo pravo zanadoknadu licnih dohodaka koji su ostali neostvareni tokom 90 - tihgodina, iako muje stvarno na protiv zakonit naCin prekinut radni odnos."

Navodi podnosioca

29. Podnosilac zahteva navodi da su redovni sudovi odbili, kao neosnovan, njegovzahtev za naknadu neisplacenih licnih dohodaka, a da se oni pri tome nisubavili pitanjem postojanja pravosnazne presude iz 1996. godine, na osnovukoje je on stekao pravo na tu isplatu, i pored same cinjenice da je to bio njegovglavni navod u tuzbi protiv SCP i u zalbenim navodima tokom trajanja sudskogpostupka. Takvim stavom sudova, njemu se povreduju prava i slobodegarantovane clanovima 31. i 46. Ustava kao i clanovima 6. i 13. i clanom 1Protokola 1EKLjP-a.

30. Podnosilac, dalje, navodi "da samo predstavljanje i opis cinjenica i dokaza, udovoljnoj meri predstavljaju i pravno zakonsku osnovu za razmatranje iocenu ustavnosti, u vezi sa ne izvrsenjem pravosnazne presude Osnovnogsuda, ranije Opstinskog suda u Pristini, PI. br. 4492/92, koja je postalapravosnazna presudom Okruznog suda od 11. novembra 1996. godine."

31. Podnosilac trazi od Suda da se njegov zahtev proglasi prihvatljivim, da ponistiodluke redovnih sudova i da nalozi "autoritetu u Osnovnom sudu u Pristini,nadleznom za izvrsenje pravosnaznih odluka sudova, da u smislu i skladu sazakonskim odredbama, Zakona 0 izvrsnom postupku, izvrsi pravosnaznupresudu."

Ocena prihvatljivosti zahteva

32. Sud ce prvo ispitati da Ii je zahtev ispunio uslove prihvatljivosti, koji suutvrdeni Ustavom, propisani Zakonom i dalje predvideni Poslovnikom 0 radu.

33. U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1 i 7, clana 113. [Jurisdikcija i ovlascenestrane] Ustava koji propisuju:

,,1. Ustavni sud odlucuje samo u slucajevima koje su ovlascene stranepodnele sudu na zakonit nacin.( ..J7- Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobodekoje im garantuje ovaj Ustav prekrsena od stranejavnih organa, ali samokada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom."

34. Sud u konkretnom slucaju primecuje da je podnosilac u svom zahtevu naveokoja su mu ustavom zagarantovana prava i slobode povredene odlukamaredovnih sudova, kao sto je propisano clanom 48. Zakona [Tacnost podneska]koji glasi:

"Podnosilac podneskaje duzan dajasno naglasi to koja prava i slobode sumu povredena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac zeNda ospori. "

5

35. Sud se poziva i na clan 49. [Rokovi] Zakona, koji propisuje:

"Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok pocinje od dana kada jepodnosilac primio sudsku odluku."

36. Sud primecuje da je podnosilac zahteva ovlascena strana; zahtev je podnet uskladu sa rokovima propisanim u clanu 49. Zakona i podnosilac zahteva jeiscrpeo sva pravna sredstva.

37. Sud se, dalje, poziva na pravilo 36 (1) (d) i (2) (b) Poslovnika 0 radu, kojepredvida:

"(1)Suduje dozvoljeno da resava zahtev:[...](d) akoje zahtev primafacie opravdan ili nije ocigledno neosnovan.

(2) Sudu proglasava zahtev kao ocigledno neosnovan kada zakljuci:[. ..J(b) da iznete cinjenice ni na koji nacin ne opravdavaju tvrdnju 0

krsenju osnovnih prava. "

38. Sud pre svega primecuje, da je glavni osnov podnosioca za navodne povredeustavnih prava i prava garantovanih EKLjP cinjenica da su sudovi ignorisalipostojanje pravosnazne presude iz 1996. godine, te da se nisu u svojimodlukama bavili sustinom zahteva koji se odnosio na isplatu neisplacenih licnihdohodaka.

39. Takav stav sudova je po misljenju podnosioca uticao na povredu prava i slobodagarantovanih clanom 31. [Pravo na pravicno i nepristrasno sudenje] i clanom46. [Pravo na imovinu] Ustava, kao i clanom 6. (Pravo na pravicno sudenje),clanom 13. (Pravo na delotvorni pravni lek) i clanom 1 Protokola 1 (Zastitaimovine) EKLjP.

40. 8to se tice navoda podnosioca 0 krsenju prava na pravicno sudenje, Sud presvega navodi da je ESLjP utvrdio da je "uloga redovnih sudova da tumace iprimenjuju relativna pravila procesnog i materijalnog prava" (vidi: ESLjP,presuda od 21. januara 1999. godine, Garcia Ruiz protiv Spanije [VV], br.30544/96, stav 28).

41. Sud, takode, ponavlja da je potpuno utvrdivanje cinjenicnog stanja u punojnadleznosti redovnih sudova i da je uloga Ustavnog suda sarno da obezbedipostovanje prava garantovanih Ustavom i drugim pravnim instrumentima istoga, ne moze da deluje kao sud "cetvrte instance"(vidi: ESLjP, slucaj Akdivarprotiv Turske, br. 21893/93, od 16. septembra 1996. godine, paragraf 65; viditakode: mutatis mutandis Ustavni sud: slucaj KI86/11, podnosilac zahteva:Milaim Berisha, od 5. aprila 2012. godine).

42. Sud dodaje da je njegov zadatak da ispita da Ii je eventual no doslo do povredeiIi zanemarivanja ustavnih prava (pravo na pravicno sudenje, pravo na pristupsudu, pravo na delotvoran pravni lek i dr.), te da Ii je primena zakona bila,

6

eventualno, proizvoljna iIi diskriminatorna (vidi, mutatis mutandis, presuduESLjP,Eochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, stay 61).

43. Sud, dalje, navodi da clan 6. (Pravo na pravicno sudenje) EKLjP, garantujesvakom pravo da iznese pred sudom bilo koji zahtev koji se odnosi na njegovagradanska prava i obaveze sa pravom na pravicno sudenje u gradanskim ikrivicnim stvarima (vidi: ESLjP, presuda od 21. februara 1975. godine, Golderprotiv Velike Britanije serija A broj 18 stay 26). Medutim, isto tako, clan 6.EKLjP ne predvida da sud ispituje sve argumente koje su strane izlozile u tokupostupka, vee sarno one argumente koje on smatra relevantnim i bitnim zapostupak.

44. Stavise, cak i u takvim okolnostima, Sud primeeuje da su redovni sudovi uzeli uobzir tuzbene i zalbene navode podnosioca, vezano za pravnu situaciju koja jenastala pravosnaznom presudom Okruznog suda iz 1996. godine, kao iokolnosti drugog sudskog postupka koji je podnosilac pokrenuo 26. oktobra2006. godine.

45. Stirn u vezi, Sud primeeuje da je Osnovni sud u presudi C. br. 3280/12, nasao"da je pravosnazna presuda iz 1996. godine, resenjem E. Br.2-30/97Osnovnog suda iz 1997- godine postala izvrsna. Takode, izvrsno resenje je07.05.1997. godine poslato Narodnoj Banci Jugoslavije - Zavodu za obracun iisplatu u Pristini" radi isplate novcanih obaveza prema podnosiocu.

46. Dalje, sto se tice drugog tuzbenog zahteva podnosioca koji je podneo 2006.godine, protiv SPC radi isplate neisplaeenih licnih dohodaka za period 1992 -1999. godine, Sud primeeuje da je presudom C. br. 3280/12 Osnovni sudizmedu ostalog nasao da tuzena strana (SCP) nema realni pasivni legitimitet dabi bila stranka u ovom postupku, odnosno da "shodno clanu 6 Uredbe UNMIK-a br. 1/1999 proizilazi da svi administrativni organi stvoreni od UNMIK-a,proizvoljno i od Vlade Kosova nisu naslednici bivsih administranvnih organai drugih organa koji su pre 1999. postojali na Kosovu."

47. Sud, dalje, primeeuje, da se istim zalbenim navodima bavio i Apelacioni sud,pri cemu je u presudi Ac. br. 4051/2014, dao jasno obrazlozenje i naveo razlogezbog cega tuzenom (SCP), nedostaje realni pasivni legitimitet kako bi bioaktivna stranka u postupku. Takvo obrazlozenje ovaj Sud ne nalaziproizvoljnim, neutemeljenim iIi diskriminatornim.

48. U konkretnom slucaju, uzimajuei sve okolnosti u obzir, Sud nije pronasao nistasto bi ukazalo da su materijalno - pravni propisi proizvoljno iIi nepravicnoprimenjeni na stetu podnosioca, niti ima elemenata koji ukazuju na procesnunepravicnost u smislu clana 6. stay 1 EKLjP. Stoga, Sud je misljenja da jezahtev podnosioca u vezi sa navodima 0 krsenju prava na pravicno sudenjeocigledno (primafacie) neosnovan.

49. Sto se tice navoda podnosioca 0 povredi clana 46. [Pravo na imovinu] Ustava uvezi sa Clanom 1. Protokola 1 (Zastita imovine) EKLjP, Sud te navode nalazi kaoneutemeljene, i to iz razloga sto clan 1. Protokola 1 EKLjP stiti sarno postojeeuimovinu, ali ne ukljucuje prava iIi ocekivanja na sticanje imovine.

7

50. Sud je na osnovu uvida u spise predmeta i odluke sudova zakljucio dapodnosilac nije stekao imovinu u smislu znacenja clana 1. Protokola 1 EKLjP,jer pravo na imovinu ne postoji do trenutka do kada lice nema konstituisanopravo na ImOVlnu.

51. Stoga, Sud smatra da ne postoji nista sto u konkretnom slucaju ukazuje dapodnosilac ima «opravdan zahtev» u vezi sa krsenjem prava na imovinu izclana 1. Protokola 1 EKLjP, buduci da podnosilac nije imao «imovinu» koja biulazila u njegov delokrug zastite.

52. Dalje, Sud takode nalazi neosnovanim i navode podnosioca 0 navodnimkrsenjima prava iz clana 13. (Pravo na delotvorni pravni lek) EKLJP, i to izrazloga sto osim pausalnog navoda 0 krsenju prava iz navedenog clana,podnosilac nije ponudio nikakve dokaze ili argumente kojim bi potvrdioopravdanost tih navoda. Stoga, Sud je nasao da se i ovaj deo zahteva trebaodbaciti kao ocigledno (primafacie) neosnovan.

53. Kao rezime, Sud smatra da podnosilac zahteva nije potkrepio sve svoje tvrdnje,niti je podneo prima facie dokaz koji ukazuje na povredu njihovih pravagarantovanih Ustavom i EKLJP (vidi: slucaj br. KI19/14 i KI21/, podnosiocizahteva: Tafil Qorri i Mehdi Syla, Ustavni sud Republike Kosovo, oeenaustavnosti odluke CA.br. 2129/2013 Apelaeionog suda Kosova od 5. deeembra2013. godine i odluke CA. br. 1947/2013 Apelacionog suda Kosova od 5.deeembra 2013. godine).

54. Sud smatra da zahtev podnosioca ne ispunjava uslove utvrdene Ustavom, daljepredvidene Zakonom i propisane Poslovnikom.

55. Dakle, zahtev je ocigledno neosnovan na ustavnim osnovama i treba da seproglasi neprihvatljivim u skladu sa pravilom 36 (1) (d), (2) (b) Poslovnika 0

radu.

8

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud Kosova, u skladu sa clanom 113.7Ustava, clanom 47. Zakona i pravilima36 (1) (d), (2) (b) Poslovnika 0 radu, na sednici odrZanoj 1. marta 2018. godine,jednoglasno

ODLUCUJE

I. DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

II. DA DOSTAVI OVU odluku stranama;

III. DA OBJAVI OVU odluku u Sluzbenom listu u skladu sa clanom 20. 4Zakona;

IV. Ova odluka stupa na snagu odmah.

Sudija izvestilac

9