RETORIKA, BESEDNIŠTVO I JAVNI NASTUP•U početku beše reč (In principio erat Verbum)•Reč•Rečitost•Govor•Beseda•Retorika•Besedništvo

RETORIKA,BESEDNIŠTVO I JAVNI NASTUP

• Besedništvo se najčešće razume kao veština i umetnost

• Među prvim udžbenicima u istoriji čovečanstva bili su priručnici besedništva

• Grčki pisci su sastavljali dela pod nazivom Rhetorike techne (veština besedništva)

RETORIKA, BESEDNIŠTVO I JAVNI NASTUP

• Za Cicerona i Kvintilijana besedništvo je bilo Ars bene dicendi – veština (umetnost) dobrog govora

• Rimljani takođe koriste izraz Ars persuadendi – veština ubeđivanja

• Aristotel smatra da je retorika učiteljica uveravanja i nagovaranja

RETORIKA, BESEDNIŠTVO I JAVNI NASTUP

• Mnoge od ovih misli ne vode baš mnogo računa o razlikama između pojmova rečitost, besedništvo, retorika

• U XX veku pored svih ovih pojmova javlja se novi, anglosaksonski termin – public speaking

ODNOS RETORIKE I BESEDNIŠTVA

• Retorika i besedništvo su sinonimi

• Retorika predstavlja teoriju, skup pravila o lepom govoru

• Besedništvo (govorništvo) predstavlja praksu u kojoj se ta pravila primenjuju

ODNOS RETORIKE I BESEDNIŠTVA

• Istorijski posmatrano besedništvo prethodi retorici

• Najpre se razvijala govornička praksa (“U početku beše reč...”)

• Tek kasnije su se na osnovu govorničke prakse izgradila govornička pravila i uputstva – retorika

• Aristotel takođe razlikuje retoriku i besedništvo

ODNOS RETORIKE I BESEDNIŠTVA

• Besedništvo je više nego sinonim, to je prevod reči retorika

ŠTA JE RETORIKA?

• Veština?• Umetnost?• Nauka?• Veština ili umetnost?• Među grčkim muzama nema one koja

predstavlja besedništvo• Za Sokrata besedništvo ne spada u umetnost• Za Platona besedništvo nije prava umetnost jer

se ne zasniva na opštim načelima

ŠTA JE RETORIKA?

• Ipak veliki broj grčkih i rimskih teoretičara smatra besedništvo posebnom umetnošću pod uslovom da ispunjava neke zahteve

• Retorika ima i neka svoja posebna pravila

• Kako pripremiti i izložiti govor

• Kako izbeći ili smanjiti tremu

• Koje argumente treba upotrebiti

• Kako probuditi i održati pažnju

ŠTA JE RETORIKA?

• Može se zaključiti da je retorika disciplina koja ima elemente i umetnosti i nauke

• U njoj su važni i obdarenost, talenat, ali i nadahnuće

• Važno je i poznavanje određenih pravila

ODNOS S DRUGIM NAUKAMA

• U tesnoj je vezi sa mnogim naučnim disciplinama

• Teško se može biti dobar govornik bez opšteg obrazovanja

• Govornik mora da poznaje ono o čemu će govoriti

• Retorika ne uči o tome šta će se reći, već kao treba pripremiti i izgovoriti besedu

ODNOS S DRUGIM NAUKAMA

• Antički pisci su uočili povezanost besedništva sa gramatikom

• Obe za predmet proučavanja imaju ljudski govor

• Gramatika teži pravilnom govoru

• Retorika teži lepom i ubedljivom govoru

• Ne može biti dobar govornik onaj kone zna dobro sve elemente gramatike

ODNOS S DRUGIM NAUKAMA

• Besednik treba da raspolaže i nekim znanjima psihologije

• Poznavanje psihologije pomaže da se shvati mehanizam treme

• Važno je poznavati i psihologiju protivnika, način na koji će on reagovati u raspravi

• Kako će sudija ili porota shvatiti argument• Najvažnija je psihologija mase kojoj se

govornik obraća

RETORIKA I ETIKA

• Odnosom retorike i morala bavili su se mnogi: Platon, Aristotel, Ciceron, Kvintilijan, Šopenhauer, Kant

• Antička filozofija i istorija bile su duboko etičke• Po Aristotelu jedan od zahteva koje govornik

mora da zadovolji je – etičnost• Ciceron takođe smatra da govor mora biti etičan• Sofisti su pitanje etike ostavili po strani, osnovni

cilj im je ubeđivanje (retorika je više veština no nauka)

RETORIKA I ETIKA

• Kvintilijan u svom udzbeniku besedništva govori o odnosu između etike i retorike

• “Samo čestit i valjan čovek može biti govornik” – Kvintilijan

• Polazi od Katonove definicije besednika “dobar čovek vičan govorništvu”

• U srednjem veku su korišćene ideje antičkih pisaca, posebno Aristotela, da bi se istakao plemenit cilj kome besedništvo treba da služi

• Taj cilj je bio učvršćenje vere

NOVIJE SHVATANJE

• Novije vreme je olabavilo odnos prema moralu• Ako je govorništvo veština ubeđivanja ono može

biti korišćeno u različite svrhe, pa i nemoralne• To je vraćanje na sofistički stav, a i rimsku

izreku “kakav čovek, takav stav”• Ovakav stav kritikuje Perelman• Poter kaže da ukoliko je retorika nauka

isprepletana sa drugim naukama, onda ona mora biti u vezi sa etičkim načelima

ZAKLJUČAK

• Ako obrazovanje i nauka služe plemenitim ciljevima, stvaranju boljeg čoveka i društva, besedništvo mora biti prožeto etikom

ISTINA

• Da li govornik mora da poštuje istinu?• Istinitost onoga što se govori je samo

jedan vid etičkog problema• Ima stanovišta da nije neophodno da se

do dobra dolazi samo putem istine• Ponekad treba žrtvovati istinu zarad nekih

viših ciljeva, misle pobornici ovog stava• To je vid utilitornog principa da cilj

opravdava sredstvo

ISTINA

• Kako da postupi advokat koji se bori da spase klijenta za koga zna da je kriv?

• Da li da služi klijentu ili istini?• Da li postoji plemenita laž? – pojam se pripisuje

Platonu• Aristotel smatra da je istina jača od laži• Kant je verovao da besednik mora polaziti od

istinitih sudova, ukoliko je reč o pravoj retorici• Velika je prednost na strani onog ko se drži

istine

ISTINA

• Tri su stožera oko kojih treba da se kreće besedništvo:

• ISTINA• DOBRO• LEPO• Istina treba da bude krajnji cilj sudskog

besedništva• Dobro i korisno (veza sa etikom) treba da bude

svrha političkog besedništva• Lepota treba da bude cilj pohvalnog

(epideiktičkog) besedništva

VRSTE BESEDNIŠTVA

• Besede se mogu podeliti na osnovu različitih kriterijuma

• Osnovna podela je prema sadržini

• Podela prema načinu pripreme

• Podela prema auditorijumu

• Podela prema tehnici

PREMA SADRŽINI BESEDE

• Besede (govori) mogu biti:

• Sudske (forenzičke)

• Političke (deliberativne)

• Crkvene besede (omilitika)

• Vojničke besede

• Prigodne (epideiktičko besedništvo)

PREMA NAČINU PRIPREME

• Pripremljene

• Improvizovane

PREMA AUDITORIJUMU

• Besede masovnom auditorijumu

• Govori na manjim skupovima

• Obraćanje putem radija i televizije

PREMA TEHNICI (NAČINU)

• Klasične besede

• Debata

SUDSKE (FORENZIČNE) BESEDE

• Najstarije i jedno vreme najvažnije besede

• Većina starih besednika stekla je slavu ovim besedama

• Prema Aristotelu osnovni cilj ove besede je pokazati šta je pravo, pravično, a šta ne

• Za pravnike je i danas ovo najvažnija vrsta besedništva

POLITIČKO (DELIBERATIVNO) BESEDNIŠTVO

• Od latinskog delibero, deliberare = savetovati se, odlučiti

• Cilj je ubeđivanje manjeg ili većeg broja ljudi u neke ideje i stavove koji imaju politički karakter

• Za Aristotela cilj ove besede je ubediti ljude u ono što je korisno, a šta štetno

• Arena ovog besedništva je: parlament, mitinzi, kongresi, politički skupovi

• Za ove govore potrebno je poznavati psihologiju mase

CRKVENE BESEDE (OMILITIKA)

• Reč je o besedama koje sveštenik upućuje vernicima u crkvi ili van nje

• Koren omilitike je grčka reč omileσ, što znači govoriti

• Omilitika znači rečitostCrkveno besedništvo služi učvršćenju vere, tumačenju Svetog pisma

• Ova vrsta besede nastaje sa prvim hrišćanskim propovednicima

• U srednjem veku to je bio najrazvijeniji oblik retorike

VOJNIČKE BESEDE

• Vojničke besede upućene su vojnicima u raznim okolnostima: završetak vojne akademije, uoči boja, prilikom polaganja zakletve

• Cilj ovih beseda jeste razvijanje patriotizma

• U istoriji je bilo mnogo nadahnutih vojničkih beseda

PRIGODNO (EPIDEIKTIČKO) BESEDNIŠTVO

• To je obraćenje većem ili manjem skupu ljudi povodom nekih događaja: proslava jubileja, praznika, sahrane

• Za Aristotela svrha prigodnog besedništva je čast ili sramota

KLASIČNE BESEDE I DEBATE

• Klasične besede – govornik se obraća auditorijumu

• Debata je delovanje putem naizmeničnog učestvovanja više govornika, koji iznose različita mišljenja da bi se na kraju došlo do zaključka koji je prihvatljiv za većinu

ISTORIJA BESEDNIŠTVA

• Teško je utvrditi kada su ljudi prvi put upotrebili izgovorene reči radi ubeđivanja svojih slušalaca

• Moguće je da su počeci besedničke veštine vezani za religiju, za animizam

• U Homerovo vreme junaci se na bojnom polju takmiče u snazi, a u skupštini u mudrosti i rečitosti

• Kod Homera nalazimo i i određivanje samog besedništva, koristi izraz “krilata reč”

STARI ISTOK

• U državama orijentalnim despotijama nema mnogo mesta za političko besedništvo

• U izvesnoj meri razvijaju se: sudska beseda, vojničko i religijsko besedništvo

• Posebna vrsta “samohvalospeva” razvijala se u Međurečju i Egiptu

• U Mesopotamiji su sačuvani govori vladara• U Egiptu je rečitost bila na ceni• Aramejske izreke savetuju da se dobro razmisli

pre no što se izgovori, jer “reč je kao ptica”

GRČKO ČUDO

• Grci su bili prvi narod koji je počeo sistematski da proučava i analizira način na koji ljudska bića međusobno komuniciraju

• Grčka civilizacija je više no druge cenila i negovala lepu reč, a besedništvo smatrala nezaobilaznim delom javnog života

• Grčka civilizacija se zasnivala na usmenom izražavanju

GRČKO ČUDO• U grčkim polisima svaki građanin je imao obavezu da učestvuje u

“opštim poslovima” države• Atinska demokratija je poznavala potpunu slobodu javnog govora• Platon smatra da je glavna osobina demokratije u prvom redu

sloboda govora• Atinjani su poznavali još viši pojam, dalji vid slobode govora, što su

nazivali parrhesia – ne samo pravo da se govori, već i pravo da se nekažnjeno može reći što god se želi

• U tim uslovima javni govor je bio neophodan i svako je morao koliko-toliko biti vičan besedništvu

• Najvažniji cilj obrazovanja u Atini bio je naučiti se besedništvu

POSTANAK RETORIKE U GRČKOJ

• U većini udzbenika retorike konstatuje se da je osnivač retorike bio Empedokle, filozof, pesnik i državnik

• Bio je tvorac demokratije u polisu Agrigentu na Siciliji

• Ovaj stav zasnovan je na posrednom izvoru, odnosno na Aristotelovom izveštaju, gde on kaže “da je Empedokle pronašao retoriku, a Zenon dijalektiku”

• Veliki broj pisaca smatra da Empedokle nije stvorio nikakav retorski sistem, već da se govorništvom bavio iz pragmatičnih razloga

KORAKS

• Prva teorija besedništva se ne postavlja u Atini, već na Siciliji (veliki broj grčkih kolonija koje su činile Magna Grecia)

• Za rodonačelnika besedništva tradicija skoro jednoglasno proglašava besednika Koraksa

• Koraks je sastavljač prvog priručnika besedništva

• Živeo je sredinom V v.p.n.e. U polisu Sirakuzi na Siciliji

KORAKS

• On otvara prvu školu retorike i sastavlja prvi udzbenik retorike (teche rethorike)

• U udzbeniku se govor raščlanjuje na:• Uvod• Izlaganje problema• Dokazivanje• Dodatne napomene• Zaključak• Uvodi “argument iz verovatnog” koji je osnovni

instrument grčke, ali i savremene retorike

KORAKS

• Koraks je bio vezan za sudsko besedništvo

• To je razlog za stav da je retorika nastala iz forenzičnih beseda, a da se tek nakon toga u grčkoj afirmiše političko besedništvo

SOFISTI

• Sofisti (grčki sophos – mudrac) su vrsta putujućih profesora, tzv. “učitelja mudrosti”

• Širom Grčke su podučavali omladinu: filozofiji, matematici, fizičkim veštinama, ali pre svega retorici

• Retorika je imala centralnu ulogu• Učitelji besedništva su bili dobro plaćeni• Podučavanje besedništvu je u velikoj meri

diktirao sudski govor• Glavni cilj je bio da osposobi učenika da dobije

spor

SOFISTI

• Svaki učitelj retorike formirao je zbirke• Sastavljali su se i modeli za i protiv istog stava,

principa ili situacija koje se u sporu mogu pojaviti• Ovakva praksa pogodovala je i političkom

besedništvu• Retorika se učila i iz udzbenika (techne) koji su

sadržali primere uspešnih beseda, ali su prevashodno izlagali tehnička uputstva i osnovne principe govorništva, odnosno teoriju besedništva

SOFISTI

• Sistem podučavanja obuhvatao je tri elementa:• Teoriju• Praktičnu vežbu• Proučavanje tuđih govora• I ovi udzbenici su prvo bili okrenuti sudskoj

besedi, da bi kasnije prerasli u opšte teorijske rasprave o govorništvu, kakva je Aristotelova RETORIKA

• Skoro svaki sofista je imao i svoj udzbenik

SOFISTI

• Za sofiste besedništvo nije umetnost• Za njih je besedništvo obična veština okrenuta

praktičnim ciljevima, a pre svega dobijanju spora• Protagora, jedan od najpoznatijih sofista, smatra

da svaki čovek ima pravo da svoje uverenje, ma kakvo ono bilo, izražava što uverljivije, te je za njega “čovek mera svega”

• Grčki filozofi zaključuju da je za sofiste beseda “sredstvo nagovora, a time i političke moći”

PLATON

• Platon u prvi plan stavlja odnos etike i retorike• Platon retoriku naziva “veštinom varanja”• On optužuje sofiste zabog zloupotrebe retorike,

a retoriku smatra štetnom• Po njemu za sofiste cilj govornika nije da dovede

slušaoce do znanja šta je pravedno, a šta nepravedno, već samo da stvori kod njih uverenje da je nešto pravedno ili ne

• Platon smatra da je osnovni cilj retorike da ubedi slušaoce u ono što je pravedno i moralno, pomoću logike i racionalnih argumenata

PLATON

• Čuvena Odbrana Sokratova, u kojoj Platon prikazuje suđenje svom učitelju Sokratu zbog uvrede bogova i kvarenja omladine filozofskim učenjem, predstavlja sjajan primer besede, a ujedno otkriva i stav učitelja i učenika prema retorici

• Retorika može biti veština i umetnost ukoliko se zasniva na istini, ukoliko je njen cilj pravednost, ukoliko ona čini građane boljim i ukoliko uvek teži da govori ono što je najbolje, a ne ono što se slušaocima sviđa

• Na ovaj način Platon u retoriku uvodi etičku komponentu

PLATON

• Retorika ne treba da vodi računa samo o besedi, njenoj lepoti i estetskim vrednostima

• Od velikog značaja su i određena etička i moralna svojstva samog besednika

• Govornik pored talenta mora da ima i odgovarajuće obrazovanje koje se stiče u filozofskim školama

• Sam Platon je uz filozofiju i logiku, učenike iz cele Grčke podučavao i retorici

PLATON

• Platon je verovao da se čovekova duša može usmeriti ka dobru

• Zato se i retorika mora podrediti tom cilju• U tome se oslanja na Sokrata koji veruje da istina postoji

i onda kada se ne zna, a da je um može otkriti• Sokratov put dolaženja do istine je u stalnom

postavljanju pitanja i traženju odgovora – dijalogu• Ovo učenje usvojio je Platon i afirmisao tzv. retorsko

pitanje, koji je jedan od najvažnijih elemenata retorike i danas

ARISTOTEL

• Platonov učenik Aristotel je najuticajniji i najslavniji predstavnik škole moralističko i racionalističko-filozofskog odnosa prema retorici

• Aristotel se nije slagao sa Platonovim stavovima da je sva retorika nečasna i štetna

• Aristotel retoriku smatra korisnom i potrebnom• Aristotel retoriku tretira kao praktičnu disciplinu• Ipak on je u svom odnosu prema retorici imao

naučni teorijski pristup

ARISTOTEL

• Kao plod bavljenja retorikom oko 330. godine p.n.e. Nastao je najčuveniji, a po nekima i najbolji udzbenik retorike, do danas

• Udzbenik predstavlja sintezu svih grčkih retoričkih dostignuća

• Retorika bi pored praktičnih saveta o besedama morala da bude mnogo više od toga – teorijska disciplina koja istražuje opšte principe na kojima počiva svako besedništvo, a ne samo sudsko

• Aristotelov pristup retorici sažet je u jednom njegovom stavu da se zadatak retorike ne sastoji samo u uveeravanju ili nagovaranju, “nego u iznalaženju uverljivog u svakom datom slučaju”

ARISTOTEL

• Aristotelova Retorika je više teorijski spis• Podeljena je u tri knjige• Prva knjiga sadrži definiciju besedništva, vrste

besedništva, ciljeve svake vrste besedništva, kao i navođenje logičkih sredstava ubeđivanja kojima se govornik koristi

• Aristotel naglašava tesnu vezu između retorike i logike• Još važnije po njemu dokazivanje pomoću silogizama i

entimema• U retorici je efektan instrument entimem - skraćeni

silogizam (kada se zaključak izvodi iz samo jedne premise, dok se druga podrazumeva), što naziva “retoričkim silogizmom”

ARISTOTEL

• Značajnu pažnju posvećuje vrstama beseda, pri čemu prihvata trojnu podelu na: političko, sudsko i pohvalno besedništvo

• U drugoj knjizi Aristotel najveći deo posvećuje “uslovima koji doprinose uverljivosti besede”

• Naročitu pažnju posvećuje osobinama auditorijuma odnosno emocionalnim sredstvima pomoću kojih se slušaoci ubeđuju

• Treća knjiga posvećena je zahtevima vezanim za samu besedu i njenu formu – stil, kompoziciju, rasporedu materije u govoru, odnosno načinima na koje treba izraziti misli i osećanja

ARISTOTEL

• Dve najvažnije osobine po Aristotelu su: jasnoća i lepota stila

• Rad završava razmatranjem dva problema izuzetno važna za uspeh besede: kada treba koristiti retorska pitanja i kako treba sačiniti završetak (epilog besede)

• Aristotel savetuje i korišćenje šale u besedi, što moderna retorika smatra nezaobilaznim sredstvom

• Aristotel je u svojoj teoriji besedništva pokazao u kojoj meri je retorika povezana sa dijalektikom, etikom i psihologijom

POZNATI BESEDNICI

• U izvorima je sačuvano čak šezdeset imena grčkih besednika samo iz Atine

• Računajući i druge polise grčka je dala na stotine govornika i učitelja besedništva

• Samo destorica njih su još u antici ubrojani u tzv. “aleksandrijski kanon” najboljih

• To su: Antifont, Lisija, Andokid, Isokrat, Isej, Demosten, Eshin, Likurg, Hiperid i Dinarh

DEMOSTEN

• Najpoznatiji i najpopularniji atinski besednik, čije ime se i danas koristi kao sinonim za govorničko umeće i besedništvo uopšte

• Proslavio se političkim govorima u vreme kada je grčka proživljavala poslednje godine svoje samostalnosti

• Protivnik nastupajuće makedonske hegemonije vatreno je govorio u atinskoj skupštini

• Demostenov život i besednička karijera tesno se prepliću sa karijerom druge dvojice znamenitih besednika iz “kanona desetorice”, Isejem i Eshinom

DEMOSTEN

• Za Iseja je bio vezan prijateljstvom u mladosti• Za Eshina je u zrelim godinama bio vezan

suparništvom• Svoje prve uspehe u besedništvu i sastavljanju

sudskih beseda duguje zahvalnost Iseju• Deliberativne besede su često bile odgovor na

Eshinove promakedonske stavove• Demosten je besednik postao sticajem okolnosti

Demosten

• Rođen je 384. g.p.n.e., sa nepunih sedam godina ostao je bez oca, sa majkom i sestrom

• Zbog nesavesnosti staralaca i njihove gramzivosti ostao je i bez imetka

• Siromaštvo ga je dovelo kod Iseja, u to vreme najpoznatijeg atinskog logografa (osobe koja sastavlja sudske govore)

• Isej se inače proslavio pisanjem sudskih govora za sporove oko nasleđivanja

DEMOSTEN

• Uzeo je Iseja za nastavnika u besedništvu• Tada je započeo borbu za nasleđe i

karijeru logografa – besednika• Ni priroda nije bila naklonjena Demostenu,

bio je mršav i bolešljiv, slabog glasa, sa manom pri izgovaranju slova “r”

• Od takvog početka, snaga volje je stvorila najpoznatijeg govornika u svetu svih vremena

DEMOSTEN

• Prve uspehe Demosten je doživeo sa 20 godina i to sudskim besedama, najpre u sopstvenom sporu, a potom kao logograf koji je drugima pisao forenzičke govore

• Zbog svog nasledstva pet puta je izlazio na sud i svih pet beseda je sačuvano

• Ukupno je sačuvano šezdesetak Demostenovih beseda, od čega je četrdesetak forenzičkih

DEMOSTEN

• Demostenove sudske besede su dvojake: one koje je pisao za privatne sporove; govori koje je pisao za političke parnice i tako dolazi do njegovog konačnog opredeljenja za deliberativno besedništvo

• Političke govore koje je najčešće držao pred skupštinom počeo je sa 30 godina

• Demosten je postao predvodnik radikalne antimakedonske stranke, uz njega su bila još dva slavna govornika, Likurg i Hiperid

DEMOSTEN

• Demosten je dočekao i ranu smrt Aleksandra Makedonskog

• Nakon propasti i zadnjeg ustanka Helena protiv Makedonaca na čijem je čelu bio i sam Demosten, Demosten je uzeo otrov iz svog pera

• Umro je u hramu na ostrvu Kalaurea gde se sklonio

DEMOSTEN

• Svoj opus Demosten zaokružuje sa dve epideiktičke besede:

• Sačuvan je njegov posmrtni govor (Epitafios) koji je izgovorio žrtvama bitke kod Heroneje

• Sačuvana je i za njega atipična ljubavna beseda (Erotikos)

BESEDNIŠTVO U RIMU

• U Rimu se rečitost cenila• Po Tacitu, najčasnija zanimanja su: vojna

služba, pravo i besedništvo• Aktivnost retora se odvijala na forumu i u senatu• U senatu su reč uzimali vodeći ljudi države pri

donošenju odluka• Na forumu su postojala dva oblika besedništva:

obraćenje okupljenom narodu i sudsko besedništvo (sudovi su zasedali na forumu)

BESEDNIŠTVO U RIMU

• “Retorika je bila sasvim ozbiljan takmac filozofiji preuzimajući u svoje ruke vaspitane omladine”

• U početku Rimljani nisu marili za teoriju, niti za škole

• Besedništu su se učili iz života iz onoga što su čuli na sudu ili komiciji

• U vreme rane republike roditelji su slali svoju decu kod istaknutih govornika da na njih prenesu svoja znanja

• U mnogim znanjima Rim je sledio grčke uzore

BESEDNIŠTVO U RIMU

• Krajem perioda republike i početkom perioda principata govorništvo se proučavalo na tri nivoa: u okviru osnovnog obrazovanja (gramatičke škole), kao specijalizovano srednje obrazovanje i na nekoj vrsti visokog školstva, na retorskim školama

• Retorske škole podučavaju i etičkim načelima i političkoj mudrosti, zadiru u pitanje psihologije i logike

BESEDNIŠTVO U RIMU

• Besedništvo i pravna nauka su oduvek bili u tesnoj vezi

• Svaki pravnik morao je posedovati nešto od umeća besednika

• Retori su pak po pravilu znali dosta o pravnom sistemu koji je bio najviši domet rimske civilizacije

• Između retora i pravnika je bilo saradnje ali i surenjivosti

ODNOS GRČKOG I RIMSKOG BESEDNIŠTVA

• Rimsko besedništvo se čvrsto naslanja na grčko• Postoje i neke razlike:• Grčki govornici se oslanjaju na snagu argumenata,

razlozima ubeđuju svoje slušaoce• U Rimu govornik pored argumenata koristi i svoj

autoritet, položaj u društvu• Kod rimskih govornika je izraženiji egocentrizam• Grci su bili zavidljiviji na uspeh od Rimljana, zavist su

institucionalizovali kroz ostrakizam (časno progonstvo)• Naprotiv Rimljani imaju trijumf, način odavanja priznanja

zaslužnim ljudima

ODNOS GRČKOG I RIMSKOG BESEDNIŠTVA

• Iako su imali otpor prema uopštavanju i teoriji, Rimljani su pisali rasprave posvećene retorici

• Kvintilijanov udzbenik Institutio oratoria je najpopularniji priručnik antičkog sveta koji se prevodi na mnoge jezike

MARKO TULIJE CICERON

• Najpoznatiji rimski i uz Demostena svetski besednik

• Rođen je 106.g.p.n.e.• Njegov uticaj je toliko veliki da se uz Cezara

smatra začetnikom klasičnog latinskog jezika• Veliki majstor i pisane i izgovorene reči• Učestvovao je aktivno u političkom životu• Ostavio je veoma obimno delo, koje obuhvata

rasprave iz filozofije, retorike, etike, kao i obimnu prepisku sa prijateljima

MARKO TULIJE CICERON

• Zahvaljujući izumu njegovog sekretara, oslobođenog roba Tirona,koji je smislio neku vrstu stenografije, sačuvano nam je preko pedeset njegovih beseda

• Rođen je u gradu Arpinu, u porodici koja je verovatno bila etrurskog porekla

• U školi je rano pokazao briljantnu inteligenciju• Kao dečak je naučio grčki• Sa deset godina odlazi da se školuje kod poznatih

oratora Krasa i Marka Antonija• Pravnim naukama učio ga je Kvint Mucije Scevola,

poznati pravnik i pedagog tog doba

MARKO TULIJE CICERON

• Bio je nežne građe, a iglas mu je kad se uzbudi postajao tanan

• Stalnim vežbanjem uspeo je da otkloni ove nedostatke

• Imao je odlično pamćenje• Kao i Demosten i Ciceron je svojim usponom

dokazao da se jake ličnosti ne stvaraju u idealnim uslovima, već kao odgovor na izazov, u naporu da se prevaziđu teškoće

MARKO TULIJE CICERON

• Ciceron je smatrao da govornik treba da “...na Forumu i u parnicama tako govori da dokazuje, razonodi i ubeđuje...”

• Smatrao je da je za besednika važnije opšte obrazovanje od poznavanja pravila retorike

• Njegova rasprava O besedniku (De oratore) ocenjena kao najznačajniji prikaz retorike koji je iza sebe antika ostavila

• Pod uticajem sofista ponekad je cilju podvrgavao etiku, tvrdeći da govor treba da bude takav da ga mudri shvate kao prevaru, a budale kao istinu

MARKO TULIJE CICERON

• Čitavog svog života bio je privržen republikanskom državnom uređenju

• Nakon otkrivanja Katalinine zavere izabran je za konzula i dobio titulu “otac otadzbine”

• Ubijen je u proskripcijama rukom vojnika koje je besplatno branio na sudu

MARKO TULIJE CICERON

• Ciceron se bavio i teorijom retorike• Po njemu govornik treba da bude čovek

velikog znanja, ali i vanredne moralne snage, tako da kod njega ne sme biti raskoraka između jezika i srca

• Samo onaj koji je čvrsto ubeđen u ono što govori može ubediti i druge

• Govornici treba da budu kratki, jasni i uverljivi

MARKO TULIJE CICERON

• Skromnost nije bila vrlina koja je krasila Cicerona

• Čak mu je Kvintilijan zamerio što je sebe suviše izdigao

• Ciceronov doprinos istoriji kulture je višestruk

• Ipak njegova besednička slava nadmašuje sve ostalo

MARKO TULIJE CICERON

• Ciceronovi govori proizvod su dva genija:

• Njegovog

• Vremena u kome je živeo

• Danas se e može zamisliti zbirka iz svetskog besedništva bez njegovih političkih i sudskih govora

KVINTILIJAN

• Marko Fabije Kvintilijan (oko 40.g.n.e – 96.g.) rođen je u Španiji, ali kao dečak dolazi u Rim gde se obrazovao kod govornika

• Ciceronovo delo je bila trajna Kvintilijanova inspiracija

• Bio je kritičan prema obrazovanju, ali ne i buntovnik protiv režima, pa je dobio položaj državnog profesora retorike

• Nakon školovanja se vratio u Španiju, ali ga je kasnije Galba, guverner Španije i budući car poveo u prestonicu

KVINTILIJAN

• Kvintilijan je preživeo promenu četiri vladara na prestolu

• Vespanzijan ga postavlja za profesora retorike koji će biti plaćan iz državne blagajne

• Rimska država je menjala svoj stav prema retorici, od zabrane retorskih škola, preko njihove tolerancije, došlo se do faze kada su i škola u kojima su vladari plaćali nastavnike

• Istaknuti učenici njegove retorske škole bili su Plinije Mlađi i satiričar Juvenal

KVINTILIJAN

• Njegov udzbenik retorike najpoznatiji je u čitavoj istoriji besedništva

• Knjiga je nastala prema beleškama koje su hvatali negovi učenici tokom predavanja, a on ih je samo redigovao

• Knjiga je prevedena na sve svetske jezike uključujući i naš

KVINTILIJAN

• Kvintilijanov udzbenik sadrži dvanaest knjiga• Oslanja se na prethodna iskustva Aristotela,

Cicerona i druge• Sam kaže da u mnogim stvarima nije orginalan,

da iznosi tuđa mišljenja, ali da daje o njima svoj sud

• Knjiga obuhvata gotovo sva pitanja koja bi i savremen udzbenik morao da sadrži, iako su odgovori danas nešto drugačiji

• Manje pažnje je posvećeno auditorijumu

KVINTILIJAN

• Raspravlja o tome kakav treba da bude učitelj, kakav učenik, koja znanja obrazovani retor treba da poseduje

• Veliku pažnju posvećuje moralnom liku govornika, koji mora da bude čestit i ugledan čovek

• Treba dobro da zna pravo, zatim istoriju, gramatiku, ortografiju, stil

• Profesor retorike je neka vrsta roditelja koga učenici treba da slušaju i vole

KVINTILIJAN

• U obrazovanju govornika treba izučavati i muziku, geometriju, astronomiju

• Raspravlja i o danas aktuelnom pitanju u kojoj godini treba započeti sa obrazovanjem, da li u sedmoj godini ili ranije

• Da li strani jezik, grčki, učiti od početka školovanja i paralelno sa latinskim

• Značajan je deo knjige koji govori o stilovima jer ni noviji teoretičari besedništva nisu uneli suštinske novine

KVINTILIJAN

• Teško je naći pitanje koje se u teoriji i praksi retorike postavlja, a da Kvintilijan na njega nije dao odgovor

• Zazirao je od filozofije, što je tipično rimski stav

• Kaže da se filozofija može simulirati, a besedništvo ne može

TACIT

• Iako istoričar Tacit se bavio i retorikom• U svojoj raspravi Razgovor o govornicima

bavi se pitanjima retorike• Skoro da je bio savremenik Kvintilijana• Bavio se pitanjem da li je u njegovo vreme

besedništvo u Rimu u opadanju• Tacit kaže da se ukusi menjaju i da svako

doba unosi promene i u oblike i vrste govora

TACIT

• Tacit veruje da je besedništvo u opadanju• Po njemu advokati drže izveštačene

govore, imaju površne misli i podsećaju na pantomimu

• Razloge za to treba tražiti u promenjenim političkim prilikama, ali u drugim promenama

• On dalje kaže da roditelji ne uče decu skromnosti, niti se čitaju veliki pisci

HRIŠĆANSKO BESEDNIŠTVO

• Teško je odrediti granicu gde prestaje antičko, a počinje srednjevekovno besedništvo

• Istoriografski to je pad zapadnog Rimskog carstva 476. godine

PANEGIRIK

• Nakon makedonskog osvajanja grčkih polisa i smrti Aleksandra Makedonskog u novonastalim helenističkim državama vladalo je monarhističko uredjenje

• Takvo uredjenje nije pogodovalo razvoju retorike• Političko besedništvo gubi značaj, a i sudsko

besedništvo postaje gotovo nepotrebno jer o svemu odlučuje moćan pojedinac

• Retorika preživljava jedino kao školska disciplina

PANEGIRIK

• Krajem I veka javlja se tzv. nova sofistika• U prvi plan dolaze formalna načela i tehnika besedništva• Retori postaju zvanični državni govornici i učitelji

besedništva• Nastupaju na besedničkim smotrama pretežno hvaleći

careve• Ovakve retorske škole pretežno su se nalazile u

maloazijskim gradovima• Rimljani su njihov stil nazivali “azijanski” suprotstavljajući

ga klasičnom, jednostavnom stilu “atičkom”

PANEGIRIK

• Helenizam je u velikoj meri doprineo zamiranju i nazadovanju retorike

• Nešto kasnije i u Rimu (govorništvo cvetalo u periodu republike), u I i II veku vladar postaje sve više neograničeni gospodar i ovozemaljski bog, a skupština i senat gube na značaju

• Ove promene prati i pad retorike, to više nije retorika Cicerona i Kvintilijana

• Retorika opstaje u vidu državne, dvorske retorike koja je često imala zadatak da glorifikuje vladara

PANEGIRIK

• Počev od Hadrijana i u vreme Antonina svaki grad je imao po nekoliko privilegovanih učitelja besedništva (sofisti) koji su bili oslobođeni plaćanja poreza

• Najbolja ilustracija takvog stanja je Panegirik Trajanu koji je početkom II veka izgovorio Plinije Mlađi na sednici senata prilikom Trajanovog trećeg izbora za konzula

• Panegirik je našao svoje mesto i u duhovnom besedništvu, koje je procvetalo nakon što je Konstantin priznao hrišćanstvo

PANEGIRIK

• Pohvalni govori su upućivani:• pojedinim istorijskim ličnostima i događajima• Velikomučenicima• Svetiteljima• Monasima• Novokrštenima• Cilj beseda je bio pohvala, ali i podsticanje

slušalaca na razvijanje pojedinih vrlina, načina života

OMILITIKA

• U novim uslovima besedništvo pronalazi nove puteve• Baklju govorništva preuzima hrišćanstvo• Što je više slabilo rimsko carstvo to se hrišćanstvo više

širilo i to propovedanjem, usmenim putem• To su bile jednostavne poruke, laganog stila jer je narod

bio neuk• Hrišćaniski propovednici su uverljivim govorima širili

novu ideju o spasenju• Govori se manje oslanjaju na racionalna objašnjenja, a

više na emocionalne elemente

OMILITIKA

• Tako je besedništvo dobilo specifične oblike kakve antika nije poznavala

• Javljaju se novine u tehnici besedništva• To zato jer se tim govorima saopštavaju sve

istine, koje uzbuđeni slušalac prihvata kao sopstvenu veru

• Sve više se koristi grčki jezik koji postaje glavni jezik propovedi

• Na taj način nastaju govori u službi širenja i učvršćivanja hrišćanske nauke - omilije

OMILITIKA

• Propved je posebni oblik govora, kojim se objavljuje reč Božija kao svedočanstvo o Božjoj istini, kao propovedanje o carstvu Božijem u svetu i životu

• To je naročita vrsta uređenog govora o verskim i moralnim istinama

• Omilitika je nauka koja izlaže teorijska pravila crkvenog govorništva (od grčke reči omilitike – veština razgovaranja)

OMILITIKA

• Omilije su obično kratke, jednostavne propovedi, naročito u prvim vekovima hrišćanstva

• To mogu biti i kitnjasti, umetnički doterani crkveni govori

• Kroz propovedi se obično tumače pojedini delovi Svetog pisma

OMILITIKA

• Propovedi mogu biti:

• Dogmatske – izlažu se osnovni postulati vere

• Moralno-poučne, opominju vernike na poželjno ponašanje

• Prigodne – vezane za rat, istorijske događaje i ličnosti

OMILITIKA

• Među prvim propovednicima hrišćanstva kao besednik ističe se apostol Pavle

• Njegove besed pod nazivom “poslanice” upućene su paganima i nezna bošcia

• Svojom prvom poslanicom obraća se Rimljania, a zatim govori Korićanima (žiteljima Efesa, Soluna, Jevrejima)

• Poslanice su pravo remek delo ove vrste besedništva

OMILITIKA

• Hrišćansko besedništvo nije obuhvatalo isključivo teološka pitanja

• Bilo je tu i drugih govora, političkih, posmrtnih, pa čak i sudskih (napr. Eusebijeva Odbrana Origena)koje su sastavljali crkveni oci

• Kroz hrišćansko besedništvo nastavlja se praksa hvaljenja careva

OMILITIKA

• Najveći hrišćanski propovednik “zlatnog veka” bio je Jovan Hrizostom – Zlatousti

• Nadimak Zlatousti duguje svom izvanrednom besedničkom talentu

• U početku su njegove besede imale teološki karakter• Sačuvano je oko 800 njegovih omilija• Ubrzo je zbog popularnosti u rodnoj Antiohiji postao

carigradski patrijarh• Njegovi govori ponekad dobijaju i političku sadržinu• Zbog toga što se zamerio vizantijskoj carici smenjen je

sa položaja patrijarha i prognan je

OMILITIKA

• Pandan Jovanu Zlatoustom na zapadu bio je Aurelije Avgustin (354-430)

• On je najpoznatiji latinski “crkveni otac” koga je crkva proglasila za sveca

• On je više teoretičar, filozof i dogmatičar• Više se obraća razumu, a manje emocijama

slušalaca• Sačuvano je oko 500 govora, a u njima se vidi

da antička retorika nije bila potpuno zaboravljena i da su neki njeni principi primenjivani i u hrišćanskom besedništvu

OMILITIKA

• Veći deo omilitičara prednost daje Jovanu Zlatoustom jer “manje zamara - jer više zabavlja”

• Avgustin je često strog u logičkim i filozofskim zahtevima, pa ga slušaoci teško mogu slediti

• Avgustin je sastavio prvi udžbenik o tome kako se drže propovedi, tj kako se saopštavaju ideje iz svetih spisa (De doctrina Christiana)

• Odbacio je Platonov, Ciceronov i kvintilijanov stav da govornik mora biti moralan čovek

OMILITIKA

• Sveti Avgustin počinje razvoj omilitike kao posebne teološke discipline koja daje teorijska i praktična uputstva za veštinu propovedanja

• Avgustinovo delo je kroz ceo srednji vek na zapadu bilo osnov crkvenih propovedi

• U istočnoj pak crkvi propovednici su se duže oslanjali na pravila klasične, svetovne retorike

• Posebno mesto u zapadnim propovedima zauzima Toma Akvinski (1225-1274) koji se smatra osnivačem sholastike

OMILITIKA

• Zapadna crkva razvijala je crkveno besedništvo prema rimskoj – Ciceronovoj, besedničkoj tradiciji

• Istočna crkva se više oslanjala na Demostena i klasičnu grčku retoriku, čija su se dela prepisivala i služila kao osnov za pripremanje propovedi

• Tek se od XVII veka u Rusiji pojavljuju prva dela koja podučavaju kako se sastavlja propoved

OMILITIKA

• Ceo srednji vek je prožet duhovnim besedništvom• Pokret ikonoboraca u Vizantiji stvorio je velike govornike,

najpoznatiji je Jovan Damaskin s početka VIII veka, koji se zalagao za poštovanje ikona

• Širenje hrišćanstva među varvarima i paganima – Slovenima, zahtevalo je misionarsku delatnost

• Misionari su govorili propovedi na slovenskom jeziku širili po Evropi hrišćanstvo, ali su razvijali i besedu

• Ćirilo i Metodije, kao i Kliment Ohridski su najpoznatiji

OMILITIKA

• Kod Srba se takođe prvi tragovi besedništva vezuju za duhovna pitanja, odnosno govore Stefana Nemanje protiv bogumilske jeresi

• Takođe su tu i besede njegovog sina svetog Save, naročito one o pravoj veri, održane na saboru u Žiči

RETORIKA U SISTEMU OBRAZOVANJA

• Retorika je kroz ceo srednji vek bila vezana za crkveno besedništvo

• U srednjem veku retorika je zamrla kao svetovna disciplina

• Retorika je ipak u sistemu obrazovanja imala svoj samostalni život

• Ona je još od poznog Rima postala jedan od osnovnih elemenata obrazovanja, deo “slobodnih nauka” koje su se učile i u vizantijskim, a i u drugim školama

RETORIKA U SISTEMU OBRAZOVANJA

• U Vizantiji je oformljen srednjevekovni obrazovni sistem, a u njemu je retorika zauzimala veoma važno mesto

• Učenici u Vizantiji su morali da uče retoriku, da vežbaju govorničku veštinu na primerima

• Te vežbe nazivane su progimnazmata (vežbe na primerima), a pod istim nazivom su objavljivani i priručnici

• Najpoznatiji priručnik sačinio je Aftonije, pisac s kraja IV veka

• Priručnik je primenjivan najpre u Vizantiji, a potom latinski prevod i u čitavoj Evropi

• U XVI i nakon toga prevođen je i na druge jezike (na ruski u XIX veku)

RETORIKA U SISTEMU OBRAZOVANJA

• Humanističko obrazovanje u XIV i XV veku u zapadnoj Evropi podrazumevalo je vraćanje antičkim idealima u svim sferama, pa i u retorici

• To je naročito bilo izraženo u oblasti srednjoškolskog obrazovanja

• Sa humanizmom i renesansom i formiranjem univerziteta retorika zauzima važno mesto u visokom obrazovanju na Zapadu

• Savremena debata ima korene u debati koju su još u XV veku održavali studenti Oksforda i Kembridža

• Na univerzitetima su retorika i filozofija bile skoro podjednako zastupljene

NOVI VEK

• Počev od XVII veka snažan impuls razvitku retorike donela su demokratska strujanja koja su obuzela Evropu

• Škola prirodnog prava naročito je doprinela razvoju besedništva, pre svega svojom teorijom o narodnom suverenitetu

• Klasična grčka demokratija i njena dostignuća, pre svega pravna jednakost i pravo građana da istupaju u javnim telima, postali su trajna inspiracija moderne države

NOVI VEK

• Političko besedništvo, a naročito parlamentarni govor, prvo u Engleskoj, a potom i u Francuskoj, postaje najznačajniji segment koji će oživeti besedničku praksu

• Na teorijskom planu se takođe u XIX i XX veku u Evropi obnavlja interesovanje za retoriku

• Retorika dobija nove dimenzije i sadržaje• U isto vreme u Americi retorika kao praktična

disciplina uz brojne specifičnosti oživljava pod drugim imenom – public speaking

ENGLESKA REVOLUCIJA

• Temeljne političke promene su se u Engleskoj većim delom odvijale kroz besedničke obračune u parlamentarnom telu

• Engleska se smatra kolevkom parlamentarizma, ali i parlamentarnog govorništva

• Jedan od prvih velikih parlamentarnih govornika bio je Edvard Kouk (Sir Edward Coke)

• Prvo je bio advokat, potom poslanik i spiker Donjeg doma, a zatim i prvi vrhovni sudija Engleske

• Besedničku slavu stiče besedama u kojima se zalaže da se ograniči samovolja kralja pravom i zakonima “Nijedan čovek ne može na osnovu svog ličnog razuma da bude mudriji od prava, koje predstavlja razum doveden do savršenstva”

ENGLESKA REVOLUCIJA

• Za vreme revolucije Oliver Kromvel je pored vojničkog talenta ispoljio i svoj besednički dar

• Bio je vođa revolucije, poslanik Donjeg doma, a potom lord-protektor

• Džon Milton pesnik iz XVII veka je čuven po svojim parlamentarnim besedama

FRANCUSKA REVOLUCIJA

• Francuska revolucija je donela polet besedništva• Pre revolucije na dvoru je negovan poseban oblik

govorništva, vrsta dvorske retorike• Najistaknutiji govornik u vreme revolucije bio je grof

Mirabo, iako plemić po poreklu postao je vodeća ličnost trećeg staleža i Revolucije

• Održao je preko 150 govora u parlamentu zalažući se za uspostavljanje ustavnog uređenja i ograničenje vlasti monarha

• Bio je izuzetan erudita, govorio je više svetskih jezika• Ova činjenica potvrđuje značaj opšteg obrazovanja za

govornika

FRANCUSKA REVOLUCIJA

• Danton i Robespjer , dve ključne figure Francuske revolucije, takođe su bili sjajni besednici

• Posle revolucije besednički ugled stekao je i Napoleon, naročito svojim vojničkim govorima, kratkim ali efektnim

• “Vojnici, ori se pobednički marš i mi nastupamo. Prihvatite svoje oružje i pridružite nam se; pridružite se svom imperatoru i njegovim orlovima. Nikada bolju priliku mi nećemo imati da prolivenom krvlju zapevamo himnu slobode.”

AMERIČKA REVOLUCIJA

• Borba za nezavisnost američkih kolonija, naziva se američkom revolucijom, izrodila je svoje zvezde besedništva

• Džordž Vašington prvi predsednik bio je vrstan vojskovođa, ali i govornik

• Svojim besedama je vojsci pred bitke dizao moral

• Potom je svojim političkim govorima vodio borbu za donošenje američkog ustava i stvaranje federacije

AMERIČKA REVOLUCIJA

• Abraham Linkoln se takođe proslavio svojim besedama u kojima se zalagao za ukidanje ropstva i oslobađanje Crnaca

• Karijeru je započeo uspešnim sudskim govorima, a nastavio političkim govorima

• Čuvena je rečenica iz njegovog inauguralnog govora: “Zajednica država mora biti večita.”

• U pregovorima koji su tada vođeni i zaključak da se konflikti moraju rešavati kroz dijalog, nastaje čuvena misao, da su “meseci pregovora bolji od jednog sata ratovanja”

AMERIČKA REVOLUCIJA

• Političko besedništvo dobija jedno od svojih najvažnijih novih staništa

• Prilikom javnog obraćanja političari sve više vode računa o pravilima verbalne komunikacije, ubedljivosti besede

• Sve češće angažuju profesinalne pisce govora (logografe modernog doba)

• Posebnu karakteristiku političkog života ove zemlje predstavljaju predizborni govori i konvencije partija

SRPSKA REVOLUCIJA

• Političko besedništvo u Srbiji prevashodno nose prvi srpski intelektualci:

• Prota Mateja Nenadović je uspešno “i pred carevima besedio”

• Boža Grujović, prvi sekretar Sovjeta ističe kao vrstan besednik kako je “zakon volja vilajetska”, zalažući se za načelo zakonitosti i “pravnu državu”

• Toma Vučić Perišić je primer samoniklog i “narodskog” govornika

SRPSKA REVOLUCIJA

• Ilija Garašanin je vrstan govornik iz perioda ustavobranitelja

• Kralj Milan je bo vičan dobroj besedi• Vladika Nikolaj Velimirović je svakako jedan od

najpoznatijih srpskih besednika XX veka, naravno poznat je po omilitičkim besedama, ali i po besedi prilikom prenošenja Njegoševih posmtrnih ostataka na Lovćen

• U Crnoj Gori od vladike Petra I Petrovića, a još više od Petra II Petrovića Njegoša, koji je bio izvrstan govornik, zavladao je manir lepog govora

SRPSKA REVOLUCIJA

• Među Srbima se tokom XIX veka razvijala i teorija besedništva

• Dositej Obradović je smatrao retoriku jednom od centralnih disciplina shvatajući je kao nauku

• Po njemu tri naučne discipline – logika, etika i politika imaju zajednički imenitelj u retorici

• Dositej je svojom delatnošću doprineo postavljanju temelja srpskoj retorici

SRPSKA REVOLUCIJA

• Prvi autor srpskog udžbenika retorike bio je Avram Mrazović

• On je u Budimu 1821. godine objavio Rukovodstvo ka slavenskomu krasnorečju, najverovatnije po uzoru na ugarski priručnik za retoriku

• U Vojvodini je podučavanje retorike počelo još ranije, u XVIII veku

• Prvi pravi udžbenik retorike delo je čuvenog komediografa Jovana Sterije Popovića

• Sterija je Retoriku napisao 1844. godine

SRPSKA REVOLUCIJA

• Sterija je retoriku tretirao kao jedan od delova teorije književnosti

• Retorika se pored latinskog jezika izučavala kao jedna od najvažnijih disciplina u poslednja dva razreda gimnazije

• Sterija definiše retoriku kao “nauku koja pravila krasnorečja izlaže” (dakle, kao teoriju besedništva, odvajajući je od samog besedništva kao praktične discipline)

SRPSKA REVOLUCIJA

• Najznačajniji predratni udžbenik retorike u nas je delo komediografa i pravnika – Branislava Nušića

• Njegova Retorika je objavljena 1934. godine• Predavao je retoriku na vojnoj akademiji u Beogradu• Njegov udžbenik je potpuno praktičan jer je imao

iskustva• Glavna pitanja kojima posvećuje posebnu pažnju je

analiziranje besede (njenih vrsta, osobina, funkcija, načina sastavljanja), besednika koji mora da ispunjava određene uslove (glas, izgled, korišćenje gestikulacije, ali i etičku vrednost, ubeđivanje, znanje, moć vladanja sobom) i auditorijum

SOCIJALISTIČKE REVOLUCIJE

• Radnički pokret i socijalizam imali su svoje šampione izgovorene reči

• Marks i Engels nisu bili bez talenta i duha

• Besednički dar imali su Lasal, Blum, Roza Luksemburg u Nemačkoj, Žan Žores u Francuskoj, Lenjin i Trocki u Rusiji

• Nakon dolaska Staljia na vlast skoro da nema dobrih govornika

OPŠTA RETORIKA

• Retorika se može podeliti na: opštu i posebnu• Opšta retorika se bavi osnovnim pravilima

besedništva, onima koji važe za sve prilike• Predmet posebne retorike su specifičnosti

određenih vrsta govora, posebni zahtevi koji se postavljaju pred političarima, advokatima, vojnim starešinama, prigodnim besednicima, onima koji istupaju na radiju i televiziji

• Pravila opšte retorike mogu se grupisati oko tri glavne teme: govornik, auditorijum i govor

GOVORNIK

• Kao i svaka umetnost, govorništvo je vrsta komunikacije

• To je odnos između govornika i auditorijuma• Sastoji se u tome što ga slušaoci prihvataju i što

veruju govorniku• Iz ovih razloga su i antički teoretičari

besedništva podvlačili ulogu moralnog lika besednika

• Veoma važan elemenat besedništva jeste ličnost onoga koji govori

GOVORNIK

• Ono što čini ličnost govornika nije jednostavno, već je skup mnogih osobenosti

• Karakteristike ličnosti su: izgled, ugled, inteligencija, karakter, obrazovanje, glas, uvežbanost, kondicija,temperament i motivisanost

GOVORNIK

• Izgled:• Nije reč samo o običnoj lepoti, već o izražajnosti pojave• Postoje osobe koje zrače svojom pojavom• Lice čoveka je jedno od najčudesnijih dela prirode• Lepota i izražajnost pojave ipak nisu najvažnije osobine

govornika• One pomažu, ali ne mogu zameniti prave kvalitete

dobrog govornika• Pored spoljašnje lepote postoji i ona unutrašnja, koja

odaje bogatstvo i plemenitost osećanja• Manje bitni elementi ličnosti su način odevanja, frizura,

šminka• Oni treba da budu prilagođeni prilici i auditorijumu

GOVORNIK

• Ugled (“imidž”):• Pored fizičke, postoji i ona druga, moralna,

građanska ličnost• Ova ličnost deluje i pre no što se besednik pojavi• Način na koji će slušaoci primiti govor zavisi i od

ugleda koji govornik uživa• Nekada se govorilo da ugled, kao i bogatstvo,

može biti nasleđen ili stečen• Za advokata je važno da uživa reputaciju dobrog

poznavaoca prava

GOVORNIK

• Inteligencija:• Reč “inteligencija” potiče od latinskog intellego,

intellegere, što znači: razumeti, shvatiti, međusobno povezati

• To je sposobnost razumevanja, učenja, uočavanja veza između pojava, između uzroka i posledica

• Postoje različite vrste inteligencije• Važan element inteligencije i preduslov mudrosti jeste

radoznalost• Za određene vrste besedništva važna je duhovitost kao

oblik inelektualne sposobnosti• Za govornika je veoma važna i memorija kao opšta

intelektualna sposobnost

GOVORNIK

• Karakter:• Karakter (od grčke reči koja znači uklesan znak na

kamenu) označava psihički lik, skup etičkih, voljnih i intelektualnih svojstava

• Ima veze sa ugledom, imidžom, s tim što je karakter skup “unutrašnjih” osobina

• Ugled je predstava koju javnost ima o nekoj osobi, dakle spoljni vid karaktera

• Ova dva pojma jesu u vezi, ali se ne moraju poklapati• Besedništvo zahteva neku vrstu “plemenite drskosti”,

izvesnu meru samopouzdanja i hrabrosti koja je potrebna da bi se išlo pred manji ili veći skup ljudi kako bi se nešto saopštilo

GOVORNIK

• Obrazovanje:• U svakoj oblasti ljudskog znanja postoji opasnost od

uske stručnosti, od “fax idiotizma”• Suprotan pojam je “univerzalna neznalica”, tj osoba koja

o svemu ima površno znanje• Nekada je ljudsko znanje bilo skromijeg obima, pa je bilo

ljudi koji su uspevali da ga savladaju, to je tzv “renesansni tip”

• Danas je vreme specijalizacije i uske stručnosti• Govornik ipak treba da ima izvesnu širinu znanja• Obrazovanje je temelj dobrog besedništva

GOVORNIK

• Glas:

• Jačina i boja glasa su veoma važni za govornika

• Međutim nedostaci te vrste nisu neotklonjiv (Demosten i Ciceron su imali problema sa glasom i izgovorom, pa su upornom vežbom uspeli da ih savladaju)

GOVORNIK

• Uvežbanost i govorničko iskustvo:

• Fabricando fit faber – kovanjem se postaje kovač

• Nema nijednog vrhunskog ostvarenja bez truda i znoja

GOVORNIK

• Kondicija:• Istupanje pred auditorijumom predstavlja i

psihički i fizički napor• Naročito neke vrste besedništva zahtevaju

snagu: političko, vojno, sudsko• Govornik treba da ima glasovni kapacitet, da je

u stanju da do kraja održi svoj govor, a da ga glas ne izda

• Govornik mora da bude kako u psihičkoj, tako i u fizičkoj kondiciji

GOVORNIK

• Temperament:• Temperament i bogatstvo unutrašnjeg

života su važni u besedništvu• Govori se razlikuju prema stepenu emocija

i žestini temperamenta• Govornik treba da poznaje sebe i svoj

temperament i da tome podredi svoj stil• U toku govora treba pratiti reakciju

slušalaca

GOVORNIK

• Motivisanost:• Uverljivost govornika zavisi mnogo od njegove

motivisanosti• Stara je mudrost u rečima francuskog pisca

Montenja: “Brodu koji nema cilja, svaki vetar je nepovoljan.”

• Besednik treba pred sobom da ima jasan cilj koji želi postići svojom besedom

• Besednik mora biti ubeđen u ispravnost onoga što tvrdi

• Treba govoriti samo ono u šta se veruje

TREMA

• Trema se još naziva topofobija (strah od teme, od govora)

• Trema često prati javne nastupe• Ona ima mentalne- psihičke i fiziološke elemente• Reč trema ima veze sa latinskim tremor – strah, drhtanje• Retki su govornici koji su potpuno ravnodušni i

hladnokrvni pred javnim nastupanjem• Izvestan stepen treme može biti koristan i podsticajan• Ukoliko je previše izražena ona može da smanji domet

besedničkog dara ili da ga potpuno sputa

O GNEVU I VLADANJU SOBOM

• Vladanje sobom je potrebno svima, a posebno onima koji žele da izgovorenom rečju deluju na druge

• Gnevom su se bavili mnogi znameniti ljudi antike• Seneka je gnevu posvetio celu knjigu• Aristotel razlikuje gnev od mržnje• Po njemu, gnev je usmeren prema pojedincu, a mržnja

prema celom rodu• Kako izbeći gnev? Trbe izbegavati vređanje drugih,

naročito ako sami nismo kadri da podnosimo uvrede• Savet – i kada ste besni nemojte to pokazivati

AUDITORIJUM

• Govor nije monolog, već obraćenje manjem ili većem broju slušalaca

• Auditorijum u širem smislu čine: mesto na kome se besednik obraća slušaocima, povod za obraćanje i sami slušaoci

AUDITORIJUM

• Mesto: to može biti zatvorena prostorija ili otvoren prostor

• Važan uslov za uspeh govora je akustičnost• Različite prilike iziskuju odgovarajuću pripremu,

odevanje i način govora• Slušaoci predstavljaju auditorijum u užem smislu

i oni su najvažniji element o kome govornik treba da vodi računa i prilikom pripremanja i prilikom saopštavanja besede

AUDITORIJUM

• Veličina auditorijuma, odnosno broj slušalaca veoma utiču na besedu

• Govornik prethodno treba da sakupi što više podataka o slušaocima

• Starost slušalaca je od značaja za odnos prema auditorijumu

• Pol takođe utiče na reakciju auditorijuma• Nivo obrazovanja je važan – ne valja ni

preceniti niti podceniti auditorijum

AUDITORIJUM

• Govornik od svojih slušalaca može očekivati jedno od sledećih raspoloženja: prijateljsko, ravnodušno ili neprijateljsko

• Na ono što čuje publika reaguje na različite načine, izražavajući svoje odobravanje ili negodovanje

• Aplauz je samo jedan od načina na koji slušaoci izražavaju odnos prema govoru i govorniku

BESEDA

• Svaka beseda se sastoji iz dve komponente:

• 1. logičke i estetske

• 2. odnosno sadržine i forme

• 3. još jasnije, od onoga “šta se govori” i onoga “kako se govori”

BESEDA

• Zavisno od toga čemu se daje prednost, razlikuju se dva pristupa:

• Ako se prednost daje emotivnoj komponenti, da izazove emotivnu reakciju kod slušalaca i da ih nagovori, onda retorika predstavlja prost skup formalnih pravila i tehničkih saveta koji podučavaju veštini oblikovanja besede (isti stav kao i sofisti)

• Ako se prednost daje logičkoj vrednosti besede, njenoj sadržini, ako treba kod slušalaca da proizvede intelektualnu reakciju i da ih uveri, onda je retorika nauka koja ustanovljava opšte principe na kojima se zasniva besedništvo (stav Aristotela)

BESEDA

• Dobra beseda mora biti logički i sadržinski dobro utemeljena

• Njen predmet mora biti takav da svojim značajem pobuđuje pažnju slušalaca, a argumentacija takva da uverljivo vodi ka zaključku koji sugeriše govornik

• Tolstoj kaže: “govori samo ono što ti je jasno, inače ćuti”

PREDMET BESEDE

• Predmet o kome se govori noseći je element besede• Uspeh besede umnogome zavisi od izbora predmeta• To je početni korak• Prema njemu se određuje način pripremanja govora• Posebno je važno da se predmet može jasno definisati i

da ga govornik za sve vreme besede ima pred očima kao crvenu nit

• Glavna ideja besede mora biti, pre svega, savršeno jasna samom besedniku i mora je nositi kao svoju

CILJ BESEDE

• Svrha besede u najvećoj meri utiče na izbor predmeta o kome će se govoriti i obrnuto

• Klasifikacija ciljeva besede izvršena je još u antici (sudski, politički i epideiktički govori)

• Moderna teorija smatra važnijim, bez obzira na žanr, šta će se odrediti kao neposredni cilj govora

• On može biti trojak: obaveštavanje, ubeđivanje ili zabavljanje (u osnovi su to prihvaćene antičke distinkcije)

• Nijednu podelu ne treba kruto shvatiti naročito u savremenim okolnostima

CILJ BESEDE

• U informativnom govoru zadatak besednika je da jasno saopšti slušaocima neke činjenice, da nešto opiše, objasni ili definiše

• Zabavni govor se može držati u krugu prijatelja, o svečanim prilikama

• Govor kojim se ubeđuje najstarija je i najčešća vrsta govora

• Njegov cilj je da učvrsti određeno uverenje kod slušalaca

PRIPREMA BESEDE

• Pošto utvrdi predmet i cilj besede, govornik preduzima prve korake u cilju pripreme

• Priprema može biti različita i zavisi od vrste govora, individualnih svojstava i sklonosti govornika, auditorijuma kojem će se obraćati i niza drugih okolnosti

• Postoji i improvizovani govor

PODELA (ORGANIZOVANJE) GOVORA

• Antički pisci (naročito Koraks) smatraju da govor treba da ia pet delova:

• Uvod – proemium• Izlaganje – narratio• Dokazivanje – probatio• Pobijanje – refutatio• Zaključak – peroratio• Ovakva podela bila je uslovljena u dobroj meri

prirodom sudske besede kojom je počeo razvoj besedništva

• Kvintilijan je bio pristalica ovakve podele

PODELA (ORGANIZOVANJE) GOVORA

• Moderna retorika je sasvim relativizovala značaj bilo kakvih podela govora na tačno određene celine i sastavne delove

• U tom pogledu besedniku daje potpunu slobodu

• Organizovanje besede pretpostavlja dva važna elementa: na koje celine podeliti govor i kao prezentirati najvažnije argumente

UVOD

• Uvod u govoru ima dvostruku funkciju:• Treba da privuče naklonost i pažnju slušalaca• S druge strane treba da ih postepeno veže za

predmet besede i polako uvlači u problem i glavni deo govora

• Uvod ne bi trebalo da bude suviše dug jer mora biti efektan

• Uvod treba da bude što orginalniji i da odmah prigrabi pažnju

RAZRADA

• Razrada (rasprava) čini najobimniji – glavni deo besede

• Ovaim delom govornik se više obraća razumu slušalaca, dok su uvod i zaključak pretežno upućeni emocijama

• Govornik u ovom delu treba da otvori problem u svim njegovim važnim aspektima, kao i da ponudi razloge zbog kojih tom pitanju treba prići na način koji govornik sugeriše

ZAKLJUČAK

• Zaključak je, verovatno, ipak najvažniji deo besede

• Finis coronat opus – konac delo krasi

• Na kraju govora treba zaokružiti i konačno izložiti osnovnu poruku jasno i efikasno