Revizija Proizvodnje i Zaliha-univerzitet Singidunum

REVIZIJA PROIZVODNJE I ZALIHA_str.1

Ciljevi učenja• opisati osnovne kategorije uspeha• objasniti funkciju i svrhu pogonskog ili poslovnog računovodstva• opisati ključne elemente pogonskog ili poslovnog računovodstva• utvrditi i objasniti politike i procedure strukture unutrašnje kontrole

relevantne za tvrdnje o• proizvodnji i efektima proizvodnje• objasniti strukturu pozicija zaliha• objasniti moguća organizaciona rešenja u vezi sa vođenjem i

kontrolom zaliha

• opisati tipične testove kontrole za politike i procedure relevantne za ključne tvrdnje iz ciklusa

• proizvodnje i zaliha• opisati uobičajene testove ispravnosti zaliha• utvrditi procedure revizije usaglašavanja pogonskog i finansijskog

računovodstva• objasniti kako revizor može da menja prirodu i vrednost konta

proizvodnje i zaliha.


Revizija proizvodnje i zaliha je najteži deo revizije. Zahteva veliko stručno

teorijsko i praktično znanje i iskustvo od revizora. Razlog za to je što je

obračun proizvodnje u svakom preduzeću specifičan jer je uslovljen

nizom posebnosti kao što su:

• veličina preduzeća,• delatnost preduzeća,• proizvodni program,• interni kontni plan obračuna proizvodnje,


• struktura i tok poslovne dokumentacije,• metode obračuna troškova,• metode kalkulacija, itd...

Iz tih razloga u najkraćem će biti prikazani osnovni elementi uobičajenih

rešenja za organizaciju obračuna proizvodnje.


Osnove organizacije obračuna proizvodnje_str.1

Profitni centri

Prema Međunarodnom računovodstvenom standardu 14 (MRS 14)

računovodstvo se organizuje za iskazivanje finansijskih rezultata po

profitnim centrima (segmentima preduzeća) u:

◊ preduzećima čijim se hartijama od vrednosti javno trguje, odnosno u

preduzećima čije se hartije od vrednosti kotiraju na berzama efekata, i

◊ preduzećima čiji je nivo prihoda, dobitka, imovine ili zapošljavanja

značajan za zemlju u kojoj posluje.

MRS 14 definiše profitni centar kao segment (deo) preduzeća za koji se

može:132

◊ utvrditi prihod koji je nastao prodajom učinaka

( poluproizvoda, proizvoda ili usluge) eksternim kupcima

( to jest, kupcima izvan preduzeća) i prihod koji je nastao internom

isporukom učinaka drugim profitnim centrima (segmentima) u

okviru preduzeća, i

◊ utvrditi rashod koji je nastao po osnovu troškova prodatog učinka

kupcima, odnosno isporučenog učinka drugim profitnim centrima u

okviru preduzeća.


Kao barijera od subjektiviteta valorizacije učinaka profitnog centar jetržišna a ne interna cena.Tržišna cena je neminovna i za valorizaciju internih učinaka.Za sprovođenje kompetentnog obračuna po profitnim centrima

neophodnoje obezbediti razdvajanje tokova vrednosti ka eksternim i internim

kupcima.Sem prihoda po osnovu realizacije učinaka profitnim centrima se mogu ufazi utvrđivanja rezultata dodeliti i finansijske i vanredne stavke uspeha(rashodi i prihodi) ali samo u uslovima kada se to može nedvosmislenoutvrditi i verifikovati.


MRS 14 daje dva kriterijuma za identifikaciju profitnog centra u sastavu

preduzeća:

◊ identifikacija profitnih centara po kriterijumu proizvodne delatnosti, i

◊ identifikacija profitnih centara po geografskom kriterijumu.

Cilj utvrđivanja i iskazivanja rezultata po profitnim centrima je:

◊ da uprava firme (menadžment) dođe do saznanja o efikasnosti

poslovanja svakog profitnog centra,


◊ da uprava firme (menadžment) dođe do saznanja o rentabilnosti odnosno profitablnosti pojedinih delatnosti po geografskom kriterijumu

u funkciji vođenja politike razvoja,

◊ da uprava firme (menadžment) dođe do saznanja o efikasnosti poslovanja svakog profitnog centra da bi vodila politiku raspodele i nagrađivanja rukovodilaca profitnih centara u skladu sa dostignutim rezultatima poslovanja.


Troškovni centri_str.1

Troškovni centri su organizacioni delovi preduzeća za koja računovodstvo

može obuhvatiti na kompetentan način troškove i saglasno tome utvrditi

odgovornost za nastale troškove. Kada su u pitanju troškovi moguće je u

datom kontekstu sve troškove podeliti u dve grupe:

◊ standardni (normirani) troškovi - troškovi koji mogu da se normiraju

(materijal izrade, plate

izrade u proizvodnim troškovnim mestima, ambalaža, i slično...

◊ diskrecioni troškovi - troškovi koji se ne mogu normirati ali se mogu

planirati i podležu postupku budžetiranja.

Set uobičejene poslovne dokumentacije u vezi sa

obračunom proizvodnje_str.1

U setu poslovne dokumentacije koja služi za obuhvat i obračun proizvodnje i njenih efekata trebalo bi koristiti sledeća dokumenta:

• Narudžbenica za proizvodnju,• Radni nalog (individualni),• Radni nalog (zbirni),• Radni nalog (korektivni),

Izveštaj o izvršenju radnog naloga.

• Izveštaj o obračunu amortizacije,

• Izveštaj o promenama na zalihama materijala,

• Izveštaj o odstupanjima u cenama za nabavljeni materijal,• Izveštaj o dovršetku i o prodaji gotovih proizvoda,

• Izveštaj o obračunatim i isplaćenim zaradama i drugim naknadama,

• Izveštaj o realizovanim prihodima i rashodima i utvrđenom rezultatu.



Narudžbenica za proizvodnju je dokument kojim prodaja na bazi istraživanja tržišta inicira potrebe za proizvodnjom određenih

proizvoda.Narudžbenica je interni dokument koji su sebi treba da sadrži sledeće elemente:

• Naziv proizvoda,• Šifra proizvoda,• Količina,• Cena,• Posebni proizvodni aranžmani, i• Ostale napomene.



Narudžbenicu može da izdaje i uže rukovodstvo u skladu sa svojim odlukama i rasploživim informacijama.Radni nalog (individualni) izdaje se na bazi odgovarajuće narudžbenice.Radni nalogindividualni treba da ima svoju formu i elemente koji pokrivaju sve

potrebneinformacije o učinku koji treba proizvesti. To je interni dokument koji bi trebalo da formira tehnička priprema i dostavlja jedan primerak

rukovodiocudatog profitnog centra ili organizatoru proizvodnje.Na bazi radnog naloga rade se odgovarajuća trebovanja uz automatskoračunarsko korišćenje normativa utrošaka materijala izrade ili pakovanja. Ovaj radni nalog izdaje se za jedno mesto troškova u okviru profitnog centra za jedan ili više dana.



Radni nalog (zbirni) izdaje se na bazi individualnih naloga. U zavisnosti da li pokriva više individualnih naloga za sukcesivna mesta troškova ili više dana za jedno mesto troškova može imati različitu strukturu. Njegovafunkcija je kontrola ukupnosti aktivnosti jednog mesta u dužem periodu (mesec dana) ili složenog učinka na više različitih mesta troškova. Na

bazizbirnog radnog naloga obavlja se kontrola utrošaka za više individualnihradnih naloga i kompletiranje dokumentacije za obračun učinaka.



Radni nalog (korektivni) se izdaje za sva odstupanja koja nastanu u

proizvodnji u vezi:

• Korišćenja radne snage,

• Korišćenja sirovine, prerađene sirovine, nedovršenog učinka, učinka,

poluproizvoda,proizvoda i slično, i

• Promena u odnosu na redovne radne naloge (zbirne i individualne).

Korektivni radni nalozi su prilog osnovnog radnog naloga.

Tek posmatranjem oba u celini može da se stvori obračunska osnovica.



Izveštaj o izvršenju radnog naloga se sastavlja za svaki zbirni radni nalog uz koje idu individualni radni nalozi kao prilozi ili obračunaska podloga. Izveštaj obavezno treba da sadrži podatke o kvantitetu i kvalitetuučinka, odstupanjima, razlozima i faktorima odstupanja,utrošenim radnimčasovima izrade i da sadrži druge potrebne podatke u vezi zaključka

datomzbirnog radnog naloga.Režijski radni nalog izdaje se za one slučajeve u kojima se usled nekihograničenja ne može raditi po učinku, normativu, ili je učinak nemerljiv.Režijski radni nalog se izdaje za sva neproizvodna mesta troškova za obračunski period (mesec dana) i za proizvodna mesta troškova po ukazanoj potrebi.



Izveštaj o obračunu amortizacije je dokument koji u novim uslovima sastavlja organizacioni deo koji se bavi osnovnim sredstvima i

dostavlja ga organizacionom delu pogonskog knjigovodstva.Dokument treba da ima sledeće elemente:

• Naziv dokumenta• Datum izdavanja,• Iznos ukupno obračunate amortizacije,• Iznos amortizacije po organizacionim delovima ( profitni centri,

fabrike,mesta troškova),• Potpis sastavljača, itd...



Izveštaj o promenama na zalihama materijala je dokument kojim poslovnoknjigovodstvo svakodnevno obaveštava finansijsko knjigovodstvo o promenama na svim pozicijama zaliha materijala, sitnog inventara, ambalaža, autoguma, i slično... Po svojoj prirodi ovaj dokument jejedna vrsta prometnog lista kojim se obezbeđuje razmena informacija o promenama na analitičkim pozicijama. Pored ovog dokumenta skladišta i magacini svakodnevno kompletiraju prijemnice o zaprimljenim

materijalimai dostavljaju ih i pogonskom i materijalnom knjigovodstvu.



Ovaj dokument treba da sadrži sledeće elemente:

• Naziv dokumenta

• Datum izdavanja,

• Iznos ukupno nabavljenog materijala po planskim cenama,

• Iznos izdatog materijala po profitnim centrima po planskim cenama po

organizacionim

delovima (profitni centri, fabrike, mesta troškova),

• Potpis sastavljača, itd...



Na kraju svakoga meseca ovaj izveštaj se dokompletira sa pregledom obračunatih i disponiranih odstupanja uod planskih cena materijala koji

jeutrošen u datom izveštajnom periodu.Izveštaj o odstupanjima u cenama za nabavljeni materijal je dokumentkojim finansijsko knjigovodstvo izveštava pogonsko o nastalim odstupanjima od planskih cena materijala.Izveštaj treba da sadržisledeće elemente:



Naziv dokumenta

• Datum izdavanja,

• Iznos ukupno nabavljenog materijala po planskim cenama,

• Iznos ukupno nabavljenog materijala po stvarnim cenama

• Iznos odstupanja po vrstama materijala,

• Potpis sastavljača, itd...



Izveštaj dovršetku i o prodaji gotovih proizvoda se sastavlja u pogonskomknjigovodstvu i dostavlja finansijskom knjigovodstvu. Izveštaj je agregiraniraport kojim treba da se obezbedi kontola fakturisanja i realizacije prihodau finansijskom knjigovodstvu.Izveštaj o obračunatim i isplaćenim zaradamai drugim naknadama dostavlja poslovnom knjigovodstvu služba za obračun.Ovaj izveštaj treba da sadrži sledeće podatke:



Naziv dokumenta

• Datum izdavanja,• Iznos ukupno obračunatih zarada,• Iznos ukupno obračunatih naknada, Iznos poreza i doprinosa,• Iznos (bruto i neto) zarada i naknada po organizacionim delovima ( profitni centri,fabrike, mesta troškova),• Potpis sastavljača, itd...

Na bazi ovoga izveštaja poslovno knjigovodstvo obavlja evidenciju o zaradama i naknadama po predviđenim perspektivama evidentiranja i praćenja.



Izveštaj o realizovanim prihodima i rashodima i utvrđenom rezultatu je

dokument kojim finansijsko knjigovodstvo izveštava poslovno o:

• Nastalim finansijskim prihodima u periodu,

• Nastalim poslovnim prihodima u periodu,

• Nastalim vanrednim prihodima u periodu,

• Nastalim poslovnim rashodima u periodu,

• Nastalim finansijskim rashodima u periodu,• Nastalim vanrednim rashodima u periodu,

• Ostvarenom rezultatu posle oporezivanja.



Koncept rezultata_str.1

Preduzeće može da bira koncept rezultata. Može da se opredeli za klasičan pristup koji je vladao u prvoj polovini dvadesetog veka ili da izabere obračun rezultata na bazi varijabilnih troškova koji dominira

zadnjihdecenija. I u jednom i u drugom slučaju moraju se evidentirati svi prihodi irashodi. Osnovna razlika između klasičnog i marginalnog obračuna (obračun rezultata na bazi varijabilnih troškova) je u načinu prezentacije odgovarajućih podatak menadžmentu.Opredeljenjem za koncept marginalnog obračuna preduzeće se opredeljuje za savremen koncept rezultata.

Ako se pođe od toga da se učinci vrednuju na bazi direktnih troškova

onda vrednost dovršene i nedovršene proizvodnje može da se razlikuje

u odgovarajućem koeficijentu kontribucionog rezultata. Kod nedovršenih

učinaka znaju se izvesno samo direktni troškovi. Na bazi toga vrednost

nedovršenih učinaka jednaka je:


Troškovi materijala izrade,+Troškovi pogonske energije,+Troškovi plata izrade,+Troškovi pakovanja, i+Ostali direktni troškovi=Vrednost nedovršenih učinaka (proizvodnje).


Za razliku od toga vrednost dovršenih učinaka se određuje na bazi

direktnih troškova nastalih u vezi sa proizvodnjom datih učinaka i faktora

kontribucione marže iz koje treba da se obezbedi pokriće fiksnih troškova

(troškova perioda). Sledeći to postavka za utvrđivanje vrednosti

dovršenih učinaka je:


Troškovi materijala izrade,+Troškovi pogonske energije,+Troškovi plata izrade,+Troškovi pakovanja, i+Ostali direktni troškovi=Direktni troškovi dovršenih učinaka (gotovih proizvoda)*Faktor kontribucine marže=Prodajna vrednost (cena) dovršenih učinaka (gotovih proizvoda).


Ovaj koncept može biti višeslojan tako da se može primenjivati za više perspektiva posmatranja (proizvodi, profitni centri, fabrika, preduzeće,

itd...).Kada se dodaju finansijske i vanredne stavke uspeha dolazi se do oblikakoji je propisan zakonom. Prihodima se suprostavljaju rashodi po osnovudirektnih troškova proizvedenih i prodatih dovršenih proizvoda i učinakai rashodi perioda koji nemaju veze sa obimom poslovne aktivnosti. U periodima kada je obim prodaje viši od obima proizvodnje ovaj konceptunosi optimizam u poslovanje. U slučaju smanjenja prodaje u odnosu naproizvodnju ovaj koncept može upozoravati na moguće reperkusije

ukoliko trend potraje duže vreme.


Metod kalkulacije cena_str.1

Područje kalkulacija cena je veoma osetljivo pitanje. Mala greška možeproizvesti značajne posledice. Ovom pitanju se s pravom pridaje u savremenim uslovima posebna pažnja.Razvijeni su različiti pristupi kalkulisanju cena, različite su strategije i politike cena. Obzirom da postoje zaoštreni uslovi na tržištu u

konkurentskuborbu se uključuju i takozvani necenovni faktori konkurentnosti.

Za svaki radni nalog moguće će biti utvrditi direktne troškove. Kada se

direktni troškovi ( u totalu i po jedinici) pomnože sa faktorom pokrića

opštih fiksnih troškova utvrđuju se odgovarajuće ciljne prodajne vrednosti

i cene. Ciljne iz razloga što pri ostalim nepromenjenim okolnostima

obezbeđuju ostvarenje odgovarajućeg rezultata poslovanja.

Metod kalkulacije cena_str.2

Računovodstvena kontrola_str.1

Računovodstvena kontrola ima više aspekata. Među najbitije spadaju:• Kontrola ispravnosti poslovne dokumentacije (suštinska, računska i

formalna),• Kontola dogovorenih postupaka i procedura,Prodajna vrednost = (suma direktnih troškova) * faktor pokrića fiksnihtroškova137• Kontrola normativa, utrošaka i prihoda,• Kontola poslovanja u smislu poslovanju po pozitivnoj zakonskoj

regulativi,• Kontrola tačnosti utvrđivanja obaveza i korektnost njihovog

izvršavanja odnosnoplaćanja,• Pružanje pomoći u vršenju eksterne revizije, itd....

Konvencionalan koncept obračuna rezultata daje finansijski rezultat za jedan jedinstven obim poslovnih aktivnosti na temelju kojeg je obavljen obračun. Takav statičan pristup ne zadovoljava savremenu upravu. Nužna su saznanja o mogućem rezultatu za različite obime poslovnih aktivnosti. Obzirom na razlike u ponašanju-reagovanju nekih kategorija napromene obima poslovne aktivnosti zanimljivo je saznanje na kojem se stepenu poslovnih aktivnosti i pri kojem proizvodnom programu uz ostalenepromenjene uslove postiže pokriće svih fiksnih troiškova i iz zone

gubitkaprelazi u zonu poslovanja sa dobitkom. To je takozvana prelomnatačka čija analiza da dodatni set relevantnih poslovnih informacija.

Računovodstveno planiranje_str.1

Promene u apsolutnom obimu fiksnih troškova moguće su, između

ostalog, usled promene stope otpisa, promene roka otpisa, usled nabavke

nove opreme ili drugih kategorija stalnih sredstava koja se otpisuju,

rashodovanjem, prodajom ili drugim vidom otuđenja postojećih

otpisivih realiteta stalnih sredstava.

Promene varijabilnih troškova moguće su usled niza raznih okolnosti

( promena sirovine,promena cene, promena normativa potrošnje, itd....).

Promene prodajnih cena gotovih proizvoda su česta dilema rukododnog

tima. U zavosnosti od osmišljene strategije sprovode se odgovarajući

cenovni udari na konkurenciju ili je to praćenje nekog lidera na tržištu.

Računovodstveno planiranje_str.2

Testiranje ispravnosti tvrdnji u finansijskim izveštajima iz ciklusa proizvodnje i zaliha

Tvrdnja o osnovanosti transakcija znači da su evidentirane proizvodne aktivnosti zaista nastale, da proknjižene i iskazane zalihe zaista i postoje. Drugim rečima, revizor treba da proveri da se ne iskaže nešto što ne postoji u vezi sa proizvodnjom i zalihama.

Provera realnosti proknjiženih transakcija u vezi sa proizvodnjom

sprovodi se proverom stavova za knjiženje u odnosu na dokumentaciju koja je bila osnov za knjiženje. Svrsishodnost i ispravnost knjiženja je jedan od aspekata kontrole ispravnosti tvrdnje o osnovanosti transakcija u vezi sa proizvodnjom.

U ovom delu najčešće se može:

Tvrdnja o osnovanosti_str.1


U ovom delu najčešće se može:

neispravo preuzeti početno stanje,

prikazati veći stepen dovršenosti od stvarno postignutog,

prikazati neke fiktivne poslove pokrivene lošim papirima kojima se menja efekat proizvodnje,

prikazati fiktivna transakcija sa povezanim i zavisnim preduzećima kao da se poslovni klijenti koji nisu povezani, niti zavisni, itd...

Sve navedene i druge slične radnje mogu dovesti u pitanje tvrdnju o

osnovanosti transakcija u vezi sa proizvodnjom.


U segmentu zaliha moguće je da nastanu brojne situacije kao što su: knjiženje nepostojećih zaliha, knjiženje i prikazivanje tuđih zaliha kao svojih, prikazivanje lažnih prodaja zaliha, iskazivanje zaliha neispravnih materijala, gotovih proizvoda i roba

kao ispravnih, prikazivanje robe u konsignaciji kao svoje robe, duplo iskazivanje stanja robe u popisnim listama ( igra sa više

skladišta), i slično....

Sve navedene i slične situacije dovode u pitanje ispravnost tvrdnji o osnovanosti proizvodnje i zaliha.

Tvrdnja o integralnosti_str.1

Tvrdnja o integralnosti proizvodnih transakcija i informacija o zalihama podrazumeva da su sve proizvodne transakcije i salda zaliha koje je trebalo evidentirati i evidentirani. Preduzeće može greškom da ne popiše sve zalihe ili da propusti da evidentira neke poslovne aktivnosti u vezi sa stvaranjem učinaka i time bi korektnost ove tvrdnje bila dovedena u pitanje ili narušena.

U uslovima kada preduzeće želi da umanji dobit može deo efekata koje je trebalo iskazati na nedovršenoj proizvodnji prikaže kao troškove proizvodnje. Ili da neku nabavku materijala ne prikaže uopšte na zalihama već iako nije došlo do potrošnje iskaže istu kao trošak, zadatak revizora je da otkrije takve i slične situacije i da obavi odgovarajuće korekcije čime bi se tvrdnja o integralnosti mogla smatrati održivom.

Najbolja provera tvrdnje o integralnosti posebno u delu zaliha se postiže prisustvovanjem popisu i učešćem u popisu. Ako se prilikom popisa neka stavka izostavi ili namerno umanjenom prikaže narušena je tvrdnja o integralnosti.

Fizičko postojanje i kvantifikacija imovine u vrednosnom smislu mora da se sprovede veoma precizno. Neiskusan revizor može biti žrtva manipulacije iskusnih popisivača u više magacija ili u proceduri "organizovanog popisa". Na primer, mnoga građevinska preduzeća obavljaju veoma "temeljito" razduženje i zaduženje radnika sitnim alatom i inventarom.


Svi radnici u nekoliko dana donesu svoj alat i inventar i odgovarajuće revrse. Iste predaju i razduže se a zatim ponovo preko reversa sve prime i zaduže se. Na prvi pogled sve je regularno i korektno.

Međutim, sa istim kompletom alata i inaventara može se u toku jednog dana zadužiti i razdužiti deset radnika na taj način što

malo dalje od mesta razduženja i zaduženja i popisa jedni drugima ustupaju ili izdaju uz naknadu alat i istan inventar. Na sličan način mnoge druge procedure sa zalihama mogu revizora učiniti u očima računovođa smešnim.


Tvrdnja o pravima i obavezama_str.1

Tvrdnja o pravima i obavezama je veoma značajna u ovom području revizije. Sve pozicije zaliha koje se prikazuju u okviru finansijskih izveštaja trebale bi biti u svojini preduzeća. Ako preduzeće ima u svojim prodavnicama tuđu robu u konsignaciji ne smije je iskazati kao svoju.

Kod preduzeća koja rade usluge javnog skladištenja pored drugih poslova moguća je manipulacija sa tuđom robom koja može da se iskaže kao sopstvena. Veoma je btino da revizor sagleda kretanje vrednosti zaliha i jasno razgraniči ovakve slučajeve.

Veoma bitna okolnost je zalaganje zaliha za dobijanje finansijskih kredita i pozajmica. Ako se zalihe založe i ostanu u skladištu mora se voditi računa o tome da ne bi došlo do mešanja sa zalihama koje misu založene. Uz to revizor sve terete nad zalihama treba da prikaže na korektan način u napomenama finansijskih izveštaja.

Tvrdnja o pravima i obavezama_str.2

Tvrdnja o oceni ili alokaciji_str.1

Tvrdnja o oceni ili alokaciji proizvodnje i zaliha podrazumeva da su evidentirani iznosi za ispravne zalihe i vrednosti troškova tačni. Manipulacije sa vrednošću nedovršene proizvodnje su dosta prisutne. U nekim slučajevima je veoma teško ući u trag tim manipulacijama zbog ograničenja koja proističu iz prirode delatnosti.

Na primer zalihe vina na odležavanju mogu biti u fazi kvarenja i prema tome nemaju vrednost a da revizor to ne otkrije i prihvati odgovarajuće vrednosti. Ili kao ispravne mogu da se prikažu neispravne namirnice kojima je protekao rok ili su izgubili potrebne performanse i organoleptičke osobine. Kada je u pitanju vrednovanje zaliha veoma osetljivo je pitanje cena po kojima se zalihe gotovih proizvoda iskazuju.

Vredovanje mora biti u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima.

Posebna briga revizora u ovom području rada je da obezbedi da se kao ispravne zalihe iskažu samo one zalihe koje su stvarno ispravne. Rizik je da se neispravni ili osporeni gotovi proizvodi

ili roba iskazuju kao ispravni. Uz to posebnu vrstu rizika predstavlja klasiranje zaliha ili kvalitetno razvrstavanje. Naime, u nekim zalihama mogu da egzistiraju klase kvaliteta sa znatnim razlikama u cenama.

U nekim slučajevima u kojima se radi o garniturama ili kolekcijama jako je bitno da one budu kompletirane i korektno iskazane. Sličan problem je sa zalihama konfekcije gde postoje razlike u ceni u zavisnosti od broja, kvaliteta ili boje. U poslovima vrednovanja zaliha uvek je rizik da se napravi propust.

Tvrdnja o oceni ili alokaciji_str.2

Tvrdnja o prikazivanju i izveštavanju_str.1

Tvrdnja o prikazivanju i otkrivanju prodajnih transakcija i povezanih potraživanja znači da se proizvodnja i zalihe klasifikuju u odgovarajuće račune i da beleške uz finansijske izveštaje sadrže prikaze o onim računima koji zahtevaju opšte prihvaćeni računovodstveni principi. Iako pogrešna klasifikacija proizvodnje i zaliha obično nisu česti revizor traba da povede računa o istim. U nekim preduzećima u internom kontnom planu može se predvideti da se zalihe vode u finanisjsko m a u nekim u pogonskom knjigovodstvu.

PROGRAM REVIZIJE: TESTIRANJE PROIZVODNJE

I ZALIHA_str.1

Napomena revizoru: Značajni događaji ili neuobičajene transakcije; ili neuobičajene transakcije koje imaju uticaja na bilansne pozicije identifikovane tokom procesa planiranja revizije. Razmotriti eventualne efekte i planirane revizorske procedure za bilansnu poziciju.

Opis značajnog događaja ili neuobičajene transakcije identifikovane kod analize rizika angažovanja ili razumevanja poslovanja klijenta

IDENTIFIKOVANI SPECIFIČNI RIZICI Identifikovani specifični rizici koji se odnose na određenu bilansnu

poziciju zahtevaju primenu sledećih revizorskih procedura:

OPIS RIZIKAREVIZORSKI POSTUPCI KAO ODGOVOR NA IDENTIFIKOVARIZIK

ZBIR SVIH REVIZORSKIH PROCEDURA 1. POSMATRANJE I PROVERA POPISA ZALIHA2. TEST KONAČNE KOMPILACIJE POPISA ZALIHA3. TEST NETO PRODAJNE VREDNOSTI I POTREBNE ISPRAVKE

VREDNOSTI ZALIHA4. TEST PREZENTACIJE ZALIHA5. TEST RAZGRANIČENJA NABAVKI, ODNOSNO ZALIHA6. TEST RAZGRANIČENJA NALOGA ZA TEREĆENJE (POVRAĆAJ

DOBAVLJAČU)


I ZALIHA_str.2

7.TEST SVOĐENJA KNJIGOVODSTVENOG STANJA NA STVARNO STANJE ZALIHA

8. TEST STANDARDNIH/PLANSKIH TROŠKOVA ODNOSNO CENA 9. TEST ALOKACIJE ZARADA I OPŠTIH TROŠKOVA10. TEST LIFO REZERVI11. TEST ELIMINISANJA DOBITI IZ INTERNIH ODNOSA12. RAZMATRANJE UNAPREĐENJA KNJIGOVODSTVENOG OBUHVATANJA ZALIHA


I ZALIHA_str.3

Documents

Revizija Proizvodnje i Zaliha-univerzitet Singidunum