qwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopa sdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxc vbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwert yuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfgh jklzxcvbnmrtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwe rtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdf ghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbn mrtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasd fghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvb Doc. Dr Marinko Bonjak, nmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmrtyuiopas Ministarstvo finansija Republike Srbije dfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcv bnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwerty uiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmrtyuiopasdfghjklzx cvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwert yuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfgh jklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmrtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwe Studija za sajt Ministarstva finansija: rtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdf ghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbn mqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmrtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasd fghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvb nmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyui REZULTATI I IZAZOVI EKONOMSKIH REFORMI U opasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmrtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcv SRBIJI U TRANZICIONOM PERIODU 2001-2008. GODINA bnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwerty uiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghj klzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbn mqwertyuiopasdfghjklzxcvwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdf ghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbn Prvi deo: Socioekonomski i strukturni napredak Srbije mqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuio u tranzicionom periodu 2001-2008. godina pasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklz xcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmrtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyu Drugi deo: Makroekonomske neravnotee kao iopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjkl kljuni izazov ekonomske politike zxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqw ertyuiopasdfghjklzxcvbnmrtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghj klzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmq wertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopas dfghjklzxcvbnmrtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnm qwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopa sdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxc vbnmrtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuio pasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklz Recenzenti: xcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmrtyu Dr Ljubomir Madar, redovni profesor Univerziteta u Beogradu iopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjkl zxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqw Prof. Dr Duan Vujovi, ekspert Svetske banke u Vaingtonu ertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmrtyuiopasdfghj klzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmq wertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopas dfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmrtyuiopasdfghjklzxcvbnm qwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopa sdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxc vbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwer Beograd, januar 2011. tyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdf ghjklzxcvbnmrtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmq wertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopas dfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcv bnmrtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiop asdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzx cvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmrtyui

S A D R A J

P R E D G O V O R ...............................................................................................................................3 P R V I D E O ......................................................................................................................................4

SOCIOEKONOMSKI I STRUKTURNI NAPREDAK SRBIJE U TRANZICIONOM PERIODU 2001-2008. GODINA. ...4U V O D..............................................................................................................................................4

1.

Makroekonomska kretanja u periodu 2001-2008. godina ................................. 6 1.1. Privredni rast .........................................................................................................................7 1.2. Inflacija .................................................................................................................................9 1.3. Eksterni sektor ....................................................................................................................10 1.4. Konkurentnost zemlje .........................................................................................................13 1.5. Trite rada..........................................................................................................................15 1.6. Javne finansije.....................................................................................................................16 1.7. Monetarni agregati i kurs ....................................................................................................17

2. Strukturne reforme u periodu 2001-2008. godina. ........................... 21 2.1. Opti uinci strukturnih reformi..........................................................................................21 2.2. Privatizacija i restrukturiranje realnog sektora ...................................................................26 2.3. Konsolidacija i privatizacija finansijskog sektora ..............................................................29 2.4. Reforma trita rada ............................................................................................................32 2.5. Reforma obrazovanja i nauke .............................................................................................33 2.6. Reforma sistema socijalnog osiguranja i socijalne zatite ..................................................34 3. Kljuni uinci i izazovi ekonomske politike i institucionalnih reformi .................................. 37DRUGI DEO .......................................................................................................................................39

KLJUNE MAKROEKONOMSKE NERAVNOTEE KAO IZAZOV EKONOMSKE POLITIKE.39 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Makroekonomska (ne)stabilnost retrospektiva i perspektiva.. ........................ 40 Rastua fiskalna neravnotea. ........................ 43 Rastua spoljnoekonomska neravnotea.. ............................. 45 Visoka inflacija i aprecijacija dinara. ............................ 47 Rastua neravnotea na tritu rada.......................... 48 Makroekonomske neravnotee kao izazov ekonomske politike i strategije reformi ......... 49 Zakljuno razmatranje.. .......................... 54 KORIENI IZVORI.. ..................56

2

REZULTATI I IZAZOVI EKONOMSKIH REFORMI U SRBIJI U TRANZICIONOM PERIODU 2001-2008. GODINA* PREDGOVORUspene evropske zemlje u tranziciji (8+2) paralelno su sprovodile prvu i drugu generaciju reformi u periodu 1990-2004/2007. kada su prihvatanjem evropskih standarda i normi postale punopravne lanice EU i dobile dodatni impuls privrednom razvoju. Srbija prema tranzicionim indikatorima EBRD i indikatorima meunarodne konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma iz Davosa zaostaje za uspenim tranzicionim zemljama i svoj privredni rast je zasnivala vie na rastu domae potronje i uvoza zahvaljujui privatizacionim prihodima i privatnom zaduivanju u inostranstvu nego na reformama i konkurentnosti. Prema procenama Srbija je 2010. dostigla nivo koji su uspene tranzicione zemlje ostvarile devedesetih godina prolog veka sa stanovita privrednog ambijenta, sprovedenih trinih reformi i evropskih integracionih procesa. Srbija kao i druge drave zapadnog Balkana zaostaje u tranziciji i stoga treba da ubrza reformske procese i evropske integracije, odnosno prilagoavanja privrednog sistema i makroekonomske i strukturne politike konceptu ubrzanog rasta zasnovanog na izvozu i investicijama, pre svega u sektore razmenljivih dobara. Bez ubrzanih reformi nije mogue poveati kredibilitet zemlje i smanjiti rizike za ulaganja. U tom pogledu od posebnog znaaja je privatizacija drutvenog i dravnog kapitala, podsticajni ambijent za domae i strane investitore, puna zatita svojine i ugovora, efikasno pravosue, moderan poreski sistem, reformisani javni sektor, usklaena fiskalna i monetarna politika, razvoj finansijskih trita, razvijeno privatno i javno partnerstvo, regulisano trite rada, smanjena siva ekonomija i korupcija, politika i makroekonomska stabilnost. U ovoj studiji u dva poglavlja analitiki se obrauju ostvareni makroekonomski rezultati i uinci strukturnih reformi realnog, finansijskog i javnog sektora i identifikuju krupni ekonomski problemi i izazovi ekonomske i strukturne politike u narednom periodu, prvenstveno makroekonomske neravnotee. Glavni istraivaki nalaz ukazuje da je visoka stopa privrednog rasta u tranzicionom periodu 2001-2008. postignuta uz visoku stopu inflacije, visok spoljnotrgovinski i tekui deficit platnog bilansa, visok nivo javne potronje, visok fiskalni deficit i visok nivo javnog druga, kao i uz visoku stopu nezaposlenosti radno sposobnog stanovnitva. Sve to pokazuje da kvalitet privrednog rasta nije zadovoljavajui, tim pre to se zasnivao na rastu domae potronje i uvoza i da institucionalne reforme i ekonomska politika nisu bile dovoljno efikasne u prvoj deceniji ovog veka. U tabelarnim i grafikim prikazima dati su podaci i za 2009. s ciljem da se vide makroekonomski trendovi vezani za privredni rast, inflaciju, spoljnu trgovinu, platni bilans, zaposlenost, zarade, javnu potronju, javni dug i drugo, formirani pod uticajem nagomilanih tranzicionih problema i negativnih posledica globalne ekonomske krize. Celovit analitiki prikaz makroekonomskih kretanja u Srbiji u 2009. i 2010. dat je u studiji Globalna finansijska i ekonomska kriza i njen uticaj na privredu i finansije Srbije. __________* Autor se zahvaljuje profesoru Ljubomiru Madaru i prof. dr Duanu Vujoviu za recenzije i korisne sugestije za poboljanje teksta ovog rada, Jeleni Rani, Sneani Jovii, Milici Jovanovi, Marku Lisici, Vladimiru Malbaiu za strunu pomo pri izradi delova studije i Neveni Petkovi za raunarsku pripremu teksta.

3

PRVI DEO

SOCIOEKONOMSKI I STRUKTURNI NAPREDAK SRBIJE U TRANZICIONOM PERIODU 2001-2008. GODINA

Izvod iz recenzijaDobro koncipiran, efektno izveden i ekonomskopolitiki visoko relevantan tekst. Zrelo i umeno su odabrani kljuni elementi razvojnog procesa i opte makroekonomske konstalacije nae privrede. Odabrani aspekti aktuelnog stanja i tekueg razvojnog procesa obraeni su kompetentno i zrelo, sa jasno naznaenim i dobro obrazloenim poentama. Za ekonomsku politiku trebalo bi da se pokau kao podjednako korisni i dijagnoza aktuelne (ukupne) situacije i preporuke koje su izvedene eksplicitno i sa svom potrebnom jasnoom. Jasno je da se kroz ovaj rad ispoljio autor koji ima dugo i bogato iskustvo u radu na dokumentima namenjenim formulisanju ekonomske politike i traganju za njenim najboljim opcijama. U radu su analitiki sagledani kljuni socioekonomski rezultati i glavni socioekonomski problemi osmogodinje tranzicije u Srbiji. Analizom vodeih ekonomskih indikatora identifikovani su osnovni makroekonomski trendovi formirani tokom tranzicionog perioda i izveden zakljuak da je ostvarena via stopa privrednog rasta uz otre makroekonomske neravnotee i nereene strukturalne probleme. Analizirane su strukturne reforme preduzetnikog sektora (privredne i finansijske organizacije) i javnog sektora (dravna uprava, javne slube, javna preduzea), te izveden zakljuak da Srbija nije ostvarila potrebni napredak u strukturnom prilagoavanju privrede i drutva po meri evropskih standarda socioekonomske modernizacije. Prof. Dr Ljubomir Madar U radu je uinjen pokuaj da se analiziraju efekti ekonomske i strukturne politike u posmatranom osmogodinjem tranzicionom periodu. U analitikim zahvatima autor je bio uspean i ovim radom je dao znaajan ekonomskoj analizi tranzicije u Srbiji. Prof. Dr Duan Vujovi

U V O DU privredi i drutvu Srbije nakon osam godina tranzicije u prvoj dekadi ovog veka, preovlauju pozitivne tendencije. Ekonomski napredak Srbije ogleda se u uspostavljanju trenda relativno brzog privrednog rasta, poveanju izvoza i deviznih rezervi, poveanju priliva direktnih stranih investicija, rastu finansijskog sektora i poveanju tednje u bankama, poveanoj efikasnosti privrede na bazi privatizacije i investicija. Drutveni napredak Srbije je prepoznatljiv u uspostavljanju procesa demokratizacije i vladavine prava, unapreenja sudstva, smanjivanja korupcije, zatite ljudskih prava i zatite manjina i unapreenja regionalne saradnje. Strukturni napredak Srbije se ogleda u unapreenju zakonodavnog i institucionalnog okvira za funkcionisanje demokratskog drutva i trine privrede, unapreenju poslovnog, investicionog i konkurentskog ambijenta, poboljanju kredibiliteta zemlje, liberalizaciji cena i spoljne trgovine, privlaenju direktnih stranih investicija, privatizaciji drutvenih preduzea, razvoju malih i srednjih preduzea i preduzetnitva, konsolidaciji javnih finansija i modernizaciji poreskog sistema, razvoju finansijskog sektora, unapreenju trita rada, unapreenju obrazovanja i nauke, unapreenju sistema socijalnog osiguranja i sistema socijalne zatite. Makroekonomski rezultati osmogodinje tranzicije u Srbiji preteno su pozitivni. U periodu od 2001. do 2008. ostvaren je znaajan privredni rast, smanjena je inflacija, poveane su devizne rezerve i odrana je stabilnost kursa. Na makroekonomskom planu kljuni tranzicioni problemi su unutranja i spoljna neravnotea i visok nivo nezaposlenosti i siromatva. Na strukturnom planu Srbija je preteno zavrila privatizaciju drutvenog kapitala u realnom i finansijskom sektoru, a zaostaje u reformi javnog sektora (restrukturiranje i privatizacija javnih preduzea, reforma javnih slubi i dravne uprave) i u reformi pravosua.4

Ako se 1990. uzme kao bazna tranziciona godina onda su tranzicione privrede zemalja jugoistone Evrope (JIE), ukljuujui Srbiju veoma zaostajale u nivou privredne razvijenosti i nivou ivotnog standarda za razvijenim evropskim zemljama lanicama EU. Pad privredne aktivnosti u svim zemljama JIE bio je dubok i njihov ekonomski oporavak trajao je dugo. Neke tranzicione privrede u regionu JIE posle 15 godina su dostigle nivo BDP iz 1990. Srbija se 2008. nalazila na 80% BDP. i na 50% industrijske proizvodnje iz 1990. godine. Kljuni makroekonomski rezultati Srbije u tranzicionom periodu od 2001. do 2008. jesu: relativno brz rast bruto domaeg proizvoda po stopi od 5,4% proseno godinje; relativna makroekonomska stabilnost merena rastom cena na malo u proseku od 14,8% godinje; proseni godinji realni rast investicija po stopi oko 7% i poveanje uea fiksnih investicija u BDP sa 10,6% u 2001. na 21,7% u 2008. godini; relativno visok rast izvoza robe po stopi od 20,2% proseno godinje i poveanje uea izvoza robe u BDP sa 15,7% u 2001. na 22,1% u 2008. godini; relativno visok kumulativni neto priliv direktnih stranih investicija od 10,9 mlrd evra; znaajan kumulativni rast deviznih rezervi koje su na kraju 2008. iznosile 9,2 mlrd evra; znaajan kumulativni rast devizne tednje koja je na kraju 2008. iznosila 4,8 mlrd evra; konsolidacija javnih finansija Republike uz visoko uee javnih prihoda u BDP od 42,0%, javnih rashoda od 44,6% i fiskalnog deficita od 2,6% BDP na kraju 2008. na nivou konsolidovanog sektora drave; smanjenje uea javnog duga Republike u BDP sa 102,2% u 2001. na 29,8% u 2008. godini. Pozitivne makroekonomske rezultate pratile su unutranja i spoljna makroekonomska neravnotea i drugi strukturni problemi nasleeni iz prethodnog perioda i ispoljeni u osmogodinjem periodu tranzicije u prvoj dekadi ovog veka, a posebno: visoki obim i nepovoljna struktura dravne potronje; visok nivo inflacije i prusustvo jakih inflatornih oekivanja; visok deficit u robnoj razmeni i visok deficit tekueg rauna; visoka stopa nezaposlenosti po ILO definiciji; bri realni rast prosene neto zarade (13,9% proseno godinje) od realnog rasta BDP (5,4% proseno godinje) i rasta produktivnosti (6,1% proseno godinje). Srbija je od 2001. do 2008. izvrila znaajna institucionalna i strukturna prilagoavanja. Doneto je preko 500 zakona kojima se ureuje trini sistem i koji su u znaajnoj meri harmonizovani sa propisima EU. Na osnovu tih zakona reformisani su u veoj meri realni i finansijski sektor, a u manjoj meri i javni sektor. Preostale reforme se odnose preteno na privatizaciju javnih preduzea, politiku konkurentnosti, razvoj nebankarskog sektora, infrastrukturne reforme, reformu penzijskog sistema, kompletiranje institucionalnih reformi i uspostavljanje discipline u pogledu primene donetih sistemskih zakona. U proteklom tranzicionom periodu postavljena je intstitucionalna osnova za bri rast privrede Srbije, pre svega kroz uspenu reformu poreskog i bankarskog sistema, odravanje konvertibilnosti dinara za tekue transakcije koja je olakavala razmenu sa svetom i priliv stranih investicija, liberalizaciju trgovine sa svetom putem ukidanja raznovrsnih uvoznih kvota i smanjivanja carina. Socioekonomsku tranziciju u Srbiji pratili su snani politiki potresi (ubistvo premijera i esti izborni ciklusi). U takvim uslovima Srbija je napravila napredak u privatizaciji malih i srednjih preduzea, liberalizaciji cena, liberalizaciji trgovine, politici kursa, reformi bankarskog sektora, dok je nie rezultate postigla u restrukturiranju velikih preduzea, politici konkurencije i infrastrukturnim reformama. EBRD je u svom Izvetaju o tranziciji za 2008. ocenila da je Srbija ostvarila znaajan napredak u strukturnim i institucionalnim reformama i poboljanju makroekonomskih performansi na bazi devet tranzicionih indikatora koji obuhvataju napredak u pet kljunih oblasti: preduzea, trite i trgovina, finansijske institucije i infrastruktura. Srbiji je dodeljena prosena ocena 2,85 godinjeg tranzicionog indeksa i 24 mesto od 29 posmatranih tranzicionih zemalja (zemlje istone Evrope, baltike zemlje, zemlje jugoistone Evrope, zemlje Zajednice nezavisnih drava). U najnaprednije tranzicione privrede svrstane su Maarska, Estonija, eka, Slovaka, Poljska i Litvanija. U regionu JIE najviu ocenu dobile su Bugarska5

3,56 Hrvatska 3,57 i Rumunija 3,44. Nie ocene dobile su BiH 2,78, Crna Gora 2,80, Albanija 3,00 i Makedonija 3,10. EBRD indikatori za 2008. pokazuju da je Srbija dobila najveu ocenu 4 za liberalizaciju cena, 3,7 za privatizaciju malih preduzea, 3,7 za reim spoljnotrgovinske razmene, 2,7 za proces privatizacije velikih preduzea, 3,0 za reformu bankarskog sektora,i 2,3 za restrukturiranje preduzea, 2,3 za infrastrukturne reforme, 2,0 za sigurnost trita i nebankarske finansijske institucije. Kad se posmatra ceo tranzicioni period od 2001. do 2008. Srbija je ostvarila napredak prema svim godinjim EBRD indikatorima, tako da je srednja vrednost godinjih EBRD indikatora poveana sa 1,50 u 2000. na 2,85 u 2008. godini. U tom periodu Srbija je sprovodila prvu fazu ekonomske tranzicije koja se odnosila na stvaranje trine privrede i uspostavljanje makroekonomske stabilnosti, a samo delimino je sprovela reformske aktivnosti usmerene na privatizaciju velikih preduzea, reformu nebankarskog sektora, restrukturiranje i modernizaciju javnih preduzea, zatitu konkurencije i poboljanje privredne infrastrukture.

EBRD je u Izvetaju o tranziciji za 2009. Srbiji dodelila prosenu ocenu 2,89 godinjeg tranzicionog indeksa i 22 mesto od 29 posmatranih zemalja. Srbija je dobila ocenu 4 za liberalizaciju cena, 4 za poboljanje reima spoljne trgovine, 3,7 za privatizaciju malih preduzea, 3 za reformu bankarskog sistema, 2,7 za privatizaciju velikih preduzea, 2,3 za reformu privrede, 2,3 za infrastrukturne reforme, 2,0 za reformu institucija. U ovom izvetaju Albanija je ocenjena sa 3,07, BiH sa 2,78, Bugarska sa -3,56, Hrvatska sa 3,33, Makedonija sa 3,26, Maarska sa 3,96, Crna Gora sa 2,89, Rumunija sa 3,44 i Slovenija sa 3,41.Srbija je nakon prve faze tranzicije suoena sa reavanjem krupnih strukturnih problema (nezaposlenost, nekonkurentnost i nerazvijena infrastruktura). Srbija ima visoku stopu nezaposlenosti, posebno mladih generacija i najviu stopu dugorone nezaposlenosti stanovnitva. Srbija ima nizak nivo opte konkurentnosti (96 pozicija od 139 posmatranih zemalja) i komparativne prednosti kod primarnih proizvoda i proizvoda niih faza obrade. Infrastruktura Srbije je u velikoj meri zastarela. Srbija zaostaje za razvijenim evropskim zemljama (EU-27) mereno strukturnim indikatorima Evropske komisije. Po nivou BDP i produktivnosti Srbija je meu najniim u Evropi, to ukazuje na nisku konkurentnost privrede. Srbija je i po stopi nezaposlenosti prva u Evropi. Srbija ima nizak udeo ulaganja u istraivanje i razvoj od 0,4% BDP (EU-27 ima 4 puta vea ulaganja u istraivanje i razvoj), kao i nia ulaganja u obrazovanje u odnosu na evropske zemlje. Strukturne promene koje obeleavaju novu fazu ekonomskih reformi zahtevaju velika investiciona ulaganja i ubrzanje procesa stabilizacije i pridruivanja EU. Rast investicija i poboljanje konkurentnosti privrede omoguie bre reavanje problema nezaposlenosti. Osnovni rizici da se ne ostvare tranzicioni efekti u novoj fazi su visok deficit tekueg rauna koji raava strukturne neusklaenosti u privredi, jaz izmeu investicionih potreba i domae tednje, osetljivost na kretanje deviznog kursa, usporavanje rasta BDP i izvoza, sporo podizanje konkurentne sposobnosti privrede, usporavanje priliva stranog kapitala, usporavanje procesa evropskih integracija i usporavanje strukturnih reformi. Dinamian i odriv privredni rast i urbane strukturne promene zahtevaju poveanje investicija i reformu obrazovanja i nauke. Rast investicija omoguava stvaranje konkurentne proizvodnje i usluga i odriv privredni rast zasnovan na otvaranju novih radnih mesta. Stvaranje konkurentne privrede i smanjenje nezaposlenosti podrazumeva poveanje nivoa visokog i srednjeg obrazovanja na bazi veih ulaganja u obrazovanje i efikasnijeg prosvetnog rada, kao i poveanje efikasnosti naunoistraivakog rada i ulaganja u istraivanje i razvoj.

1. Makroekonomska kretanja u periodu 2001-2008. godinaRepublika Srbija je u tranzicionom periodu 2001-2008. ostvarila znaajan kumulativni realni rast BDP od 44,4% uz relativnu stabilnost cena. Inflacija je smanjena, ali njeni godinji nivoi ukazuju na postojanje unutranje makroekonomske neravnotee. Privredni rast je pratila i spoljna makroekonomska neravnotea na koju ukazuju visoki deficiti na spoljnotrgovinskom i tekuem raunu platnog bilansa, nastali kao posledica snanog rasta uvoza zasnovanog na rastu domae tranje zbog velikog poveanja zarada i javne potronje i snane kreditne aktivnosti banaka. Povrh toga, privredni rast nije obezbedio neto rast zaposlenosti, ve je registrovana visoka stopa nezaposlenosti prema podacima ankete o radnoj snazi i prema podacima6

Nacionalne slube za zapoljavanje. Imajui u vidu formirane makroekonomske neravnotee, privredni razvoj Srbije u proteklom tranzicionom periodu moe se oceniti kao relativno uspean. Glavne makroekonomske rezultate postignute u sprovoenju prve generacije reformi prikazuje naredna tabela. Tabela 1. Glavni indikatori makroekonomskih kretanja u proteklih devet godina tranzicije2001 BDP, u tekuim cenama, mlrd dinara BDP, mlrd evra1 BDP, realni rast, u % Cene na malo, kraj godine, u % Trgovinski bilans, % BDP2 Deficit tekueg rauna (bez donacija), % BDP3 SDI, neto, mil. evra1 SDI, % BDP Prosean broj zaposlenih, stopa, u % 4 Prosena neto zarada, realni rast, u % Produktivnost rada, rast, u % Stopa nezaposlenosti, u %5

2002 972,9 16,0 3,9 14,8 -20,3 -11,5 500 3,1 -1,7 29,9 5,7 -

2003 1.125,8 17,3 2,4 7,8 -19,7 -9,7 1.194 6,9 -1,2 13,6 3,6 10,9 62,7 282,2

2004 1.380,7 19,0 8,3 13,7 -26,4 -14,0 774 4,1 0,5 10,1 7,8 19,5 10,4 54,4 231,4

2005 1.683,5 20,3 5,6 17,7 -20,2 -10,2 1.250 6,2 0,9 6,4 4,7 21,8 1,1 13,1 64,3 245,1

2006 1.962,1 23,3 5,2 6,6 -20,4 -14,3 3.323 14,3 -2,1 11,4 7,5 21,6 -1,6 14,9 63,9 214,2

2007 2.302,2 28,8 6,9 10,1 -21,5 -16,6 1.821 6,3 -1,1 19,5 8,1 18,8 -1,9 17,8 61,8 204,8

2008 2.722,5 33,4 5,5 6,8 -22,8 -18,7 1.824 5,5 -0,1 3,9 5,6 14,4 -2,6 21,8 65,2 214,6

2009 2.815,0 30,0 -3,1 10,4 -18,5 -7,6 1.372 4,6 -5,53 0,2 2,6 16,9 -4,3 22,8 75,7 268,8

762,2 12,8 5,6 40,7 -19,6 -7,6 184 1,4 0,2 16,5 5,4

Saldo konsolidovanog bilansa javne potronje, % BDP Spoljni dug, mlrd evra Spoljni dug, %BDP Spoljni dug/izvoz robe i usluga, u %1 2

12,4 98,3 468,2

10,8 67,2 344,6

Za preraunavanje iz dolara u evro korien je prosean odnos dolar/evro za odgovarajue godine Izvoz i uvoz robe prikazani po f.o.b. principu 3 NBS od nedavno devizne doznake rauna na strani tekuih priliva i po tom osnovu je smanjila (ispravila) udeo deficita tekueg rauna u BDP za 2007. i 2008. godinu 4 RZS je korigovao podatke o broju zaposlenih od marta 2009. izmeu ostalog usled sreivanja evidencija RZZO 5 Prema anketi o ranoj snazi stope su od 2004. usklaene sa metodologijom ILO Izvor: RZS, NBS, Ministarstvo finansija

1.1. Privredni rastSrbija je u periodu 2001-2008. ostvarila relativno visoku prosenu godinju stopu realnog rasta BDP i kumulativni rast BDP, to je znaajan rezultat ekonomske politike ostvaren u uslovima tranzicije i ciklinih kretanja svetske privrede. Privredni rast je preteno voen domaom tranjom i izvozom. Na rast su pozitivno delovale i realizovane investicije i strukturne reforme, pre svega privatizacija drutvenih preduzea. Grafikon 1. Realni rast bruto domaeg proizvoda, u %10 5,6 5 0 -5 2001 2002 2003 2004 BDP, realni rast 2005 2006 2007 BDP, prosek perioda 2008 2009 3,9 2,4 4,49 -3,1 8,3 5,6 5,2 6,9 5,5

Postignut je znaajan porast BDP po stanovniku kao sintetiki rezultat realnog rasta BDP i realne aprecijacije dinara.

7

Grafikon 2. Bruto domai proizvod po stanovniku, u evrima5000 4.547 4500 4000 3500 3000 2.549 2500 2000 1500 1000 500 0 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 1.709 2.137 2.313 3.398 3.144 2.729 3.900 4.093

Srbija je sa niske polazne osnove ostvarila brz privredni rast i po dinamici rasta BDP je u grupi zemalja iz okruenja sa najbrim privrednim rastom (Rumunija, Bugarska, Albanija i Crna Gora). Grafikon 3. Prosene stope rasta BDP u periodu 2001-2008, u %7,0 6,0 5,0 4,0 3,0 2,0 1,0 0,0 5,8 5,3 4,5 3,8 3,2 5,8 5,6 6,3 5,4 4,5

Struktura bruto dodate vrednosti (BDV) u prvih osam godina zakasnele tranzicije u privredi Srbije menjala se u korist sektora usluga. Najvei sektorski doprinosi privrednom rastu potiu od telekomunikacija, trgovine i finansijskog sektora. U 2008. poljoprivreda je stvarala BDV sa 11,7%, industrija sa 21,0%. i graevinarstvo sa 3,7%, dok su usluge poveale uee u BDV na 64,3%, to su znaajne strukturne promene u odnosu na 2000. kada su uea tih sektora u BDP iznosila 13,9%, 26,7%, 4,6% i 54,8%, respektivno.

8

Grafikon 4. Sektorska struktura bruto dodate vrednosti, u %120,0

100,0

80,054,8 55,4 56,9 58,8 57,9 60,3 61,4 63,6 64,3 66,4

60,04,6 3,8 3,5

40,0

3,8

3,7

3,6

3,6

3,8

3,7

26,7 20,013,9

25,8

25,0

3,1

23,8

23,5

22,614,1

22,313,2

21,911,4

21,011,7

18,912,2

15,8

15,3

14,1

15,5

0,0 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 Usluge 2008 2009

Poljoprivreda

Industrija

Gradjevinarstvo

U strukturi bruto domaeg proizvoda u tranzicionom periodu blago je opadalo uee potronje domainstava i potronje drave, dok je blago raslo uee privatnih i dravnih investicija. Udeo neto izvoza je opadao usled breg rasta udela uvoza od rasta udela izvoza u bruto domaem proizvodu.

Tabela 2. Struktura upotrebe BDP, u %BRUTO DOMAI PROIZVOD Izdaci za finalnu potronju Izdaci za linu potronju Izdaci za kolektivnu potronju Bruto investicije u osnovne fondove Promene u zalihama Izvoz dobara i usluga Uvoz dobara i usluga ( - ) Izvor: RZS 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 100 100 100 100 100 100 100 100 100 97,2 104,0 107,0 103,0 97,1 95,9 96,0 95,8 94,9 86,5 92,2 95,2 91,4 88,5 88,7 88,9 88,1 88,0 10,7 11,8 11,8 11,6 8,6 7,2 7,1 7,7 6,9 12,7 10,7 12,4 16,8 19,2 19,0 21,0 24,0 23,2 -4,6 1,0 -1,4 -2,3 9,0 4,7 3,1 4,2 5,4 11,3 25,6 23,8 25,9 25,5 28,3 31,4 30,3 30,7 16,7 41,3 41,8 43,4 50,8 47,9 51,5 54,3 54,2

1.2. InflacijaSmanjenje inflacije u prvih osam godina zakasnele tranzicije je znaajan uinak ekonomske politike ostvaren u uslovima visokog rasta cena sirove nafte i ispravljanja dispariteta regulisanih cena u zemlji. Karakteristian je opadajui trend inflacije uz godinje oscilacije kao posledica kolebanja u ekonomskoj politici vezanih za este izbore (predsednike, parlamentarne i lokalne).

9

Grafikon 5. Kretanje inflacije (cene na malo), u %

45 40 35 30 25 20 15 10 5 0 2001 2002 2003 2004 2005 14,8 7,8 13,7 10,1 6,6 2006 2007 6,8 2008 2009 10,4 14,3 17,7 40,7

Cene na malo, kraj perioda

Cene na malo, prosek perioda

Osnovni generatori poveanja cena u osmogodinjem periodu tranzicije bili su rast domae tranje kroz monetarno-kreditnu ekspanziju i kroz rast javne potronje, serija egzogenih okova vezanih za porast cena sirove nafte, osnovnih metala i sirovina na svetskom tritu, ispravljanje dispariteta domaih regulisanih cena, povremene sue i porast cena poljoprivrednih proizvoda i hrane, uvoenje poreza na dodatu vrednost, nedovoljna konkurencija i uticaj monopola. Neki od navedenih faktora delovali su na inflaciju u celom periodu, a neki su jednokratno i privremeno uticali na inflaciju.

1.3. Eksterni sektorSrbija je u proteklom tranzicionom periodu u robnoj razmeni sa inostranstvom ostvarila znaajno poveanje izvoza robe (fob) sa 2,0 mlrd evra u 2001. na 7,4 mlrd evra u 2008. i uvoza robe (fob) sa 4,6 mlrd evra u 2001. na 15,0 mlrd evra u 2008. uz porast spoljnotrgovinskog deficita sa 2,6 mlrd evra u 2001. na 6,1 mlrd evra u 2008. godini. Pokrivenost uvoza robe izvozom robe (fob) kretala se oko 50%. Prosena stopa rasta izvoza robe u ovom periodu iznosila je 19,7%, dok je prosena stopa rasta uvoza robe iznosila 20,5%. Uee uvoza robe u BDP je poveano sa 36,5% u 2001. na 44,8 % u 2008, a uee izvoza robe u BDP sa 15,7% u 2001. na 22,2% u 2008. godini. Karakteristike razmene robe i usluga u proteklom tranzicionom periodu prikazuju naredni grafikoni. Grafikon 6. Uvoz i izvoz robe i usluga, u mil. evra20.000 15.000 10.000 5.000 0 -5.000 -10.000 2001 2002 20032.693 -2.330 3.125 -3.262 3.847 -3.359 4.475 5.329 5.023 6.387 7.206 11.970 9.543 9.612 8.686 10.157 8.489 15.578 17.878 13.574

6.948

-5.068

-4.283

-5.022

-6.892

-5.085 -7.721

2004

2005

2006

2007

2008

2009*

Izvoz robe i usluga* Nova metodologija RZS

Uvoz robe i usluga

Deficit u razmeni robe i usluga

10

Grafikon 7. Uvoz i izvoz robe i usluga, % BDP60 50 40 30 20 10 0 -10 -20 -30 -40 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009-18,2 -20,4 -19,4 -26,7 -21,1 -21,6 -17,0 -23,9 -23,1 21,0 19,5 22,2 23,6 26,3 29,8 30,2 30,4 28,3 39,2 39,9 41,7 50,2 47,3 51,4 54,1 53,5 45,3

Izvoz robe i usluga

Uvoz robe i usluga

Deficit u razmeni robe i usluga

Srbija je u posmatranom tranzicionom periodu imala visok deficit u robnoj razmeni i visok deficit tekuih transakcija (bez strane pomoi koja ima nisko uee u BDP), finansiran velikim delom iz stranih direktnih investicija, to prikazuju naredni grafikoni. Grafikon 8. Deficit spoljnotrgovinske razmene i deficit tekuih transakcija, % BDP0,0 -5,0 -10,0 -15,0 -20,0 -25,0 -30,0-30,4 -22,1 -23,4 -23,8 -23,0 -24,6 -27,1 -7,6 -9,7 -11,5 -14,0 -10,2 -14,3 -16,6 -18,7 -18,5 -23,9 -7,6

-35,0 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

Spoljnotrgovinski deficit

Deficit tekudih transakcija

11

Grafikon 9. Deficit tekuih transakcija i strane direktne investicije, u mil. evra7.000 6.000 5.000 4.0003.323 3.323 4.781 6.252

3.000 2.000 1.000 0 2001 2002 2003977 184 500 1.838 1.672

2.660 1.194

2.068 1.250 774

1.821

1.824

1.941 1.373

2004

2005

2006

2007

2008

2009

Deficit tekudih transakcija (bez donacija)

Strane direktne investicije

Visok nivo i ubrzan rast domae finalne tranje i potronje u proteklom periodu tranzicije kompenzovan je visokim obimom, pa i rastom spoljnotrgovinskog deficita koji je uslovio rast deficita tekuih transakcija. Veliki priliv stranog kapitala u vidu kredita i stranih direktnih investicija omoguio je finansiranje tekueg deficita. Ovu spoljnu neravnoteu, kad se posmatra kroz deficit tekuih transakcija, znaajno su smanjivale doznake koje uestvuju sa 7-8% u BDP. Suficit na raunu kreditno-finansijskih transakcija bio je dovoljan da pokrije deficit tekueg bilansa koji se preteno finansirao novim kreditnim zaduivanjem i stranim direktnim investicijama. Ukupni platni bilans Srbije u proteklom periodu tranzicije bio je u suficitu, to je omoguilo rast ukupnih deviznih rezervi sa 2,0 mlrd evra u 2001. na 9,2 mlrd evra u 2008. godini. Visoku eksternu neravnoteu zabeleila je veina zemalja u tranziciji kao posledica strukturnih promena, visokog priliva stranog kapitala i konvergencije ka lanicama EU. Pri tome, uspene zemlje u tranziciji (Poljska, Slovenija, eka, Maarska) u relativno kratkom roku su smanjile nivo deficita eksternog sektora i pribliile se eksternoj ravnotei.Tabela 3. Uporedni prikaz deficita u spoljnom sektoru i stranih direktnih investicija u tranzicionim zemljama u 2006. god.Spoljnotrgovinski deficit (%BDP) Deficit tekueg rauna (%BDP) Strane direktne investicije (mil evra)

Albanija -22,6 Bosna i Hercegovina -47,2 Bugarska -22,2 Estonija -16,7 Maarska -0,5 Makedonija -21,3 Letonija -26,3 Litvanija -13,7 Poljska -1,5 Rumunija -12,1 Srbija -23,0 Slovaka -6,2 Slovenija -3,9 Hrvatska -25,9 Crna Gora -53,2 eka 1,2 Izvor: Na bazi podataka EBRD, MMF, RZS i NBS

-7,4 -12,8 -15,9 -14,9 -5,8 -0,4 -21,1 -9,4 -2,3 -11,3 -14,3 -7,0 -2,5 -8,1 -29,1 -4,2

259 338 4.104 1.282 4.874 279 1.303 1.426 8.303 9.082 3.323 3.324 5.940 2.838 644 6.172

Kljuni generator rasta deficita spoljnotrgovinskog i tekueg rauna platnog bilansa Srbije je neusklaenost domae potronje i domae ponude. Pri tome, treba uzeti u obzir da je zbog priliva dodatnih sredstava iz inostranstva (doznake, prihod od privatizacija, strane direktne investicije) deo ovih deficita sa potronja12

stanovita opravdan. Domaa je iznad domae ponude, to je centralni uzrok visokog uvoza i posledino visokog spoljnotrgovinskog deficita. Spoljnotrgovinski deficit uzrokovan je nedovoljnom tednjom privrede u odnosu na investicije, kao i veom potronjom stanovnitva u odnosu na dohotke. Kreditno-monetarna ekspanzija, uz strane direktne investicije pokrivala je jaz izmeu investicija i tednje (privatnog sektora), ali je sa svoje strane podsticala potronju i inflaciju, ime se ovaj jaz dodatno produbljivao. Takoe, fiskalni rezultat nije u dovoljnoj meri smanjivao spoljnotrgovinsku neravnoteu, ve je povremeno i poveavao. Aprecijacija dinara znaajno je doprinela obaranju inflacije, ali je uticala na ubrzanje rasta uvoza i usporavanje rasta izvoza, a time i na rast spoljnotrgovinskog deficita. Deficiti eksternog sektora ubrzano su rasli u 2006. i 2007. zbog fiskalne ekspanzije u etvrtom kvartalu 2006. i u 2007, kao i zbog ubrzanog rasta ukupnih zarada predvoenih rastom zarada u javnom sektoru (prvenstveno u republikim javnim preduzeima). Rast domaih i stranih kredita u 2006. i 2007. dodatno je doprineo poveanju domae tranje i posledino poveanju uvoza i spoljnotrgovinskog deficita. Tome je doprinela i aprecijacija dinara koja je u odnosu na spoljnotrgovinske tokove imala mahom egzogeni i autonomni karakter. U 2008. deficit tekuih transakcija dostigao je rekordno visoko uee u BDP od 18,7% prvenstveno zbog rasta domae potronje, smanjenja proizvodnje u tradicionalno izvoznim sektorima (metalurgija i poljoprivreda), poveanja plaanja po osnovu kamata na rastui spoljni dug i pada priliva po osnovu neto otkupa deviza precenjenog dinara. Rast tekueg deficita u 2008. baziran je na veem obimu stranih direktnih investicija, inostranih dugoronih kredita i priliva od doznaka, to je doprinelo i rastu deviznih rezervi NBS, stabilnosti i povremenoj aprecijaciji deviznog kursa dinara. U 2009. znaajno je smanjen tekui deficit usled breg smanjenja uvoza od pada izvoza zbog smanjenja inostrane tranje, domae potronje i zarada, kao i manjeg priliva stranog kapitala, to je doprinelo deprecijaciji dinara i poveanju intervencija NBS na deviznom tritu.

1.4. Konkurentnost zemljeStrateki cilj Srbije kao kandidata za lana EU jeste da povea svoju konkurentnost i da ue u grupu najkonkurentnijih evropskih zemalja. Na svetskoj listi konkurentnosti Srbija sa 96 mestom je daleko od tog cilja. Da bi podigla konkurentnost potrebno je da ojaa kljune faktore konkurentnosti, pre svega da uspostaviti stimulativan investicioni ambijent za ulaganja, prvenstveno u obrazovanje i infrastrukturu i u unapreenje stratekog menadmenta i liderstva. Svetski ekonomski forum u Izvetaju o konkurentnosti za 2010-2011. rangirao je Srbiju na 96 mesto od 135 posmatranih zemalja, koristei pri tome indeks globalne konkurentnosti (GCI) kao osnovni metod. U prethodnim izvetajima o globalnoj konkurentnosti Srbija je zauzela 89 mesto (2004), godine, 85 mesto (2005), 87 mesto (2006) i 93 mesto 2009. godine. Ocene za Srbiju iznosile su: 3,4 (2005), 3,7 (2006), 3,8 (2007), 3,9 (2008), 3,8 (2009) i 3,8 (2010). Srbija e u drugoj razvojnoj deceniji morati bitno da popravi rang na listi globalne konkurentnosti, tako to e razvojni procesi biti usmereni na jaanje faktora koji podiu nivo produktivnosti privrede (vrednost dobara i usluga koje su proizvedene po jedinici raspoloivih faktora rada, kapitala i resursa). Produktivnost sutinski zavisi od vrednosti proizvodnje roba i usluga iskazane u trinim cenama i od efikasnosti upotrebljenih resursa za tu proizvodnju. U Izvetaju o svetskoj konkurentnosti rangirane su zemlje jugoistone Evrope. Najkonkurentnije u 2010. su Slovenija i Crna Gora, Makedonija i Albanija su ostvarile znaajan napredak, a Hrvatska i Srbija belee pad konkurentnosti na listi svetske konkurentnosti. Tabela 4. Rang na listi globalne konkurentnosti2007 2009 Slovenija 39 42 Crna Gora 82 65 Hrvatska 57 61 Makedonija 94 89 Albanija 109 108 Srbija 91 85 Bosna i Hercegovina 106 107 Izvor: Svetski ekonomski forum, Izvetaj o konkurentnosti, vie godina, Davos, 2010. 2009 37 62 72 84 96 93 109 2010 45 49 77 79 88 96 102

13

Indeks globalne konkurentnosti na bazi koga je napravljena lista zemalja po nivou konkurentnosti zasnovan je na Porterovoj teoriji konkurentnosti prema kojoj nacionalna konkurentnost zavisi od mikroekonomske konkurentnosti, to znai da je nacionalna privreda onoliko konkurentna koliko su preduzea konkurentna na svetskom tritu. Konkurentnost Srbije je niska zbog nekonkurentnosti srpskih firmi usled zastarele tehnologije, male inovativnosti, loih radnih navika i slino. Svetski ekonomski forum Srbiju je nisko rangirao po stepenu konkurentnosti. Ona veoma zaostaje za razvijenim privredama i privredama regiona. Forum je utvrdio da Srbiji nedostaje vea efikasnost trita, bolje poslovno okruenje i efikasnije institucije. Niska je i konkurentnost pojedinih sektora privrede koji znaajnije uestvuju u izvozu Srbije. Kljune mere i aktivnosti za poveanje konkurentnosti i izvoza Srbije jesu: stimulativno poslovno okruenje i privlaenje investitora, jaanje saradnje i integracionih procesa u regionu i Evropi, aktivna izvozna i industrijska politika, koje jaaju konkurentne privredne sektore i grane. Novi indeks globalne konkurentnosti (NGCI) koji se primenjuje od 2008. obuhvata makroekonomske i mikroekonomske elemente konkurentnosti. Makroekonomski faktori deluju indirektno na produktivnost preduzea, dok mikroekonomski faktori deluju direktno na produktivnost firmi. NGCI definie dve ire oblasti makroekonomske konkurentnosti: (1) makroekonomsku politiku i (2) drutvenu infrastrukturu i politike institucije, kao i tri ire oblasti mikroekonomske konkurentnosti: (1) poslovna vizija kompanije, (2) kvalitet poslovnog okruenja i (3) razvoj poslovnih klastera. Time je novi indeks globalne konkurentnosti obuhvatio faktore jaanja produktivnosti i konkurentnosti u razvojnim procesima u koje su ukljuene institucije i poslovne asocijacije. Produktivnost i konkurentnost zemlje u krajnjoj instanci odreene su produktivnou i konkurentnou preduzea. Evropska unija u Lisabonskoj strategiji razvoja do 2010. i u novoj Strategiji Evropa 2020. u prvi plan stavlja unapreenje konkurentnosti, a kao temeljni faktor promovie uvoenje visokih i srednjih tehnologija u proizvodnju. Na globalnom nivou razvijeni svet je uinio prodor u poveanju uea tehnologije u kreiranju proizvoda na tritu i na toj osnovi je znaajno poveao produktivnost i konkurentnost zemalja i preduzea. Udeo srednjih tehnologija 1980. je iznosio 22%, a 2000. godine 32%, dok je udeo visoke tehnologije 1980. iznosio 11%, a 2000. godine 22%. Ovaj rast udela srednjih i visokih tehnologija u proizvodima i uslugama pokazuje znaajno jaanje tehnoloke konkurentnosti zemalja i firmi, to je dovelo do nove koncepcije razvoja na bazi znanja. U tom pogledu EU se opredelila za stvaranje drutva i privrede bazirane na znanju i za znaajno poveanje ulaganja u obrazovanje, istraivanje i razvoj. Srbija se za razliku od EU opredelila za razvoj zasnovan na znanju, ali nije poveala ulaganje u obrazovanje i nauku. Srbija u drugoj deceniji treba da promovie konkurentnost kao nacionalni prioritet i da stvara uslove za razvoj baziran na znanju, to podrazumeva novu strukturu privrede koja je inovativna, veu meunarodnu konkurentnost sektora i grana privrede, jaanje pozicije u meunarodnoj podeli rada, vei udeo investicija u BDP, vea ulaganja u obrazovanje, istraivanje i razvoj i slino. Konkurentnost i izvoz su kljune poluge razvoja Srbije u novoj razvojnoj fazi. Po konkurentnosti i udelu izvoza u BDP Srbija je na zaelju zemalja u regionu. Tabela 5. Konkurentnost i izvoz zemalja u regionu u 2008. godinu Rang konkurentnosti Udeo izvoza u BDP (%) Maarska 59 81,4 Rumunija 77 22,9 Bugarska 72 60,5 Hrvatska 50 41,9 Albanija 75 31,2 Makedonija 70 52,6 Srbija 93 29,7 BiH 98 37,0Izvor: Global Competitivness Report, sajt World Bank

Udeo uvoza u BDP (%) 80,2 40,4 83,3 50,3 59,4 78,6 52,4 70,0

Od konkurentnosti i izvoza zavisi sposobnost drave da se integrie u meunarodnu ekonomsku zajednicu. U tu svrhu potrebno je ojaati institucije, politike i faktore koji odreuju nivo produktivnosti zemlje odnosno glavne stubove konkurentnosti; institucije kao institucionalni, pravni i administrativni okvir, infrastrukturnu osnovu, makroekonomski ambijent, zdravstvo, osnovno kolovanje, visoko obrazovanje, efikasnost trita14

robe, efikasnost trita rada, razvijenost finansijskog trita, tehnoloku razvijenost, veliinu trita. Jaanjem ovih faktora dostie se vii nivo konkurentnosti na osnovu inovativnosti i sofisticiranosti proizvodnje. Srbija posebno zaostaje kod faktora inovacija i sofisticiranosti proizvodnje zbog slabih kapaciteta za inovacije, niskih izdataka za istraivanje i razvoj, nerazvijenih klastera, slabog marketinga i slino. Podizanje konkurentnosti i izvoza zahteva sprovoenje ekonomskih reformi i stvaranje ambijenta pogodnog za investiranje i poslovanje. U tom pogledu potrebno je ograniiti ulogu drave, izvriti potrebnu decentralizaciju, poveati pravnu sigurnost, poveati ekonomske slobode i konkurenciju, poveati efikasnost pravosua, onemoguiti korupciju i kriminal. Od presudnog znaaja za poveanje konkurentnosti i izvoza je privlaenje stranih direktnih investicija, reindustrijalizacija i jaanje izvozno konkurentnih grana privrede, kao i jaanje klastera (povezivanje poljoprivrede i prehrambene industrije, povezivanje metalskog kompleksa sa automobilskom industrijom i slino).

1.5. Trite radaDomae trite rada u proteklom tranzicionom periodu obeleava smanjenje ukupnog broja zaposlenih i rast nezaposlenosti, kao i bri rast plata od rasta produktivnosti koji je smanjivao tranju za radnom snagom i na taj nain dodatno uticao na poveanje nezaposlenosti. Visoka nezaposlenost predstavlja veliki strukturni problem privrede Srbije. Podaci o nezaposlenosti od 2004. metodoloki su uporedivi, jer je anketa o radnoj snazi usklaena sa metodologijom ILO. Stopa nezaposlenosti iznosila je 2004. (18,5%), (20,8%), 2006. (20,9%), 2007 (18,1%), 2008. (13,6%) i 2009. (16,1%). Prema Anketi o radnoj snazi iz oktobra 2007. stopa nezaposlenosti je prvi put smanjena za 2,8 procentnih poena u odnosu na prethodnu godinu. Prema ovoj anketi broj nezaposlenih osoba u 2007. u poreenju s 2006. je smanjen za 108 hiljada, dok je broj zaposlenih povean za 9 hiljada. U 2007. u radno sposobnoj dobi bilo je 4.908,2 hiljade osoba. Od toga 63,4% su osobe koje rade ili aktivno trae posao (radna snaga). Prema ovoj anketi ukupan broj zaposlenih u 2007. iznosio je 2.525,6 miliona osoba, to je poveanje za 0,3% u poreenju sa 2006. dok je broj nezaposlenih osoba iznosio 584.200. Privredu Srbije na poetku tranzicije karakterisala je visoka skrivena nezaposlenost i veliki vikovi zaposlenih u drutvenom i dravnom sektoru koji su u procesu restrukturiranja i privatizacije delom produktivno angaovani, a delom otputeni. Prosean broj zaposlenih smanjen je u periodu tranzicije, posebno broj zaposlenih u drutvenom i dravnom sektoru kao rezultat restrukturiranja i privatizacije. Stopa kretanja ukupnog broja zaposlenih bila je pozitivna samo u 2001. (0,2%), 2004 (0,5%) i 2005. (0,9%), dok je u ostalim godinama posmatranog perioda bila negativna, i to u 2002. (-1,7%), 2003. (-1,2%), 2006. (-2,1%) i 2007. (-1,2%), 2008. (-5,1) i 2009 (-5,5). Prosena godinja stopa kretanja broja zaposlenih u periodu 20012008. bila je negativna (-0,6%). Istovremeno, povean je broj zaposlenih u privatnom sektoru koji je poveao tranju za radnom snagom na primarnom tritu rada i stvarao nova radna mesta, ali to nije bilo dovoljno da bi rezultiralo u neto rastu zaposlenosti. Nefleksibilnost trita rada i visoki doprinosi za socijalno osiguranje predstavljali su krupnu prepreku kreiranju radnih mesta u formalnom sektoru, kao i ukljuenost znaajnog dela aktivne populacije u sivu ekonomiju. Na tritu rada prosene bruto i neto zarade u prvih osam godina zakasnele tranzicije realno su se kretale znatno iznad rasta produktivnosti i realnog rasta BDP, to je generisalo rast agregatne tranje i uvoza i vrilo trokovne pritiske na inflaciju i podsticalo rast deficita eksternog sektora, uz pogoranje konkurentnosti privrede.

15

Grafikon 10. Realni rast bruto zarada i rast produktivnosti, u %35 30 25 20 15 10 5 0 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

Bruto zarade, realni rast

Produktivnost rada, rast

Prosene neto zarade izraene u evrima zabeleile su znaajan rast, i to: 2001. (90), 2002. (151), 2003. (177), 2004. (195), 2005. (2010), 2006. (259), 2007. (348), 2008. (358), dok su u 2009. smanjene na 338 evra.

1.6. Javne finansijeSrbija je u prvih osam godina zakasnele tranzicije znaajno reformisala dravne finansije, uz povremena odstupanja uslovljena politikim ciklusima. Ukupni fiskalni sistem je modernizovan, a poreski sistem je postao konkurentan u odnosu na zemlje u okruenju. Izostao je napredak u fiskalnom prilagoavanju na prihodnoj i rashodnoj strani budeta i fondova. Tabela 6. Konsolidovani fiskalni pokazatelji*, % BDP 2005 2006 Javni prihodi 43,0 44,2 Javni rashodi 42,0 45,8 Deficit/suficit 1,1 -1,6 Javni dug 50,2 36,2* Po GFS metodologiji MMF Izvor: Ministarstvo finansija

2007 43,5 45,5 -1,9 29,4

2008 42,0 44,6 -2,6 -29,8

2009 40,7 45,0 -4,3 36,0

Srbija je u 2006. ostvarila manji deficit konsolidovanog sektora drave, iskazan po metodologiji IMF, u odnosu na druge zemlje. Tabela 7. Uporedni pregled deficita konsolidovanog sektora drave, u 2006. godini, %BDP EU (27 zemalja) -1,7 EU (15 starih lanica) -1,6 EU (12 novih lanica) -1,8 Srbija -1,6 Bugarska 3,3 Rumunija -1,9 Maarska -9,2 Slovenija -1,4 Hrvatska -3,0 Crna Gora -0,3 Albanija -4,1Izvor: MMF

Veliki jaz izmeu tednje i investicija i izmeu potronje i dohodaka domainstava namee potrebu vrste fiskalne politike u narednim godinama, sa ciljem da doprinese smanjivanju inflacije i spoljnog deficita na odriv nivo. Fiskalnu politiku potrebno je vre zasnivati na tvrdom budetskom ogranienju, kako bi16

znaajnije doprinosila uspostavljanju i odravanju nie godinje inflacije 3-4%, svoenju deficita tekuih transakcija na 5-7% BDP, uz odravanje visokih stopa privrednog rasta od 5-6% godinje. Odrivost i stabilnost javnih finansija podrazumeva sprovoenje reformi u svim segmentima javne potronje od reforme penzijskog sistema, preko reforme dravne uprave, do smanjenja neproduktivnih subvencija i drugih rashoda. Reformama javnog sektora smanjili bi se rashodi budeta Republike, Pokrajine i lokalnih zajednica, kao i rashoda organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, a posledino smanjivao bi se i fiskalni deficit.

1.7. Monetarni agregati i kursMonetarna politika u tranzicionom periodu 2001-2008. bila je relativno uspena u pogledu stabilnosti cena i stabilnosti finansijskog sistema. U ostvarivanju tih ciljeva monetarna politika je primenjivala preteno trine instrumente monetarnog regulisanja, pre svega operacije na otvorenom tritu. NBS se u voenju monetarne politike od poetka tranzicije do avgusta 2006. oslanjala na kanal deviznog kursa i praenje rasta monetarnih agregata. Nakon toga sa usvajanjem Memoranduma o principima novog okvira monetarne politike, osnovni instrument monetarne politike postala je referentna kamatna stopa (dvonedeljna stopa na repo operacije). NBS je vikove likvidnih sredstava banaka koji su nastali u prvoj polovini 2006. zbog visokog priliva kapitala iz inostranstva povlaila korienjem obavezne rezerve, posebno devizne, kako bi smanjila inostrano zaduenje banaka na kome su zasnivale poveanu kreditnu aktivnost. NBS je u drugom polugoditu 2006. povlaila viak novca korienjem repo operacija i obavezivanjem banaka da usklade stanje svojih bruto plasmana stanovnitvu sa osnovnim kapitalom. Vrednost referentne kamatne stope poetku 2006. bila je 20%, da bi na kraja godine pala na 14%. Prinosi na hartije od vrednosti koriene u repo operacijama u evrima iznosili su preko 30%, to je dovelo do rasta zaduivanja banaka u inostranstvu u dva poslednja kvartala 2006. godine. Neto zaduivanje banaka u ovom periodu iznosilo je oko 960 mil. evra. Ovim zaduivanjem samo se ograniio efekat sterilisanja novca u privredi, a trokovi operacija na otvorenom tritu kotali su NBS u 2006. oko 150 mil. evra. Stanje duga po osnovu hartija od vrednosti kojima su vrene repo transakcije dostiglo je krajem 2006. oko 2 mlrd evra. Referentna kamatna stopa u periodu 2001-2008. je sniavana, to pokazuje naredna tabela. Referentnoj kamatnoj stopi prilagoavale su se kamatne stope na tritu novca. Tabela 8. Kamatne stope, u % 2001 2002 2003IReferentna kamatna stopa* Prosena ponderisana kamatna stopa na plasmane banaka Prosena ponderisana kamatna stopa na depozite banaka

2004I11,3

2005I16,3

2006I20.0

2007I13,0

2008I10,0

2009I16,5

XII18,7

I19,1

XII9,7

I9,3

XII10,6

XII16,4

XII19,2

XII14,0

XII10,0

XII17,7

XII9,5

35,7

69,6

32,5

32,2

19,2

16,0

14,8

14,4

14,6

15,6

14,4

16,1

15,9

15,1

11,1

11,3

18,1

18,6

11,8

5,8

4,1

3,9

2,6

2,0

2,7

2,9

3,6

3,7

3,7

3,8

5,1

5,3

4,1

4,3

7,3

7,7

5,1

* Do februara 2005. prikazana je prosena ponderisana kamatna stopa-trajna prodaja BZ NBS (sve ronosti), od februara 2005. do 1. septembra 2006. prosena ponderisana kamatna stopa-repo prodaja HoV (dvonedeljne transakcije), dok se od 1. septembra 2006. prikazuje referentna kamatna stopa-repo prodaja HoV (dvonedeljne transakcije).

Izvor: NBS

U skladu sa rastom privredne aktivnosti ponuda novca i kredita je konstantno rasla. Monetarni agregati i kreditni plasmani banaka u tranzicionom periodu 2001-2008. zabeleili su visoke godinje stope rasta, to je uticalo na jaanje inflatornih pritisaka. Dinarski primarni novac u ovom periodu je povean 7,7 puta, novana masa M2 5,8 puta i novana masa M3 7,9 puta. U strukturi M3, devizni depoziti poveani su 10,4 puta, a dinarski oroeni depoziti 15,6 puta. Osnovni tok koji je uticao na rast monetarnih agregata bila je neto inostrana aktiva bankarskog sektora koja je poveana za 503,9 mlrd dinara. NBS je preduzetim merama smanjivala kreditni potencijal banaka i usporavala kreditnu aktivnosti, te tako smanjivala inflatorne pritiske. Rast kreditnih plasmana banaka nebankarskom sektoru je usporen sa 52,1% u 2005. na 16,7% u 2006, na 39,2% u 2007. i na 35% u 2008. godini. Pri tome, treba uzeti u obzir da visoki procenti poveanja17

monetarnih agregata proizilaze iz niskog nivoa monetizacije na poetku tranzicije (nisko uee monetarnih agregata u BDP). Iako je nivo monetizacije povean tokom osmogodinje tranzicije, on je jo nizak u odnosu na stare i nove lanice EU, te je opravdano postepeno poveanje uea monetarnih agregata u BDP, odnosno bri rast novca od rasta BDP. Monetarni agregati su zabeleili najbri nominalni i realni rast u periodu 2005-2007. godine, to se vidi iz naredne tabele. Tabela 9. Monetarni agretati izraeni u dinarima i %Mil.RSD 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 58.233 93.815 99.303 111.258 144.949 200.090 248.873 240.744 M1 Nominalni rast 115,5 61,1 5,8 12,0 30,3 38,0 24,4 -3,3 7,3 Realni rast 53,1 40,3 -1,8 -1,5 10,7 29,5 13,0 -10,9 0,7 Mil. RSD 68.097 110.896 124.895 146.209 192.180 278.966 390.485 395.025 436.768 M2 Nominalni rast 107,0 62,9 12,6 17,1 31,4 45,2 40,0 1,2 10,6 Realni rast 47,1 41,9 4,5 3,0 11,7 36,2 27,1 -6,8 3,7 Mil. RSD 125.414 191.492 244.731 322.876 458.870 634.470 903.871 992.151 1.205.570 M3 Nominalni rast 92,3 52,7 27,8 31,9 42,1 38,3 42,5 9,8 21,5 Realni rast 36,7 33,0 18,6 16,0 20,7 29,7 29,4 1,1 14,0

2009 258.427 Izvor: NBS

Primarni novac je kreiran neto inostranom aktivom, odnosno otkupom deviza od priliva kapitala i doznaka od strane NBS, a povlaen je obaranjem neto domae aktive. Na smanjenje neto domae aktive i po tom osnovu povlaenje primarnog novca preteno je uticalo poveanje prodaje hartija od vrednosti i rast depozita drave kod NBS. NBS je u periodu 2005-2009. operacijama na otvorenom tritu sterilisala 151,6 mlrd dinara. Rastu ukupnih deviznih rezervi koji je uslovio poveanje neto inostrane aktive najvie je doprineo priliv deviznih sredstava po osnovu neto menjakih poslova iza kojih stoje uglavnom doznake, privatizacije, izdvajanja devizne obavezne rezerve, privremeni platni promet na teritoriji Srbije i inostrani krediti za infrastrukturu, zdravstvo i kolstvo. Visoke devizne rezerve omoguile su prevremenu otplatu kredita MMF, regulisanje obaveza prema SB i Pariskom klubu poverilaca, isplatu stranim investitorima udela u kompaniji Mobi 63, intervencije na meubankarskom deviznom tritu i isplatu stare devizne tednje. NBS je u periodu 2004-2009. intervenisala na deviznom tritu za 7,9 mlrd evra. Ona je minimalno intervenisala na deviznom tritu u 2007. sa 724 mil. evra i time znaajno doprinela liberalizaciji deviznog trita. Prethodno je intervenisala na deviznom tritu sa 1,6 mlrd evra u 2004. pa sa 2 mlrd evra u 2005. i sa 1,6 mlrd evra u 2006. godini. U 2008. intervenisala je sa 1,3 mlrd evra, a u 2009. sa 657 mil. evra. U periodu 2001-2008. novana masa M1 poveana je za 183 mlrd dinara, u tome depoziti po vienju su poveani za 118 mlrd dinara, a gotov novac u opticaju za 65 mlrd dinara. Novana masa M2 je poveana za 327 mlrd dinara, u tome dinarski oroeni depoziti su poveani za 144 mlrd dinara. Novana masa M3 je poveana za 867 mlrd dinara. Ukupni devizni depoziti su poveani za 540 mlrd dinara, u tome depoziti stanovnitva su zabeleili 3,7 puta vee poveanje od depozita preduzea.

18

Grafikon 11. Devizni depoziti, u mil. dinara900000 800000 700000 600000 500000 400000 300000 200000 100000 0 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

Preduzeda

Stanovnitvo

Ostalo*

U strukturi deviznih depozita, devizna tednja stanovnitva je zabeleila rastuu tendenciju i na kraju 2008. iznosila je 4,8 mlrd evra. Na porast devizne tednje stanovnitva uticalo je jaanje poverenja u bankarski sistem, poveanje kamatnih stopa na deponovana sredstva i rast prihoda stanovnitva, ukljuujui i prihode od prodaje akcija. Ukupni krediti banaka, izraeni u dinarima, poveani su sa 264 mlrd dinara u 2001. na 1.117 mlrd dinara u 2008. godini. Krediti stanovnitvu poveani su sa 5,3 mlrd dinara u 2001. na 382 mlrd dinara u 2008. a krediti privredi sa 247 mlrd dinara u 2001. na 709 mlrd dinara u 2008. godini. Uee kredita stanovnitvu u ukupnom poveanju kredita iznosilo je 44,1%, dok je uee kredita privredi iznosilo 54,1%. U strukturi kredita stanovnitvu najvei porast je zabeleen kod stambenih kredita, dok je manji rast bio kod kredita poljoprivredi i potroakih kredita. Ukupni dinarski krediti banaka poveani su sa 54,4 mlrd dinara u 2001. na 736,0 mlrd dinara u 2008. dok su devizni krediti banaka smanjeni sa 183,0 mlrd dinara u 2001. na 64,1 mlrd dinara u 2008. godini, (65%). Krediti su preteno odobreni u evrima. Tabela 10. Kreditni plasmani banaka, izraeni u dinarima i %UkupnoU mil. dinara Nominalni rast Realni rast U mil. dinara

PrivrediNominalni rast Realni rast U mil. dinara

StanovnitvuNominalni rast Realni rast

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

263.640 171.873 228.429 334.850 509.379 594.336 827.297 1.117.196

20,5 -34,8 32,9 46,6 52,1 16,7 39,2 35,0 16,3

-14,3 -43,2 23,3 28,9 29,2 9,5 26,4 24,3 9,1

246.887 151.626 195.442 264.177 370.391 380.395 506.991 708.882 849.207

18,2 -38,6 28,9 35,2 40,2 2,7 33,3 39,8 19,8

-16,0 -46,5 19,6 18,9 19,1 -3,7 21,1 28,7 12,4

5.277 16.139 29.333 66.356 131.860 203.318 305.457 381.919 418.317

85,2 205,8 81,8 126,2 98,7 54,2 50,2 25,0 9,5

31,6 166,4 68,6 99,0 68,8 44,6 36,5 15,1 2,7

2009 1.298.969 Izvor. NBS

19

Devizne rezerve NBS imale su tendenciju rasta i krajem 2008. dostigle su nivo od 11,5 mlrd dolara. Pokrivenost novane mase M1 deviznim rezervama NBS poveana je sa 135,9% na kraju 2001. na 300,3% na kraju 2008, a pokrivenost ukupnim deviznim rezervama sa 210,2% na kraju 2001. na 339% na kraju 2008. godine. Grafikon 12. Devizne rezerve, u mil. dolara20000 18000 16000 14000 12000 10000 8000 6000 4000 2000 0 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

Devizne rezerve NBS

Devizne rezerve banaka

Nivo deviznih rezervi NBS obezbeivao je pokrivenost uvoza roba i usluga tokom osmogodinje tranzicije koja je poveana sa 3 meseca u 2001. na 6 meseci u 2008. godini, a bila je vea u 2005, 2006. i 2007. godini. Grafikon 13. Pokrivenost uvoza deviznim rezervama NBS, u mesecima12 10 8 6 4 2 0 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

U periodu od 2001. do 30. juna 2006. voena je politika rukovoenog deviznog kursa. Prvih godina ovog perioda dolo je do vee realne aprecijacije kursa dinara u odnosu na evro, a u 2005. do manje realne deprecijacije. Od poetka 2006. ponovo jaaju aprecijacijski pritisci i u drugoj polovini 2006. dolo je do velike aprecijacije kursa. Razlozi visoke aprecijacije bili su visok priliv stranih direktnih investicija i ekspanzija zaduivanja u inostranstvu od strane komercijalnih banka i preduzea u privatnom sektoru. Na kraju 2005. evro je vredeo 85,5 dinara, da bi na kraju 2006. njegova vrednost bila 79,0. Inflacija je u 2006. u Srbiji iznosila 6,6%, dok je u evro zoni iznosila 1,9%, tako da je ukupna realna aprecijacija u 2006. iznosila 13,2%. Efekti ovakve aprecijacije dinara u 2006. bili su stvaranje dodatnog pritiska na strani uvoza robe i usluga, rast kreditne zaduenosti stanovnitva i privrede, smanjenje trokova regulisanja obaveza po osnovu ino-kredita i domaih kredita indeksiranih u ino-valuti, amortizovanje efekata rasta cene osnovnih sirovina na svetskom tritu. U 2007. dinar je realno aprecirao za 6,5% sa odreenim uticajem na inflaciju i deficit eksternog sektora, a u 2008. i 2009. registrovana je realna deprecijacija dinara od 4,4% i 2,4%, respektivno. Kretanje vrednosti dinara (nominalno i realno) prikazuje naredni grafikon.

20

Grafikon 14. Realni i nominalni kurs dinara u odnosu na evro, decembar 2000 = 100200 190 180 170 160 150 140 130 120 110 100 Apr-01 Aug-01 Apr-02 Aug-02 Apr-03 Aug-03 Apr-04 Aug-04 Apr-05 Aug-05 Apr-06 Aug-06 Apr-07 Aug-07 Apr-08 Aug-08 Apr-09 Aug-09 Dec-00 Dec-01 Dec-02 Dec-03 Dec-04 Dec-05 Dec-06 Dec-07 Dec-08 Dec-09 21

Realni kurs

Nominalni kurs

Nominalni efektivni kurs dinara u tranzicionom periodu karakterisao je deprecijacijski trend, a realni efektivni kurs aprecijacijski trend usled relativno vie stope inflacije u zemlji u odnosu na evrozonu. U periodu 2008-2010. realni efektivni kurs dinara je deprecirao zbog smanjenog priliva kapitala. Aprecijacijski jaz u periodu od juna 2001. do juna 2004. i u periodu od juna 2006. do decembra 2007. delovao je na smanjenje inflacije, ali i na pogoranje spoljnotrgovinskog bilansa. Aprecijacija kursa dinara prema evru u 2006. je bila uslovljena visokim suficitom kapitalnog bilansa izazvan visokim prilivom kapitala po osnovu stranih direktnih investicija i zaduivanja u inostranstvu, kao i visokim kamatnim stopama na domaem finansijskom tritu.

2. 2. Strukturne reforme u periodu 2001-2008. godina2.1. Opti uinci strukturnih reformiRepublika Srbija je u osmogodinjem periodu (2001-2008) zakasnele tranzicije ostvarila napredak u strukturnim reformama realnog i finansijskog sektora, dok zaostaje u reformi javnog sektora. Srbija je, pored visokog privredni rasta voenog rastom sektora usluga i funkcionisanja trine privrede, ostvarila napredak u privatizaciji i razvoju realnog i finansijskog sektora. Problemi su se javljali u koordinaciji monetarne i fiskalne politike, rastu eksterne neravnotee i pogoravanju kvaliteta finansiranja, rastu javne potronje i spoljnog duga, opadanju stranih investicija, osciliranju kursa, poveanju ranjivosti privrede. Restrukturiranje i privatizacija javnih preduzea koja imaju veliko uee u ukupnoj proizvodnji i zaposlenosti odvijaju se sporo, a s druge strane privatni sektor nije konkurentan i fleksibilan. Postoje prepreke koje oteavaju ulazak na trite i izlazak sa trita. Pravni sistem je neefikasan i ograniava primenu zakona. Drava u veoj meri utie na konkurentnost. Neformalni sektor je jak zbog slabe regulacije, neadekvatne poreske politike, nesprovoenja zakona i slabe borbe sa korupcijom i kriminalom. Nezaposlenost je i dalje na visokom nivou i pretstavlja uz visoku spoljnu neravnoteu glavni problem privrede Srbije. Neusklaenost tranje i ponude radne snage je visoka prepreka za strane direktne investicije i za razvoj novih privrednih grana. Preduzea malo panje posveuju obuci zaposlenih. Obrazovanje na dravnim univerzitetima je nekvalitetno, programi su zastareli, a trokovi obrazovanja u javnom sektoru su nii od proseka EU. Znaajniji napredak Srbije podrazumeva da se ubrza proces usvajanja i primene evropskih standarda u oblasti trgovine i usluga, zatite konkurencije, javnih nabavki, zatite prava intelektualne svojine, politike zapoljavanja, obrazovanja, nauke i istraivanja, malih i srednjih preduzea, poljoprivrede, ekologije, saobraaja, energetike, informatikog drutva, medija, finansijske kontrole, migracije, policije, organizovanog kriminala, zatite podataka i drugo.

EBRD je u Izvetaju o tranziciji za 2010. ocenila napredak Srbije u strukturnim i institucionalnim reformama i poboljanju makroekonomskih performansi u prvoj dekadi 21. veka. Pri tome, EBRD je postignute rezultate merila tranzicionim indikatorima i saoptila numerike ocene napredovanja ka standardima trine privrede. Tranzicionim indikatorima prikazani su rezultati u pet glavnih reformskih oblasti: preduzea, trite i trgovina, finansijske institucije, infrastruktura. EBRD na taj nain obezbeuje poreenje sa drugim tranzicionim zemljama i ukazuje u kojim oblastima zemlja zaostaje za standardima razvijenih trinih privreda. EBRD je u novom tranzicionom izvetaju upozorila 29 tranzicionih zemalja da ubrzano sprovode kljune reforme nakon izlaska iz svetske ekonomske krize da bi obezbedile odriti oporavak i dugoroni rast. Tabela 11. EBRD tranzicioni indikatori strukturnih reformi za SrbijuEBRD tranzicioni indikatori Srednja vrednost EBRD indikatora Privatizacija velikih preduzea Privatizacija malih preduzea Restrukturiranje preduzea Liberalizacija cena Trgovina i devizni sistem Politika konkurentnosti Reforma bankarskog sektora i liberalizac. kamatnih stopa Trite HOV i nebankarske finansij. institucije Ukup. infrastrukturne reforme - telekomunikacije - eleznica - elektrina energija - putevi - voda i otpadne vode 2001 1,85 1,00 3,00 1,00 4,00 2,67 1,00 1,00 1,00 2,00 2,00 2,00 2,00 2,00 2,00 2002 2,33 2,00 3,00 2,00 4,00 3,00 1,00 2,33 1,67 2,00 2,00 2,33 2,00 2,33 2,00 2003 2,41 2,33 3,00 2,00 4,00 3,00 1,00 2,33 2,00 2,00 2,00 2,33 2,33 2,33 2,00 2004 2,44 2,33 3,33 2,00 4,00 3,00 1,00 2,33 2,00 2,00 2,00 2,33 2,33 2,33 2,00 2005 2,59 2,67 3,33 2,33 4,00 3,33 1,00 2,67 2,00 2,00 2,00 2,33 2,33 2,33 2,00 2006 2,70 2,67 3,67 2,33 4,00 3,33 1,67 2,67 2,00 2,00 2,33 2,33 2,33 2,67 1,67 2007 2,74 2,67 3,67 2,33 4,00 3,33 2,00 2,67 2,00 2,00 2,33 2,33 2,33 2,67 1,67 2008 2,85 2,67 3,67 2,33 4,00 3,67 2,00 3,00 2,00 2,33 2,67 2,33 2,33 2,67 1,67 2009 2,89 2,67 3,67 2,33 4,00 4,00 2,00 3,00 2,00 2,33 2,67 2,33 2,33 2,67 1,67 2010 2,93 2,67 3,67 2,33 4,00 4,00 2,33 3,00 2,00 2,33 2,67 2,33 2,33 2,67 1,67

Izvor: EBRD Transition Report 2010

Srbija je prema Izvetaju o tranziciji za 2010. zadnjih godina stagnirala u sprovoenju reformi. Napredovala je u politici konkurencije i poveala ocenu sa 2,00 na 2,33 zahvaljujui donoenju novog zakona o zatiti konkurencije usklaenog sa propisima EU i jaanju uloge Komisije za zatitu konkurencije. To je doprinelo da Srbija u 2010 popravi optu prosenu ocenu sa 2,89 u 2009. na 2,93 u 2010. godini. Srbija sporije sprovodi ekonomske reforme u odnosu na zemlje regiona, a veoma zaostaje za evropskim tranzicionim reformama, posebno u reformskim oblastima: sigurnost trita, privatizacija velikih preduzea, restrukruriranje preduzea, politika konkurencije. Srbija je kasnije zapoela tranziciju nego druge tranzicione zemlje, pa je 2001. i 2002. ostvarila krupan napredak u sprovoenju ekonomskih reformi, a zatim usporila tempo reformi, posebno u 2009. i 2010. zbog globalne ekonomske krize. Ipak, u 2009. postignut je znaajan napredak u evropskim integracijama, posebno odmrzavanjem Prelaznog trgovinskog sporazuma u decembru 2009. kao i u borbi protiv korupcije i kriminala i u reformi pravosua. Tome treba dodati i napredak u usklaivanju zakona sa evropskim pravom. Preostale znaajne reforme su zavretak privatizacije preduzea i unapreenje uslova za poslovanje. Posebno je znaajno restrukturiranje i privatizacija velikih preduzea u veini infrastrukturnih sektora sa veinskim dravnim kapitalom. Preostala je privatizacija i velikih preduzea sa drutvenim kapitalom i deo finansijskih institucija kad se poboljaju uslovi na tritu. Sprovoenje ovih reformi znaajno e poboljati otu ocenu Srbije za tranziciju. Tome e doprineti ubrzano sprovoenje i drugih preostalih ekonomskih reformi, kao to su: poboljanje zatite konkurencije u skladu sa pravilima konkurencije na tritu EU efektuiranjem prava Komisije za zatitu konkurencije na pokretanje istrage i inspekcije i primenu sankcija, zavretak privatizacije i poboljanje poslovnog okruenja doprinee veoj ukljuenosti privatnog sektora u razvojne procese i poveanju investicija i know-how radi podizanja produktivnosti i efikasnosti korporativnog sektora jaanje regulative u finansijskom sektoru i nadzora rada finansijskih institucija i razvoj lokalnog trita kapitala,

22

modernizacija i izgradnja putne i eleznike infrastrukture kao opteg uslova razvoja sredstvima budeta i meunarodnih finansijskih institucija, uz vee uee privatnog sektora u realizaciji uspenih koncesionih projekata ubrzanje reforme javnog sektora u celini, ukljuujui smanjenje trokova i broja zaposlenih u sektoru drave i izmene penzijskog sistema, kako bi se smanjivala javna potronja u skladu sa utvrenim fiskalnim pravilima u Zakonu o budetskom sistemu.

Realni sektor u potrebnoj meri nije restrukturiran i privatizovan. Po oceni EBRD Srbija je zabeleila napredak kod privatizacije malih preduzea, ali zaostaje kod privatizacije velikih preduzea i restrukturiranja preduzea. Poto je maksimalna vrednost tranzicionih indikatora 4, oigledno da privatizacija (2,7) i restrukturiranje (2,3) realnog sektora nisu dovreni. Ostvarenim napretkom u realnom sektoru nisu dostignuti standardi i poslovanje tipini za razvijene evropske zemlje. Predstojee strukturne reforme realnog sektora usredsredie se na privredni rast i strukturne promene. Kljuna pretpostavka za to je poboljanje investicionog ambijenta i priliv direktnih investicija. Srbija je po oceni OECD ostvarila napredak u reformi poslovnog ambijenta, posebno kod investicione politike, promocije investicija i olakica pri investiranju, poreske politike, trgovinske politike i regulatornih reformi, a u manjoj meri kod zatite konkurencije i potovanja uslova poslovanja, borbe protiv korupcije, ulaganja u humani kapital i poboljanja obrazovnog sistema. Srbija je posebnu panju posvetila podsticanju ulaganja u razvoj privatnog sektora. Zakonska regulativa je stimulativna za privatno investiranje i obezbeuje u znaajnoj meri transparentnost, nediskriminaciju i zatitu vlasnikih prava. Potrebno je da se unapredi i regulativa o gradskom graevinskom zemljitu i povea kreditni rejting Srbije, to zahteva smanjenje politikih i ekonomskih rizika investiranja. U izvetaju SB Duing Biznis 2008. od 178 posmatranih zemalja Srbija je zauzela 86 poziciju prema napretku poslovnog ambijenta i 64 poziciju prema zatiti investitora. U Duing Biznis 2010. Srbija je svrstana na 88 mesto izmeu 183 zemlje po uslovima koje nudi u pogledu poslovne klime i pokretanja biznisa. Naroito je slaba pozicija Srbije (174 mesto) u pogledu procedure za dobijanje graevinske dozvole i drugih dokumenata. Ocenjeno je da je u Srbiji administrativna procedura komplikovana i dugotrajna uz uestalost korupcije. Slabo 136 mesto Srbija je zauzela i po visini poreskih optereenja, kao i po proceduri zatvaranja neefikasnih firmi (102. mesto) i po registrovanju svojina (105. mesto). U Srbiji je potrebno 111 dana da bi se registrovalo vlasnitvo, a u drugim evropskim zemljama potrebno je 60 dana, odnosno 25 dana u lanicama OECD. Srbija zaostaje za drugim evropskim zemljama u pogledu nivoa konkurentnosti zbog nedovoljnih investicija u odnosu na razvojne potrebe, nedovoljnog priliva stranih tehnologija i upravljakih znanja kroz priliv stranih direktnih investicija, dominacije sirovina i radno intenzivnih proizvoda u izvoznoj strukturi sa malim udelom proizvoda intenzivnih znanjem i tehnologijom. Svetski ekonomski forum rangirao je Srbiju na 91 mesto od 131 posmatrane zemlje u Izvetaju o konkurentnosti 2007-2008. godine, a u Izvetaju o konkurentnosti 2009-2010. na 93. mesto od 139 posmatranih zemalja. Na takav rang najvie je uticala ocena da je Srbija zemlja sa niskim dohotkom po stanovniku, da preduzea vie uvoze tehnologiju nego to razvijaju kapacitete za razvoj sopstvene tehnologije, da preduzea ne koriste u punoj meri mogunosti poslovnog okruenja koje jo nije kompletno i razvijeno i nije dovoljno prilagoeno potrebama breg razvoja trine privrede, kao i da se sporo odvija proces restrukturiranja preduzea i da je nedovoljna finansijska podrka banaka i dravnih agencija za osnivanje novih preduzea i razvoj preduzetnike inicijative. U Izvetaju o konkurentnosti 2010-2011. Srbija je rangirana na 96 mesto. Srbija je radi promovisanja investicija donela Nacionalnu strategije privlaenja investicija i obezbedila poreske podsticaje za investiranje. Spoljnotrgovinski reim je stimulativan za dolazak stranih direktnih investicija i za proizvodnu specijalizaciju koja doprinosi rastu izvoza. U sreditu strategije su strane direktne investicije kao generatori poveanja proizvodnje i izvoza i poveanja konkurentnosti izvozno orijentisanih preduzea putem transfera znanja i tehnologija. Srbija je formulisala strategiju regulatornih reformi, osnovala Savet za regulatorne reforme ekonomskog sistema i razvija sposobnost analiziranja uticaja regulatornih reformi na nivo razvijenosti. U toku je giljotina propisa radi unapreenja zakonitosti regulatornog okvira i formiranje kancelarije za sprovoenje regulatorne reforme.23

Srbija je definisala strategiju zatite konkurencije u okviru strategije razvoja trgovine, donela je antimonopolske propise i formirala Komisiju za zatitu konkurencije, ali nije ostvarila znaajniji napredak u jaanju konkurencije. Korupcija u Srbiji predstavlja krupno ogranienje poslovanju preduzea i smetnju tokovima kapitala. Doneta je nacionalna antikorupcijska strategija, ali ne i akcioni plan za njenu implementaciju. Nisu doneti svi potrebni propisi i nije obezbeena transparentnost preduzetih antikorupcijskih aktivnosti. Srbija je donela strategije unapreenja obrazovanja i vaspitanja, ali nije ostvarila potrebni napredak u razvoju humanog kapitala. Obrazovanje na svim nivoima jo nije prilagoeno evropskim obrazovnim standardima. Srbija zaostaje za drugim evropskim zemljama u izgradnji drutva zasnovanog na znanju zbog nedovoljnih ulaganja u obrazovanje, istraivanje i razvoj, primenu rezultata istraivanja, korienje informacionih i komunikacionih tehnologija. Srbija zaostaje u modernizaciji nacionalne organizacije za standardizaciju, kao i u pruanju dravne pomoi, u odnosu na oekivanja od kandidata za lana EU. Finansijski sektor u segmentu bankarstva je u znaajnoj meri konsolidovan i privatizovan. Finansijski sektor ine 34 banke, 26 drutava za osiguranje, 17 davalaca finansijskog lizinga, 10 dobrovoljnih penzionih fondova i 13 investicionih fondova. Privatni sektor je dominantan u svim segmentima finansijskog sistema. Finansijski sistem je u svim segmentima zabeleio rast obima aktivnosti i poveanje broja zaposlenih. Dominantan poloaj u finansijskom sektoru Srbije zauzima bankarski sektor koji je zabeleio znaajan rast bilansne sume, rast depozitnog potencijala i kreditne aktivnosti. Reformom bankarstva vraeno je poverenje u banke i formirana znaajna devizna tednja. Bankarski sektor posluje sa dobitkom, poveava produktivnost i profit, iri organizacionu mreu, prua raznovrsnije i kvalitetnije usluge. Finansijski sektor Srbije ostao je bankocentrian. U bilansnoj sumi finansijskog sektora dominantan je udeo banaka, a zatim osiguravajuih drutava, lizing kompanija i dobrovoljnih penzijskih fondova, dok je mali udeo trita kapitala. Na berzi se listiraju, pored obveznica stare devizne tednje, akcije samo tri preduzea, to ukazuje na nedostatak kvalitetnih hartija od vrednosti koje su listirane na berzi. Srbija je sa prekidima uspostavljala i esto menjala zakonodavni okvir za funkcionisanje trita kapitala. U uslovima plitkog finansijskog trita na Beogradskoj berzi je poveana vrednost prometa sa 50,2 mlrd dinara u 2001. na 165 mlrd dinara u 2007. a zatim je smanjena u 2008. na 71.854 mil. dinara i u 2009. na 41.778 mil. dinara. Povean je broj obavljenih transakcija sa 46.000 u 2001. na 301.200 u 2007. godini. Uee akcija u ukupnom prometu na berzi kontinuirano je poveavano sa 6,9% u 2002. na 89,9% u 2007. godini. Glavni nedostaci berze su nedostatak likvidnih akcija i odsustvo trgovine akcijama javnih preduzea. Oba indeksa Beogradske berze zabeleila su znaajan rast u prvih sedam godina tranzicije. Ostvareno je poveanje trine kapitalizacije sa 2,6 mlrd evra u 2003. na 18,2 mlrd evra u 2007. godini. U 2008. i 2009. dolo je do pogoranja svih berzanskih indikatora, dobrim delom i zbog uticaja globalne ekonomske krize. Razvoj trita kapitala zahteva unapreenje relevantne zakonodavne regulative, poveanje kvalitetnih hartija od vrednosti u koje bi ulagali investicioni fondovi, jaanje imovine kojom raspolau fondovi u Srbiji. Reforma penzionog sistema i uvoenje drugog stuba, poveanje broja kompanija koje ispunjavaju kriterijume za berzansko trgovanje, privatizacija dravnih kompanija koje su atraktivne za investitore, uvoenje na berzu dunikih hartija od vrednosti, kao i municipalnih i korporativnih obveznica, ukidanje poreza na kapitalnu dobit i na prenos apsolutnih prava na finansijske transakcije. Reforma sistema osiguranja zapoeta je 2004. uvoenjem finansijske discipline na tritu osiguranja i boljom zatitom imovine i prava osiguranika. Broj osiguravajuih drutava je smanjen sa 39 u 2003. na 20 u 2007. godini. Privatni sektor je dominantni vlasnik osiguravajuih drutava. Ukupna premija osiguranja je znaajno poveana. ivotno osiguranje, i pored dominantnog rasta, uestvuje u ukupnoj premiji sa oko 10%, dok je u razvijenijim zemljama uee ivotnog osiguranja u ukupnom osiguranju 60%. U ukupnoj premiji dve najvee kompanije uestvuju sa oko 61% na tritu osiguranja. Uee premije osiguranja u BDP Srbije iznosi oko 2%, dok je to uee u lanicama EU oko 9%. Srbija ima znatno niu bruto premiju po stanovniku u odnosu na ove zemlje, to je indikator nedovoljne razvijenosti sektora osiguranja u Srbiji.24

Sektor finansijskog lizinga ostvario je znaajan rast mereno poveanjem ukupne aktive po zaposlenom i ukupnog broja zaposlenih. Na tritu lizinga deluje 17 davalaca finansijskog lizinga. Infrastrukturni sektor je poprilino nerazvijen. U svim segmentima privredne infrastrukture Srbija nije ostvarila napredak. EBRD je ocenio Srbiju sa 2 u oblasti infrastrukturnih reformi. Doneti su sistemski zakoni koji reguliu pojedine segmente privredne infrastrukture, kao i strategije razvoja za pojedine infrastrukturne delatnosti, ali proces reformi ovih delatnosti sporo napreduje. Pojedina javna preduzea u nekim infrastrukturnim delatnostima primaju velike budetske subvencije. Za pojedine infrastrukturne delatnosti formirana su nezavisna regulatorna tela agencije koje u praksi ne funkcioniu efikasno. Potrebno je ubrzati proces liberalizacije u oblasti infrastrukture i ostvariti napredak kod tarifne reforme (princip korisnik plaa), komercijalizacije, privatizacije, konkurentnosti, ali i kod daljeg zakonodavnog i institucionalnog prilagoavanja. To je kljuna pretpostavka podizanja efikasnosti i modernizacije energetske, saobraajne, telekomunikacione i vodovodne infrastrukture u Srbiji. Reforma dravne uprave na svim nivoima vlasti u Srbiji nedovoljno je napredovala. Dravna uprava jo uvek je skupa i neefikasna i ne predstavlja kvalitetan servis graana i privatnog sektora. Doneta je strategija razvoja dravne uprave i akcioni plan za njenu implementaciju. Doneti su i sistemski zakoni za izgradnju decentralizovane i profesionalne dravne uprave. Srbija ne poseduje adekvatne administrativne kapacitete na svim nivoima potrebne za vladavinu prava, funkcionisanje trine privrede, funkcionisanje demokratskih institucija, zatitu ljudskih i manjinskih prava, kao i za implementaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju EU. U reformi sudstva nije ostvaren potrebni napredak, iako su sa zakanjenjem doneti sistemski zakoni koji omoguuju nezavisnost i funkcionalnost pravosudnog sistema. Doneta je nacionalna strategija reforme pravosua usmerena na izgradnju nezavisnih, transparentnih, odgovornih i efikasnih institucija pravosudnog sistema, koje obezbeuju pravnu sigurnost i uspenost dravne uprave. U oblasti ravnomernog regionalnog razvoja nije ostvaren potreban napredak. Doneta je strategija regionalnog razvoja Srbije i zakon o regionalnom razvoju. Analitiki su sagledane velike regionalne neravnomernosti u Srbiji. Potrebno je u kratkom roku zaokruiti zakonodavnu i institucionalnu infrastrukturu za novu regionalnu politiku Srbije. Od posebnog znaaja je formiranje institucija za regionalni razvoj koje e utvrivati i sprovoditi programe i projekte regionalnog razvoja. Neophodno je uspostaviti sistem podsticanja nerazvijenih podruja i institucije za finansiranje regionalnog razvoja iz domaih izvora i IPA fondova EU. U oblasti zatite ivotne sredine nije ostvaren potreban napredak. Doneti su osnovni sistemski zakoni i nacionalna strategija odrivog razvoja. U toku je uspostavljanje integrisanog sistema monitoringa vazduha i zemljita. Nedovoljni rezultati su ostvareni kod unapreivanja kvaliteta voda i racionalnog korienja vode, naroito kod preiavanja otpadnih voda. Neadekvatno postupanje sa komunalnim otpadom je krupan problem u ivotnoj sredini u Srbiji. Identifikovani su kljuni problemi u zatiti vazduha, voda i zemljita i u postupanju sa komunalnim otpadom. U oblasti socijalnog razvoja ostvaren je odreeni napredak. Ostvareno je odreeno poboljaanje kvaliteta ivota mereno indeksom humanog razvoja. Pogorana je oekivana duina ivota i povean broj umrlih odojadi kao osnovnih indikatora kvaliteta ivota i zdravlja. Reformisan je dravni penzijski sistem i uvedeno privatno penziono osiguranje. Unapreena je osnovna zdravstvena zatita i poboljan je sistem socijalne zatite i deija zatita. Obezbeena je materijalna pomo za socijalno najugroenije grupe. Obezbeeno je vraanje zaostalih dugova i redovnost naplata i isplata. U oblasti institucionalnog prilagoavanja Srbija je u malom broju oblasti u potpunosti prilagoena standardima i zakonima EU. Domae zakonodavstvo u celini je potrebno prilagoditi standardima EU, ubrzati usvajanje preostalih evropskih zakona i otklanjati ogranienja za njihovu primenu. Najproblematinije oblasti su nerazvijenost privatnog sektora, meanje drave u privredni ivot, nezaposlenost, nezavisnost sudstva i korupcija. U tom pogledu veoma je znaajno za evropsku integraciju Srbije potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju, primena Prelaznog trgovinskog sporazuma od 1. januara 2009. kao i podizanje kapaciteta administracije, kapaciteta Parlamenta i ubrzanje reforme sudskog sistema.

25

2.2. Privatizacija i restrukturiranje realnog sektoraPrivatizacija drutvenih preduzea. Zakonom o privatizaciji iz juna 2001. utvren je novi model privatizacije drutvenih preduzea koji je, nakon kraeg perioda donoenja podzakonskih akata, izgradnje institucija i jaanja administrativnih kapaciteta za njegovu primenu, dao znaajne rezultate u privatizaciji preduzea. Od 2002. do zakljuno sa 2010. metodom prodaje na tenderu, aukciji i tritu kapitala privatizovano je 2.402 drutvena preduzea, ostvaren ukupan prihod od 2,7 mlrd evra i ugovorene investicije u razvoj ovih preduzea od 1,2 mlrd evra. Poseban znaaj ima osnivanje 60.998 novih preduzea i 236.055 preduzetnikih radnji u periodu od 2005. do zakljuno sa junom 2010.godine. Formiranje novog privatnog sektora po osnovu privatizacije postojeih i osnivanj novih preduzea od najveeg je znaaja za privredni rast i poveanje izvoza, zapoljavanje i porast ivotnog standarda. Tabela 12. Rezultati privatizacije drutvenih preduzea od 2002 do 2010. godine*Broj prodatih preduzea Broj zaposlenih 2002 211 37.320 2003 637 76.889 2004 237 38.808 2005 317 58.931 370,9 98,6 0,0 2006 279 45.383 239,4 149,5 0,0 2007 312 44.612 426,0 103,2 0,0 2008 2009 2010 275 94 40 27.104 9.119 2.008 252,8 62,1 0,0 48,8 24,6 0,0 19,0 1,3 0,0 Ukupno 2.402 340.174 2.669 1.179 277

u mil. evraPrihod od prodaje 318,8 839,7 153,9 Investicije 320,1 319,8 99,6 Socijalni program 145,8 128,3 2,6 * Privatizacija putem tendera, aukcije i trita kapitala Izvor: Agencija za privatizaciju

U periodu od 2002. do 2010. procenat neuspenosti prodaje drutvenih preduzea na tenderima je iznosio 17,5%, a na aukcijama 23,3%. U ovom periodu raskinuta su 642 ugovora o privatizaciji, a najvie u 2009. (90) i u 2010 (127) ugovora o privatizaciji. Osnovni rezultat dosadanje privatizacije drutvenih preduzea ogleda se u formiranju zdravog jezgra privrede koga ine perspektivna preduzea, koja su postala nosioci rasta proizvodnje i izvoza i produktivne zaposlenosti. Efekti privatizacije ispoljili su se u finansijskim rezultatima poslovanja preduzea i preduzetnika. Pozitivni trend poslovanja preduzea zapoet u 2005. kada su gubici privrede prepolovljeni u odnosu na 2004. nastavljen je u 2006. i 2007. godini. Prvi put posle nekoliko decenija, ostvaren je pozitivni neto finansijski rezultat 2006. od 108,1 mlrd dinara i 2007. od 53,5 mlrd dinara. U 2008. i 2009. privreda Srbije je ostvarila negativan neto finansijski rezultat u uslovima nereenih strukturnih problema i nastale ekonomske krize. Proces privatizacije drutvenih preduzea u prvih osam godina zakasnele tranzicije tekao je relativno uspeno, bez veih afera, posebno kad se ima u vidu da je privreda Srbije bila u krajnje nepovoljnom stanju usled raspada SFR Jugoslavije i uvoenja sankcija meunarodne zajednice poetkom devedesetih, NATO bombardovanja krajem devedesetih, kao i posledica ekonomske politike tokom devedesetih godina. Restrukturiranje drutvenih preduzea. U prvih osam godina zakasnele ekonomske tranzicije ostvaren je odreeni napredak u restrukturiranju velikih drutvenih preduzea. Ova preduzea su bila dugogodinji gubitai sa ogromnim obavezama, esto sa negativnim kapitalom, konglomerati bez specijalizacije i sa ogromnim vikom zaposlenih. Na poetku tranzicije karakterisala ih je zastarela tehnologija, trino neatraktivni proizvodni programi, nekonkurentni proizvodi, nemotivisanost zaposlenih i niska poslovna efikasnost. Zastarele tehnologije, lo menadment i visoki trokovi kompenzirani su ekonomski neopravdanim poveavanjem cena. Ova preduzea su preivljavala zahvaljujui mekom budetskom ogranienju, odnosno subvencijama drave i topljenju njihovog kapitala. Vlada je poetkom 2001. donela odluku da restrukturiranje velikih drutvenih preduzea poveri Agenciji za privatizaciju, sa ciljem da se restrukturiraju do nivoa koji je potreban da bi se privatizovala ili da ukoliko to nije mogue idu u steaj. U postupku restrukturiranja bilo je oko 70 ve