Bela Hamva{

VELIKA RIZNICA PREDAKA*Preveo sa ma|arskog Sava Babi}

PITAGORA I Pitagora je ro|en krajem {estog veka pre Hrista, ka`u, u imu}noj porodici kao sin Minesarha sa Samosa. Mladost je proveo kao u~enik ~uvenog filozofa Telesa u Egiptu, potom se vratio ku}i da bi zapo~eo karijeru. Samos je u to doba bio prometna luka, {irok prostor za delatnost ambicioznog mu{karca sli~nog Pitagori. Ali izgleda pravilo je da gde ima mnogo novca tamo zagospodare nevoqe, a kvare` povremeno ~ini gr~evite napore za spre~avawe sopstvenog usuda. Razuzdanost i samovoqa su se nemo}no smewivale. Vlast je tada upravo prigrabio stravi~no krvolo~ni Polikrat, sre}nik koji kao da je iz bajke. Nije bio pripamqiv, Pitagora se ukrcao na la|u i otplovio za Egipat. Nauka sve to ne priznaje, ali u ovom trenutku niko nije raspolo`en da se bavi naukom. Da li se zbilo, ili nije, izgleda da ni{ta ne govori protiv toga da se tako zbilo. @iveo je navodno u gradovima Memfis i Teba i Heliopolis, bio je u vezi se egipatskim sve{tenicima koji su mu dopustili da zaviri u wihova znawa. Ovde ga je zatekao upad Persijanaca. Kambiz je nasrnuo na Egipat, spalio biblioteke, sve{tenike odvukao u ropstvo. Tako je i Pitagora dospeo u Perisju. A ovde se, ka`u, susreo sa sve{tenicima Zaratustre, ~ak je imao prilike da pribavi ne{to i od znawa Indije. Kada se vratio na Samos, bio je zreo mu{karac. Oti{ao je u Delfe, pa u Trakiju i upoznao se s Orfejevom ostav{tinom. Ve} je mogao imati blizu pedeset godina kada se nastanio u Velikoj Gr~koj, u gradu Krotonu, i po~eo da pou~ava. Pitagorina ku}a postala je sredi{te omladine. Ambicija svakog mladi}a koji je te`io ne~em vi{em bila je da u~i kod wega i da bude wegov u~enik. A u~iteq je svoj `ivot sasvim posvetio tome kako bi od najboqih u~enika odnegovao takav red kakav su ~inili egipatski i orfejski sve{tenici. Kroton je prihvatio u~ewe, i sproveo je u `ivot Pitagorine predloge koji su se odnosili na u~vr{}ivawe zajednice. Me|utim, zbog novih zakona grad je do{ao u sukob sa Sibarisom, mo}nim susednim gradom. Sibaris je

* Drugi i obimniji deo ovog teksta objavi}emo u slede}em broju.

230

PISMO

bio ozlogla{en po svojoj kvarnosti, ovde je svako svojim o~ima mogao videti kako nije smrt u`asna. Postoji i groznije ne{to od siroma{tva, od gluposti, od bolesti i od smrti, jer u svakom propadawu mo`e biti neke veli~anstvenosti i lepote. U Vavilonu je nema. Ovde su vladavina, qubav, prijateqstvo, pa i sam `ivot sramota, rat je prqav, krv pada na kalnu zemqu jer vi{e ni{ta ne mo`e da posveti. Bordel je to gde nafrakana i licemerna drskost pquje po svemu velikom, a ~ak se drsko cereka i prilikom svetogr|a. Besmisleno prolivawe krvi, |avolska razbludnost, podlo nasiqe, kukavi~ka izdaja, razvrat, glupost gore na ru`nom obrazu ~udovi{ta, a wegovo pohotno lice se trijumfalno deformi{e kada baca u blato sve {to je ~oveku dragoceno. U ~ovekovoj zajednici i u wegovom privatnom `ivotu ne preostaje ni najmawe mesto koje ne bi bilo kvarno. Ali je Sibaris bio bogat, bezmerno bogat, i bezmerno mo}an. Mali Kroton se prestra{io, ali je na koncu objavio rat, uz pomo} bojnih naprava koje su na~inili Spartanci i Pitagora suprotstavio se vi{estruko nadmo}nom Sibarisu, pobedio i do temeqa razorio grad. Pitagora je video rezultat svoga rada. U~enici su ga okru`ili po{tovawem, granice grada su se sve vi{e {irile. Krajem wegovog `ivota, me|utim, propadawe je ipak zapo~elo pod uticajem Atine. Ne mnogo posle wegove smrti suluda masa se pobunila i u Krotonu, poru{ila je svetili{te pitagorejaca. U~enicu su se razbe`ali. Tako se zavr{io u Evropi prvi poku{aj koji je hteo da ostvari zajednicu univerzalnog ~ove~anstva. II Pitagora je prvi u Evropi poku{ao da izvede ve~iti evropski eksperiment da qudsku zajednicu ne gradi na poretku prirode, na mo}i ja~ih, ve} na poretku duha, na poretku neprolaznih vrednosti. Nekoliko generacija kasnije to isto je ~inio Platon, posle wega bezbroj drugih u starom, sredwem i novom veku. Sve dok je zajednica mala i siroma{na i neobrazovana, dotle nema nevoqe, treba se boriti za opstanak. U onom trenutku kada postane brojna, obrazovana, bogata ona na specifi~an na~in sama po sebi po~iwe da se raspada. U zajednici koja se raspada ~ovek ne mo`e biti sre}an. Ako potom neko ho}e da zaustavi raspad, prisiqen je da primeni silu. U zajednici kojom se upravqa silom ~ovek jo{ mawe mo`e biti sre}an. Pitagora je imao prilike da se suo~i s ovom ~iwenicom i da bira izme|u bezglave individualne slobode i podlog nasiqa. To je ve~ito kru`ewe anarhije i despotizma, ka`e Platon. Kako se mo`e zajednica postaviti na sigurnu, trajnu, nenaru{ivu osnovu? Odgovor: tako {to ~ovek ne ure|uje zajednicu prema zakonima materijalne prirode, nego prema zakonima duha. Poredak prirode je vladavina ja~eg nad slabijim. Nijedan nije sre}an. Poredak duha ne pripada snazi i nemo}i, ve} istini. Pitagora je ovo znawe doneo sa sobom iz dalekih zemaqa, ali ponajpre od Orfeja, jer je saznao u~ewe o kosmosu aidesu, o raspevanom svetu. Orfi~ka misao je pru`ila gotovo re{ewe. Rekla je {ta je poredak, {ta je re~, {ta je sklad, {ta je smisao, {ta je mera, {ta je lepota. Za{to to niko nije primenio? Grci su ~udan narod. Pitagora je obi{ao mnoga mesta i ~uo za mnoge narode. Istina, nijedan nije mogao da prestupi zakon `ivota, svi jednom mora-

PISMO

231

ju da umru. Ali su bar `iveli. Grci ovde, izgleda, nisu ni dospeli dotle da po~nu da `ive. Jer ovo ovde nije `ivot. Neprekidna priprema. Koliko je druga~ije bilo u Egiptu gde se ~ovek mogao tako sakriti u zajednicu kao u vuneni ogrta~. A ovde je zajednica poput besnog vuka. A onda se svi, a sve vi{e oni koji imaju vi{e pameti, ma{aju popravqawe zajednice, i gotova je ideja, ideal, `rtva, a za to vreme qudska sudbina se rasta~e u ni{ta. III Ka`u, Pitagora je bio filozof i u~io je da je osnova i po~etak svega broj. A to nije ni{ta drugo do jedna od svetskih gluposti scijentifizma. Prema zabele{kama nije nemogu}e da je on izmislio re~ filozof. Kada su ga jednom prilikom upitali, ko si ti, Pitagora, kao i ve}ina qudi pred ovim pitawem, on se na{ao zbuwen i na brzinu nije umeo da odgovori. Ko si? Kakvo glupo pitawe. ^ovek se trgne i porumeni. Svaki odgovor na ovo pitawe podjednako je lo{. Bilo je onih koji su se spretno izvukli, takav je i Pitagora. Mudar si?, pitali su ga. Ne, odgovorio je u~iteq, samo volim mudrost (philosophos). Ta re~ je tada prvi put izgovorena? Ono {to se odnosi na brojeve nije tako jednostavno. Znamo da je drevna ba{tina koju su o~uvali Indija, Iran, Judeja, Egipat i orfejevsko helenstvo bila u tesnoj vezi s geometrijskim razmerama, sa zakonima muzi~kog sklada, s harmonijom boja, s moralnim merama i brojevima. Ispoqavawe ove srazmere i mere kod svakog naroda sveta bile su igre, himne, pesme, stihovi, astronomija, dr`avni zakoni. To izra`ava kineski Ji-|ing isto kao i hundu sankhja, judejska kabala, egipatski Tot i gr~ki Orfej. Pitagora ka`e da je broj grani~na pojava izme|u vidqivog i nevidqivog sveta. U materijalnom poretku on je osnova stvari, elemenat koji je nesvodiv na drugo, elemenat koji izra`ava oblik i kvalitet na{eg bi}a. Ali ova osnova i ovaj elemenat upu}uju na nat~ulni svet, na svet ~istih zna~ewa. Broj je kqu~ kojim duh dodiruje i shvata materijalnu prirodu a priroda duh. Broj je praslika svake postoje}e stvari. Nesumwivo je da brojevi usmeravaju qudsku sudbinu na zemqi kao i kru`ewe planeta na nebu. Svakom telu, figuri, formi, slici u krajwoj liniji odgovara neki brojni odnos. Pitagora je tragao za odnosima brojeva koji se pojavquju u vidqivom svetu. Na~inio je vi{e ovakvih otkri}a koja su na neposrednoj granici izme|u metezisa i geometrije. Boje su, ka`e Gete, delovawa i patwe svetlosti (Leiden und Taten des Lichts). Hebrejska ba{tina u~i da je svet stvoren prema broju, te`ini i meri. U tom smislu ceo vidqivi svet nije drugo do delovawe i patwe brojeva. Svaka stvar ima svoju brojnu vreddnost koja se mo`e izraziti te`inom, merom, srazmerom, bojom, oblikom. Ali i svako bi}e ima ovakvu brojnu vrednost. I treba na}i univerzalni zakon poretka brojeva. Ko bi re{io ovu tajnu, razre{io bi tajnu vladavine svetom. Imao bi u rukama ve~ni princip savr{enog poretka. Ve} iz ovih nekoliko re~i ispostavqa se da broj kod Pitagore ima drugi smisao nego u prirodnim naukama. Nije samo druga~ije dr`awe ~oveka u odnosu na broj, i sam broj je druga~iji. Nasuprot dana{wem apstraktnom broju Pitagorin broj je hijerati~an, i najbli`a analogija broja je zapravo bo`anstvo. Praslika Jedan je Svemir (eidos panton), Zevs, druga~ije Apolon (Hiperion), Sin Visina, Helios, sunce, prvi uzrok, smisao (nous), tvora~ka re~ (logos

232

PISMO

spermatikos). Dva je broj `ene, Mesec, Artemis, druga~ije Hera. Pitagora je jo{ shvatao prabroj koji danas maglovito ose}aju samo izuzetni umetnici i jo{ izuzetniji mislioci kada u pojedinim pojavama, zdawima, skulpturama, igri osete za um nepristupa~i poredak razmere i mere i ritma, a u pojavama sudbine otkriju sklad koji se mo`e izraziti samo brojem. Svako zna da postoji sklad izme|u velikog umetni~kog ostvarewa, prirodne pojave, lepog predela, oluje, zemqotresa, li~ne sudbine i istorijskog doga|aja. Postoji slagawe izme|u kosmi~kih i zemaqskih pojava. Ovom slagawu mo`e da se pribli`i samo broj. Formula ova je jedna od najblistavijih izraza ~iwenica sveta. Kada dana{wi ~ovek ~uje da su pitagorejci pisali himne broju, prima to s dobronamernim omalova`avawem. Teorijski fizi~ar, kompozitor muzike, me|utim, vrlo dobro razumeju da ovu himnu peva i in`ewer kada gradi most, kao {to je pevaju zvezde kada se vrte po svojim putawama. Svet je realizovani matezis. Praslika stvari jeste broj, ka`e Orfej. Sve {to ~ovek ~uje i vidi, `ivi i misli, ~ini i propati nije ni{ta drugo do herojski postupci i patwe brojeva, u srazmeri i ritmu, u skladu, u vremenskoj meri i prostoru. IV Samo od sebe je razumqivo da u tajne lepog i sre|enog `ivota posve}uje znawe o brojevima. Tajna ~istog i vedrog `ivota jeste mera. Najboqa je u svemu mera. Odmeravaj svoje postupke. Pitagora je svoje u~ewe izgradio skladno sa zakonima kosmi~kog poretka, u~ewa koje je objavqivao omladini koja se okupqala oko wega. Ali imamo li saznawa o kosmi~kom poretku? Ro|eno je s nama, ali o wemu imamo ve~ito znawe koje se ne mo`e ni u~iti. Ovo univerzalno znawe, univerzalna osetqivost izvorno je neotu|ivo svojstvo svake du{e. U~iteq nema drugog zadatka do da osna`i ovu osetqivost, i da ~oveka nau~i da se nikada ne brine o ne~em drugom, samo o ovoj naizgled krhkoj, ali sve neuni{tivijoj osetqivosti. To je najprisnije jezgro u du{i ~oveka. To je ono {to izgleda na{e najli~nije svojstvo, pa ipak to je ono {to je u svima nama jedno i istovetno. Delfi su, govorili su Grci davno, sredi{te sveta. U svetili{tu se nalazio ~udesan kameni stub, omfalos, kojim je negda Zemqa bila prirasla za svet bogova, ali se otkinula. I ~ovekova du{a ima ovakav pupak, ta mala blistava ta~ka koja je utoliko individualnija {to je univerzalnija, koju svako ose}a kao svoje najli~nije, ali ona u svima nama istovetno `ivi. Qudska du{a u svim vremenima kroz ovaj pupak usisiva u sebe zakone univerzuma sveta. Preko pupka du{e dolazimo u dodir s kosmi~kim poretkom. Uvek znamo da li smo ili nismo ispravno postupili, da li smo bili odgovorni, {ta smo propustili, kada smo bili nemarni, neodgovorni, bez vere, lewi. To je mesto mere. Tu sebe odmeravamo. Tu nosimo u sebi svoje znawe sli~no bogovima. Me|u Pitagorinim u~enicima bilo je egzoterika koje je u~io u velikom dvori{tu, i ezoterika koji su mogli da sednu za sto pored wega i s wim da `ive. Egzotericima je jo{ bilo potrebno upozorewe i uplitawe, ezotericima je ve} vladala svest o meri, i vi{e nisu ~uli ni{ta drugo do iznutra glas Pitagorin. Onaj ko ka`e ba{tina pitagorejaca u sebi samom savr{eno uspe da u}utka buku ~ovekovog sveta, katkada za trenutak, retko uspeva da ne obrati pa`wu ni na {ta drugo do na kosmi~ko postojawe koje navire kroz pupak, on do-

PISMO

233

znaje neposredno znawe o prirodi `ivota sveta, on ~uje muziku sfera. ^uje kako brojevi pevaju. To je kosmos aoides, kao {to je Orfej rekao. Zabele`eno je da je tokom svoga `ivota sam Pitagora dva puta ~uo ovu muziku. V Pitagora je hteo da obori svetsku vlast Sibarisa i da vaspostavi izvorni sklad sa svetskim poretkom. Za ovu borbu ne sme da se zalepi ni{ta ne~isto. Pitagora je znao da se ne smeju ~ak ni privremeno koristiti la`i, jer }e kao {to je u~io Orfej one neizostavno izazvati osvetu Dike. Tajna Sibarisa jeste da ga mo`e pobediti samo ~ista ruka. Kal, ma koliko da je melen, samo poma`e Sibarisu. Evropa ni danas ne zna za drugi metod do Pitagorin. Uzalud donosim najboqe zakone sveta, sve dok se ~ovek pojedinac ne izmeni, zakon ostaje bez dejstva. Ne postoji takozvano kolektivno re{ewe. Preporod treba zapo~eti od qudi, pojedinaca. ^ove~anstvo se od Sibarisa samo na jedan na~in mo`e osloboditi a to nije da donesem zakon koji }e va`iti za mno{tvo, koji }e odjednom osloboditi ceo narod, nego da svako sam treba da otpo~ne. Ako se pak ~ovek sam posebno oslobodio, sve vi{e i vi{e qudi uzdi`e do sebe u ~isto bivstvo. Izgleda da `ivot zajednice zavisi od pojedinih qudi. Naredba, zakon, propis nu`no vode ka nasiqu, rezultat nasiqa je nesre}a, nesre}ni ~ovek je poput umno poreme}enog, gubi meru. Sve {to je ozbiqno gubi svoju vrednost, a {to je ~isto bude ukaqano. To je talasawe bezglave slobode i podlog samovla{}a. Sibaris se mo`e taknuti samo ~istom rukom. Nema oslobo|ewa koje va`i odjednom za ceo narod. Svi takvi poku{aji do sada su propali, i od sada }e propasti. Treba zapo~eti pojedina~no. A smisao Pitagorine {kole jeste da, ma koliko ih malo bilo, treba odnegovati potpuno ~istog ~oveka. Rezultat ne zavisi od mno{tva ve} od snage pro`imawa ~istote. Jedan jedini ~ovek mo`e vi{e u~initi nego milion sibarita. Mra~na vlast treba da se slomi samo na jednom ~oveku i tada se ispostavqa wena nemo}. VI U dana{wim {kolama takore}i samo se pou~ava, odnosno predaje se gradivo. U izuzetnim situacijama se vaspitava, {to nije ni{ta drugo do regulacija dru{tenog pona{awa mladog ~oveka. Pitagora je u~io da je to malo za realizaciju harmoni~nog `ivota ~ove~anstva. Potrebno je posve}ewe. Posve}ivawe zna~i da ~oveka treba odvojiti od savremenog istorijskog pona{awa i vratiti ga na qudsko osnovno stawe. Posve}ewe je ona generalna operacija koja ~ovekovo bi}e istrgne iz poreme}ene, nesre|ene, maglovite i ne~iste atmosfere i savr{eno ga o~isti i prosvetli. Sredstvo posve}ewa je samo u tre}em redu znawe, u drugom redu je samo napor, a u prvom redu ne{to neizrecivo ~ijim znawem raspola`e samo u~iteq koji posve}uje. Pitagorejci nisu nosili {arenu ode}u, odevali su se u belo platno. Vodili su umeren na~in `ivota, glavna hrana im je bila bra{no, med, uqe, vo}e. Nisu pribirali imawe, vode}i polo`aj su prihvatali samo ako bi ih posebno zamolili. Onaj ko je postao Pitagorin u~enik, on je sebe obavezivao na dvogodi{we }utawe. ]utati i pokoravati se. Morao je da nau~i: ako ti mudrac pru`i otrov, mirno ga ispij, ako ti luda nudi `ivototvorno pi}e, prospi ga.

234

PISMO

Ono {to je najte`e nau~iti, to se ni ne mo`e nau~iti. Khrysea ep Zlatni ep, delo Pitagorino koje nije napisao svojom rukom, ali poti~e iz wegove ba{tine i otuda je donekle verodostojno ima dva dela. Prvi deo je namewen u~enicima dvori{ta, drugi deo otkriva divinalni `ivot ezoteri~arima. Plemeniti qudski `ivot: biti bogoboja`qiv, po{tovalac roditeqa, trezven, pravedan, umeren, istinoqubiv. Ko ne}e i ne mo`e vi{e do da sa svojom porodicom i prijateqima `ivi ~isto u svom narodu, tome je ovoliko dovoqno. A sada }u ti jo{ i vi{e re}i kako bi dosegao najvi{i stepen savr{enstva tako zapo~iwe drugi deo. Namewen je onima koji su se opredelili za vi{e zadatke. Kako ovakav ~ovek treba da `ivi? Pre svega da ostvari ~uvenu bezimenost. @ivi skrivenim `ivotom, ka`e Pitagora. Kora~aj svojim putem tako da te drugi ne vidi, samo Gospodar sveta ili wegova du{a, samo pred wegovim okom. Nikome ne duguje{ odgovornost, samo wemu. Budi bezimen. Sakrij se. Odbij svako odli~je, dr`i se daleko od svake zamamnosti slave. Tra`i osamu. Odevaj se jednostavno, `ivi u skromnom stanu, govori malo, ne isti~i se ni~im. Javnost je najve}a opasnost ~ovekovog `ivota. Jedva da je bilo qudi koji nisu bili omamqeni na pozornici kada je uzvikivano wihovo ime. Budi bezimen. Ali budi ~uven. Niko drugi da te ne vidi, samo i jedino Gospodar sveta. Svoju sudbinu s wim sre|uj, wemu govori, s wim se sprijateqi, wega voli, wega po{tuj, trudi se da zadobije{ wegovu naklonost. To je najve}e isku{ewe. Ko ume da bude ~uven i bezimen pred najvi{im duhom, s wim u intimnoj ~istoti, wemu se mo`e predati u ruke vladavina svetom. I qudi }e osetiti da je on taj koji }e ih spasiti. Zna}e da u toj jednostavnoj ku}ici, u krugu svoje porodice `ivi onaj ba{tovan koji je uvek vedar i spokojan a nikada ne govori o sebi, nikada ne prestupa preko mere, i iz wega zra~i tako neuhvatqiva ~istota da mu se mo`e obratiti samo tiho. @ivi skrivenim `ivotom. I ako se instinkt ~ove~anstva toliko iskvario da ne tra`i tvoju pomo}, veruje{ li, ako ode{ me|u wih, da }e{ ih savladati? Uzalud. Ali tako mo`e{ sa~uvati svoj dragoceni `ivot, i mo`e{ `iveti u krugu bogova. ^ovek jedva mo`e ili uop{te ne mo`e da prigu{i neko svoje ~u|ewe. Kako detiwasto zami{qa Pitagora rezre{ewe sudbine naroda. Kako bi bilo prosto na}i ~uvenog bezimenog i predati mu vlast u ruke. Kakav je paradoks potra`iti najskromnijeg i najpokornijeg koji nikada ne misli na drugo do da se skrije. Kada je za re{ewe sudbine zajednice potreban vojskovo|a, besednik, organizator, prisustvo duha, novac, lukavstvo, okorelost. Sada me pak neko pita kome je od mnogih vojskovo|a i bankara u istoriji po{lo za rukom da razre{e sudbinu naroda? Pitagora je znao da Sibaris mo`e da pobedi samo ~ista ruka. Bilo kakva mala prevara mo`e pomo}i samo Sibarisu. Kako je to tu`no {to narod uvek slu{a najglasnijeg razmetqivca, najlukavijeg licemera, i obe{ewaka i sujetnika, i glumca i xelata. Ovaj brbqivac i glumac ni u dr`avi, ni u religiji, ni u moralu, ni u poeziji ne mo`e ni da se pribli`i istinskoj veli~ini. Narod daqe ostaje nesre}an, a bezimeni ostaje bezimen. Zadatak ~ovekovog `ivota nije veli~ina u o~ima drugoga. Svako je on sam. Oslobo|ewe svako sam treba da na|e, a `ivot celokupnog naroda zavisi od pojedinih qudi.

PISMO

235

VII Skicirati ~ak i samo povr{no pitagorejsko posve}ewe nemogu}e je. Ne zato {to je ostalo vanredno malo zapisa neposredno od u~ewa U~iteqa. Ali i po tome {to je preostalo, izgleda, pitagorejsko posve}ewe nije bilo druga~ije od egipatskog, judejskog ili hindu. Najve}u smetwu za opis predstavqa {to sve to dana{wem ~oveku spada u ultraqubi~asti svet. Od onih nekoliko re~enica koje su pouzdano pitagorejske, izgleda, od onoga {to je U~iteq u~io ni{ta on sam nije prona{ao, sve je odnekuda, uglavnom od Orfeja. Pre svega teorija brojeva. Svaka wegova poznata misao mo`e se na}i u univerzalnoj qudskoj ba{tini, u onome {to su na za~etku vremena veliki u~iteqi dobili, i ~ije je zaboravqawe za Evropejca postalo tako katastrofalno. U drugom delu Zlatnog epa U~iteq ezoteri~arima daje u ruke kqu~ wihovog `ivota, ta~nije re~eno kqu~ `ivota svakome je u rukama, jer je ~ovek po svom poreklu slobodno i duhovno bi}e. ^ovekovo poreklo je bo`ansko, a od svog sopstvenog bi}a on nau~i kako da `ivi. Nalazimo se u vrtlogu. Ovde se koprcamo u vlasti usuda. Usud (heimarmen) im poremeti um, vrtlog ih povu~e u bezgrani~nu nesre}u. Kako su blizu dobra a da ga ne prime}uju, kako malo wih vide iskupqewe oda zla. U`asna jama sumwe za wih je nevidqiva, a jo{ oni mame, umesto da pobegnu. To je ba{tina koja se u svim arhai~nim civilizacijama gotovo od re~i do re~i podudara. Heimarmen je usud u Indiji karma. ^ovek u beskrajnom slepilu (hindu avi|a) jo{ prilazi umesto da be`i. Osnovna formula zemnog bi}a: umawena je budnost smisla koja je poreme}ena usudom, upada u ludilo i zato dospeva u vrtlog besmislenosti (kylindros samsara). Niko se ovoga vrtloga ne ume da oslobodi, ni bog, ni ~ovek, ni u~iteq, ni dobor~instvom, ni zaslugom, ni hrabro{}u, ni askezom, jedino sopstvena budnost ~oveka (vidja - nous) koja otkriva da joj gospodar nije ni usud, ni karma, ni heimarmen, nego on sam. Qudi sami mewaju svoj `ivot u patwu, pi{e u Zlatnom epu. Ali qudi samo sami sebe umeju da oslobode patwe. Razlika izme|u ludog vrtloga u suludoj poreme}enosti omamqenih qudi i budnosti koja osloba|a od usuda mawa je od stohiqaditog dela vlasi, tako da se ova razlika ne mo`e ni iskazati. O, nesre}nici, kako su blizu dobra a da ga i ne prime}uju! Ali ne vide oslobo|ewe, vrtlog ih povla~i u bezgrani~nu patwu. Treba da sazna{ da si ti sam gospodar svoga `ivota, a ne slepo ludilo koje se naziva sudbina. Ne treba ni{ta drugo u~initi do probuditi se. Ako si budan, sazna}e{ vezu bogova i qudi, onu mo} koja pro`ima svemir i koja vlada bez ograni~ewa. Najve}a snaga sveta nije heimarmen, nego smisao. I ti si od wega. I ako se probudi{, vidi{ da si uvek to bio i uvek }e{ to biti, i ako napusti{ svoje telo i poleti{ u etar, bi}e{ besmrtan, spasen, a ne smrtnik. To je sadr`ina posve}ewa. Znawe je svima otvoreno, kao i sam Zlatni ep koji je uklesan na stranice kocke od belog mermera i sme{ten na glavni trg Krotona. Mnogo qudi ga je videlo i ~italo onda o, nesre}nici, kako su bili blizu dobra i daqe su se vrteli besmisleno u vrtlogu sudbine sa svojim filozofijama, `eqama, strastima, idealima, snovima, religijama.

236

PISMO

ENOHOVA APOKALIPSA Enohova apokalipsa o~uvala nam se u veoma okrwenom obliku u gr~kom rukopisu iz drugog veka pre Hrista. Rukopis predstavqa samo petinu originala, sa~uvana su ukupno trideset dva poglavqa. U drugoj polovini 18. veka pak engleski putnik Xems Brus prona{ao je celo delo u Abesiniji, doneo ga u Evropu i poklonio oksfordskoj biblioteci Bodley. Od tada je na~iweno mnogo prevoda dela, a jedva da se mo`e sagledati broj kwiga koji se wime bave. U pro{lom veku se najpre verovalo da je Enohova apokalipsa napisana dva-tri veka pre Hrista, ali nikako nije starija od petsto godina. Re~ je o karakteristi~nom produktu predweazijske apokalipti~ke struje, govorilo se, ova struja je zapo~ela u Predwoj Aziji otprilike 600. godine pre Hrista i potrajala do kraja aleksandrijskog perioda, do 300. godine posle Hrista. Bilo je, me|utim, istra`iva~a koji su nastanak Enohove kwige stavqali u mnogo daqu pro{lost. Neki su govorili o nekoliko hiqada godina, a pojedinci su rekli da je delo napisano neposredno posle potopa. Ako su ovi istra`iva~i u pravu, onda je Enoh `iveo ili 8000, ili 12000 godina pre Hrista, jer se u novije vreme potop vezuje za ove dve godine. A da je u tesnoj vezi s propa{}u Atlantide, kao {to veruje Mere{kovski, mogu}e je. Mnogi govore da je Enohova kwiga najstarija kwiga ~ove~anstva, od we su starije samo Hermes Trismegistos i Veda, a zapravo ne poti~e iz vremena posle potopa, nego jo{ pre wega. Sve su to naga|awa. Zna~aj Enohove kwige jeste u tome {to o wenoj vrednosti ne presu|uje to kada je wen autor `iveo i kada ju je pisao, kao {to nikada vrednost jedne kwige ne zavisi od toga kada je ona napisana. Ko iz we pro~ita samo nekoliko re~enica, bezrezervno }e osetiti da nema ni govora o delu novijeg nastanka. U Evropi se kwiga ~ita ve} dve hiqade godina. Po~ev od Klimenta Aleksandrijskog do Dimitrija Mere{kovskog wome su se bavile na hiqade istaknutih misliolaca. I niko nikada nije doveo u sumwu da ovo delo, koje poznajemo pod nazivom Enohova apokalipsa, treba smatrati jednom od ve~itih kwiga ~ove~anstva. Enohova kwiga govori o propasti prvog ~ove~anstva, o tome {ta je prethodilo potopu. Prorok pri~a da je jedan deo an|ela, nadglednici, s arhan|elom Azezelom, napustio nebo i zapo~eo nedopu{tene odnose s k}erima ~ove~ijim. Iz wihovih qubavnih odnosa ra|ali su se xinovi koji su gutali sva dobra qudi, gomilali greh na greh, po~inili toliko nasilnih zlodela da se zemqa obratila nebu za pomo}. U to vreme se Enohu, koga kwiga naziva pravednim ~ovekom i glasnikom istine (gramateus tes dikaiosunes), javqa an|eoski glasnik. Glasnik mu nare|uje da ode kod palih nadglednika i da im saop{ti presudu Gospodara Neba: neka se pripaze pali nadglednici, jer za wihove stra{ne grehe nema opro{taja i do}i }e vreme kada }e biti ve~no prokleti. Kada su nadglednici ~uli presudu, zaprepastili su se. Obuzeo ih je, kao {to se u tekstu ka`e, tromos kai phobos: u`as i drhtawe. Zamolili su Enoha da u wihovo ime napi{e nebu prekliwu}i spis i da im isposluje opro{taj. Enoh je na~inio spis, oti{ao u pustiwu i tamo ga glasno pro~itao. An|eli neba su uzeli Enoha, uzdigli ga u carstvo duhova i izveli pred lice Gospoda. Car careva je u svojoj vatrenoj palati `ivom re~i odgovorio na prekliwa-

PISMO

237

wa i poru~io nadglednicima: trebalo je vi da prekliwete za qude, a ne qudi za vas. Molbu je odbio i potvrdio sud o prokletstvu. Nadglednike je osudio da za ve~ita vremena budu zavezani i ba~eni u dubinu zemqe. Wihovu decu, xinove, da budu prokleti na kraju ve~nih vremena, a dotle da budu izvan zakona. Potom su an|eli neba poveli Enoha po carstvima drugog sveta, u zemqu vatre, preko prostorije vetrova. On je video stubove koji pridr`avaju nebo, najudaqeniji deo sveta, gledao je an|ele o~i u o~i, video je haos, dvoranu sudili{ta, drvo spasa i vrt istine. Gle, rekao bi dana{wi ~ovek, i to je jedan od mitova drevnog doba. A za to vreme razmi{qa: na koliko specifi~an na~in se me{a u ovoj pri~i neuhvatqiva istina s neverovatnom ma{tom. Lak{e je tuma~ewe. Ni{ta nije neuhvatqivo, ni neverovatno. Nije u pitawu verovawe ili neverovawe. Namera je jedna jedina: razumeti. A {to se razumevawa ti~e, ovaj put to odista nije te{ko. Treba objasniti tek nekoliko osnovnih re~i i cela situacija }e biti jasna. Prva je ime Enoh. Enoh, kao {to ba{tina ka`e, poti~e iz Setovog plemena. Set je bio tre}i sin Adama i Eve, ro|en je posle Kaina i Aveqa. Pri~u o Kainu i Avequ svi znaju iz Biblije. Mnogi su verovatno ~uli i za to da je Aveq poticao od prvog qudskog para i da je bio bo`ije ~ove~anstvo, nebeski ~ovek ~iji se `rtveni dim uzdizao, a Kain tamni, materijalni ~ovek kojim su vladale strasti, srxba, osveta, jed i zato je dim wegove `rtve i{ao prema zamnoj materiji, prema materiji u kojoj je `iveo i od koje je o~ekivao svoje bla`enstvo. Kain je iz osvete i qubomore ubio Aveqa. Tamno i materijalno ~ove~anstvo koje poti~e od prvog para qudi uni{tilo je nebesko ~ove~anstvo. To je smisao pri~e o Kainu i Avequ. Set, tre}i sin, nije bio ni materijalni, ni nebeski. Set je bio ~ovek. Istinski, ~ovekov ~ovek, me|u uslovima i okolnostima materijalne prirode, ali je u srcu sa~uvao veliku misteriju svoga porekla. Set radenik, radni ~ovek koji se ovde bori i pati i rve sa svojom sudbinom, ali je bogoboja`qiv, pokoran, nikada nije mra~an, jer u wemu nema divqih strasti, nikada nije nebeski, jer u wemu nema nebeskih vatri nego je uvek ~ovek. Enoh o sebi ka`e: celokupna wegova delatnost odnosila se na an|ele i na qude svetog `ivota. Najva`nija karakterna oznaka Seta: `ivi dole, ali gleda gore. Setov sin je istinski ~ovek, glasnik istine, koga strasna tama Kainovih potomaka ne mo`e poremetiti. Pleme Setovo je so zemqe. Jedina mu je delatnost brinuti se o ~oveku i truditi se oko wegovog spasewa. Ova briga nije znawe, nego nazor srca: vera. ^ove~anstvo je znalo da su veliki proroci, apostoli drevnog doba Setovi sinovi. Ovi veliki mudraci i dobro~initeqi su isto tako Kinez Lao Ce, kao i Meksikanac Kvecalkoatl, Egip}anin Hermes Trismegistos, Iranac Zaratustra i Grk Orfej. Ibn Herun, u kwizi koju je napisao o drevnim religijama, ka`e da je u davna vremena najra{irenija bila Setova religija. [ta to zna~i? Zna~i da je vera ~ove~anstva bila topla humanost, bogoboja`qiva pokornost, pitoma vredno}a, ali pre svega strpqivi mir. Setova ba{tina se izgubila na po~etku istorije. Tek veoma retko i ponekada na|e se po jedan istinski ~ovek, glasnik istine, koji je iznad mra~nih strasti kainita i objavquje ~istu humanost. U tom ~oveku nema ni{ta upadqivo, nikakve vanredne uzvi{enosti, ni{ta nerazumqivo i za~u|uju}e; jedino je: ~ovek. Ali istinski ~ovek.

238

PISMO

Enoh je poticao iz Setovog plemena, on je u ~ove~anstvu, koje su iskvarili Nadglednici i xinovi, bio jedini koji je imao vezu s Gospodarem Neba i wemu se moglo poveriti da moli za one koji su zaronili u kal. Jedini je Enoh sa~uvao nebesku iskru ~istote koja se nalazi u ~ovekovom srcu i tako je jedino on bio dostojan i u stawu da stupi pred lice Gospodwe. Tu treba zapo~eti razumevawe Enohove apokalipse. Prorok nije napisao kwigu za to da u`asne i izazove strah. Ono {to je napisao, to je hteo svet duha i to on saop{tava ~ove~anstvu. Onima koji `ele da se o~iste, pokazuje put; onima koji su zaslepqeni strastima i potonuli u grehove, otkriva presudu. Druga re~ koju treba razumeti u Enohovoj kwizi jeste {ta zna~i: an|eo. Kod Enoha an|eo ima dva imena. Prvo: angelos - an|eo. Drugo: egregoros, doslovno zna~i Budan, ali zna~i i nadglednik. An|eli i Budni, kao {to je pisao Dionisije Areopagita na osnovu drevne ba{tine: glasnicima je zadatak da smisao }utawa Boga saop{te svetu. An|eli su bi}a svetlosnog tela, koji objavquju svetu ono {to se nalazi u aditonu. Aditon je suprotnost javnom obredu: duboka misterija koja se odigrava unutra. An|eli prenose i objavquju ove neme misterije obavijene }utawem Boga. Biblija ih na vi{e mesta naziva Ben Elohim, Bo`ijim sinovima. Na po~etku su i an|eli izdajnici bili bi}a sa svetlosnim telom i kao sudeonici bo`anske misterije boravili su u svetu duhova. Ali su po`eleli zadovoqstva qudskog mesa i krvi i time su se ukaqali. Materijalizovali se. Iz protivzakonitog odnosa nadglednika i k}eri zemqe ro|ena su nezakonita bi}a: xinovi, giganti, nephilim, kao {to ka`e Enoh. Ovi izopa~enici i razvratnici, kao {to pi{e kwiga, snagom koja bezmeno prevazilazi qudsku snagu i znawem koje bezmerno prevazilazi qudsko znawe opqa~kali su zemqu, progutali wena dobra, pona{ali se nasilni~ki, sejali neslogu, mr`wu, {irili strasti rata, krvoproli}a, osvete, gramzivosti. Jedan deo wih su fizi~ka bi}a, drugi deo, kao {to ka`e Enoh: nevidqivi su, to jest demonski duhovi. Zemqa je postala plen ovih zlih demona. ^ovek je bespomo}an u odnosu na wih. Ali i nebeski an|eo. Nephilim je, kao {to Enoh ka`e: izvan zakona. Neopisivo je nasilan, besraman, krvolo~an, pohotan, gramziv, pohlepan, zao, podmukao, opscen, la`qiv, kaqav duh. To je duh koji je pokvario materijalnu prirodu i ukaqao ~istotu qudske du{e. Enoh pripoveda da su nadglednici, kada su stupili u zabraweni qubavni odnos sa k}erima zemqe, ovima odali skrivena znawa. Pokalazi su im tajne biqa, tajne korewa, {ta se, od ~ega se {ta mo`e kuvati i spravqati. Nau~ili su qude da tope metale, kako se prave sabqe, oru`je, {titovi, strele, alati, nakit; nau~ili su ih tajnama ozvezdanog neba, zvezdo~atwi, {minkawu lica, spravqawu opojnih sredstava. Nadglednici, koji su u svetu duhova bili sudeonici misterije aditon i poznavali tajne Boga obavijene }utawem, sada su odali ove tajne. Posle razumevawa Setove ba{tine i bi}a an|ela sledi tre}a ta~ka: treba shvatiti {ta zna~i znawe palih an|ela. Nema sumwe da je ~ove~anstvo, pre nego {to su nadglednici sleteli na zemqu, `ivelo u blagoslovenoj bezazlenosti. Bilo je bezgre{no, jer je mra~no pleme Kainovo iskorenilo nebesko ~ove~anstvo. Ali nije znalo {ta je alat, {ta je zanat, nije poznavalo topqewe metala, pismo, krvoproli}e, nauku. Svemu su ih nau~ili pali an|eli. Jedino znawe ~ove~anstva bilo je Setovo znawe: se}awe na poreklo s neba i zakon ~istog `ivota, koji }e ~oveka

PISMO

239

ponovo odvesti u svet duhova. ^ove~anstvo nije poznavalo zemqodelstvo, zanate, umetnost, alate; `ivelo je u zlatnom dobu, hranilo se vo}em, bilo je bezbri`no i vedro. Posle zanosa qubavnih no}i nadglednici su k}erima zemqe {aputali prve tajne: kako da udese svoje lice, ko`u, kosu i nokte, kako da prevr}u o~ima, kako da hodaju, kako da izvijaju glasom kako bi bile {to privla~nije i neodoqivije. Potom su ih nau~ili kori{}ewu ~arobnih re~i i spravqawu ~arobnih napitaka i bojewu i izradi nakita, ubijawu `ivotiwa i jedewu mesa i izradi no`eva i ma~eva. Nau~ili su ih onome {to se danas naziva tehnikom. [to je pre toga bilo misterija obavijena }utawem Boga, sada je to postao javni zanat. Ali nevoqa nije bila u tome {to nadglednici nisu znali kqu~ ni smisao misterije, jer, kao {to je rekao Gospod: boravili ste u Carstvu nebeskom, ali sve tajne ipak ne znate, znate samo za prokleto znawe i to je bilo ono {to ste kvarnim srcem preneli `enama. A {ta je bio taj greh, vi{e ne znamo. Po Baderu, zato {to vi{e ne umemo da ga po~inimo. Mo`da su u pravu oni koji ka`u: kao uspomenu na ovaj greh uveden je obred obrezivawa. Uspomenu na greh odnela su sa sobom vode Potopa. Voda presude sprala je greh: sa Sodomom i Gomorom, mo`da, kao {to smatra Mere{kovski: s Atlantidom, ali u svakom slu~aju sa prvim ~ove~anstvom koje je `ivelo pre velike propasti, ~ove~anstvom koje se jo{ gledalo o~i u o~i s nadglednicima i koje je neposredno sudelovalo u zabrawenim znawima, ovaj greh i ovo znaqe su se zauvek izgubili. Ali ako i ne znamo {ta je bio ovaj greh, posledice greha i znawa od tada svaka generacija vidi i iskusi. Veoma je lako mogu}e da je ovo znawe bilo u vezi s onim {to danas uop{teno nazivamo nasiqem . Svako zna da je nasiqe neka u`asna magi~na sila koja se pobli`e ne mo`e odrediti, neko stra{no prazno zlo. Po~iva na nepoznatim ~iniocima, ali svi znamo da ni jedan od ovih nepoznatih ~inilaca nije dobar, nije ~ist, nije duhovan. Nasiqe je demonsko. To je ono {to su nadglednici {aputali na uvo tokom qubavnih no}i k}erima zemqe? Od toga su se obeznanile `ene? Stra{na praznina toga je bila ono {to su k}eri zemqe ponajpre po`elele kada su po~ele da izvla~e obrve i farbaju lice, po~ele da se kite perjem pobijenih ptica? A presuda zavodqivim `enama jeste da ve~ito ostanu sirene, ka`e Gospod: sirene, to jest ptice zavodqivog glasa, ~udovi{ta sa {erenim perjem. Za ve~ita vremena }e postati ono {to su htele biti: wihova }e biti zavodqivost, {areno perje i zamamna pesma i vi{e ne}e biti qudi, ne}e biti du{e, nego sirene. To je wihova kazna. Ta sila je po~ela da koqe `ivotiwe kako bi se wihovim plemenitim krznom `ene uresile? Zato je po~elo rovawe po planinama za zrnom zlata kako bi se na~inio nakit i obesio oko vrata i provukao kroz uvo, kroz uvo u kojem je jo{ odjekivala izdaja nadglednika? Ali je zapo~elo jo{ i od toga stra{nije i neizrecivije od ~ega se ~ak u`asnuo i Car careva kada je ovako rekao: Uz pomo} ovih tajni `ene }e po~initi svoja zlodela na zemqi protiv ~oveka [ta je ta tajna? [ta je taj greh? [ta je ta magija? Svako zna da postoji, ali je niko nikada nije video i ne ume da je imenuje. [ta zna~i ta stra{na magijska sila, to prokleto znawe koje su nadglednici kvarnim srcem rekli `enama? Nema za wih mira - ouk estin eirene, glasi prasuda Gospodara nad Vojskama. Nema vi{e spokoja ni poravnawa na zemqi sve dok i kap ovoga znawa `ivi u ~ove~anstvu. Bilo mu je malo Setovo znawe? Malo je bilo qudima da

240

PISMO

`ive u bezazlenoj jednostavnosti i blagoslovenom spokoju samo zato da bi izvr{avali zakon? Trebalo im je znawe? Ve{tina? Trebalo im je {areno perje ptica, zlato, gvo`|e, oru`je, sabqa, nakit, ma{ina, mastilo, pero, papir, pismo, nauka, tehnika? Trebalo im je ono {to je ovim najavqeno i do{lo, zakonito i neizbe`no: razdor, zavist, pometwa, kvare`? Bila im je potrebna u`asna mo}? Bila im je potrebna kavga, pobuna, zlo {to su nadahnuli demoni koji su bili izvan zakona? Pa ako im je sve to bilo potrebno, neka im bude. Celokupno ~ove~anstvo je dospelo izvan zakona. I: ouk estin eirene - nema za wega mira. Pa ima li? Nephilim, neposve}eni, nezakoniti sinovi zle mo}i, koji su doneli na zemqu krvoproli}e, nasiqe, nepravdu, pohotqivost i pokvarili ~ove~anstvo. Zbog toga je ~ove~anstvo moralo da propadne. Gospod je pustio na zemqu vodu presude i propalo je celo ~ove~anstvo, izuzev Noja i wegove porodice. Mere{kovski ka`e: Enohova kwiga pri~a o propasti prvog ~ove~anstva, ali govori drugom ~ove~anstvu. O tome govori prva re~enica kwige: Ono {to sam video nisam video za dana{wu generaciju, nego za one koji }e do}i u dalekoj budu}nosti. Nameweno drugom ~ove~anstvu? Ali koje je to drugo ~ove~anstvo? Dana{we? Po Mere{kovskom, Enohova apokalipsa je najsavremenija kwiga. ^ove~anstvo se i danas nalazi tamo gde je onda bilo. Snaga duhova nephilima nije salomqena, ~ak nikada nije bila ve}a nego danas. Zato iz Enohove kwige mi, qudi koji `ivimo na kraju drugog ~ove~anstva, vi{e razumemo nego {to su razumeli i mogli da razumeju qudi koji su `iveli u bilo kojem drugom dobu. Vi{e razumemo nego oni. Mo`da ~ak i vi{e nego {to bismo smeli. Strahovito razumemo u woj sve re~eno, ali jo{ stravi~nije svaku pre}utanu re~. O nama je re~? Ne. Ovo ~ove~anstvo o kojem govori Enoh nismo mi. Ali ono ~ove~anstvo kojem govori Enoh jesmo mi? Mi smo ona generacija koja }e do}i u dalekoj budu}nosti? Mi smo oni zaslepqeni koji smo qudsku nezakonitu mo} ra{irili na celu zemqu: na utrobu planina, na dubine mora, na pra{ume, na `ivotiwe, na ribe, na biqke, na ptice, na obojene narode, na siroma{ne i potla~ene, i vide}i ovu nezakonitost zemqa ve} doziva nebo? [ta je ono {to je uni{tilo prvo ~ove~anstvo, pita Mere{kovski, i {ta je ono {to uni{tewem preti drugom ~ove~anstvu? Enoha su an|eli - an|eli neba posvetili u ~itawe tajni zvezda i tu je video da }e svet jednom propasti od vode i jednom od vatre. U gr~koj ba{tini to je objavqivao i Orfej: smrt prvog ~ove~anstva od vode (hidatosis) i smrt drugog ~ove~anstva od vatre (ekpirosis). Ali isto to se znalo i u Maksiku i znao je i egipatski prvosve{tenik Tot i znao je i Zaratustra. Po Mere{kovskom, Enohova apokalipsa je najsavremenija kwiga, jer je upozorewe nephilimima, wihovoj silnoj, nezakonitoj mo}i, deci novca, ta{tine, gramzivosti, nauke da posle davne smrti od vode sada je na pragu smrt od vatre, ekpirosis, sagorevawe sveta koje }e od gre{nika o~istiti zemqu koja lele~e. Ima jo{ jedna re~ koju kod Enoha treba razumeti, mada re~ ni jedan jedini put ne iskrsava u kwizi. Ta re~ je: apokalipsa. Apokalipsom se naziva ono delo koje govori o sudu natprirodnih duhovih sila. Apokalipsa doslovno zna~i: revelatio, odnosno objavqewe, otkrovewe. U prenesenom smislu kona~na re~, stra{ni sud. Enohova kwiga je apokalipsa, odnosno neopoziva, objavqena presuda duha nad `ivotom i postupcima ~ove~anstva.

PISMO

241

Savremeni ~ovek, koji je od detiwstva navikao na misao da se ~ove~anstvo razvilo posredstvom odabirawa vrsta u borbi za opstanak iz `ivotiwskog sveta u ono {to je i u {ta ga wegova civilizacije visoko uzdi`e iznad primitivnog drevnog ~ove~anstva, ovaj savremeni ~ovek ovu apokalipsu ili razume veoma te{ko, ili uop{te ne razume. Kada ~uje tu re~, nikada ne mo`e da prigu{i neko uzbu|ewe koje se razlikuje od svih drugih. Radoznao je, ali je istovremano i u`asnut. Kakva zagonetna i stra{na re~! @eleo bi da je razume. Sme{ka joj se i pravi cini~ne primedbe, ali u srcu zna da je sme{ak la`an i opaske bez zna~aja. Na ovom mestu, razume se, nema ~ak ni poku{aja da neko pokoleba modernog ~oveka u wegovom napredovawu. Re~ je o jednoj jedinoj stvari: razumeti. Razumeti Enoha i {ta zna~i re~: apokalipsa. Ne samo Enoh i zajedno s wim predweazijska ba{tina, nego celokupno drevno ~ove~anstvo jednodu{no su u~ili da je prilikom stvarawa sveta svako duhovno i prirodno bi}e i stvar bili na svom mestu i postojawe svega ovoga odre|ivala je mera ve~itih zakona stvarawa. Ovu zakonitu meru Heraklit naziva logos. Me|utim, Tvorac nije stvorio bi}a kao sredstva kako bi zakon slepo i mahinalno ispuwavali; svako bi}e je raspolagalo slobodom i ispuwavawe zakonske mere svako je dobrovoqno i budno trebalo da prihvati. U uvodu Enoh govori o ovoj meri. Pogledajte, ka`e, zvezde, Sunce, Mesec, godi{wa doba, `ivotiwe, biqke, sve postoje}e odr`ava zakon i svi `ive u nepromewenom poretku. A vi niste ispunili zapovest Gospoda, nego ste je prekr{ili. Odmah na za~etku vremena bilo je stvorewa koja su ovu wima darovanu slobodu iskoristila ne za ispuwewe zakonske mere, nego za weno kr{awe. Tokom putovawa po drugom svetu Enoh je iznad haosa video sedam ogromnih zvezda koje su lebdele iznad ni{ta vezane jedna za drugu. Na pitawe {ta to zna~i, Enohu je an|eo pratilac rekao: ovih sedam zvezda je napustilo putawu koju im je zakon odredio i htele su da odu na samostalnu putawu; po nare|ewu Gospoda vezane su i kao kazna oka~ene su iznad haosa. Kada su nadglednici napustili nebo i stupili u nedopu{tene odnose s k}erima ~oveka, tako|e su prekr{ili zakon. Celokupno bi}e zemqe postalo je nezakonito. Kada su `ene uz pomo} tajnog znawa po~ele da se {minkaju i da se kite krznom i perjem i da ~ine svoje opa~ine protiv qudi i kada su qudi uz pomo} an|ela izdajnika po~eli da pqa~kaju dubine zemqe, planine, {ume, mora, `ivotiwski i biqni svet, prekr{ili su zakon. ^ove~anstvo je dospelo u stawe izvan zakona, jer je, kao onih sedam zvezda, na nedopu{ten na~in iskoristilo slobodu i prekr{ilo meru. Postoje qudi koji zapa`aju ovu situaciju i smatraju je nepodno{qivom. Ose}aju da je situacija, ma i na trenutak, nepodno{qiva, nezakonita, ve~ita mera bi}a je prekr{ena. To su oni koje Enoh naziva pravednim i svetim i odabranim. Ti qudi ve} tokom svoga `ivota preduzimaju sve kako bi ponovo po{tovali zakon, kako bi svojim mislima, re~ima i postupcima ponovo odr`ali ve~itu meru. Celokupna gre{nost na zemqi postala je nemogu}a zbog kvarnog bi}a koje je nastalo posredstvom Kaina i Nadglednika. Jer se nije pokvarilo pojedino bi}e ~oveka, nego se uop{te celokupno qudsko bi}e iskvarilo. Pravednici su, me|utim, duboko patili u ovom kvare`u i na svaki na~in su `eleli da ubla`e grehove. Ovde na zemqi niko ne mo`e `iveti bez greha: na

242

PISMO

drugom svetu se nalazi ono mesto gde }e se u mudrosti sudelovati i vi{e se ne}e gre{iti ni u nemaru, ni u strasti... kada se vi{e ne}e gre{iti i ne}e se ispa{tati kazna... i ne}e se iskusiti sud srxbe. Qudi koji gre{e samo iz nehaja ili strasti, odnosno gre{e samo zbog slabosti, a ne `ive iskvarenim srcem, oni ne}e iskusiti sud srxbe. Ovi qudi koji se jo{ za `ivota vrate zakonu, koji svom snagom `ele da ispune meru, koji nezakonito bi}e u sebi ozakowuju ponovo, oni }e izbe}i sud. Oni qudi, me|utim, koji u svom `ivotu bezbri`no `ive u nezakonitom zemaqskom `ivotu, koji ni ne prime}uju ovo kvarno bi}e, koji mirne savesti gre{e, gomilaju greh na greh, nasilni su, ta{ti, gramzivi, pohotni, slavohlepni, la`u, razme}u se, oholi su, zavidqivi, pohlepni, vlastoqubivi, oni }e biti osu|eni. Jer ~ovek je slobodan i zakon se, istina, mo`e prekr{iti, ali jaoj onome ko zloupotrebi svoju slobodu i prekr{i zakon. Jedan deo qudi ve} u `ivotu biva osu|en, jer neprekidno sudi sebi, odnosno sebe osu|uje priznavaju}i ve~iti zakon nad samim sobom. To su pravedni i izabrani. Drugi deo qudi pak, kao {to ka`e Enoh: ako u `ivotu ne potpadne pod sud, ipak ne}e mo}i izbe}i sud, nego }e biti kao sedam zvezda koje su prekr{ile meru, bi}e vezani i oka~eni iznad haosa. Ovi }e qudi biti podvrgnuti sudu. Sud nije ni{ta drugo do {to Gospodar Duhova li~no svakoga ispita da li je `iveo po zakonu, ili protiv zakona, da li je po{tovao meru, ili ju je prekr{io. Ko ju je po{tovao, odnosno ko je jo{ u svom `ivotu sopstvenom voqom i odlukom dospeo pod sud, on }e na drugom svetu zauzati mesto me|u svecima i pravednicima. Ko nije po{tovao zakon, odnosno bi}e u sebi nije ponovo u~inio zakonitim, nije dospeo pod zakon kada dobro i zlo bude razdvojeno, kada se dobri predaju ve~nom `ivotu, a zli ve~noj smrti. Savremeni ~ovek veruje da je sudwi dan preterano u`asno privi|ewe religiozne ma{te, neka stra{na masovna tragedija. Prema drevnom ~oveku, ono {to se zbiva na sudwi dan beskrajno je jednostavno: nezakonito qudsko bi}e vra}a se zakonu. To zna~i: sud. Smisao sudwih dana: zakonitu su{tinu bi}a ~oveka ponovo vaspostaviti na celoj liniji. Kvarno bi}e u~ititi opet istinitim. To je univerzalni i kolektivni sud: apokalipsa. Apokalipsa je kona~ni sud izre~en ~ove~anstvu, qudskom bi}u koje su Kain i nadglednici iskvarili, wegovo vra}awe zakonu: oni koji su pravedni, bi}e podr`ani, koji nisu pravedni, bi}e predati ni{tavilu. Eto specifi~nog razmi{qawa drevnog doba koje je za savremenog ~oveka postalo tako strano. Eto sme{e neobi~ne poezije, mita, metafizike i vizije, od koje ni{ta nije tako daleko kao dana{we razdobqe. Do kraja pro{log veka moderni ~ovek je bio raspolo`en da ode samo do Grka; samo je jo{ Grke bio sklon da prihvati ozbiqno. Situacija se od tada bitno izmenila. Otkrivene su velike kulture Azije, Afrike, Amerike i nau~ili smo da po{tujemo duh Crnaca, Arapa, Iranaca, Tibetanaca, Indijanaca. I otkrivaju se spomenici drevnog doba pre Gr~ke: egipatska, kineska, indijska dela. Svet se pro{irio i produbio. Najpre smo otkrili kulture stranih naroda; i otkrili smo drevno doba. Po svom zna~aju nema tome sli~nog modernog otkri}a. Me|u velikim kwigama drevnog doba kineski Tao te |ing sa~uvao je misteriju drevnog ~ove~anstva; Veda je sa~uvala takvu svetlost da je u odnosu na to sve {to je ~ovek mislio tama; Hermes Trismegistos sa~uvao je takve taj-

PISMO

243

ne do kojih smo tek na kraju prispeli da ih sri~emo. Enoh je iz drevnog doba sa~uvao ne{to sasvim drugo: strogu i ~istu jednostavnost prvog patrijarhalnog ~ove~anstva. Prvi deo, koji govori o pobuni an|ela, pun je pojedinosti koje su uzvi{enije jedna od druge. Nebeska vizija je tako potresna i mo}na, malo je takvih qudska ruka ispisala. Drugi deo, proro~ke vizije i besede, objavquje ozbiqan i dostojanstven moral Setove ostav{tine. Savremeno doba ovde mo`e da stupi u neposrednu blizinu ~oveka drevnog doba. Tre}i deo, snovi|ewa, naro~ito }e umeti po{tovati oni koji su vi~ni modernoj psihologiji. Ovo je takva simboli~na vizija ~ija tajna i nije tako velika. ^ovek ~ija se ma{ta samo malo uzdi`e iznad proseka, ve} }e na drugoj stranici razumeti o ~emu je re~ i nehoti~no }e dati za pravo Heraklitu kada ka`e: granice du{e ne}e{ dosti}i ~ak i ako prevali{ ogromne puteve. Objasniti sve delove kwige bio bi takav zadatak koji bi zahtevao dvadeset puta du`i uvod. Sasvim je stilsko obele`je {to Enih ~as govori u prvom, ~as u tre}em licu. Na vi{e mesta se poistove}uje s Nojem. I re~ Gospoda je katkada u prvom, katkada u tre}em licu. Posebno bi trebalo govoriti o simboli~nom zna~ewu pojedinih re~i, kao {to je, na primer, Mudrost koja, kao {to kwiga ka`e, ne nastava na zemqi i preselila se na nebo me|u an|ele. Ova Mudrost nije ni{ta drugo do Hohma koju je Filon kasnije nazvao Sofija i sve do Jakoba Bemea bila je stalno jedna od glavnih li~nosti mistike. Trebalo bi progovoriti i o tome kako se spomeni na potop javqaju u egipatskoj, iranskoj, kineskoj, induskoj, indijanskoj ba{tini i kako Enohov Noje odgovara induskom Manuu, meksi~kom Kvecalkoatlu, peruanskom Manko-Kapaku, egipatskom Manesu, iranskom Xem [idu. Naravno, trebalo bi progovoriti i o ulozi belog bika u snovi|wima, `ivotiwe koju u Iranu po{tuju pod imenom Kaimorts, ali se mo`e susresti i u Egiptu, na Kritu, u Gr~koj, Indiji i Kini. Trebalo bi pomenuti va`nije stanice u literaturi o Enohu, po~ev od aleksandrijskog razdobqa do 19. veka, do Jakoba Lorbera, do velikog mistika koji je celu kwigu posvetio Enohu i do Dimitrija Mere{kovskog koji u kwizi Tajna zapada govori u duhu Enohove apokalipse. Veze i obja{wewa mogli bi mnogo toga da ra{~iste, ali je sada ciq jedan jedini: baciti pogled na duh drevnog ~ove~anstva. A to je dobro u~initi {to nepristrasnijim okom na koje se {to mawe uti~e.

244

PISMO

Bela Hamva{

VELIKA RIZNICA PREDAKAPreveo sa ma|arskog Sava Babi}

INDIJA

IZ KWIGA TAJNIH U^EWAUvodSvet }e propasti! Od svih kwiga na zemqi odaberi stotinu najve}ih kako bismo ih spasli za budu}nost. Odabrao sam. U barku ne mo`e stati sto. Odaberi deset, ostale izbaci. Odabrao sam. Odbaci jo{ devet, jer samo jednu mo`emo da ponesemo. Odabrao sam. Koja je to kwiga? Veda. Za{to? Lako bi bilo odgovoriti, pro~itaj je. Ali su je mnogi pro~itali, i nisu je razumeli. Lako bi bilo odgovoriti: shvati je. Ali mnogi celog `ivota nisu ni{ta drugo radili i nisu iza{li s wom na kraj. Objasniti? Sunce, zdravqe, svetlost se ne mogu objasniti. Postoji jedan svet i jedno Sunce jedna Veda postoji, kao {to je jedno Bi}e i jedan Bog. Na po~etku 20. veka ~ove~anstvo Evrope je otkrilo svetsku stvar: pribavilo je saznawe o osnovnom stawu ~ove~anstva. Shvatilo je da, kao {to se ~ovek u svim vremenima i epohama, u svim narodima i na svim kontinentima ra|a s ~ulima, s dve ruke, dve noge, plu}ima, stomakom, srcem, skeletom, tako isto ~ovek u svim vremenima i podnebqima donosi sobom istovetno duhovno stawe. Ovo osnovno stawe nije psihologija svojstava ni sklonosti, nego drevno znawe o elementarnoj stvarnosti koja `ivi podjednako u svakom ~oveku: znawe o smislu `ivota, o prirodi du{e, o sudbini, o Bogu. Ovaj sistem istine nije ni{ta drugo do antropolo{ko osnovno stawe bi}a i ono nije posledica ~ovekovog bi}a, nego uslov. Sistem drevnih istina ne razvija se iz ~ovekovog `ivota, ve} ~ovekovo bi}e po~iva na ovom sistemu drevnih istina. U 20. veku je otkriveno da je ~ove~anstvo u svim vremenima i pod svim podnebqima bilo, jeste i bi}e na istoj razini bi}a: ova razina je osnovni

76

PISMO

uslov ~oveka, i ovaj osnovni uslov se ispoqava u osnovnom znawu o bi}u. To je takvo osnovno znawe koje ~ovek ne samo {to zna, nego koje ne mo`e da ne zna. Takav sistem istine koji ne samo da ne treba u~iti, nego koji se ne mo`e zaboraviti. To je nepobitan preduslov svakog drugog znawa, mi{qewa, smisla koji se po sebi razumeju, s kojima je ~ovek ro|en. Niko se ne ~udi {to je ~ovek na svim mestima i vremenima ro|en u istovetnom biolo{kom obliku; naprotiv, ovaj fakat je predujam uslova na{eg celokupnog qudskog bi}a, osnova svakog istra`ivawa i mi{qewa. Sada se ispostavilo da ovom biolo{kom obliku pripada isto takvo egzaktno saznatqivo duhovno osnovno stawe. U duhovnoj ravni biolo{koj drevnoj osnovnoj strukturi `ivota odgovara struktura drevnog osnovnog znawa. ^ovekovoj fizi~koj, biolo{koj, dru{tvenoj bazi odgovara duhovna baza. Svakovrsni qudski `ivot izgra|en je na ovoj a priori duhovnoj bazi: nauka, umetnost, religija, dru{tvo, poezija, moral. Na ovoj bazi se nalazio ~ovek pre dvadeset hiqada godina, na woj je danas, u Evropi, Kini, Australiji, i na woj }e biti svuda i posle dvadeset hiqada godina. Pojedine ta~ke duhovnog osnovnog stawa ~ove~anstva ve} su ranije naslu}ene i o wima su u~iwene veoma bitne konstatacije. Karakteristi~no je da o univerzalnom zna~ewu ovih konstatacija niko nije imao ni pojma. Rene Genon je svojim pronicqivim i {irokim znawima otkrio i odmerio situaciju. Genon je shvatio da ono {to evropska filozofija, istra`ivawe drevnog doba, psihologija religije, etnologija, filologija, dubinska psihologija i mnogi drugi pravci tra`e gotovo stotinu godina, od Hegela naovamo, nije ni{ta drugo do univerzalno drevno znawe koje se rasprostire na celokupno ~ove~anstvo. U drevno doba, na istoku i do kraja sredweg veka uglavnom u Evropi to znawe se svesno ~uvalo, i generacije su ga predavale jedna drugoj. Zato Genon drevno znawe naziva ba{tina. Na po~etku novog doba usledio je lom. ^ove~anstvo je u Evropi zauzelo stav protiv ba{tine. Suprotstavqawe se naziva scijentifizmom. Scijentifizam je za nekoliko stotina godina uspeo da skrene pa`wu s drevnog znawa, ali kao posledica toga ~ove~anstvo Evrope je gurnuto u takvu krizu da je zapretila opasnost raspada zajedni~kom bi}u, mi{qewu, psiholo{kom i duhovnom na~inu `ivota. Na vrhuncu krize pak jedan deo mislilaca je tokom potrage za re{ewem na{ao put koji ponovo vodi do osnovnog stawa. Genon je primetio da je ono {to je Evropejac na{ao saglasno s drevnim i isto~nim osnovnim sistemom istine, i to je izrazio u nekoliko svojih temeqnih dela. Tako je Evropa dospela do saznawa o univerzalnom qudskom osnovnom stawu. Za{to je sve ovo trebalo pomenuti u vezi s Vedom? Ukratko zato {to, mada je ostalo veoma mnogo dubokih i velikih spomenika univerzalne qudske ba{tine, i ovi spomenici na temeqan na~in otkrivaju antropolo{ki drevni uslov, me|utim, potpuno jedinstven, uzajamno povezan sisetem istina koji otvara najdubqe stawe postoji samo jedan jedini, a taj jedan jedini drevni spomenik jeste Veda. Veda nije filozofija, nije religija, nije mit, nije poezija. Veda nije ni{ta drugo do antropolo{ki drevni uslov, duhovna osnovna struktura koja odgovara ~ovekovoj fizi~ko-biolo{ko-dru{tvenoj strukturi `ivota. Veda je tlocrt drevne i ve~ite duhovne situacije ~oveka. Kao {to je geografski glo-

PISMO

77

bus precizna mapa Zemqe, Veda je egzaktni crte` situacionog plana qudskog duha. Veda je obave{tewe koje govori o postojawu prvog ~ove~anstva, osnova qudskog bi}a koje `ivi u svim vremenima zbivawa, i osnova je `ivota ~oveka koji }e `iveti u dalekoj budu}nosti. Veda je jedino znawe. Zato, ako se iz propasti sveta mo`e spasti jedna jedina kwiga, ta kwiga mo`e biti samo Veda. Ni{ta toliko ne}e iznenaditi Evropqanina kao ovo {to sada sledi. Naima, na glavno pitawe {ta je to osnovno znawe, onaj antropolo{ki drevni uslov koji je duhovna struktura svevremenog ~ove~anstva, odgovor glasi: ~ovekov sistem drevne istine jeste metafizika. Ne: samo metafizika. I ne: neka metafizika. Metafizika, to jest jedina metafizika. Ona metafizika kojoj je svaka druga metafizika samo mawe-vi{e sre}an pristup; mo`da maglovita kopija ove jedne jedine, eventualno wena bespomo}na imitacija. Ili pak: ne znaju}i za to da ova metafizika postoji, pipkawe u wenom smeru. Metafizika postoji samo jedna. I ta jedna je Veda. Ova jedina je apsolutna i drevno znawe o svim onim pitawima na kojima po~iva ~ovekovo bi}e. Jedino kona~no i verodostojno znawe o samom bi}u, o prirodi, o stvarnosti, o psihologiji, o sudbini. Znawe o svemu {to je za ~oveka primarno va`no: znawe o tome {to ~ovek i onako zna, i ne mo`e da ne zna, {to ne treba da u~i, jer i ne mo`e da ga zaboravi. Ovo znawe nije nakakva praksa, nije nekakva majstorija, nego samo znawe. To znawe je metafizika. Nije biolo{ko, fizi~ko, nije hemijsko, nije matemati~ko, nije dru{tveno znawe, nego metafizika. Ova metafizika je duhovna baza egzistencije ve~itog ~ove~anstva, to je struktura drevnih istina. Evo eksperimenta koji `eli da na najkra}i mogu}i na~in objasni metafiziku: Zamislimo da se danas, ovde u Evropi okupe metafizi~ari na svetski kongres, odr`avaju brojne sednice, ~itaju, raspravqaju i na kraju u jednoglasnoj odluci izraze rezultate kongresa: ~ulni svet je nepostoje}a iluzija. Donesu odluku koja dolikuje da je donesu metafizi~ari svih vremena i svih naroda, jer je to odista stanovi{te metafizike. Iluzija je stolica na kojoj sede, svetiqka koja im svetli, prostorija u kojoj sede. Kada su doneli odluku, u zgradi bukne po`ar, i {ta se zbiva? Metafizi~ari, suludo be`e}i ispred nepostoje}e vatre, iska~u kroz nepostoje}e prozore na nepostoje}u ulicu. Primer ovoga paradoksa ho}e da u korenu uhvati pitawe metafizike. Jer kada je re~ o metafizici, u svakoj prilici je re~ o istom. ^ulni svet je iluzija. To je kvintesencija u~ewa metafizike. Uzalud ~ovek veruje u obi~an `ivot da objekti imaju svoju stvarnost; uzalud nauka veruje da se iskustvo usmerava na stvarne objekte. ^ulni svet je iluzija. Ali kada do|e do stani-pani, metafizi~ar je prvi koji porekne ovo u~ewe. Eto paradoksa. Kako se mo`e razre{iti ova protivre~nost? Kako metafizika razre{ava ovu protivre~nost? Na slede}i na~in: nesumwivo postoji jedna stvarnost. Razli~iti pogledi razlikuju se po tome {ta smatraju jedinom stvarno{}u. Svakodnevni `ivot, materijalizam i racionalisti~ka nauka izgra|ena na wemu ka`e da je jedina stvarnost materijalna priroda, objektivni svet; duh nije drugo do derivat ove materije. Postoji samo takozvani spoqni svet. To stanovi{te se nazi-

78

PISMO

va objektivnim realizmom. Nasuprot ovom shvatawu nalazi se metafizika koja ka`e da je jedina stvarnost duhovni svet. Materija nije ni{ta drugo do projekcija ovoga duha. Ovo shvatawe se naziva subjektivnim idealizmom. Ovde, me|utim, treba dodati va`nu primedbu. A primedba glasi: konkretni istra`iva~ki metodi nauke nikada nisu usmereni na stvarnost, nego svuda na prirodu. Ponavqam: ne na stvarnost, nego na prirodu. Priroda je onaj objekt koji je dostupan nau~nim metodama. Nauka nema metod za istra`ivawe stvarnosti. A stvarnost nije jednaka prirodi. Priroda je dati oblik stvarnosti u odre|enom prostoru i vremenu; a stvarnost je onaj pojam u koji ne samo da mo`e da stane sada i ovde data i dostupna priroda. Stvarnost su ukupnost svih priroda i svih zamislivih priroda zajedno sa svim wenim su{tinama, zbivawima, pojavama. Nauka stoji nasuprot ovde i sada datoj prirodi i zbog toga je temeqni pojam nauke: priroda. To je ono {to ona istra`uje, to je ono {to ona sme i mo`e da sme. To je par excellence objekat nauke. To je solidna i ~vrsta osnova od koje ona ne mo`e ni za korak da odstupi. Metafizika se, me|utim, ne bavi prirodom, nego stvarno{}u: s ne~im u ~emu je priroda samo jedan elemenat. Za metafiziku postoji realitet i takvih ~iwenica koje nauka, u nedostatku jasnih objekata, ne mo`e ni da takne. Nauka se bavi prirodom, odnosno objektima; a matafizika se bavi svim onim {to spada u univerzalni krug stvarnosti, u tzv. krug bivstva. Situacija je zna~i takva da nauka izvr{ava svoje specifi~ne zadatke, mo`e da otkriva i sistematizuje u odnosu na prirodu. Ali istinski smisao svakog nau~nog akta mo`e se samo onda dosti}i ako se ovaj akt projektuje na razinu stvarnosti. A to pak zna~i: ako se smesti u perspektivu matafizike. Wutnov zakon je nau~an, dakle pojednostavqena konstatacija koja se odnosi na prirodu. Ova konstatacija je, me|utim, postala zna~ajna, samo ve} ne samo na razini prirode, nego i na razini stvarnosti, odnosno ne na razini par excellence nauke, nego na razini par excellence matafizike: jer svaka misao tek ovde dobija svoj istinski lik. Na razini nauke pojedini akti nemaju nikakve posledice u prostoru koji se nalazi izvan kruga nauke. Svi akti su ovde konkretne ~iwenice, ni{ta vi{e. Posledice akata, wihovo dejstvo na druga podru~ja bivstva odigravaju se na razini metafizike: nau~ne prirodne ~iwenice ulaze u krug stvarnosti. Na to }e, naravno, neko postaviti pitawe (a ima sva prava da ga postavi): za{to je to tako? Kako je to mogu}e da utvr|ivawe nau~nih ~iwenica, teorija, sistematizovawa, otkrivawa, zna~i svaki nau~ni akt koji se odnosi na objektivnu prirodu svoj pravi smisao posti`e i mo`e da postigne samo na natprirodnoj (meta ta phusika nad prirodom) razini? Odgovor je veoma jednostavan i kratak. Nau~ni akt koji se odnosi na objektivnu prirodu svoj pravi smisao zato mo`e da postigne samo na natprirodnoj-metafizi~koj razini jer istra`ivawe stvarnosti nije nau~no, ve} metafizi~ko pitawe. Pojam realiteta jeste baza i mera nauke. To je nesumwivo. Celokupne prirodne nauke izgra|ene su na pojmu realiteta. Ali sam pojam vi{e ne spada u prirodne nauke. [to se ti~e istra`ivawa, kontrole, merewa ovoga pojma nauka nema nikakvih sredstava. Nauka koristi ovaj pojam, i to toliko da bez wega ne mo`e da na~ini nijedan korak. A pojam realiteta nije nau~na, ve} metafizi~ka kategorija.

PISMO

79

I to kategorija bivstva. To je ona kategorija po kojoj su i nau~ni akti ili ispravni, ili nisu, druga~ije re~eno: realni su, ili nisu realni. Ali ovde sledi najte`i korak: realitet pojma realitet nije tako jednostavan i jasan kao {to to misli nau~na praksa i upotreba. I zbog toga sada sledi metafizika. Metafizika tra`i stvarnost. Dok tra`i stvarnost, postavqa pitawe {ta je primarno: priroda ili stvarnost? [ta je va`nije: priroda ili stvarnost? [ta je pre? [ta je univerzalnije i generalnije u ~ovekovom osnovnom stawu? [ta je realno: proroda ili stvarnost? [ta je ono {to postoji nezavisno od mene i od svakog ~oveka: priroda ili stvarnost? Na ovo pitawe odgovara jedina metafizika celokupnog ~ove~anstva, drevna i osnovna metafizika. Ona matafizika kojoj je sve drugo samo potomak i varijanta, i koja ~uva osnovno stawe univerzalnog ~ove~anstva: metafizika Upani{ada. Upani{ade ka`u: Bivstvo postoji. Ovo bivstvo je jedno. Zna~i postoji jedno bivstvo. To je prirodno. Postoji jedno bivstvo, evidentno je i po sebi se razume. Logi~ka tautologija. Ako postoji bivstvo, onda sve spada u wegov krug, zato postoji jedno bivstvo. Kada ne bi bilo tako, ne bih mogao biti ni ja koji ovo mislim. Ako ve} mislim, jesam, postoji bivstvo, i znam da postoji bivstvo, i to bivstvo je jedno. U ovo jedno bivstvo spadam i ja. Ako bivstvo postoji, onda je bivstvo stvarnost. Isto takva tautologija. Isto tako evidentna. Ni wu ne treba tuma~iti. Ako postoji bivstvo, onda nema nebivstva. Tautologija. Svako bez i malo napora mo`e da sledi. Ne zahteva dokaze. Ako je ovo bivstvo jedina stvarnost, onda izvan we nema stvarnosti. Strogo sledi iz prethodnoga. Logi~ki je isto tako evidentno, i isto tako ne zahteva dokaze. Sve {to izgleda da postoji izvan ove jedine stvarnosti, to nije stvarnost. Opsena. Tautologija to samo jo{ boqe izo{trava i isti~e krajwe posledice. Ovo otkri}e ka`e Veda ~inim ja, subjektivni ~ovek. ^inim ja, li{en svakog uticaja, na primaran na~in, i to tako {to ne mislim na osnovu prethodnih promi{qawa, nego je to primarna baza moga bivstva. Ne znam druga~ije da budem, samo tako {to sebe kao `ivo bi}e dr`im postoje}im, i kao postoje}i pro`ivqavam stvarnost. To je prvi preduslov svakog elementa moga bivstva. Na tome po~iva celokupno moje bivstvo. Ali ako ja, subjektivno bi}e, ja, stvarno postoje}i jesam onaj koji je bivstvo, koji je jedina stvarnost, i izvan mene nema stvarnosti, onda sve {to izvan mene izgleda da se vidi, to je ne-bivsto, ne-stvarnost, nego: opsena. Opsena nije stvarnost, opsena je opsena. Opsena je opsena ja, postojawa, stvarnosti: ne-postojawe, ne-sstvarnost: objekat, priroda. Ovih nekoliko re~enica zapravo je cela metafizika. To je sa`eti izvod Upani{ada. A posledice su slede}e: Priroda nije stvarnost. Priroda nije postoje}a. Priroda je objekat.

80

PISMO

Objekat subjektivnog ja. Opsena ja. Opsena se, naravno, ne mo`e raspr{iti misaonim osve{}ewem, promi{qawem, konstatacijom. Zato kongres metafizi~ara, mada je i zakqu~io da je spoqni svet iluzija, odnosno intelektualno osetio da je priroda opsena nije umeo da raspr{i i likvidira opsenu. Intelektualnim razumevawem stvarnost se ne mo`e saznati. I upravo zbog toga ja metafizi~ara je daqe bilo opseweno i vatra je bila opsena, pred opsenom morali su da opseweni isko~e na ulicu koja je isto takva opsena kao i vatra, priroda, i isto je takva opsena kao i kongres zajedno sa svojom odlukom da je sve opsena. Upani{ade ka`u da opsena nije individualna maja (opsena) kao {to su to pogre{no razumeli evropski metafizi~ari, nego maja koja je va`e}a za univerzalno ~ove~anstvo i za svakog subjekta, to jest opsena. Ova metafizi~ka koncepcija je nezaobilazna. Nauka u odnosu na metafiziku obi~no postavqa ovakvu argumentaciju: u redu, ova ~inija tre{awa na stolu je za mene opsena, ali otkud to da, ako do|e potpuno nepoznat ~ovek, on }e videti ovu ~iniju tre{awa na stolu i po~e}e i da ih jede? Matafizika Upani{ada na to odgovara: jeste, nepoznati }e videti ~iniju, i treba da je vidi, jer svi zajedno vidimo kako Sunce izlazi i zalazi, zajedno do`ivqavamo buru na moru i rat. Zajedno, svi potpuno jednako, jer smo svi u ropstvu istovetne univerzalne opsene. Svi `ivimo u istovetnoj prirodi. U istoj maji, u istom za~aranom stawu sa svojim subjektivnim ja. Ali ka`u Upani{ade ako ~ovekov subjekat, ja, jedini postoje}i ume da se probudi na drugu budnu situaciju koja se razlikuje od opsene a to svaki subjekat mo`e da u~ini onda }e biti svestan da opsena nije jedino pona{awe subjekta. Opsena nije ni{ta drugo do degradiranost budnosti subjekta. Za~arano stawe. Mese~arstvo. Ako ja likvidira tu degradiranost, postaje budnije, sve boqe i boqe vidi, i vide}e opsewenost prirode. Iz ove budnosti ne}e videti samo prirodu, nego stvarnost. A stvarnost je da je priroda upravo opsena, a jedino postoje}i je subjekat. Scijentifizam se bavi prirodom, dakle bavi se opsenom, i sve {to zapazi, otkrije, sistematizuje, konstatuje, to je u celini opsena, spada u krug nestvarnosti, ne-postojawa. Kao posledica prirode ~ija zamagqenost pritiska subjekat svih nas, kao posledica degradiranosti budnosti nastaje specifi~na ~arolija (maja) koja nema od ~ovekovog subjekta nezavisno bivstvo, i ova opsena sama po sebi nestaje na vi{em stupwu budnosti subjekta. Nauka ne doti~e pravo bivstvo subjakta. Sva otkri}a, konstatacije, sistematizacije, istra`ivawa nauke u svetu maje ostaju u svetu opsene, jer je i on sam opsena. Mo`e pribirati, re{avati, cediti, brojati {ta god ho}e, mo`e prizivati revoluciju, rat, razdor, mir sve to nije ni u kakvom odnosu sa svetom stvrnosti ~ovekovog subjekta. Subjekat je osetqiv samo na subjekat. Samo ga subjekat mo`e dotaknuti. Govore}i jezikom dana{we metafizike: samo egzistencija mo`e osloviti egzistenciju. Predmenti elementi nemaju nikakvo dejstvo na egzistenciju. Samo onaj ko moje subjektivno bivstvo ~ini budnijim ili me jo{ vi{e opsewuje, on deluje na mene, i ovo delovawe mo`e do}i samo iz sveta subjekata, a ne iz sveta opsene koji ne postoji, nije stvaran, nego je opsena moje degradirane budnosti. Nauka se bavi prirodom; a da bi se bavila stvarno{}u, ona za to ni nema svo-

PISMO

81

je metode. Stvarnost se ne mo`e meriti, ni otkrivati, ni sistematizovati. Stvarnost u svom celokupnom opsegu i bi}u istovremeno postoji. Stvarnost je postoje}a. Stvarno{}u se ne bavi nauka, nego metafizika. A matafizika postoji samo jedna, arhai~ka matefizika koja polazi od apsolutnog subjekta, Upani{ade. Upani{ade ka`u da je od prirode i stvarnosti primarna stvarnost. Priroda je samo opsena ove stvarnosti. Va`nija je dakle: stvarnost. Realna je. Stvarnost. [ta je to {to je nezavisno od mene i od svakog ~oveka? Stvarnost. A pod stvarno{}u se razume uvek isto: bivstvo jedino postoje}e subjekat. A na pitawe saznawa odgovor metafizike je slede}i: Da li se mo`e saznati opsena? Kako da ne! Ali nema nikakvog smisla. Za{to? Jer ne doti~e stvarnost, postoje}i subjekat, samo nepostoje}i. Razumno saznawe samo je jedno: jedino saznawe subjekta jeste da je subjekat postoje}a stvarnost a ono {to izgleda da je izvan wega, to je posledica degradirane budnosti, to jest opsena. Ovo drevno znawe Upani{ada, kao {to kazuju davni zapisi, visoka qudska bi}a su dobila na po~etku za~ela kao objavqewe neposredno od Tvorca. Svaka drevna ba{tina zna da je Tvorac ~oveku poverio smisao wegovog bivstva, sistem istina, tajnu osnovnog stawa. Egipat vezuje objavqewe za ime Menesa koji nije niko drugi, prema Genonu, do Minos s Krita i hinduski Manu. U Kini se zvao Vang, u Judeji Set, u Gr~koj Orfej, u Meksiku Kecalkoatl. Ovo objavqewe je sitem drevnih istina, znawe o osnovnom stawu ~ovekovog bivstva. Jedino pouzdano, verodostojno znawe koje je izvan sumwe. Na jeziku sanskrita: {ruti, doslovno: otkrovewe. Tome treba dodati jo{ smriti, ono {to je znano od za~ela predawe, ono {to se pri~a, mit (znawe obi~no zaodenuto u slikoviti jezik) koje pro{iruje {ruti, ali mu nigde ne protivre~i. Ono {to je izvan {ruti i smriti to je nebitna ni{tavnost, pripada svetu opsene, vi{e nije verodostojno, najboqe ga je potpuno ostaviti izvan pa`we. Naravno, kada savremeni ~ovek ~uje re~ objavqewe, on se sneveseli. Misli da je re~ o nekoj prevari. Sluti ve{ta~ki patos, teatralne spoqa{wosti i popovske la`i. Pod objavqewem ne treba pomi{qati na proglas koji se razle`e izme|u velikih pateti~nih scena. To zami{qa samo takav ~ovek koji nije pro`iveo o~itovawa duhovnog sveta, nikada u wima nije sudelovao, a i ne razume ih. Obajvqewe nije retori~ka tirada koja se javqa izme|u spoqa{wosti koje li~e na operu. [to se o~ituje dubqa istina, ona je sve sti{anija i jednostavnija; sve se vi{e ogla{ava u iskrenom srcu ~oveka koji `ivi svakodnevnim `ivotom i obavqa svoje obaveza. A da bi neko shvatio objavqewe neophodna je samo jedna stvar: budnost. Budnost pak hrani samo jedna stvar: ~isto bivstvo. Zato je neophodna besprekorna moralnost: jer moral nije vrednost sama po sebi. To je jednostavnost besprekornog `ivota. Znawe samo zbuwuje i kvari, ~ak ~oveka i spre~ava u tome da shvati objavqewe. Za{to? Zato {to je znawe opsena. A opsena uspavquje budnost. ^oveka pretvara u mese~ara. Mesto objavqewa je ~isto i spokojno jednostavno srce ~oveka. Srce koje neposredno ~uje glas bo`anskog duha. Tako se oglasio tvora~ki duh drevnih vremena. I od tada se tako ogla{avao u pustiwacima, usamqenicima, prorocima, asketama. Tako se oglasio i u istorijskim vremenima: u misticima, monasima, izuzetnim pesnicima. Kao povetarac koji {umi me|u kro{wama. Koliko god

82

PISMO

puta ~ovekovo srce ponovo pribavi svoju praizvornu jednostavnost i ~istotu, mo`e da shvati neposredno zra~ewe Tvora~kog Duha, i mo`e da ga razume. To se naziva objavqewe. Istovremeno ~ovek tada sudeluje u primordijalnom bivstvu. Primordijalno bivstvo nije ni{ta drugo do najvi{i stepen bivstva. ^uangce pi{e: najvi{i stepen bivstva nije drugo do drevno za~elo. Kada bivstvo dospe na svoj vrhunac, zapravo se vra}a svom po~etku za~ela. Po~etku za~ela, to jest osnovnom stawu. Praistinama. Osnovnim antropolo{kim uslovima. Apsolutnom znawu. Najvi{i stepen bivstva i bivsto zlatnog doba su isto. Veliki pesnik, mistik, asketa, mudrac, prorok u svojim najvi{im i naj~istijim trenucima sudeluju u zlatnom bivstvu po~etka za~ela. Neposredno do`ivqavaju ono {to je izrekao Tvora~ki Duh. Neposredno do`ivqavaju objavqewe. Ba{tina zna za ~etiri Vede. One su: Rigveda, Atharvaveda, Jaxurveda, Samaveda. ^etiri kwige u drevnoj Indiji bile su kwige ~etiri vrste sve{tenika (brahmana) koji su obavqali razli~ite obrede. Rigveda ~uva himne, pesme, melodije ona predstavqa kwigu sve{tenika koji peva. Preostale tri su bile kwige `rtvovawa, obreda i nadzora. Pojedinim kwigama su dodavane takozvane Upani{ade. Upani{ada doslovno zna~i tajna sednica. U docnijem tuma~ewu: tajno u~ewe. Upani{ede su prou~avane na najvi{em stupwu sve{teni~kog posve}ivawa. Brahman je odatle saznavao smisao, ciq sveta, korene bivstva, Boga, du{u. To je kvintesencija neposrednog objavqewa. Poglavqa Upani{ada, budu}i da su dodavana na kraju, nazivana su i Vedantama. Ta~an prevod Vedante jeste: kraj Vede sa`eta rekapitulacija. Re~ Veda je poreklom od sanskrtskog vidja i obi~no se prevodi kao znawe. U smislu osnovnog znawa, prasistem znawa istina ~oveka, taj prevod je ispravan. A ina~e je lo{. Naime, re~ ba{ ne zna~i znawe. Smisao vidje je: budnost. Upani{ade same povla~e grani~nu liniju na vi{e veoma bitnih mesta izme|u budnosti i znawa. Najva`nije mesto u I{a-upani{adi je ono gde se direktno suprotstavqa znawe (vidvan, vidwana) i budnost (vidja). Suprotstavqa se na na~in na koji to ~ini i ve}ina drevnih ba{tina, kineska, tibetanska, judejska, egipatska i orfi~ka gr~ka. Veda ~uva vedru budnost i jasni mir bivstva prvog ~ove~anstva, wegovu nevinost koja je iznad znawa i bla`enu jednostavnost. I Veda je jedina kwiga koja neposredno poznaje ovaj izvor. Na pragu istorijskog doba [akjamuni, koji je kasnije nazvan Buda, potisnuo je duh Vede. Tako je istorijsko ~ove~anstvo bilo odvojeno od Veda vi{e stotina godina i spomen na drevno doba ~uvalo je samo sve{tenstvo. Vi{e od hiqadu petsto godina posle Bude [ankara je opet usmerio pa`wu prema Vedi svojim ogromnim komentarima napisanim za Vedantu. [ankara se o{tro suprotstavio u~ewu [akjamunija i razne sekte budizma podrvgao je bespo{tednoj kritici. Sredinom pro{log veka na temeqan na~in se obnovio hinduski religiozno metafizi~ki duh. Obnova je po~ela iz pokreta Brahma-samaj i Arja-samaj, ali je pravu duhovnu osnovu obnovi pru`io ~ovek koji je bio jedno od naj~istijih, najdubqih, naj~udnijih bi}a u istoriji sveta. To bi}e je Ramakri{na, prosti bengalski seqak, krhkog tela, koji je jedva znao da ~ita i pi{e. Ramakri{na je svojom li~no{}u i delom ponovo umeo da ostvari ono {to je Veda ~uvala dve hiqade petsto godina: izvornog ~oveka, drevnog i prvog ~o-

PISMO

83

veka, vedru ozbiqnost, osnovno stawe qudskog bivstva. Li~nost, `ivot, u~ewe, uticaj Ramakri{ne, gomila wegovih u~enika postavili su Vedu usred srede savremenog `ivota. Upani{ade su u kra}im odlomcima i istaknutim poglavqima postale poznate u Evropi u drugoj polovini 18. veka. Ovi jednostavni prevodi, nastali bez bilo kakve nau~ne izve{ta~enosti, i danas su najboqi. Najboqi su zato {to u wima scijenifi~ka filologija jo{ ni{ta nije mogla da pokvari. Po~etkom pro{log veka [openhauerova polovi~na popularizacija i temeqno nerazumevawe izvornog svojstva Upani{ada potpuno su ih li{ili wihovog duha. Ovu o~ajnu sme{u nema~kog idealizma i drevnog duha Evropqanin ni do danas nije mogao sasvim da preboli. To je pokvarilo i engleski prevod Maksa Milera. Milerov prevod je objavqen u oksfordskom Sacred Books of the East. Wegov komentar, ~uveni Six Systems, neupotrebqiv je iz istih razloga. Engleski filolog je shvatio Vedantu po uzoru na evropske sisteme takozvane filozofije. Rene Genon ne mo`e dovoqno da se zabavqa ovom glupom oma{kom. U drugoj polovini pro{log veka ceo niz, ponajve}ma hindu mislilaca se poduhvatio da prevede Vedantu, naro~ito na engleski jezik. Tako da sada raspola`emo prili~nim brojem mawe-vi{e uspelih prevoda i komentara Upani{ada. Krajem veka je nema~ki mislilac Paul Dojsen preveo celu Vedantu i komentare [ankare. Karakteristi~na crta Dojsenovog prevoda i tuma~ewa Vede jeste dobronamernost i simpatija prema hindu metafizici, nasuprot tome wegova sposobnost je veoma skromna. Dvadesetih godina ovoga veka Rene Genon je bez ostatka otkrio za Evropqanina duh Vedante, i umeo je da ga protuma~i. Po ozbiqnosti i dubini zna~ajni su i zaslu`uju pa`wu studije i prevodi Ota Rudolfa. Evropqanin ~ini svoje prve korake budnosti.

KATHA UPANI[ADAStudijaKathaka je jedna od najdocnijih upani{ada. Nedostatak ovakvih dela jeste {to je ~ovek li{en sve`eg nadahnu}a. Prednost je {to je uzbu|ewe nestalo i autor ima vremena, po{to se zna za gotovo delo, da stalo`eno izrazi ono {to ho}e da ka`e. Ovde nema takvih delova kao u ^handogja-upani{adi Tat tvam asi i Budnost pet vatri, ili u Brihadarawaki veliki govori Jadwavalkje. Ali je prepuno jasnih i ~istih misli, a zbog toga posle dve velike upani{ade Vedante uop{te najvi{e citira Kathaka, i ona ima i najvi{e prevoda. Evropska kritika teksta tvrdi da prva adhjaja poti~e iz starijih, a druga iz novijih vremena. Stilska razlika izme|u dva dela odista je upadqiva. Prva je baladi~na, ali se tok zbivawa ne mo`e neposredno razumeti i kao da su se misli u tekstu izlomile. Druga izgleda kao da nije nastavak prve, nego wen komentar. Ali je tekst iste vrednosti s prvim. Teorijska izgra|enost je savr{ena i ima ceo niz takvih izraza, pogotovo veliki deo etad vai tat koji su gotovo bez premca u celoj Vadanti.

84

PISMO

Vaxa{ravasa, drugim imenom Aruni Audalaki Gautama priprema se da napusti svet kako bi se povukao u {umu. U Indiji je bio obi~aj da onaj koji je obavio svoje neophodnosti, po{to je izveo decu i obezbedio porodicu, odricao se glave porodice (grihastha) i odlazio da bude vanaprastha, {umski pustiwak. Bivalo je i takvih koji bi tom prilikom razdelili svoje imawe. I Vaxa{ravasa je tako u~inio. Usred velike u`urbanosti zaboravio je na svoga sina, Na~iketas, a on ga je upitao: kome poklawa{ mene? Otac nije ni obratio pa`wu, i sin je postavio pitawe drugi, pa i tre}i put. Otac je nestrpqivo, samo da bi ga se otresao, odgorio da ga ostavqa smrti. Na~iketas se rastu`io. Krenuo je prema zemqi smrti, u me|uvremenu je razmi{qao {to treba on da umre ovako mlad. Ali ~ovek je kao `ito, kada sazri, biva poko{en. Mladi} sti`e u ku}u boga smrti, ali bog nije kod ku}e. Treba da ga ~eka tri dana dok se ne vrati. Prvi elemenat gostoprimstva je {to mu donesu vodu za prawe nogu. Jama se izviwava {to je visoki gost, pipadnik duhovne kaste, morao da ~eka i kao obe{te}ewe `eli da ispuni tri mladi}eve `eqe. Prva `eqa Na~iketasa jeste da se sti{a o~eva srxba prema wemu. Jama odgovara i ka`e da }e se Audalaki Aruni siguno obradovati kada ~uje da je sina oslobodio svoje re~i. Druga `eqa jeste da sazna kako }e dospeti do bla`enstva na drugom svetu. Bog mu odgovara. Ka`e mu kakvu vatru treba da zapali kako bi doma{io spasewe. A vatru naziva imenom mladi}a, vatra Trojnog Na~iketasa, to jest vatra Trina~iketa. U vatri se nalaze tri elementa: `rtva, individualno ja i besmrtno ja. Recimo pretvarawe trojnog u jedan, s ocem, majkom i u~iteqem. Tajni lanac o kojem govori pesma, ogrlica poput talismana u kojoj se nosu mantra, odnosno sakralna re~ koja pru`a za{titu. Usledi}e tre}a `eqa. Na~iketas pita otkud to da ~uvek umre, a ipak mnogi ka`u da je `iv. Ima ga i nema. Tra`i odgovor na ovo pitawe. Jama se oneraspolo`i. Ho}e da nagovori mladi}a pa po`eli ne{to drugo, jer je ovo ne{to {to negda ni bogovi nisu znali. Bog mu obe}ava bogatstvo, dug `ivot, mo}, u`ivawe. Mladi} odbija s obrazlo`ewem da sve to traje jedan dan. Samo mi reci {ta biva prilikom velikog prestupawa. Jama popu{ta i po~iwe da govori. Na~iketas jo{ pone{to ka`e, ali tekst takore}i do kraja saop{tava u~ewe boga smrti. Kathaka je vatra upani{ada. Kada Na~iketas prispe u ku}u Jame, bukne vatra. Kada bog govori o `ivotu posle smrti, on ka`e vatra koja vodi bla`enstvu. Kasnije: nau~io ga je vatri. Po mladi}u naziva vatru Trina~iketa. To je vatra koja vodi u nebo. Analogiji elemenata jedva da treba obje{wewe. Vazduh odgovara duhu, vetru, dahu. Zamqa je hraniteqica i hrana. Voda rastapa. Vatra me|utim nije elemenat uzet u onom smislu kao osatala tri. Vatra nije predmetna stvarnost, nego aktivitet ne~ega. Ali metafizika vazduha je samo jedna, i metafizika zemqe je samo jedna, i metafizika vode je samo jedna. Znamo za mnogo metafizika vatre. Iza po{tovawa vatre kod Parsa nalazi se ne{to kao iza rimske vatre kod Veste. Svi su ~uli za Budin govor o vatri. U hebrejskoj ba{tini nema ni{ta va`nije od vatre (e{). Heraklitova metafizika jeste logos vatre. Origena, Beme, Ni~e. Tragom alhemije i Kabale, Beme svoj komentar Postawa po~iwe time {to govori o prvoj sili sveta, o skupqawu, o privla~ewu, o vu~ewu prema se-

PISMO

85

bi. Ova misao je bila posrednik ~ijim je tragom Wutn jednu generacij kasnije postavio teoriju gravitacije. Ovo pomamno i gorko i ledeno skupqawe odmah prelazi u svoju suprotnost, u {irewe i usijavawe i odbojnost. I ove dve sile od pre stvarawa sveta, sile tamne, hladne vatre, odr`avaju jedna drugu u napetoj ravnote`i, a napetost se poja~ava dok ne eksplodira ono {to Beme naziva svetlom vatrom. ^ovek misao o vatri nehoti~no pridru`uje osvetqavaju}em plamenu. Bemeova analiza je jedina u istoriji kada se odvajaju jedna od druge gorewe i svetli plamen, i on tvrdi da postoji hladna i topla vatra (Finsterfeuer, Lichtfeuer). Pod hladnim gorewem podrazumeva dvostruki gr~ sebi~nog i ~vrstog ludila razjarene privla~nosti i isto takve sulude srxbe razjarenog rasipawa, koji uzajamno prepleteni ne pu{taju jedni druge i razdiru se me|usobno se mu~e}i. U ovom rvawu nema nikakvog smisla i nikakvog ciqa i ni~ega {to je svetlo. Ovaj dvostruki gr~ je hlana vatra, ledena uko~ena tama, no} zamrznuta u sopstvenu zatvorenost, to je ono {to Dante naziva dnom pakla, ledeni pakao, tamnica satane. I ovo surovo i besomu~no gorewe koje, ako o`ivi, nemilosrdnom snagom besni svetom i naziva se srxbom boga Tore. Ova slepa sila jedna je strana no}i bivstva, strogost krute i neoslovqive prirode, nu`nosti ve~ito promenqivih zakona, uporna odlu~nost borbe za egzistenciju. Ovamo pripada sve glupo i te{ko, ograni~eno i sudbinsko, ma{ina i instinkt. Takva hladna vatra je zavist i osveta i mr`wa i surovost, sebi~nost i gramzivost, gde nema slobode, samo mehani~ka prinuda, nema igre ni radosti, samo neprekidno izvr{avawe neopozive prinude zakona jednoli~nih i tvrdih kao kamen. Iz ovog dvostrukog gr~a otr`e se svetlost i toplota, i pojavquje se u stvarawu ono {to je vidqivo, i ume da popusti, javqa se smeh, vedrina, lepota, blagost i mir. Topli i svetli plamen izvija se iz hladnog gorewa i razre{ava ga. Svetlu vatru Beme dovodi u vezu s tvora~kom re~i, s onim: fiat, neka bude. Za uzajamnu vezu vatre i re~i zna i Origena. Dve osnovne re~i Heraklita su vatra i logos. Sigurno je da je najvi{a razina bivstva goreti u vatri re~i. Svako `ivo bi}e kod Jevreja ima nefe{ (du{u) i ruah (duh), ne{amah, govornu du{u-duh ima samo ~ovek, a ne{amah je bilo, ono je Gospod udahnuo u prvog ~oveka. U svakom slu~aju je neobi~no da je kod Bemea svetla, topla vatra onaj elemanat koji razre{ava tamni gr~ pre stvarawa, i tako }e razre{avaju}a vatra postati specifi~an rod umiruju}e vode. Ova misao ta~no pokriva hebrejsku ba{tinu. E{ i majim (vatra i voda) su dopuwuju}i element, jer e{majim ({amajim) zna~i raj, odnosno drevni dom du{e. Kod Heraklita se vatra i voda javqaju u jednoj re~i kao prester, odnosno vrela para, a ova para je zapravo supstanca logosa. Ova voda pretvorena u vatru i vatra pretviorena u vodu jeste topla vlaga, {to je mesto ra|awa i stani{te du{e-duha koji govori. Mo`da krv, ili more osvetqeno suncem, svejedno. U Tibetu se primewuje specifi~na forma joge. Naziva se tumo, i pustiwaci koji `ive u zavejanim planinama uz pomo} tuma neometano se kre}u u najve}oj hladno}i i ~ak nasuprot veoma oskudnoj ode}i. Osnova ve`be jeste da ~ovekovo telo krije u sebi neograni~enu koli~inu i stepen toplote. Ako se ova toplota oslobodi, mo`e se bosonog stajati ili sedeti na gle~eru, i produ`iti meditacija. Propisi joge u~e pustiwaka da sredi{te

86

PISMO

grejawa u wemu pru`i toliko toplote koliko mu je potrebno da se ne bi smrzao. Ve`ba joge navodno i nije naro~ito te{ka pa je i Evropqani za relativno kratko vreme mogu nau~iti. U Indiji se znalo za tri re~i za vatru, texas, agni i tapas. Texas je blistavo svetla vatra, ponajve}ma svetla jara sunca. Agni je naj~e{}e bog vatre, ali u svakom slu~aju u religioznoj terminologiji vatre, vatra kao mitolo{ka pojava. Tapas ima vi{e zna~ewa, i to zna~i samosavladavawe, askezu, samodisciplinu, pre svega takvo dr`awe i toplotu kada ~ovek postane gospodar nad svojim sopstvenim prirodnim silama. Vatru tapasa ~ovek uvek uve`bava na sebi. I strast je vatra, ali je tapas ona vatra koja je ja~a od strasti. Ova samodisciplinovanost ima vi{i stupaw nego instinkti prirode, ali je naro~ito mnogo jasnija od instikata. Tapas je u stawu da obuzda prirodne sile i kod ve}e snage svetlosti i kod vi{eg `ara. Ovaj tapas je nedvosmisleno u srodstvu s tumom, samo mu je primena druga~ija. Tumo odr`ava toplotu tela. Tapas raspr{uje sile koje spre~avaju duhovni put prirode. Tumo poma`e prirodnm ~oveku. Tapas je uvek usmeran protiv prirodnog ~oveka. Tapas je sublimacija vatre. Vatra samoporicawa. Kao {to Kathaka ka`e: vatra koja vodi u nebo. @ar samosavla|ivawa uvek je za stepen vi{i od onoga prirodnog svojstva nad kojim se praktikuje. Askeza i samodisciplina je ona toplota koju ~ovek podsti~e u sebi kako bi sa`egao u sebi sve {to nije ~isto i nije uzvi{eno, nije ve~no, nije aspsolutno i nije kon~ano. Ono {to se u alhemiji naziva vatra, ni to nije ni{ta drugo do jedna vrsta tapasa, jer i alhemija `eli isto {to i Katha-upani{ada, Heraklit, tibetanska joga, ili Beme. @eli da zapali vatru Na~iketas. Vatru koja gori zbog toga da bi se dosegao ve~ni svet. Purgatorijum je ista ta vatra, isti tapas koji sa`i`e u ~ovekovoj du{i sav onaj kal koji se nagomilao tokom `ivota, i koji ne dopu{ta da se dosegne spas. Mistici ka`u kako nema potrebe za spoqnim su|ewem. Na drugom svetu se u svakoj du{i budi duh istine, pneuma tes aletheias, kao {to ka`e apostol Jovan, dikaios, istinski ~ovek, kao {to ka`e apostol Pale, i bez bilo kakvog naro~itog spoqneg i vi{eg su|ewa sam na sebi primewuje onu vatru koja u wemu sa`i`e kal. Ostaje samo ono {to mo`e da izdr`i sud vatre. To je misao o vatrenoj smrti na kraju sveta. Od celokupnog sveta ne preostaje ni{ta drugo sem ono {to je ostavio tapas sveta Jedinstvena sposobnost Indije jeste {to razre{avawe velikih metafizi~kih zadataka suprotno velikom delu religija ne odla`e za drugi svet. @ivimo ovde samo prema prirodi, posle smrti }emo imati prilike da ispa{tamo. Indija zapo~iwe sada. Ukida slepilo. Kao {to [ankara ka`e, klice neznawa spaliti tokom saznavawa. @ivot svakog bi}a traje od nesamerqivih vremena, i svaki trenutak je prilika da se ~ovek probudi iz smrznute slepe no}i koja je pomamna i mra~na kavga neznawa i besvesti bivstva, borba za opstanak i besomu~na bludwa kaja uz to ide. Svaki pravi `ivot po~iwe u onom trenu kada ga ~ovek odista zapo~iwe. Nije vezan za vreme, ni za grehove, propuste, vrline, nije vezan za liniju smrti. Ovde i sada, kada zapali vatru Na~iketa, kada u sebi zapali tapas, pravatru samoporicawa, kada u sebi zapali vatru `rtve. Sada ~ovek mo`e da se vrati komentaru Postawa, gde Beme ka`e, istina ne dovoqno jasno, kako blistava muwa (Beme: Blitz, Heraklit: keraunos) sukne

PISMO

87

iz tamne i hladne vatre. Beme svojom religioznom terminologijom pi{e da je bo`anska priroda pre stvarawa sveta gorela u tamnoj i hladnoj vatri i razdirala sebe samu u pomamnom besu, kao ve~ita borba prirode za opstanak, nemilosrdno hladno gorewe neizbe`ne kavge u slepoj no}i besvesti. Bog je ovu vatru, poja~avawem svoje nezamislive snage, usmerio prema samom sebi kako bi pustio svetlost na sopstvenu prirodu, i da je upozna, i iz ovoga preusmeravawa sila suknula je svetlost. To je tapas. Video je da je ova ve~ita kavga neplodna i besmislena, i niska, i tamna, i surova, i tri~ava i luda, i primenio je samopregor, a iz samoporicawa su {iknuli plamenovi muwe, i otkrio je da je samopregor mo}niji od prirode. I priroda, kao i toplota, bile su prinu|ene da se poklone svetlosti. Katkada treba mobilisati celu ba{tinu kako bi ~ovek razumeo smisao jedne jedine re~i. U Bemeovom postawu iznenadna pojava ove svetle i tople vatre uop{te ne sledi iz prethodnoga. Uloga tapasa u Kathaki tako|e je nejasna: za{to ona pribavqa najvi{e dosti`no znawe. Me|utim, ako ~ovek ume da zapazi srodnost izme|u Bemea i Kathake, otkri}e da je kod Bemea re~ o tvora~kom tapasu, o onoj najve}oj mo}i bivstva koje je obuzdalo tamne sile praprirode, i koja je uvek bila i ostala jedina najvi{a mo}, koja pripitomqava i razre{ava strogost neobuzdane divqine prirode, i da ubaci svetlost u wenu tamu. Na po~etku za~ela Bog je primenio tapas, zapalio je u sebi vatru samoporicawa kako bi savladao u sebi svoju razjarenost, i bi svetlost. Istovremeno ~ovek treba da utvrdi da je u Kathaki vatra koja vodi bla`enstvu, vatra koja gori zbog dosezawa ve~ne svetlosti, vatra koja vodi u nebo jeste tvora~ka metafizi~ka sila ugra|ena u svet, sila koja je tako nastala {to je vulkanska srxba koja stvara svet {iknula iz prirode bo`anske mo}i, preusmerena nazad prema Bogu samom, i iz nazasmislivog napora preusmerewa znawe dose`e takvu mo} koja se bez ostatka predala u ruke sebe same i pribavila najve}e: samoopredeqewe. Svaka civilizacija po~iwe time {to je Prometej s neba doneo vatru. Jer po~iwe time da zna vi{e nego da se bori za puki opstanak. Po~iwe da ume da raspola`e ne~im {to ga je pre toga slepo obuzimalo. Jasnim umom usmerava one sile koje su ranije neograni~eno gospodarile wime. Svaki qudski `ivot po~iwe time {to ~ovek ume da primeni tapas na samom sebi. Zapali u samom sebi vatru Na~iketas kako bi mogao da razlikuje nisko od visokog, kako bi umeo da sagori sve {to, kao {to ka`e Kathaka, traje samo jedan dan. Ono {to donosi Prometej, to je vatra samopregora, i bogovi razbojnika ka`wavaju zato {to su posredstvom ove vatre qudi sada dospeli do takvog savr{enog znawa koje je jednako sa znawem bogova. Verna praksa tapasa vodi ka sveznawu, to jest izvor sveznawa jeste samopregor. Zato je najve}a stvar na svetu `rtva. To je sadr`ina Kathake koja bi se, istina, mogla analizirati i iz drugih upani{ada, ali Kathaka iskqu~ivo o tome govori. Ono {to kazuje izvan i iznad toga, to su misli koje se mogu na}i u velikim upani{adama u aksiomati~nijem izrazu. Pre svega da tapas nije samomu~ewe. Ako bi to bio, onda bi bio samo varijanta one kavge kakvo je surovo i pomamno hladno gorewe. Otkri}e je samopregora kako ima ne{to {to je va`nije od `ivota, i `ivot se podre|uje ovom va`nijem. Drugo je spas, a drugo je u`ivawe. Tapas nije ono kako je ake-

88

PISMO

za tuma~ena u Evropi, da je samomu~ewe tigrovska askeza koja se krvolo~nim besom baca na ~ovekov `ivot i raskomada ga. U Evropi pojam samopregora nikada nije bio ~ist. Evropa je iz prirode, to jest iz tamne vatre samo izuzetno mogla da se uzdigne, naro~ito u svojim naro~ito velikim, ali zato pre}utanim misliocima i svecima, i uvek je bila obuzata slavqewem `ivota. Drugo je spas, a drugo je u`ivawe Evropi je uvek trebalo u`ivawe, ono {to sada i ovde ume uhvatiti. Uvek je ve~ni spas `rtvovala trenutnom u`ivawu. Budala se ma{a u`ivawa pohlepno i samo za sebe. Uvek je primewivan obrnuti tapas, porican je samopregor, pa je ~ak i u askezi davana sloboda pomamnim strastima prirode. Kru`e}i u tami mese~arstva, dr`e}i sami sebe za nau~nike, mno{tvo ludaka juri gore-dole u ta{toj mudrosti. Nikada ne misli na drugi svet kao nezrelo dete, i bludi usred svoje zasewenosti imovinom. To je `ivot. Drugog sveta nema. Veruje u to, i uvek je iznova plen smrti. Duhovnost Evrope je zbog toga tako jadna i stra{no siroma{na i neznatna, a za zahtev koji se uzdi`e iznad odre|ene razine zato je tako dosadna i plitka: besmislena gomila zabluda koje se ponavqaju i nedomi{qenih odva`nosti. Razlikuje se i suprotstavqa se jedno drugom ono {to se naziva budnost i mese~arstvo. Vidja i avidja. Ko `ivi u prirodi, ko odabere u`ivawe, on spava u `ivotu, jedino se po tome razlikuje od `ivotiwa i biqaka {to bi se u bilo kom trenutku mogao probuditi. Ali to ne ~ini. Ko ho}e da se probudi, on mora da zapali vatru Na~iketas. Ali to nije lako u~initi ~ak ni s ispravnim razumom. Budnost je argumatacijom nedosti`na. Zalud je u~ewe i ~itawe. Jedino i samo tapas, samopregor. Nikakav drugi put ne vodi ovamo. ^ovek treba na samom sebi da primeni vatru tapasa kako bi prirodu u sebi o~istio i uzdigao. ^ovek treba da izlije samoga sebe iz pri