RM 62 - Septembar 06

R I B O L O V A K I M A G A Z I N

Septembar 2006 5

Revija za sportski ribolov, ekologiju i turizam na vodi - meseno izdanje

Osniva i izdava: "MONT - PRESS", Novi Sad, Ribolovaki magazin,21000 Novi Sad, potanski fah 254

Tekui raun: 355-1017151-04

Tel.: 021/483-08-08Tel. Fax: 021/452-750

Direktor i glavni i odgovorni urednik:Stanko Popovi

Pomonik direktora:Dragana Deura

Zamenik glavnog urednika:Aleksandar Popovi

Pomonik glavnog urednika i ilustrator:ore Veber

Urednik - redaktor: Bogdan etnik

Saradnici:Darko Bandur, Milovan Bogovac, Dragan Davi-dovi, Sran Despot-Blaf, Zoran Dugajli-Sre-mac, Dragan R. Filipovi, Slobodan Filipovi-Fia, Goran Grubi, Duan Hadnaev, Aleksan-dar Ivanovi, Slobodan Ivanovi - Bobo, VeliborIvanovi-Caki, Jovan Ivoevi, Miki Jovanevi,Mlaen Jukovi, Robert Karan-Bracika, MilanKneevi-Smrki, Jovo Koji, Nikola Kosi, Dra-gan Kostadinovi-Deri, Saa Ledenan, SavoMartinovi, Branislav Mateji, Goran Mesaro,Tibor Mesaro, Sinia Milenkovi, Pavle Milja-ni, Milan Milosavljevi-Mida, Nemanja Mirosa-vljev, Slobodan Mravik-Mrav, Miloje Niki-Mi-ko, Aleksandar Pani, Pero Petraevi, TomislavPopovi, Dragan Radojevi, Goran Radovi, Mi-hal Rama, Goran Sari, Milan erifovi, PredragSimonovi, Slavoljub oji, Vaso Spasojevi,Sinia Stankovi, Milorad Stepanov, Vanja Sto-janovi, Petar Strugar, Nenad Sua, RankoTravar, Branislav Valkovi, Dragomir Vujai,Goran Vukovi i Lazar Zari.

Inostranstvo:Jan Eggers, Bertus Rozemeijer (Holandija), DougHannon (USA), Milan Marjan Pocrnja, VincenzoNatale (Nemaka), Milan elevi (vedska), StaneOmerzu (Slovenija), Mladen Merka Goranin,Kristijan Keglevi, Boo Povija, Nenad Barini(Hrvatska), Ratko Markoevi, arko Milanovi,Nazif Fetahovi Suzi, Sabahudin Kajevi (BiH) iSergej Bangievski (Makedonija), Dejan Starevi(vajcarska).

Tehniki urednik i kompjuterska obrada:Emil Otrupak

Foto reporteri: Martin Candir, Jovan Lakato, Jan Jankovi;

Dizajn: Dragia Raki - Gile, Tijana Pjei;

Web design: Vuk Petrovi,

Naslovna strana: Dragan Grci.

Savet asopisa:Stevan Popovi - predsednik, Voja Pavlovi,Petar Petrovi, Milorad Mia Sovilj, RadojeLauevi, Milan Jovanovi, Predrag Puri i SrboNikoli.

Pravni savetnik redakcije: Advokatska kancelarija eerov

asopis je registrovan u Ministarstvu pravde i lokalnesamouprave Republike Srbije, reenjem broj 651-01-191/2001-08

tampa: "Litostudio" - Novi Sad

799.1Ribolovaki magazin: revija za sportski ribolov,

ekologiju i turizam na vodi / glavni i odgovorni urednikStanko Popovi. - 2001, br. 1 (avgust) - . - Novi Sad: Mont-press, 2001 - . - Ilustr. ; 30 cm

MesenoDostupno i na: http://www.ribolovacki-magazin.co.yu -

nastavak publikacije: Ribolovaka revijaISSN 1451 - 057XCOBISS.SR- ID 80014594 Redakcija ne preuzima odgovornost za sadraj reklamnih poruka

NNNNaaaasssslllloooovvvvnnnnaaaa ssssttttrrrraaaannnnaaaa::::

Milorad Batalo sa aranom od 23,2 kg sa jezera Kudo - Pavlovci.Snimio: Vladimir Zeljkovi

ZZZZasigurno smo po mnogoemu naj,naj, a po ovome emu posveujemredove koji slede smo ubedljivo.

Dok sam smo finiirali ovaj septembar-ski broj u redakciju je banuo NenadKneevi Pepi, na drugar i saradnik izBake Palanke sa flaama pitkih ponu-da - ovek asti, a ima prekrasan raz-log. Po drugi put srea je pohodila nje-gov dom, dobili su jo jednog sina -krasnog Danila. I dok su vrcale estitkei punile se ae u redakciju je ula iozarena majka sa sedmodnevnom be-bom u naruju! Danilo je, tako postaonajmlai lan nae velike ribolovakeporodice, najmlai koji je posetio re-

dakciju. Dobro nam doao Kneeviu!irimo se, irimo se, rastemo, rastemo!

Ljudskoj srei nikad kraja. Naravnoredakcija je upriliila i mali dar, a ta bidrugo nego ribolovaki pribor. Valjamalom oveku da se nae.

Pa za koga drugoga sve ovo radimonego za te budue ribolovce i nae sled-benike. Tome su posveene i nae brojneaktivnosti i akcije u kojima nam po-mau oni koji slino misle i rade. Menilino je letos na Vrajem jezeru na Dur-mitoru, najvea radost bila kada sammaliane uio prvim ribolovakim ko-racima, vezanju udice, zabacivanju...ikada se zapraakao njihov prvi ulov,kada su ga paljivo prstiima oslo-baali udice i vraali u vodu. To su biladeica mojih drugara, roaka, decamoje dece. Jo vea nagrada mi je bila

kada je stari crnogorski ribar Boka Ka-radi, gledajui podmladak kako vetoi smireno vadi ribicu i skida je, glasnookolnim ribolovcima na vodi rekao:Ljudi moji, nema, ono to maka omaci,mieve lovi!

Eto poeo sam sa malianima, a deoovog broja i meseca posveujemo nee-mu to je, takoe, radost i praznik zanas ribolovce. Neemu to krajem sep-tembra puni 39 godinu postojanja. Nar-avno, to je na sajam LORIST. Na ovojmanifestaciji u hali Master Novo-sadskog sajma pojavie se vodei trgov-ci, distributeri i proizvoai ribolo-vakog pribora i opreme, svega to

prati ne samo ribolov i lov, ve boravaku prirodi, zatim domaini voda, a tu jei obilje prateih manifestacija.

Ono to odlikuje ovu smotru i ini jeprestinom, oslikava se u reenici svihkoji dou sa strane i jednostavno kau -va Lorist ima duu! Da bi ta duaimala svoju boju i miris, pored agilneekipe organizatora sa Novosadskogsajma, u tome uestvuje i nae izdava-ke kue, koja je godinama suorganiza-tor sajamske manifestacija. Tako e bitii ovoga puta. Upriliili smo puno togaod izlobi, promocija, tribina, druenja,poklona... ljudovanja.

Jednostavno, dobro nam doli i u na-u kuu na sajmu Lorist.

TTTTakmienje vodeih majstora arandijskog ribolova, dugopripremano i sa najavom zvunih imena pod nazivomENIGMA INTERNACIONALNI CARP CUP - Pelagievo

2006. u celosti je opravdalo sva oekivanja. To su bile rei svih kojisu se od 22. do 27. avgusta nali na ovom prekrasnom jezeru. Nanadmetanju su se pojavile ekipe vodeih svetskih majstora izEngleske, Austrije, Holandije, Nemake... zatim arandije izHrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije... Ukupno 26 ekipa se tridana nadmetalo na ovom takmienju.

Naa redakcijska ekipa je kamerom i perom zabeleila finaleovog, u pravom smislu rei, uspenog internacionalnog carp cupa.

Na takmienju, na kome su sve ekipe imale ulove, upecano je416 primeraka arana i amura ukupne mase 2400,05 kilograma.Najvee umea pokazala je ekipa Debeljaa Carp Team koja jeulovila 304,15 kg ribe, dok je drugoplasirana bila engleska ekipaTeam Korda sa 212 kg, a treeplasirani arandije iz tima HotelRimski sa 134,75 kg. Najuspenijima je pripala novana nagrada -10000 evra, drugoplasiranima 4000, treima 2000, dok jenagradu za najveeg arana od 14, 25 kg od 1000 evra dobila ekipaCT Doktori. Njima je nagrade obezbedio i uruio organizator Enig-ma Carp Shop. Dodeljene su i nagrade za poslednje mesto koje suekipi Ribolovac trade Carp LD uruili Carp sistemi i za najmanjuribu od 2,05 kg koju je pecaroima Debeljae darovala Ada Safari.

Za vreme takmienja i na sveanom uruivanju nagrada i priz-nanja vladala je izuzetna sportska atmosfera, a najvie lepih rei jeupueno organizatoru Enigma Carp Shop i g. Vlajku Jovanoviu injegovoj ekipi koja je bila pravi domain kupa - uz poruku:

Vidimo se na 2. Enigma Internacionalnom Carp Cupu.

Foto: Milan Kneevi - Smrki


Septembar 2006 7

ENIGMA INTERNACIONALNI CARP CUP - PELAGIEVO

DDDDEEEEBBBBEEEELLLLJJJJAAAAAAAA CCCCAAAARRRRPPPP

TTTTEEEEAAAAMMMM ---- AAAAMMMMPPPPIIIIOOOONNNNIIII

Prvacima koji su titulu osvojili sa 304, 15 kgribe pripala nagrada - 10 000 evra

Majstori nad majstorima - ekipa Debeljae sa ulovom u poslednjem satu


8 Septembar 2006

Steve Briggs i Simon Crow i domain kupa Vlajko Jovanovi (u sredini) ... pazi, Ribolovaki magazin i na engleskom

Martin Ford, direktor redakcije Angling Publications (Carpworld, Carper...) pozira, a lepa polovina bistri Magazine

Za kapitalce trebaju i miii (levo)... Ekipa Skarabee: A, da skinemo maske

Lee Jackson i partner pecaju a dame odmaraju... Znaju ta valja - boile i vino vranac


Septembar 2006 9

arandijska Internacionala Svuda ima mesta za autogram

E N I G M A C A R P C U P

Naziv ekipe Ulov (kg)

1. Debeljaa Carp Team 304,15

2. Team Korda 212,00

3. Hotel Rimski 134,75

4. Bots ZG & Z Zagrebgradnja 119,25

5. Free Spirit Blue 115,70

6. MBM Plast 104,95

7. CT Doktori 104,70

8. Dinamit Bait 102,85

9. CT Matki 101,70

10. Ventura UK 101,20

11. CT Foke 99,40

12. Nash Team Croatia 94,20

13. Carp Racing Team 70,85

14. CT Milivojevi 69,70

15. Scarabee 69,60

16. Angler Welt 69,25

17. Ciga Carp Team 62,85

18. Devil 60,50

19. Ada Safari 52,90

20. Becker i Grabmayer 49,95

21. CT Red Star 43,00

22. CT Enigma 38,35

23. Free Spirit Red 27,70

24. Lov u mutnom 17,05

25. Ribolovac Trade Carp LD 12,60

26. CT Carp Trade Diskvalifikacija

Na stari znanac Kurt Grabmajer i Becker pakuju artiljerijuZlato i deset somia evria

Plovkarenje je zanat koji seui celog ivota, a ono naDrini doe kao postdiplomske studije, pogotovo kad vam je metakobalj

Pie: Ranko Travar

NNNNe treba biti previe mudar da bi sezakljuilo kako je u Bosni i Srbiji(bez Vojvodine) lov kobalja na

plovak ubjedljivo najpopularniji vidribolova. Ne postoje egzaktne analize ostrukturi ribolovaca na naim vodama, alisam siguran da neu mnogo pogrijeiti akovam kaem da najmanje 80%, ili preko200.000 ribolovaca uiva u arima lovaove nadasve sportske ribe.

Ne treba ovo previe da udi kada se imau vidu injenica da je kobalj na veinivoda dunavskog sliva dominantna vrsta;da je aktivan svih dvanaest mjeseci u godi-ni i da naraste preko tri kilograma i, to jenajvanije, da zahtjeva od ribolovca velikoumijee i upornost.

Neko neupuen u ovu nau branu zasi-gurno bi bio ubjeen da su kobaljai, sozbirom na njihovu brojnost i fanatizo-vanost, najorganizovaniji soj ribolovaca,da imaju svoje klubove i lige, specijalizo-

vane asopise i TV emisije, da imaju svojelegende, ampione i mitove, jednom rijejuistoriju.

Naalost, nita od toga, to se po prirodistvari namee kao potreba, kod kobaljaane postoji ni u tragovima. Kao da ih nemaili kao da se neega stide.

Listajui pojedine nae ribolovakeasopise, a pogotovo gledajui TV emisije oribolovu, stranac bi nedvosmisleno doaodo zakljuka da pola nacije lovi arane naboile, jedna treina lovi basa, smua ituku, naravno, na vormove, zare, spiner-bajte, derkanje i voblere, a poslednja tre-ina mae po Patagoniji, Mongoliji, Slo-

veniji i Skandinaviji. Tu i tamo, poneko iponekad, zabaci na plovak. Nema ta,divna nacija - prava evropska.

Doista, istinski se divim arandijama,kojih ukupno u zemlji ima manje negokobaljaa u jednom gradu, recimo Kra-ljevu, a organizovani su kao da ih je milion.Napravili ljudi klubove i lige, ulanili se umeunarodne asocijacije arandija, iduna evropske i svjetske kupove, donose ak izlatna odlija, i, to je najvanije, mnogezaputene bare i ciglane pretvorili su uprvorazredne komercijalne vode.

Divim im se i zbog toga to su prvi, ak iprije naih muiara, prihvatili sloganuhvati i pusti, ime je prvi put kod nasribolov dobio karakter sportske, a neprivredne ili prehrambene aktivnosti. Adivim se, bogami, i muiarima, kojih je jomanje nego arandija, a organizovani su uklubove i sekcije; imaju takmienja, semi-nare, mitinge i rituale; natjerali su svojamatina udruenja da na salmonidnimtokovima uvedu posebne revire, vre pori-bljavanja i sprovode rigorozne kontrole; au Bosni su oformili ak i reprezentaciju,koja prezentuje dravu irom planete naprestinim svjetskim kupovima.

ta je kobaljai, treba li vam jo kojiamar? Evo vam ga: varaliara ima desetputa manje od vas, a i oni su organizovaniskoro kao predhodne dvije kategorijeribolovaca. Smuijada, basijada, tukijada,klenijada i ostalih jada na svakom koraku isve su dobro posjeene. Kad mi rekoe dase ljetos u Vrnjakoj Banji na klenijadiokupilo vie od 200 varaliara, pao sam nadupe. Varaliarske sekcije i klubovi niu nasve strane, ba kao i domai veb sajtovi natemu varaliarenja. Obradujte me i razu-


Septembar 2006 11

BRATUNAKA KOBALJIJADA

KKKKOOOONNNNKKKKUUUURRRRSSSS ZZZZAAAA DDDDRRRRIIIINNNNSSSSKKKKOOOOGGGG

DDDDOOOOKKKKTTTTOOOORRRRAAAA

Ratko, Nikola i Mia ispunili normu

Dr. Nikola Vajagi - puna mrea, puno srce

vjerite istovremeno, molim vas k`o boga,pa mi javite da li postoji barem jedan klubkobaljaa kod nas i barem jedan sajt pos-veen lovu ove ribe.

Sad vam je valjda malo jasnije zatouporno, ve dvanaestu godinu, piem olovu kobalja. Kad me upitaju ljudi: Padobro Ranko, zar mora taj kobalj, pa tibarem lovi sve? - kaem im: Pisau svedok ne isprovociram, ne jednog, ve desetnovih klinaca, da piu vie, bolje, ee imodernije i tako ovaj vid ribolova uineonim to oduvijek jeste - najpopularnijimna ovim prostorima.

BRATUNAKA KOBALJIJADA

Zasad, kako stvari stoje, kobaljai izBosne i Srbije imaju samo dvije mani-festacije - kobaljijadu u Bratuncu na Dri-ni i valjevsku kobaljijadu na Kolubari.Ubijeen sam da e u narednih pet godinanii na desetine slinih mitinga irom ovedvije drave, ali meni e uvijek nekako naj-draa biti bratunaka kobaljijada. Ne zatoto se organizuje u mojoj rodnoj Bosni i naDrini, ve zbog injenice to sam upravotu, u Bratuncu, jo 1997. godine, iniciraoideju kobaljijade pred tadanjim po-monikom ministarstva turizma RepublikeSrpske. Istina, trebalo je da prou trigodine da se ta ideja sprovede u praksu,ali, mada sa zakanjenjem, moje kume seipak rodilo - a kume se voli.

Nakon poetnih lutanja u pogledu izboratermina za odravanje kobaljijade i utvr-ivanje pravila takmienja, dolo se dogotovo idealnog rjeenja za oba problema.

Termin je drugi vikend u avgustu, daklekad na Drini uveliko radi krupni kobalj natravu. ak i u ovako katastrofalno loimgodinama, poput ove, kad praktino ne-mamo pravo ljeto, u prvoj polovini avgustakobalj naprosto mora da radi.

Najvie lutanja je bilo u pogledu utvr-ivanja takmiarskih pravila. Nije Drinakanal DTD, pa da poredamo 50 ljudi kaosardine, ubjeeni da svi imaju podjednake

uslove. U startu se, dakle, odbacilamogunost odabira neke takmiarske sta-ze, ve je ljudima dato na volju da love naterenima po vlastitom izboru. Ako sedobro sjeam, na poetku je pobjednik bioonaj ko ima najtei ulov, uz ogranienjebroja riba na 8 komada. Meutim, ubrzo seshvatilo da ova pria ne pije vode, jer biloje nemogue iskontrolisati ko kome dodajesvoj ulov. ak i da je neko poteno pobje-dio sa svojom ribom, uvijek je ostajalasumnja da je pozajmio par komada odmanje uspjenih jarana.

Dumali ljudi iz rukovodstva bratu-nakog udruenja kako da rijee problemmoguih manipulacija i zle krvi meuposlovino nervoznim kobaljaima i, nakraju, doli do jednostavnog i genijalnogrjeenja - ko uhvati najveeg kobalja taj jeampion!

Uvoenjem kriterija najveeg kobaljapostignuta su dva cilja. Prvo, vie nikonee sumnjati u pobjednika, jer ko je lud

da svog bimbu da drugom. Drugo, sa-uvana je sujeta ostalih uesnika, jer sadsvako moe da se tjei da je ampion jed-nostavno imao sreu, a ne neko posebnozanje. to ree ola - ja ne bi ovdje nitadodo.

Ipak, ja nisam ola, pa bi neto dodo. Zasve koji nisu zadovoljni rezultatom, a svakikobalja, hvala bogu, misli da je najboljina svijetu, ja bi drugog dana organizovaomajstoricu - i to po strogim pravilima kojavae u takmiarskom ribolovu. Bratunacima fenomenalnu stazu za ovakav poduh-vat.

Naime, od mosta pa nizvodno oko 300metara, Drina je u svakoj taki bukvalnoarmirana krupnim kobaljima. Staza semoe podijeliti na 4-5 sektora, tako da jemogue uz povremenu rotaciju takmiara,omoguiti najmanje za 40 ljudi gotovoujednaene uslove za ribolov. Ko pobjedi umajstorici bie ampion u istom rangu kaoi pobjednik iz predhodnog dana. Desi li se,kojim sluajem, da isti ovjek, pobjedi i ukategoriji najveeg kobalja i u majstorici,bila bi to dobra prilika za promovisanjepoasnog doktora za drinske kobalje, stim da mu ta titula ostane do kraja ivota uvlasnitvu.

SVJETSKI AMPIONI NA DRINI

Kad spomenuh majstoricu kao mogunostda se bratunaka kobaljijada uini jozanimljivijom, znajte da bi tu proradila ikladionica. Svako bi imao svog pulena, a zajednog ovjeka se pouzdano zna da bi imaonajniu kvotu. Moda pogaate, u pitanjuje Goran Radovi - Gica, ovjek koji je sakruevakom igrom osvojio titulu ekip-nog svjetskog prvaka u takmiarskom ribo-lovu.

Imao bi Gica najniu kvotu i bez te titule,jer godinama uiva reputaciju nekru-nisanog kralja plovkarenja na Drini. Nezna se pouzdano da li je njegovim uspjesi-ma u takmiarskom ribolovu kumovalodugogodinje fanatino plovkarenje po


12 Septembar 2006

Legende na okupu: Gica, Midhat ehaji i Travar

Svetski ampioni slave na Drini

Drini i drugim divljim vodama ili svojeuspjehe na tim divljim vodama ima zahva-liti saznanjima iz bezbrojnih klupskih ireperezentativnih nastupka u takmiar-skom ribolovu. Mislim da je to neodvojivoi da talentovani ljudi imaju mo akumu-lacije saznanja iz svakog pojedinanogiskustva i, naravno, sposobnost da ta saz-nanja primjene na bilo kojoj vodi na plan-eti. Jedno je sigurno, svakom naem ambi-cioznijem takmiaru dao bi u obavezu dabarem deset puta godinje otpeca na Drini.Jer, plovkarenje je zanat koji se ui cijelogivota, a Drina vam doe kao postdiploms-ki studij.

Nije sluajno da smo upravo Gica i ja biliglavni sponzori bratunake kobaljijade.Naoj odluci da pomognemo divnim ljudi-ma iz Bratunca kumovala je viegodinjazajednika ljubav prema Drini i njenimkobaljaima sa obje strane granice. Vra-tilo nam se sve viestruko, kroz nezabo-ravno druenje i dobre ulove. U nedelju 13.avgusta, ispod bratunakog mosta, jo jed-nom smo, uz jagnje i vino, proslavili nanajvei uspjeh u sportskom ribolovu - titu-lu svjetskih klupskih prvaka.

Titulu pobjednika bratunake koba-ljijade zaslueno je osvojio Ljubinko Stevi

iz Bratunca, ulovivi kobalja od 1,64 kg,dok je drugo i tree mjesto pripalo Jovicielanoviu, takoe iz Bratunca. Riba jeizuzetno slabo radila pa se 47 kobaljaamoralo dobro potruditi da doe do ulova,to je polo za rukom tek malobrojnima.

Pozivam vas da drugog vikenda avgusta2007. godine doete u Bratunac u toveem broju, da se druimo i lovimokobalje. Ko zna, ako me posluaju i slje-dee godine organizuju majstoricu, modaupravo ti, koji ita ove retke, bude prvidoktor drinskih kobalja. I ne samo to,pozivam vas da u vaim gradovima inici-rate sline festivale, jer, koliko nas je, vri-jeme je da nas neko i primjeti da postoji-mo.

ZELENE UDICE - KONANO!

U prolom broju RM-a prognozirao sam dae novi ciklus alge kladofore krenuti oko10. avgusta. Pogrijeio sam. U dane bratu-nake kobaljijade (12 - 13. avgust) naj-traeniji artikal bila je trava. U Drini jenije bilo ni u tragovima. Spasio nas Gica,kojem se nikada ne moe desiti da doe navodu bez odline trave. Nabere on to poonim svojim egzotinim potocima.

U avgustu i septembru, u uslovimakristalno bistre i male vode, pogotovo akose lovi na zategnutim terenima sa spori-jim protokom vode, ne nadajte se ozbiljni-jim ulovima bez kvalitetne prirodne alge.Meutim, ak i najbolja trava, montiranana neadekvatne udice, koje ne moetesakriti u tankom snopiu, nee vampomoi da se proslavite u ovo doba godine.Dakle, ne osmice i desetke, ve dvanaes-tice, pa ak i 14-ke, pravi su izbor, kada jeu pitanju veliina udice. Pa ta ako ponekii spadne sa udice? Bolje je imati dvadesetakcija i deset riba, nego osam akcija i istotoliko riba. Ionako vam trebaju dva-triprava komada, da poastite sebe i svojenajdrae. Ostalo nazad u vodu.

Jedini nain da stavite veu udicu, a da idalje odlino lovite, jeste da stavite udicu uboji alge. Pa gdje to ima - upitaete se.

Naoh napokon zelene udice kod japan-skog giganta Sasame, ali ne u njihovomevropskom, nego u japanskom katalogu. Upitanju su modeli KT-06 i KI-16 i sudei poilustraciji na kesicama, evidentno su nam-jenjene za morski ribolov. Izlino je i

spominjati da su zelembai suludo otri,to bi rekao Veber kae za staklo.

Fini je ploica, a ne rupica, to znai dae ovu udicu veina kobaljaa stavljati nasistem kao donju udicu. U tom sluaju,preporuujem da se za gornju udicu uzmemodel Wormer, veliina 12, eventualno 10.To je savrena udica za travu, sa rupicomu ravni vrata, a ne kao kod flajerica, uvr-nuta prema unutra. Godinama sam kljeti-ma ispravljao krajeve na muiarskimudicama, da dobijem rupicu u ravni vrata,jer jedino to omoguava prirodnu montautrave. Kod Wormer udica fabrika je


Septembar 2006 13

Travar i uspomena na kobaljijadu 2006

Udice standardne boje (gore) kakvekoristi veina kobaljaa i zelene Sasame

- kao stvorene za pecanje na travu!

Sasame zmijice - zelene KI-16 i KTL-06, zajedno sa wormer modelom (u sredini)

uradila ono, to su ranije radila kljeta. Kosamo jednom montira travu na Sasamemodel Wormer, zauvijek zaboravlja fa-moznu F-11 (ili 12, zaboravio sam ve) odGamakatsu-a.

Dakle, ako lovite na sistem sa dvije udi-ce, moja preporuka je - gore Wormer, doleKT-06 ili KI-16 u boji alge.

Ako se kobalj ba zainatio, pa nee daradi, bilo da je u pitanju onaj uplji diodana (od 11 - 16 asova), ili lovite u nekojtekoj masnoi (tiak sa glatkom po-vrinom), moj vam je savjet da algu mon-tirate na samo jednu udicu - i to ba zelenu(KT-06 ili KI-16).

Kako da montiram travu, kad je udica saploicom - pita se sigurno. Nita prostije.Na travu lovim ravno 32 godine, a odtoga najmanje dvadeset godina na udicu saploicom. U vie navrata sam pisao i ilus-trovao montae alge na udicu sa ploicom,

pa ovu priliku koristimsamo da vas podsjetimna te tehnike. U prin-cipu, postoje dva mo-gua naina montaealge na udicu sa ploi-com, sa mnogo mo-daliteta.

Prvi nain je prostko pasulj i hajde da ganazovemo metodomosmice. Nit se presav-ije na dva dijela isteduine i nasloni uznajlon, odmah iznadudice. Jedan kraj pre-savijete preko najlona isvuete travu u lijebizmeu ploice i naj-lona. Dobro je zategnete prema dole iupredete oba kraja unakrst oko udice.

Pustite da ispod udice visi dva-tri centime-tra trave i ne bojte se da e kobalj profu-lati udicu.

Drugi je metod lanog vora i u Bosnije izuzetno popularan. Lino ga izbje-gavam, jer lomi i guva najlon i lanimvorom moete montirati travu na najloniznad udice, ili direktno na udicu, ne-posredno iznad ploice. Generalno ne pre-poruujem metod lanog vora, ali, ako vehoete tu montau, onda je bolje da vorcentrirate na samu udicu, a ne gore nanajlon. Ponavljam, lani vor guva najlon,i nakon 5-6 montaa morate vezivati novipredvez sa udicom. Osmica je zakon, inakon malo prakse, travu montirate za 10sekundi, a najlon je stalno ispeglan.Dobro znate ta znai brzina i jednos-tavnost u stavljanju trave.

Prisjetite se samo ove situacije. Padasuton; kobalj pod nogama i uzima k`olud; imate jo 15 minuta do mraka, a kobovam svuko travu i pride zamrsio donju zagornju udicu; valja montirati novu travuna dvije udice, a najlon se ve toliko izgu-vao, da je nemogue napraviti omu nagornjoj udici, a jo ste matori, pa ne vidite- a i rukice se tresu... Kaem vam - jednaudice i osmica, a drugi nek` se tresu.


14 Septembar 2006

1. Napraviti omu, 2. oboriti je u horizontalnu ravan, 3. namestiti je neposredno ispod ploice na udici, 4. pritegnuti i fiksirana trava se se uplete oko udice

Sistem sa dve udice standardne boje, sistem sa standardnom i zelenom,i sistem samo sa jednom zelenom udicom

Metod osmica: nit se prebaci preko najlona u osmicu,trava se gurne u lijeb izmeu najlona i ploice i dobro

zategne, a zatim uplete oko udice

Tekua tuja voda magnetski me privlai, stajaa hipnotie, a tuja jeriba kojom se preko etiri decenije nesmanjenimarom drogiram

Pie: ore Veber

KKKKad volim, volim iz sve snage. tuju,eto, volim u svim varijantama ipozama, od dubinke preko plovka

do varalice, shodno tome koji je pristuptrenutno najefikasniji. tuja voda kojatee magnetski me privlai, stajaa - hip-notie... Oboavam tuju leti, zimi takoe,oboavam i ono izmeu. Esokcin, monadroga koja definitivno stvara naviku!Preko 40 godina nesmanjenim arom dro-giram se i kad je oblano i kad je sunano,mirno ili vetrovito, duboko a isto ili plitkopa zatravljeno, ili neto izmeu. Iako naprvi pogled izgleda da - to se Nje tie -autoru nije teko ugoditi, nije tako. Reci-mo, dubinku koristim samo na stajaojvodi! Tekua je rezervisana za usidrenubalerinu!? Ili tako il nikako! Na stranuto slobodnu balerinu volim vie negodubinku i usidren plovak zajedno, a ipaku je koristiti samo ako ima vetr(i)a kojimi simbolino duva u lea.

Ni po pitanju varaliarenja nisam nitabolji. Iako podjednako uivam kad jebuim leptirom i(li) voblerom, potpunoispunjenim oseam se samo kad joj sjuru-jem kaiku. ta e, uspomene iz djetinjst-va. Dobri stari veno mladi FD 55, zlatni. Sobzirom da je Dunav kod NS-a, posle trimeseca ludovanja, konano pao ispod kote

200, savetujem ti da se zduno posvetipegavo-zubatim otrokonama iz ge-neracije 2002. Da ive u nekoj bari imale bibar po kilo ipo svaka. Ovako, zbog surovi-jeg i mnogo zahtevnijeg okruenje tekuevode, tek su prebacile 10-12 deka. Primerciiz tekuih voda neznatno su ukusniji odbarskih saplemenica. Lino, dunavsko-savsko-tisku tuku brojim u delikatesravan smuu, caru trpeze. ta mogu, jed-nom riboder - uvek riboder. Ko ribarevmaor. I zapamti. Ako nema kilo, nijetuka.

SKORO SAVRENA

Smua, najpopularnijeg nizijskog predato-ra, moemo porediti sa mlaznim lovcem. Ustanju je da napadne plen i odozdo nagore,i u horizontalnoj ravni, i odozgo nadole, po

potrebi. Zbog speci-finog poloaja oi-ju, vida usmerenog ihorizontalnoj ravnitela i uvis, tuja nijeu stanju da izvedeovo tree i nikadanee ni moi. Mojaljubimica ispadetenk!? I kod njegapostoji karakteris-tini mrtvi ugao,zamiljena povr is-pod koje se nita nevidi... Upravo zbogtog ubijenog o-ka, u lovu tuke -dunavkinje potrebno

je da mamac to ree uka o dno, jer gatada ona najvei deo hica teko ili nikakone vidi. U praksi se sreemo sa tri osnovnascenarija koja u, u ast Sera Leonea, naz-vati dobar, rav i zao.

Prvo, dobar. Gledani sa strane, kosoponirui teren i drna ajkulica meusobnosu paralelni (sl.1). S obzirom da dotinagleda ka obali, stomaia potpuno oslon-jenog na dno, zbog idealne situacije imapregled kompletnog prostora ispred/iznadsebe. Mrtvog ugla nema. Stoga e najebatisvako ko propliva! I bandar, koji miguljauz dno, i kaugler koji pii po povrini, a,bogami, i svi oni izmeu. Protfii, krupat-ice, baburice, prosto da zapeva: al se i saddobro jede, ba.

Rav scenario (sl.2.) suta je suprotnost.Gledani sa strane, uzduna osa tukinogtela i ravan dna zaklapaju izvestan ugao.to vei, to gore. Mrtav ugao je ooogro-man, pa e tako glave spasti bandar(i)i.Zato e kaugleri (i bucovii i sabljarii)najebati duplo! Kad se - kao danas - ala-vua lovi digom (!) to znai samo jedno.Da bi joj bar kratko vreme bio u vidnompolju, tvoj kengur morao bi da skae pometar i po - dva. isto ludilo koje traimnogo energije. Usput, ako je razmakizmeu mamca i ribolovca vei od desetakmetara - a najee je trostruko vei - ovonije mogue izvesti ni mougom od 3,6 m.Ma koliko cimao, dig uvek skae u dalj, ane u vis.

Zli scenario u praksi je veoma est, natekuoj vodi naroito. Ona koju sanjam(o)lei bokom okrenuta ka obali (sl.3). Ovde inije toliko bitno da li e izginuti bandari, a


16 Septembar 2006

TUJA: LJUBAV U SVIM VARIJANTAMA

AAAAJJJJKKKKUUUULLLLIIIICCCCAAAA IIII NNNNJJJJEEEENNNNIIIIAAAABBBBLLLLOOOONNNNIIII

Dobar za tuju (jer nema mrtvog ugla), ne i za tebe. Kad lovisa obale, dig nailazi neprirodno, zguza

preiveti kaugleri, ili e se desiti netotree. Bitno je neto drugo. Kad crevcaponu da joj kre, naa ajkulica uvek e sepostaviti tako da gleda manje - vie uzvod-no. Kako se u ovo uklapa veselnik kojimanje - vie celog ivota zabacuje kosonizvodno, a povlai jo kosije uzvodno?

ak je i plavuamanje - vie shvati-la. Gumica tujinailazi zguza, kra-jnje sumnjiv kon-cept. Plavui bi seba to dopalo.

A? B? C? D?

Na stajaoj vodidominiraju situaci-je koje je uspenomogue reiti samoleptirom, samo ka-ikom, eventualno- samo voblerom.Na tekuoj voditeko da ita moeda se meri sa di-gom. Ne kaem,zbog manjeg otpo-ra koji stvara, tj.lakeg postizanjalovne dubine (i os-tajanja na njoj),kaika je i ovde efi-kasnija od leptira.Na voblerima se ne

bih zadravao, zna se kakav nam je stan-dard. A zna se i kakva su tuja mesta,prosto jedu varalice. Upravo zato se inametnulo neto iz anti-smuevskog arse-nala, kako zbog lovnosti tako i zbog finan-sijske pristupanosti. Varirajui teinuglave lako je prilagoditi se novonastalojsituaciji. U odnosu na plastiku (vobler) ilimetal (kaika, leptir) silikon deluje prirod-no. esto i mirie, pa ga adaja ni na obaline puta. Gomila modela, bezbroj dekora,zaista nije teko prilagoditi se lokalnomfavoritu. I konano, jednokraka udica zah-valjujui kojoj je ovaj lanjak gotovo neza-kaiv. U rukama Manduia Vuka.

U iekivanju svoje pete zime, ajkulicavredno dere. Jednog dana, iako sita, ugle-da Mr. Twisterovog Grub Tail-a (jednorep-ca). Deava joj se isti fenomen kao i mod-ernom klincu pri susretu sa hamburgerom:Ako ovo ne smaem odmah, umreu. Nezna jadnica: umire ba ako ga smae. Ubicadejeg lica ima akciju - vibraciju koju niblinkerau poetniku nije potrebno opisi-vati: sitno, ljuto... Pa ipak, zbog izdueneTvigi siluete, lako ostaje nezapaen, na-roito ako na terenuima granja i ostalogsr... Stoga uzeti ne-to vee modele (8-12 cm), to debljihtrupova. Iako soli-dan i u nizvodnompovlaenju, punulovnost jednorepacpokazuje tek vuenpopreko ili koso uz-vodno. Lovniji je utoplije doba sezone(leto, poetak jese-ni).

Iako u uvek vievoleti jednorepca,neto moram da

priznam. Ako na tekuoj vodi ima tuju nanianu, bolje je gaaj (Sassy) edom.Uoljiva silueta, naglaena vibracija. Sobzirom na uzrasnu kategoriju plena (1-2kg), veliine od 6-8 cm sasvim odgovaraju.Gledano zguza, modeli kapljasto proi-renih repova osetno su loiji od okrugloproirenih. Sasvim solidan u (kosom)uzvodnom povlaenju, ed pokazuje pravo,razjareno lice tek vuen popreko ili jobolje - koso nizvodno! Ovo bi se svideloobema, i tuji i plavuici. evap koji nailaziprirodno, u usta, mmm... A, da. Izvan-redan u hladnije doba sezone (od poslemresta tuje do sred prolea) i naroito sjeseni.

Ostajui veran svetlim tradicijama kojedelimino i sam ustrojih, evo jo dva rat-lukia, kolko da ova obeavajua predje-senja uvertira dobije jo zlatniju nijansu.Prvo, dvorepac (Duble Tail). Moe Ca-belas-ov, moe Twisterov, moe... Ko znazato, tek prave ih samo u dva kalibra, 5 i10 cm. Ako hoe da ti udaradu pegaveanorektiarke roene ovog prolea, uzmimanjeg. Lou uoljivost (zahvaljujui tan-kom trupu) obilato nadoknauje nag-laenom vibracijom, jednom od najjaih usvetu mamaca pljosnatih repova. Zaudo,ovo lovi i kad aba odavno nema!? Ovo lovipo vodi mutnoj kao kakao... Ovo lovi i ulovituku broj 3 iako mu je tuka broj dvaodgrizla obe cevanice! Malo li je? etvr-tog musketara predstavljao sam vie puta,nagovarajui trgovce da uvezu, a kolege dapokupuju. Zalud. Interesantno, ovde je, zarazliku od prethodnika, lovniji manjimodel. Stoga zanemari Cabelas-ovog Mr.Meana od skoro 12 cm. Uz upola kraimodel (8,5 cm) dobija odlinu bonuuoljivost i neopisivu, lelujajue - zavod-niku akciju - vibraciju, ustru a lenju isto-vremeno. Pali li ovo kod smua? Jopita...

OD SVITANJA DO SUMRAKA

Vreme dok sam jo bio Beograanin a neNovosadista. Moj tadanji sugraanindolazi na grandioznu zamisao. Knjiga osmuu. Slaem se, Srbija poodavno vapi zaneim takvim. U poglavlju o lokaciji vredniautor dobrovoljno poinje samom sebi dakopa raku. Po niskom, normalnom ivisookom vodostaju treba fotografisati


Septembar 2006 17

Koliko bi samo trebao da skae dig da bi makar kratko bio uvidnom polju ove lepojke?

Ovako to rade Bauke - princip je isti,sve su ostalo nijanse

Situacija u kojoj se veina tukofila nauiva. Uzvodno vuenmamac (i) ovde ne pije vodu

svako dobro mesto od (ini mi se) Kr-edina do ispod Golupca. Onda se udarekrstii u boji. Po niskom vodostaju ovdezabaciti (beli krst), dig treba da dodirnedno ovde (uti krst). Smu od 10 kg lupiovde (zeleni krst). Najvie digova zakaise ovde (crveni krst). Ambiciozno zami-ljen, projekat je, na sreu, puko na samomstartu. Slika br. 15, odlino kasnojesenjemesto. Dubina, ilovaa, odseci po dvametra. Ali... Da Dunav ne bi odvaljivotopole Srbijauma, napravie por. Ma,poruga. Matica zbrisala ka suprotnojobali. Kroz nekoliko sezona sve zasutopeskom i muljem. Pliak pun granja - do-bro proleno mesto (roza krst?). ta sad?Ruiti poglavlje u Knjizi? A vreme i dalje,kao i Dunav, tee. Uzvodno od pora nie

ada, vrbovim platom zaodenuta. ta sad?Uzvodni deo ade - dobro letnje mesto? Iljubiasti krst? I ponovno ruenje ve jed-nom ruenog!? Ovo poinje da lii naPenelopino tkanje. Lepo kae Gete: predljudskom glupou i bogovi su nemoni.

Dunav, stari mangup. Nesueni pre-stoniki knjievnik izgleda nije uo za onusve tee, sve se menja. Menja se, eto,Dunav, ko i onaj to njegovim obalamaplovi, budan tuju sanjajui. Samo se tujane menja. Uoavaj, pamti, analiziraj.Moda e nam se, kad se u Gardinovakomsretnemo, zakljuci poklopiti, to nijenikakva garancija da su i tani. Elem, jokao klinac primetio sam da su neki tujitereni UVEK izdaniji prepodne, a onidrugi - popodne. Ubrzo sam shvatio: ovimsegmentom uspenog ribolova vlada Sunce(da te ne davim). Isto tako, neka mestaUVEK su bolja po oblanom, vetrovitom ilikinom danu, nasuprot onima koja suUVEK bolja po vedrom. Takoe, nekamesta su UVEK izdanija po visokom, nekapo normalnom, a neka trea po niskomvodostaju. Shodno prethodnom, nekepozicije UVEK su izdanije u kasno pro-lee, neke u kasnu jesen... Neke tree pros-to buknu u kratkom, 40-tak dana dugomperiodu kraja leta, a posle ih nigde nema!?Verovatno bih mogao logino da objasnimsvaki od navedenih sluajeva, ali potroiobih previe papira i tueg strpljenja. Nitako Knjiga o tuji! Prvo treba dafotografiem(o) sva izgledna mesta poVojvodini, a onda, zna se - krstii.

Moda ima onih koji su primetili danigde nisam kazo kako su tamo neka tajnamesta UVEK bolja kad se Dunav die, zarazliku od nekih drugih, jo tajnijih, kojasu UVEK bolja kad ovaj spada. Stigli smo

do jo jedne kon-stante. Najlepa jejed(i)na nizijskariba koja odlinoradi ba kada vodapada, za razliku odostalih, kojima suusta trenutno zai-vena. I istinite le-gende o visokomvazdunom pritiskutreba uzeti sa dostarezerve. Po svet-skim iskustvima,stabilno nizak priti-sak je isto tolikopovoljan, ako ne i

bolji!? O uticaju meseevih mena sve samkazo u jednom od starih brojeva. Nekomoda kae, tuka (se) ionako ne lovi nou.Grei. Vinanska bara pre 20-tak godinica,avgust, pun mesec i Rapalin Original od 18cm. Puni, Miki, ja sam nerotkinja.

MISLI, ZABACI, I DALJE MISLI

Nisi Supermen, ne moe da vidi krozvodu. teta. Trenutno bi mogao da us-tanovi kakav ti je scenario suen danas -dobar, lo ili zao. Sve to kao obian smrt-nik moe je da za poetak koristi naj-manje lou prezentaciju, onu koja, koliko -toliko zadovoljava sve tri varijante. Kadustanovi odakle tog dana tuji vetarduva, ostaje samo dodatno, fino prilagoa-vanje, uz uvoenje novih elemenata u pre-


18 Septembar 2006

MMMMIIIIGGGG----MMMMIIII.... .... ....

Jednolian teren, a na njemu hot spot, koji dominira itavom lokacijom. Recimo,ravan ilovaasti plato a na njemu nasukan vrbov panj. Budi siguran, najvea tuja naterenu zauzee upravo ovo mesto. Ono nudi idealne uslove za uspean napad padomaica vrlo brzo stekne naviku da se ne zalee nepotrebno. Busija joj je ionako naukrtanju Kauglerskih heroja i Bandarskih brigada, promet je velik pa se eka savre-na situacija. Stoga i tvoj hitac mora da bude savren. Dovoljno blizu panju, optimalnosporo, sve vreme u vidnom polju one za kojom udimo. Kod panja, 99% blinkeraaprekinulo bi sa pravilnim namotavanjem, kao to je i red. 90% drastino bi usporilo, iliak napravilo kratkotrajnu pauzu. Moe i tako. Pa ipak, probaj upravo suprotno.Kratkotrajno ubrzanje, uz jedan, najvie dva okretaja ruice (0,7-1,5 m). Ne kaem,teki ranjenik pali tuju. esto, hrabra pobegulja pali je jo vie!

Udaljene svega 10-tak metara i tuka A i tuka B gledaju uz vodu,uprkos tome to su jedna drugoj okrenute leima!

Jo jedna urbana legenda: Mr. Mean(Gosn Zloko) podjednako je efikasan i

kad je montiran naopako

Uporedi razliku u debljini trupa i irinirepa izmeu Skinhead-a (gore) i

Twister-ovog Grub Tail-a

24-orokaratni smuoholiar rei e ti,kako je teta bacati Sassy Shada seljakoj

ribi kakva je moja i tvoja tuja. Sere!

Da, lovi Dvorepac i kad aba nema. A tekkako privodi kad i ima!

zentaciju. Veinuudaraca trebaoekivati ne dub-lje od tri i ne plieod metar i po. Uekstremnim vari-jantama dugotra-jno niske i samimtim prebistre vo-de, ova granica sepomera jednometar dublje, iz-meu 2,5 i 4 me-tra. Tereni spo-roponirueg dnaUVEK su (opetsam poeo) iz-daniji od onihkoji se naglo, go-tovo vertikalno,strmoglavljuju.Glina je zahvalni-ja od kamenja,usamljeni panjbolji je od gomilerasutih granuga,mulj je bolji odpeska... Ma, sveje bolje od peska.

Ovo to sledipoetniku e de-lovati lako, iakose verovatno radio najzahtevnijojdig - tehnici, ko-ja podrazumevaperfektno pozna-vanje konfiguracije dna. Zahteva i jakomnogo koncentracije tokom celog hica.Znajui koliko je intelektualno naprezanjefiziki neizdrljivo, mnogi nikada nee bitispremni (ne rekoh sposobni) za ovo.Naime, imperativ je da dig stalno diguljajedno 0,5-0,7 m iznad dna, ne dodirnuviga nijednom tokom hica! Da bi se ovoizvelo na adekvatan nain, na poetkupovlaenja tap je oboren ka vodi. Kakodig prilazi plivuckajui, dno ne ukajui,tap je sve napaljeniji, tj. uspravniji. Nepreterivati. Posle 1-2 udarca, u poet-nikovom adrenalinu ima tragova krvi!

Uspanien, svaki hitac zavrava potpunovertikalnim tapom. Kontru moe da opalisamo ako padne na lea. to i ini! Lele...

Strunu namotavaj umerenom brzinom,pravilnim tempom, lienim (naglih) ubrza-vanja ili usporavanja. Ne brini, doi e i zato vreme. Teren pretraujem klasinomlepezom, poinjui uzvodno izvedenimhicima. Iako priblino istih duina, hitac unizvodno vuen dig poesto traje duplokrae od onog kad se vue uzvodno. Nitaneobino, mamac ide niz struju, ne opiruijoj se. A da bi uopte imao vibraciju, gumac(muka gumica) mora da bude bar malobra od struje koja ga nosi nizvodno. Ne,nije prebrz. Ranije ili kasnije, neki obrascipoee da se pomaljaju. Od 5 udaraca,samo 1 na uzvodna povlaenja? Nisi valjdalud da i dalje vue uzvodno? Ili, od 4napada, ak 3, uz svega 10-ak metara uda-ljeni mini - odsek, koji se prua manje -vie paralelno sa obalom. Ko je lud nek idalje baca po 40 metara! Ili, tri kilaice (alpraaave), plus jedan promaaj, sve nazelenog Sassy Shada. Pa nisam valjda ble-sav da stavim jednorepca?

Svako ko dri oi otvorene, a istovre-meno se dri i naslova ovog poglavlja, kad-tad otkrie tujin ablon ishrane za taj dan.Koliko god mesta promenio, odziv je fan-tastian. Ludak sa tapom je zadovoljan.Jo jednom ju je pobedio. Ostaje mu teidio posla. Treba jo jednom da pobedisamog sebe.

Sine, mora li ba 12 komada? A ja te namesto dovedoh i svata pokazah. Sram gabilo ko zlo pomisli.


Septembar 2006 19

BBBBOOOOJJJJEEEE,,,, NNNNIIIIJJJJAAAANNNNSSSSEEEE IIIIDDDDEEEEKKKKOOOORRRRIIII

Iako su efikasni, nikada neu zavoletifantastine dekore. Volim prirodne.Nema terena na lepom smeem Du-navu koji se moe uspeno pokriti sasvega tri dekora/boje. Osnovni suS(rebrni, tj. beli) i P(rugasto - bandars-ki, zeleni). Alternacija za prvog: G(iz-davi, zlatni, tj. uti), za drugog - plavo,za dubine preko 3 m. Interesantno, kodjednorepaca i dvorepaca G (uto)(uvek?) je bolje od S-a. Uslovi smanjenevidljivosti (mutna voda, oblano) traevritee dekore/boje. Apsolutni favoritje GFR, zlatno-fluo oran. Neto seudno otima ta tuja, a? Pazi bogati,ima dva lena peraja...

tuka je sada agresivna injeni napadi su snani,naroito ako se varalicakree blizu povrine

Pie: Saa Ledenan

VVVVeina varaliara smatra da tukune treba pecati pre prvih mraze-va. Stav da se tuka lovi od okto-

bra do januara ima uporite u praksi, jerje ribolov mnogo laki kada vodena veg-etacija opadne i komarci sasvim nes-tanu. Meutim, ova grabljivica se moeloviti preko cele godine, a septembar je,po mom iskustvu, najplodniji mesec.Moda su kasna jesen i zima rezervisaniza kapitalke, ali je injenica da etenajvie akcija imati upravo ovih dana.

Veina terena u ovom periodu je izu-zetno zatravljena i toj injenici moramoda prilagodimo strategiju ribolova iizbor varalica. Ako mene pitate, u sep-tembru slobodno moete ostaviti kodkue skoro sve voblere, teke kaike ileptire, pa ak i veinu inae izuzetnoefikasnih silikonaca i spiner-bajtova. Toima i dobru stranu, jer ono malo oda-branih varalica lako stane u jednu veukutiju, pa nam osim tapa i prsluka nitadrugo ne treba.

Moj izbor vetakih mamaca za sep-tembarski lov tuke na stajaicama jetokom godina sveden na deset-petnaestproverenih modela kojima se povre-meno pridrui poneki novitet. Da bistesebi mogli da dozvolite luksuz odlaskana vodu sa jednom kutijom u depu,morate odlino da poznajete terene nakojima lovite.

Na prvom mestu po efikasnosti su lep-tiri bez oteanja, pogotovo Mepps Lusox2 i 3 (ali i neke njegove kopije). Poslenjih dolaze neto tei modeli koji se, uzvisoko podignut tap, mogu voditi

plitko, ali se zabacuju znatno dalje (npr.Blue Fox Super Vibrax), a dobro doukad treba gaati neto udaljenije zone.Za situacije koje zahtevaju ekstremnodaleke zabaaje koristim nekoliko kaikaod 22-26 grama, koje dobro dou i kadnaiem na dublje rupe koje takoeobavezno treba ispitati. U kutiji uvekima mesta i za 2-3 super-plitkoroncatipa Storm Sub Wart, koji predstavljajuidealan izbor za povrinski lov na veomazatravljenim mestima. Taj mali arsenalje sasvim dovoljan za varaliarenje napoznatim terenima i jo mi se nije


20 Septembar 2006

SSSSEEEELLLLEEEEKKKKCCCCIIIIJJJJAAAA

Od mnogih kolega moete uti da jevaraliarenje tuke tokom leta i ranejeseni besmisleno, jer su bare i kanalitada puni riblje mlai, pa tuka nijezainteresovana za ono to joj nudimo.Tano je da sada sve vrvi od sitne beleribe, ali tuka nije blesava da troivreme i energiju na ivahne ribice ko-je nije nimalo lako uhvatiti i uvek ese radije opredeliti za plen koji se svo-jim ponaanjem izdvaja od okoline.Osim na vodi, u to sam se mnogo putauverio i posmatrajui tuke koje dr-im u svom dvorinom ribnjaku. Iakona raspolaganju imaju mnotvo stinebele ribe, one se po pravilu hrane oa-muenim babukama i crvenperkamakoje ubacujem u jezerce kada se vra-tim sa pecanja.

VARALIARENJE TUKE U SEPTEMBRU

EEEEEEEE OOOODDDD DDDDEEEECCCCEEEEMMMMBBBBAAAARRRRSSSSKKKKIIIIHHHH

KKKKAAAAPPPPIIIITTTTAAAALLLLKKKKIIII

ak i na ovako zabetoniranim barama moe da se varaliari

Bez kombinezona ili makar dubokih izama ne treba polaziti na vodu

dogodilo da se pokajem to nisam poneopunu torbu varalica.

Na veini terena na kojima ja pecamupotreba amca je zabranjena. U ovodoba vegetacija je toliko gusta da seponegde vodi moe prii samo ako imatemaetu ili sekiricu. Probijanje zaraslimstazama po toplom vremenu nije lako alise isplati, jer je velika verovatnoa daete biti jedini tukaro na vodi (ne trebazaboraviti da su tuke u ovo doba godinemanje oprezne i zbog toga ih je znatnolake prevariti).

Duboke izme ili varaliarski kom-binezon su obavezni. im zagazitemetar-dva prema sredini vode predvama se otvaraju mogunosti o kojimamoete samo da sanjate dok stojite naobali i pokuavate da zabacite a da ne

zakaite granje iznad glave. Kada ste ukombinezonu ne morate da lovite samona klasinim mestima. Dovoljno je dase oprezno probijete krozpojas trske, divlje kupine ikoprive i uz tiho kretanje(nogu pred nogu, kao roda)sve tuke u bari su vae. Uovo doba godine hodanjekroz mulj je znatno lakezbog gustog korenja vodenevegetacije, ali ipak voditerauna da se ne zaglavite, jerto moe da bude problema-tino kada kilometrima una-okolo nema ive due.

Osnovno pravilo kae daje tuka poetkom jeseni utravi. Na pozicijama sa vieslobodnog prostora najboljisu zabaaji paralelni saobalom i voenje varalice uzpirobalni pojas trave ilitrske. Tamo gde to nije mo-gue, mamce treba voditi

du ivica ostrva drezge i soivice ili krozokna (rupe) u travi, ak i ona od parkvadratnih metara. Kad god je moguegaajte neposrednu blizinu suprotneobale bare ili kanala i varalica e popravilu biti napadnuta u prvih parmetara povlaenja. Produktivno je i pre-traivanje naizgled istih zona, jer natakvim mestima grabljivica vreba udubljim slojevima, sakrivena u travi,odakle se munjevito ustremljuje na plen.

tuka je sada izuzetno agresivna inapadi su bez izuzetka snani, naroitokada se varalica kree blizu povrine.Borbe sa iole krupnijim primercima upunoj kondiciji krajem leta su mnogoatraktivnije nego tokom kasne jeseni izime, pa se ne treba zauditi ako vamriba od jedva kilogram i po prodriluje iizvue metar-dva strune sa pulne. Saprimercima od 2-3 kilograma buditeveoma obazrivi, jer se oni sada bore kaodecembarske kapitalke!

Ukoliko ste pristalica pokreta uhvati ipusti, stringer vam nije ni potreban, aako ponekad ipak poelite da neku tukuponesete kui, odmah je usmrtite, uba-cite je u jau najlonsku kesu i stavite uveliki dep na leima prsluka, koji ba zato i slui. Oni drugi, koji tuku love (sa-mo) zbog mesa, ionako nemaju ni voljeni ivaca da se probijaju kroz dunglu odkopriva i da gacaju po dubokom muljuzarad jednog ruka.


Septembar 2006 21

TTTTEEEERRRREEEENNNNIIII

U avgustu i septembru varaliarimna pliim stajaicama, na kojimavodena vegetacija prekriva 30-70odsto vodene povrine. Mahom seradi o barama nastalim posle iskopa-vanja ljunka, o dunavskim kubicima,a dosta vremena provodim i na dvadunavca blizu Kostolca. Dok trava nepadne, to se deava tek u oktobru ilipoetkom novembra, svaka varalicakoja zaranja dublje od 50-60 cm natakvim vodama je jednostavnoneupotebljiva.

Ako tano znate ta moe da vam zatreba,na pecanje moete i sa samo jednom

kutijom varalica

Ovu lepoticu prevario sam na leptir BlueFox Super Vibrax u dekoru bandara

Istinskim ljubiteljima tuke stringer nije potreban

Tri vana iskustvena iniocadefiniu uspean lov: putanjavoenja, ugao prezentacije ibrzina povlaenja. Svaki odnjih na svoj specifian naindominantna je karika, a jedino usaglaeni daju potpuno izotrenu slikuuspenog lova

Pie: Lazar Zari - Laki

GGGGovoriti o digovanju kao tehnicivaraliarenja koja se zasniva nabesomunom zabacivanju bez

jasnije vizije i gde se udarac smua ob-janjava samo kao posledica upornosti,neprihvatljivo je. Bacanje realizovanoulovom prua mnotvo spoznaja o pon-aanju smua i strategiji kojom lovi, naosnovu kojih lako moete formirati do-bitnu kombinaciju. Ona vam nee obe-avati siguran ulov u svakom trenutku,ali e se dokazati kroz ulove tokom vre-mena. Uspean varaliar ne prepoznajese po tome to u svakom trenutku moeuloviti smua, ve po tome to prepoznaobeavajue periode i ispotuje ih navodi-ulovima.

OD LOKACIJE DO PREZENTACIJE

Strategija lova neaktivnog smua zasni-va se na upornosti i srei, a ne na strikt-nom potovanju nepisanih pravila i

linih iskustava. Aktivan smu je plenkoga moete loviti i bez jasnije strategi-je, poto produenim periodima ishranei kompromisima na raun sopstvenebezbednosti prua vie mogunosti zauspean lov. Jesenja energetska pripre-ma za zimu i proleni pred i post mrest-ni period smua su zato veoma izglednine samo za upean lov, ve i kao iskus-tveni poligoni. Ovo su periodi u kojimamoete eksperimentisati, kako sa for-mom silikonca, oblikom i teinom dig-glave, tako i sa tehnikim elementimadigovanja, a da ulov ipak ne izostane.

Iskustveni faktor je apsolutna pred-nost kod lova neutralnog-mlakog (opetje Veber naao najbolji izraz) smua.Lien potrebe da po svaku cenu juri iprilagoava aktivnosti ponaanju i kre-tanju kedera, smu e zbog obilja hranecugove ishrane ispotovati relativnobrzo. Ostali deo dana boravie i loviti nauskom prostoru povinujui se iskljuivozahtevima bezbednosti. U takvom sta-nju, iskustvo predstavlja dominantanfaktor uspenog lova. Ukoliko izuzmemolokaciju smua, koju smo zbog prirod-nih uslovljenosti obradili kroz tematske


Septembar 2006 23

ISKUSTVENI FAKTOR

ZZZZNNNNAAAATTTTIIII PPPPRRRREEEEPPPPOOOOZZZZNNNNAAAATTTTIIII IIII

IIIISSSSPPPPOOOOTTTTOOOOVVVVAAAATTTTIIII

Uspean varaliar zna da prepozna obeavajue perode i ispotuje ih na vodi

Vreme mirovanja diga na dnu moete uiniti obeavajuim ukoliko silikonac montirate na nekoj od stand-up dig glava. Obratite panju na razliite uglove

udice pri mirovanju diga

tekstove za svako godinje doba po-naosob, izdvajaju se tri vana iskustvenainioca uspenog lova: putanja voenja,ugao prezentacije i brzina povlaenjadiga. Svaki na svoj specifian nain do-minantna je karika,a jedino usaglaenidaju potpuno izotrenu sliku uspenoglova.

Ovi iskustveni delii mozaika uspe-nog lova, neraskidivo su povezani meusobom i sa prirodnim uticajima. Zato je(u)poznavanje vode na kojoj lovite bitanpreduslov formiranja iskustva.

NAIZGLED NEPOMIRLJIVESUPROTNOSTI

Vibracija silikonca je produkt dve br-zine-povlaenja i strujanja vode. Poras-tom brzine strujanja vode, brzina po-vlaenja treba da opada. Kako na brzinustrujanja vode,kao prirodan faktor nemoemo uticati, tu se fino podeavanjevibracije silikonca mora vriti korekci-jom brzine povlaenja. Ova korekcija os-tavlja dovoljno prostora za eksperimen-tisanje, kako formom i veliinom sili-konca, tako i oblikom i teinom dig-glava pri razliitim brzinama povlaenja.Kombinujte brzine povlaenja sa sili-

koncima razliitekonture vibracije,vodei rauna daprezentacija digane poinje od asakada dig dodirnedno, ve su udarcimogui i esti uperiodu propada-nja. Tada je brzinapovlaenja ravnanuli, a brzina pro-padanja diga za-visna od teine ioblika dig-glave.Ovo eliminie po-trebu za bitnijomkorekcijom brzinekretanja diga, po-to je vibracija sili-konca i bez toga

optimalno izazovna. est sluaj je i dadobro izabran ugao prezentacije, uzpojaano strujanje vode i adekvatansilikonac, sam po sebi ini idealnucelinu. To potpuno eliminie potrebu za

bitnijim povlaenjem, koje se svodisamo na sitne korekcije putanje diga.

Oit primer ovakve tehnike digovanjaje lerovanje.

Prava mera brzine povlaenja diga jeona koja kretanje silikonca ini prirod-nim i najmanje ga izdvaja od okruenja.Da bi to postigli, brzinu povaenja mo-ramo korigovati prema jo jednom va-nom iskustvenom iniocu uspenog lova- uglu prezentacije.

UGAO PREZENTACIJE

Kako se sve vibracije do smua prenosestrujanjem vode, zone koje smu moekontrolisati zavise od jaine i smera togstrujanja. Zato je bitno da varalicu prvovuemo ili u vidnom polju smua ilibono, u zoni koju kontrolie bonomlinijom. Ovde do izraaja dolazi iskustvoi poznavanje terena na kom lovite, potobar priblino moete locirati zone pris-ustva smua. Ukoliko je smu pokretljivi aktivno lovi, to je ugao pod kojim etevaralicu provui u zoni prisustva manjebitan. U sluaju da lovite van cugovaishrane, kada on plen eka, veoma je

bitno poznavanje terena i navika smua.Tada do izraaja dolazi osnovni postulatdigovanja koji se zasniva na prona-laenju najoptimalnijeg ugla prezentaci-je kroz karakteristine take na spotu.Najbitniji uticaj koji definie poloajsmua i ugao prezentacije varalice jesmer i jaina strujanja vode. Sa drugestrane dobro odabranim uglom prezen-tacije uz odgovarajui silikonac moemopojaati ili smanjiti uticaj struje vode navibraciju silikonca. Tek optimalno oda-branim uglom prezentacije u odnosu nasmer i jainu struje vode, dig e imatipravilan rad, a silikonac izazovnu vibra-ciju, koja e se strujanjem vode kroz ok-ruenje preneti do smua.

Ugao prezentacije bitno utie i uslov-ljava brzinu povlaenja diga. Smanje-njem ugla prezentacije u odnosu na niz-vodnu ivicu poveava se otpor vode kre-


24 Septembar 2006

OOOOTTTTRRRRIIII IIII TTTTUUUUPPPPIIII TTTTAAAAPPPPOOOOVVVVIIII

Trudite se da teina dig glave uvek bude u okviru donjeg opsega teine bacanjatapa. Tako ete tapom teine bacanja 15-40 grama idealno kontrolisati teinedig-glava do 15 grama, optimalno do 25 grama - to je sredina opsega, dok jegornja vrednost u opsegu ekstrem i trebalo bi je izbegavati. Takoe, ukoliko suteine dig-glava koje obino koristite blie sredini naznaenog opsega, bolje je datap bude bri-otriji (vrne akcije), dok poluparabolike koristite za donje opsegeteine bacanja tapa. Ako parabolike koristite u kombinaciji sa dig-glavamateine blie sredini opsega, izbegavajte monofile, ve se opredelite za strune, pogo-tovo ako dig bacate dalje. Savitljiv tap i monofil teko mogu da kontroliu teedig-glave, naroito na veim daljinama. Tanjom strunom ete eliminisati efekatistezanja monofila, kontra e biti sigurnija, a ubadanje udice efikasnije. Jaa-ponovljena kontra je uvek preporuljiva, a u ovom sluaju je obavezna. Za svakisluaj natelujte mainicu da prokliza u trenutku kada ste sigurni da je smu ubo-den. Ukoliko prokliza ranije, ubadanje udice u tvrde viline kosti smua je krajnjeneizvesno.

Ubadanje udice u tvrde viline kosti smua izvesnije je sakvalitetnim udicama: Laser Sharp - Eagle Claw

Aktivan rad u propadanju, laganom povlaenju i mrtvoj vodi bez strujanja: Orka Sirena 9,5 i 12 cm

tanju tela kroz nju, pa srazmerno tomeraste jaina vibracije silikonca. Jasno jeda smanjenjem ugla prezentacije u od-nosu na nizvodnu ivicu, strujanje i otporvode diktiraju vibraciju varalice, to eli-minie potrebu za bitnijim povlaenjem,koje se svodi samo na korekciju putanjediga. Greka je korekcije putanje digavriti samo promenom brzine povlae-nja ili to je ee - teinom dig glave.Njima se regulie uestalost dodira digai dna, dok se eljena putanja ostvarujeoblikom dig-glave i tehnikom voenja

TEHNIKA NARODU

Tehnika voenja je nain povlaenjakojim se dobija eljena putanja kretanjadiga, koja moe biti pravolinijska,testerasta, skokovita, talasasta ili kom-binovana. Bez obzira o kojoj tehnici vo-enja je re, ona se uvek zasniva na us-klaenosti brzine povlaenja, ugla pre-zentacije i pokretanja tapa s jedne i pri-rodnih uticaja vode s druge strane. Izborugla prezentacije i brzine povlaenjamora biti takav da prirodne uticajesmera i jaine strujanja vode uini na-im saveznicima pri postizanju to pri-rodnije vibracije silikonca.

Sve to moramo ukomponovati premaslici kretanja diga, koju dobijamo do-

bro izbalansiranim priborom, prekostrune i vrha tapa. Tako vam nee bititeko da u potpunosti kontroliete pon-aanje diga u vodi, pravovremenomreakcijom na signal. Koliko ete imatijasnu sliku putanje kretanja silikoncazavisi prvenstveno od komunikacijedig-glave i tapa u vaim rukama, tojest od izbora oblika i teine dig-glave iforme siilikonca prema uslovima na vodi

i usklaenosti sa karakteristikama ta-pa.

Usklaenim kompletom tap-struna-dig glava lako ete kontrolisati kretanjediga i imati izotrenu sliku svih dea-vanja u vodi. Promenom brzine povlae-nja, obaranjem ili dizanjem tapa, bla-im ili otrijim trzajima uvek ete moiadekvatno korigovati putanju kretanjadiga i omoguiti optimalnu vibracijusilikonca.

Pravolinijska putanja povlaenja digaje najslinija putanji voblera, sa tom raz-likom to digom moemo ispitati iriopseg dubina, ak i kombinovati dubinepovlaenja. Veoma jednostavna tehnikazasniva se na ujednaenom, laganompovlaenju diga - pravolinijskom puta-njom. Korekcije putanje silikonca vriteuzvodnim obaranjem ili dizanjem tapa.Povlaenje moete poeti sa bilo kojedubine, ili sa dna, to je korisno ukolikoelite da locirate smua. Tipino letnjatehnika, za poluaktivnog i aktivnog smu-a u cugu,kome okvirno znamo pozicijui tajming lova. Silikonci ed (shad)forme do 3,5 ina duine sa umerenoirokom amplitudom i sporijim trepe-renjem papuice repa, tipa Mr.Twister.Probajte i Orka Sirenu 9,5 ili 12 cmkoji aktivno rade i pri propadanju. Su-mrak i prvi sati noi, zornjaci i kratkiperiodi posle jaih letnjih kia kojenatope vodu kiseonikom i obaveznodignu smua, kao i jezerske varijante,sa akcentom na period propadanja di-ga, idealni su za ovu tehniku.

SAM SVOJ MAJSTOR

Testerasta putanja kretanja je najeekoriena tehnika digovanja, poto sekombinovanjem oblika i teina dig-glava moe pokriti veina situacija navodi. ak i minimalna razlika u teinidig-glave potpuno menja testerastuputanju silikonca, ime sami moemo


Septembar 2006 25

DDDDIIIIGGGG UUUU LLLLEEEERRRRUUUU

Klasina tehnika koja najbolje ilustruje prevod pojma digovanje (skakutanje,poskakivanje), a brzinu povlaenja svodi na sitne korekcije i namotavanje vikastrune je lerovanje. Osnova klasinog lerovanja je skokovito pretraivanje dnapri emu se strujanje vode koristi za nizvodno pomeranje diga. Uestalost kon-takta diga sa dnom regulie se kombinovanjem oblika i teina dig-glava u zavis-nosti od jaine i smera strujanja vode, dubine itd. Testerasta putanja moe imativee ili manje zube koji mogu biti ujednaeni ili nepravilni u zavisnosti od voe-nja. Lerovanjem se pretrauju lokacije u struji vode dalje od obale, nizvodni pojasiiza prepreka u vodi, a idealno je za vee odseke poniranja dubine koji se prostirudalje od obale, a paralelni su sa njom.

Osnov je da stalno zategnutom strunom, bez veih oscilacija, diete i sputatedig tako da u svakom trenutku imate stalni kontakt i potpunu kontrolu kretanjakroz vodu. Zabacujete uzvodno, kontroliui period propadanja, tako da dig dnododirne na vodi naspramno vaoj poziciji na obali. Vrhom tapa diete dig sa dnakoji noen strujom vode kree nizvodno. Laganim sputanjem tapa ka vodi dige krenuti u propadanje. Ono mora biti kontolisano stalno zategnutom strunom,sve dok dig ponovo ne kucne o dno. Sekundu - dve pustite dig da miruje na dnu,pa ga ponovo vrhom tapa dignite, putajui struji vode da ga ponese. Sve vremeprimarno kretanje je nizvodno, dok dig pratei zamiljenu putanju parabole pri-lazi obali nizvodno od vae pozicije.

Kada u potpunosti savladate klasino-probajte i sa produenim lerovanjem. Toete izvesti tako to periode kontrolisanog propadanja (izmeu dva kuckanja odno) propratite sa par okreta ruice mainice, ali unazad. Vodite rauna da ni ujednom trenutku ne izgubite kontakt sa digom. Ovim moete smanjiti periodizmeu dva kontakta sa dnom, poto ete dodajui strunu digu smanjiti vremepropadanja. Takoe, ovim metodom bitno produavate vreme koje e digprovesti u zoni udarca, poto e mu parabole prilaska obali biti osetno blaa idua.

Vreme mirovanja diga na dnu moete uiniti obeavajuim ukoliko silikonacmontirate na nekoj od stad-up dig-glava. One za razliku od standardno-okruglihi u trenucima mirovanja odravaju erekciju silikonca, drei ga uspravno svevreme - u vidnom polju grabljivca. U ovom sluaju slobodno produite periodemirovanja diga na dnu-naroito u zimskom odruenju.

Gume sa razliitom konturom vibracije i uestalou treperenja repa. Ponekad je iskustvo presudno pri izboru

kontrolisati periode lebdenja i pro-padanja diga. Ovo je veoma bitnopoto su periodi lebdenja i propadanjaesto efikasniji od estog kuckanjadiga o dno. Ukoliko za zlatnu sredinuproglasimo okruglu dig-glavu, dobro jeznati da je pojedinim oblicima potrebnamanja ili vea teina da bi ostvarili istiuinak kao okrugla. Tako e u odnosu naokrugle pri istoj teini bre tonutigrave-digger i ed (shad) dig-glave,a sporije wobble jig i erie (iri), dok edalje leteti bullet i shad (ed). OvoVam moe pomoi da sami kreiratetesterastu putanju, diktirate brzinupropadanja ili vreme lebdenja silikon-ca, prilagoavajui kretanje diga uslo-vima na vodi. Ova karakteristika initesterastu putanju povlaenja izglednomza sve periode u godini, poto se korek-cijom silikonca i oblika i teine dig-glave, kretanje diga veoma lako moeuskladiti sa okolinom.

Za razliku od ujednaene testeraste -skokovita putanja voenja diga se zas-niva na reskim trzajima tapa kojimdiemo silikonac od dna, da bi ga kadakrene ponovo u propadanje, sa par kra-ih trzaja dodatno digli. Amplitude sko-kova mogu biti i do pola metra, putanjenepovezane, a brzina povlaenja pro-menljiva. Vreme i putanju propadanjaodreujete teinom okrugle (round-head) dig-glave, koja se pokazala kaodobar izbor. Tehnika primerena letnjemtemperaturnom ekstremu, kada u obiljuhrane elimo vizuel-no i vibracijom izd-vojiti na silikonac.Sumrak i prvi mrak -kada smu lovi dukosine odseka i zbogbistre vode se nedie na povrinu,kao i letnja svanua.Silikonci grub (tvis-ter) forme tipa izv-anrednog Kalins-a

od 5 ili nita manje ubitanog Mr. Twis-ter grub tail 6 (ne udite se poto e se igabaritnije gume nai duboku u grlubarona isprovociranog ovom tehnikompovlaenja). Udarci su po pravilu silovi-ti i neposredno posle trzaja kada sesilikonac na trenutak umiri.

TALASANJE

Slino pravolinijskoj putanji - talasastase takoe zasniva na jednolinom povla-

enju, s, tom razlikom to se ujednaen-im dizanjem i sputanjem tapa tokompovlaenja digu menja dubina, ime sedobija talasasta putanja kretanja. Veo-ma efikasna kod aktivnog smua, ovomtehnikom relativno brzo moete ispitatisve segmente dubine, tako to ete po-vlaenje poinjati posle razliitih perio-da propadanja diga. Korekcije dubinevrite bonim uzvodnim dizanjem ilisputanjem tapa tokom povlaenja.Veliina talasa putanje zavisi od oblika iteine dig-glave. Uestalost talasa puta-nje reguliite brzinom povlaenja i peri-odikom dizanja i sputanja tapa u tokupovlaenja.

Izbegavajte brzo-tonue oblike dig-glava, tipa shad (ed), grave diger, bul-let... Za naglaeno talasastu putanju naj-bolje su se pokazale wobble jig (vobl-dig) glave koje usporenim potonuemumnogome naglaavaju talase putanje.Za neto umereniju amplitudu talasasteputanje prihvatljivo reenje su okrugledig-glave, kao i sanke Joce Orke. Iz-bor silikonaca umnogome zavisi od si-tuacije na vodi i perioda u kom lovite, alisu se tvister (grub) forma Kalinsa od 3 ied Mr. Twister 3 mnogo puta dokazali.Boje uskladite sa bistrinom vode, ali se uveini sluajeva moete osloniti na Char-treuse (artrez), kao univerzalno dobardekor. Rano prolee, post mrestni peri-od, kao i jezerske varijante i vodeusporenog strujanja. Eksperimentiitesa dubinom i brzinom povlaenja, for-mom putanje i uglom prezentacije.

Ma koliko nam hiper produkcija varal-ica pokuavala da diktira nain lova,osnova je bila i ostaje ista-napad iniciraoptimalna vibracija, a ne vrsta, boja ilidekor varalice. Izbor je velik, mogunos-ti kombinovanja neograniene, a Vaamata jedino ogranienje. Zato, razmis-lite pa zabacite. Va Laki.


26 Septembar 2006

Od Power-Grub-a preko Action Plastics-a i YUM-a do Double - Tail-a i Profi Blinkera.Silikonci naglaene vibracije za izuzetne situacije na vodi

Queen Cocahoe - jezerski adut sa neverovatnom vibracijom

Orka Sirena i Cabela Mister Mean. Razlika je samo u ceni.

Delo milenijumskog radaDunava, jedinstven rezervatprirode u kome mogu uivatiribolovci, lovci, nautiati imnogi drugi

Pie: Mile unjar

ezdeset est kilometara Dunava imnotvo rukavaca, mrtvaja, bara ikanala ine osnovu jedinstvenog re-

zervata prirode, svojevrsnog dragulja u ko-me, potujui principe odrivog razvoja,mogu uivati svi potovaoci prirode: ribo-lovci, lovci, nautiari, ljubitelji ptica, retkihvrsta drvea, trava i ivotinja ili pak obinituristi eljni aktivne rekreacije, odmora idobrog provoda.

Prikupljajui grau za knjigu o ribolovn-im vodama Srbije, poetkom avgustaboravio sam nekoliko dana u Monotor-skom i Apatinskom ritu koji kao zatienoprirodno dobro I kategorije, ine Specijal-ni rezervat prirode Gornje Podunavlje.Ovo autentino ritsko movarno podrujesa blizo 20 hiljada hektara predstavljaredak prirodni dragulj.

PO MERI PRIRODNIH ZAKONA

Rezervat je ostatak nekadanjeg dalekoprostranijeg plavnog podruja, zapravodoline, iji delovi se danas nalaze i u Ma-arskoj (Nacionalni park Dunav - Drava)

i Hrvatskoj (Park prirode Kopaki rit).Smeten uz levu obalu Dunava od njegov-og ulaska u zemlju do Bogojeva ima izdu-en nepravilan oblik. Severna granica pok-lapa se sa dravnom meom sa Maar-skom, zapadna i juna, prema Hrvatskoj,proteu se maticom Dunava, a istonu ineBajski kanal i kanal DTD, te rukavac Du-nava i odbrambeni nasip. itav prostor jeprostrana plitka movara sa vie dubljih ipliih depresija koje su pod vodom limiti-ranom reimom vodostaja Dunava. Nad-morska visina kree se od 80 do 88 me-tara, s tim da su vie kote preteno poredDunava i glavnih rukavaca. Na celom pod-ruju istie se vie niih i viih greda i gred-ica koje pri velikim vodama ostaju delim-ino nepoplavljene.

Radi se o ostatku plavnih podruja, delumilenijumskog rada Dunava koji ba uovim predelima poprima bitna obelejamone nizijske reke koja meandrira, menjakorito, plavi, rui stare i stvara nove obale,ostrva, rukavce...

Iako se ovek u njegovo kroenje uklju-io jo pre dvesta godina i pri tome muoteo znatna podruja, Dunav na krajnjemseverozapadu Bake jo deluje po meriprirodnih zakona. Po mnogim procenamaGornje Podunavlje predstavlja najzna-ajnije ritsko movarno podruje na ita-vom toku Dunava kroz Srbiju i poslednje

utoite za brojni ivi svet vezan za poplav-na podruja.

RIBOLOVAKA MEKA

Za rekreativni ribolov Specijalni rezervatprirode Gornje Podunavlje je istinskameka. Gotovo da ne postoje takve vodekoje ribolovcima omoguavaju upranja-vanje etiri do pet vrsta ribolova: na velikojdivljoj brzoj i tekoj vodi; pitomoj spo-rotekuici; velikim i dubokim stajaicama,malim barama - specijalnim revirima, uzprimenu najrazliitijih tehnika ribolova naslatkim vodama. Na primer: soma, smua,amura, arana, tuku, basa, bucova, dev-eriku, linjaka i druge ribolovno zanimljivevrste riba moguno je loviti na Dunavu, umnogobrojnim rukavcima, mrtvajama,barama, kanalima... sa obale i iz amcametodom dubinskog, povrinskog ili varal-iarskog ribolova. Pri povrinskom ribolo-vu moe se primeniti bolonjez ili me teh-nika, a ko voli moe - uei od vetih me-tana koji se jo uvek koriste dugim bam-busovim tapovima - posle kontre i uspe-nog kaenja ispustiti tap u vodu (pod us-lovom da je plivajui), pa neka se aransam zamara!

Pri tome ribolovac ne mora da posedujevlastiti amac, niti da zna pravo mesto.Pravovremena najava dolaska je dovoljnada ljubazni domaini sve pripreme i dapreporue iskusnog vodia. Mogui kon-takti su: Elizabeta Stani - Vojvodina ume- umsko gazdinstvo Sombor, tel.025/432-830; Turistika organizacija uSomboru, tel.025/25-114 i Apatinu, mesnaribolovaka udruenja i klubovi, ili (u kra-jnjem sluaju) Mile unjar, 011/2152-965,e-mail: [email protected].

Vodeno bogatstvo unutar rezervata iniveliki broj rukavaca (dunavci) od kojih sunajpoznatiji: Baraka, Stari dunavac,Kazuki (Monotorski), Kupusinaki, Mi-valdski, Petreki, Srebreniki, Staklarski iBakuljski. Neki od njih su odseeni od Du-nava i pretvoreni u mrtvaje, a neki povre-meno postaju i fluvijalna jezera. Vode re-


28 Septembar 2006

RIBOLOVNE VODE SRBIJE: MONOTORSKI I APATINSKI RIT

DDDDRRRRAAAAGGGGUUUULLLLJJJJIIIISSSSEEEEVVVVEEEERRRROOOOZZZZAAAAPPPPAAAADDDDNNNNEEEEBBBBAAAAKKKKEEEE

Dunav u predelu Mali Kazuk-Vagoni, predstavlja idealna ali teka mesta za lov arana

Kazuki dunavac je trenutno najatraktivnija voda Gornjeg Podunavlja

zervata obogauju i desetine veih i manjihbara, veoma vanih i specifinih ekosis-tema. Vodeno bogatstvo rezervata upot-punjavaju kanali: Bajski, Veliki baki iDTD. Manje, koji su deo guste kanalskemree, da i ne spominjem.

RAZNOLIKE MOGUNOSTI

DUNAV je za veinu rekreativnih ribolova-ca najvei izazov. Celim tokom je tipinaciprinidna voda, koja ponovo postaje boga-ta svim dunavskim vrstama riba. A regi-strovano je 55 vrsta iz 13 familija, meukojima i nekoliko ugroenih. Dobri poz-navaoci reke i prilika na njoj istiu da jereka na dobrom putu oporavka i da jedananja poribljenost plemenitim vrstama

riba, pa i autohtonim aranom - vrlo dob-ra! Ribnjakim aranom ovdanje vode sene poribljavaju, ali on u njih dolazi, kao tose to dogodilo i ovog prolea kada su seuzvodno, usled poplava, ispraznili mnogiaranski ribnjaci. Tim putem dole su (idalje pristiu) i neke vrste koje nisu auto-htone (terpan, bas...).

Zavisno od vodostaja, sposobnosti i upu-enosti ribolovca, na Dunavu se lepo lovisva riba, pa i plemenita. Na osnovu vlasti-tog zapaanja i mnogih razgovora sa profe-sionalnim ribarima i iskusnim sportskimribolovcima, aran se moe odlino lovitina sledeim lokacijama:

- Budaa - kratak odsek pod panjevimaod 1429 do 1428. km. Najpogodniji je pri-

laz amcem od vikend naselja Baraka(1426 km). Onaj ko to eli tu moe izna-jmiti amac i vodia, te dogovoriti smetaji ishranu. Korisni telefoni: Lazar Duli,025/818-951 ili 063/818- 9002;

- Rajter - dva kilometra nizvodno od ula-za u Baraku i pola kilometra nizvodno odmosta kod Batine, oko 1424 km, nalazi sekamena regulacija i dobra mesta za peca-nje arana;

- Daraki fok - kod istoimenog vikendnaselja (1423 km), vredan je panjearandija;

- Mali kazuk-Vagoni - je teren dugaakgotovo dva kilometra (1414 do 1412 km),prepun panjeva i obruenih stabala, jer re-ka intenzivno potkopava obalu. Na istimmestima lepo se lovi i tuka, som i smu.Prilaz je mogu od vikend naselja Vagoni,do koga se dolazi asfaltnim putem koji jegranica izmeu Monotorskog i Apatin-skog rita. Ribolov sa obale je mogu alidosta otean (relativno visoka, strma i teepristupana obala), a za ribolov iz amcauslovi se odlini. U naselju se mogu obez-bediti amac, smetaj, a po potrebi i vodi.

- Motel u Apatinu - smatra se trenutnojednim od boljih mesta za lov arana.Iskusniji tu love dunavske oklagijaa teeod 10 kilograma. Za ovaj teren vezano jezapaanje koje, kada se radi o Dunavu iribolovnim terenima na njemu i rekamauopte, ima univerzalni smisao. Naime, natom mestu aran se odlino lovio i pre 15godina. Zatim je mesto, delovanjem Du-nava, oplialo i postalo nezanimljivo, da biga pre dve godine reka iznenada produbilai uinila ponovno privlanim za arana ipoklonike aranskog ribolova!

- Borisavljevi-Lava - je izuzetan terenza lov arana (ali i soma, smua, bucova).Izmeu 1390 do 1387. km nalazi se kame-na regulacija sa vie napera. Odlinoj pori-bljenosti ovog dela Dunava pogoduje i i-njenica da je na desnoj strani reke Kopakirit, jedno od velikih i znaajnih mrestilita.U kamenim regulacijama postoji obiljeizvanredne prirodne hrane (najzastuplje-niji je gamarus) koja arana i ostalu ribuprimorava da se tu najvie zadravaju.

Visina vodostaja znatno utie na ribolov.Izgledi su najpovoljniji ako je ispod 250, pasve do 100 cm. Blaga obala sa kamenimojaanjem poplavljena je pri vodostaju od220 cm. Ribolov iz amca nita ne ometa.


Septembar 2006 29

USKORO NOVA KNJIGA

RRRRIIIIBBBBOOOOLLLLOOOOVVVVNNNNEEEEVVVVOOOODDDDEEEE SSSSRRRRBBBBIIIIJJJJEEEE

Prilozi Mila unjara, autora iizdavaa nae prve knjige o aranu isavremenom aranskom ribolovu, po-sveeni ribolovnim vodama Srbije,predstavljaju skraene delove istoimeneknjige koja bi u vidu vodia za nae iinostrane ribolovce trebalo da se pojaviu javnosti krajem 2007. godine.

Poetak terena Borisavljevi - Lava

Kada je vodostaj ispod 200 ugodno je pe-cati sa obale a ima i dosta mesta za po-dizanje kampa. Prilaz od Apatina do lo-vake kue u Mesarskim livadam je odli-an, a nasipom do skretanja za mesta pe-canja dobar. Kada se od od lovake kuekrene desno i uzvodno, prvi levi odvojakvodi do Lavaa, a drugi do Borisavljevia(Dalje su Petraki dunavac i Crna bara)Druga i trea porna posebno su zanimljivepri vodostaju ispod 200 cm. Potrebno jeimati na umu da je kopnenim putem prilazlimitiran reimom voda Dunava, te pro-pisima Rezervata. U priobalnom delu du-bina vode se kree od 8 do 10 a u matici do24 metra. Najvei do sada ulovljeni araniimali su: dunavski 14, a ribnjaki 12 kg. Ouslovima kampovanja, moguem snabde-vanju, korienju amca, dozvolama,mamcima i drugim pitanjima moguni sudogovori. Kontak telefon: Duan Medi,025/778-598. ili 063/590-684;

- Kamen uzvodno od Srebrenikog du-navca - predstavlja u ovom trenutku, mo-da, najbolji teren za lov arana (1385 do1384). Ali je, zbog blizine ua Drave nasuprotnoj obali i uticaja vodostaja Dunavai nje na ribolov, potrebno poznavati njiho-vu meuzavisnost na ponaanje ribe. Do-bri izgledi su kada Drava opada a Dunavraste ili kada su im tendencije u vodostajuiste.

- Purina jama - je mali deo terena na i-vom Dunavu (1374 km) sa vrlo dubokom

vodom koja na 15 metara od obale dostie20 pa i vie metara. Dno je peskovito sa gli-nom, prepuno panjeva i kra. Do sada sulovljeni primerci autohtonog dunavskogarana teki od desetak do 17-18 kg!

- Staro groblje - Kuljani je zanimljivteren za aranski ribolov (1372 do 1371 km)sa mnogo panjeva i potopljenih stabala.

RUKAVCI (dunavci) kao zasebne ribo-lovne vode Rezervata zanimljivi su na svojnain. Na nekima se nalaze najbolje ribo-lovne lokacije.

- Baraka - je rukavac koji je izgradnjomodbrambenog nasipa pregraen. Deo kojiima vezu sa Dunavom zove se iva Bara-ka. On je zadrao ulogu zimovnika. Odse-eni deo je Mrtva Baraka. Protee sepravcem istok-zapad na duini oko 2,5 do3 kilometra. irina se kree od 50 do 80, adubina od 2 do 4, a mestimino i do 12 me-tara. Obale su obrasle barskom vegetaci-jom i umom, a lokvanj prekriva oko 40odsto vodenog ogledala. Dno je prekrivenomuljem, a delimino ljunkom i glinom.Mrtva Baraka ima vezu sa ivom Ba-rakom, Bajskim i Velikim kanalom. Uzimskom periodu veim delom prekriva jeled koji ostaje i do 100 dana. Oba delaBarake su u sistemu zatite. Poribljenostje vrlo dobra. Osim basa (lovljeni su pri-merci od 3 kg), tuke, smua, babuke,amura, arana, neizbenog cverglana i beleribe ima i linjaka. Za arana i amura pri-premaju se mesta, najee kukuruzom. U

gornjem delu postoji nekoliko mesta za lovsa obale. amac se moe iznajmiti na ulazuu revir i to po ceni od nekoliko evra. Tu semoe kupiti dozvola (dnevna kota 5 evra),obaviti drugi dogovori: snabdevanje, pre-noite, angaovanje vodia i dr. Ljubaznidomain je Ivan Kova, baraka enciklo-pedija - uvek otvorena za prijatelje pri-rode i ribolova. Tel. 064/232-66-93. Ivanvodi i ekoloku uionicu BARAKA .

- Stari Dunav (dunavac) - je ribolovnozanimljiva i veoma vana voda u sistemurevitalizacije Monotorskog rita. Veza iz-meu ivog dela rukavca i onog u branje-nom delu rita ostvaruje se preko upusno-ispusne ustave Staro selo (ugraena unasip). Rukavac u branjenom delu je ivo-pisan, prepun panjeva, stabala, utog lok-vanja. Obala i priobalje obrasli su umomsa prekrasnim stablima hrasta, bresta, ja-sena... Rukavac je irok oko 40 do 80 me-tara. Poribljenost je vrlo dobra.

- Kazuki (Monotorski) dunavac - je ve-lika mrtvaja, ostatak nekadanjeg toka Du-nava, duga blizu devet kilometara, nastalakrajem 19. veka posle prokopavanja Si-gejskog proseka kao dela novog korita Du-nava. Bogat je gotovo svim dunavskim vrs-tama ribe. Smatra se da je ova voda jednaod najprivlanijih u Specijalnom rezervatuprirode Gornje Podunavlje. Ovaj duna-vac je, pored krupnog i prekobrojnog so-ma, amura (lovljeni primerci od 60 do 70kg) ponovo stanite smua, linjaka i zlat-nog karaa! Naseljenost aranom proce-njuje se dobrom. Do sada najkrupnijilovljeni primerci teili su oko 10 kg. Atrak-tivnost dunavca uslovljena je i njegovomodlinom pristupanou (uz dunavac vodiasfaltni put), te drugim pogodnostima:mogunost iznajmljivanja amaca, smeta-ja i vodia, do snabdevanja mamcima,dozvolama i ostalim potreptinama. Koris-ni telefoni: turistike organizacije u Som-boru i Apatinu, ribolovaki domovi Pela,tuka 064/219-6993; KSR Magic Fish -Ivan Miloevi, telefon: 025/440-060;umsko gazinstvo Sombor (smetaj u viliKazuk, Elizabeta Stani, telefon:062/389-656; Miroslav Smiljani, telefon:063/773-975 025/773-975.

- Kupusinaki dunavac - je mrtvaja kojaje do 1902. godine pripadala ivom tokuDunava. U ataru sela Kupusina postoji i


30 Septembar 2006

Baraka - jedno od desetinu zlata vrednih prirodnih plodita na prostoru Gornjeg Podunavlja

Toina bara u kojoj su se nekad odabrani - posle zamornoglova - relaksirali varaliarenjem kapitalnih tuka Kanal DTD kod ulaza u Monotorski rit

nekoliko manjih rukavaca i bara. Poriblje-nost je dobra. Na hranjenim mestima mo-gue je uloviti krupne primerke amura iarana. Prilaz ovoj vodi je odlian; levomobalom, du nasipa protee se asfaltni put.Korisni telefoni su: Bata (arda Brunai),tel. 064/238-2275;

- Mivaldski dunavac - je prostrani ruka-vac u nebranjenoj zoni Apatinskog rita (od1398 do 1384 km) poznat kao prirododnoplodite.

- Petreki dunavac - spada meu tri glav-na dunavca Apatinskog rita. Preteno spa-da u mrtvaju, poto vezu sa Dunavom ost-varuje samo pri visokom vodostaju. Dug jeoko 5 km i ima oblik polumeseca. Sa istokaopkoljava lokalitet Zverinjak. Mogao bi senazvati vodom tuke. Najbolji prilaz jeod lovake kue u Mesarskim livadama.

- Srebreniki dunavac - je nastao proko-pavanjem dravskog proseka, radi skrae-nja plovnog puta. Dugaak je oko 12 km.Njegova je specifinost to pri niskomvodostaju Dunava naglo opada, a ponekadak presuuje! Na njegovom ulazu nalazise lokalitet Velika hagla, koja nije ribolov-na zanimljiva ve kao barsko-movarni iumski ekosistem. Meutim, na Dunavu,oko pola kilometra uzvodno od ulaza na-lazi se odsek kamene utvrde poznat kaoizuzetan i veoma izazovan aranski loka-litet;

- Staklarski dunavac - nalazi se najunom delu rezervata na lokalitetu Sta-klare (1385 do 1383 km) i spada u prirod-na plodita. Taj lokalitet je i vano stanitemnogih biljnih i ivotinjskih vrsta.

- Bakljuski dunavac - je na krajnjem ju-nom delu rezervata (1374+500 do 1372).Bogat je svim vrstama dunavske ribe.Bogojevanin Gapar Mikovi naseljenostaranom ocenjuje etvorkom, a u ivomDunavu trojkom. Po njegovom miljenjudobri izgledi za uspean ribolov su pri vo-dostaju od 250 do +50 cm, merna stanicaBogojevo. Kontakt telefon: 025/875-440ili 063/776-9224.

BARE Gornjeg Podunavlja su posledi-ca aktivnosti Dunava. Sve su u funkcijiouvanja rezervata i njegovog ukupnog, pai ribljeg bogatstva. Obnavljanjem vode onepostaju pogodna stanita za bogata i raz-novrsna riblja naselja, privlana mnogimrekreativnim ribolovcima. Najee barskeribe su tuka, babuka, crvenperka, linjak,aran, zlatni kara... Kao privlane ribolov-ne vode, relativno male povrine - 1 do 2hektara, poznate su Toina, Okrugla,Dupla, tzv. Osmica, Crna bara... Uvreme poplavnih voda one se spajaju saostalim vodama rezervata i postaju deo je-dinstvenog ogromnog prirodnog mrestili-ta.

KANALI koji ulaze u podruje Speci-jalnog rezervataprirode Gornje Po-dunavlje su zaseb-ni ekosistemi kojiznaajno obogaujuprirodno dobro. Ia-ko su relativno siro-mani ribom, proi-ruju mogunosti re-kreativnog ribolovana podruju rezer-vata.

Bajski kanal - odBaje u Maarskojide paralelno sa Du-navom do Velikogbakog kanala i spa-ja se s njim kod us-tave ebe fok. Iz-graen je potkraj19. veka s ciljem danapaja vodom Ve-

liki baki kanal, jer u to vreme nije posto-jala ustava kod Bezdana. Na prostoru rez-ervata dugaak je oko 10 km i veim delomide naputenim koritom Dunava. Njimemigriraju alohtone riblje vrste (bas, cver-glan...) koje oduzimaju ivotni prostornaim, domaim i vrednijim vrstama riba.Popularna je ribolovaka destinacija meuvaraliarima i plovkaroima.

Veliki baki kanal - spaja Dunav kodBezdana sa Tisom kod Beeja. Od ukupno118 kilometara duine kroz rezervat prolaziduinom od 6 km. Kanal je na dnu irok23-25 metara, a dubina se kree oko dvametra. Obale su mu obrasle trskom idrugim rastinjem.

Kanal DTD - ili Kanal Bezdan - Pri-grevica - tee kroz rezervat duinom od 18km. Osnovni zadatak mu je da sistem DTDnapaja vodom, preko ustave kod Bezdana.Od Bakog Monotora do ispod Kupusineide starim koritom Dunava. Dobri poz-navaoci vode mogu ostvariti solidne ulove.Ali, ribolov u velikoj meri ometa mnogob-rojna populacija cverglana.

Plazovi (Kio) - je mali vodotok koji,dolazei iz Maarske, duinom od etirikm protie kroz zatienu zonu u pojasuumskog kompleksa trbac. Radi se o rei-ci koja je iroka koliko i aranski tap (3 do4 m) i koja lenjo krivuda krajolikom. Zaribolovce osloboene potrebe za dokazi-vanjem i koji su ve uhvatili i pustili svojuribu ivota, Kio moe biti privlanadestinacija za neusiljen boravak u prirodi.

KAKO DOI

Mada se nalazi na krajnjem severozapaduzemlje, do Gornjeg Podunavlja nije prob-lem doi. Sombor je mogua baza iz kojeete praviti due ili krae iskorake. Osimto se u njemu ima ta posetiti i videti,nalazi se na sredokrai prema Monotor-skom i Apatinskom ritu. Tu su neizbenaElizabeta Stani i direkcija umskog gaz-dinstvo Sombor - upravlja rezervata odkojeg je, po mom miljenju, najuputnijekrenuti u realizaciju boravka na prostoruprirodnog dobra.

Drugaija reenja ne samo da su mogu-na ve i poeljna.

Foto: Mile unjar, Dokumentacija G Sombor


Septembar 2006 31

PPPPRRRRVVVVAAAA NNNNAAAAAAAA KKKKNNNNJJJJIIIIGGGGAAAA OOOO AAAARRRRAAAANNNNUUUU IIII NNNNAAAAIIIINNNNUUUU PPPPEEEECCCCAAAANNNNJJJJAAAA

Prodajna mesta: U BEOGRADU knjiare Plato i

Vojna knjiga;U SUBOTICI Golden master;

U NOVOM KNEZEVCU Metaloplasti-ka;

U NOVOM SADU Meleg Carp Shop iRibolovac u Kralja Petra I br. 23

Kod izdavaa - narudba na telefon:011.2152.965; 011.17.66.265 i

064.230.61.75 ili e-mail: [email protected]

Cena za kupce iz inostranstva iznosi25 evra (uraunata potarina).

OBRADUJTE VAEG RIBOLOVCA!

Za narudbe pet i vie primeraka popust 30%

Veliki baki kanal na lokalitetu trbacDetalj iz sredinjeg dela Starog Dunava

Da Don iz ikaga nije predloio da se okanemopanulanja i preemo nadubinski ribolov, uhvatili bisamo malo farbe...

Pie: Slobodan Radosavlje-vi

SSSSportski ribolov na moru prilino jeskup hobi ukoliko ne ivi krajmora i nema brod. Za nas konti-

nentalne ribolovce, ljubitelje morskogribolova, najprihvatljivije je iskoristitiljetovanje na moru za bar jedan ribolo-vaki izlet. Onda se ak moe rei da sinapravio dobar spoj ugodnog sa koris-nim.

U julu sam, sa porodicom i prijatelji-ma, boravio u Meksiku, u hotelskomkompleksu juno od grada Cancun. Tajdeo obale poluostrva Yucatan, uven jepo blizini vrijednih arheolokih nalazi-ta drevne civilizacije Maya. Jedinstvenaprilika da se posjete Chichen Itza,Tulum, Coba ili druga impresivna mjes-ta, uz boravak u luskuznim hotelimavisoke kategorije sa pjeanim plaama iraznovrsnim mogunostima rekreacije izabave gostiju, svrstava ovu rivijeru ujednu od najposjeenijih turistikih des-tinacija u ovom dijelu svijeta.

Ja i moj prijatelj Mladen smo jo uTorontu planirali i jednu meksikudeep sea fishing avanturu jer to vepostaje nezaobilazni sadraj naeg ljeto-vanja na moru. Po dolasku u hotel, ve ustartu nas je doekalo malo razoaranjejer od svega to smo mogli dobiti od tur-istikih agenata u naem resortu bilo je

jedino ponuda Captain Ricks SportFishing Center iz oblinje marine uPuerto Aventuras.

Objanjenje da ne treba reklamiratidruge ako su ovi najbolji, nije djelovalomnogo ubjedljivo. Znam samo da jekapetan Rik imao najvie cijene usluga uporeenju sa slinim kompanijama naKubi i Dominikanskoj Republici. Kasni-je smo zakljuili da je Cap. Ricks cen-tar za 90 USD po osobi za 4 sata ribolo-


32 Septembar 2006

FIESTA BEZ MARLINA

DDDDAAAA NNNNEEEE BBBBIIII DDDDUUUUBBBBIIIINNNNKKKKIIII.... .... ....

Charter My Obsession

Meksiki vodi priprema kedera za troling

Pripremljeni predvezi za troling u raznimbojama

va ipak morao pruiti vii nivo usluge. Istina, oblinji grad Playa del Carmen

nudio nam je mnogo vie opcija, ali minismo htijeli da gubimo dragocijeno vri-jeme u traenju povoljnijeg aranmana.Nae porodice ve su se usaglasile okojednodnevnog puta u Chichen Itza, Val-ladolid i jo neka interesantna mjesta,pa bi uvrtavanje jo nekog izleta u sed-mini raspored moglo ozbiljno da ugrozii na ribolov.

Zbog toga smo ja i Mladen, bez mnogodvoumljenja, rezervisali dva mjesta najednom od chartera kapetana Rika.Odluili smo se za tzv. share fishingnakon uvjeravanja da na brodu nee bitivie od pet gostiju. Lako je bilo izrau-nati da bi iznajmljivanje cijelog charterabila i jevtinija i komfornija varijanta veza etvoricu kolega ribolovaca, ali otome ovaj put nismo razmiljali.

Taksi nas je ujutro odvezao u PuertoAventuras, direktno pred kancelarijuCap. Ricks centra, gdje nas je doekalaljubazna domaica. U kraem razgovorusaznajemo da su ona i njen mu RikAmerikanci koji ve nekoliko godinauspjeno vode ovaj biznis u Meksiku.Posjeduju desetak namjenskih ribarskihbrodia razliite veliine.

Kancelarija firme je bogato ukraenaprepariranim ribljim trofejima i mnogo-brojnim slikama iz ribolova. Posje-tiocima su na rapolaganju i foto albumi,te razni katalozi i prospekti vezani zaribolov.

Ubrzo se ispred sjedita firme okupiovei broj ribolovaca. Tjeim se da je ovoipak previe ljudi za jedan charter. Po-javi se i kapetan Rik, te nas, nakon poz-drava sa nekoliko uvodnih rijei, povedeprema marini i amcima. Po unaprijedutvrenom spisku rasporeuje putnikeu nekoliko ribarskih brodova. Nema

nepotrebnih zastoja ni improvizacija.Brodska posada je uniformisana. Svi

nose majice sa amblemom CaptainRicks Sport Fishing Center. Na svakombrodu kormilar i jos dvojica koji op-sluuju ribolovce. Do sada sam imao pri-liku da viam samo jednog instruktorana donjoj palubi. Moram priznati daAmerikanac Rik zna kako da sitnimdetaljima kreira poseban imid i usp-jeno promovie svoj biznis.

Isplovljavamo u modernom charteruMy Obsession. Ima dosta simbolike iistine u tom imenu. Brod je snabdjevendown riger sistemima i svom drugompotrebnom opremom. tapovi i multip-likatori su uglavnom marke Shimano iPenn. Primjeujem da brodi nemaspecijalnu ribolovaku stolicu, ali mi

meksiki vodi pokaza nekoliko irokihkonih pojaseva sa ugraenim draemza tap, koji se, po potrebi, privrujuribolovcu oko pasa. Udobna mjesta zasjedenje u natkrivenom salonu su pred-nost ovog broda.

Sa nama u drutvu je jo trojeAmerikanaca, simpatini brani par izPensilvanije i jedan momak iz ikaga idok mi avrljamo oba lana posade radena pripremi mamaca i aktiviranju tapo-va. Lovi se troling sistemom, odnosnopanulanjem a na povelike udice se stav-lja cijela riba. Na kratkom predvezu jeolovno oteanje i arena suknjica jark-ih boja.

Svi tapovi su ve u vodi, a i brod seprilino udaljio od obale. Dogovorilismo se da jedina dama meu nama imaprednost da reguje na prvi udar ribe.Nismo dugo ekali da naa Nensi uloviprvu ribu. Bila je to omanja barakuda,ali svi se ponadasmo da je to samo poe-tak uspjenog dana. Smijei li nam sedugo prieljkivani trofejni marlin?

Vrijeme je odmicalo, a na brodu senita nije deavalo. Domaini nasponudie flairanom vodom iz prirunogfriidera. Nita od hladnog piva, send-via ili neeg drugog za osvjeenje. Sasjetom se prisjetih nekih svojih ranijihribolova i mnogo boljih domaina.

Nakon izvjesnog vremena Don iz ik-aga predlozi da preemo na bottomfishing, odnosno dubinski ribolov.Inae, u ponudi kapetana Rika ribolovcimogu unaprijed birati troling, dubinskiribolov ili kombinaciju oba, pa ak i ro-njenje meu koralnim sprudovima, akoje u pitanju cijelodnevni izlet.

Poto smo se ve poeli dosaivati,bez oklijevanja smo prihvatili takvupromjenu. Posada je ve imala namonti-rane tapove za tu vrstu ribolova. Ovaj


Septembar 2006 33

eka se na udarac ribe. Prilika da i posada broda malo odahne

Autor teksta sa ulovljenom trigger ribom.

put za mamac je sluio uski riblji filet.Lovi se statiki, ali brod esto mijenjalokacije. Nisam provjerio da li je kormi-lar koristio sonar, odnosno fish finderza pronalaenje jata riba, ali sam uoioda nakon dolaska na novo mjesto Mek-sikanci bacaju u vodu malo pripremljenesmjese za primamljivanje riba.

Ve na prvoj lokaciji zakaih ribu. Nijebilo razloga za oprez i taktiziranje. Bio jeto mali yellowtail snapper, kakvih smotaj dan upecali veliki broj. Mladen mi uali ree da bi bila javna bruka da meslika sa takvom ribicom, ali ve kod sli-jedee ribe promijenio je miljenje. Ovajput upecao sam veu ribu sive boje sasvjetlijim arama za koju mi Meksikancirekoe da se zove gray trigger fish.

Odmah zatim i Mladen uhvati svojuprvu ribicu. Dobro ispade to sam gaslikao jer taj dan Mladen nije imao pri-liku za sliku sa veom ribom.

Zabavno je biti stalno u akciji. Nismoni primjetili kako nam prolazi vrijemepredvieno za ribolov. Nensi ulovi ribuod nekih 3 kg. Bio je to jedan od znaa-

jnih ulova tog dana, grouper, estariba ovih voda, runog izgleda, ali, kakorekoe, ukusnog mesa.

Najzad sam imao priliku da se okuamsa veim komadom. Znao sam da jenajlon na tapu dovoljne debljine panisam urio sa izvlaenjem ribe. Nakonkrae borbe riba je isplivala na povrinui tada je Meks

Documents

RM 62 - Septembar 06