Uloga Radio-Beograda i PGP RTB-a u razvoju rok muzike u Srbiji do 1990. godine Svaka umetnost je podlona politikoj manipulaciji izuzev one koja govori jezikom manipulacije.(slovenaka grupa Laibach )

Uvod Rok muzika je zbog svog subverzivnog potencijala i specifinih oblika razmiljanja, ponaanja i konstrukcija imida koje je donela sa sobom smatrana politiki nepodobnom u Srbiji tokom perioda bive SFRJ. Zapadnjako poreklo rok muzike i njena provokativnost i agresivnost odudarali su od naela zvanine kulturne politike, odnosno od zahteva za didaktikom funkcijom podomaene varijante popularne muzike. Upravo zbog toga, rok muzika je u totalitarnom drutvu kakvo je bila SFRJ funkcionisala kao poseban alternativni prostor koji je imao vanu ulogu u svakodnevnom ivotu mladih. U Srbiji toga doba, rok muzika nije bila naroito privlana ni za trite, jer je za razliku od zabavne i novokomponovane narodne muzike uglavnom privlaila panju samo odreene ciljne grupe (mlade, urbane i obrazovane populacije). Usled svoje i politike i trine nepodobnosti, rok scena u Srbiji je od momenta svog konstituisanja ezdesetih godina pa do poetka raspada SFRJ 1990. godine, preteno bila ograniena na vaninstitucionalne, marginalizovane oblike delovanja, izvan vodeih medija.

Uloga medija u razvoju rok scene u Srbiji do 1990. godine bie sagledana na primeru javnog radiodifuznog servisa i najuticajnijeg medija u Srbiji RTB-a (Radio-televizija Beograd). U analizi u se fokusirati na dva njegova sektora: Radio-Beograd (Prvi program, Drugi program, Program 202) i muziku izdavaku kuu PGP RTB (Produkcija gramofonskih ploa Radio-televizije Beograd). Tokom svog delovanja u periodu SFRJ, Radio-Beograd i PGP RTB bili su u ambivalentnoj poziciji, odnosno u konstantnom oscilovanju izmeu politikih i trinih interesa. Kao deo javnog radiodifuznog servisa bili su pod neposrednom kontrolom vlasti i tretirani su kao veoma vano sredstvo za promovisanje dominantnih ideologija. Intenzitet i vrsta uticaja politike na njihovu delatnost menjali su se vie puta tokom ovog perioda, u zavisnosti od promena u politikoj sferi drave. Nakon snane represije u vreme socijalistikog realizma te liberalnije klime pedesetih godina, ezdesete godine predstavljale su najviu taku politikog liberalizma od trenutka uspostavljanja federacije. Uticaji sa Zapada u ovom periodu postaju sasvim oigledni i dolazi do pravog procvata popularne kulture i razvoja muzike industrije i trita, to je u velikoj meri uticalo i na delatnosti Radio-Beograda i PGP RTB-a. Usled porasta medijske konkurencije (pokretanje brojnih lokalnih radio-stanica u Srbiji i razvijanje delatnosti medijskih servisa iz drugih republika), te kontinuiranim otvaranjem drave ka Zapadu, sedamdesetih godina je primetan nagli porast komercijalizacije Radio-Beograda, a naroito PGP RTB-a. Profitabilnost postaje glavni kriterijum u selekciji muzikih sadraja, a politika podobnost prelazi u drugi plan. Pomenuti procesi intenzivirani su osamdesetih godina, emu je pogodovala i znatno liberalnija politika klima nakon smrti Josipa Broza Tita 1980. godine.

Radio-Beograd je kao jedina srpska radio-stanica koja je imala domet na celoj teritoriji republike i delovima teritorija drugih republika, pored Televizije Beograd bio najuticajniji medij u Srbiji i jedan od najuticajnijih medija u SFRJ. Istraivanja radijskog auditorijuma u Srbiji u periodu SFRJ pokazuju da su programi Radio-Beograda bili ubedljivo najsluaniji iako je tokom ezdesetih i sedamdesetih godina pokrenuto i niz lokalnih radio-stanica. S druge strane, PGP RTB je bila jedina muzika izdavaka kua u Srbiji i najvea u SFRJ te je razumljivo da je za svakog muziara koji je eleo da izae iz anonimnosti bilo od presudne vanosti da u njoj objavi svoje snimke. Oigledno je stoga da su i Radio-Beograd i PGP RTB u izvesnom smislu imali monopol nad muzikom scenom u Srbiji tokom perioda SFRJ te da je i za razumevanje profila i razvoja srpske rok scene od presudne vanosti posmatranje njenih odnosa sa muzikom industrijom i medijskom kulturom iji je deo. Pod uticajima politikih i ekonomskih inilaca menjao se i odnos Radio-Beograda i PGP RTB-a prema domaoj rok muzici. Sagledau ga hronoloki poevi od ezdesetih godina kada je zapoet razvoj rok muzike u Srbiji, preko ekspanzije rok scene i njenog osvajanja medijskog prostora sedamdesetih godina, zakljuno sa osamdesetim godinama kada je domaa rok muzika dostigla vrhunac svoga razvoja i postala deo medijskog mejnstrima (mainstream). Konstituisanje rok scene i marginalni status rok muzike na medijima (ezdesete godine) ezdesete godine u Srbiji predstavljaju period konstituisanja domae rok scene: formiran je veliki broj rok bendova, razvija se kultura rok svirki odravanih na brojnim mestima po Beogradu, a od 1966. godine pokrenute su legendarne gitarijade na beogradskom Starom Sajmitu i u Zajearu, koje su u to vreme predstavljale prve masovne takmiarske skupove rok muziara u Srbiji. Gitarijade su bile prilika za afirmaciju muziara i svojevrstan muziki praznik za poklonike rok muzike, a ujedno su i doprinele razvoju domae rok scene i prevazilaenju muzikog amaterizma. Naime, treba imati u vidu da su prvi rok bendovi u Srbiji preteno izvodili prepeve stranih hitova uz tenju da imitiraju rok muziare sa Zapada. Pri tom su, uz jo uvek nedovoljno iskristalisanu ideju o novoj muzici koja se imitira, pevai uglavnom nastupali bez stalne pratee grupe s obzirom na to da je bilo vrlo teko nabaviti odgovarajue instrumente. Smatra se da je nastup grupe Iskre u Petoj beogradskoj gimnaziji 1962. godine predstavljao jedan od najznaajnijih dogaaja toga doba, jer je to bio prvi koncert sa pravim zvukom, odnosno sa kompletnom opremom i fabriki izraenim pojaalima i elektrinim gitarama.

Razvoj rok muzike u Srbiji ezdesetih godina bio je otean i usled negativnog predznaka koji se u partijskim krugovima pripisivao ovom anru, jer je tadanji reim u rok kulturi video potencijalnu opasnost za pretpostavljane vrednosti socijalistikog drutva. Pored toga to je poticala sa, tada jo uvek nepoeljnog Zapada, rok muzika je kritikovana i zbog agresivnog zvuka i provokativnih tekstova u kojima su esto otvarane tabu teme, slobodnog ponaanja i ekscentrinog imida izvoaa, i euforinog efekta koji ova muzika izaziva kod slualaca. Rok muzika je u tampi opisivana kao destruktivna, devijantna i pogubna za socijalistiku omladinu, rok muziari su nazivani pogrdnim imenima poput padaviari, elektriari, upavci, prangijai, a mnogi tadanji akteri tvrde da je duga kosa, kao simbol rok kulture, esto izazivala i otvoreno neprijateljstvo. Upravo zbog toga, rok muzika je za tadanju omladinu imala veliki znaaj ona je donela nov, specifian vid komunikacije funkcioniui i kao otklon od nametnutih obrazaca ponaanja, izgleda i razmiljanja, objedinjujui sve one koji su oseali potrebu za buntom i otporom zvanino prihvaenim drutvenim i kulturnim vrednostima, pa u indirektnom smislu i samom reimu. Meutim, iako je rok muzika ezdesetih godina u Srbiji bila politiki nepodobna, ona nije bila zabranjivana, to je bio sluaj u drugim socijalistikim zemljama. Stoga u ovom periodu u kontekstu politike liberalizacije, otvaranja drutva prema Zapadu i procvata studentske kontrakulture, dolazi do konstituisanja rok scene u Srbiji, to izmeu ostalog potvruje pomenuti bogat koncertni ivot, a naroito organizovanje masovnih rok skupova kakve su bile gitarijade. Relativno popustljiv odnos komunistikog reima prema rok muzici moe se protumaiti i kao sredstvo propagiranja idilinog naina ivota u Srbiji i SFRJ i plasiranja imida mekog socijalizma. Zanimljivo je u tom smislu Torgovo (Henry Torgue) tumaenje poputanja sistema prema potencijalno subverzivnim potkulturama i rok grupama, koje bi se moglo primeniti i na status rok muzike u Srbiji sedamdesetih godina: Da bi osiguralo funkcionisanje, drutvo sebi daje odreenu dozu slobode, doputa napadima i kritikama da se razmahnu, i u izvesnoj meri tolerie deli subverzivnosti, ali ta subverzivnost ne sme da dovede u pitanje sam sistem, jer bi u tom sluaju prekoraila pravila igre i vie ne bi bila tolerisana. Ako bi se dravni mediji shvatili kao jedno od orua i manifestacija sistema, onda se na primeru statusa rok muzike na Radio-Beogradu moe kompletnije sagledati odnos komunistikog reima prema ovom anru. S obzirom na to da rok muzika ezdesetih godina nije bila zvanino priznata u partijskim krugovima (jer je tretirana kao und koji iri tetne uticaje na omladinu), ona nije smela biti u veoj meri afirmisana na vodeim medijima, kao to je bio sluaj sa na primer zabavnom muzikom. Domaa rok muzika i rok kultura se stoga u sedmoj deceniji (ali i kasnije) pre svega vezuju za alternativne oblike delovanja (u okviru pozorine i filmske umetnosti, umetnosti stripa i dizajna omota) i razvijaju se dobrim delom pod okriljem studentske kontrakulture. S druge strane, u vodeim dnevnim listovima poput Politike, morao je biti propagiran partijski stav prema rok kulturi. Branko Vukojevi tvrdi da ezdesetih godina za rok muziku u Srbiji nisu bili zainteresovani ni produkcija ploa ni tampa ni radio ni televizija te da bi, ukoliko bi se neko iz medija i smilovao, nedostatak bilo kakve koordinacije vratio sve na poetak. Iz istog razloga je i Radio-Beograd kao jedan od najuticajnijih medija u Srbiji, ezdesetih godina ostajao gotovo potpuno zatvoren pred ovim novim strujanjima u popularnoj muzici. Za ulazak rok muzike na Radio-Beograd ezdesetih godina prvenstveno su zasluni pojedinani napori nekoliko kljunih figura koje su planski sprovodile medijski proboj ovog anra. Uoavajui da je za medijsko eksponiranje rok muzike potrebno napraviti niz kompromisa i diplomatskih poteza, Nikola Karaklaji igrajui po pravilima reima uspeva veto da uvede rok muziku na Radio. Jedan od takvih poteza bila je Karaklajieva ideja da se formira omladinska radna brigada, zahvaljujui odjecima akcije Traimo najboljeg druga realizovane u okviru njegove emisije Deurni studio koja je startovala 1967. godine na Drugom programu RBG-a. Kako izjavljuje Karaklaji, brigada, nazvana Najbolji drugovi, bila je sastavljena od rok muziara i desetak vojnika. Godine 1970. u Informatoru RTB-a pisano je o ovoj akciji, koja je ve tri godine zaredom uspeno sprovoena, kao ponosu Drugog programa. Napominje se da kroz program Deurnog studija sluaoci predlau najbolje omladince iz svih republika, od kojih se onda bira odreen broj za uvenu brigadu. Koliko je Karaklaji uspeo u proboju rok muzike na Radio, ukazuje i injenica da je 1971. godine na konkursu RBG-a nagraena njegova emisija Na mladima no ostaje, zajedno sa enormno popularnom emisijom Veselo vee. Meutim, najvanije Karaklajieve emisije u proboju rok muzike na talase Radio-Beograda bile su Sastanak u 9.05 (emitovana od 1961. godine i znaajna kao prva radijska emisija specijalizovana za rok muziku), Muziki automat i Vee uz radio (emisija emitovana od 10.11.1968. na Prvom programu, koja je godinama potom bila vrlo popularna meu mladim sluaocima jer je predstavljala poligon za nastupe mnogih domaih rok grupa). Svestan znaaja ovih emisija, Petar Bjeli smatra da je Karaklaji razbio postojei lobi u Radio-Beogradu uvoenjem rok muzike i da bi, da nije bilo njega, definitivni proboj rokenrola sigurno kasnio jo nekoliko godina. Pionirski znaaj Nikole Karaklajia u medijskom proboju domae rok muzike ispoljava se i u njegovim projektima na Televiziji Beograd, pre svega u emisiji Koncert za ludi mladi svet koju je sa rediteljem Jovanom Ristiem pokrenuo 1967. godine. S obzirom na to da je i na Televiziji preovlaivao stav da rok muzika nema nikakvu budunost, i u sluaju ove emisije morao je biti napravljen niz kompromisa. Oni su pre svega su podrazumevali povezivanje rok muzike sa radnim akcijama, velianjem NOB-a i raznim simbolima komunizma, to je u to vreme bio i jedini nain da se nepodoban anr uini podobnim i iskoristi kao sredstvo za promovisanje zvaninih ideologija. Bitno je pri tom navesti Ristievo tvrenje da je Karaklaji prethodnim legalizovanjem nastupa rok grupa na Radio-Beogradu zapravo napravio uvodni deo za ovu televizijsku emisiju i da je, branei se od kritika, ekipa Koncerta za ludi mladi svet kao argument navodila da ako moe na radiju, moe i na televiziji. Stoga se u izvesnom smislu Radio-Beogradu (odnosno prvenstveno Kraklajievom angamanu na Radiju) moe pripisati uloga otvaranja elektronskih medija u Srbiji prema rok muzici.

Za razliku od Radija i Televizije, u tek osnovanoj PGP RTB-u (1958) je ezdesetih godina vladao znatno stroiji odnos prema rok muzici. Prema iskazima brojnih rok muziara, tada je bilo gotovo nemogue snimiti rok pesmu, naroito ako je na engleskom jeziku. I u retkim sluajevima kada bi neka rok grupa dobila priliku za nastup u tada najvanijem poligonu za lansiranje muzikih zvezda emisiji Studio 5 vam prua ansu, ili uspela da snimi singl za PGP RTB (poput grupe Iskre 1963. godine), neizbeno su morali biti pravljeni ozbiljni kompromisi u skladu sa zahtevima urednike komisije, dok o snimanju i izdavanju ploe nije moglo biti ni rei. Tadanji akteri tvrde da je Mirko ouc, ef radijskog orkestra, u startu eliminisao sve koji su pevali na engleskom jeziku, kao i da je prilikom snimanja singlova od njih zahtevano da promene pesmu ili pevaa. Ovakve nepovoljne okolnosti po rok muziku bile su, kako tvrde tadanji akteri, specifine za Beograd, za razliku od Zagreba gde je generalno vladao liberalniji odnos prema rok muzici, to je uticalo i na programsku politiku Jugotona, najvee hrvatske diskografske kue i dela javnog medijskog servisa. Shodno tome, Aleksandar iki zakljuuje da je ezdesetih godina u Beogradu naroito nedostajala diskografska kua spremna i sposobna da prepozna i promovie plejadu novih talenata, direktno izraslih iz duha vremena i smatra da su opreznost medija i inertnost diskografskih kua kljuni razlog to su svetski muziki trendovi veito stizali u Beograd sa nekoliko godina zakanjenja. Iako u ovoj tvrdnji ima istine, neophodno je napomenuti da razlog to nijedna rok grupa iz Srbije nije objavila album za PGP RTB u sedmoj deceniji, ne treba traiti samo u strogoj programskoj politici ove diskografske kue i radija. Naime, injenica je da te grupe tada nisu ni imale materijal koji bi ispunjavao kriterijume za objavljivanje albuma, s obzirom na to da su vie izvodili prepeve nego autorske pesme i da nisu imali dovoljno kvalitetne instrumente. Stoga i ne iznenauje to je zagrebaki bend Grupa 220 1968. godine bio prvi jugoslovenski rok bend koji je objavio album (za Jugoton). Jer, u vreme kada su beogradske grupe izvodile prepeve svirajui na loim instrumentima, pojedini hrvatski i slovenaki rok sastavi poput Grupe 220 i Mladi's iz Zagreba i Kameleona iz Kopra imali su autorske pesme, kompletnu i kvalitetnu opremu i mnogo vee iskustvo u nastupima, ak i u inostranstvu. Iako mnogi rok muziari iz Srbije sa izraenom nostalgijom konstatuju da beogradske rok grupe ezdesetih godina po kvalitetu izvoenja i atraktivnosti nastupa uopte nisu zaostajale za stranim izvoaima, kako tvrdi Branko Vukojevi najvei deo tadanjih zbivanja u domaem roku privlai panju pre svega kao kuriozitet, a ne na osnovu sadrine i sugestivnosti onoga to je stvarano. Vukojevi smatra da je za tadanju domau publiku bilo i vie nego dovoljno da se zabavi uz grupe koje su svirale muziku najpoznatijih inostranih sastava, jer muziari navodno nisu bili sposobni da stvaraju svoje pesme, koje bi bile dovoljno privlane i snane. Meutim, izvoenje prepeva stranih hitova umesto autorskih pesama bilo je, izmeu ostalog, uslovljeno i zahtevima publike i medija. Kako tvrdi Aleksandar iki, publika u Srbiji je elela da uje svetske hitove, ne hajui previe za autorske ambicije pojedinih grupa, a arhiva Radio-Beograda bila je puna snimaka prepeva tada aktuelnih stranih pesama. Pomenutu tvrdnju argumentuje i injenica da su ezdesetih godina izuzetno bile popularne obrade brigadirskih i narodnih pesama i tema iz umetnike muzike, s obzirom na to da su ovakva ostvarenja bila ne samo prihvatljivija za reim, ve i znatno popularnija i komercijalnija od autorskih rok pesama. Stoga su se i rok grupe, kako bi uopte dobile priliku za nastup ili snimanje na radiju, priklanjale ovom trendu. Najistaknutiji primer je grupa Zlatni deaci koja je izvoenjem obrade teme iz baleta Labudovo jezero te razliitih melodija izvorne narodne muzike, postala veoma popularna u javnosti. Time je privukla panju i Radio-Beograda i partijskih krugova, te je pozivana i da nastupa na radnim akcijama i dravnim manifestacijama. Po minjenju Petra Janjatovia, Zlatni deaci su izvodili moderne obrade umetnike muzike u elji da se probiju na radio programima koji su tada bili zatvoreni za bit muziku. Kako navodi Jovan Risti, i mnogi drugi tadanji rok muziari uestvovali su na radnim akcijama i pravili obrade brigadirskih pesama, jer su one u velikoj meri emitovane na Radio-Beogradu. Prema Aleksandru ikiu, afirmisanje grupe Zlatni deaci na Radio-Beogradu duguje i injenici da je ova grupa spadala u takozvane radijske rok grupe koje su usled svoje umivenije provenijencije odgovarale kriterijumima radio friendly zvuka i stoga mnogo lake dolazile do snimaka od veine drugih rok grupa. Ovakav tip muzike, anrovski vrlo blizak tadanjoj zabavnoj muzici, negovale su povremeno i druge rok grupe u Srbiji ezdesetih godina, usled ega je esto nemogue povui jasnu granicu izmeu ova dva anra. To je oteano i injenicom da su tadanje rok grupe esto nastupale i na koncertima i festivalima zabavne muzike i da su sa pevaima ovog anra pojedini rok muziari snimali lagere. Odstupanja od bit muzike i usvajanje elemenata ve tada komercijalne i etablirane zabavne muzike, uslovljavali su i bolju prolaznost takvih rok grupa na medijima. Meutim, ovakva selekcija nije bila karakteristina samo za Radio-Beograd ve i za javnu radiodifuziju u celini, to izmeu ostalog potvruje tvrdnja Anrija Torga da sve velike medijske kue generalno favorizuju pristojnu popularnu muziku, odnosno muzike pravce koji se dobro uklapaju u njihov standard. U vreme pojave prvih zvezda zabavne i novokomponovane narodne muzike, rok scena u Srbiji je bila u svojoj poetnoj fazi razvoja i predstavljala je marginalnu pojavu koja se razvijala van okvira najvanijih medija. S jedne strane je i razumljivo to elnici srpskih medija nisu videli nikakav interes u afirmisanju rok muzike koja je ezdesetih godina shvatana kao i politiki i trino nepodobna jer je predstavljala simbol nepoeljne kulture sa Zapada i jer kao anr primamljiv uem sloju populacije nije donosila veliki profit. Za medijski proboj rok muzike u sedmoj deceniji bilo je stoga potrebno napraviti niz kompromisa u skladu sa zahtevima trita, a ujedno i ublaiti, za reim nepoeljne konotacije rok muzike, njenim povezivanjem sa vrednostima i simbolima socijalistikog drutva. Iz toga se moe uoiti znatan uticaj medija na profilisanje scene popularne muzike; budui da je Radio-Beograd ezdesetih godina podsticao trend obrada tema iz narodne, umetnike i revolucionarne muzike, mnogi rok muziari toga doba su se tom trendu i priklonili jer je to bila jedina ansa da se njihovo izvoenje uje na Radiju. Da su RBG i PGP RTB bili vie otvoreni ka autorskim pesmama (kao to je bio sluaj sa medijima u Hrvatskoj i Sloveniji), verovatno bi i prevazilaenje amaterizma na rok sceni u Srbiji teklo znatno bre. Imajui u vidu injenicu da je za razvoj svakog anra popularne muzike od presudne vanosti medijska podrka, moglo bi se zakljuiti da su u sluaju rok muzike u Srbiji, Radio-Beograd i naroito PGP RTB ezdesetih godina imali prilino negativan uticaj.

Ekspanzija rok scene i prodor rok muzike na medije (sedamdesete godine) Ako su ezdesete godine predstavljale period konstituisanja rok scene u Srbiji i SFRJ, oteavanog injenicom da rok muzika nije bila ni politiki ni trino podobna, naredna decenija predstavljala je vreme intenzivnog razvoja rok muzike i osetnog porasta njene popularnosti. O ekspanziji rok scene sedamdesetih godina govori injenica da se u javnosti afirmiu ne samo grupe iz Slovenije, Hrvatske i Srbije, ve i iz Bosne i Hercegovine i Makedonije, kao i da se srpska rok scena intenzivno razvija ne samo u Beogradu ve i u drugim veim gradovima, pre svega u Novom Sadu, Subotici, Zajearu, Niu i Kragujevcu. Iako su sedamdesetih godina nastavile da deluju pojedine rok grupe formirane u prethodnoj deceniji, one bivaju potpuno potisnute u drugi plan pojavom novih grupa koje su donele savremeniji zvuk, zasnovan na novim tendencijama na svetskoj rok sceni. Pored toga, grupe formirane sedamdesetih godina raskidaju sa tradicijom izvoenja prepeva stranih hitova i orijentiu se na sopstvene autorske poduhvate pri emu dolazi i do mnogo vee stilske raznolikosti na rok sceni nego u prethodnoj deceniji. Posedovanje kompletne i kvalitetne opreme i usavravanje izvoake tehnike postaju ne samo uobiajena pojava, ve i nuan preduslov za izvoenje rok muzike, to zajedno sa izvoenjem autorskih pesama i tenjom ka kreiranju specifinog imida daju rok sceni sedamdesetih godina obeleje profesionalizma. Sviranje i pevanje u rok bendu postaju mnogo vie od obinog hobija, za mnoge aktere i osnovni ivotni poziv. Otvaranje jugoslovenskog drutva prema Zapadu (naroito od sredine osme decenije) i ekspanzija muzikog trita i industrije u Srbiji, u velikoj meri su odredili i intenzivirali ove procese. S obzirom na to da pristalice rok muzike postaju sve brojnije, razvija se koncertni ivot, te se nekadanji nastupi na igrankama i u manjim salama zamenjuju pravim koncertima u velikim dvoranama. Kultna rokerska mesta postaju beogradski Dom omladine i SKC i zemunski klub Sinagoga, a sa grupom Bijelo dugme zapoee odravanje rok koncerata i u sportskim halama i na stadionima to potom postaje stvar prestia i za druge rok grupe u Srbiji i SFRJ. Pored Zajearske gitarijade pokrenute u prethodnoj deceniji, u najmasovnije rok dogaaje sedamdesetih godina ubrajaju se i festival BOOM odravan od 1972. godine u Novom Sadu i koncerti kod Hajduke esme u Beogradu, jer su predstavljali glavne atrakcije za ljubitelje i izvoae rok muzike iz cele zemlje. Na samom kraju osme decenije, rok scena u Srbiji i SFRJ u velikoj meri je oivljena pojavom panka i iz njega proizalog novog talasa (new wave), kao odjeka najaktuelnijih strujanja na svetskoj rok sceni. Ljubljana, Zagreb i Beograd predstavljali su arita ovih pokreta koji su sa sobom doneli i jedan nov oblik rok kulture kao i nekoliko novih grupa koje su veoma uticale na potonji razvoj rok muzike u SFRJ. S obzirom na to da je rok muzika tokom sedamdesetih godina stekla veliki krug pristalica i da je u muzikom ivotu zauzela mnogo znaajnije mesto nego u prethodnoj deceniji, ona u izvesnoj meri poprima komercijalna obeleja i privlai veu panju i tampanih i elektronskih medija. U PGP RTB-u u osmoj deceniji poinje licencna produkcija inostranih ploa, meu kojima su se nalazile i ploe rok muzike, a poinje i objavljivanje prvih ploa domaih rok bendova. Takoe, asopis Duboks kontinuirano je obavetavao itaoce o svim aktuelnim novitetima na domaoj i inostranoj rok sceni, a od posebnog je znaaja izdanje Ilustrovanog ROCK almanaha 1979. godine u okviru redakcije Duboksa. Ovo izdanje, koje je predstavljalo prevod i adaptaciju knjige The Illustrated Rock almanach, bilo je znaajno kao prva studija razvoja inostrane rok muzike prevedena na srpskohrvatski jezik, a naroito zbog svog specijalnog dodatka o razvoju jugoslovenske rok scene. Ovakva licencna diskografska i tampana izdanja doprinose da i izvoai i publika postanu bolje informisani o sveim kretanjima i u inostranstvu. Istovremeno, koncerti domaih rok grupa poinju da privlae panju najveih medijskih kua. Zabeleeno je na primer da je koncert kod Hajduke esme iz 1973. godine ispratilo preko 30.000 posetilaca i mnogi predstavnici medija, pri emu je list Veernje novosti ak tampao specijalno izdanje sa fotografijom koncerta na naslovnoj strani. Iako je ovakvim masovnim manifestacijama rok muzika u osmoj deceniji praktino institucionalizovana i legitimizovana, u javnosti je i dalje nastojano da joj se u izvesnom smislu prida proreimski karakter (na primer koncerti kod Hajduke esme odravani su na Dan mladosti) s obzirom na to da je u partijskim krugovima zadrano miljenje da rok kultura vri negativan uticaj na mlade. U Titovom Pismu upuenom RTB-u krajem 1972. godine, apelovano je na smanjenje stranih uticaja u programima elektronskih medija te je stoga i emitovanje domae rok muzike, kao produkta zapadnjakih uticaja, moralo da bude dozirano i paljivo odabrano. Naroito su na udaru cenzure u Radio-Beogradu bile pesme sa politiki i drutveno angaovanim tekstovima, poput pesama hrvatske grupe Atomsko sklonite, koje jedno vreme nisu smele biti emitovane na programima radija. Iz tog razloga plasiranju rok muzike na programima Radio-Beograda i tokom sedamdesetih godina prvenstveno doprinose odreeni pojedinci koji su, koristei svoj uredniki ili voditeljski poloaj, nastojali da emituju i svoju omiljenu muziku. U tom smislu ponovo se izdvaja Nikola Karaklaji koji je u okviru emisije Vee uz radio pokrenuo organizovanje koncerata i izdavanje kompilacija domae rok muzike neafirmisanih bendova, zbog ega je ova emisija stekla kultni status i izvan SFRJ. Pored toga, Karaklaji je angaovao neafirmisane rok muziare za komponovanje primenjene muzike za potrebe drugih emisija, to im je otvaralo mogunosti da kasnije snime i svoje rok pesme (sluaj grupe S vremena na vreme). Afirmaciji rok muzike sedamdesetih godina naroito je doprineo najmlai i najliberalniji program Radio-Beograda Program 202. Ovakva orijentacija posledica je injenice da je ovaj program od poetka svog delovanja bio usmeren na popularne sadraje beogradskog ivota, da je prvenstveno bio namenjen mladoj, urbanoj populaciji i da je, kao delimino komercijalan program, u mnogo manjoj meri od ostalih programa RBG-a bio prinuen da potuje programske kriterijume koje je nametao reim. Naroit doprinos Programa 202 u popularizovanju rok muzike ispoljava se u emisiji Hit 202, koja je svojim svakodnevnim angaovanjem slualaca i akcijama izlaska iz studija stekla veliku popularnost i omoguila afirmisanje domaih rok grupa. Autor i voditelj ove emisije (koja se i danas emituje) Vlada Jankovi Det je jedan od prvih beogradskih rok muziara i kolekcionara ploa rok muzike, to ponovo ukazuje da su u proboju rok muzike na Radio-Beogradu kljunu ulogu imali odreeni pojedinci. Popularizovanju rok muzike na Programu 202 doprinele su i emisije Susret na 33-em obrtaju i Album rok muzike, u kojima su najnoviji albumi inostrane rok muzike emitovani u kontinuitetu kako bi ljubitelji rok muzike upotpunili svoje diskoteke. I na Prvom i Drugom programu Radio-Beograda startovalo je intenzivnije afirmisanje rok muzike, i to u okviru emisija Pop paralele, Za va magnetofon, Novo, aktuelno i zanimljivo i Radioskop, namenjenim pre svega inostranim rok i pop grupama. Uoava se, dakle, da je sedamdesetih godina status rok muzike na Radio-Beogradu bio bolji nego u prethodnoj deceniji, emu je u velikoj meri doprineo novi Program 202. Prostor namenjen rok muzici bio je i dalje zanemarljiv u odnosu na druge, komercijalnije muzike anrove (zabavnu i novokomponovanu narodnu muziku). Na Radio-Beogradu je taj prostor ipak postojao, za razliku od lokalnih radio-stanica u Srbiji na kojima rok muzika gotovo uopte nije mogla da se uje. Stoga je afirmisanje rok muzike na RBG-u imalo veliki znaaj i u pruanju mogunosti za upoznavanje sa rok muzikom velikom delu auditorijuma iz Srbije koji takvu muziku uglavnom nije mogao uti ni na lokalnim radio-stanicama niti u koncertnom ivotu svojih mesta. Meutim, treba imati u vidu da je domet Programa 202, najveeg pobornika rok muzike na RBG-u, sedamdesetih godina i dalje bio ogranien na Beograd i njegovu okolinu, odnosno da njegove inovativne i popularne emisije o rok muzici nije mogao da uje vei deo Srbije. Isti sluaj bio je i sa radio-stanicom Studio B, koja je od poetka svog rada posvetila veliki prostor rok muzici i koja je naroito bila znaajna za afirmisanje panka i novog talasa, muzike koja se vrlo retko mogla uti na programima RBG-a. Odnos PGP RTB-a prema domaim rok grupama nije ni sedamdesetih godina bio mnogo bolji nego u prethodnoj deceniji. Veina rok grupa koje su uspele da izdaju debi singl ili debi album, inilo je to ne za PGP RTB ve za Jugoton (YU grupa, Dah) ili za RTV Ljubljanu (Tako, S vremena na vreme) i, kako tvrdi Aleksandar iki, izuzetak su inile samo Pop maina i Igra staklenih perli. Odbojnost PGP RTB-a prema rok muzici naroito su osetile novotalasne grupe iz Srbije, jer su svi njihovi singlovi i albumi izdati u Zagrebu ili u Ljubljani. Mnogi rok kritiari naroito znaajnim propustom PGP RTB-a smatraju injenicu da je Jugoton poetkom 1981. godine objavio plou Paket aranman, odnosno kompilaciju pesama tri najznaajnije grupe BG talasa - arla akrobate, Elektrinog orgazma i Idola. Ovaj album se generalno smatra jednim od najinteresantnijih albuma u celokupnoj diskografiji jugoslovenske rok muzike, pri tom veoma uticajnim na brojne jugoslovenske rok grupe iz devete decenije. U istom smislu kritikuje se i odluka PGP RTB-a da, uprkos sklapanju ugovora za objavljivanje jedine, i po miljenju mnogih, kultne ploe grupe arlo akrobata (Bistriji ili tuplji ovek biva kad...), snimljeni materijal posle dugog otezanja proda Jugotonu. Razlog za ovakav postupak Neboja Pajki vidi u radikalnom materijalu ovog krajnje nekonvencionalnog albuma, netipinog za nau diskografsku praksu, koji je sigurno veoma iznenadio konzervativno urednitvo ove diskografske kue i koji bi verovatno delovao prilino zbunjujue na iru publiku. Meutim, ako se uzme u obzir da je u to vreme pank-novotalasni pokret i na liberalnom Zapadu smatran subverzivnim i antireimskim, te ogranien na alternativne, marginalizovane prostore jer su vodee medijske kue ignorisale tu vrstu muzike, razumljivo je to su i u Srbiji i SFRJ ovi muziki pravci doiveli istu sudbinu. Jer, iako je krajem osme i poetkom devete decenije odnos jugoslovenske vlasti prema popularnoj kulturi bio prilino liberalan, pank i novi talas su u SFRJ shvatani kao nepodobni zbog svoje subverzivnosti i agresivnosti, zbog ega su u tampi poneli etiketu unda, muzike koja e pokvariti nau omladinu i dekadentne mrlje na savesti naeg drutva. Meutim, za razliku od prethodnih perioda izraene politike represije, realna mo ovakvih kritika krajem osme i poetkom devete decenije bila je zanemarljiva, na ta izmeu ostalog ukazuje i injenica da je 1981. godine grupi arlo akrobata dodeljena nagrada Saveza komunistike omladine Jugoslavije (SKOJ). Stoga se moe konstatovati da je kljuni razlog odbijanja PGP RTB-a da objavi makar jedan singl ili plou novotalasnih grupa u tome to one nisu mogle biti primamljive veem delu auditorijuma u Srbiji te stoga nisu ni mogle doneti veu zaradu ovoj diskografskoj kui. injenicu da je veina rok grupa iz Srbije tokom sedamdesetih i poetkom osamdesetih godina svoje albume objavljivala u Sloveniji i Hrvatskoj, rok kritiari i muziari uglavnom objanjavaju svojevrsnom teorijom zavere PGP RTB-a prema progresivnim i nereimskim rok grupama. Meutim, smatram da kljuni razlog stroge selekcije PGP RTB-a u pogledu domaih rok grupa tokom osme decenije treba traiti u injenici da je u tom periodu ova diskografska kua u velikoj meri komercijalizovana. Stoga je, izuzev obaveznih izdanja (umetnika, revolucionarna i izvorna narodna muzika), pretpostavljana profitabilnost bila jedini kriterijum kojim se rukovodilo rukovodstvo PGP RTB-a u izboru albuma koje e objaviti. Tako na primer nekadanji lan grupe Igra staklenih perli Predrag Vukovi tvrdi da je debi album ove grupe izdat u PGP RTB-u jer je uoen njegov komercijalni potencijal, s obzirom na to da se neposredno pre toga album stilski srodne inostrane grupe Tangerine Dream prodao u visokom tirau: Da su Tangerine Dream propali na ovom tritu, verovatno ne bi bilo ni nas, bar ne na ploama. To nam je kasnije direktno i reeno. Isto tako je i objavljivanje debi albuma grupe Pop maina u PGP RTB-u postalo mogue tek nakon to je potvreno da se singlovi ove grupe odlino prodaju. Pojedinim rok grupama je prilika za izdavanje albuma u PGP RTB-u bila pruena tek nakon to bi se njihov komercijalni potencijal potvrdio na ve objavljenim albumima u Ljubljani ili Zagrebu i nakon to bi se popularnost tih grupa manifestovala na uspenim koncertnim nastupima, to je na primer bio sluaj sa grupama Tako i Smak. Pored toga, za mnoge rok grupe i tokom osme decenije od presudnog znaaja za ulazak u PGP RTB bile su intervencije odreenih uticajnih linosti u medijima. Imajui u vidu, dakle, da je rok muzika (naroito pank i novi talas) u Srbiji sedamdesetih godina i dalje bila i politiki i trino nepodobna, razumljivo je to je PGP RTB, kao najvea jugoslovenska diskografska kua koja je pri tom bila deo javnog medijskog servisa, odbijala da se uputa u rizine poduhvate poput objavljivanja albuma neafirmisanih rok grupa. Jer, PGP RTB je pokrivala vei deo produkcije znatno komercijalnijih muzikih anrova zabavne i novokomponovane narodne muzike. Budui da je od prodaje visokih tiraa zvezda ovih anrova ostvarivala veliku zaradu, moe se pretpostaviti da je smatrano izlinim da se rizikuje sa neafirmisanim i politiki problematinim rok grupama. S druge strane, programske politike Jugotona i Produkcije ploa RTV Ljubljane u tome su videle svoj interes, jer su rok grupe ipak imale svoju publiku na teritoriji SFRJ te i donosile izvesnu finansijsku dobit ovim diskografskim kuama.

Tokom osme decenije na teritoriji Srbije delovalo je i nekoliko rok grupa koje su bile izuzetno komercijalne pre svega zahvaljujui spoju rokerskog prosedea sa elementima zabavne i/ili novokomponovane narodne muzike, odnosno sa elementima znatno komercijalnijih muzikih anrova. Tako se na primer, u tenji ka pridobijanju ireg kruga publike, rok grupa Generacija 5 povezivanjem sa Kornelijem Kovaem preorijentisala na implementiranje elemenata lagerskog zvuka ili folklornih motiva u rok muziku, to joj je donelo zapaene nastupe na festivalu Omladina, titulu grupe godine i veliku zastupljenost pesama na programima beogradskih radio-stanica. Sluaj Korni grupe naroito je zanimljiv s obzirom na to da je paralelno izvodila progresivni rok, neprivlaan irokom auditorijumu, i komercijalne pesme u stilu lagera i festivalskih hitova na kojima je i bilo izgraeno medijsko lice grupe. Pesme ove druge struje snimane su na ploe za PGP RTB i prodavane u visokim tiraima, emitovane su na radiju i televiziji i pobeivale su na festivalima. Nasuprot njima, pesme prve struje imale su odziv samo kod ueg kruga poklonika rok muzike te su bile zanemarene na vodeim medijima. Ovakav dvojni kolosek neretko je izazivao polemike u javnosti, a mnogi tadanji rok muziari ak tvrde da je Korni grupa na ovaj nain doprinela propasti domae rok muzike. S druge strane, pomenuta taktika Korni grupe zapravo ukazuje na svest njenog kljunog lana Kornelija Kovaa o mehanizmima tadanjeg muzikog trita u Srbiji i SFRJ. Naime, ve krajem ezdesetih godina, prilikom nastupa grupe u uvenoj emisiji RBG-a Studio 6 vam prua ansu, za razliku od ranije pomenutih rok muziara Kova pristaje na kompromis da izvodi pesme u stilu lagera, uviajui da je to jedini nain da ostvari medijski proboj. Shvatajui, dakle, da je u to doba najvei domet za domae izvoae manje komercijalne rok muzike bio nastup na medijski nepropraenim rok festivalima i koncertima i eventualno izdavanje singla i niskotiranog albuma uz neminovno ostajanje na marginama kulturne javnosti, Kova i Korni grupa paralelno neguju i stil za koji je bilo izvesno da e ih uvesti u mejnstrim i zahvaljujui kojem su 1974. godine ak predstavljali zemlju na takmienju za Pesmu Evrovizije, to bi za bilo koji tadanji rok bend bilo nezamislivo. Postizanjem velike popularnosti sa lagerima, Korni grupa je ujedno stekla mogunost da i svoje rok pesme plasira u javnost, u emu se ponovo moe uoiti proverena taktika da je neophodno igrati po pravilima reima i trita kako bi se osvojio medijski prostor. Na slian nain moe se tumaiti i potez novotalasne grupe Idoli da nakon pesama sa Paket aranmana koje su se odlikovale tvrim pank zvukom i angaovanim tekstovima, izdaju (za Jugoton) album VIS Idoli sa mnogo komercijalnijim pesmama bliskim zabavnoj muzici, i to u saradnji sa Goranom Bregoviem, jednom od najuticajnijih figura u jugoslovenskoj muzikoj industriji. Objavljivanje ovakvog albuma, koji im je doneo i znatnu popularnost i eksponiranje na medijima, mnogi su tada tumaili kao navodno rtvovanje kvaliteta radi medijskog proboja, to lan Idola Vlada Divljan obrazlae na sledei nain: ...ako to dugoronije posmatramo, mislim da u krajnjoj konsekvenci ipak mi njih koristimo (misli se na medije prim. autora). Ne mislim samo na banalnu injenicu da pojavljivanje na televiziji pomae prodaju ploa, ve pre mislim na to da stvaramo jedan poligon za komunikaciju, koji nam omoguuje da kontroliemo uslove za ono to elimo da saoptimo. Zaista, ako je u to vreme igranje po trinim pravilima bilo jedini nain da se neka rok grupa, uz pravljenje izvesnih kompromisa probije iz alternativnog, nemedijskog prostora u medijski, onda se iz dananje perspektive ini da je reenje koje su izabrali Idoli plodonosnije nego odluka da se zahtevima trita prua kontinuirani otpor te da se veno ostane na marginama scene popularne muzike. Ova tvrdnja naroito dolazi do izraaja ako se ima u vidu da su Idoli nakon ovog komercijalnog izleta objavili album Odbrana i poslednji dani na kojem se ponovo vraaju na kolosek zacrtan pesmama sa Paket aranmana, odnosno na eksponiranje tvreg zvuka i koketiranje sa tabuima u tadanjem jugoslovenskom drutvu, to ih je i opredelilo kao politiki nepodobnu grupu. Stoga se moe zakljuiti da se u sluaju Idola zaista ne moe govoriti o medijskoj manipulaciji, ve o manipulaciji medijima, odnosno o jedinom uspelom pokuaju neke novotalasne grupe iz Srbije da veto osvoji prostor na Radio-Beogradu i ostalim medijima. Jer, u to vreme postalo je ve sasvim jasno da se povoljan status na zasienom muzikom tritu moe lako i brzo stei pre svega usvajanjem obeleja komercijalne muzike, odnosno prilagoavanjem zahtevima trita na kojem su uspeh i vrednost nekog produkta odreeni prevashodno njegovom prodajom.

Najistaknutiji primer komercijalizacije rok muzike u Srbiji i SFRJ predstavlja grupa Bijelo dugme. Iako karijera Bijelog dugmeta datira od sredine sedamdesetih godina, oni su dominirali jugoslovenskom muzikom scenom i tokom itave devete decenije. Njihov sluaj razmotriu u okviru narednog segmenta rada jer komercijalizacija rok muzike koja je poela sa njima predstavlja pojavu tipinu za osamdesete godine i uzorni model brojnim kasnijim rok grupama poniklim na teritoriji Srbije.Komercijalizacija rok muzike i ulazak u medijski mejnstrim (osamdesete godine)

Imajui u vidu medijsku eksponiranost, tirae ploa, spektakularnost koncerata i broj oboavalaca, moe se konstatovati da je Bijelo dugme steklo poziciju prve rok grupe u SFRJ koja je po uspehu mogla da se meri sa zvezdama zabavne i novokomponovane narodne muzike. Uzrok ulaska Bijelog dugmeta u iroke narodne mase treba traiti, izmeu ostalog, u simbiozi elemenata roka i narodne muzike, shodno emu je njihov muziki stil u domaim rok krugovima nazvan pastiski rok. Uvoenjem folklornih motiva u tekstove i melodije svojih pesama i konstruisanjem jednog specifinog imida grupe iz naroda i za narod, Bijelo dugme postalo je prijemivo ne samo za dotadanje poklonike rok muzike, ve i za druge slojeve publike. Za razliku od veine ostalih rok grupa sedme i osme decenije koje su i stilski i ideoloki pripadale alternativnoj muzikoj sceni te su se i obraale pre svega jednoj specifinoj ciljnoj grupi (mladoj, urbanoj i obrazovanoj populaciji), Bijelo dugme je negovalo varijantu rok muzike izrazitog komercijalnog potencijala, koja je u sebe mogla ukljuiti irok dijapazon razliitih uticaja, stvarajui heterogene i konstantno promenljive stilske prosedee i obraajui se ne jednoj ciljnoj grupi, ve narodu u celini. Neophodno je pomenuti da Bijelo dugme nije bila jedina rok grupa koja je sedamdesetih godina zasnovala svoj muziki stil na obraanju folklornim motivima. I ostale grupe ovakvog usmerenja (Smak, YU grupa, Leb i sol, S vremena na vreme, Vatreni poljubac...) bile su veoma popularne, ali ni priblino koliko Bijelo dugme, usled ega se namee pitanje zato je ba ova a ne neka druga grupa zauzela tako vano mesto u istoriji jugoslovenskog roka. Osim neospornih kvaliteta Bijelog dugmeta, koje meutim mnogi rok muziari i kritiari negiraju, za popularnost ove grupe zasluno je pre svega sprovoenje uspene taktike za osvajanje trita: plasiranje muzike koja je bila vrlo komunikativna te je mogla da naie na odziv ire publike, izgradnja prepoznatljivog imida, konstantna promenljivost i stila i prezentacije muzike, i povezivanje sa kljunim figurama muzike industrije koje su komercijalni potencijal grupe iskoristile na najbolji nain. U karijeri Bijelog dugmeta primeuje se jo jedna pojava, vana u konstrukciji imida velikih muzikih zvezda svesno pravljenje ekscesa i provociranje tabua radi privlaenja medijske panje. Poznati su sluajevi cenzurisanja pojedinih stihova i omota ploa Bijelog dugmeta, kao i privremene zabrane emitovanja odreenih pesama na radio-stanicama. Dok je za veinu tadanjih jugoslovenskih rok grupa ovaj vid medijske blokade mogao da znai i prekid njihove karijere, ultrapopularnoj grupi kakva je bila Bijelo dugme podizanje medijske praine samo je ilo u prilog. Jer grupa je u meuvremenu postala svojevrsna institucija i brend, pri emu je njihovo ime postalo traenija roba nego sama muzika.

Uspeh Bijelog dugmeta mnogi objanjavaju i ueima ove grupe na radnim akcijama, plasiranjem pesama koje se mogu shvatiti kao otvorena podrka reimu (poput obrade himne Hej Sloveni) i partijskim vezama Gorana Bregovia (bio je lan Saveza komunista do 1982. godine), usled ega su smatrani grupom establimenta i paradigmom dravnog rokenrola. Gradei predstavu o sebi kao o jugoslovenskoj varijanti rok muzike, odnosno promoviui ideje jugoslovenstva tekstovima svojih pesama pa i otvorenim izjavama za medije, Bijelo dugme je sebe nametnulo u javnosti kao pravi YU rok bend, to je ovu grupu uinilo prihvatljivom kako za razliite etnike grupacije u SFRJ, tako i za sam reim. Naroito je zanimljivo posmatrati tendenciju Bijelog dugmeta u vreme porasta nacionalizma u dravi sredinom devete decenije da svojim pesmama prida multietniki karakter i prenese poruku zajednitva, i to upravo posredstvom folklora. U tom smislu izdvajaju se pesme Kosovska na albanskom jeziku, partizanska pesma Padaj silo i nepravdo, pesma Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo kao svojevrsna himna dravi, iribiribela sa obradom dalmatinskih napeva i Lijepa naa kao kombinacija istoimene hrvatske nacionalne pesme i srpske pesme Tamo daleko. Stoga je, kako tvrdi Marija Vitas, pojam zajednitva jedan od kljunih uzroka popularnosti ove grupe, kako u smislu simbioze folklora i rokenrola (i stoga i razliitih ciljnih grupa odnosno drutvenih struktura prim. autora), tako i u smislu sugerisanja vizije jednog harmonizovanog drutva odnosno povezivanja specifinosti kultura republika bive Jugoslavije u jedno novo zajedniko obeleje.(...)Zamenivi internacionalne simbole lokalnom leksikom, Jugoslovenima razumljivom porukom i bliskim emocionalnim kodom, Bijelo dugme je domau rok muziku pretvorilo u iroko prihvatljiv govor koji je publika doivljavala kao blizak, poznat i pristupaan. I iz ovog sluaja moe se iitati u kojoj meri je igranje po pravilima reima i trita predstavljalo dobitnu kombinaciju za medisjki proboj rok muzike. Na taj nain je upravo posredstvom grupe Bijelo dugme rok muzika (pa makar to bio i pastirski rok) prvi put u Srbiji postala deo mejnstrima, odnosno anr sa izrazitim komercijalnim potencijalom i stoga i vanim mestom na muzikom tritu i u muzikoj industriji.

Osamdesetih godina nastaje niz novih grupa, prevashodno iz Bosne i Hercegovine, koje su po uzoru na Bijelo dugme nastavile negovanje pastirskog roka (Crvena jabuka, Plavi orkestar, Valentino, Divlje jagode...). Iako ove grupe nisu uspele da dostignu popularnost svog uzora, one su bile znatno afirmisane u medijima usled svog komercijalnog potencijala. Grupa Plavi orkestar je na primer sredinom osamdesetih godina stekla status najvee tinejderske atrakcije u SFRJ, a interesantna je za analizu i zbog saradnje sa zvezdama novokomponovane narodne muzike i promovisanja tzv. nju partizans (new partisans) pravca, koristei simboliku i kodove socijalizma u izgradnji svog vizuelnog i muzikog identiteta. U drugi pravac rok muzike aktuelan u devetoj deceniji mogu se svrstati grupe koje slede liniju Generacije 5, u smislu da kombinuju elemente rok i zabavne muzike u jedan, uslovno reeno, pop-rok zvuk, blizak ranije pomenutom radio-friendly zvuku (Bajaga i Instruktori, Piloti, Galija, U kripcu, Dejan Cuki i Spori Ritam bend itd.). Ovakve grupe takoe su predstavljale komercijalni pogodak jer su nadomestile zabavnu muziku lagerskog zvuka koja je u devetoj deceniji potisnuta u drugi plan. Trei pravac rok muzike u devetoj deceniji razvio se na temeljima novotalasnog pokreta i ine ga grupe koje su izvodile rok muziku bez pozivanja na elemente zabavne ili novokomponovane narodne muzike (EKV, Elektrini orgazam, Partibrejkers, Disciplina kime, Riblja orba...). Njihovu muziku karakterie agresivnost zvuka i angaovanost tekstova, esto sa otvorenom kritikom reima. Meutim, ak i ovakve grupe, koje bi prethodnih decenija bile smatrane i politiki i trini nepodobnim, osamdesetih godina postaju deo mejnstrima i stiu vano mesto u vodeim medijima. Uzrok za takvu situaciju treba traiti u izrazitoj dominaciji trine logike koja je nalagala maksimalno korienje komercijalnih potencijala ak i reimski problematinih grupa, te u generalno znatno liberalijnoj politikoj klimi nakon Titove smrti 1980. godine. U kontekstu otvaranja medija prema svim podanrovima rok muzike, intenzivnog razvoja rok scene, irenja kruga njene publike, formiranja brojnih klubova koji postaju arita rok kulture i razvoja rok novinarstva, osamdesetih godina rok muzika postaje etablirani, i pored novokomponovane narodne muzike najpopularniji muziki anr u Srbiji i SFRJ, ime dostie vrhunac razvoja u posmatranom periodu. Kako tvrdi Erik Gordi (Eric Gordy), rokenrol kultura je u devetoj deceniji u SFRJ bila uspean kulturni i komercijalni poduhvat, koji je kao takav reprezentovala zemlju u najboljem svetlu i znatno doprinela pribliavanju kulturi i svakodnevnom ivotu Zapada. Gordi pominje da pojedini svetski rok kritiari svrstavaju jugoslovenske rok grupe iz devete decenije u najbolje rok grupe na svetu, nakon amerikih i britanskih grupa. Tako je na primer britanski muziki magazin New Musical Express 1981. godine naveo rok klub Akademiju kao jedan od najboljih muzikih klubova u Evropi, a grupu Elektrini orgazam kao jednu od najboljih evropskih grupa. Rok kultura je osamdesetih godina bila i jedan od tada retkih prostora na kojima je i dalje funkcionisala meurepublika saradnja, jer su do pred kraj ove decenije rok muziari iz cele zemlje bili u intenzivnom meusobnom kontaktu. Otvaranje ka rok muzici zapaa se osamdesetih godina i u programskoj politici Radio-Beograda i PGP RTB-a, iako je negativan stav prema ovom anru i dalje bio aktuelan ne samo u partijskim krugovima, ve i meu pristalicama elitne (visoke) kulture. Popularizovanje rok muzike na Radio-Beogradu je i osamdesetih godina pre svega bilo vezano za Program 202. U tom smislu se, pored raznovrsnih projekata emisije Hit 202 o kojima je ve bilo rei, naroito izdvaja popularna emisija Zorana Modlija Ventilator 202 pokrenuta 1979. godine, ije specifino obeleje je bilo promovisanje jugoslovenskih demo rok grupa. Modli je u ovu emisiju preneo svoja iskustva sa Studija B na kojem je tokom osme decenije bio jedna od kljunih figura u propagiranju manje komercijalnih domaih rok grupa. Stoga je posredstvom emisije Ventilator 202 i na Radio-Beogradu otvoren prostor za brojne demo snimke rok muzike koji su u PGP RTB-u odbijeni za objavljivanje jer je, po reima Modlija, u vreme sveopte komercijalizacije splasnuo entuzijazam za potragama za mladim talentima. Modli napominje da je veto zaobilazio komisije RBG-a zaduene da odobre sve ono to sme da se vrti na njihovim programima, i da je u svojoj emisiji plasirao demo snimke uporedo sa najveim hitovima domae i strane rok muzike. Zbog toga Ventilator 202 vrlo brzo stie reputaciju jedne od najboljih radijskih emisija posveenih rok muzici, usled ega sa podruja cele SFRJ rok grupe koje su odbijene u velikim diskografskim kuama alju svoje snimke, jer je emitovanje pesama u ovoj emisiji predstavljalo jednu od retkih ansi za njihov medijski proboj. Kako bi se najbolji snimci sauvali od zaborava, Modli u okviru emisije Ventilator 202 1983. godine uvodi top-listu i posreduje u objavljivanju za PGP RTB tri kompilacijska albuma sa najbolje plasiranim pesmama. Ako se uzme u obzir i da su u okviru ove emisije pokretani brojni projekti tipa radio koji se gleda (ivi prenos emisije sa otvorenog, vanstudijskog prostora) i mnogi drugi zanimljivi eksperimenti koji su veoma doprineli porastu sluanosti Programa 202, uoava se veliki znaaj Ventilatora 202 u animiranju slualaca da se upoznaju i sa tokovima koji nisu pripadali uobiajenim muzikim sadrajima Radio-Beograda. Dometi Modlijeve emisije mogu se uporediti sa nastojanjima Nikole Karaklajia u sedmoj deceniji, to ponovo ukazuje na to da su rok izvoai koji nisu pripadali mejnstrimu svoju ansu na RBG-u dobijali iskljuivo zahvaljujui naporima pojedinaca koji su uspevali da zaobiu cenzure radijskih komisija. Krajem devete decenije uvode se i nove emisije posveene rok muzici: Neki novi klinci neki novi snimci i Niko kao ja pokrenute 1987. i 1988. godine na Prvom program, i To je samo rok end rol pokrenuta 1989. godine na Drugom programu.

Od znaaja je razmotriti i injenicu da se od sredine osamdesetih godina rok scena u Srbiji po prvi put vezuje preteno za PGP RTB, umesto za slovenake i hrvatske diskografske kue. Pored porasta komercijalizacije koji je doprineo boljem prihvatanju pojedinih rok grupa koje bi u prethodnim decenijama verovatno bile smatrane i politiki i trino nepodobnim, moe se pretpostaviti da je na promenu izdavake politike PGP-a uticao i politiki kontekst. Naime, porast nezavisnosti federalnih jedinica i zaotravanja meurepublikih odnosa, uslovili su i veu zatvorenost muzikih trita odnosno ograniavanje diskografskih kua na izvoae iz svojih republika. Ovi procesi uslovili su i sve rea gostovanja izvoaa i rok i zabavne muzike iz Srbije u Hrvatskoj, s obzirom na to da se krajem devete decenije intenziviraju incidenti na nacionalistikoj osnovi ak i na koncertima popularne muzike. Jednim od moguih uzroka ograniavanja rok muziara na diskografsku industriju svoje republike, moe se smatrati i injenica da se u drugoj polovini osamdesetih godina na teritoriji Srbije pokreu prve privatne diskografske kue (na primer ao Sound) za koje objavljuju albume brojni rok bendovi, pre svega pank usmerenja (Ritam nereda, Vrisak generacije, Instant Karma, KVO). Pre toga, zakon u Srbiji je zabranjivao privatne diskografske kue, usled ega je monopol u potpunosti drala PGP RTB te su, kako je pomenuto, neafirmisani rok muziari bili prinueni da snimaju svoj materijal u Hrvatskoj i Sloveniji.

Kao primer promene odnosa PGP RTB-a prema domaoj rok muzici, moe da poslui sluaj grupe Riblja orba. Od poetka delovanja grupe (1978), peva, tekstopisac i kompozitor Bora orevi plasirao je pesme jasno opredeljene protiv tadanjeg reima, to mu je, kako tvrdi iki, stvorilo imid gubitnikog glasnogovornika; budui da je time u narodu prepoznat kao bliska, identifikaciona figura pesme Riblje orbe veoma brzo su stekle ogromnu popularnost. Uoivi veliki komercijalni potencijal, PGP RTB je objavila prvi, a potom i naredne albume Riblje orbe. Albumi su redovno prodavani u vie stotina hiljada primeraka, odnosno u tiraima koje nijedna rok grupa iz Srbije nije uspela da dostigne do tada. Usled politiki obojenih stihova Riblje orbe, na duhovit nain uperenih protiv jugoslovenske vlasti, albumi ove grupe redovno su izlagani strunim pregledima i konsultacijama na kojima je zahtevana cenzura i izmena odreenih stihova. Brojne ve objavljene pesme, ne samo da su privremeno bile zabranjene za emitovanje, ve su i pokretale burne diskusije na partijskim sednicama, a pojedine pesme bile su ak povod organizovanja mitinga i podizanja optunica protiv Bore orevia. Meutim, niti je kontroverzni peva uhapen, niti je emitovanje, objavljivanje i reklamiranje njegovih pesama obustavljeno. Brojne pesme Riblje orbe koje su osuivane i cenzurisane u kolektivu RTB-a ipak su emitovane na radijskim stanicama (i zvanino proglaavane hitovima Programa 202) i objavljivane u visokim tiraima, iako je njihovo antireimsko usmerenje bilo znatno eksplicitnije nego u sluaju brojnih pesama iz prethodnih decenija koje su u ovoj medijskoj kui sabotirane kao politiki nepodobne. Uzroci ovakve promene odnosa u RBG-u i PGP RTB-u i u medijskoj kulturi u Srbiji u celini, poivaju u izraenoj dominaciji trine logike s jedne, i u promenjenim politikim okolnostima, s druge strane. Naime, velika popularnost i izraziti komercijalni potencijal Riblje orbe uslovili su znatnu zastupljenost ove grupe na medijima, pre svega na Radio-Beogradu i Televiziji Beograd s obzirom na to da je njihova izdavaka kua tokom cele devete decenije objavljivala albume ove grupe; s druge strane, kritike Titovog reima u pesmama Riblje orbe u sutini su pogodovale novoj politikoj klimi u Srbiji, naroito po dolasku Slobodana Miloevia na elo srpskog rukovodstva kada su takve kritike postale i deo zvaninog nacionalnog programa. O izrazitoj komercijalnoj orijentaciji PGP RTB-a u devetoj deceniji, saznaje se i iz analize statusa grupe EKV koja se generalno smatra jednim od najkvalitetnijih produkata celokupne jugoslovenske rok scene. Ova grupa je svoja prva etiri albuma objavila van Srbije (za slovenaku kuu ZKP RTVLJ) s obzirom na to da prema kriterijumima PGP RTB-a nije bila dovoljno komercijalna. Saradnju sa srpskom diskografskom kuom zapoinje tek od 1987. godine, nakon to je brojnim nastupima i steenom naklonou i publike i kritike i medija, potvrdila svoj komercijalni potencijal. Medijski status grupe EKV predstavlja paradigmatian primer statusa srpskih postnovotalasnih grupa u devetoj deceniji, pre svega grupa Elektrini orgazam, Disciplina kime i Partibrejkers. Ove tri grupe takoe su objavljivale svoje albume van Srbije, da bi u PGP RTB-u bile privaene tek nakon to su uspele da dokau svoj komercijalni potencijal brojnim nastupima i privlaenjem ak i inostrane medijske panje. Masovno interesovanje u Srbiji za etiri pomenute grupe usledilo je upravo od trenutka kada je njihove albume poela da objavljuje PGP RTB, te se ponovo moe zakljuiti u kolikoj meri su ova diskografska kua i Radio-Beograd koji ju je programski podravao, imali vanu ulogu u popularisanju odreenih izvoaa i, uopte, u oblikovanju mejnstrima popularne muzike u Srbiji. Tokom devedesetih godina ovakva uloga srpskog javnog medijskog servisa naroito e doi do izraaja budui da je, shodno kulturnoj politici Miloevieve vlasti, rok muzika u srpskim medijima ponovo svedena na marginalni poloaj postajui i politiki i trino nepodoban anr i stoga preteno ogranien na delovanja nezavisnih radio-stanica i diskografskih kua. Kao to uvia Gordi, prekid kontakata izmeu urbanih centara u tada ve bivoj SFRJ, prouzrokovao je marginalizovanje rok muzike i raspad rokenrol trita koje je do tada uvek bilo interurbano. Do dananjih dana rok muzika na srpskim medijima ostaje u senci novokomponovane narodne muzike i njenih derivata.

ZakljuakIz razmatranja razvoja rok muzike u Srbiji i njenih statusa na Radio-Beogradu i u PGP RTB-u u sedmoj, osmoj i devetoj deceniji 20. veka, moe se zakljuiti da se ovaj anr u veoj meri razvijao izvan okvira javnog radiodifuznog servisa Srbije. Uzroci takvog stanja uoeni su u injenici da rok muzika uglavnom nije odgovarala zahtevima reima i da nije bila naroito komercijalna, odnosno da izuzev u sluaju Bijelog dugmeta i pojedinih grupa devete decenije, nije postala muzika za iroke narodne mase. Kao deo alternativnih umetnikih projekata i studentske kontrakulture, te kao anr koji je bio nepodoban za reim i primamljiv pre svega mladoj, urbanoj i kritiki usmerenoj populaciji, rok muzika je u medijskoj kulturi u Srbiji imala drugorazredni znaaj u odnosu na znatno komercijalnije anrove zabavne i novokomponovane narodne muzike. Stoga i retki primeri izrazito komercijalnih rok grupa ukazuju da su one svoju popularnost izmeu ostalog stekle sintezom rokerskog prosedea i elemenata drugih muzikih anrova, stvarajui komunikativnu muziku blisku razliitim drutvenim strukturama. Iako su i manje komercijalne rok grupe svakako imale svoju publiku, one su do sredine osamdesetih godina medijsku podrku u Srbiji dobijale pre svega u okviru omladinskih i studentskih listova, rok asopisa i Studija B, dok su na Radio-Beogradu bile afirmisane sporadino i prvenstveno zahvaljujui naporima uticajnih pojedinaca koji su uspevali da prokrijumare takvu muziku kroz barikade radijskih komisija. Pri tom je u okviru RBG-a najvei doprinos u popularisanju rok muzike dat u okviru Programa 202, koji je kao specijalizovan program koji su preteno ureivali mladi uspeno koristio komercijalni potencijal rok muzike u okviru svojih raznovrsnih eksperimentalnih projekata. Izdavaka politika PGP RTB-a pokazala se znatno nepristupanijom za domae rok grupe. Da bi odreena rok grupa u Srbiji dobila ansu za afirmaciju na PGP RTB-u, morala se ne samo prvo dokazati kao popularna u koncertnom ivotu, ve je morala i da dizajne omota svojih ploa, stihove pesama pa i itave pesme podvrgne cenzuri. Navedeni su brojni primeri odbijanja ove diskografske kue da plasira rok grupe iz Srbije, verovatno usled procene da se na njima ne moe dovoljno zaraditi, a da pri tom eventualno mogu prouzrokovati probleme zbog svog subverzivnog potencijala, odnosno zbog injenice da njihove pesme nisu odgovarale postulatima zvanine kulturne politike u SFRJ. Stoga su mnoge rok grupe iz Srbije objavljivale svoje albume u Hrvatskoj ili Sloveniji, odnosno za manje diskografske kue koje su imale liberalniju programsku politiku od PGP RTB-a. Tokom osamdesetih godina, sa ulaskom rok muzike u mejnstrim i usled sve vee nezavisnosti republika, rok grupe iz Srbije zadobijaju mnogo bolji status na RBG-u i u PGP RTB-u, da bi od poetka desete decenije rok muzika u Srbiji ponovo dospela na marginalni poloaj na kojem e ostati i do danas. Uglavnom ignoriui raznoliku i bogatu rok scenu u Srbiji, Radio-Beograd i PGP RTB prevashodno su plasirali muziku koja je bila i politiki i trino podobna (zabavna muzika) ili samo izrazito komercijalna (novokomponovana narodna muzika). Budui da su ova dva sektora imala veliki udeo u kreiranju mejnstrima u Srbiji, odnosno u odreivanju nekog sadraja kao popularnog, poeljnog i opteprihvaenog, moe se zakljuiti da su u izvesnoj meri doprineli preteno marginalnom statusu domae rok muzike u odnosu na druge muzike anrove u Srbiji. Pa ipak, ne treba zanemariti znaaj vaninstituionalnih tokova razvoja rok muzike niti aktivnost publike u kreiranju medijskih sadraja. Jer, popularnost odreenih rok grupa i zalaganje pojedinaca kontinuirano su uticali na modifikovanje odnosa Radija i njegove diskografske kue prema rok muzici. Ujedno, rok muzika je svojim ulaskom u vodee medije funkcionisala kao jedan od najvanijih prostora za irenje uticaja sa Zapada i razvijanje kulturnih, drutvenih i politikih alternativa nametanim ideologijama, te stoga i za modernizaciju i liberalizaciji srpskog i jugoslovenskog drutva. Kontrolom nad medijima i upuivanjem na strogu selekciju plasiranih sadraja, komunistika vlast u SFRJ je nastojala da uspostavi kontrolu i nad svakodnevnim ivotom stanovnitva, to je predstavljalo jedno od kljunih sredstava za odravanje njene moi. Stoga je i borba rok muzike u osvajanju medija jedan od pokazatelja da nijedan reim ne uspeva da odri apsolutnu kontrolu, niti da onemogui ili razori alternative. JELENA ARNAUTOVI C.f.: Ale Erjavec, Neiu Slowenische Kunst New Slovenian Art: Slovenia, Yugoslavia, Self-Management, and the 1980s, Postmodernism and the Postsocialist Condition: Politicized Art under Late Socialism, priredio Ale Erjavec, Berkeley, Los Angeles, University of California Press, 2003, 145.

U analizi nee biti uzet u obzir Trei program Radio-Beograda, s obzirom na to da je u celosti posveen umetnikoj muzici te shodno tome nije relevantan za temu ovog rada.

Analizu muzikih programa Radio-Beograda i njihove sluanosti u periodu SFRJ sprovela sam u diplomskom radu Popularna muzika na Radio-Beogradu (1945-1990): izmeu politike i trita, Beograd, Fakultet muzike umetnosti u Beogradu, rukopis, 2008. Ovaj rad je adaptacija jednog od poglavlja iz diplomskog rada.

Pored najpopularnijih grupa Iskre, Siluete i Elipse, u ovoj deceniji u Beogradu su delovale i grupe Bele zvezde, Zlatni deaci, Safiri, Albatrosi, Crni biseri, Lutalice, Slomljena srca, Studenti, Juniori, Dentlmeni, Dobri drugovi, ine, Samonikli, Smeli, Plamenih pet, Beduini, Rokeri, Bitnici, Best Nothing, enski sastavi Sanjalice i Zooxantele i drugi. ezdesetih godina rok muzika u Srbiji nazivana je bit muzika (beat music termin koji se u svetu primenjivao na anglo-saksonske rok grupe sa poetka ezdesetih godina), a rok grupe nazivane su VIS (skraenica od vokalno-instrumentalni sastav). Rok scena je ezdesetih prevashodno bila fokusirana na Beograd a svirke su odravane u salama srednjih kola i fakulteta, te u salama Maestika, Tamajdana, Gradskog podruma, Lazarca, KUD-a Ivo Lola Ribar, na Zvezdinom igralitu, u popularnom varijeteu Orfeum, u studentskim domovima i menzama i na raznim dobrotvornim priredbama i ajankama. Smatra se da je najvanije rokenrol arite u sedmoj deceniji bio klub Euridika, pokrenut u okviru amaterskog pozorita Dadov. Aleksandar iki, Fatalni ringipil: hronika beogradskog rokenrola (I deo: 1959-1979), Beograd, Geopoetika, 1999, 24-32, 76. Zajearska gitarijada je ujedno i najdugoveniji rok festival u SFRJ a ujedno i jedini koji je nadiveo bivu dravu te se i danas redovno organizuje. ezdesetih godina organizovana su i manje masovna takmienja rok grupa, poput gitarijade u Niu i Majskog festivala mladih i Parade ritma u Beogradu.

Prvo upoznavanje mladih u Srbiji sa inostranom rok muzikom dolazilo je preko malobrojnih ploa donetih iz inostranstva ili pozajmljenih iz amerike ambasade, i preko inostranih radio-stanica, naroito Radio-Luksemburga. Slobodan Konjovi svedoi da je u to vreme bila izuzetno vana cirkulacija muzike preko ploa koje su neprestano kruile od jednog do drugog muziara i koje su presnimavane nenormalnom brzinom kako bi svi doli na red. c.f.: Ibid., 90.

Ibid., 24-32, 48. S obzirom na to da je fabriki izraena oprema ezdesetih godina mogla da se kupi samo u inostranstvu, tadanji beogradski rok muziari uglavnom su morali da se snalaze na razliite naine kako bi runo izradili elektrine gitare i pojaala. Ibid., 48. Branko Vukojevi tvrdi da je tokom cele sedme decenije bila izuzetna retkost da neka rok grupa u Srbiji poseduje sopstvenu opremu. Branko Vukojevi, Kako je bio rokenrol (izabrani tekstovi 1975-1991), priredili Goranka Mati, Momilo Rajin, Dragan Kremer i Predrag Popovi, urednik Goran Tarla, Beograd, Drutvo ljubitelja popularne kulture, 2005, 16. Takve okolnosti ukazuju i na veoma veliki znaaj finansijskog aspekta u razvoju rok muzike.

Predrag J. Markovi, Drutveni ivot Beograda 1948-1965 Uticaji sveta podeljenog na Istok i Zapad, doktorska disertacija, Beograd, Filozofski fakultet u Beogradu, rukopis, 1995, 398-400; Aleksandar iki, op.cit., 53, 98, 103, 166. Subverzivnost rok muzike ispoljavala se i u njenoj vezi sa tada zabranjenim filmovima crnog talasa, a naroito u injenici da je kao deo studentske kontrakulture bila povezana i sa studentskim protestom iz 1968. godine. Kritiari su rok muzici predviali kratkovenost, te je na primer Duan Savkovi u listu NIN jo 1957. godine pisao da rokenrol nikada nee postati opasnost za nau omladinu, jer naa omladina ima jedan duh, jedno dostojanstvo koje joj ne dozvoljava da se valja po podovima densing sala, jo manje da pada u neke transove i zanose. - c.f.:Predrag Markovi, op.cit., 399.

Henry Torgue, Pop i rok muzika, prevela Ivana Mirkovi, Beograd, Clio, 2002, 93, 94.

U pogledu veze rok muzike i pozorine umetnosti ezdesete godine obeleio je hipi-mjuzikl Kosa izvoen od 1969. do 1973. godine u pozoritu Atelje 212, a potom i izvoenje rok-opere Isus Hrist Superstar u istom pozoritu. Veza rok muzike i filmske umetnosti ezdesetih godina ispoljila se pre svega u nastupima pojedinih rok grupa u filmovima crnog talasa (film ivojina Pavlovia Kada budem mrtav i beo iz 1968. godine, film Kokana Rakonjca Nemirni iz 1969.). Videti u: Ivana Vuksanovi, Popular Music in Serbia During the Sixties (The Breakthrough of Popular Music in the Cultural Life of Belgrade), Music & Networking, zbornik radova, urednice Vesna Miki i Tatjana Markovi, Beograd, FMU, Univerzitet umetnosti, 2005,74, 75; u: Aleksandar iki, op.cit., 155, 200; u: Predrag J. Markovi, op.cit., 75; u: Petar Janjatovi, Ilustrovana ex YU rock enciklopedija: 1960-2000 (dopunjeno izdanje), Novi Sad, Prometej, 2001, 75, 98, 183. Povezanost rok kulture i stripa ispoljavala se u tadanjim i kasnijim nastupima rok grupa na izlobama stripova, dok je dizajn omota ploa u sluaju mnogih grupa predstavljao posebnu vrstu umetnosti. Za medijski proboj rok muzike u Srbiji su pored studentskih i omladinskih asopisa, od izuzetnog znaaja bili asopisi Ritam i Duboks, posveeni iskljuivo rok i pop muzici.

Branko Vukojevi, op.cit., 292.

C.f.: Aleksandar iki, op.cit., 45.

Informator RTB, Brigada Najbolji drugovi ponos Drugog programa, novembar 1970, br. 159, 13.

Informator RTB, novembar 1971, br. 171, 11, 12.

Petar Janjatovi, op.cit., 188; Ivana Vuksanovi, op,cit., 77.

C.f.:Aleksandar iki, op.cit., 109, 110.

Ibid., 111- 116. Na primer, odjavnu picu ove emisije inila je obrada brigadirske pesme Na prugu, na prugu u izvoenju grupe Zlatni deaci. Ibid., 80, 81.

C.f.:Ibid., 116.

Pored Karaklajia, radijskom proboju rok muzike doprineo je i Nikola Nekovi putem emisije Prijatelj zvezda emitovane na Drugom programu RBG-a od kraja 1966. godine, a pored njega treba pomenuti i Vladana Krasia, Borislava Mitrovia Bucu, Borjana Kostia, Slobodana Konjovia, Jovana Ristia, Baneta Cvetkovia itd. Ibid., 30, 107. Tokom naredne dve decenije znaajan doprinos medijskom plasiranju rok muzike dae pre svega rok kritiari koji su pisali za specijalizovane rok asopise, meu kojima, pored Karaklajia i Konjovia, treba izdvojiti i Branka Vukojevia, Aleksandra ikia, Momila Rajina, Petra Janjatovia, Petra Popovia, Dragana Kremera, Zorana Modlija itd.

Videti u: Aleksandar iki, op.cit., 24-50, 63, 108; Petar Janjatovi, op.cit., 98. Simptomatina je tvrdnja Roberta Nemeeka: Mi smo bili suoeni sa traginom situacijom da kad konano prodre u studio Radio Beograda, oni ti kau da to ne moe tako. Snimatelji, koji su dotle radili narodnjake, zabavnu ili ozbiljnu muziku, jednostavno nisu dozvoljavali da se moderan zvuk zabelei na traku...(...) Jugoton je mnogo elastinije razmiljao, imali su mlae ljude koji su imali kontakt sa svetom i mogli su da dobiju informaciju ta treba da se radi i kako se posao razvija. Dok se recimo u PGP-u, gde su bili apsolutni metuzalemi, o tome uopte nije razmiljalo. C.f.: Aleksandar iki, op.cit., 95, 96.

Ibid., 30, 137.

Ibid., 66, 97.

Videti u: Ibid., 67-68, 85, 94, 104, 137, 144.

Branko Vukojevi, op.cit., 290, 291.

Aleksandar iki, op.cit., 74, 75.

Ibid., 80, 81.

C.f.: Ibid., 117.

Ibid., 105. Ujedno, ovo je i jedna od prvih rok grupa iz Srbije koja je nastupila u inostranstvu (Holandija i Engleska). Vano je pomenuti i da je menader ove grupe bio upravo Nikola Karaklaji i da je velikim delom zasluan za medijski proboj ove grupe.

Henry Torgue, op.cit., 92, 97.

Sedamdesetih godina u jugoslovenskoj rok muzici dominirao je tzv. progresivni rok (progressive rock) koji je zamenio dotadanju bit muziku, usled ega u upotrebu ulaze termini rok muzika i rok grupa umesto termina koji su se koristili u prethodnoj deceniji. Takoe, sedamdesetih godina javlja se i pojam jugoslovenskog roka (jugo-rok, YU-rock, nakon raspada drave ex-YU rok), s obzirom na to da se ovaj anr tada prostorno iri na celu zemlju i da dobija konkretnija obeleja specifina za jugoslovensko podruje. U najznaajnije rok grupe na teritoriji Srbije sedamdesetih godina spadaju Korni grupa, YU grupa, Pop maina, Igra staklenih perli, Generacija 5, S vremena na vreme, Dogovor iz 1804, Kozmetika, Tilt, Suncokret, Jutro, Tako, Butik, Smak (Kragujevac), Lutajua srca (Ni), Zlatni prsti (Zajear) itd. Od najpopularnijih bosanskih grupa toga doba treba izdvojiti Indexe, Bijelo dugme i Vatreni poljubac, a od makedonskih grupu Leb i sol.

Branko Vukojevi, op.cit., 318.

Pored koparske grupe Buldoer, ljubljanska grupa Pankrti, oformljena 1977. godine, smatra se prvom uspenom pank grupom u SFRJ. Videti u: Aleksandar iki, Mesto u meavi: pria o Milanu Mladenoviu, Novi Sad, Matica srpska, 1999, 16; i u: Momilo Rajin, Spremni za '80-e, Duboks, br.79, 1980, 39, op.cit. Iz Slovenije pank se vrlo brzo preneo u Rijeku i Pulu, a 1979. godine Zagreb postaje centar novog talasa, pre svega kroz delovanje grupa Prljavo kazalite, Azra, Film i Haustor. Prvi zajedniki koncerti pank-novotalasnih grupa odrani su 1979. godine u Ljubljani, Opatiji i Zagrebu u organizaciji Radio tudenta i zagrebakog Studentskog centra. Videti u: Ibidem. Novosadska i subotika rok scena zabeleile su krajem osme decenije pojavu nekoliko pank grupa, meu kojima se naroito izdvojila grupa Pekinka patka. Videti u: Petar Janjatovi, op.cit., 149-150. U Beogradu su, nakon inicijalnih novotalasnih pokuaja grupa Palilulske rok lige (Limunovo drvo, Tetrapak, BG 5, Sorit, Tarkus...), nove muzike tendencije nale najradikalniju primenu u delovanju grupa arlo akrobata, Elektrini orgazam i Idoli. Za ove tri grupe stvoren je termin BAS (Beogradska alternativna scena), kasnije zamenjen terminom BG talas, ime je novi beogradski pokret i zvanino definisan. Aleksandar iki, Mesto u meavi..., op.cit., 16. U delovanju novotalasnih grupa ponovo se ispoljila vrsta veza rok muzike sa drugim oblicima alternativne kulture, pre svega sa omladinskim asopisima i omladinskim kulturnim centrima. U Srbiji su presudnu ulogu u medijskom proboju BG talasa odigrali Studio B i asopis Duboks. Ibid., 27. Jezgro razvoja beogradske novotalasne kulture bio je SKC, a likovni umetnik Kosta Bunuevac i filmski scenarista Neboja Pajki znatno su doprineli ukljuivanju BG talasa u savremene umetnike tokove. Veina rok kritiara tvrdi da je dolazak panka i novog talasa u velikoj meri osveio i oiveo jugoslovensku rok scenu. Videti u: Ibid., 28, 34; Branko Vukojevi, op.cit., 423.

Duboks, Duboks biblioteka specijal, br.79, 1980, 29, op.cit Takoe, u izdanjima Duboksa redovno su itaocima poklanjane popularne folije sa snimcima aktuelnih inostranih hitova, a pored toga postojala je i mogunost da se preko narudbenica ovog asopisa kupe odreene inostrane i domae ploe sa rok muzikom. Petar Janjatovi, op.cit., 255.

Branko Vukojevi, op.cit., 293.

Aleksandar iki, Fatalni ringipil..., op.cit., 173.

Rasprave o rok muzici nale su mesto u omladinskoj tampi, porodinim i politikim nedeljnicima i u elektronskim medijima. Pri tom je rok muzikaesto shvatana na identian nain kao u prethodnoj deceniji. O tome na primer svedoi napis Dragoa Kalajia u listu za teoriju, kritiku i poeziju Delo iz marta 1979. godine. Ovaj autor pie da je rok muzika jedan od niza simptoma duhovne apokalipse sveta kulture modernog Zapada koji ima za cilj odravanje i/ili irenje njegovog multinacionalnog dominiona te da je rok muzika jedan od uzroka kvarenja i propadanja osnovnih vrednosti drutva jer preko poliritmike i disharmonije unosi u psihe mladih ljudi subverzivne sadraje i pozive na poroke stvarajui na taj nain atmosferu za socijalnu revoluciju. c.f.: Branko Vukojevi, op.cit., 259-262.

U Pismu su kolektivu RTB-a upuene kritike zbog navodnog forsiranja kia i unda i podlonosti tetnim uticajima sa Zapada, zanemarivanja odgovornosti prema partiji i odstupanja od osnovnih postulata samoupravnog socijalizma. Odmah po prispeu Pisma, sazvana je Konferencija SK RTB-a na kojoj je izvrena kritika analiza idejnosti programa radija i televizije i formiranje komisija za sprovoenje reformi. Mnogi zaposleni su nakon toga dobili otkaz jer su se navodno izjanjavali suprotno politici SKJ i jer se nisu pokazali kao pravi komunisti. Informator RTB, Akcija u jeku, oktobar 1972, br. 181, 1, 3. Informator RTB, Pojaati aktivnost komunista, jun 1973, br. 189, 16-18; Branko Petrovi, kola samoupravljaa i radio, RTV teorija i praksa, op.cit., 1976, br. 2, 132; Informator RTB, Razgovor druga Kardelja sa predstavnicima radio i TV stanica o sprovoenju ustavnih amandmana, jul 1973, br. 190, 1, 2. Akcije pokrenute Titovim Pismom su (bar prividno) nastavljene i naredne godine, kada se u Informatoru RTB-a napominje da je nakon prispea Pisma borba protiv kia i stranih uticaja u programu dobila pravi zamah. Informator RTB, Poveana odgovornost, mart 1973, br. 186, 4,5.

Branko Vukojevi, op.cit., 145, 146.

Petar Janjatovi, op.cit., 212, 213, 220.

Aleksandar iki, Fatalni ringipil..., op.cit., 157, 158.

Stevan Markievi, Muzika na programu Beograd 202, Informator RTB, april 1979, br.260, 9.

Stevan Krspec, Leskovac, Duboks, asopis za popularnu muziku, br. 79, 1980, 29, elektronsko izdanje, HYPERLINK "http://www.popboks.com" http://www.popboks.com.

Petar Lukovi tvrdi da su u prvoj polovini sedamdesetih godina na svim medijima preteno emitovane pesme sa festivala zabavne muzike. Petar Lukovi, op.cit., 226. Takoe, Branko Vukojevi 1979. godine pie da se itav jugo-rok razvio po strani od osnovnih instrumenata mas-medija, za razliku od domae zabavne muzike koja je imala neospornu podrku: Svaki i najblesaviji festival zabavne muzike se prenosio. U takozvanim ou emisijama stalno viamo ista lica, a rokeri se na prste mogu prebrojati. - Branko Vukojevi, op.cit., 263. Na lokalnim radio-stanicama u Srbiji ubedljivo je dominirala novokomponovana narodna muzika. Zanimljiva je u tom smislu izjava Stevana Krspeca 1980. godine da na Radio Leskovcu ne moe nita drugo da se uje osim lagera i narodnjaka u velikim koliinama usled ega leskovaki ljubitelji rok muzike uglavnom sluaju emisije posveene roku na Prvom programu RBG-a. Stevan Krspec, op.cit., 29.

Aleksandar Markovi Ganjea i Miun Risti, Punk i new wave u SFRJ, predavanje odrano 31.3.2007. godine u Domu kulture Studentskog grada u Beogradu. Aleksandar iki tvrdi da je novotalasni pokret donekle bio afirmisan i na TVBG, pre svega u emisijama Rokenroler i Petkom u 22. Aleksandar iki, Mesto u meavi..., op.cit., 41.

Aleksandar iki, Fatalni ringipil..., op.cit., 138, 169.

Videti u enciklopediji Petra Janjatovia. Zanimljivo je da je slovenaka rok grupa Buldoer koja se smatra preteom panka i novog talasa, svoj debi album izdala za PGP RTB. Meutim, iako je tira brzo planuo, PGP RTB je odbila da dotampa plou jer su neke stvari na omotu i u pesmama bile sporne. Petar Janjatovi, op.cit., 38.

Ibid., 195.

C.f.: Branko Vukojevi, op.cit., 421, 428.

Videti u: Dejan J. Markovi, Nije sve to bio samo rock'n'roll: antologija kontrakulture, Beograd, Plato, 2003, 28, 29, 293-300, 329.

C.f.: Branko Vukojevi, op.cit., 317. Videti i u: Zoran Predi, Brodolom panka na novom valu, RTV revija, op.cit., 11.12.1981, br. 772, 16, 17.

Petar Janjatovi, op.cit., 195. Takoe, Vukojevi tvrdi da su radio-stanice irom SFRJ odbijale da emituju prvi album grupe Prljavo kazalite jer je u javnosti oznaen kao und, ali da je takva situacija trajala prilino kratko. Branko Vukojevi, op.cit., 283.

Ovakav stav naroito zastupa Aleksandar iki ali i veina tadanjih rok muziara, ije izjave su navedene u pomenutim studijama ovog autora. Takoe, lanovi grupa koje su sedamdesetih godina imale priliku da obajve svoj materijal u PGP RTB-u, tvrde da je njihov tretman u ovoj diskografskoj kui bio krajnje poniavajui jer su bili prinueni da naprave niz kompromisa prema zahtevima snimatelja i muzikih urednika. - Videti u: Aleksandar iki, Fatalni ringipil..., op.cit., 170-174, 192-195.

C.f.: Ibid., 185.

Ibid., 170, 171.

Ibid., 170, 185.

Oiglednost ove tvrdnje vidi se u poreenju tiraa albuma arla akrobate od 10.000 primeraka i na primer Lepe Brene od preko milion primeraka. Pri tom je, kako tvrde Markovi i Risti, Srbija u to doba po kvalitetu produkcije ploa znatno zaostajala za Hrvatskom i Slovenijom te je najlake bilo snimati novokomponovanu narodnu muziku jer su trokovi produkcije i omota bili minimalni a zarada je bila maksimalna. Aleksandar Markovi Ganjea i Miun Risti, op.cit.

I u okviru ovih diskografskih kua postojala je, naravno, odreena selekcija rukovoena zahtevima trita, zbog ega mnoge pank grupe nisu uspele da snime nijednu svoju pesmu. To se pre svega odnosi na grupe koje nisu delovale u republikim centrima, ve u manjim gradovima poput Pule, Rijeke, Subotice i slino. Ibidem. Videti i u: Branko Vukojevi, op.cit., 317.

Aleksandar iki, Fatalni ringipil..., op.cit., 143, 190. Videti i u: Petar Janjatovi, op.cit., 82.

Videti u: Aleksandar iki, op.cit., 126, 127, 175.

O uzrocima ovakvog opredeljenja svedoi i sam Kova: Onda nije bilo koncerata po halama, ili ih je bilo malo i nisi zapravo imao gde da nastupi, a da te vidi cela Jugoslavija. Zato su svi putevi vodili na festivale, a na njima se izvodila drugaija muzika. Ili smo mi na festivale i sa komplikovanim pesmama i bili poslednji, pa smo shvatili da ako idemo tamo, treba da se i prilagodimo. A zato idemo tamo? Zato to nam treba vea popularnost od one koju trenutno imamo. (...) teta je to moramo da odravamo popularnost jednostavnim kompozicijama koje nemaju veliku muziku vrednost () ali ja u pisati i jedno i drugo sve dok publiku ne naviknem na onu muziku koja se nama dopada i za koju smatramo da je kvalitetna. c.f.: Ibid., 126, 226.

lanovi grupe Idoli otvoreno su izjavili da je izbor Bregovia za producenta bio komercijalni zahvat koji im je doneo publicitet. c.f.: Branko Vukojevi, op.cit., 454.

C.f.: Ibid., 449.

U pesmama Idola na ironian nain provociraju se mnoge tadanje tabu teme kao to su rusofilija, germanofobija, amerika hegemonija, guenje pravoslavlja u socijalistikom drutvu, homofobija i slino.

Draen Vrdoljak je u recenziji prve ploe Bijelog dugmeta u nedeljniku Studio 30.11.1974. godine poetak jedne pesme nazvao pastirskim, pa je u asopisu Tina 25. decembra iste godine upotrebljen termin pastirski rok. Marija Vitas, Uloga folklora i specifinosti njegove upotrebe u stvaralatvu rok grupe Bijelo dugme, diplomski rad, Beograd, FMU u Beogradu, rukopis, 2006, 5.

Vukojevi na primer smatra da YU grupa nije uspela da se uzdigne do popularnosti Bijelog dugmeta usled nedostatka prepoznatljivijeg imida i jake autorske baze u okviru grupe. BrankoVukojevi, op.cit., 296. Kragujevaka grupa Smak bila je meu najpopularnijim jugoslovenskim rok grupama u osmoj deceniji, na ta pored velikih turneja i visokih tiraa ploa ukazuje i injenica da je 1975. godine izabrana da nastupi kao predgrupa uvenom stranom bendu Deep purple i da je prema glasanju u okviru asopisa Duboks proglaena najpopularnijim rok bendom u Srbiji 1977. godine. Ibid., 107, 108. Meutim, ve osamdesetih godina opada interesovanje javnosti za Smak, za razliku od grupe Bijelo dugme koja tada dostie vrhunac popularnosti.

Bijelom dugmetu se zamera spajanje rok muzike sa folklornim elementima, ime je otvorila put za itavu plejadu grupa pastirskog roka (karakteristinih pre svega za sarajevsku kolu), a po miljenju nekih autora i za pojavu turbo-folka. Videti u: Aleksandar iki, Fatalni ringipil..., op.cit., 16, 147, 154, 175-177; Branko Vukojevi, op.cit., 177, 266; RTV revija, op.cit., 13.3.1987, br. 1046, 16, 17.

Videti u: Petar Lukovi, op.cit., 307, 308; i u: Branko Vukojevi, op.cit., 218-220. Treba napomenuti i da je Bijelo dugme gotovo sve svoje albume objavilo u Jugotonu.

To, izmeu ostalog, potvruje i injenica da je grupa Bijelo dugme krajem sedamdesetih godina na poziv Predsednikog kabineta nastupila pred Titom (to je bilo krajnje neuobiajeno za jednu domau rok grupu). Ovaj nastup je dodue prekinut jer je grupa proizvodila veliku buku. Videti u: Petar Lukovi, op.cit., 310, 311. Sama odluka uvrivanja rok grupe u program sa baletskim i operskim takama u Hrvatskom narodnom kazalitu, dakle u instituciju i u program visoke umetnosti, ukazuje da je partijski vrh shvatao Bijelo dugme kao etabliranu grupu, iako mu zapravo nije ni bilo poznato kakvu muziku izvodi. Meutim, treba imati u vidu da su i mnoge druge grupe, koje u rok krugovima nisu smatrane proreimskim, uestvovale na radnim akcijama i svirale na dravnim manifestacijama (YU grupa, EKV, Bajaga i instruktori...) ili su pribegavale slinim sredstvima kako bi obezbedile proboj na medije i zvanino priznanje. I uspeh Korni grupe esto je tumaen posledicom navodnog dodvoravanja reimu i propagandno-ideolokog korienja rok muzike, pre svega zbog plasiranja pesama sa temama iz NOB-a. U pitanju su pesma Ivo Lola i muzika na poemu Branka opia 1941, napisane za jednu emisiju TVBG-a iz 1971. godine posveenu priseanju na heroje iz Drugog svetskog rata. Videti u: Aleksandar iki, Fatalni ringipil..., op.cit., 128-132, 166.

To naravno ne znai da ova grupa nikada nije kritikovana u partijskim krugovima, ali u kontekstu liberalnije politike klime i dominacije trine logike, takve kritike nisu imale nikakav uticaj na status Bijelog dugmeta. Jednu od takvih kritika napisao je Sergij Luka u listu NIN 1976. godine. Videti u: Petar Lukovi, op.cit., 305.

Marija Vitas, op.cit., 51, 52, 62, 63, 66.

Petar Janjatovi, op.cit., 154, 155.

S obzirom na anrovske fuzije u devetoj deceniji, koje su karakterisale i svetsku muziku scenu toga doba, esto je teko klasifikovati grupe u zabavnu ili u rok muziku.

Posebno zanimljiv sluaj predstavlja ljubljanska grupa Laibach koja je ostvarila najozbiljniju karijeru u inostranstvu od svih jugoslovenskih grupa, dok je u zemlji godinama imala disidentski status usled eksplicitnih umetnikih provokacija na temu patriotizma, nacionalizma, socrealizma, antifaizma i katolicizma. Videti u: Ale Erjavec, Neue Slowenische Kunst..., op.cit; i u: Miko uvakovi, Art as a Political Machine (Fragments on the Late Socialist and Postsocialist Art of Mitteleuropa and the Balkans), Postmodenism and the Postsocialist Condition: Politicized Art under Late Socialism, priredio Ale Erjavec, Berkeley, Los angeles, London, University of California Press, 2003.

Kao to tvrdi Aleksandar iki, pre devete decenije bilo je nezamislivo da u Srbiji komercijalni uspeh postigne grupa koja ne manipulie politikom, socijalnom ili humornom vulgarnou, niti se dodvorava primitivnom senzibilitetu veine. Aleksandar iki, Mesto u meavi..., op.cit., 21.

Jedan od pokazatelja velike popularnosti rok muzike predstavlja i tvrdnja Petra Janjatovia da su u devetoj deceniji pojedine rok grupe iz Srbije redovno pravile dvomesene turneje po SFRJ i prodavale albume u vie od pola miliona primeraka. c.f.: Eric D. Gordy, Kultura vlasti u Srbiji: nacionalizam i razaranje alternativa, prevela Biljana Luki, Beograd, Samizdat B92, 2001, 123.Takoe, ovo je i period zlatnog doba rok novinarstva u Srbiji, koncentrisanog prevashodno na asopise Duboks, Ritam, Rock i ao. Kultna rok mesta u Beogradu osamdesetih godina pored SKC-a i Doma omladine postaju i klub Fakulteta likovnih umetnosti (Akademija) i Klub studenata tehnike (KST), koja e sve do danas zadrati ovu ulogu.

Eric D. Gordy, op.cit., 120, 127.

Ibid., 121, 122.

U tom smislu se kao paradigma elitistikog tumaenja rok muzike u devetoj deceniji, mogu posmatrati tekstovi iz asopisa Pro musica. Videti u: Milica Vujovi, Septembarske rokerske lai, Pro musica, urednik ura Jaki, Beograd, Udruenje muzikih umetnika Srbije, br. 110, 1981, 25; u: Milica Vujovi, Mirka, ko te sada dirka kada e kreveljenje i bekeljenje na koncertima prestati da se reklamira kao umetniko umee, Pro musica, br. 108-109, op.cit., 1981, 35, 36; i u: Mladi i ssredstva masovne komunikacije, Pro musica, op.cit.,br. 115, 1982, 9. Videti i u: Informator RTB, Od podrke do kritike, 1980, br. 281, 3; Milica Stojkovi, Predlog muzikog programa za 1982. godinu, Informator RTB, 1981, br. 291, 10.

Izraz demo odnosi se na rok grupe koje nemaju nijedan izdat album ili na neobjavljene snimke i albume rok grupa.

Zoran Modli, Ventilator 202, HYPERLINK "http://www.modli.co.rs" http://www.modli.co.rs.

Ibidem.

B. uran, Radio-Beograd bez veih programskih novina u 1988, Informator RTB, januar 1988, br. 358, 1; i u: Duan Prelevi, Tako je govorio Rambo Amadeus, RTV revija, op.cit., 5.1.1990, br. 1193, 16.

Videti u studijama Petra Lukovia i Aleksandra ikia.

Petar Janjatovi, op.cit., 102, 176, 211.

Aleksandar Markovi Ganjea i Miun Risti, op.cit.

Aleksandar iki, Fatalni ringipil..., op.cit., 209, 211. Tako je debi singl Lutka sa naslovne strane stekao status hita pre nego to je bio objavljen, a pre izdavanja prvog albuma Riblja orba je na koncertu na stadionu Tamajdan okupila ak 10.000 ljudi. Ibid., 210, 211. Ovaj uveni koncert, odran 1.9.1979. godine lansirao je Riblju orbu kao prvorazrednu jugoslovensku rokenrol atrakciju. Petar Lukovi, op.cit., 285.

Kako tvrdi Petar Lukovi, stih za ideale ginu budale iz pesme Na zapadu nita novo izazvao je mitinge na kojima su arapski studenti zahtevali da im se javno izvine neprijatelj srdanih i toplih odnosa meu nesvrstanima. Ova pesma bila je i predmet diskusije na sednici Komisije Predsednitva CK SKJ za informativno-propagandno delovanje, nakon to ju je Programa 202 proglasio za muziki hit 1985. godine Ibid., 281. Takoe, nakon to je orevi 1987. godine na proslavi godinjice Studija B u Sava centru govorio svoje stihove, jedan javni tuilac je nadlenom sudu predao zahtev za optunicu jer je orevi svojim stihovima uznemirio javnost. Sud je ovaj zahtev odbio, jer su sve recitovane pesme ve bile objavljene u raznim asopisima i u dvema zbirkama ovog pevaa. Prijava za pokretanje sudskog postupka protiv orevia podneena je i u julu 1988. godine, nakon to je svoje stihove govorio u Baru. Po miljenju jednog milicionera, rime su bile sumnjive, jer revidiraju konano donesene istorijske ocene na AVNOJ-evskim principima i jer orevi njima nasre na ustavni poredak. c.f.: Ibid., 281, 282. Kao sarajevski pandan grupi Riblja orba u pogledu satirinih tekstova na raun aktuelnog reima, izdvaja se grupa Zabranjeno puenje.

Tomislav Jagec je 1987. godine napisao za zagrebaki asopis Start da je PGP RTB prihvatio EKV tek nakon etiri objavljene ploe, jer su smatrali da ova grupa ne bi mogla probuditi ire zanimanje, odnosno rezultirati visokom nakladom. c.f.: Aleksandar iki, Mesto u meavi..., op.cit., 147. Pre poetka saradnje sa PGP RTB-om, grupa EKV imala je iza sebe veliki broj izuzetno poseenih koncerata irom SFRJ i nekoliko zapaenih nastupa u inostranstvu. Takoe, grupa EKV je visoko vrednovana u anketama asopisa Rock, Ritam i Duboks, krajem 1985. godine spot za pesmu Oi boje meda proglaen je najboljim u godinjem izboru emisije Hit meseca na TVBG, a iste godine grupa je nastupila na koncertu YU Rock misije, to je bio i njihov prvi nastup direktno prenoen preko televizije. Zanimljivo je i da je krajem 1986. godine ovoj grupi dodeljena nagrada Sedam sekretara SKOJ-a, ime je postala i zvanino priznata od strane reima. Videti u: Ibid., 116 -148. iki tvrdi da je za sklapanje ugovora izmeu grupe EKV i PGP RTB-a kljunu ulogu imao Petar Popovi, jer je kolegijumu ove diskografske kue ukazao na veliki komercijalni potencijal pomenute grupe. Na osnovu toga konstatuje da iako je prelazak grupe EKV u PGP RTB delovao potpuno logino, jer su bili na pragu velikog uspeha i imali veliku podrku javnosti, moglo je proi jo mnogo godina, a da u toj kui niko ne primeti da postoje. Ibid., 146, 147.

Videti u: Petar Janjatovi, op.cit., 57, 58, 73, 149.

Eric D. Gordy, op.cit., 124, 126.

1