METODOLOGIJA NAUČNOG ISTRAŽIVANJA SA OSNOVAMA STATISTIKE

Vež e IV

APA stil

APA stil

Šta je APA?

APA – A eri a Psy hologi al Asso iatio a erička psihološka aso ija ija

Šta je APA stil?

“kup pra ila za pisa je auč ih teksto a

“ rha pra ila je da olakša aju razu e a je teksta

Najčešće korišće i sta dard u društ e i auka a

Pr o izda je priruč ika – 1929

Šesto izda je priruč ika – 2009

APA stil

Na šta se sve od ose APA pravila sta dardi ?

“trukturisa je i sadržaj teksta

Formatiranje teksta

Pra il o pisa je reči Jas o i pre iz o izraža a je Gra atika i auč i stil Broje i, for ule, statistički pokazatelji Znakovi interpunkcije

Tabelarni prikaz rezultata

Grafički prikaz rezultata

Etička pita ja Doku e to a je auč ih iz ora

...

Dokumentovanje izvora

Doku e to a je auč ih iz ora

Na koji ači fu k io iše doku e tova je?

. U tekstu se referiše a rado e a ođe je prezi e a autora i godi e izda ja dela

2. Svi radovi na koje je referisano se navode u spisku literature na kraju teksta

) og čega doku e tuje o izvore?

Izbegavanje plagijarizma - zasluge za ideju idu autoru ideje

Usposta lja je auč og kredi iliteta autora teksta

Čitala do ija pristup iz ori a koje autor koristi Doz olja a čitao u da pro e i da li je autor koristio rele a t e iz ore u s o tekstu

Korak 1: Referisanje i citiranje

Referisanje upući a je a auč e iz ore pute prezi e a autora i godi e izda ja dela.

Primer referisanja:

Psihoge a a ezija se od osi a egati a efekat s až ih i epod ošlji ih e o ija a ljudsko pa će je Bedli, 2004).

ili

Bedli (2004) navodi da se psihogena amnezija odnosi na negativan efekat

s až ih i epod ošlji ih emocija na ljudsko pa će je.

Citiranje se od osi a doslo o a ođe je delo a teksta. Citat se oz ača a a od i i a, a a iz or se upućuje e sa o prezi e o autora i godi o izda ja dela, eć i tač i

brojem strane sa koje je preuzet deo teksta.

Primer citiranja:

„Ekstre e e o ije ogu pore etiti pa će je i i ati za posledi u rlo dra atič e slučaje e a ezije Bedli, 2004, str. 280).

Korak 1: Referisanje i citiranje

Kada izvor koji se citira ima tri i iše autora, sva prezimena sa godinom izdanja se

navode samo na mestu na kojem se taj izvor prvi put spominje, a kasnije se iza

prezimena prvog autora navodi i saradnici a e glesko „et al. .

Rezultati Evansa, Berstona i Polarda (Evans, Barston & Pollard, 1983) pokazuju da...

Kao što je reče o, E a s i sarad i i ...

Kada navodimo radove koji nismo direkno čitali, eć s o se sa jiho i sadržaje upoznali posredstvom nekog drugog izvora:

Krejk i Lokhart su eđu pr i a pružili u edlji e dokaze da pa će je za isi od nivoa obrade materijala (Craik & Lockhart, 1972; prema Bedli, 2004).

Kada se isto re e o referiše a eći roj rado a, o i se a ode serijal o, i to abecednim redom prema prvom slovu prezimena autora, a odvajaju se znakom ;

O to e s edoči i rastuća popular ost teorija dual ih pro esa De Neys, ; Evans, 2009; Evans & Stanovich, 2013; Kahneman, 2011; Stanovich, 2009).

Korak 2: Lista referenci

Spisak literature (lista referenci) se navodi na kraju teksta

Reference su sortirane abecednim redom (po prvom slovu prezimena autora)

“ aka refere a tre a da sadrži is rp e i liografske i for a ije

Postoji ošt o različitih tipo a refere i i liografskih jedi i a

Vrsta informacija koja se navodi u referenci zavisi od tipa reference

Knjiga sa jednim autorom

Autor: Alan Bedli

Naslo : Ljudsko pa će je

Godina izdanja: 2004

Izda ač: )a od za udž e ike i asta a sredst a

Mesto: Beograd

Bedli, A. (2004). Ljudsko pa će je. Beograd: )a od za udž e ike i asta a sredst a.

Korak 2: Lista referenci

Knjiga sa dva autora

Ba đur, V., i Potkonjak, N. (1999). Metodologija pedagogije. Beograd: Savez

pedagoških društa a Jugoslavije.

Knjiga sa tri autora

Kačapor, S., Vilotije ić, M., i Ku dači a, M. (2005). U ijeće ocenjivanja.

Mostar: Univerzitet Dže al Bijedić.

Diplomski rad

Petro ić, P. (2005). Sta o i učitelja o i kluziji. Diplomski rad. Beograd: Fakultet

za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.

Doktorska teza

Ilić, M. . E aluacija teh ika za ra u ide tifikaciju raz oj ih pore ećaja.

Doktorska teza. Beograd: Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.

Članak u auč o časopisu

Pešić, M. (1990). Akciona istraži a ja i kritička teorija vaspitanja. Pedagogija, 25

(3), 275-300.

Čla ak u tematskom zborniku/monografiji

Ristić, Ž. . Eksperiment i ocenjivanje teorija. U: D. Popo ić i A. Petro ić Ur. . Metateorijski akcenti pedagoške metodologije (str. 83-96). Beograd: Učiteljski fakultet.

Saopšte je sa auč og skupa

Nedo ić, V. (2005). Obrazovanje i usa rša a je pedagoga za promene u

predškolsko vaspitanju i osnovnom obrazovanju. U: Savremeni tokovi u

obrazovanju nastavnika, među arod i skup, 20-21. jul 2003 (str. 191-192).

Vranje: Učiteljski fakultet.

Korak 2: Lista referenci

Literatura

• Del Giudice, E., Grossi, D., Angelini, R., Crisanti, A. F., Latte, F., Fragassi, N. A., & Trojano, L. (2000). Spatial

cognition in children. I. Development of drawing – relevant (visuospatial and constructional) abilities in preschool

and early school years. Brain & Development, 22(6), 362-367.

• Ebersbach, M., Stiehler, S., & Asmus, P. (2011). On the relationship between hildre ’s perspe ti e taki g i complex scenes and their spatial drawing ability. British Journal of Developmental Psychology, 29(3), 455-474.

• Ehrlen, K. . Dra i g as represe tatio of hildre ’s o eptio s. International Journal of Science Education,

31(1), 41-57.

• Freeman, N. H., & Janikoun, R. . I telle tual realis i hildre ’s drawings of familiar object with

distinctives features. Child Development, 43(3), 1116-1121.

• Jolley, R. P., Fenn, K, & Jo es, L. . The de elop e t of hildre ’s expressive drawing. British Journal od

Developmental Psychology, 22(4), 545-567.

• Koks, M. (2000). Dečiji crteži. Beograd: ZUNS.

• Lange-Küttner, C. (2009). Habitual size and projective size: The logic of spatial syste s i hildre ’s dra i gs. Developmental psychology, 45(4), 913-927.

• Mann, B. “., & Leh a , E. B. . Tra spare ies i hildre ’s human figure drawings: A developmental

approach. Studies in Art Education, 18(1), 41-48.

• Pijaže, Ž., i Inhelder, B. (1996). Intelektualni razvoj deteta. Beograd: ZUNS.

• Toomela, A. (2002). Drawing as a verbally mediated activity: A study of relationships between verbal, motor, and

visuospatial skills and drawing in children. International Journal of Behavioral Development, 26(3), 234-247.

• Willats, J. (2005). Maki g se se of childre ’s dra i gs. Mahwah, New Jersey: Lawrence Erlbaum Associates.

Primer liste referenci

U tekstu treba da se nalazi sva literatura koja je za predmet istraži a ja až a

U tekstu ne treba da stoji literatura koja je za predmet istraži a ja e až a

“ aki itat i parafraza oraju iti praće i odgo arajućo refere o

Sve reference u tekstu treba da se nalaze i u listi referenci

Svaka referenca koja se nalazi u listi referenci treba da se nalazi i u tekstu

Kvalitet je až iji od kvantiteta

Što su refere e sa re e ije, to je i tekst aktuel iji

Opšte apo e e