^etvrtak-petak, 11-12. MAJ

PPOOZZNNAATTOO II NNEEPPOOZZNNAATTOOOO DDAANNIICCII MMAARRKKOOVVII]]

nau~ni skup u organizaciji Gradske biblioteke i Instituta za kwi`evnost i umetnost iz Beograda

� U~estvuju: Slobodanka Pekovi}, Marko Nedi}, BojanaStojanovi} Pantovi}, Mihajlo Panti}, Gojko Te{i}, Svetlana [eatovi},Aleksandar Jerkov, Stanislava Vujnovi}, Danica Andrejevi}, Tijana Ob-radovi}, Gorana Rai~evi}, Zorica Haxi}, Milivoj Nenin, BiqanaDoj~inovi} Ne{i}, Branka Radovanovi}, Slavica Garowa, Neboj{a Lazi},Marija Orbovi}, Milica Bakovi} i Bojan Jovi}.

� SSaallaa SSOO ^aa~~aakk,, ~~eettvvrrttaakk oodd 1155 - 1199,, ppeettaakk oodd 1100 - 1155 ~~aassoovvaa

^etvrtak, 11. MAJ

IISSTTOORRIIJJAA JJEEDDNNOOGG OOSSEE]]AAWWAApredstavqawe sabranih pesama Danice Markovi}

� U~estvuju:- Dr Milivoj Nenin, prire|iva~ kwige- Zorica Haxi}, prire|iva~ kwige- Ivana Pero{evi}, kazuje pesme� Voditeq: Milica Bakovi}, bibliotekar-savetnik

� SSaallaa SSOO ^aa~~aakk uu 1199 ~~aassoovvaa

^etvrtak, 18. MAJ

1100.. PPRROOLLEE]]NNII AANNAALLEETema: PPOOVVRR[[IINNAA

� Izla`u: Du{an Juna~kov, Zvonimir Santra~, Gordana Kaqalo-vi}, Petar Loli}, Slobodan Kne`evi}, Perica Donkov, Dragan Peri},Branka Jankovi}, Vladimir Veqa{evi}, Aleksandra ]osi}, Radomir Kun-da~ina i Sava Stepanov.

� Selektor: Bo`idar Plazini}� Organizatori: Gradska biblioteka "Vladislav Petkovi} Dis",

Likovni studio Doma kulture i Udru`ewe likovnih umetnika "Risim"

� LLiikkoovvnnii ssaalloonn DDoommaa kkuullttuurree uu 1199 ~~aassoovvaa

Petak, 19. MAJ

DDiissoovvoo pprroollee}}eeuu KKrraaqqeevvuu

� U~estvuju: Radmila Lazi}, dobitnik Disove nagrade za 2004. iDanica Ota{evi}, direktor Gradske biblioteke u ^a~ku

� NNaarrooddnnaa bbiibblliiootteekkaa ""SStteeffaann PPrrvvoovveenn~~aannii"" uu 1199 ~~aassoovvaa

Utorak, 23. MAJ

PPrreeddssttaavvqqaawwee 4433.. DDiissoovvoogg pprroollee}}aauu BBeeooggrraadduu

� U~estvuju: Slobodan Zubanovi}, dobitnik Disove nagrade za2006. godinu, i kwi`evni kriti~ari Dragan Hamovi} i Vasa Pavkovi}

� RRiimmsskkaa ddvvoorraannaa BBiibblliiootteekkee ggrraaddaa BBeeooggrraaddaa uu 1122 ~~aassoovvaa

^AA^AAKK,, 1111--2266.. MMAAJJ 22000066.. GGOODDIINNEE

... sa o~ima izvan svakog zla...

PPRROOGGRRAAMM 4433.. DDIISSOOVVOOGG PPRROOLLEE]]AASreda, 24. MAJ

JJAA IIMMAAMM NNAADDEE ZZAA OOVVAAJJ GGRRAADD– DISOVIZIJA

kwi`evno-umetni~ki i muzi~ki program za mlade� Autori: Ana Ran|i}, profesor u Gimnaziji i Tawa Popovi},

profesor u Tehni~koj {koli u ^a~ku

� GGrraaddsskkii ppaarrkk oodd 1177 ddoo 2222 ~~aassaa

^etvrtak, 25. MAJ

� Parastos Vladislavu Petkovi}u Disu:� slu`i jerej Miloqub Mirkovi}, paroh zabla}ki uu mmeessnnoojj ccrrkkvvii

uu ZZaabbllaa}}uu uu 1111,, 3300 ~~aassoovvaa

� U Disovom zavi~aju:� progla{ewe najboqih literarnih radova u~enika osnovnih i

sredwih {kola Moravi~kog okruga uu OOssnnoovvnnoojj {{kkoollii ""VVllaaddiissllaavv PPeett--kkoovvii}} DDiiss"" uu ZZaabbllaa}}uu uu 1122 ~~aassoovvaa

� Nagrade uru~uje: Slobodan Zubanovi}, dobitnik Disove nagradeza 2006.

PPEESSNNIICCII DDIISSUUsve~anost kod Disovog spomenika

� Polagawe cve}a: Slobodan Zubanovi}� Slovo o poeziji: Gojko Bo`ovi}, pesnik i kwi`evni kriti~ar� U~estvuju: Dragan Bo{kovi} i Dejan Aleksi}, pesnici, i dram-

ski umetnik Neboj{a Dugali}� Progla{ewe dobitnika pesni~ke nagrade "Mladi Dis" i najbo-

qih radova na konkursu za esej o Disu� Voditeq: Bo{ko Obradovi}

� DDvvoorrii{{ttee NNaarrooddnnoogg mmuuzzeejjaa uu 1188 ~~aassoovvaa

Petak, 26. MAJ

PPUUTT MMEE\\UU PPUUTTEEVVIIMMAAOtvarawe izlo`be posve}ene Slobodanu Zubanovi}u,laureatu 43. Disovog prole}a

� Autor: Biqana Mijailovi}� Izlo`bu otvara: Vladan Matijevi}, kwi`evnik

� OOddeeqqeewwee zzaa ooddrraassllee ~~iittaaooccee GGrraaddsskkee bbiibblliiootteekkee uu 1199,, 3300~~aassoovvaa

VVEE^EE DDOOBBIITTNNIIKKAA DDIISSOOVVEE NNAAGGRRAADDEESSLLOOBBOODDAANNAA ZZUUBBAANNOOVVII]]AA

� Pozdravna re~: Milan Kandi}, predsednik Odbora Disovog prole}a

� U~estvuju kwi`evni kriti~ari: Dragan Hamovi}, VasaPavkovi} i Sa{a Radoj~i}

� Stihove kazuje: Neboj{a Dugali}, dramski umetnik� Muzika: Gvozden Stankovi}, gitara

� Uru~ewe Disove nagrade� Beseda laureata Slobodana Zubanovi}a� Voditeq: Bo{ko Obradovi}

� VVeelliikkaa ssaallaa DDoommaa kkuullttuurree uu 2200 ~~aassoovvaa

Ulaz za sve programe 43. Disovog prole}a je slobodan.

34

3.

DI

SO

VO

PR

OL

E]

E

Sni bez no}i i no}i

bez snova

Odbrana i

posledwi dani

„Disovo prole}e“ je za{titni

znak ~a~anske biblioteke i

^a~ka. Skup{tina op{tine

^a~ak darodavac je nov~anog dela

Disove nagrade koju je ove godine

dobio Slobodan Zubanovi}, pesnik

iz Beograda. Disova nagrada

sastoji se od plakete koju

dodequje Gradska biblioteka

„Vladislav Petkovi} Dis“ i

nov~anog dela u iznosu od 150.000

dinara. Laureatu Disove nagrade,

u ediciji Kwiga gosta,

Biblioteka objavquje kwigu

pesama „Dor}olski diskont“.

SL

OB

OD

AN

ZU

BA

NO

VI

] –

DO

BI

TNI

K D

IS

OV

E N

AGR

AD

E

Sa sinom Vojislavom, 1980. godineSa majkom An|elkom i ocem Vojislavom u

Opatiji, 1959.

 Zubanovi}i, odakle su? Imateli taj ose}aj za poreklo, konti-nuitet prezimena, porodice, ustvari, li~ne istorije?

– Ne ba{ mnogo. Ne zbog toga {todo tog ne dr`im, naprotiv. Izgleda dase u familiji vreme tro{ilo vi{e naneke druge stvari, nego na negovawe ge-nealo{kog stabla. Pri~ali su mi, kaomalom, da smo mi nekada bili Banovi-}i, pa da smo postali zubati kada je ne-ki na{ predak zaklao Tur~ina zubima.Nimalo poetski ali vrlo mitolo{ki.

Ina~e, Zubanovi}, „anatomsko“prezime, kakva su na primer ona, Oke-ti} ili Nogo, dosta je retko. Ima Zubo-

UPOTREBA @IVOTA

 U prvoj objavqenoj kwizi (Kupa-tilo, 1973), u prvom ciklusu(„Otkucan svet“), u prvoj pesmi(„Opet jutro“), u prvom stihu, ka-`ete: „Naglo sam saznao za smrt/ time je detiwstvo bilo zavr-{eno...“ Je li to prvi {amar `i-vota, li~na tragedija, ili – sa-mo poezija?

– Najkra}e re~eno, to je upotreba`ivota u korist poezije. Prve kwigesu uvek po tome prepoznatqive. Ovamoja, Kupatilo, pamti se i po naslovuneobi~nom za kwigu autora za koganiko, pa ~ak ni urednici u „Prosve-

de, vidim samo zelenu ciradu i tam-ni kov~eg, koji jednim delom viriispod we. To uop{te nije moralo u}ini u kakve stihove jer, prosto, mogaosam se baviti kakvim drugim po-slom, pa bi ta slika ostala u nivouse}awa i ne bi nikad u{la u pesmu.Ali `ivot ~ini da se neke stvari nemogu zaboraviti niti druga~ije pam-titi, pa se ~esto ono {to se doga|aoko nas de{ava bez na{e voqe. Takoje i ta slika pre{la u stih. Poslemnogo godina uvideo sam da u sazna-wu o smrti nema ni~eg teskobnog ni-ti mu~nog jer se, u stvarawu, nepre-kidno hranimo onim {to smo nad`i-veli.

vi}a, s kojima nas brkaju. Nastalo je odli~nog imena Zub koje j potvr|eno u de-~anskim hrisovuqama 1330. godine. Zu-banovi}a je bilo kod Po`arevca, u Po-rodinu, poreklom iz Isakova, ima ihdanas u tri-~etiri porodice u Beogra-du, Ni{u, u Osje~anima, poreklom Cin-cari. U Hrvatskoj ih ima kod Petriwei Makarske gde se deo sela Dowih Bre-la tako i zove. Jedne godine letovaosam u Omi{u i lutaju}i nabasao na obu-}arsku radwu koju je dr`ao neki Zuba-novi} iz Bawa Luke. Zapisano je i toda ima Zuba³novi}a i Zubanovi}a. Mi-slim da smo mi od ovih drugih. Moj otacse rodio u Obrenovcu, a tridesetih go-dina pro{log veka pre{ao u Beograd.

ti“, u godini u kojoj je objavqena, nijedo tada ~uo. Sve` naslov, rekao biCrwanski.

Kada sam rekao „upotreba `ivo-ta u korist poezije“, mislio sam nato da put prema stvarnosti ide pre-ko iskustava, i to naro~ito onih gra-ni~nih – izme|u poezije i `ivota, iobratno. Da bih to pokazao, opisa}uvam tu priliku oko koje je mogu}e dasu nastali ti stihovi. Naime, poku-{a}u da vidim sebe, na prozoru zgra-de u Palmoti}evoj ulici, u trenutkudok u kamion utovaruju kov~eg mojebabe po ocu, da bi ga odvezli na gro-bqe u Obrenovcu. Ima tome vi{e odpola veka. Ja, me|utim, ne vidim qu-

 Poezija i proza Va{e mladosti:{ta ste ~itali, ko su Vam biliomiqeni pisci, uzori? Prva ob-javqena pesma... Kada ste posta-li svesni da Vam nema povratkaiz poezije, kada ste umesto „poe-zije preuzeli odgovornost“?

– Prve pesme {tampao sam, todanas izgleda ~udno, u omladinskom~asopisu „Spektar“, koji je izlazio uSarajevu. Na `alost ~asopis ne pose-dujem, ali znam ta~an datum kada subile objavqene: 10. april 1970.

Bavio sam se tih godina pozori-{tem, u amaterskom pozori{tu „Su-sret“ na ^ukarici, i {utirao fudbalod jutra do sutra, deru}i kolena na

SL

OB

OD

AN

ZU

BA

NO

VI

] –

DO

BI

TNI

K D

IS

OV

E N

AGR

AD

ESLOBODAN ZUBANOVI] – INTERVJU

(POEZIJA) JE PAUZA IZME\U DISAWARazgovarala: Danica OTA[EVI]

U srpsku poeziju je u{ao kroz „Kupatilo“ 1973. godine u vreme kada su sepesme pisale na ceduqicama i imale status povla{}ene nacije. Odmah je umestopoezije preuzeo odgovornost. Za wega je pesma istinski put me}u putevima.„Nau~io je pesmu na vreme i voli je kao isku{enik svoje breme“.

Rekao je: „Ne}u se me{ati ni u {ta / izdr`a}u proveru vremena“. Tu proveruizdr`ava i posle osam pesni~kih zbirki. On je pesnik „malih stvari koje treba

mewati da bi ostale iste“. Pesnik Beograda, ta~nije, Dor}ol je sa wim postaopesni~ka prestonica. Uz sumwu da poezija vi{e „nije u modi“ i u svoje pesni~koja, „kupio je koli~inu vremena kod internet provajdera“. Za utehu: „Ako je `ivot

iluzija neka traje / to ose}awe najbli`e umetnosti“.

Re~ju: Slobodan Zubanovi}, dobitnik Disove nagrade za 2006. godinu.

Slobodan Zubanovi}: Disova nagrada za 2006. godinu

 Kakav izgleda zavi~aj-grad kojije „gomila posivelih domina /pun prqavog nebeskog {tofa“?Uspomene iz detiwstva, kako jeodrastati u milionskom gradu,velegradu?...

– Ono {to se u mom zavi~aju, a toje Beograd i wegova okolina, ne me-wa jeste duh grada. Pridev beograd-ski, za razliku od drugih milionskihgradova i prestonica, ogleda se uspontanosti, opu{tenosti, polo`a-jem, rekama i nebom koji nikog neostavqaju ravnodu{nim.

Stvarnost grada svaki ~ovek no-si u sebi, razli~ito i druga~ije, ali,~ini mi se da se lekcije o prolazno-sti najlak{e u~e ovde u ritmu ulica,damaru trgova i onom prostranstvukoje se pred ~ovekom otvara u sudaruvoda kod Ratnog ostrva, u horizontuneke neopisive ~e`we. Uvek mi jepred o~ima slika kada se vra}am ugrad, posle kakvog odsustva, prekojednog od wegovih mostova: odjednomse za~uje huk i brektawe, krovovi ikupole u daqini zatrepere kroz is-parewa i dim, zgrade se uskome{aju iuzdignu kao da mi jure u susret, sve jenekako ozareno i uzdrhtalo.

Odrastawe me|u gradskim sli-kama. kojima, eto, pripada i ova kojusam poku{ao da vam do~aram, imasvoja pravila i wih se grad dr`ismewuju}i generacije, kao {to to ~i-ne, uostalom, sva mesta u kojima sezapo~iwe put kroz `ivot. Ona osta-vqaju tragove, pe~ate, neizbrisivooveravaju}i na{e se}awe. Pravila„gradskog“ odrastawa nala`u ne{to„tvr|u“, osobenu dinamiku i mnogo,~esto ~udnih, iznena|ewa. Iskustvaodrastawa ili uspomene iz detiw-stva pamtim po mestima gde se odi-

gravalo i po onim na kojima su se, uposebnostima okru`ewa, urezivalasaznawa: Dowa Palma, ugao izme|uPalmoti}eve i Dalmatinske, gde jenekada bila ku}a Jovana Ili}a i we-govih sinova, Botani~ka ba{ta, Je-vremovac, Po{tarevo igrali{te na

roka i re~i druga~ije odjekuju; {tone zna~i da su pe`orativni u odnosuna grad, na~as napu{ten. Beogradpamtim dugo, ali {to vreme br`eprolazi, sve vi{e se budim sa uspo-menama na ove slike: pra{ina i du-dovi kojih vi{e nema...

Paliluli ili ono kod Ingeta na Zve-zdari, Cviji}evi paviqoni, Staracentrala kod marine na Dor}olu...

Me|utim, imao sam sre}u da pr-ve godine detiwstva provedem naselu, u Sremu, u rodnom mestu mojemajke, gde su me upisali u prvi raz-red... Uvideo sam, mnogo godina ka-snije, da me je ukr{tawe urbanog iruralnog obogatilo nekim, po `ivotkorisnim, posebnostima. Stihovikoje ste naveli, u kojima je grad po-siveo i mra~an, ku}e kao domine, anebeski {tof umrqan tamnim fle-kama, napisani su tamo u vreme ne-kog leta, u ravnici, gde je vizura {i-

SL

OB

OD

AN

ZU

BA

NO

VI

] –

DO

BI

TNI

K D

IS

OV

E N

AGR

AD

E

Osniva~ka skup{tina Srpskog kwi`evnog dru{tva, Beograd 2001. godine: M. Petrovi}, A. Gatalica, S. Zubanovi}, G. ]irjani},

M. Mar~eti}, G. Bo`ovi}, V. Bajac i V. Pavkovi} (s leva na desno)

Gde je onda upori{no mesto srp-ske poezije, oslonac, je li ikom po-trebna osim samim pesnicima? Real-no gledano, wen status ne postoji. Za-gubqen je u stalnim trvewima okotradicionalnog i modernog, arhai~-nog i novog i sad, komercijalnog ielitnog. Uru{en je lo{im rimama,poni`en me{awem amatera i profe-sionalaca, unaka`en pisawem recen-zija pesnika sa imenom, bezimenimstihoklepcima.

[etaju}i jednom ulicom Strahi-wi}a bana video sam na zidu ispisa-ne stihove, „ko je qubio taj ne qubivi{e / izgorelog niko ne zapali“. Alipesnik, u ovoj prilici Jesewin, nijepotpisan, mo`da iz neznawa, a mo-`da je onaj koji ih je ispisivao u vi-du grafita imao `equ da jednu svojuemociju u~ini javnom, pa su mu stiho-vi bili potrebni kao ortopedsko po-magalo. Onda su, kada je to u~inio,pored wih prolazili gra|ani, od ra-noranilaca, pozornika i poliva~a,

potrebna. U stvari mi se gledamo.Ve} dugo govorim kako poezija ne damo`e biti, nego jeste – i jedan pogledna sala{ u ravnici, i jedan gol nafudbalskoj utakmici...

 Ka`ete: „(Poezija) je, pauza iz-me|u disawa.“ „Koliki je naporruke / da stvori ti{inu?“ Kakopronalazite ravnote`u „vla-stitog talasawa {ina“. Kakoamortizujete udare svakodnevi-ce na poeziju? Re~ju: Va{e poet-sko – VJERUJU!

PISAWE OBAVEZUJE

– Bilo bi pretenciozno kadabih rekao da je poezija moja vera.Pre odanost i neka vrsta najti{e an-ga`ovanosti, oko kojih me vezuju do-`ivqaji iz svakodnevice. Kada po-sle kakvog „turbulentnog“ doga|awakoji uzdrma svaku jedinku do ~itavegeneracije, ili posle nekog li~nog„obra~una“ sa sobom i okolinom, na-

vi mah ni~im se ne razlikuju odobi~nog, svakodnevnog jezika, ali imuz pomo} ta~nih re~i i, nagla{avam,ta~ne slike, poma`em da postanu„kazivawe“ u strofama. Da budu „ka-zawa“. Jednostavno, pesmom ho}u daprekora~im prag svakida{wice iotvorim za drugog prostor „novog“.Kada uvidim da mi je to uspelo, neose}am u tome nikakvo u`ivawe, ne-go nalazim utehu.

 Ako je „pesnik osu|en na pam}e-we“, {ta pamti Slobodan Zuba-novi}? Kakvim je veli~inama iodgovornostima optere}en kao~ovek, pesnik, dobitnik pe-sni~kih nagrada?

– Odgovori}u vam stihovima izpesme „Zrelo doba. 1981. Rima“, napi-sanim za potrebe kwige Iz zaostav-{tine: „Svet sav pamtim – dabome: /se}am se, sme{im, pquckam / na zdra-ve sante {to se lome / i u peni zabo-ravqaju svoj lik.“

do |aka i doma}ica. Neki od wihimali su, verovatno, sli~ne misli,ali niko od wih to nije iskazao ona-ko kao {to je to u~inio pesnik. A onajkoji ih je ispisao i odmah zatim zabo-ravio, jer se oslobodio onog {to ga jeti{tilo i podelio ga sa svima, u~i-nio je za status poezije vi{e od nekogizdava~a ili prodavca kwiga. Ura-dio je ono {to je san mnogih majstorare~i. Pozija nas je, zaista, sa tog zi-da gledala.

Qudi misle, na primer, da teh-ni~ka dostignu}a razaraju poeziju.Naprotiv, saobrazuju je vremenu u ko-jem se svima, pa i meni koji se womebavim dugi niz godina, ~ini da je ne-

 Mo`e li pesnik da se ne me{a„ni u {ta“? Ka`u da pisati poe-ziju u ovakvom vremenu nije naj-besmislenije, besmislenije je`iveti, pa, ipak, nekako `ivi-mo, jo{ i pi{emo poeziju.

– Mislim da je to stvar oprede-qewa. Ali, u principu, svaki pesnik,kwi`evnik, sam po sebi je ume{an usve ~ega se takne. ^ak i pre i poslestihova, belina papira optere}uje gavi{e od beline `ivota.

Nekada su pesnici bili nosiocinajvi{ih nacionalnih zanosa, pro-vodnici velikih, kolektivnih, ideja,veli~ine prema kojima su uprte o~i

stane jedna vrsta kona~ne ti{ine,kao u snu. Tada nastupa ona realnostpotrebna mojoj poeziji. Ona me obave-zuje. Ako pretpostavimo da je pesni-{tvo samo jedna metafora, {to nijestrano mom mi{qewu o poeziji ikwi`evnosti uop{te, nema razlogada u svom poslu ne „rabim“ svako-dnevni `ivot koji mi, u tom smislu,nudi obiqe. Idem dotle da ~ak zlo-upotrebqavam stvari koje me okru-`uju, obo`avam one banalne, samo{to ih ne imenujem nego ih „stvaram“u novom obliku koji je blizak poezi-ji. Neki put mi se ~ini da takvi sti-hovi ne deluju kao stihovi svakomre~i, tek me kasnije iznena|uju. U pr-

SL

OB

OD

AN

ZU

BA

NO

VI

] –

DO

BI

TNI

K D

IS

OV

E N

AGR

AD

E

Kwi`evni odmor na putu: Biqana Jovanovi}, Slobodan Zubanovi}

i Milisav Savi}, 1979. ...

Hrvatska 1978. godine: U rodnom mestu

Tina Ujevi}a

{qaci, jer su travnati tereni biliretki i kori{}eni samo za zvani~neutakmice i u, kako bi se to kazalo, po-taji, pisao nekakve „pesmice“, ne mare-}i mnogo za kwige i u~ewe. Jednomprilikom, a to je bilo posle onih, ~u-venih, doga|aja, studentske „pobune“1968. godine, imali smo nekakvu tur-neju po Bosni, pa smo stigli na Tjenti-{te. To mesto, jedno od najkrvavijihrati{ta u borbi protiv fa{izma, bi-lo je progla{eno kultnim mestom, samuzejom i spomen-kosturnicom parti-zanske borbe. Moj otac bio je borac Pr-ve proleterske ali je, iako je pro{aosve one ~uvene ofanzive, retko o tomegovorio i jo{ re|e i{ao na proslave isastanke sa ratnim drugovima. Dakle,i{av{i na tu turneju nosio sam u sebiznati`equ da vidim to mesto, na reciSutjesci, koja „hu~i, krv pliva po woj“.Bilo je leto, velika vru}ina, i se}amse da sam stigav{i razo~arano buqiou nekakav poto~i} koji je veselo `ubo-rio ispod nogu. Jedino su planine,

kwi`evni klub vodio Cvetko Petko-vi}, Disov ro|ak po nekoj liniji... Pro-veo sam sa Vla~i}em tu no} pri~aju}io stihovima i pesnicima koje smo vo-leli. Slede}e godine sam mu poslaopesme koje je, odmah, objavio u „Spek-tru“, zatim je protekla jo{ jedna godi-na dok se nisam „osmelio“ i u Beogra-du, ponudio pesme ~asopisu „Kwi`ev-nost“, a „Prosveti“ kwigu. Ne znam gdese, posle svega, zaturio Branko Vla-~i}. Posledwi put videli smo se veo-ma davno, u Ko{utwaku, na legendar-nom koncertu „Bijelog dugmeta“, a ondaje po~elo ono {to je po~elo...

Kad otvorim Rajkovu i Vla~inukwigu, kao da otvaram album sauspomenama. U prvoj uz stihove le`idan danas, kao u herbarijumu, jo{ ne-po`utela detelina sa ~etiri lista,na|ena na jednoj livadi pored Sutje-ske. U drugoj stoji stra{na Vla~i}e-va posveta, napisana na uvodnojstranici na kojoj je krupnim slovimanapisano POEZIJA. Slobodanu/ u

ravno ne bukvalnom objavom pojedi-nih pesama ili kwige. On se ostvaru-je pre svaga u slici kojom ona pred-stavqa na{e u~e{}e u `ivotu. Izo-stavimo li jeftine politikanstko-poeti~ke pamflete kojima minornipesnici potvr|uju svoje prisustvo udnevnoj, ne samo kwi`evnoj utakmi-ci, ne}e biti te{ko da utvrdimo ka-ko dobra ostvarewa srpske poezije,danas, nadma{uju srpsku prozu, uonim pravcima u kojima se postavqau odnosima prema evropskim, pa isvetskim okvirima.

Na`alost, na{e veze sa kwi-`evnim svetom van zemqe su, dobroznamo, pokidane iz vankwi`evnihrazloga i sporo se uspostavqaju. Dokwiga stranih pisaca te{ko dolazi-mo, jo{ te`e odlazimo na kakve su-srete ili festivale, stihovi seprevode nakon individualnog anga-`mana pesnika, pa se onda ~udimokada kakav anoniman, doma}oj javno-sti nepoznat pesnik-amater postane

okolo, nosile onu jezu iz ~itanki,filmova i kwiga iz istorije. Uve~e,nakon programa, sedeli smo do dugo uno}, u {ali i zafrkanciji svojstvenojmladima. Tu sam se upoznao i sprijate-qio sa jednim mladim ~ovekom koji je,svuda za sobom, ispod mi{ke nosiodve kwige. Jedna od wih bila je Zimo-mora, Rajka Noga, a druga je bila wego-va – Branko Vla~i}: Zjenica i misao.Prvi je ve} bio oven~an „Brankovomnagradom“ i s wegovog ~ela gledalonas „demonsko Disovo oko“ iz wegovepesme „Moj slu~aj“ , a drugi je ve} biourednik i kriti~ar. Ispostavilo seda je ovaj drugi objavio kwigu u Beogra-du, u izdawu RU „\uro Salaj“ u kom je

neslobodnom/ dobu/ od Branka/ Tjen-ti{te, jula, 69.

PROSTOR POEZIJE DANAS?

 Pesme su nekada imale „statusnajpovla{}enije nacije“, danas„moj zanat postade nepotreban“,ka`ete u pesmi „Poezija nasgleda“. Za{to je poezija „potpu-no nepotrebna“ i „nije vi{e umodi“. „Danas, narod ose}a ka-ko su / stihovi potrebni samopraznikom...“ Ko je kriv za to?

– Najmawe pesnici. Status na{e poezije ostvaruje se

wenim neprekidnim prisustvom, na-

~lan kakve svetske pesni~ke akade-mije, ili laureat neke me|unarodnenagrade.

S druge strane, izdava~i su seopredelili: od slova „p“ u re~i poe-zija, najvi{e vole pare. A one se napesni~kim kwigama nikada nisu ko-tile, nema tu ni „p“ od profita i toje, mo`da jedan od retkih, svetskih,pravila koje va`e i kod nas. Dodamoli tome esej, ili kwi`evnu kritiku,slobodno mo`emo re}i da je neko upoluvremenu tranzicije zaborivioda se nikad na tr`i{tu, nigde nasvetu, nije prodavalo ono {to je ka-snije u{lo u temeq nacionalnihkwi`evnosti.

SL

OB

OD

AN

ZU

BA

NO

VI

] –

DO

BI

TNI

K D

IS

OV

E N

AGR

AD

E

(Nastavak na 14. strani)

Posle nagrade „Vasko Popa“ u Vr{cu 1999. godine: Milutin Petrovi}, Zubanovi}

i Dragi Bugar~i}

 Poezija i pesni~ko bratstvo sjedne i „na{i dani“ i politikasa druge strane?! Da li je ovodoba pogodno za poeziju, ili po-ezija slabije uspeva u halabucisvakodnevice i turbulencijamatranzicije. Neki pesnici da bi„videli“ moraju da se osame,izoluju. Mo`ete li „hladne“glave sagledati sada{wi tre-nutak srpske poezije i kultureuop{te?

– Sada{wi trenutak na{ih `i-vota obele`avaju tranzicione sla-lom-zastavice na jednoj veoma kliza-voj stazi. On je pod stalnim nadzorompoliti~kih (ne)prilika koje nepre-kidno dr`e u tenziji sva poqa na{ihdelatnosti, ukqu~uju}i i pisawe.Tranzicija }e se ovde ko zna kad za-vr{iti, a kako stvari idu, uskoro sene}emo baviti ni piscima, ni kwiga-ma, ni kriti~arima i urednicima, ne-go samo marketingom i komercijalom.

kao da me|u wima tra`e svoj izgubqe-ni raj. A ne}e ga na}i dok se ne uteme-qe one kriti~ke i moralne vrednostikoje smo u proteklim godinama negdezaturili. Nema vi{e velikih izda-va~kih ku}a. Jedna od nekada najve}ihna Balkanu, „Prosveta“, uskoro }e bi-ti privatizovana i daj bo`e da nekaod wenih kwi`ara koje su preostalene bude pretvorena u parfimeriju,kockarnicu ili diskont.

S druge strane, svi izdava~i suoptere}ini kojekavim da`binama,administracijom i mawkom qudi spo-sobnih da prepoznaju prave vredno-sti. Nema, ili ih ima veoma malo, ~a-sopisa, kwi`evne tribine pose}ujesamo nekoliko marqivih... Ukratko,ohrabruju}a je jedino upornost onihkoji vole poeziju, i kvalitet nekihkwiga koje kao da su napisane u ze-mqama mnogo bogatijim od nas.

 Kako `ivi pesni~ki esnaf da-nas? Ili je i wega zahvatalio„crno vreme opadawa“?

stroga selektivnost i doslednost upropisima. Premalo se bavimo esnaf-skim poslovima. Na`alost, ovde je sveod danas do sutra, u ad hoc re{ewima,i stalno smo u istom krugu...

 Osim sedam pesni~kih kwiga(osmu, Dor}olski diskont, obja-vi}e Vam Gradska biblioteka„Vladislav Petkovi} Dis“ po-vodom dobijawa Disove nagra-de), objavili ste i nekolikokwiga eseja (Skok preko senke,

Slik...). Jedno kwi`evno imeVas neobi~no zaokupqa – Mi-lo{ Crwanski. Za{to?

CRWANSKI JE NAJBOQI

– Iz prostog razloga: nema boqeg.On, danas, ne lebdi iz pro{losti, kaonekakav homo poeticus, u uzvi{enomsjaju, nego kao ostareli otac pesnikaupu}uje pogled onim glasovima kojimanije dao mesta u svojim pesmama i oni-ma koji }e te glasove oslu{nuti. Sdruge strane to je ~ovek kioji je svoje„r“ kotrqao `ivotom kao retko kojipesnik pre wega. Novinar i putopisac,avijati~ar, fudbaler i profesor,slu`benik i obu}ar, jedan velik pe-snik i romansijer, a ni nobelovac niakademik. Li~no mislim da je Kod Hi-

perborejaca recept-kwiga, bukvar na-{e proze za dvadeset prvi vek.

Igrom wegovog slu~aj-komedijatazadu`bina jednog takvog pisca tavo-ri pored jednog klozeta i to je pravaslika na{e kulture stavqene u ki~-ram estrade u pozi kafanske peva~i-ce razgoli}enog pupka. Kada se pro-slavqala stogodi{wica wegovog ro-|ewa, mesna zajednica Ilanxe otkri-la je spomen-plo~u na mestu gde je ne-kada bio dom porodice Crwanskih.Poziv za tu sve~anost stigao je u pla-sti~noj kesi na kojoj je {tampana pi-{~eva slika, ispod koje je, kao kakavslogan nekog diskonta, stajala wego-va ~uvena re~enica: „Ja sam sam sebipredak.“ Verujem da bi se pisac vese-lio toj kesi. On koji je do savr{en-stva shvatio {ta su seobe, video bi uwoj jo{ neophodan rekvizit nastavkaovih, novih, seoba koje je u svom delunaslutio.

Volim wegov pogled iskosa i uwemu vidim, osim zaokupqenosti,jednu vrstu potpore naporima koji suu mojoj mo}i: ako mogu, kao potomak,pone{to pridoneti na{oj poeziji.

 Bili ste urednik u „Kwi`ev-nim novinama“ (1982-2000), i„Poeziji“ (1996-2001), a od 2001.godine ste glavni i odgovorniurednik „Kwi`evnog magazina“.Ograni~ava li urednik pesnikau Vama?

U zakonima tranzicije, sa kojimanismo pravilno niti na vreme upozna-ti, mera vrednosti je profit po svakucenu i to sve govori da nema mesta ni-kakvoj poeziji. Ni mecene ni{ta ne bidoprinele. Tr`i{te kwige je tolikosmaweno, da ne ka`em uni{teno, da sebacaju kiosk-pojasevi za spasavawe~italaca. U sveop{toj merkantiliza-ciji umetnosti pesnicima nema mesta.Ne verujem da bi neko tako zatra`iokwigu kakvog pesnika dobitnika, naprimer, Disove nagrade, makar je da-rovali besplatno uz kakve novine.Nasloweni na tabloide i wihove si-likonske lepotice, na paklice duva-na i `vake, svetski i doma}i pisci

– Ta{ko i dovijaju}i se. Pogotovuoni kojima je to jedino zanimawe, ta-kozvani „samostalni“ umetnici. A `i-ve tako jer su nekada{wa vremena do-zvoqavala da se svako krsti umetni-kom. U umetni~ka udru`ewa priman jei Kurta i Murta. I mnogoqudnije ze-mqe imale su i imaju, na primer, mawe~lanova udru`ewa kwi`evnika, negona{e, i prirodno da se dru{tvo te{komiri sa mi{qu da toliko „pesnika“ za-slu`uju wegovu brigu i starawe. Ne po-ma`e nikakvo po{tovawe niti ushitprema ne~ijem delu. Ali postoje na~i-ni da se podr`e qudi koji su odlu~i-li da `ive, kako veli Jan Parandov-ski, „izvan `ivota“. Pre svega, to je

SL

OB

OD

AN

ZU

BA

NO

VI

] –

DO

BI

TNI

K D

IS

OV

E N

AGR

AD

Enaroda. Danas je vreme druge akusti-ke, u svemu, pa i u najli~nijim sitni-cama koje pesnika okru`uju. A u celi-ni okru`uju ga neprestane, brze, pro-mene u svim sferama. Trenuci takvihpromena ne mogu se vi{e ponoviti,oni premalo ostaju unutar pesnikovememorije, i odmah se pridru`uju stva-rala~kom ~inu. Zato smatram da pe-snikovo me{ewe „ni u {ta“ ne pred-stavqa be`awe, niti preporuku zapovla~ewe i sklawawe ~ak i ispreddnevno-dru{tveno-politi~kih i kul-turnih izmena. Naprotiv, podrazuma-va se da sve te promene ostaju u dome-nu pesnikovih strategija, ali ne mo-raju biti neophodan uslov za pesmu.Gore je ako do|e do masovne upotrebepesme i pesnika. Setimo se samo kva-liteta „akcija{kih“ pesama, ili pesa-ma o Titu, novokomponovanih pesamao Kosovu, bombardovawu...

Dana{wa poezija se, recimo, sa-mo naizgled ne bavi pitawima smi-sla i besmisla, iako su teze o wimaprepu{tene filozofiji i `ivotu.[to se mene ti~e, volim da `ivim,makar i nekako.

POSLE SVAKE KWIGE– OT]UTIM

 Prema rasponu izme|u Va{ihobjavqenih kwiga poezije, mo-`e se zakqu~iti da dugo „nosi-te“ pesmu. Kad i kako pi{ete?...Koliko pro|e od ro|ewa pesmedo wenog oda{iqawa u svet?Napisali ste ~ak: „Dugo se ruka-ma kupa budu}a re~; ve} sta-rim“... Jeste li to sami sebi naj-gori kriti~ar i – ko~nica? Ilisvaku pesmu pi{ete kao da je –posledwa?

– Kada bi se prema mojoj „breme-nitosti“ odlu~ivalo koliko pesnici„nose“ pesmu, malo koji bi do~ekaoporo|ajne muke. [ala na stranu, pau-ze izme|u mojih pesama, i kwiga, du-`e su nego {to je to ovde uobi~ajeno.Volim da ~ekam, da se zaigram, odme-ravam i vagam, skupqam i bacam, te-{em i deqem. Ako zaboravim gotovodecenijski razmak izme|u prve i dru-ge kwige, svi ostali su kra}i. Sad,uo~avam i nekakvu pravilnost da po-sle nekoliko godina objavqujem ujednoj godini dve, evo dogodilo se itri, kwige, razli~itih `anrova, a danakon toga „}utim“. ^ini mi se da samnapisao previ{e stihova a premalonekih drugih stranica. Posledwihgodina u svetu, pa i kod nas, vladamoda debelih kwiga poezije, dugihpesama i poema, sli~no onom vremenukada su evropski pesnici ispisivalihiqade i hiqade stihova. Vi{e samnaklowen onom „raki}evskom“ pravi-lu: boqe tawe, a boqe.

Pi{em sporo i, ako to mo`e bi-ti interesantno, kompjuter upotra-

bqavam samo u zavr{noj fazi, dotlega „punim“ odre|enim tekstovima.Pre toga koristim svesku i, naro~i-to, gumicu.

Samokritiku, ili neke za menekorisne „upade“ kritike, upotrebqa-vam kao detaq pesme, onoliko kolikoi citat ili oma`. I to nije neka novi-na. Dosta na{ih pesnika koristili sute postupake; setimo se, na primer,{to se citata ti~e, Ivana V. Lali}a.Potreba unutra{weg oslonca, sao-bra}aj sa sabratom, jedna je od teko-vina pesni~kog zanata. Na{i najbo-qi, moderni, pesnici nisu to zbog to-ga {to su izmislili nekakve stra{novelike i neponovqive forme, nego suvelike rezultate dali ugra|uju}i se-be u na{ jezik. Rastko Petrovi}, Dis,Nastasijevi}, Popa...

Gradski govor i slika, tako|e ionaj ruralni, danas, stalno se obna-vqaju, prate}i vreme kako ga i mipratimo `ive}i. Zadatak savremenogpesnika je da se u takav rudnik spu-sti do posledweg horizonta. U tomsmislu, volim sve pesnike. Od mi-nornih u~im kako da re~i ne tra}imuzalud, od vrhunskih kako da ih nanajboqi na~in istro{im. Kad ve} go-vorimo o vremenu potro{enom na re-~i, dodajmo i to kako se u nas uvre`i-lo mi{qewe da su pesnici dokoni inebri`qivi qudi koji vreme koje imje dano tro{e po kafanama u razbi-brizi i dokoli~arewu. Disu je, seti-mo se, osporavan ne samo dru{tvenistatus, nego i ~itava poezija, da nepomiwemo daqe...

Jutro je moje vreme. U tim ~istim~asovima ima nekog pot~iwavawa,~e`we za ne~im {to smo ju~e ostavi-li iza sebe. Istovremeno to su trenu-ci nekakve radosti koja nas {titi oddana pred nama. Svetlost koja nadi-re kroz prozorsko staklo pretvori}ega u ogledalo. U wemu se ogleda svet.Nemam ose}aj da svaku pesmu pi{emkao da je posledwa, niti me to opte-re}uje u bilo kom obliku.

 Kriti~ari su Vas ocenili kaourbanog pesnika, pesnika malihstvari, kratkih, iznenadnih vi-zija i spoznaja jednog „bliskogose}awa `ivqewa“, kao „doku-mentaristu vremena“ sa poseb-nom vrstom „ironijskog otvara-wa“ i „isko{enom slikom po-javnog sveta“... Va{e pesme su„katalog vremena“... Da li sudobro „pro~itali“ Va{e „usme-ravawe re~i u drugom pravcu“ ikoliko kwi`evni kriti~ari„poma`u“ poeziji i pesniku?

– Kritika je bolno mesto na{ekwi`evnosti. [ire gledano, mo`dasvih delatnosti, zakqu~no sa onimiz sveta zabave, sporta i razonode.Potpuno se sla`em sa mi{qewem da,,po teku}oj kritici sve su kwige do-

bre, a svi glumci daroviti“, ali po-navqam, to nije od ju~e. Podizawevrednosnih sudova, a svi se sla`emoda su kriterijumi „zaboravqeni“, za-visi koliko od kriti~ara toliko iod urednika u izdava~kim ku}ama ionih u rubrikama dnevnih novina iperiodici. Ono {to meni posebnosmeta nije precewenost ili potce-wenost kakve kwige ili li~nosti,nekakav previd u oceni, niti naklo-wenost kritike nekome koji to ne za-slu`uje u meri prema delu. Smeta mijedna vrsta kriti~ke ocene unazad,sa ka{wewem, kada se, kako bih re-kao, „u seti“ veli~a propu{teno, a„pateti~nim“ popravqa izgubqeno.To se de{ava stoga {to se na{a kri-tika prihvati nekog autora, potom ganeprekidno prati, oko wegovog stva-rawa ukr{taju se finese i dodaci,dok za to vreme prolaze kolone no-vih, pa se onda dogodi da se pojedinipesnici, pisci, ne „osvetle“ na vre-me, ili da ~itavo stvarala{tvo bu-de, i pored izuzetnosti, nekakoskrajnuto. Da pomenem jednog on na-{ih velikih pesnika, AleksandraRistovi}a, na primer.

Da ka`em i ovo: na{i kriti~arise sa{aptavaju, razjure se oko piscatek ako „namiri{u“ wegov uspeh, tek-stovi se „dogovaraju“ u okviru jednogdvori{ta. Sve to, zajedno sa zaka-snelim „reanimacijama“, te{ko damo`e pomo}i u zaostajawu koje posta-je teret i starim i mladim piscima.Li~no, nemam razloga za nezadovoq-stvo. Od sedam mojih kwiga pesama,pet je oceweno visokim nagradama, asve obele`ene kritikama u onoj meriu kojoj su to, o~igledno, i zaslu`ile.Dr`im se one narodne, {to si posejaoto }e{ i da `awe{, i one latinske:{to pisah, pisah. Lo{im pesmama islabim kwigama poezije, ne mo`e po-mo}i niko, niti ima te „visoke mere“i tog panegirika koji tu {ta mo`e po-mo}i i popraviti.

KO SU APOSTOLISRPSKE POEZIJE

 Kada bi Vi sazivali srpske pe-snike na „kwi`evnu ve~eru nakraju veka“, ko bi sve sedeo zatrpezom? Ko bi bio uvrh stola?Ko su, po Vama, vitezovi srp-skog pesni{tva?

– Aludirate na jednu moju pesmusa tim naslovom „Kwi`evna ve~erana kraju veka“ iz kwige Reporter, ob-javqene pri kraju pro{log veka. Adok se probudih – do|e novi vek, koji~eka svoju ve~eru, jer je ovaj vek ne-gde oko doru~ka. Na stolu se pojavqu-ju nove |akonije ali se vrh sofre nemewa. Uvrh stola ~etir’ apostola.Dis, Rastko, Milo{ i Vasko. Oko wihsu silni vitezovi...

11

43

. D

IS

OV

O P

RO

LE

]E

BIOGRAFIJA

Pesnik, putopisac i esejista Slobodan Zubanovi}ro|en je u Beogradu 16. marta 1947. godine. Osnov-nu {kolu i gimnaziju zavr{io je u rodnom gradu.Pre objavqivawa prve pesni~ke zbirke (1973), sti-

hove je objavqivao u ~asopisima: Poqa (Novi Sad), Bagda-

la (Kru{evac), Spektar (Sarajevo), Kwi`evnost (Beograd),Kwi`evna re~ (Beograd), Znak (Beograd).

Od 1982. do 2000. godine, bio je urednik za poeziju, sekre-tar i operativni urednik lista Kwi`evne novine. Radio je kaoglavni urednik ~asopisa Poezija od 1996. do 2000, a od 2001. go-dine glavni je i odgovorni urednik Kwi`evnog magazina, listaSrpskog kwi`evnog dru{tva. ^lan je Srpskog PEN-centra.

Pored poezije pi{e eseje i putopise, bavi se kwi`ev-nom kritikom, prire|iva~kim i prevodila~kim radom (prevo-di savremenu poeziju sa makedonskog jezika).

Urbani neoliri~ar, pesnik gradske svakodnevice ~ijase poezija ne odri~e iskustva tradicije, objavio je kwige pe-sama:

• Kupatilo (1973)• Iz zaostav{tine (1982)

• Doma}i duh (1983, nagrada Isidora Sekuli})• Reporter (1986, nagrada Udru`ewa kwi`evnika Sr-

bije Milan Raki})• Strategija lirike (1995, Nolitova nagrada)• Sarkofag (1998, nagrada Vasko Popa)• Save As (2005),• Dor}olski diskont (2006).

Autor je i kwiga eseja Skok preko senke (1995) i Slik

(2005), zapisa o srpskim pesnicima Deset pesama – deset

razgovora (1992) i More oko Beograda (2005), kao i putopisaDrum za Kareju (1998).

Poezija Slobodana Zubanovi}a zastupqena je u mnogim an-tologijama na{e i svetske poezije. Pesme su mu prevo|ene na en-gleski, makedonski, rumunski i kineski jezik.

Zbirka Dor}olski diskont objavqena je u okviru 43.Disovog prole}a u ^a~ku. Za celokupno poetsko stvarala-{tvo Slobodanu Zubanovi}u je pripala Disova nagrada za2006. godinu.

@ivi u Beogradu.

SLOBODAN ZUBANOVI]Priredila: Biqana MIJAILOVI]

NEKAD!

Re{io sam da `ivim, du`e nego

pesnici pre, iz tumornih

antologija.

To dozvoqava Umetnost. Re~i

koje ose}aju zavist, u`itak.

Nekad: sa uzdahom, u gr~u,

sa golubom u kaverni, s pupkom

na nebu. Mi{i}ast, nekad u

groznici, nabrekao u nozdrvama;

nekad – bez samoqubqa u

jutrima letwim, nekad bez

grehova u zboranim satima.

Nekad, bez pu{tawa br~i}a,

plodnosti, u sluzavim vrtovima,

vatri, vazduhu. Na zemqi,

{ta sad, bez nevinih godina,

pred zakonom boqih pesnika.

(Iz zbirke „Iz zaostav{tine“ )

... U blesak. U gnezdo

kwi`evnih re~i. U strah

od samo}e. Ispoved

bi}e ulazak u spise.

SL

OB

OD

AN

ZU

BA

NO

VI

] –

DO

BI

TNI

K D

IS

OV

E N

AGR

AD

E

13

43

. D

IS

OV

O P

RO

LE

]E

ANTOLOGIJA NOVIJE LIRIKE

Jedan je, pogled, nacrtan na prozoru.I jedno lice, pomaqa se iz grawa.Dan je, kad se, svakako sawa.To je dozvoqeno, lepo, i to se mo`e.U takvim danima, naro~ito ponedeqkom,Gledam da me sretnete, s drugim.Narod, u redovima, dugim,Dugo {apu}e, o pesnicima.Dakle: to je, to doba,Kada se di{e i traje, ali,Mnogi su, na `alost, poumirali,Da bi se isti, ponavqao prizor.

ZIMA, SREM

U ravnici, po sokacima, brzosmestila se slika, i-dve-tri ~avke.

Ogrnut dimom ko – krznom,u ba{ti, otac je topio ~varke.

Dimilo se i mrzlo – januarna licima crtao je po`are

iz revolucije, utvare, var,(a pas se okolo drva tare,

i pahuqe s krikom sle}u na wega).I zvoni re~ – iz romana.

Al slika wega, pepela i snega,tek senka je 40-druge, sa Igmana.

POSETA KAFANI GDE SESKUPQAJU GOMILE PESNIKAA ME\U WIMA I PESNIKIWE

Jedan ve} recituje, sagnut, u pasupome{an s gomilom.Jedan sa krilima, kelner u kasu,sa tacnom potpuno miri{qavom.Toliko se re~i, zauvek, prospeizme|u ka{ika i ~a{ica-zvukova,opstaju}i izme|u pazuha.Stih se mota oko `enskih kukova.Ovi, pevaju, po se}awu,samo – tako – samo – tako,ovi se zakliwu, u uspomenu,nema – nema mira za wu.Tako se obrazuje pesni~ki proleterijat.Napoqu-pevaju-lipe-u-bolu.Lirika – razapeta – na stolu,zaudara, ko nele~ena rana.

IZVE[TAJ O PESNIKU

Gledao sam, sino}, Homera na stadionu,za vreme projekcije filma o Troji,na platnu ve}em od bilo kog, u boji,naravno, i tehnici za nas sasvim novoj.

Sedeo je nezainteresovan, nagnut malko.Takav je bio, onomad, u teatru gradskom,s rukama oslowenim na kolena lako,na jednoj predstavi po wegovoj gra|i.

Takav je sve vreme bio, dok su se mewalescene qubavne sa scenama ratnim.Nije mrdnuo ni drvenog kad uvedo{e kowa,ni kad su se klali no`evima zlatnim.

Ni kad je onaj, strelom, pogodio onog u petu,nije trepnuo, kao da takvih svud ima.Videh ga posle „Kod Lire“ kako uzimapqeskavicu na kajmaku. I pivo.

KATREN KAO KANON

Pesma je istinski put me|u putevima,u `ivotu svi drugi su putevi istinedodeqeni stvoru ponaosob da ima~ime da se zanima dok ne mine.

Pesma je istinski put, ~uvaj se pesmeu gnevu ili qubavi preteranoj: umeda skrene s puta sve {to ne smepri}i bezdanu i tami na ivici {ume.

Istinski put na ovozemaqskom tasujeste pesma pome{ana sa stvarima;jo{ vi{e, to je najava prisustva u ~asudok nigde nisi a posvuda te ima.

Zapevaj kad nikome nije do pojawa,makar u sebi: nau~i pesmu na vremeda se oko tebe vije i posvud prijawa.I voli je kao isku{enik svoje breme.

PUT ZA KEJPTAUN

Jednom, kad sunce zahladioti}i }u, hitno, u dalek kraj.Sa {e{irom natu~enim do uva.Da srcu svom prona|em raj.

@iveo sam na zna~ajnom mestu,gde se vasceli dan vode susre}u.Sit se nagledah bede i neda}a.@ivim i daqe, na svu sre}u.

Ponekad, u atlas zavirim.Zelene gore i puste doqesa ovda{wim rekama mirim.Jednom }u oti}i za Kejptaun.

A znam, pomeriti se ne}u.Ne mogu napustiti ovu pesmu.Uvek zakon dobovawa kapinatera ruku da zavrne ~esmu.

POEZIJA NAS GLEDA

U vreme kad su se pesme pisalena ceduqicama, toalet papiru,po marginama {to su mirisalena luk i promincle, pesme su

imale status povla{}ene nacije.Danas, narod ose}a kako sustihovi potrebni samo praznikom.Otkad se poezija posvuda rasu

i postade delo spojeno sa ki{om,suncem, vetrom i grmqavinom,kada nas netremice gleda kri{omsa tavana kroz pukotinu crepa,

ili sa |ubri{ta u pale`a pari,moj zanat postade nepotreban.Deo uputstva za upotrebu stvarikoje nikad upotrebiti ne}u.

KOD INTERNET PROVAJDERA

Kupio sam koli~inu vremenakod internet provajdera; zoromjedva ~ekam da se otisnemu sterilnih prostranstva goru,

ostavqaju}i svoje najro|enije.Neka ra~unar potro{i minute,sate i godine zara|ene ro|ewem.Stvari jednom moraju da za}ute.

Jedva ~ekam da bezbrojne ikonice,ko odblesci mrtvih, zasijaju redom;da jednoli~no za{u{ti procesori ekran zasija mese~inom bledom.

I sve {to budem video i ~uosaop{ti}u drugom; a oni daqe.Ako je `ivot iluzija neka trajeto ose}awe najbli`e umetnosti.

SAVE AS

Ispod slike Tri Svetiteqapostavili smo kompjuter: na stolu,onako, kako se u najdubqem boluu pokrivku belu mrtvac stavqa.

I stajali smo zure}i tupo,u ekran bledi, treperavi,onako, sli~ni gu{terima u travidok sun~ev disk posmatraju.

Prvo se prozor otvorio, onako,sa ikonama u ramu, nepoznatim,sveznaju}im i svetlim, a zatim –raskrili{e se svetske dveri.

Zagledani, ne pu{taju}i glas,nemo smo se pitali jedno:ho}e li to svetlucavo bi}euspeti, ovakve, da zapamti nas.

Izbor: Danica OTA[EVI]

12

43

. D

IS

OV

O P

RO

LE

]E

„MO@DA SAM PESNIK, MO@DA NI[TA“OPET JUTRO

Naglo sam saznao za smrt,time je detiwstvo bilo zavr{eno.Na pod, kao na poko{eno seno,iskosa, padaju zgusnute usne.

Oivi~en sekundama, bledi lik– higijenskokozmeti~ka nada.Ogledalo lako oznojeno i kada,miri{qav vazduh bez zvuka.

Dragoceno sam razli~it od spoqnogsveta. (Kupatilo je akvarijum!)Intimna samo}a, lepr{avi pe{kiri,vla`na ti{ina spu{ta se u um...

PRVA PESMA(Nevidqivi posao.)

Ovde su sne`ne obale gde promi~u dani.Susne`ica du` ulica.Nebo kao sto dugmadi na pixami.Po udaqenim gradovima, gradovi su

udaqeni.

U nizinama sneg, na planinama ki{a.Sto~ari, turisti, magistralni putevi.Vow bakalnica i gri`a mi{a.Umesto poezije preuzimam odgovornost.

DRUGA PESMA(Udar u srce.)

Nije bilo o~evidaca ili su bili retki.(Stvari treba mewati da bi ostale iste.)I nije bilo snovi|ewa – usred danavideo sam ih, negde, kraj kafana,

pripremali su prvo Saop{tewe.Bi}e objavqeno sve pre zaborava.(Panorama budu}eg sveta,levo u desnom uglu, obi~na trava.)

Prethodno desi}e se atentat:(srce tek {u{ka ko trska),{kqocnu}e nebeski aparati na taj znak po~e}e pqusak.

(Ose}am se pomalo napu{ten od wih,bez direktnih veza.Jedino je bela breza, prekoputa svih,~inila sa mnom istorijsko jezgro.)

OPIS RODNOG KRAJAUsputni susret

Teza:Ki{a prestade. Pogled sinu

Ulicom. Automobil – patkaSpu{ta se niz padinu,[qapkaju}i: {ta – {ta – {ta.I kanalizacija jo{ se pu{i.(Kom{ija vi~e na brata).

Prqavi mlaz iz parka se ru{i,Komad stakla sija iz blata.)Naspram wih – bakalnica – okrugla.(Dve starice – visibabe.)Odbrana teze:

Uz kamion boje `abeBakalin s keceqom – zavi iza ugla.

Ukus sastavqa~a

PESMA ZA TRIDESET PETPESNIKA

Neki }e, od nas, nad`iveti druge:Sve se mewa ({ta je biloBilo je), i neko (u dane duge),Glasno, prezime }e ne~ije izre}i –^ak nekom (od nas) – slobodnoOprosti}emo nadahnu}e (sumwiv stih)Jer je autor, jama~no (zbog tihPesama) patio u `ivotu, kradom.[ta o~ekuju, u prilikama nesigurnim,^itaoci, (pevati dok sam u dugu do nosa,Neozbiqno je), susedi, verna quba, rosaUsred vinograda, orah na kraju puta –Neki od nas zasija}e (ko iz duge).Zato, uni{ti}u ovu pesmu, zabraniti jeS razlogom – tako }e i (za druge)Pisawe pesama postati normalan posao.

KWI@EVNA VE^ERANA KRAJU VEKA

Ovo su, veliki zalogaji, za nas,al mali za pesmu.Jasniji – sad – idu – dani.Mlaz je upravo uprskao ~esmu.Narod, po obi~aju, predve~e,u gradove sebe raseqava.Na stolu se alkohol zate~e.Pija~ni dan, va`niji od dobau plavom neonu.Krvari, nova porodiqa.Zvi`di otpravnik, na peronu.Miris kwi`evnosti okolo vowa.Na kraju – sa verandemokrim – u – za~e{qan vrt.U novi vek, niz oluke,curi, novonovcata, smrt.

ADRESA

Stvari sam prisvajao gledawem,tako sam u~io starewe.Na prostoru takvom (ne mawem)mesec je zvani~no – ta~ka.

Spoqa{wi svet bio je koverta –liznuo sam wene ivice.Haos i red, zakoni, harmonije –izbrijali su mi, do kosti, lice.

(Oko sveta golo je – oko.)Kao srce – unutra – {to jespoj tame i svetla – visokozvezda – svet tako|e moj je.

Re{i}u – adresu na planeti.Pogledi su se sa`eli –pismo, natpis i `ig na monetivi{e nisu upu}eni meni.

KAD BUDEM IMAO 64 GODINE

The Beatles

Malo detiwstva se plaviu o~ima al `uri da ga smenipraznina – na stolu (drema)bokal sa vinom rumenim.

Usta su stroga al }ute.Dosta je s dva – tri stiha samoistinu re}i – a posle stati.(Alat ostavi na mesto – tamo.)

Senka ta na ~eluverovatno se gre{kom ste~e –al u sumraku i ona se gubi.(Sve mewa se i sve te~e.)

@ena razme{ta kreveti o zimnici mrmqa u tami.(Jutro }e sti}i al jo{ br`e ve~e.)Mrtvo ozbiqno teku dani.

Du{ko Novakovi}

TRO[EWE NOSOROGA

Aterirao u ponedeqak nosorogBezbedno se prizemioI rekao: Ja sam Dedal.Mi svi zinuli – ne {timaNe {tima, nikako ne {tima.Ali stoji da to poezija mo`e –Uputi se tamo, i {timaI {tima nekako.

NIKOLA TESLA

Zvone telefoni, zuje ma{ine,svetlost, kazuje pri~e:

(svetlo po domovima uga{eno je davno,svetla na ulicama – gore),

1. pri~a o ma~oru s repom elektri~nim.2. pri~a o dedi koji voleo je golubove.

A, ko }e vladati a, ko zaraditi?A ko }e s nebom, s vodom, razgovarati?

Svetlo po domovima se pali, tu, i tamo.Svetla, na ulicama gase se –

verna svom jasnom licu, svojoj vrsti.

SARKOFAG OD RE^I

Pi{e:DraganHAMOVI]

Usvakida{wem ~itala~kom neha-

tu i nemaru, lako je prevideti isasvim izvesne ~iwenice. Jednaod takvih ~iwenica jeste da jepesnik Slobodan Zubanovi} si-

nonimi~no naslovio dve svoje pesni~kekwige, posledwe u dosada{wem nizu. Upoeziji, onoj utemeqenoj, slu~ajnosti ne-ma, ~ak i ako ima nesvesnih gestova u we-nom oblikovawu.

Prva od te dve kwige, s naslovomSarkofag (1998), ima posebnu ulogu. Dopo-la je rezime pesnikovog lirskog kretawakroz dve decenije, a otpola, donosi zbirnovih pesama u kojima, pored ostalog, pri-~ujemo mra~ni fon devedesetih godina.

Druga kwiga, objavqena sedam godi-na nakon Sarkofaga, nosi naslov Save as.I u jednoj i u drugoj kwizi po~etna, kqu~-na re~ u osnovi je istozna~na: sahraniti,

sa~uvati. Obe pomenute pesme sme{tenesu na kraj lirskih celina u kojima se nala-ze a predstavqaju centralne, sa`imaju}eiskaze. Sve drugo {to ~ini semanti~kikontekst tih naslova i naslovnih pesama,prili~no je udaqeno. Nastoja}emo zato danaslovne pesme Sarkofaga i kwige Saveas analiti~ki sagledamo u svojim udaqe-nostima i bliskostima.

*

Pesma ,,Lidski grob (Sarkofag)“ je-ste nestandardno sro~en sonet koji po~i-va na klasi~nom sonetu Stevana Rai~ko-vi}a. Mada je nastao kao Zubanovi}evudeo u jednoj podsticajnoj pesni~koj igrisastavqawa sonetnog venca sa ,,Kamenomuspavankom“ kao magistralom, ovaj sonetstoga ni po ~emu nije mawe reprezentati-van uzorak pesnikove poetike. Najpre poslobodnom kori{}ewu tradicijskih obli-ka, a potom po dijalogu sa drugim pesnici-ma i wihovim tekstovima. Zna~ewskaotvorenost Rai~kovi}evih motiva kamenai sna u Zubanovi}evoj pesmi opredme}enaje u slici anonimnog kamenog groba iz sta-rih vremena. Kameni san preveden je u ka-men groba, a aktuelno sazvu~je pogibeq-nih devedesetih godina proteklog vekaodjekuje naspram jedne davne i nepoznatesmrti.

Sonet „Lidski grob (Sarkofag)“ pri-pada krugu onih pesama Slobodana Zuba-novi}a pone~em bitnom druga~ijih od onihpo kojima ga isprva prepoznajemo. Zubano-vi} je, znamo, gradski pesnik depatetizo-vane slike sveta, ironija i diskretni hu-

mor u wegovim stihovima suspre`u priti-sak uobi~ajenih lirskih tema i povi{enihtenzija. Stoga, ~esto imamo utisak da pe-sni~ki glas stvari razmatra i izra`avazaziru}i od wihove mogu}e dubine. Urba-ni pristup, uop{te, i podrazumeva poglediskosa, hladan i nepoverqiv. I slu`i seponajvi{e pomenutim, ironijskim sred-stvima. Me|utim, kako davno re~e onajuzoriti moderni lirik nema~kog jezika,postoje dubine u koje ironija ne zalazi,koje su, dodajemo, ozbiqne i pateti~ne uizvornom, anti~kom zna~ewu.

S po~etka Zubanovi}evog lirskogogla{avawa, u zbirci Kupatilo, stojestihovi:

Naglo sam saznao za smrt,time je detiwstvo bilo zavr{eno.

Nakon tih dramati~nih stihova sledi spu-{tawe tona posredstvom trivijalnih poje-dinosti jutarweg toaletnog rituala. Radironije }e suzbiti po~etni patos. Ali,mnogo docnije, u „Lidskom grobu (Sarkofa-gu)“ ironiji ne}e biti ni najmawe mesta.Patos }e, {tavi{e, ispuniti punu merusvoje opravdanosti u prvom tercetu:

Da, to je kraj – nije menido re~i – naokolo razapetpravi je svet, sve neveni.

Taj pravi svet najednom, u stradawu, po-staje ~ist i bezazlen, drama wegove raza-

petosti uzvisuje ga iz wegove svakojakesvakida{wice. Pri takvom suo~ewu, natoj poziciji se i dolazi do rubnog iskazakao {to je: „nije meni do re~i“. „Posledwa,pesmo, sve izmeni“, kulminacioni je mome-nat pesme, odakle sledi nagli, op{ti padu kamenu egzistenciju ili u nepostojawe.Ali, pre toga, pesma ostvaruje prevratni~-ki akt, makar i ute{nog, trenutnog dejstva.

„Nije meni do re~i“, stav je koji se,preina~en, obnavqa na va`nom mestu, ta-ko|e u finalu, u va`noj pesmi „Konak u Ka-reji“ (sa palimpsestnom podlogom Kosti-}eve i Lali}eve pesme Bogorodici):

Ti{ina je. Jezik koji svakog ~eka.

U zapisu koji tako|e ima karejskuti{inu i odsustvo re~i u naslovu – a na-slov je „Mesto za }utawe“ – nakon mirnog ipodrobnog re|awa detaqa jednog poklo-ni~kog putovawa, nailazimo na ispovedniiskaz naro~ite sabranosti. Pred vratimaSavine kelije u Kareji, pesnik-putnik }ena~as zastati:

I to je u kwigama zapisano. Ono {tonije, i {to me zadr`ava da sa putnom torbom spu{tenom na izbledeli kamen is-pred isposnice stojim jo{ malo pored vra-ta, to je ose}awe da su ta vrata granicadva sveta – jednog, iz kojeg dolazim sasvim iskustvima i li~nim doma{ajima, idrugog, na prvi pogled nepristupa~nog, za-

tvorenog u svoja pravila. Granica izme|usaznawa o tom da, u meni, `ivi ne{to iznestalog sveta, {to je odredilo ne samodeo mog istorijskog bi}a, i mesta tihova-wa gde se sa~uvao svet re~i kojim govorim.

Zubanovi}eva putawa od ironijskerazgradwe do, ovde posvedo~enog, meta-fizi~kog sabirawa, kroz }utawe i govorti{ine – i natrag, jeste linija pa`qivoglirskog i duhovnog tra`ewa i nala`ewa.

Kao {to ima prostora gde ironiji isrodnim sredstvima nema mesta, tako imaprostora gde nam ni{ta drugo osim ironi-je ne preostaje. Tako je u pesmi Save as,sro~enoj u ~etiri metri~ki neobaveznakatrena. Izvesne podudarnosti izme|u pe-sama pomenutih sinonimi~nih naslovaipak postoje. Doslovni grob iz Sarkofaga

u drugoj se pesmi pomiwe u obliku uvodnograzvijenog pore|ewa. Slika sme{tawa no-vog, elektronskog ure|aja za pisawe (i jo{za koje{ta), upore|en je sa obredom sahra-wivawa. Ironija tu razvla~i niti izme|uikone na zidu i ikona na ekranu, izme|uqudskog pijeteta i strahopo{tovawa pre-ma ma{ini sa opsewuju}im virtuelnimsvetom {to se budi. Ustoli~ewe, ironij-sko obogotvorewe virtuelne stvarnostipodrazumeva se, svetlost ekrana koji seukqu~uje dovedena je u istu ravan sa izla-skom „sun~evog diska“, a qudi pred kompju-terom – sa gu{terima {to nemu{to smotreuspon `ivotodavne zvezde. Ekranski svetje raskriqen, operativni sistem pu{tenje u rad. Smisaono te`i{te pesme preba-~eno je na krajwe stihove, sa te`i{nomre~ju zapamtiti:

Ho}e li to svetlucavo bi}euspeti, ovakve, da zapamti nas?

U obe naslovne pesme zati~emo sr-`nu dvostrukost wihove kqu~ne re~i. Sa-

hraniti je sa~uvati. ^ak i novi, kompju-terski re~nik unekoliko aktivira drev-niji leksi~ki lik, pa tako postoji izrazpohraniti dokumenta, fajlove. U tom me-|uprostoru, izme|u osnovnih i izvedenihzna~ewa, obitavaju, ukr{teni i preplete-ni, `ivot, pesma i smrt, smisao ~uvawa te-lesnih ostataka i zapisivawa re~i. Svrhapohrawivawa tela u grobu za hri{}anele`i u o~ekivawu Drugog dolaska, Stra-{nog suda i `ivota ve~nog. Analogija sasvrhom poezije tu sasvim pristaje.

„U meni `ivi ne{to iz nestalogsveta“, ponavqamo ise~ak iz napred nave-dene Zubanovi}eve putopisne re~enice.Drugim re~ima, pesnik je sarkofag ne~egaod nestalog sveta, isto kao i pesma i jezikod kojeg je sa~iwena. Sli~no va`i i akoumesto slike kamenog kov~ega posegnemoza ra~unarskom opcijom Save as. I ondakliknemo, ili pritisnemo enter.

O ~uvawu i o~uvawu je, dakle, svevreme re~. I taj signal Slobodan Zubano-vi} i emituje sa pro~eqa svojih zrelihkwiga poezije.

15

43

. D

IS

OV

O P

RO

LE

]E

(POEZIJA) JE PAUZA IZME\U DISAWA

Na proveri vremena: Slobodan Zubanovi}, Beograd 2006.

(Na stavak sa devete strane)

– Mislim da ne. Mo`da obrnuto.„Urednikovawe“ smatram ~estitim,neophodnim i odgovornim poslom. Osimtoga, to je deo kwi`evnog zanata koji sesastoji u otkrivawu drugog. I, ako se~ovek prihvati do kraja, to biva krea-tivan posao, sa rezultatima dostojnimsvakog zadovoqstva, bez obzira {to„krade“ dosta vremena.

 Da li je pro{lo „sedam gladnih go-dina“ za srpsku periodiku? Nijeli kwi`evna periodika mesto vas-pitavawa ukusa nadolaze}ih pe-snika, ili je to vreme pro{lo:mnogi „pesnici“ nisu, niti bi mo-gli, pre}i prag nekog kwi`evnoglista, a objavili su po nekolikokwiga. Nije li to kost u grlu kwi-`evnosti danas?

tora. ^asopisi su, najpre, mesto odr`a-vawa kwi`evnosti, mera vaspitavawaukusa i provera nadolaze}ih autora. Na-`alost periodika, krvotok kwi`evno-sti, obolela je i potreba joj je hitna tran-sfuzija. Zna se da finansirawe nekoli-ko ~asopisa, za ~itavu godinu, ko{ta ma-we nego jedna pozori{na predstava, ofilmu da i ne govorimo. I ne samo to.Evo, sredina je maja, a jo{ uvek se ne znakoliko }e koji ~asopis dobiti sredstava,da li }e ih uop{te dobiti, i kada! Kadasam rekao transfuzija, nisam mislio sa-mo na novac. Ni jedna komisija koja je od-lu~ivala o sudbini periodike nije bilaspremna da odva`no odmeri vrednosti ina~ini selekciju koja bi otvorila pro-stor za utakmicu me|u ~asopisima i za-dovoqila najvi{e kriterijume. Iz godi-ne u godinu situacija se pogor{ava, {tozbog op{tih prilika, {to zbog parcijal-nih, partijskih, pogleda ili nerazumeva-

on po stihovima magi~no raspore|uje tajnusame ~ovekove pojave i sudara sa maglina-ma kosmosa kao da su spu{teni ispred we-govih nogu. „Kao stara tajna ja po~eh da i-vim“, veli on i dodaje kako je „zakovan zazemqu {to `ivotu slu`i“. U razmaku tihstihova, u razlomku metafore i slikasvakodnevice nikad pre wega tako kori-{}enih, stoje sva upori{ta kasnijih, mo-dernih, pesnika. On je danas aktuelan jerse wegove slutwe, tragawa i predvi|awamogu citirati u svakom ~asu na{ih indi-vidualnih i op{tih prilika. Tako, zapra-vo, Dis obnavqa i nas i na{u poeziju.

Ta pojava od tri latini~na slova,1903. godine, taj „subjekt Skerli}evog gne-va“, uzdrmala je sav kulturni ivot koji jetada u Srbiji po~iwao da o`ivqava irastresla ~ar{ijsko shvatawe da svako„dobro“ ugro`ava „dekadentno“, drugim re-~ima moderno, progla{avaju}i modernostni mawe ni vi{e nego bolesnom. Ta, bole-{qiva figura, u~iteq i boem, nije mario,za sukob suprotstavqenih racionalnih imodernisti~kih pogleda. On je, nose}i sasobom svoj tamni svet, nosio originalnostnovih mogu}nosti koje }e tek shvatiti na-dolaze}e generacije: upotrebqavao je kao

a, u stvari, govorio evo.Utopqene du{e jesu „}utqivi“

krik za novim gde }e svako imati svojprostor snova. Kao ni jedan na{ pesnikpre wega; on je sebe, pred svetom, izvr-nuo kao rukavicu, vi{e nego {to je onda-{wi svet to dozvoqavao. To je ~iweni-ca zbog koje se dose`e slava koju za `i-vota niti je sawao niti je mogao imati.

 Kada bi Va{ „Sarkofag“ bio Noje-va barka, {ta bi, koje vrednosti,dostignu}a qudskog uma, kwige,dela... u wega smestili? Ili, kojeje vreme bilo dobro za ~oveka, ~o-ve~anstvo?

– Qudima je dato da svoje dobro sa-mi odre|uju. Spasao bih potopa sve stva-ri, najpre one sa o~ima izvan svakog zla.

 Pro{logodi{wa pesni~ka zbirkaSave as, posle jo{ jedne duge pauze,potvrdila je da ste „dokumentaristvremena“. Odu`ili ste se jo{ jed-nom Beogradu („Ja-blanovi u Dunav-skoj“, „Tramvaj nazvan dvojka“), no-vim tehnologijama (pesme „Kod in-ternet provajdera“, „Rad pomo}umi{a“, „Save as“...). Ka`u: ironijumodernog pesni~kog ~ina povezaliste sa savremenom tehno-sve{}u.Ispod slike Tri Svetiteqa posta-vili ste kompjuter, jedinstvo pro-{losti, sada{wosti i budu}nostije tu. Da li je Slobodan Zubanovi}na{ao kqu~ za srce savremenog ~i-taoca? Ili „izdr`avate proveruvremena“ i daqe?...

– Pa, sve pomalo. Negujem nastoja-wa. I opsesiju.

– U pravu su svi koji to prime}uju. Da-nas se de{ava da se i u eminentnim kul-turnim rubrikama na|u pesme autora zakoje ne da nismo ~uli, mnogi od wih i neznaju da postoje periodi~ne publikacijenamewene kwi`evnosti, niti znaju da na-vedu imena dva svetska pesnika. Mnogiautori zaista imaju ~etiri-pet i vi{ekwiga, a da nikad nisu objavili jednu ilidve pesme u listovima i ~asopisima. Onikoji imaju novca i `equ da budu pesnicimogu sebi to priu{titi sa par stotinaevra, i to bar dvaput godi{we, jednom uo-~i i jednom posle Sajma kwiga.

Dr`ava ima sve mawe novca za sufi-nansirawe ~asopisa koji se polako gase,a s wima se gasi i mogu}nost provere au-

wa i neznawa pojedinaca koji odlu~uju ostawu u na{oj periodici.

DIS JE SMEO PESNIK

 Mnogo pre nego {to ste postali la-ureat Disove nagrade, jo{ 1996. go-dine, u jednom eseju napisali steda je „Dis smeo pesnik“, da je to„~ovek zagledan u prazninu“, da jewegovo }utawe re~ito... Kakav jeVa{ do`ivqaj pesnika Disa, wego-vih „Utopqenih du{a“?

– Dis jeste smeo pesnik i ta smelostproizilazi iz sudara wegove neukosti ifantasti~nog, intuitivnog, do`ivqajasveta. Razroga~enih o~iju, u bezazlenosti,1

44

3.

DI

SO

VO

PR

OL

E]

E

17

43

. D

IS

OV

O P

RO

LE

]E

SAVE AND CLOSESlobodan Zubanovi}, Save as; Plato; Beograd, 2005.

Pi{e:Sa{aRADOJ^I]

Slobodan Zubanovi}, jedan odnajzna~ajnijih zastupnikaneoveristi~ke estetike u sa-vremenoj srpskoj poeziji,svoju najnoviju pesni~ku kwi-

gu je uobli~io kao zbirku jedanaestkratkih ciklusa od po ~etiri pesme, odkojih svaka obuhvata po ~etiri katre-na. Ovo insistirawe na jednom ~istoformalnom aspektu mo`da i nije imalodrugih razloga osim autorove `eqe danaglasi kompaktnost kwige; ali velikoje isku{ewe da broj ~etiri ovde razu-memo kao da ukazuje na ~etiri ta~kejedne ravni, ~etiri ugla koja ome|ujuprostor unutar koga se odvija sve vi{ena{ih simboli~kih razmena sa sve ve-}om relativnom va`no{}u. Re~ je, na-ravno, o ravni prozora kroz koji posma-tramo – kroz koji `ivimo svoju digital-nu sudbinu.

Osnovna metafora Zubanovi}evekwige je metafora kompjutera, i wenouo~qivo prisustvo mo`emo da pratimona razli~itim ravnima: od aktivira-nih slika i zna~ewa do naslova kwigei pojedinih wenih ciklusa i pesama.Tako se u naslovima ciklusa nalaze,izme|u ostalog, termini „prored“, „pre-~ica“, „ekran“, „funkcije uve}awa“,„okvir“, „~uvani dokumenti“, „korpa zaotpatke“, „opcija“, sve izrazi na kojesmo se navikli barataju}i elektron-skim spravama i programima koji namolak{avaju ovladavawe tekstom… De-lovawe ove metafore ne okon~ava sesamo na tim, u krajwoj liniji ipak povr-{nim manifestacijama. U digitalneodnose preobra`avaju se, u vizuri ovepoezije, i metafizi~ki odnosi. Pesma„Save as“, po kojoj je ~itava zbirka do-bila ime, po~iwe stihovima „Ispodslike Tri Svetiteqa / postavili smokompjuter: na stolu, / onako, kako se unajdubqem bolu / u pokrivku belu mr-tvac stavqa.“ Ti stihovi, i wihov na-stavak u pesmi, nagla{avaju gotovoidolopokloni~ki odnos s kojim smojednom pristupili ~edu nove tehnolo-gije koja ubrzano mewa na~ine i dometena{e komunikacije, na{eg znawa, pa ina{eg odnosa prema svetu. Zagledani uekran, poentira}e pesnik u zavr{nimstihovima, „ne pu{taju}i glas, / nemo

smo se pitali jedno: / ho}e li to sve-tlucavo bi}e / uspeti, ovakve, da za-pamti nas.“ U pitawu je, naravno, iskon-ska ~ovekova te`wa da dosegne ve~-nost, trajawe u obliku memorije, traja-we za koje mu se sada najednom ukazujunovi izgledi, ali i javqaju nove sum-we, u obliku koji se iz osnova razliku-je od dotada{wih sumwi. Mo`e li or-gansko, bi}e koje veruje da je u sebi raz-vilo duh, da se pouzda u sasvim druga-~ije, neorganske forme pam}ewa? Sme

li u wih da se pouzda? Re~i „svetluca-vo bi}e“ nisu tu slu~ajno, ni radi uz-grednog efekta, nisu ~ak ni izraz pri-rodne te`we ka personifikaciji, ve}iskazuju jedan jo{ uvek mo`da nedo-voqno jasan nagove{taj, ali zato nago-ve{taj sa dalekose`nim implikacija-ma: ono {to nas fascinira zapravo ni-je proizvod, nije predmet, niti alatka,nego mo}i koje smo u taj proizvod uneli,mo}i koje pripadaju `ivotu, i od kojihstrahujemo da smo se otu|ili. U igri supitawa o na~inima pam}ewa. Na wihfilozofi odgovaraju jednim, a pesnicidrugim jezikom.

Poetska evokacija u kwizi Save asgrana se u razli~itim pravcima. Pesni-ku je stalo do toga da obuhvati {to jemogu}e {ire krugove svojih odnosa i is-kustava, {to vi{e ~inilaca koji ga am-bijentalno, kulturno i istorijski odre-|uju. Zanimqivo je kako se u Zubanovi-}evim novim pesmama prelamaju isku-stvo srpske pesni~ke tradicije i svesto u~e{}u u tom iskustvu. Izuzetno broj-ni, direktni citati, aluzije i para-fraze - naslova, stihova ili slika pe-sama koje prepoznajemo kao me|a{e na-{e pesni~ke tradicije (izme|u wih icitate Disovih stihova i aluzije nawih), imaju ulogu da u dijahronijskomtoku predawa situiraju glas pesnika sapo~etka novog milenijuma, da mu otvoreprostor za, uglavnom nepolemi~ni, di-jalog sa nasle|em, ali i da naglase daje ambijent u kome nastaje pesma – ima-ginarni prostor istorije kwi`evnosti,podjednako koliko su to i uslovi wenogvankwi`evnog okru`ewa. Pesnik `iviu poeziji a ne samo u gradu, i kre}e sestazama pesni~kog predawa, a ne samoulicama i bulevarima. Kwi`evni isto-ri~ari }e jednom verovatno prona}idobar povod za svoja istra`ivawa u ra-znovrsnim intertekstualnim vezamakoje uspostavqaju pesme Zubanovi}evekwige.

Drugi pol uslova koji ga konstitu-tivno odre|uju, pesnik tretira u o~eki-vanom, neoveristi~kom kqu~u. Cizeli-

rani stihovi u kojima istan~ana, u ovomslu~aju prigu{ena i melanholi~na su-bjektivnost, progovara o oblicima ipojavama svog svakodnevnog `ivota,prepoznatqivo obele`je Zubanovi}evepesme, u zbirci Save as do{li su dosvog najzrelijeg oblika. Taj verizam nebe`i ni od sopstvenih op{tih mesta;bi}e tu i lave`a pasa na periferijigrada i vijorewa napola zatrpanihplasti~nih kesa i drugih rekvizita nakoje su nas navikla dela savremenihpesnika – samo, ne vi{e sa zadatkomkoji naj~e{}e imaju u nekim jednostav-nijim veristi~kim postavkama, da u~e-stvuju u izgradwi sinestezijske slikesavremenog, gradskog ambijenta. Pla-sti~na kesa po kojoj deluju elementi(napola zakopanu u zemqu, spira je ki-{a, pr`i jara, pomi~e je vetar) kod Zu-banovi}a postaje povod da pesnik ka`epone{to o ve~nosti i beskraju, kori-ste}i ~iwenicu da nusproizvodi tehno-lo{ke civilizacije, wen otpad, imajutakva fizi~ka i hemijska svojstva, koja}e im omogu}iti da nad`ive samu tu ci-vilizaciju. Ali to je samo po~etak, ini-cijalna situacija, oko koje Zubanovi}izgra|uje jednu dobru pesmu u kojoj }ebiti mesta i za sumwu i za strepwu. Ta-kvo prelamawe ve~nog i univerzalnog uefemernom, jedan je od najva`nijih di-nami~kih mehanizama zbirke.

Samotematizovawe pesme se mogloi o~ekivati pod pretpostavkama kojeostvaruje zbirka Save as; to je posebnoslu~aj u zavr{na dva ciklusa, u kojimase najizrazitije ostvaruje osnovna me-tafora zbirke, metafora kompjutera.Ovde se me|usobno ubla`avaju i kori-guju ironijski otklon i melanholi~niton. Zubanovi} ne `eli da iskqu~i ni-jednu izra`ajnu mogu}nost, ali ~ininam se da, s obzirom na intonaciju za-vr{ne pesme, on ipak daje odre|enuprednost melanholiji. „Pesma je nepo-znat dokument“.

U ina~e prili~no plodonosnoj pe-sni~koj sezoni, zbirku Save as bismoocenili kao jedan od najkvalitetnijihdoprinosa. To je kwiga suverena uformalnom pogledu, inovativna u te-matsko-motivskom okviru i podsticajnaaktiviranim pitawima i dilemama.Slobodan Zubanovi} je svojoj varijantineoverizma dao novi zamah, a na{emsavremenom pesni{tvu ponudio izazovu vidu estetski relevantnog stava o pa-radigmi digitalnog pam}ewa koja vi{enije neizvesna budu}nost, ve} aktuel-nost sa kojom, voqno ili nevoqno, mo-ramo da ra~unamo.

KWIGA OVOVREMENIH,VE^ITIH EMOCIJA- Uz Save as Slobodana Zubanovi}a -

Pi{e:VasaPAVKOVI]

16

43

. D

IS

OV

O P

RO

LE

]E

Sedma pesni~ka kwiga Slobo-dana Zubanovi}a Save as do-lazi kao vi{estruka potvr-da onoga {to o pesniku slu-timo ili znamo pouzdano.

Ona potvr|uje izgra|enost wegove poe-tike i zna~aj wegove poezije kao i slut-wu da pesnik i daqe napreduje kroz la-gane promene.

Koje su stalne karakteristikeZubanovi}eve lirike koje potvr|uje inova kwiga?

Na formalnom planu usmerenostka katrenu, rimovanom na razli~itena~ine, ali nikada kruto i dogmatski,~ime pesnik izbegava potencijalne, ri-mama uzrokovane simplifikacije obli-ka i smisla, daju}i svom stihu naro~i-tu, uzbudqivu proto~nost i postmoder-nisti~ku „neobaveznost“. U okvirustrukture kwige pak, Zubanovi}, grade-}i i ovu kwigu kao projekt, sme{ta po~etiri pesme u jedanaest ciklusa, pre-cizno odmeravaju}i stihovnu energiju(u okviru) celine. Svaku od 44 pesme~ini po ~etiri katrena.

Na tematskom planu, Zubanovi}ostaje pesnik grada, odnosno jo{ pre-ciznije, starog Beograda i pesnik sa-vremenog doba, {to kao i u mnogim ra-nijim wegovim kwigama ozna~ava ve}sam efektni „nepesni~ki“ naslov. Aliiako je prevashodno okrenut savreme-nom dobu i ~oveku, Zubanovi} nikada negubi iz vidnog poqa svoje pesme pro-{lost i tradiciju, kao {to pevaju}i ourbanim toposima i situacijama, nijeuni{tio ni vlastitu sposobnost daodr`i lirski kontakt sa prirodom, saselom ili provincijom. Otuda je svakaod pesama u ovoj kwizi simboli~ki slo-jevita, wene korespodencije sa „osta-lim svetom“, svetom „van pesme“ ~estosu slo`ene i smisaono vrlo sna`ne.

Po{to se pa`qiva organizacijakwige Save as podrazumeva, ne}u se ba-viti wenim oblikom, ve} }u ukratkonatuknuti poneku ideju nastalu kao po-sledicu ~itawa novih Zubanovi}evihkatrenskih pesama.

Pojedine od pesama po~iwu odkonkretnih de{avawa ili situacija, od

`ivotnih detaqa koji su, kako u pesni-{tvu biva, mogu}nost da se lirski(pre)osmisli ivot. Tako se u pevawe izpesme Asfaltna baza kre}e iz stiha:si|oh, pred mrak, do samog dna, {to sim-boli~ki nagove{tava smisao orfejskeprirode pesni~kog posla, da bi se u sle-de}oj pesmi, Ve~erwa dijagnoza, Zubano-vi} pozabavio lirskom analizom pro-{log `ivota: Mnogo sam vremena propu-

stio/ popu{taju}i sitnim zadovoq-

stvima... I kad je gorak i kad je o{tar,Zubanovi} u ovoj i svim drugim pesmama,vazda ostaje u granicama sti{ane medi-tativnosti – Svet je u sfumatu mekom –ka`e na jednom mestu, pa ni neka otrov-nija, autokriti~ka `aoka posmatrana izkonteksta ostalih stihova, nema nepod-no{qivu silinu koju bi joj dao neki dru-gi liri~ar. Zubanovi} voli distancu,ali ne `eli da bude neutralan. Vrednoje pa`we da u ovoj kwizi, kao i ranije,uspeva da pomiri ta dva stava. Naravno,zahvaquju}i su{tini svog pesni~kog ta-lenta. (Potrebno je, samo, obratiti pa-`wu sa koliko preciznosti i nename-tqivosti, ceo uvodni ciklus kwige ovajpesnik ostvaruje polaze}i od mitskih ju-naka i obrazaca!) ^ini mi se da ovdetreba primetiti kako je uz Rai~kovi}a,Radovi}a i Maksimovi}a, on najauten-ti~niji predstavnik ovog poetizma u da-na{woj srpskoj lirici.

U svetu ~ija se pojavnost mewa,iako qudski karakter i tuga ostajuisti, Zubanovi} ispisuje pesme, recimoOtkucan svet, kao li~no svedo~anstvotrajnosti (na{eg i svog) karaktera i tu-ge u izmewenim kulisama (pojavnosti).U svetu gde: Na jutrewe zvonili su mo-

bilni, a lirski subjekt pesme prolazipored lepore~ivih bilborda, pesnikgradi drugi i tre}i ciklus kwige kaoniz poruka bezute{nosti, ispuwavaju}iih ekspresivnim detaqima, koji sud-binski povezuju vremena i nara{taje. Udoba kada pesnik priznaje: {etam sa-

tima ulicama raznesen, ono {to }espojiti tu psiholo{ku difuznost jestese}awe na (istoriju) poezije: od narod-ne lirike do preokretnog treptaja prvemoderne: Zdesna mi prilazi od zlata/

jabuka; sleva namiguje mi tzv. jesen.Ovakvim elipsama u pesmi Kako vreme

leti i bliskim, Slobodan Zubanovi},kao retko koji savremenik, i sna`no ive{to defini{e svoju i na{u aktuelnuduhovnu poziciju...

Nagove{teni otklon od central-nog starogradskog, dor}olskog prosto-ra, pesnik }e ostvariti u ciklusu Sa-

motan ekran, u kojem, u prvoj i posled-woj pesmi, govore}i o starosti, iz pri-rodnog okoli{a, sme{ta i vlastitu,neminovnu jezu prolaznosti, opkoqa-vaju}i istim motivom dve centralnepesme. I za ove pesme, kao i za sve dru-ge, karakteristi~an je lik usamqenoglirskog subjekta, koji je istiha ugro-`en prete}im svetom i koji bi iz togsveta da „{tukne“ ne znano kuda, alisvakako daqe od pretwe. Pesma se usvetu Slobodana Zubanovi}a, ukazujekao utopijski prostor mogu}nosti da sebude sam i da se izbegne ugro`enost(istorijom):

Si|oh nizbrdo, ulicom do kraja,

Da uzmem prevoz slede}i,

Pred ve~e; sa oglas-panoa

Jedan lik gledao me prete}i.

Daqi „razvoj“ tog ose}awa (stvar-nosti), obznani}e pesme iz ciklusaKorpa za otpatke, koje se direktno„oslawaju“ na nedavnu istoriju, na ras-pad zemqe u kojoj smo ro|eni i op{tukrizu (sistema) vrednosti. Kao u neka-kvoj nabrajalici opsednutog reportera,Zubanovi} otpo~iwe katren za katre-nom: Posmatrao sam vojne transporte-

re ... I mladi}e videh pod {lemovima...

Sa trotoara mahali su gra|ani ... I

bukete su bacali na vozila...

Poentu nove i u svakom pogleduuzorite Zubanovi}eve kwige, nudi na-slovni ciklus Save as sa ~etiri anto-logijska naslova, u kojima je vrlo pre-cizno ulovqen duh vremena: Kod in-

ternet provajdera, Rad pomo}u mi{a,

Save as i X.doc. Zasnovane, izme|uostalog, i na sinonimi~nosti re~i:ikona, disk, mi{, dokument – ove nas~etiri pesme suo~avaju s duhom novog(ve} aktuelnog) doba, kao nagove{tajem(?) druga~ijeg stawa, ako ve} ne i dru-ga~ijih sudbina, nas i na{eg potom-stva. Kraj kwige je pesni~ko predvorjedrugog sveta i tre}eg milenijuma. Ula-zak u {ta?...

Zubanovi} ne nudi direktniji od-govor. Wegova je trpka stihovna slutwa(stawa stvari) iz ovog vremena, li~naslutwa, refleksivno duboka i rafini-rana u jeziku, tako da postaje i deo na-{e slutwe.

19

43

. D

IS

OV

O P

RO

LE

]E

To je onaj `ivot, gde sam pao i ja

S nevinih daqina, sa o~ima zvezda

I sa suzom mojom, {to nesvesno sija

I `ali k’o tica oborena gnezda.

To je onaj `ivot, gde sam pao i ja.

(iz „Tamnice“)

Nedavno sam se u ^a~ku raspitivao zaDisa. – Kakav Dis? [ta je to – Dis? Dali se ti sa nama {ali{?

Rekao sam:– Vladislav Petkovi} – Dis. Pesnik

Dis. Va{ Dis. ^a~anin Dis. A onda sam se setio da postoji jedini,

najve}i i najvoqeniji bog ro{tiq. Neobi~anbog. Ali bog. Pravi bog. Nezamenqiv, kao{to su i kr~me nezamenqive.

Tih dana je u „]orovini“ „pu{ten u po-gon“ veliki hotel „Morava“. Taj hotel je,ustvari, arhitektonski atentat na mirni ispokojni izgled niskih ku}a i ba{ta. Hotel„Morava“ (dobro ga nisu nazvali „Ekscelzi-or“ ili „Rivijera“!) bio je, uglavnom, predmet~a~anskih samohvalisawa. Jer bog ro{tiqkada se preseli iz birtija u takav hotel do-bi}e svoj davna{wi sjaj koji je posle rata po-~eo pomalo da gubi.

...Ku}a Petkovi}a nalazila se u Pali-luli. To je tip onih starih srpskih ku}a kojedanas retko vi|amo, jer su ih nemilosrdno,bez ikakvog ose}awa za lepo, ru{ili i ru{e,a na wihova mesta podizali i podi`u polu-silose, silose, ku}e polusilose, ku}e silo-se, ku}e kasarne i ku}e barake.

Majka mi je pri~ala da se odli~no se}aVladislava. Svakog jutra prolazio je poreddana{we po{te. Odlazio je u {kolu.

– Vlada je bio tih de~ak, mnogo boja-`qiv, mr{av, ~ak neugledan. Deca su ga za-dirkivala. – Pri~ala je moja majka Kosara.

– A da li se se}a{ wegovog nadimka.– Mnogo ru`an nadimak.Bilo mi je krivo zbog tog ru`nog nadim-

ka. Pesnik „Utopqenih du{a“, „Nirvane“, tu-`ni Dis, jedan od najve}ih srpskih pesnika,veliki Dis, be`ao je od de~aka koji su ga za-dirkivali zbog wegovih slabih ramena. Vi-kali su za wim:

– Vlada, misirska baba!– A on se sklawao, pri~a moja majka. –

Se}am se: uvek je izbegavao de~ake.Dok ovo pi{em meni je mnogo `ao {to

moram da zabele`im i ovu uvredu koja je na-neta pesniku. Jer ovo je jedna od nezabele-`enih uvreda. Disa su vre|ali. I posle smr-ti. ^ak i wegovi najmiliji...

Tra`io sam ulicu Vladislava Petkovi-}a – Disa. Ne postoji. Tra`io sam ~itaonicukoja nosi wegovo ime. Ne postoji takva ~ita-onica. Raspitivao sam se za literarnu dru-`inu „Vladislav Petkovi} – Dis“. Nikadanije postojala. Nigde spomen-plo~e. Ni spo-menika. Ni wegovog imena na usni nastavni-ka gimnazije. Nigde wegovog rukopisa u zavi-~ajnom muzeju. (Oni {to znaju i vole Disa –Margita Radovi}, Dragi Popovi}, Rista Ri-stovi}, pesnik Leka Obu}ina – `ive sve po-vu~enije). Sru{ena je stara ku}a u Paliluli.^a~ak je sasvim izbrisao ime pesnika.

Bog ro{tiq je najkomotniji od svih bo-gova. Sviwske da~e dime u wegovu ~ast. Bogro{tiq je bog inercije, dobrog odmora, ma-snih ru~kova, bezbolnih {ala, `ute rakije.On je, ka`u, najstariji bog...

...Tra`e}i Disa, nai{ao sam na tog boga.A ^a~ak ima ~im da se ponosi. Istori-

jom i velikim qudima. Tanaskom i Ratkom. I~udno je {to ne pamti, jer ponos bi bio jo{ve}i – svog Disa.

Poku{ao sam sa gimnazijom. Mo`da }uga tamo na}i. Postoji gimnazijska arhiva.Ali mi ni tamo nisu znali ni{ta da ka`u.Poku{ao sam sa Disom. A izgubio sam Luko-vi}a. Jer ni za Lukovi}a pojma nemaju. Ne se-}aju se pesnika „Jesewe ki{ne pesme“. ^egase sve ne se}aju?...

Tada odlu~ih da ih podsetim na du-`nost:

– Za{to ne podignete spomenik pe-sniku?

– Nismo sigurni.– Kako niste sigurni?– Treba prvo ispitati wegovu pro-

{lost...– Sumwate, zna~i, u wegovu ispravnost

... mo`da je bio kvisling... ~etnici... i takodaqe...

– Naravno, treba proveravati...– Ali on je poginuo 1917. godine.– E, to je druga stvar. Ali, opet... ko

zna...– A u ^a~ku izlazi list „^a~anski glas“

– i on bi mogao malo da se zauzme za Disa. Dabar ispri~a ^a~anima Disov `ivot...

... I tako, raspituju}i se, tu`an otputo-vah za Beograd. Mogli bismo da budemo ose-tqiviji prema svojima. Svoj je svoj. Pa to ba-rem nije te{ko. Istina, ^a~ani podi`u spo-menik Nade`di Petrovi}. Ali, izgleda nena svoju inicijativu. Podi`u ga jer se ume-{ao Me{trovi}. Posla}e im Nade`dinu bi-stu. A da li ^a~ak ima jednu jedinu Nade`di-nu sliku. Nema. Ni u zavi~ajnom muzeju. Ni u{koli. Ni u odboru.Ovaj mali prekor, ne `e-li da uvredi. On `eli da podseti. I da opo-mene. A ovo malo gneva zbog pesnika Disa,zbog zaboravqawa i otu|ivawa, nije zbog ni-kakve mr`we, ve} zbog qubavi za rodno me-sto pisca ovih redova.

... @iveo je pisac Uskokovi}, `iveo ipisao. Ubio se jednog dana. Gra|ani mesta ukome se ubio podigli su mu spomenik...On senije rodio u tom mestu. Gra|ani u Kur{umli-ji podigli spomenik... Iz qubavi. Zbog Srbi-je i na{eg ne ba{ najbogatijeg bogatstva.

*Napisao sam ~lanak pre desetak dana, a

danas sretoh neke ^a~ane. Me|u wima su bi-la i dva istaknuta druga iz Op{tine i Komi-teta. Reko{e mi da su ~uli za moj ~lanak, danemam pravo {to sam tako pisao. Uzgred miovaj drug ispri~a da i on nije siguran da jeDis veliki pesnik. Jer, re~e, jedan ozbiqani odgovoran ^a~anin rekao mu je pre godinu-dve: Mo`da je Dis i dobar pesnik. Neko ka`eda jeste, neko ka`e da nije.

I, eto, opet ono – ko zna? Zbog toga preporu~ujem onima koji ne

znaju da pogledaju „Bio-bibliografsku gra|uo Vladimiru (treba Vladislavu, prim. prir.)Petkovi}u – Disu“: „Letopis Matice srpske“– novembar 1954. Naravno, sa obja{wewem:„Letopis“ je ime ~asopisa koji izlazi u N.Sadu. Jer mo`e neko da posumwa:

„Letopis“ – ko zna {ta je to?

Tako je govorio Branko V. Radi~evi} pre pola veka

Branko V. Radi~evi}

BOGRO[TIQI PESNIKDISZavi~aj zaboraviovelikog pesnika

Do sada nepoznata fotografija porodice Vladislava Petkovi}a (Dis stoji izme|u oca i majke)

18

43

. D

IS

OV

O P

RO

LE

]E

Te{ko je na po~etku veka u kome susve~anosti u ~ast VladislavaPetkovi}a Disa u{le u petu de-ceniju trajawa i kada se dve na-

grade dodequju u ^a~ku pod za{titni~-kim pogledom ovog velikog pesnika, ipoverovati da je, pre pedesetak godina,u ovom gradu na Disovo ime bilo skorosasvim zaboravqeno. Danas, kada {kolau rodnom Zabla}u, ~a~anska Bibliote-ka, ulica na periferiji grada i dva ov-da{wa glasila svojim imenima ~uvajuse}awe na pesnika ~ija se bista nalaziu dvori{tu Narodnog muzeja, prosto jenezamislivo da se o wegovom pesni~komdelu, ali i o wegovoj sudbini, svoj u ne-dovr{enostima i privremenostima, ov-de uistinu tako malo znalo. Zato tekstkwi`evnika Branka V. Radi~evi}a (^a-~ak, 1925 - Beograd, 2001) Bog ro{tiq i

pesnik Dis, objavqen u Kwi`evnim no-vinama 1955. godine1, uverqiva skicana{eg mentaliteta i upe~atqiva slikastawa duha koje nije svojstveno samopro{lom dobu, jeste autenti~an prilogistoriji Disovog prole}a.

Iz ovog zapisa i iz, neposrednopre wega u Dugi objavqenog, a nepotpi-sanog poetskog `ivotopisa VladislavaPetkovi}a Disa u kome se ka`e da veli-kom pesniku ni posle 75 godina od ro|e-

wa ne}e di}i spomenik u ovom gradu, ni-

ti }e nazvati neku ulicu wegovim ime-

nom,2 kao i iz feqtona objavqenog u Po-

litici,3 o~ito je mudro nastojawe Bran-ka V. Radi~evi}a i wegovih dalekovi-dih istomi{qenika da se, prevashodnou zavi~aju, o`ivi uspomena na Disa. Za-hvaquju}i Radi~evi}evom odre{itomzalagawu, ali i preduzimqivosti dru-gih umetnika koji su ro|ewem ili pore-klom ^a~ani, kao i brojnim kulturnimposlenicima i istaknutim sugra|anima,1958. godine pesniku Tamnice, uz sam za-tvorski zid bi}e podignut spomenik. Otom poni`avaju}em mestu na koje su ^a-~ani postavili Disovu bistu ~iji je au-tor vajar Sreten Stojanovi}, Radi~evi}je, nimalo ne {tede}i svoje sugra|ane,pisao: Neka nadle`ni na|u dostojnije

mesto pesniku Disu. On je to svakako

zaslu`io. Ina~e mo`e da se dogodi da

pesnik Utopqenih du{a ustane i ode.

Jednostavno se izgubi. Kao svi uvre|e-

ni qudi. On je sad strpqiv.^eka. A jed-

nog dana – ko zna – odmahne rukom koje

stio da, zahvaquju}i se na priznawu,podseti kako je stihove utopqenog pe-snika, ne tako davno, naizust u ^a~kuznao jedino pesnik i novinar DragoqubLeka Obu}ina. A vra}aju}i gradu iz kogaje potekao, kona~no i na najprili~nijina~in, makar ime Vladislava Petkovi-}a Disa, jednog od velikih pesnika do-deqenih srpskom jeziku ~ije telo nijepokopano u domovini, u imendanskoj be-

sedi Biblioteci, a po-vodom veka i po od we-nog osnivawa, 1998. go-dine, Radi~evi} je re-kao: Piscima, koji su

veliki kao Dis, dobro

stoji kad se pretvore

u ustanove kao {to su

pozori{ta, univerzi-

teti, biblioteke,

{kole. Dobro izgleda-

ju kao ulice, skverovi,

trgovi, {iroki bu~ni

bulevari. Dobri su, ve-

oma dobri, kao kr~me

na uglu, kao usamqena

sastajali{ta.6

Pedeset godi-na od prvog objavqiva-wa, tekst Bog ro{tiq

i pesnik Dis Branka V.Radi~evi}a, mo`emo~itati kao jo{ jednosvedo~anstvo na{egkratkog pam}ewa, neo-

snovane, ali nepokolebqive podozri-vosti i sklonosti da podsmehom i uni-`avawem nadomestimo sva na{a nezna-wa i neumewa, ali ponajpre kao opome-nu koju ne bismo smeli da pre~ujemo. Jerneretko se zavi~aj tu|i od svojih veli-kana. Jer se i tradicija mora ste}i. Jerne smemo po svaku cenu zaboraviti, sa-mo da bismo imali ~ega da se docnijesetimo. Jer dobro je, ~ak i kad ima od-govornijih i re{itijih, da se, za pesni-ke za kojima dolaze, katkad zalo`e sa-mi pesnici.

nema, zakora~i nogom koje nema i vrati

se me|u ribe i „nepet“.4 [est godina

docnije, ovda{wa Gradska bibliotekauprili~i}e prvo Disovo prole}e na ko-me }e upravo Radi~evi}, duhovni ute-mqiva~ ove manifestacije, prviprozboriti u pesnikovu slavu : Dis ima

pravo na svoje prole}e. On ga je dobio.

Sa zaka{wewem, kako se to ve} kod nas

~ini. Ali u pravi ~as.5 To je bila prva u

nizu doma}inskih beseda u kojima jeBranko V. Radi~evi} u rodnom gradu po-zdravqao glavne goste na Disovim pro-le}ima, najzna~ajnije me|u srpskim pe-snicima dvadesetog veka, ali i kwi-`evne kriti~are, dramske, likovne, mu-zi~ke umetnike i druge prisutne. Ni preravno trideset godina, u vreme kada suse ovda{wi stvaraoci ve} okupqali ukwi`evnom klubu nazvanom po Vladi-slavu Petkovi}u i oko ~asopisa Disov

glasnik, Branko V. Radi~evi}, jediniput i sam gost u svom ^a~ku, nije propu-

Tako je govorio Branko V. Radi~evi} pre pola veka

PRAVO NA SVOJE PROLE]EPriredila: Olivera NEDEQKOVI]

————————————————————1 Radi~evi}, Branko V. : Bog ro{tiq i pesnik Dis, Kwi`evne novine (Beograd). - God. 6, br. 3-4 (1. april 1995), str. 52 Pesnik ~iji je `ivot tu`na pesma, Duga (Beograd). - God. 11, br. 486 (27. mart 1955), str. 83 Radi~evi}, Branko V. : Pesnik u senci smrti, Politika (Beograd). -God. 37, br. 1713-1723 (26-29. februar i 1-9. mart

1960).4 Radi~evi}, Branko V. : Pesnik i zatvorski zid, Borba (Beograd). - God. XIV, br. 28 (3. februar 1959), str. 6.5 Radi~evi}, Branko V. : Zakasnelo prole}e pesnika Disa, Gradac (^a~ak). - God. 2, br. 2 (1964), str. 12.6 Radi~evi}, Branko V.: Besednica, Disovo prole}e (^a~ak) - Br. 30 (15. oktobar 1999), str. 28.

Branko V. Radi~evi}, 1956. godine

21

43

. D

IS

OV

O P

RO

LE

]E

sam bio isto tako dobar drug pokojnogDisa iako ne onako blizak i intimankao {to su mu to bili na{i poznati pe-snici Vlada Stanimirovi} i Sima Pan-durovi}.

Kao u~enik drugog razreda ~a~an-ske gimnazije, gde je i pesnik u~io, ja sene se}am da sam ga tamo kadgod video. Uto vreme profesori su nam govorili dase ugledamo na wegovog mla|eg brataMilana, jednog od najboqih i najdarovi-tijih |aka koji su kroz ovu gimnaziju pro-{li. Pokojnog Disa ja sam prvi put videou Beogradu. Taj susret podse}a me danasna jednu anegdotu o ruskom pesniku Jese-winu. Jesewin je na nekoliko mesecipred svoju tragi~nu smrt na jednoj kwi-`evnoj ve~eri u Baku ~itao svoje stiho-ve. Me|u drugim slu{aocima nalazio setada i skupqa~ turskih narodnih stiho-va stari Xabar. On ni re~i nije znao ru-ski. On je spokojno i neobi~no mirnogledao u pesnika i samo svojim suvimusnama i{ao za ritmom Jesewinovihstihova. Kad je Jesewin zavr{io ~ita-we Xabar se podigao i na turskom kaokad bi otac govorio sinu, kazao ovo: „Jasam starac, ja sam trideset pet godinasakupqao i pevao pesme moga naroda. Jase klawam proroku, ali vi{e nego pro-roku klawam se pesniku. On otkrivauvek novo, nepoznato i nedostupno dru-gima. Ja ne razumem i ne znam {ta si tinama ~itao, ali sam ja osetio i znam dasi ti veliki, vrlo veliki pesnik. Pri-mi od starca-pesnika poklon pred tvo-jim visokim darom.“

Pre svoga prvog susreta sa pesni-kom ja nisam bio pro~itao, ja nisam po-znavao nijednog wegovog stiha. Pa ipak,ja ne znam za{to, gledaju}i prvi put u `i-votu wegove dobre o~i, ja sam ose}ao, jasam znao da stojim pred jednim ~ovekomneobi~no dobra i velika srca, pred jed-nim neobi~nim i darovitim ~ovekom...

Pokojni Dis, po pri~awu wegovebra}e, bio je veoma slabuwav i od svogadetiwstva povu~en u sebe. Skoro nikadnije on u~estvovao u igrama svojih ne-sta{nih vr{waka, jo{ mawe je bio uboji-ca kao {to je, u to vreme, bila ve}inawegovih drugova. Bio je, sem toga, veli-ka tvrdica, on je svaku od oca ili majkedobijenu paru zakopavao u zemqu, obi~-no izme|u svoje i kom{ijske ku}e, pa jequbomorno motrio da mu ko ovo zakopa-no blago ne prona|e. A kad bi se to de-silo i koji od wegove bra}e sakrivenuparu prona{ao, on je plakao do o~ajawa.Bio je vrlo osetqiv i jedanput istu~enod majke uzeo je britvicu i pretio da }ese ubiti. \ak je bio osredwi, a u gimna-ziji, sem narodnih pesama koje je neobi~-no voleo, nije mnogo ~itao. Najvi{e jeu`ivao da sam i zami{qen {eta, i o va-{arima dugo slu{a guslare. Prvu pesmupod naslovom „Na prozoru sve}a gori“,

ispevao je na nema~kom jeziku. Vrlo pla-{qiv bojao se uvek da ostane sam. Je-danput je kolima sa svojim najstarijimbratom i{ao u selo Zabla}e po drva ipo seno. Pri povratku se desilo da jekod Alvaxinice (velike poqane pred^a~kom gde je vojno egzerciri{te), namestu zvanom Milisavqeva mogila, gdese no}u ~uvao bostan, iznenadno puklapu{ka.

On se toliko upla{io pucwa da jestao kukati iz sveg glasa, tako da ga jebrat jedva mogao da umiri.

Iz ~a~anske gimnazije Dis je pre-{ao u kru{eva~ku, iz ove u zaje~arsku,potom u Ni{ i najzad u Beograd. Kao |aksedmog razreda gimnazije u Ni{u prviput je po~eo pisati pesme.

Vreme wegova `ivota od dolaskau Beograd pa do rata i o wegovom u~ite-qevawu po selima u Srbiji izneo je usvome pomenutom predavawu g. SimaPandurovi}.

O tome kako je pesnik `iveo dopropasti Srbije 1915. godine i do veli-kog ostupawa malo {ta znaju da ka`u iwegova bra}a, jer su se nalazili nafrontu u bora~kim jedinicama. 1914. go-dine za vreme krvavih borbi na Ma~ko-vom kamenu, gde se na ~elu svoga pukaborio wegov najstariji brat, hrabri pu-kovnik Rada Petkovi}, dobio je jednogadana (pesnik je uvek pisao pisma bez da-tuma) wegovu dopisnu kartu iz Po`arev-ca ove sadr`ine: „Ovih dana ~uo sam dasi hrabro poginuo na Ma~kovom kamenu.Ja ti ipak pi{em. Ako nisi poginuo pri-mi}e{ ovu moju kartu. Ako si poginuo:Bog da ti du{u prosti! O tvojoj hrabro-sti slu{ao sam od tvojih vojnika.“

U toku odstupawa pridru`io sepesnik komandi svoga najstarijeg brata.Otrgnut od svojih on je sve vi{e i vi{ezami{qen i sve povu~eniji u sebe, svemra~niji, sve nesre}niji. Na konacima,posle te{kih mar{eva na koje nije navi-kao, duboko u no}, po{to svi legnu, osta-je on sam pred {atorom, sedi kraj vatre,gleda u wu ili u mrak i }uti. On ne ~ujei ne vidi ni{ta oko sebe. Samo kad bratnaredi da se {ator zakop~a, da se posletoga niko ne pu{ta unutra, Dis, qut nabrata, ulazi, ali ipak ne le`e. Disci-plina je za wega neizdr`qiva, ono {toon najmu~nije podnosi, {to mrzi iz dubi-ne du{e. U {atoru sprema se da legne,svla~i se polako, onda seda na krevet,prebaci levu nogu preko desne, skida~arapu i beskrajno tako ostaje zami-{qen, onda drugu i opet satima }uti imisli. Ne trpi ni~ije opomene i stra-{no se quti ako ga prekinu. Dawu, namar{u kora~a opet zami{qen, ne vodira~una o svojim stvarima, po dvaput gu-bi {iwel. Jedan ostavqa preko tu|ihkola ne~ije komore i nastavqa put, dru-gi prebacuje preko kowa pa ide tako da-

qe. Na Skadarskom jezeru sve je ukrca-no, svi su wegovi oti{li, samo on osta-je, a na pitawe {ta }e tu odgovara: „Mo-ji oti{li.“ I posledwi iz svoje jedini-ce on sti`e u Skadar, pa tamo nalazisvoga drugoga brata in`ewera Milo{a.On upada u sobu, baca se pravo na kreveti opet }uti. Spremqen je obilan ru~ak uwegovu ~ast. Zovu ga, on }uti. I najed-nom, kao van sebe naglo skida {iwel ibaca ga u jedan kraj sobe, onda {ajka~ubaca u drugi, i kao pomaman, ozaren isre}an po~iwe da ska~e, da igra, da seraduje. Svi misle da je pesnik poludeo,a on ka`e: „Hvala Bogu kad sam se oslo-bodio Rade i wegove discipline.“

Zatim sti`e u San \ovani pa seponova vra}a natrag u Skadar, jer jeopet izgubio svoju jedinicu, vojnu stani-cu kojoj je pridodat. I najzad je u Fran-cuskoj, u Marsequ. Pred kafanom La Ca-nabière, u vojni~kom {iwelu, sedi i ra-sejano gleda oko sebe. Opet je sam. Pre-ko puta, neposredno pred wim, za drugimstolom, wegov ro|eni brat Milan, tako-|e vojnik, ali mu se ne javqa. Dis okre-}e pogled i rasejano posmatra vojnikapred sobom, ali ga ne poznaje. Najednomska~e s mesta, prilazi mu i pita: „Vojni-~e, otkud vama mu{tikla moga brata?“ itek tada ga poznaje.

Iz Francuske on ~esto pi{e bra}ii prijateqima, ali uvek jedno isto: osvojoj porodici. U svakom pismu pita:{ta je s mojim siro~i}ima. Potom je uParizu gde ga sve mu~i i gde ne mo`e daizdr`i, te se re{ava da ide u Solun.

A pred Krfom la|a je torpiqira-na. U tom ~asu Dis je u kabini. ^ini mise da ga sasvim dobro zami{qam u onimtrenucima bezumne zabune. Vrlo davno,u potpuno pustom Beogradu, dockan po-sle pola no}i, vra}aju}i se ku}i, spaziosam ga pred samim domom pok. namesnikaRisti}a, preko puta Oficirskog doma.Duvao je u`asan vetar, kome je s mukomodolevao Dis sa {e{irom u ruci i nako-stre{enom velikom kosom palom prekoo~iju. Poznaju}i ga iz daleka zastao sam.Usred onog besnog fijukawa on se rase-jano okretao oko sebe kao da tra`i spa-sa, ali se nije micao s mesta. Najzad mupri|em: „Zaboga“, upitao sam ga, „{ta ra-dite u ovo nedoba ovde?“ Kratkovid, onse zagledao u mene, poznao me i obrado-vao se. Onda se nasmejao i rekao mi dase ba{ danas preselio iz stana i uzeodrugi „ovde negde“, ali gde ne mo`e dase seti.

Kao one no}i zami{qam jadnogaDisa u ludim trenucima zabune i o~aja-wa. Onda je do{lo ono {to je on savr{e-no slutio, {to je znao i {to je o~ekivao.

A nas je wegova smrt osirotila.Prorok i pesnik „Na{ih dana“ dao binam novih re~i i novih pesni~kih otkro-vewa.2

04

3.

DI

SO

VO

PR

OL

E]

E

Romansijer, pripoveda~, putopisac, esejist, kriti~ar, novinar iurednik Dragi{a Vasi} (Gorwi Milanovac, 1885 - ?, 1945), poznatibeogradski advokat, dopisni ~lan Srpske kraqevske akademije,

prijateq i kum Miroslava Krle`e, bio je u~esnik oba Balkanska ratakao rezervni pe{adijski oficir (1912-1913), a potom i Prvog svetskograta (1914-1918). Posle oslobo|ewa i povratka u Beograd, pored advoka-ture, posve}uje se kwi`evnom, publicisti~kom i politi~kom radu. Bioje i saradnik „^a~anskog glasa“ prve dve godine od wegovog osnivawa.U prole}e 1945. nestaje pod nerazja{wenim okolnostima, te su i danasmnogi zna~ajni momenti wegove tragi~ne biografije obavijeni tajnom.

Dugo posle rata u indeksu zabrawenih pisaca, majstor moderneproze i jedan od najzna~ajnijih srpskih pripoveda~a, Dragi{a Vasi}je kwi`evnom nasle|u srpske kulture ostavio impozantan opus.

Tekst „Uspomeni pesnika Disa“, preuzet iz 4. kwige Vasi}evihIzabranih dela Dva meseca u jugoslovenskom Sibiru; Utisci iz Rusi-

je; Putopisi, eseji, kritike, ~lanci (priredio Gojko Te{i}, Beograd,1990, str. [308]-312, poglavqe Srpske kwi`evne teme), objavqen je preskoro sedam decenija u „Politici“ (god. 35, br. 10640, 6-9.01.1938, str. 9).Uo~i 60-godi{wice izla`ewa „^a~anskog glasa“, kao podse}awe naDragi{u Vasi}a i Disa, Miladin Vukosavqevi} ga objavquje sa pro-pratnom bele{kom i bez nekoliko uvodnih pasusa, pod naslovom Uspo-

meni pesnika Disa : iz starih hartija : Dragi{a Vasi} (god. 60, br. 29,12.07.1991, str. 7), {to je ujedno i nova bibliografska jedinica, koja ni-je registrovana u bibliografiji Novice Petkovi}a u Sabranim Diso-vim delima. Isti tekst }e fragmentarno, pod naslovom Pesnik me|u

ratnicima : Vladislav Petkovi} Dis u uspomenama Dragi{e Vasi}a

prirediti i Arsen Sekuli} za ~asopis „Disovo prole}e“, br. 22 (20-21.05.1992, str. 8).

^asopis „Disovo prole}e“, br. 37, prvi put u celosti objavqujeVasi}evo se}awe na nesre}nog pesnika „Nirvane“, nastao tridesetihgodina pro{log veka.

vao se ovom umetni~kom intuicijom, on jeu nekoliko prilika „suvi{e video sve“,kako je jednim povodom rekao Tolstoj. Zawega se mo`e re}i ono {to je re~eno zadrugog jednog pesnika: da to nije um {toje u{ao u wegov talenat, ve} da su u tajtalenat u{la wegova najboqa ose}awa iwegovi instinkti, da je stvarao nepo-sredno svojim bi}em, da je umetnik u we-mu preradio i progutao ~oveka, da je bioi suvi{e duhovno bogat i obdaren „prekomere“. ^ovek koji je te{ko `iveo i ~ija jesmrt, koju je ose}ao, koju je mu~eni~kiznao i mra~no predose}ao, bila u`asna,jeste uistini veliki pesnik.

Meni je mnogo stalo da doprine-sem makar najmawe osvetqavawu `ivo-ta onoga koga sam neobi~no voleo i, za-hvaquju}i pa`wi i dobroti pesnikovebra}e, koji su moji prijateqi, u mogu}no-sti sam da iznesem nekoliko karakteri-sti~nih crtica iz wegova `ivota o koji-ma sam od wih slu{ao. Ja mogu re}i da

}em i samo o onome {to ga je duboko di-ralo, {to je duboko na wega delovalo ipotresalo ga; ispevani stihovi uistinipotvr|uju o unutra{woj drami na{egapesnika. Za Disa se mo`e re}i da je biosamo umetnik, ~ist `ar srca, i da ni{tadrugo nije znao u `ivotu. A uvek: {to jevi{e nepravde u wemu, u tom `ivotu,tim je silniji priliv u visokoj du{iumetnika, tim dubqe strada wegovo ra-weno srce.

Ali ono {to se nama ~ini da je va-`no, {to je potrebno pa da steknemo ja-snu sliku o wemu jeste: da se osvetli ko-ji su to osobeni, individualni uzroci{to su odredili pesnika da se tolikoposveti tamnim slutwama i mra~nimpredose}awima, kao i to da li ove crtei osobenosti odgovaraju na{em karakte-ru i na{oj prirodi. Sposobnost umetni-ka je da vidi ono {to niko ne vidi i sa-mo tom svojom sposobno{}u on pora`avadruge. Vladislav Petkovi} Dis odliko-

Ovih dana je odr`ano jedno uspe-lo kwi`evno ve~e posve}enowegovoj uspomeni. O karakteruwegovog stvarala{tva, svoj-

stvima wegova talenta, o wegovom slu-~aju i wegovom `ivotu govorili su dvawegova pesni~ka druga, od kojih je jedanbio i wegov intimni prijateq. I listo-vi su tim povodom donosili napise ozna~ajnom pesniku.

Za stihove pok. Vladislava Pet-kovi}a Disa ne mo`e se re}i da su sti-hovi biografi~ni. I ba{ zato wegovprijateq i wegov intimni drug g. SimaPandurovi} u~inio je dobro {to je veo-ma bogatim materijalom osvetlio nekestrane pesnikova `ivota (uglavnom odwegovog dolaska u Beograd pa do rata) a~ija nam podrobna biografija nedostaje.

Ono {to je o~igledno to je: da jeovaj pesnik bio rastrzan svojim stvara-la{tvom, `iveo u svome sopstvenomkqu~awu. On je pisao celim svojim bi-

DIS U SE]AWIMAPriredila: mr Marijana MATOVI]

USPOMENI PESNIKA DISA

23

43

. D

IS

OV

O P

RO

LE

]E

ju je, kanda, na{ao spojiv svoju nevinost snevino{}u prirode, okrenut woj, sasvim jene konkretizuju}i, pru`a nam mogu}nostda naslutimo da je i Ona (`ena) deo onoguniverzuma koji je pesnika vratio sebi ikoji ga je oslobodio kao deo jedne nenaru-{ive celine i jednog uslovnog sklada.

„Pesnik zaqubqen u svoju siroma-{ku gordost, u sebe, svoj bol, svoju nekori-stoqubivu privr`enost lepoti, pesnikkoji najvi{e koji je najvi{e video kad za-tvori o~i“ 3, Dis je pevao gowen mra~nimimperativom o~ajnika da bi zaglu{io gla-sove iracionalnog u sebi, te glasove me|ukojima se javio i glas `ene koja, sasvimparadoksalno, tu iracionalnost simboli-{e i slu`i joj. Otuda kod Disa i nema ce-lovitih qubavnih pesama, jer je qubavnutemu mogao da „vidi“ jedino u sazvu~juostalih. Kada poku{a da na~ini klasi~ansonet, gde je Ona predmet wegove `eqe,Disovi stihovi naglo padaju i gube u vred-nosti. Tako bi nam se moglo ~initi i sva-ko pevawe na unapred zadatu temu:

„Jedno posle podne – ne se}am se koje –

I{li ste lagano i pognute glave.

A oko Vas vazduh, svetlost i mir stoje,

A nad Vama nebo boje jasno plave.

Senku i s wom mene vodili ste sobom...

Silna drskost be{e ovladala mnome;

Ja sam samo znao biti wenim robom –

Da Vas pratim, gledam na domaku svome.

Na uli~nom uglu zastali ste malo

I meni se naglo okrenuli lako...

Pred oko {to na me kroz pogled je palo,

K’o ukopan stadoh sav pora`en tako.

Ni video nisam tada Va{e lice –

Samo Vam se zbuwen javih nehotice...

Qupkost ovih stihova, kao izvu~e-nih sa stranica Sirana de Ber`eraka, po-navqa temu drsko-srame`qivog qubavni-ka. Dis ovde i nije svoj kao {to ni duhovi-ta poenta soneta „samo Vam se zbuwen ja-vih nehotice“ nije Disu svojstvena. Da we-gove rime imaju vi{e zvukovne patetike,da je stihove opremio epitetima koji bikazivali boje, kakvo}u i strast predmeta,reklo bi se da je pesma Du~i}eva, no Disai ovde (u ovakvim pesmama gde je najslabi-ji) otkriva poneki stih: dok prati `enu~ija ga je lepota na~as odu{evila, on imaupravo samo vizuelni do`ivqaj i on je is-kazan krajwe sa`eto i suptilno – weno

oko, a ne pogled, palo je na wega, pa iakozastane kao ukopan, to nije prekor, pret-wa, opomena, prezir koji je mogao pro~ita-ti u wenom pogledu, ve} oko koje je opazio:ono, dakle, {to je mogao videti u jednomsasvim fizi~kom dodiru-opa`aju, vidikroz pogled koji blesne i koji ga zaustavi.Ostalo je pri~ica, veseo i pomalo setanuli~ni do`ivqaj, gimnazijska nespret-nost poete i romanti~na „predstava“ dokoje se dolazi o pesniku kao neve{tomudvara~u lepih dama. Na ovu i ovakve Di-sove pesme sigurno je mislio Zoran Gavri-lovi} kada je u svome eseju o Disu pisao:

„Dis o~igledno nije uspeo da izsvog vezivawa za qubav kao sre}u i ute-

hu, izvu~e za svoju poeziju ne{to dubqe ija~e od uobi~ajenih romanti~arskih izli-va i neve{te patetike. Zanimqivo: pe-snik koji je strasno voleo qubav i o wojmnogo sawao, nije uspeo poetski do krajada je uobli~i. Da nije ta slabost poteklaiz wegove nesposobnosti da do kraja is-crpe svoju misao, iz neve{te mere koju jenegova kada je qubav u pitawu, iz nedo-statka snage da svojoj qubavnoj poezijidoda nove tonove, novi stil, novi re~-nik, koji je ponekad upotrebqavao kad sekupao u svojim bolovima? Verovatno. Iqubavna lirika bi mu postala sna`na isugestivna samo onda kad se neosetnoutapala u splet wegovih uobi~ajneih ide-ja, u wegovo intimno saznawe sveta. Jad isnovi bili su Disova tema; kako je qubav~esto ose}ao kao svetlost i nadu, to muje ona mo`da poetski zato i bila nedo-voqno pristupa~na.“ Doista, kod Disa ~i-tamo i ove stihove:

Draga moja, ja ne umem vi{e

Nositi suze {to ta radost krije...

(No} qubavi)

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Dugo ti pri~am, zanesen, u `aru,

Budu}nost na{u {to se drsko krije,

I onu pesmu o sre}nome paru

U zemqi kuda nikad tame nije. (Pri~a)

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Danas sam {etô ulicama tu`an,

Svaki mi korak be{e prava beda:

Znam da izgledam tada vrlo ru`an,

I tebe spazih, ti si bila bleda.

(Vi|ewe)

Puno}a Disovog izraza na{la jeput tek u nekolikim wegovim pesmama:zanimqivo je da je i najuspelije iskaza-no qubavno ose}awe upravo u wima. Upesmi Utopqene du{e Dis tra`i uskr-snu}e svojih nada, svojih qubavi i svojihsnova: prostor je oko wega mrtav. To ima-ginarno mesto skriva i wen pogled uharmoniji „svetlosti i tame“, mladostkoju ne mo`e opet ste}i, san koji je, kan-da, zauvek izgubqen. @eqa da jo{ jednompro`ivi svoju mladost izaziva u wemumisao kako bi i taj povratak morao bitipovratak nekog drugog ~oveka, onog ~ija jemladost upotpuwena qubavnim do`i-vqajem; Ona (`ena) kod Disa, dakle, jo{jednom, nije se}awe na bi}e koje je voleo,no izmi{qeno se}awe na bi}e koje je mo-gao voleti, neka dvoguba imaginacija: se-}awe bez se}awa, ili se}awe na svojenegda{we `eqe. Do{av do saznawa dawegova pro{lost ne krije plemeniteuspomene, da nije oboga}ena jednimstvarnim iskustvom, on zakqu~uje da „ne-`ne veze osmeha i ~ari“ za wega i nemajuonaj impuls koji im je bio potreban da biim se mogao vratiti. Od toga „ja“, koje jepuno gor~ine, Dis prelazi na neodre|eno„mi“, veruju}i da su taj dreme` i be`i-votnost sada{wice na koju su osu|eni, je-dino mogu}i do`ivqaji. Kadikad, u pot-

punom mraku sebe i svoga bivstva, Disoseti kako zasvetluca neka nejasna sli-ka, „neka magla siva, nagovest bleda da-lekih obala“ i to je ta jadna, wegova qu-bav, koja je vi{e nego sen, neodre|enakao i wegov san kojim lutaju utopqenedu{e nestvarnih i nedo`ivqenih uspo-mena. Taj je prostor pesniku jedina uteha,on ga izmi{qa da bi ga naselio bledim,nejasnim i nepovezanim sawarijama iotuda se mo`e ste}i utisak kwi{ke in-spiracije ove qubavi, mada Dis insisti-ra, iz pesme u pesmu, na woj kao oli~ewuvrline, blagosti svega onog {to ne sadr-`i wegov sada{wi `ivot. Pesma Uteha

je jo{ jednom, taj „odjek odjeka“, to razbi-jawe celine na pojedinosti slu~aja, topevawe bola i uzvi{enosti qubavi, gdese iznad kala sivih, mu~nih dana izvijaWen „pogled koji pri~a, te{i, razgovara,pojima i voli i gleda duboko.“

Nestvarna je Disova „draga“ kao{to su nestvarni i wegovi snovi, kao {toje nestvaran i `ivot o kome peva. Saku-pqene u ovu neveliku zbirku, wegove„qubavne“ pesme, mogu}e je da bacaju po-sebnu svetlost na pesnika, ali nikako neupu}uju na to da ga tuma~imo drugoja~ijeno {to je do danas tuma~en. Dis }e uvekostati, u bilo kome izboru, zatvoren ugranice svojeg op{teg pevawa, te wegov„qubavni jad“ i nije ni{ta drugo do deoop{teg jada koji ga pritiska, vu~e nani`ei ne dopu{ta mu da svet vidi druga~ije dokao tamnicu, zaborav, grob, stegu, kolo

aveti, bol, truqewe i trule`, no},

nesre}u, smrt. Se}awe na qubav neo-stvarenu a do`ivqenu, do`ivqenu i usmrti i snovima, patwa zbog neispuwenihmladala~kih te`wi ma koliko predsta-vqali op{te mesto srpskog pesni{tva sapo~etka HH veka, kod Disa odzvawajuipak osobenim tonovima. Mo`da ta oso-benost dolazi od Disove neukosti, ne-spretnosti, od nekog nerutinskog pevawa,nekih ritamskih i sadr`ajnih celina ko-je pesnik nije umeo da dovede do kraja;wegovi jedanaesterci ili dvanaestreciposr}u, grcaju u sopstvenoj zvukovnoj ka-kofoniji, wegovi sadr`aji uzimaju, tokompesme, uvek nov zamah da bi vrlo brzoklonuli i da bi ~italac stekao utisakkako se uvek nalazi na po~etku svog isku-stva u odnosu na poeziju koja je pred wim.No na{i veliki pesnici uvek su, nesve-sno, sadr`aj pretpostavqali formi; u`urbi da iska`u jedno autenti~no ose}a-we razbijali su navikle ritmove, a nisudolazili do novih, odre|en metar uvek jeimportovan u na{u poeziju, tek neki unu-tarwi otpor kod pesnika, neka potrebada se savr{en sklad poremeti - odavalaje pesnika samosvojna glasa i osobena iz-raza. Tako je i Dis svoje najlep{e pesmeizmucao, no i to mucawe ide na ruku jed-nom zakqu~ku izre~enom ranije. I Disovaqubavna pesma izmucana je poput osta-lih, kao {to je sadr`ajna neve{tina svoj-stvo autenti~nog pesni~kog duha i auten-ti~nog pesnikovog stvarawa.

————————————————————3 Muharem Pervi}, Vladislav Petkovi} Dis, Delo, 1967.2

24

3.

DI

SO

VO

PR

OL

E]

E

najpodsticajnije me|u tuma~ewima pesama iz dveju za `ivota objavqenih zbirki

Vladislava Petkovi}a Disa, zasigurno spadaju i neka od onih koja su dali pesnici

istog veka i istog jezika. Jedno ~itawe Disove qubavne lirike, nastalo

povodom izbora pesama koje je 1971. godine pod naslovom „Vladislav Petkovi}

Dis“ priredio Miodrag Juri{evi} za biblioteku „Qubav i poezija“, koju je u

Mladom pokolewu ure|ivao Borislav Radovi}, ostavio je i pesnik Aleksandar

Ristovi}. Imamo li na umu wegovu misao da „nema drugog iskustva, niti nam ono

mo`e biti nametnuto, van na{eg li~nog iskustva, koje svakom prilikom, svakim

~itawem bilo kog novog pesnika, ostaje pri svome, zatvoreno, i otvara se onda

kada je prona|eno u tu|em tekstu“,1

ovaj tekst posve}en qubavnoj poeziji pesni-

ka sa kojim mu je, uz vek i jezik, i zavi~aj bio isti, objavqen u sarajevskom ~asopisu

„Izraz“,2

mo`e biti od zna~aja i za budu}eg tuma~a Ristovi}evog dela.

Aleksandar RISTOVI]

DISOVA QUBAVNA POEZIJA

ponovio ve} ispevan motiv romanti~ara,motiv mrtve drage, wegova pesma te`i jed-noj vi{oj sintezi i{~eznu}a i otvara se,kao {to se i wemu otvorila samo slutwa,za jedan snovni i efektniji kraj; on nemailuzija o savr{enosti i lepoti `ene, no jewena slika (zapravo, samo slika o~iju) ko-ju gradi i dogra|uje pri pomisli na sadr-`aj svog sna predmet koji mu omogu}ava danasluti svoju prvobitnu bezazlenost, ne-vino treperewe pred unutarwim o~ajem,„izgubqen raj“ ka kome nema povratka, tasmrt u duhu gde se mo} predmeta ovaplo}u-je u sasvim duhovnu do`ivqenost. Dis jevan sna, van slike i van predmeta, on ihopeva kada su prisutni pred wim, a u stva-ri su prisutni u w e m u, tu pru`aju mogu}-nost uvek drugih tuma~ewa i uvek drugoja-~ijih sinteza. Smrt-qubav evoluira, to-kom pesme, u bla`i oblik – san koji i jesteta pesnikova nedoumica i to pesnikovonaslu}ivawe nikad sasvim dosegnute od-gonetke.

Za savremenog ~itaoca sve mawe jezanimqivo koja je stvarna `ena nadahnu-la Disove qubavne teme; on bi hteo pobe-}i od poku{aja de{ifrovawa unutar orga-nizma pesme, on bi se hteo priklonitidrugoj vrsti naslu}ivawa - onog {to je kodDisa u ovoj vrsti poezije ne stvarni odrazno imaginativno i saznajno u biografijipesnika. Mo`da bismo mogli poverovati ure~i Sime Pandurovi}a kada ka`e: „Pozi-tivno znam iz wegovog priznawa posle na-{eg vi{egodi{weg drugovawa, da je on je-danput voleo onom od onih retkih, svemo}-nih, lepih i tragi~nih qubavi koje raza-raju ceo jedan `ivot ili gurnu ~oveka naput kojim on mo`da ne bi nikad po{ao.“Ako je Dis imao u `ivotu svoju „veliku qu-bav“, utoliko gore po wega, utoliko gorepo tu qubav jer „velike qubavi“ u Disovojpoeziji nema. Prvobitni qubavni do`i-vqaj razlo`en je u pojedinosti koje, budu-}i na ovaj na~in apstrahovane, te`e novojsintezi, iz koje nije izdvojen op{ti erot-ski stimulans. On je u pozadini svega kaonevinost i bezazlen odsjaj de~ije du{e{to svet, iako je svetom okru`ena, nanovoizmi{qa i nanovo sneva. Kao {to ~itaju}ipesmu Mo`da spava ne dolazimo do odgo-netke upravo qubavnog do`ivqaja, madaje qubavni jad u wu utkan, tako ni u pesmiTamnica nije on primaran. Pesni~ka pri-roda i univerzalne okolnosti qudskogstradawa doveli su Disa do toga da seoseti „palim an|elom“, ne`nom du{omsred surove stvarnosti, onim koji „nosioblik {to se mirno mewa“, kome zvezdebe`e iz o~iju i ~ija glava ra|a „sav svetjada“. Sa nevinim srcem, Dis je na ovoj ze-mqi okrenut prirodi, gde oslu{kuje, pojednoj tradicionalnoj pesni~koj viziji,wene glasove. Iz zemqe, cve}a i voda gle-daju ga jo{ jednom o~i, o~i nekog qudskogbi}a, koje je nekad bilo `ena pre ovih pro-mena {to ih donosi iskonstruisani svetpesnikovih sawarija i pesnikovih oprede-qewa. Tek u kultu du{evne ravnote`e ko-

omogu}ava postupno ra|awe ideje, wenostvarawe, neku prirodnu sintezu utisakakoji su ponovqeni – dakle, ne do`ivqe-ni, no u snu pro`ivqeni. Pesnik se budisa nejasnim se}awem na neku ariju ~iji od-jeci vi{e ne postoje ve} samo se}awe nawih, poku{aj da se o`ivi ista pesma bez-uspe{an je i pri~iwava nov bol; ostaje sa-mo utisak ne lepote nego izuzetne vredno-sti koju ova pesma ima za wega. San o ko-me Dis peva je stvorio apsolutnu iluziju`ivota, nema dodira s javom, nema spoq-weg sveta da remeti wegov gotovo van~ul-ni integritet. Zato je o~aj stra{niji, jer jese}awe na san, neznatno, krhko, pesnik gadoziva svim ~ulima, ali wegov napor tekdelimi~no urodi plodom – vra}a mu usvest slu{nu i vizuelnu predstavu. ^ak io~i koje su ga s blago{}u posmatrale nisupouzdan ~inilac ne~eg {to je Disov sanimao u sebi, te se pesnik opredequje iz-nenada za jedno wihovo tuma~ewe: slut-wu; zapravo, pesma od tog trenutka zado-bija drugi obrt:

„Ali slutim, a slutiti jo{ jedino znam.

Ja sad slutim za te o~i da su ba{ one

[to me ~udno po `ivotu vode i gone.

U snu do|u da me vide, {ta li radim sam.

Ali slutim, a slutiti jo{ jedino znam.“

To su o~i wegove umrle drage, wego-ve qubavi ~ija je smrt kao san, sva od ti-{ine, blagosti i izuzetne sugestije; ona jeta koja ga gleda kao iz cve}a, koja mu pru-`a odmor i ne`nosti svet, koja ga nadah-wuje na pesmu i koja ga, najzad, vodi krozjavu snagom izuzetnh ekstaza. Ali Dis nije

Pesnik sumraka, no}nog taloga, pada iisku{eni{tva, Vladislav Petkovi}Dis nije pisao qubavnu poeziju u

klasi~nom smislu re~i, ne nikako one ionakve pesme u kojima bi erotsko do{lodo izraza u jednom konkretnom vidu obra-}awa `eni, sa nadom da wegova (pesniko-va) molba bude usli{ena, sa verom da we-gov glas na|e u woj sagovornika na istu te-mu. Pa ipak, dobar deo Disovih pesama sa-dr`i i izvestan, samo uslovno mogu}e na-zvan, qubavni govor, neku potrebu da sesu{tina patwe (kojom se pesnik pro`ima)iska`e kao snovno-halucinantno pa ~ak iromanti~no poetsko kretawe kroz prazni-nu nastalu odsustvom one kojoj Dis name-wuje naj~istiji i najduhovniji deo sebe.Sakupqene u jednu kwigu, ove Disove pe-sme odzvawaju i danas kao nevinost kojojje prostor ugro`en onom istom stvarno{}u~ije mnogoliko lice gleda pesnika iz svihkuteva teskobe, neostvarenih ambicija,jedne `eqe koja je pre nego {to }e se javi-ti bila osu|ena da i{~ezne.

Qubav je u Disa uvek pro{la qubav,neko se}awe u mutnini `ivota i kroz ne-prozirnu zavesu izuzetno podre|enog „ja-stva“ vi|eno jo{ jednom kao neispuwensan u redu onih snova koji su ostali „iza“i koji, doista, i postoje budu}i da im je (zapesnika) vrednost rasla tim vi{e {to sewihov predmet odvajao od sada{weg tre-nutka. Ta vremenska relacija primarna jeu pesmi Mo`da spava, u kojoj se jedna no}-na slika, slu{na i vizuelna, stopila uisti odraz neke nevinosti van pesnika,koju je ovaj izgubio, no u ~iji povratak ve-ruje. Pesma je narativna i narativan ton

————————————————————1 Aleksandar Ristovi}: O poeziji, Mali eseji, Nolit, Beograd, 1995, str. 171-172.2

Izraz (Sarajevo). - God. 15, br. 8-9 (avgust-septembar 1971), str. 261-266.

JEDNO ^ITAWE DISAPriredila: Olivera NEDEQKOVI]

25

43

. D

IS

OV

O P

RO

LE

]E

Na Otoni, jednom od ostrva Jonskogarhipelaga, 40 nauti~kih miqa odgrada Krfa, posle 82 godine, otkri-veno je srpsko vojni~ko grobqe, do

sada potpuno nepoznato na{oj {iroj i stru~-noj javnosti. Srpskim svetiwama na Krfu od20. septembra 1999. godine pridru`io se jo{jedan spomenik.

Op{iran izve{taj o ovom poduhvatuekskluzivno je objavio list „Politika“, alise ni skoro dve godine posle toga niko odstru~nih qudi nije zainteresovao ko bi mo-gao da bude me|u petoricom sahrawenih srp-skih vojnika. Da li je novootkrivena vojni~-ka grobnica na Otoni mesto na kome je sahra-wen i Vladislav Petkovi} Dis, srpski pi-sac nestao u talasima mora iste godine kadaje i zapisano na spomeniku da su sahraweninepoznati vojnici?

Malo je poznato da je Vladislav Pet-kovi} Dis, pesnik „pretpla}en“ na muke, ka-taklizmu Srbije do~ekao na Krfu. Potom jejedno kratko vreme proveo u Francuskoj dabi se ubrzo potom spremao ponovo na Krf.Prilikom povratka iz Pariza, Dis je saznaoda wegova supruga Tinka u Srbiji sa decomgladuje, jer osam meseci nije primala nika-kvu nov~anu potporu.

Prijateq kome je Dis na Krfu ostaviopunomo}je da mu podi`e plate tro{io je no-vac po kafanama, a u Srbiju nije slao niprebijene pare. Neverstvo druga ga je zabo-lelo, pa je krenuo u Gr~ku da ra{~isti bolnunepriliku. Pred ukrcavawe na brod javio sekartom Tinki: „Putujem danas. Da se oprosti-mo ... Ja bih sebe kaznio smr}u {to sam uovim prilikama poverovao drugima.“

U praskozorje, 16. maja 1917. godine,nema~ki sumaren izrawa iz mora i torpedu-je la|u „Italija“ koja plovi za Krf. ^eli~nagrdosija staje, nagiwe se na bok i po~iwe po-lako da tone. U kabinama, trpezariji i na pa-lubama nastaje panika. Izbezumqeni putni-ci spu{taju se u ~amce. Svako bi da se spasei pobegne iz vodenog grotla koje se poputa`daje sprema da proguta sve {to je na povr-{ini mora. Te stra{ne trenutke Dis provodineobi~no mirno. Prirodan i ravnodu{an, se-}aju se pre`iveli, on samo skida nao~are istavqa ih u xep.

Brodolomnicima sekunde izgledajukao ve~nost. Mornari prave gre{ke. U `eqida spasu {to vi{e o~ajnika pretovaruju ~am-ce. Tako pretovareni, ~amci se jedva udaqa-vaju od grdosije koja osam minuta kasanijenestaje u mra~nim dubinama. Za sobom povla-~i i ~amac u kojem je brodolomnik Vladi-slav Petkovi} Dis. Srpski pesnik i vojniknestaje u hladnim talasima.

* * *

U dvori{tu crkve Agia Paraskevi naostrvcetu Otona, u kojem je izuzetno mnogocve}a, sahraweni su srpski ratnici iz Pr-vog svetskog rata. Dijagonalno od ulaznihvrata stoji mali nadgrobni spomenik iznadpet grobova, o kojima neko svakodnevno bri-

torpedovala neprijateqska podmornica. Do-{li su potom va{i sve{tenici i oficiri dabi obavili sahranu. Sahrani su prisustvova-li svi stanovnici ovog mesta. Ne znamo dali je neko od Srba ikada posetio wihovegrobove posle toga. Mi ih ~uvamo kao da suna{i – podneo je izve{taj Katehis prvim Sr-bima koji su posle 82 godine pohodili ostr-vo. Saznajemo i da o na{em spomeniku brineStamatin Argiros, ~lan crkvenog odbora.Mnogi detaqi iz prethodne pri~e odgovara-ju Disovoj sudbini. Da li je Dis na{ao ve~nuku}u na Otoni?

ne. Sama crkva nalazi se na severozapad-nom delu ostrva, na uzvi{ewu sa kojeg pucadivan pogled.

Ono {to su ~lanovi istra`iva~kog ti-ma, sa kustosom Gvozdenovi}em na ~elu, tamodo`iveli ostaje urezano u pam}ewe za svavremena. U tome se sla`u i dr AleksandarBata Stamatovi}, donedavno ugledni stoma-tolog u Nema~koj, i dr Jovan Ka~aki, imuno-

Pi{e: Radivoje PETROVI]*

Srbi na Krfu

DA LI JE DIS NA OTONI

Ratna fotografija pesnika „Utopqenih du{a“, Nica 1916.

_____________________________

* Radivoje Petrovi} je dugogodi{wi novinar lista „Politika.“ Feqton „Srbi na Krfu“ objavio je u 20 nastavaka ulistu „Politika“ koji je izlazio od 5. do 24. oktobra 2004. godine. Petrovi} je autor kwiga „Raspad i rat“, „Srbijana ni{anu“ i „Mo`dana veza sa Srbijom“.

log i mikrobiolog u penziji, ina~e zaqubqe-nik u istoriju, qudi bez kojih Gvozdenovi}svoja dugogodi{wa tragawa i raspitivawanikada ne bi krunisao na ovaj na~in.

O veli~ini srpskih ratnika sahrawe-nih na Otoni dovoqno govore re~i uklesane ubeloj mermernoj plo~i ispod metalnog krsta:„Ovde borave ve~ni san daleko od otaxbinepet neznanih srpskih heroja – 1917.“ Istra`i-va~ku ekipu koja je u pristani{te Amos uplo-vila na brodskoj lepotici „Mina“, pod budnimkapetanskim okom dr Stamatovi}a, do~ekaoje besprekorno odeven u sve~anu odoru pred-sednik mesta Anastasios Katehis.

– Va{ih pet vojnika sahraweno je ov-de 1917. godine. Wihova tela more je izbaci-lo na isto~nu obalu na{eg ostrva. Mislimoda su poginuli na savezni~kom brodu koji je

Ostrvo Otona, koje je od 20. septembra1999. godine ubele`eno kao nova odrednicasrpskih hodo~asnika, jedno je od tri dragakamena Jonskog arhipelaga, kome pripadaju iMandraki i Erikusa, kao najzapadnije ta~kegr~ke teritorije. Prostire se na povr{iniod 10 kvadratnih kilometara, na kojima, ka-da nema turista, `ivi svega 140 stanovnika.Qudi sa ovog ostrva desetinama godina pe-~albare u Americi, o ~emu pored neuobi~aje-nog mira za letwe doba na ostrvu svedo~i ikafana „Wujork“ na najudarnijem mestu u lu-ci. Na Otoni nema letwe vreve, nema ni tak-sija, ni rent-a kara.

(Tekst preuzet iz feqtona „Srbi na Krfu“,„Politika“, 21. oktobar 2004, nastavak br.17, str. [25])

24

43

. D

IS

OV

O P

RO

LE

]E

Tema mi se nemetnula vi{e kao lepo se}a-we, a mewe kao zna~ajna ~iwenica iz bo-gate biografije velikog srpskog pesnika:naime, ve} godinama idu}i u Hram svete

Trojice Ruske pravoslavne crkve u Beogradu,prolazim pored velelepnog zdawa Hrama sve-tog Marka Srpske pravoslavne crkve. Znam daje hram gra|en izme|u dva svetska rata, i da jena istom mestu ranije bilo mnogo skromnijezdawe. Ali, se}awa su se}awa. Jedno se`e u da-leku pro{lost, na doga|aj koji je jo{ za `ivotawegovih protagonista „pri~an“ kao anegdota, aodnosi se na `ivotni tren lagendarnog pesnikaVladislava Petkovi}a Disa, a zbio se upravo uovoj Crkvi. O samom doga|aju pisali su mnogi, iznani i neznani, me|u wima Branko Lazarevi},kwi`evnik i kwi`evni kriti~ar, i RadmilaBunu{evac, novinar „Politike“, na koje se pozi-vam. O ~emu je re~?

Sve se zbilo jednog septembarskog jutra1911. godine, u Crkvi sv. Marka, a „samo malopre“ skup svatova bio je zakazan pred osnovnom{kolom kod Saborne crkve, petnaest minutapre {est sati izjutra. Ali ne skup stotine istotine qudi u crnim `aketima sa ruzmarinomi trobojkom na reveru, sa zagla|enim kosama izavrnutim brkovima, u lakovanim cipelama;niti u`urbanih `ena, u nacionalnim haqina-ma od tafta boje „mov“, s ba{tom cve}a na {e-{irima {to pokrivaju lokne i loknice. Nije tobio otmeni skup svatova koji }e s mladom i mu-zikom napred, si}i do najve}e, Saborne crkve,na sve~an ~in.

Ceo skup ovog mokrog semptembaskog jutrabrojao je ~etiri li~nosti, najneophodnije za jed-no ven~awe: mlada, mlado`ewa, kum i starisvat. I nisu oti{li fijakerima s gumenim to~-kovima i oki}enim karanfilima, niti se mladaborila s ven~anicom kakva se nosila te 1911.godine. Wih ~etvoro pod ki{obranima, krenulisu pe{ice, ali ne u Sabornu crkvu, iako je onatu, na nekoliko koraka; krenuli su u sasvim su-protnom pravcu. Jutro je bilo bez sunca, maglo-vito; ki{a nije prestajala, uporna, sasvim hlad-na. Zato je svadba morala da se popne u tramvaj;tamo su se na{li jedni prema drugima mladi iveseli, u prvom jutarwem tramvaju; kondukternije ni slutio kuda kre}e ovo dru{tvo.

A nekoliko meseci ranije, jedne prole}neve~eri, na Kalemegdanu, kada su jorgovani mo-dri i beli ve} mirisali, upoznao je pesnikVladislav Petkovi} Dis Tinku Pavlovi}. We-na prijateqica objasnila je tada rumenoj i cr-nomawastoj, sna`noj devojci: - Evo ide jedanodrpani pesnik koji uvek ima ko{uqu kao sneg!Ho}e{ li da te upoznam s Disom? Tinka Pavlo-vi} nije verovala da }e se nekoliko meseci ka-snije voziti tramvajem na ven~awe s ovim ti-him, }utqivim, kratkovidim ~ovekom, koji je tekalemegdanske ve~eri malo li~io na qude ko-je mla|ane devojke zami{qaju pored sebe, predoltarom.

U {est sati izjutra, pred Crkvom sv. Markanikoga nije bilo; niti na pustim poqima, pra-znim, svuda okolo, po ki{i, sitnoj, gustoj... Ali,ven~awe je bilo prijavqeno i sve{tenik je ~a-kao; mladenci su stali pred oltar; dru{tvo segrdno smejalo. U to vreme u Beogradu, retko se koven~avao na ovakav na~in.

– Namestite burme mladencima, pozvaoje sve{tenik kuma dr Milana Gavrilovi}a,mladog ~inovnika Ministarstva inostranihposlova.

qe; sa wima i wihovi kumovi. Sve{tenk je od-bio da obavi ven~awe pomo}u gumenog prstena.I svi su bili pomalo nestrpqivi i pomalo za-brinuti, jer je vreme odmicalo; ~as po~etka ra-da kancelarija pribli`avao se sve br`e, a u~e-snici na ovom ven~awu morali su na du`nosti:mlada u „Dnevni list“, gde je bila administra-tor i blagajnik, i sve.

Oko Crkve sv. Marka jo{ uvek je vladalapusto{; ~ak ni kakva `ica se nije mogla na}i;makar kriva, obi~na, zar|ala `ica... Ni{ta...Nikog... Najednom, kroz maglu, kroz ki{u, krozpoqanu, u daqini, kosom stazom, blatwavom,{to je presecala ogromno va{ari{te, ispredCrkve sv. Marka, nailazila je jedna senka. Jo{bli`e: jedna `ena... Kum se ustremio; `ena jestupala bezbri`no, sigurno, sa zembiqom prekoruke, doma}ica tridesetih godina, mo`da kuva-rica, voqna da stigne s Palilulske pijace preno {to se u ku}i svi probude. U wenom zembiqucrvenili su se patlixani...

– Gospo|o, vi ste nam potrebni, po~eo jekum dr Milan Gavrilovi}.

– Za{to, iznenadila se `ena.– Za ven~awe, gospo|o... Za jedno ven~awe,

tu, u Crkvi sv. Marka, za pet, deset minuta, u~i-nite, budite qubazni.

– Ali, ja sam ven~ana, protestovala je`ena.

– Ba{ zato...Kad je pri{la i mlada, objasnila o ~emu je

re~, i zamolila, nepoznata `ena pristala je ra-do. Skinula prsten, dala ga kumu... i bila jedi-ni, slu~ajni gost na svadbi pesnika VladislavaPetkovi}a Disa; sa zembiqom preko ruke, umra~noj crkvi..., a posle ven~awa, primila jeprsten natrag, i krenula daqe, kroz mokruKraq Aleksandrovu ulicu, kojom su se mlekaxij-ska kola ve} uveliko „~ula“ po neravnoj kaldr-mi. Ona, slu~ajna, nepoznata `ena i do tada iposle toga, bez koje ne bi mogao da se ven~a pe-snik „Tamnice“, „Pravde“, „Orgija“, tog septem-barskog jutra 1911. godine, nije ni slutila komeje to ustupila svoj zlatni ven~ani prsten.“

Kao {to je red, kum je svoje sve}ice kupqe-ne zajedno sa starosvatovskim, tu, u crkvi, ma-lo~as, `ute i tanke, stavio u ruke mladom paru,svakom po jednu, i tiho zatra`io od mlado`eweburme. Mirno i hladno Vladislav Petkovi} Disodgovorio je:

– Ja nemam nikakve burme...– Ni ja, javila se i mlada. Stari svat, po-

ru~nik Radoje Jankovi}, momak i nezaintereso-van, odmahnuo je glavom kao odgovor za sebe. Cr-kva je bila prazna; rano jutro; sve{tenik i cr-kvewak nisu vi{e nosili ven~ano prstewe. Na-stala je zabuna. Sve{tenik je bio uporan:

– Bez burme nema ven~awa!Me|utim, uznemirenom kumu pala je spaso-

nosna ideja; osim wih prisutnih, u crkvi su bi-li jo{ i – ki{obrani. Mokri, slepqeni, veliki,satenski ki{obrani, pravili su barice na ka-menom crkvenom podu. Odlu~no im je pri{ao iskinuo gumeni prsten koji obi~no ste`e {ipkeoko dr{ke, i pribrano ga predao sve{teniku.

Anegdote o neobi~nom ven~awu pesnika„Utopqenih du{a“ do ove „ta~ke“ se podudaraju,ali u nastavku se razilaze. Usmena anegdota okojoj govore s uverewem mnogi koje je intereso-vao `ivot i poezija Vladislava Petkovi}a Di-sa, tvrdi da je sve{tenik Crkve sv. Marka pri-mio gumeni prsten, rastegao ga, natakao na mla-do`ewih prst, i obavio ven~awe, prvi put usvojoj dugoj praksi, pomo}u gumenog prstena {toste`e {ipke na ki{obranima...

Pisana anegdeta o tom ven~awu iza{la je unekrologu Vladislavu Petkovi}u Disu, 15. juna1917. godine, u „Zabavniku Srpskih novina“, br.71. na Krfu, a zabele`io ju je Branko Lazarevi}.Ona govori da su ki{obrani ovog jutra bili odpomo}i, ali da je taj prsten dobijen tako {to jejedna {ipka bila i{~upana, i od we savijen pr-sten za ven~awe, {to je malo verovatno. A isti-na? O woj pi{e Radmila Bunu{evac, u „Politi-ci“, br. 10744, od 23, 24, 25, i 26. aprila 1938. go-dine, str. 17. O istom doga|aju ona ka`e ovo:

„Do tada pred oltarom, skoro ve} ven~ani,mladenici su morali da izi|u iz crkve, napo-

Pi{e: prof. dr Drago RU^NOV

VEN^AWE KOJE JE U[LO U LEGENDU

Tinka i Vladislav Petkovi} na dan ven~awa

27

43

. D

IS

OV

O P

RO

LE

]E

nevni list Politika od 4. marta 1930. godi-ne, najavio je ovom fotografijom reprizu ko-mada „^u~uk Stana“. Glumica Teodora Bobe-ri} Arsenovi} je ovom predstavom, narednogdana, proslavqala dvadesetpetogodi{wijubilej. Me|utim, interesantno je da se nafotografiji, koja najavquje predstavu i ju-bilej, nije nalazila Teodora Boberi} Arse-novi}, kao ni bilo ko iz ansambla predsta-ve, osim, tada ve} pokojnog, autora komada.No, krenimo redom.

@ena sa {e{irom, gospodskog dr`a-wa u sredini, jeste kwi`evnica Danica Mar-kovi}, koja je u vreme kada je fotografijanastala, va`ila za priznatu pesnikiwu iradila kao u~iteqica u Velikoj Ivan~i.Dru{tvo joj prave autor komada „^u~uk Sta-na“ i glumac u prvoj izvedbi Milorad Petro-vi} Seqan~ica (desno) i kwi`evnik AvdoKarabegovi} (levo).

Dakle, ova zanimqiva najava „^u~ukStane“ verovatno je imala za ciq da pozori-{nu publiku vrati u pro{lost, i podseti navreme kada je Petrovi}eva „^u~uk Stana“ za-po~iwala svoj pozori{ni `ivot.

Kada je ova fotografija nastala? Akoje poverovati redakciji Politike da je fo-tografija u neposrednoj vezi sa komadom„^u~uk Stana“, odnosno sa nekim od wenihizvo|ewa, onda mo`emo ustvrditi da je fo-tografija nastala krajem 1907. ili tokom1908. godine.

Komad sa pevawem „^u~uk Stana“ Mi-lorada Petrovi}a Seqan~ice premijerno jebio izveden u Narodnom pozori{tu u Beogra-du 20. septembra 1907. godine. Zabele`eno jeda je pozori{na publika lepo prihvatilaPetrovi}ev komad, dok je kritika bila vi{enego {tedqiva u svojim pohvalama.

Rediteq „^u~uk Stane“ bio je Sveti-slav Dinulovi} a muziku, koja je pobrala naj-vi{e pohvala, komponovao je mladi StevanHristi}. Ulogu ~u~uk Stane rediteq je pove-rio dvedesetsedmogodi{woj glumici SofijiCoci Petrovi}. Autor komada, Milorad Pe-trovi} Seqan~ica, prihvatio se uloge Haj-duk Veqka Petrovi}a.

Naredne, 1908. godine, smrt je odnelamladu glumicu Cocu Petrovi}. (Podsetimo ina Disov nekrolog posve}en Coci u kojem jejasno svorena slika i o glumici i o Narod-nom pozori{tu: „Tako je Coca, najve}a k}iBeograda, ostavila Beograd. Ostavila Beo-grad i crnu zastavu {to se vila na jednoj ku-}i, na Narodnom pozori{tu. Jadna Coca!“1).Koncem iste godine, 5. decembra, i kwi`ev-nik Avdo Karabegovi} je zauvek oti{ao sakwi`evne scene. Sofiju Cocu Petrovi} uulozi ~u~uk Stane, zameni}e Teodora Bobe-ri} Arsenovi}.

I tako se, kona~no, vra}amo povoduzbog kojeg se ova fotografija pojavila u no-vinama dvadeset i vi{e godina nakon wenognastanka. Teodora Boberi} Arsenovi} je po-novo zaigrala ulogu ~u~uk Stane. Na mesto

vala de~ije horove, skladne i odabrane“. Po-stoji i svedo~ewe Poleksije Dimitrijevi}Sto{i} o namerama Danice Markovi} da na-pi{e dramu sa temom iz beogradskog `ivota,koju je, me|utim, osujetila wena smrt.2

Tako|e, Avdina spomenica koja je na-stala nakon rane smrti Avde Karabegovi}a,a koju su ispuwavali srpski pesnici i we-govi drugovi, bele`i nekoliko priloga Mi-lorada Petrovi}a koji predstavqaju toplosvedo~anstvo o prijateqstvu izme|u ovadva kwi`evnika, ali u kojem ni jednom re~-

novo zaigrala ulogu ~u~uk Stane. Na mestopokojnog Miodraga Petrovi}a Seqan~icedo{ao je glumac Dobrica Milutinovi}. Re-diteq komada ovoga puta je bio DimitrijeGini}.

Kada se ova fotografija pojavila u{tampi, od svih li~nosti koje se nalaze nawoj, jedino je Danica Markovi} bila me|u

`ivima. Mo`emo stoga pretpostaviti da jeredakcija Politike ba{ od we i dobila ovufotografiju.

O~igledno je oma{kom redakcije is-pod fotografije zabele`eno da je ona iz ko-mada „^u~uk Stana“. Ovakva tvrdwa redak-cije bi navela na mi{qewe da su pored Mi-lorada Petrovi}a u prvim izvo|ewima ovogkomada u~estvovali i Danica Markovi} iAvdo Karabegovi}. No, to gotovo sigurno nijeta~no. U protivnom bio bi sa~uvan bar nekipisan trag o tome.

Naime, za Danicu Markovi} jedino u~asopisu Srpkiwa objavqenom u Irigu 1913.godine nalazimo da je imala sklonosti kapozornici. U ovom ~asopisu se kazuje da jeDanica Markovi} kao u~iteqica „prire|i-

ju nije pomenuto wegovo u~e{}e u „^u~ukStani“.

S toga je bli`e istini da su i DanicaMarkovi} i Avdo Karabegovi} sa velikomradoznalo{}u pratili kulturna de{avawa uBeogradu, ~iji su kulturni miqe u prvih go-dina HH veka, i sami ~inili.

Kao {to smo pomenuli, te 1930. godineod svih li~nosti koje se nalaze na fotogra-fiji jedino je Danica Markovi} bila `iva.Mo`da je ova naknadno obajvqena fotografi-ja tada ve} umornoj i gotovo zaboravqenoj pe-snikiwi dala povoda i snage da se i sama jo{jednom vrati u pro{lost, sakupi krhotine ko-je su joj preostale, i da se, kona~no, prisetidana kada je slovila za najboqu srpsku pesni-kiwu, i kada je i sama bila mnogo vi{e „~u~uk“.

Pi{e: Zorica HAXI]

Tragom jedne fotografije

KRHOTINE PRO[LOSTI

Pesnikiwa Danica Markovi} sa kwi`evnicima Miloradom Petrovi}em Seqan~icom

i Avdom Karabegovi}em

_____________________________

1 Citirano prema: Dis: "Coca", Disovo prole}e, br.35, ^a~ak 2004, str. 22.

2 Moram pomenuti i to da u poku{ajima da {to vi{e proniknem u `ivot i kwi`evni rad Danice Markovi} nisamkucala na zatvorena vrata. Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“ iz ^a~ka mi je svoja vrata {irom otvo-rila. Naime, sva svoja saznawa o Danici Markovi}, kao i tekstove koje su imale, ustupile su mi Danica Ota{evi}i Milica Bakovi}. I ovoga puta koristim priliku da im se jo{ jednom zahvalim na pru`enoj ruci i nesebi~nojpomo}i.2

64

3.

DI

SO

VO

PR

OL

E]

E

MO@DA SPAVA

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,Pesmu jednu u snu {to sam svu no} slu{ao:Da je ~ujem uzalud sam danas ku{ao,Kao da je pesma bila sre}a moja sva.Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

U snu svome nisam znao za bu|ewa mo},I da zemqi treba sunca, jutra i zore;Da u danu gube zvezde bele odore;Bledi mesec da se kre}e u umrlu no}.U snu svome nisam znao za bu|ewa mo}.

I sad jedva mogu znati da imadoh san.I u wemu o~i neke, nebo ne~ije,Neko lice, ne znam kakvo, mo`da de~ije,Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan,Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne se}am se ni~eg vi{e, ni o~iju tih:Kao da je san mi ceo bio od pene,Il' te o~i da su moja du{a van mene,Ni arije, ni sveg drugog, {to ja no}as snih;Ne se}am se ni~eg vi{e, ni o~iju tih.

Ali slutim, a slutiti jo{ jedino znam. Ja sad slutim za te o~i da su ba{ one[to me ~udno po `ivotu vode i gone:U snu do|u da me vide {ta li radim sam.Ali slutim, a slutiti jo{ jedino znam.

Da me vide, do|u o~i, i ja vidim tadI te o~i, i tu qubav, i taj put sre}e;Wene o~i, weno lice, weno prole}eU snu vidim, ali ne znam {to ne vidim sad.Da me vide, do|u o~i, i ja vidim tad:

Wenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,I wen pogled {to me gleda kao iz cve}a,[to me gleda, {to mi ka`e da me ose}a,[to mi bri`no pru`a odmor i ne`nosti svet,Wenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

Ja sad nemam svoju dragu, i wen ne znam glas;Ne znam mesto na kom `ivi ili po~iva;Ne znam za{to wu i san mi java pokriva;Mo`da spava, i grob tu`no neguje joj stas.Ja sad nemam svoju dragu, i wen ne znam glas.

Mo`da spava sa o~ima izvan svakog zla,Izvan stvari, iluzija, izvan `ivota,I s wom spava, nevi|ena, wena lepota;mo`da `ivi i do}i }e posle ovog sna.Mo`da spava sa o~ima izvan svakog zla.

Organizacija „Zdravo da ste“ i Srpski savet za izbeglice prvi put ove godine su u~estvovali na man-ifestaciji Disovo prole}e sa poetsko-scenskim performansom na Disov stih „U snu nisam znao zabu|ewa mo}“. ^a~anski sredwo{kolci sa timom organizacije „Zdravo da ste“ (Gordana Marjanovi},

Branka Kandi}, Qubinka Vojinovi} i Zoran Nikovi}) dali su odgovore na Disove stihove, a scenskikola` pripremio je Milutin Gigi Jev|enijevi}, dramski umetnik. Dis je bio inspiracija i za japanskupesnikiwu Kajoko Jamasaki koja je za ovu priliku prvi put prevela na japanski najpoznatiju Disovu pesmu„Mo`da spava“.

– Dis je slo`en pesnik, kod wega je najte`e posti}i muziku i smisao stiha. Danima sam ~itala pesmuda bih „uhvatila“ wenu muziku i muzi~ki obrazac.

Kajoko Jamasaki je veliki prijateq srpskog naroda i aktivni ~lan organizacije „Zdravo da ste“.Odu{evqena je li~no{}u Nade`de Petrovi}, a prevodila je na japanski Rastka Petrovi}a, Stevana Rai~evi}a,kao i Ki{a. Ro|ena je u gradu Kanazava 1956. godine u Japanu. Diplomirala je na Filolo{kom fakultetuHokaido univerziteta, a doktorirala na Filolo{kom fakultetu u Beogradu na temu „Japanska avagardna poez-ija“. Dobitnik je nagrada za inostrane prevodioce za 1995-1996. godina Srpskog PEN centra. Od 1981. `ivi uBeogradu gde radi kao docent na katedri za japanski jezik i kwi`evnost na Filolo{kom fakultetu.

U SNU NISAM ZNAO

Kajoko Jamasaki

Dis na japanskom jeziku

POZNATO I NEPOZNATO O DA-NICI MARKOVI] – Nau~ni skup u or-ganizaciji Gradske biblioteke „Vladi-slav Petkovi} Dis“ iz ^a~ka i Institu-ta za kwi`evnost i umetnost iz Beogra-da (^a~ak, 11-12. maj, 2006) upotpuwavaneke bitne, a nepoznate segmente u we-noj bio-bibliografiji koji }e biti obja-vqeni u prate}im publikacijama.

Neophodno je naglasiti da je Da-nica Markovi} neprestano prisutna urodnom gradu u kojem je 1992. godine do-bila i svoju ulicu. Tako|e, u Beogradu,na Kowarniku, jedna ulica nosi wenoime. O wenoj poeziji, pored eminentnihkwi`evnih kriti~ara i istori~ara, pi-sali su i brojni kulturni poslenici^a~ka (Ranko Simovi}, Miodrag Ja}imo-vi}, Radovan M. Marinkovi}, MilovanUro{evi}, Sini{a Dilpari}, MiladinM. Vukosavqevi}, Milenko Paji}, Mari-ja Orbovi}, Milica Bakovi}...)

U Protokolu ro|enih za 1879. go-

dinu, arhivskom dokumentu (pohrawen uMati~noj slu`bi Op{tine ^a~ak), nastranici 37, pod rednim brojem 115, upi-sano je da je Danica Markovi}, od oca

Joksima, u~iteqa Osnovne {kole ~a-

~anske iz ^a~ka i majke Mileve, ro|ena

1. oktobra 1879. godine u ^a~ku. Kr{te-na je tako|e u ^a~ku, u crkvi VaznesewaGospodweg, 7. oktobra iste godine. Kumana kr{tewu bila je Sofija, `ena IvanaStoji{i}a, apotekara iz ^a~ka.

Dakle, Danica Markovi} nije ro-|ena 30. septembra 1879. godine kakopi{e u svim odrednicama jer, 1. okto-bar 1879. po julijanskom (starom) ka-lendaru je 12. oktobar po gregorijan-skom (novom) kalendaru. Izvorni do-kument, mati~na kwiga ro|enih, doka-zuje da je pesnikiwa u `ivot zakora-~ila prvog dana oktobra, a ne posled-weg dana septembra 1879. godine. Sobzirom da su u moru relativnosti ko-je name}e `ivot jedino dve ~iweniceizvesne, datum i mesto ro|ewa i smr-ti, neophodno je ubudu}e tu nenamernubiografsku gre{ku ispravqati.

Wenu prozu, rasutu po brojnimlistovima, ~asopisima i almanasima,nepristupa~nu i nedovoqno poznatu idobrim poznavaocima srpske kwi`ev-

nosti dvadesetog veka, sabrala je Ma-rija Orbovi} u kwizi Kupa~ica i zmi-

ja (^a~ak, 2003). Svetlost dana ugle-dalo je 29 pripovedaka koje su pred-stavqene kulturnoj javnosti Srbije.

Me|utim, bibliografsko traga-we nema kraja. Prikupqaju}i gra|u zaBibliografiju Danice Markovi} kojuGradska biblioteka namerava da{tampa u okviru edicije Zavi~ajna bi-

bliografija, u Bibliografiji srpskih

almanaha i kalendara, kw. 1, Miodra-ga Matickog, otkrila sam ~etiri nepo-znate bibliografske jedinice – tripripovetke koje nisu objavqene u Ku-

pa~ici i zmiji i jednu pesmu.Pripovetka Jaseni~anin u To-

plici objavqena je u Zadru`nom ka-

lendaru Glavnog saveza Srpskih ze-

mqoradni~kih zadruga za prostu

1931. godinu (str. 141-157). Devojka iz

Palilule iza{la je u kalendaru Var-

dar, izdawe Kola srpskih sestara

(str. 74-80), tako|e za 1931. godinu.Pripovetka Uveli pupoqak, na neko-liko mesta isprekidana crticama, ob-javqena je u almanahu Bratstvo, \a~-

ke literarne dru`ine u Subotici

1932. godine (str. 19-26). Ispod tepripovetke, nalazi se pesma Pono} je

(str. 26-27), potpisana punim imenom iprezimenom, datirana 1927. godinom.Ta pesma, do sada nepoznata, ne nala-zi se ni u jednoj zbirci.

Ove ~etiri bibliografske jedi-nice od izuzetnog su zna~aja jer bacajunovu svetlost na kwi`evno delo Da-nice Markovi}. Pred kraj `ivota in-tezivno pi{e i objavquje prozu, naj~e-{}e u Politici. U to vreme `ivotnikrst postaje joj inspiracija, ali i po-kreta~ka energija jer pripovetke pi-{e zbog honorara koji joj je neophodanza izdr`avawe dece. Ipak, podrobnaanaliza wene proze sluti da bi pe-snikiwa, da je po`ivela du`e, prera-sla u solidnog proznog pisca.

Nesporno, `ivot Danice Marko-vi} satkan poezijom, ispisao je najdir-qiviju prozu i poetski pesimizam sat-kan od `ivota koji mo`e poslu`iti

kao dokument za psihologiju moderne

Srpkiwe.

Faksimil Kwige ro|enih gde je pod rednim brojem 115 upisano novoro|eno dete Danica Markovi}

Nepoznato o Danici Markovi}

Uspeh Danice Markovi}

Jedno lepo priznawe do`ive-la je na{a ~uvena pesnikiwa,g-|a Danica Markovi}. SrpskaKraqevska Akademija Nauka, kaonajboqe delo iz lepe kwi`evno-sti u 1928, nagradila je pesmeTrenuci i raspolo`ewa, koje jeizdala Srpska Kwi`evna Zadru-ga. Nagrada je bila 6000.— di-nara.

Od sveg srca ~estitamo na{ojpesnikiwi, kojoj je dopala ~astda bude prva `ena koju je nagra-dila Akademija nauka. — Drugui tre}u nagaradu dobili su g.g. Sibe Mili~i} i Milan Ka-{anin.

„@ena i svet“, br. 4 (april 1929), str. 8

PONO] JE

Pono} je. Svud je gusta tama;

Napoqu vetar jezivo duva

I svom svojom mo}i

Lomi drve}e u pustoj no}i.

Vetar se malo uti{ao bio,

a zatim ne{to sve ja~e i ja~e,

Po~e da cvili i da bolno tu`i

I u tihoj no}i po~e da pla~e.

Da li je to vetar il’ ne~ija du{a

Koju je sudba ve} kaznila davno,

I koja tu`i i tra`i pomo}i

U gustoj mra~noj no}i?!

Da, to je du{a prezrena od sviju

Sakrila svoju tugu duboku

U pono} mra~nu i ve~iti mrak,

I sakrila suzu bolnom oku.

Ali jecaj du{e ucveqene, bolne

Iskrao se tiho iz bonanih grudi

I dok vetar huji sve ja~e i ja~e

Prezrena od sviju, ona pla~e...

pla~e...

1927 Danica Markovi}

29

43

. D

IS

OV

O P

RO

LE

]E

anica Markovi} (^a~ak, 1879 – Beo-grad, 1932) u dvadeset petoj godiniulazi u srpsku kwi`evnost na velikavrata. Wena prva pesni~ka zbirkaTrenuci (Beograd, 1904) je autenti~andokaz zrelog i formiranog pesnika.Ve} naredne godine pesmom U suton

postaje antologijski pesnik. Zastu-pqena je u antologiji Na{a pjesma Jo-sipa Milakovi}a (Sarajevo, 1905). Pr-

va srpska moderna liri~arka miri dvaantipoda u kwi`evnoj kritici – Antu-na Gustava Mato{a i Jovana Skerli-}a. U umetni~ki svet uveo je Sima Pan-durovi}, a ispratila Isidora Seku-li}.

U mnogo ~emu bila je prva i po-sebna, smela, iskrena i avangardna.Pripada zna~ajnoj kwi`evnoj genera-ciji s po~etka dvadesetog veka kojoj surodono~elnici zavi~ajni pesnici^a~ka – Vladislav Petkovi} Dis iStevan Lukovi}.

Srpska orhideja, kako je Mato{nazvao, pro`ivela je `ivot dostojananti~ke heroine. Ro|ena je u ^a~ku, odoca [umadinca i majke Vojvo|anke.Krhkog i ne`nog zdravqa, boluje od tu-berkuloze, u~iteqevala je u srpskojprestonici, ali mnogo du`e u okolnimmestima. Udaje se u imu}nu i uglednuporodicu Tati}, ra|a {estoro dece,ali posle dvadeset godina ponovo je napo~etku. Krasi je izraziti kwi`evnidar, nagla{ena individualnost i neo-bi~na filozofija `ivqewa – ogromnobreme za srpsku `enu toga vremena.

Svoj elegi~ni do`ivqaj du{e iz-nedrila je kao u~iteqica, supruga,majka, u~esnik Topli~ke bune 1917, za-robqenik, siroma{na i razvedena `e-na, udovica i vrlo nesre}na majka...Sahranila je Slobodana, Milicu iQubicu, a posle we, umire jo{ dvojewene odrasle dece, Petar i An|elija,tako da je genezu produ`ila samo k}iMarica. Pritom, neophodno je naglasi-ti da je imala samo pedeset tri godi-ne kada je zavr{ila svoju `ivotnuelegiju. Svojim usudom, postala je sim-bol podviga i stradawa srpske inte-ligencije. Inkarnacija je uspona i pa-dova, ra|awa i umirawa srpske `enena razme|i dva prethodna stole}a ka-da je zauvek izmewena kulturolo{kai demografska slika Srbije.

Jedina je pesnikiwa, od ukupno

vi}, Svetislav Stefanovi}...Sa samotri pesni~ke kwige, dosegla je svojParnas i zauzela dostojanstveno me-sto na poetskom nebu Srbije. Sasvim

Jedina je pesnikiwa, od ukupno26 pesnika, u glasovitoj Antologiji

novije srpske lirike Bogdana Popovi-}a (Zagreb, 1911). Zastupqena je sa tripesme (Na bunaru, Galium verum,Aprilska elegija), a do tada je imalasamo jednu objavqenu zbirku. Za kwi-`evni rad, ve} 1910 godine, odlikova-na je Ordenom Svetog Save V reda. Ta~iwenica je dovoqna za wenu poseb-nost. Poeziju neprestano objavquje unajzna~ajnijim periodi~nim publika-cijama. Pored Trenutaka, pred kraj`ivota, objavquje dve zbirke simbo-li~no naslovqene Trenuci i raspolo-

`ewa (Beograd, 1928, 1930). Pripala joj je ~ast da 1929. godi-

ne bude prva `ena nagra|ena od Aka-demije nauka. Srpska kraqevska aka-demija nagradila je zbirku Trenuci i

raspolo`ewa kao najboqe delo iz le-pe kwi`evnosti za 1928. godinu. Na-grada (6.000 dinara) je dodeqena izFonda Qubomira M. Mihajlovi}a.

NEPOZNATO O DANICI MARKOVI]Pi{e: Milica BAKOVI]

Formirala se u Disovom i Pan-durovi}evom krugu. Neki kriti~ari jesvrstavaju u poetsku plejadu kojojpripadaju i Jovan Du~i}, Milan Ra-ki}, Aleksa [anti}, Milorad Mitro-

sigurno, bilo joj je mnogo te`e, jer jebila `ena.

Poezija joj je prevo|ena na fran-cuski, ma|arski, nema~ki i slova~kijezik.2

84

3.

DI

SO

VO

PR

OL

E]

E

~i...Tako je ose}ala, tako mislila, takogovorila Danica Markovi}...I onako sla-ba, onako bleda ali duhovno hrabra, kaonajhrabriji borac – otpo~ela je borbu...

Svakodnevno dovo|eno je deseti-nama vezanih qudi da ih „ispituju“. Tosu dovodili one, koje nisu ubijali po se-lima. Bivalo je i `ena. Tih je qudi ne-stajalo no}u, a trupqe im je razvla~enopo vododerinama Debelog brda i okoobala Toplice...O~ajawe i patwa tihmu~enika pretegnuli su u du{i DaniceMarkovi} nad brigom, te{kom brigom, oopstanku wene dece. I otpo~ela je bor-bu, borbu vrlo opasnu.

U samom Prokupqu sedeo je jedankomandant, pukovnik, ~ovek bezna~ajan,koji nije ni hteo ni smeo stati protiv ko-mitskog besa. Tu se, dakle, nije moglo ni-{ta u~initi te se Danica re{ila, da ideu Ni{ generalu Tasovu. U ono vreme, podonakvim prilikama, oti}i u Ni{ – bilo jeskoro nemogu}e. Nemogu}e za onoga , kojise predomi{qa i meri svu opasnost ali,Danica je gledala stvar s druge ta~ke.Ona je znala samo jedno: treba u~initisve, ili barem poku{ati kako bi se koli-ko, toliko smawio ovaj u`as, ova pogibi-ja... Treba po cenu najve}e `rtve poku{a-ti sve ne bi li se ovi mu~enici spasli.Koliko je trebalo truda, koliko ve{tineda se dobije dozvola – to je te{ko kaza-ti... Najsposle je uspela i pod vidom, daide radi trgovine – da se odnese malo ra-kije a donese toliko soli – ide pe{ke udru{tvu dve tri sirotne `ene, koje su te-rale jedno magare natovareno. U Ni{u po-lazi joj za rukom, da se vidi sa generalomi da mu predstavi svu nesre}u, koju trpinarod. Jo{ joj se dala prilika, da se upo-zna sa nekim istaknutijim bugarskim `ur-nalistima i da stupi u prepisku sa I. Va-zovim, poku{avaju}i, da i wih obavesti ozlom stawu... Malo umirena i s ne{to na-de, vra}a se ku}i i deci.

Tasov je bio toliko svesan zla,koje se takvim radom stvara, a osim to-ga bio je „Rusofil“ te je i saslu{ao iobe}ao, da }e u~initi sve, {to je u wego-voj vlasti, kako bi se zlo prekratilo.

Po povratku do~ekao je n. pukovnikAtanasov i odmah je po~eo ispitivati: za-{to je i{la u Ni{? S kime se je vi|ala i{ta je i kome govorila?... I pretwa, da }eje internirati, odvojeno od dece, v staraBlgarija... I motri na weno kretawe. Po-ku{ava i da je pridobije obe}awem, kako}e joj nabavqati sve potrebne namirni-ce... U takvoj jednoj prilici Danica mu jeodgovorila: – „Vi tra`ite od mene, kaoSrpkiwe, da se, za „~anak so~iva“ odrek-nem svoje du`nosti... Ja to ne}u nikadau~initi ni po cenu `ivota svoje dece“...

Juna{tvo je to bilo, i to veliko,tako odgovoriti u ono doba, onakvom ~o-veku, koji je vodio ono krvavo kolo...“Do-

Tada, usred te vatre, javqeno je uProkupqe Danici Markovi} molbom daide do Ni{a i izvesti Tasova o timstrahotama. I ona je oti{la... S kolikotruda i opasnosti – to mo`e sebi pred-staviti samo onaj koji je bio tamo onihdana... Sre}om, Atanasov se nije desio uProkupqu u to doba, docnije se nije re-{io, da ostvari svoju pretwu prema woj,jer je bila i suvi{e zapa`ena u Ni{u iTasov ne bi dozvolio, da bude upropa-{tena do kraja.

Posledica toga wenog putovawabila je: general prati pukovnika Rajeva,da ispita krivice na{ih qudi, a Danicaposla poruku i javi: Do}i }e izaslanik

bre, dobre – }e vidime“ ... rekao joj je on.Tasov je odr`ao obe}awe i poku-

{ao suzbiti komitske zlo~ine. Ne sa-svim... Mu~ewa su nastavqena i daqe,samo ne onako javno... Drugi je preduzeo,da protiv-stalnu komitsko-bugarskombesu, stupaju}i u neumornu borbu – KO-STA VOJINOVI]. I on je bio jedina od-brana, jedina uteha o~ajnom narodu onihstra{nih dana.

Vojinovi} vodi neprekidnu borbu:~asom onamo oko Jastrepca protiv Au-strijanaca; ~asom s ove strane Topliceoko Vidova~e protiv bugarskih komita;ponovo se prebacuje na levu obalu rekeda ga kroz nedequ dana Bugari na|u na

svom putu oko Jastrepca. .. I tako, iz da-na u dan, iz borbe u borbu dok jednog kob-nog dana, krajem 1917. godine, ne pogibeu blizini sela Grgura. To je bilo nemi-novno – onaki junaci moraju poginuti.

Narod pre oseti nego mi, ~u o we-govoj pogibiji, jer se bugarske komite po-mami{e od radosti. Tu radost izrazi{enovim besom. Pored ve} dotada{wih„vojvoda“ pojavi{e se novi i zlo~ini do-stigo{e vrhunac po~etkom 1918. godine...Jedan od tih namesti se u selu Prekadi-nu, blizu Prokupqa. Ime mu brzo zapam-tismo, zvao se Lazar a veoma u voqi Ata-nasovu. Svakodnevno, u suton, najavilibi se wegovi qudi u selu i odvodili na-{e vezanih ruku. Trpali su ih u jedan du-bok, vla`an i mra~an podrum, sve na go-milu i ne dre{e}i ih. Tim na~inom, zanekoliko dana, bi tamo strpano 50-60qudi iz sela: \u{nice, Tiskawe, Prvi-wa, Kowu{e, Tezana, Vi~e...

[ta je tamo ra|eno i kako su mu~e-ni ti qudi – to je te{ko re}i a i zami-sliti... Mu~ewa je vr{io sam Lazar i touvek no}u...

generalov i da treba i}i pred wega, al-bom protiv zlo~ina i molbom, da se na{iqudi otrgnu iz ruku Atanasova i Lazarai sprovedu u Beloqin gde }e stvar izvi-|ati komandant opol~ezaca... Digo{e se`ene, jer qudi su bili svi pokupqeni...Tako i bi. Rajev be{e pristupa~an i o~e-vidno protivnik komitskih zala.

^im je stigao Rajev, dolete i Ata-nasov da {titi svoje „vojvode“. Na{i be-{e provedeni u Beloqin gde osta{e dopo~etka juna..

Posle tih doga|aja mene su Bugariproterali na austrijsku teritoriju pre-ko Blaca i ja se vi{e nikad ne videh sasirotom Danicom.

Kad sam saznala o wenoj smrti,ponovo mi iskrsnu u pameti ono te{kovreme i obnovi uspomenu o wenom neu-stra{ivom starawu, radi olak{awa te-{ke sudbine mu~nog naroda. Se}aju}i sesvega toga, ja velim, u ime svih onih okojima se ona onako po`rtvovano zauzi-mala – Bog da te prosti, draga Danice, isvetla ti uspomena, a tvojoj deci nekamilostivi Bog bude na pomo}i!

U spomen Danice Markovi}

Faksimil rukopisa Milene Bojovi}

314

3.

DI

SO

VO

PR

OL

E]

E

anica Markovi}, posle okupa-cije Srbije u Prvom svetskomratu, 1915. godine, napu{taBeograd i sa {estoro dece od-lazi u Toplicu u kojoj ostajesedam godina. Dvanaest godi-

na kasnije zapisa}e: „Nikada ne osetih`ivot tako intezivno kao u palanci zavreme okupacije“ (Doziv ne~astivog,1927).

Ali, kada je u prole}e 1917. iz-bio ustanak u Toplici, pesnikiwa se,poput anti~kih heroina, aktivno i kraj-we po`rtvovano prikqu~uje ustanici-ma. Ta dimenzija wene li~nosti nijedovoqno nagla{ena i istra`ena, a ne-sporno, kazuje mnogo, ne samo o patrio-tizmu i usudu srpske `ene u vreme bu-garske okupacije, ve} i o uzrocima po-etskog pesimizma kwi`evne generacijes po~etka dvadesetog veka kojoj pripa-daqu i Vladislav Petkovi} Dis i Ste-van Lukovi}.

Jo{ je jedna heroina svedok, u~e-snik i savremenik Topli~kog ustanka –dobrovoqna bolni~arka, An|elija L.Lazarevi}, k}i Laze K. Lazarevi}a.

U martu i aprilu 1929. godine, uPolitici Danica Markovi} objavquje

nice Markovi} , ~uva se u Rukopisnomodeqewu Narodne biblioteke Srbije uBeogradu (inv. br. R 449). Neobi~an ne-krolog Milene Bojovi}, Dani~inog pro-fesora u Kraqevsko srpskoj vi{oj `en-skoj {koli u Beogradu, nije objavqivando sada. Uzgred, Milena Bojovi} je ro-|ena sestra Koste Vojinovi}a (Smede-revo, 1896 – Grgure kod Prokupqa1917), vo|e ustanka u Toplici i Jabla-nici, koji je, u vreme kada je stupio nakrvavu ustani~ku pozornicu, imao samo24 godine.

^udesnim ukr{tawem puteva Go-

spodwih Milena je i dobar poznavalac

wenog neobi~nog i beskrajno nesre}nog

`ivota, zapisala je, izme|u ostalog,Branka Radovanovi} u feqtonu Zabora-

vqena pesnikiwa Danica Markovi} (Po-

litika, 21 avgust – 1 septembar 2001),koja je, objaviv{i delove tog rukopisa,prva na wega skrenula pa`wu.

Povodom Nau~nog skupa o DaniciMarkovi} (^a~ak, 11-12 maj 2006) kojiorganizauje Gradska biblioteka „Vladi-slav Petkovi} Dis“, ~asopis Disovo pro-

le}e, br. 36, objavquje rukopis U spomen

Danice Markovi} izvorno i u celosti.Napisan je u stubcima, crnim mastilom,~itko i uredno na deset strana.

Faksimil rukopisa poslala jeZorica Haxi} sa `eqom da se publiku-je u Disovom prole}u.

Se}awa i svedo~ewa iz `ivota u izbe-

gli{tvu, u pet nastavaka. Kao i svakiiskreni i predani rodoqub, ne pi{e osvojim i patwama svoje porodice, ve} ozlo~inima bugarskog terora u topli~-kom kraju. Ti weni autenti~ni zapisi,dragocena su hronika i svojevrsna ar-hivska gra|a za razli~ita istorijska ikulturolo{ka istra`ivawa.

Poetski pesimizam preto~en uelegije je filozofija `ivota Srpske

orhideje, ali, na `alost, postaje i wenasurova i bolna `ivotna stvarnost. UProkupqu joj umire sin Slobodan, a popovratku iz izbegli{tva umiru joj k}eriMilica i Qubica. Posle dvadeset dvegodine braka razvodi se od mu`a, Mom-~ila Tati}a, i ostaje sama sa troje dece.Nova porodi~na tragedija usledila je,na sre}u, nakon wene smrti. Umire jojPredrag-Petar-Pe}a (1915-1933) u osam-naestoj i An|elija-Anana-Ana (1912-1934) u dvadeset drugoj godini. Starosti porod do~ekala je samo Marica (1909-1977) koja se 1934. godine udala za Mi-lutina ]o}i}a, ma{inskog in`ewera iaktivnog oficira Jugoslovenske vojske.

Nedatiran rukopis, najverovat-nije napisan 1932. godine U spomen Da-

DANICA MARKOVI] U TOPLI^KOM USTANKUPriredila: Milica BAKOVI]

Pi{e: Milena BOJOVI]EVA

U SPOMEN DANICE MARKOVI]anicu Markovi} poznavala samjo{ iz {kole – bila mi je u~eni-ca. Darovita, a ose}ajnosti veo-ma fine, Danica je spadala me-|u one retke u~enice, kojih se

nastavnik uvek se}a. Po svr{enoj matu-ri `ivot je odveo putem na koji je, zbogsvoje velike ose}ajnosti, mnogo pati-la...Videle smo se posle mnogo godinaonih kobnih dana na{ega ropstva podBugarima, kada su me doga|aji odveli ublizinu Prokupqa.

Rat je zatekao Danicu Markovi} uProkupqu i, kad je nastala okupacija,ostala je onamo sa svojom decom i sta-rom tetkom. Zdravqa je bila veoma ne-`nog te se mo`e pojmiti, koliko joj jebio te`ak polo`aj kada se morala bri-nuti o svima `ivotnim potrebama svojedece i one stare du{e. To su bile fi-zi~ke i materijalne te{ko}e, a moralnejo{ ve}e. Gruba okupatorska sila priti-sla je stra{nom te`inom o`alo{}eni izaprepa{teni svet i mo`e se zamisli-ti, kako je i koliko ona ose}ala sav jadsvojom pesni~ki-patriotskom du{om.

sve, {to su wihovi podivqali instink-ti `eleli...

Prva posledica „ustanka“ bila je– dolazak XXI puka bugarske vojske dakazni buntovnike. Taj puk ostavio je zasobom krvav trag i zgari{ta... Wega sme-ni XI puk „opol~e`aca“ koji ostade dadr`i buntovni kraj u pokornosti. U jesente iste 1917. godine do|o{e komitayije.[to je ostalo iza XXI puka to sad uze{ekomite da – dovr{e. I produ`i se krva-va rasprava sa „buntovnicima“...

Pro~u{e se imena: pukovnika Ata-nasova, Nikolova, Orov~anina, Kruma ijo{ nekoliko wih...Teror zavlada i gra-dom i selima...

[ta je radio narod? ^emu se nadaoi je li se nadao? Za sebe li~no, niko ni-je bio uveren da }e ga zlo minuti ali jesvako imao nade: do}i }e dan slobode,narod ne mo`e poginuti, ne mo`e ga ne-stati... Do}i }e dan slobode ali ga mi ne-}emo do~ekati... Ne mari... Do~eka}e na-rod jer narod ne}e propasti, ni li~no-sti, pojedinci?...Pa oni i tako umi-ru...Malo pre, malo docnije – {ta to zna-

Od novembra 1915. do prole}a1917. godine, `ivelo se pod pritiskomte{ke neizvesnosti. Neprijateqi su bi-li povukli granicu svojih teritorija,prema ~emu je Toplica do Jastrebca pri-padala Bugarima. Toplica bogata, a Bu-gari nenasiti, ali se ipak `ivelo... Po-{to su pro{li prvi dani straha, `alo-sti i i zaprepa{}ewa svet se povukao usebe i starao se, da `ivotari od danasdo sutra, ali ne gube}i nade, jer svako jeu dubini svoje du{e imao uzdawe: Bog }epomo}i, oslobodi}emo se.

Bilo je razlike izme|u sela i gra-da. Seosko stanovni{tvo bilo je boqesnabdeveno hranom i pored stalnog po-ni`avawa a gradsko je, u tom pogledu,trpelo oskudicu ali je bilo, koliko to-liko, za{ti}eno protiv nasiqa. To i ta-ko je trajalo do fatalnog ustanka u pro-le}e 1917. godine. Tim ustankom Bugari-ma su ruke postale odre{ene da ~ine3

04

3.

DI

SO

VO

PR

OL

E]

E

D

D

Po~etni stih Disove pesme Mo-

`da spava: „Zaboravio sam ju-tros pesmu jednu ja“ i ono {to zatim stihom sledi, nastojawe da

se pesma iz no}a{weg sna nekako prizo-ve, i poku{aji da se prepoznaju i odredeobrisi tog sna uz pomo} re~i, da se ot-krije ili bar nasluti {ta je uistinu biotaj san – mogu nam pomo}i da uo~imoosnovnu odliku savremenog pesni{tva.Jer najboqim svojim delom savremenopesni{tvo ~inilo je upravo to: re~ima jepoku{avalo da prizove prizore i slikekoje lelujaju u prostoru izme|u sna i ja-ve, htelo da u re~i i poetske slike uhva-ti ona stawa koja izmi-~u svakom racionalnomodre|ewu.

Disova, pak, Tam-

nica po~iwe stihom kojibi se mogao smatrati am-blemom ose}ajnosti ~o-veka novog doba. „To jeonaj `ivot gde sam pao ija“, stih je koji govori oudaqenosti ~oveka od`ivota. Pokazne zameni-ce To i onaj – kako sumnogi i primetili – mar-kiraju odnos distance,govore o izmaknutosti`ivota pesniku, odnosnopesnika `ivotu. Ovo jejo{ vi{e nagla{eno na-rednim stihom pesme,gde se mesto sa kog se pa-lo imenuje ovako: „Sa ne-vinih daqina, sa o~imazvezda“. Pad sa beskraj-no udaqenih prostora,iz predela nevinosti ineznawa, u dosu|en ob-lik, oblik „{to se mirno mewa“, podlo-`an prolaznosti i raspadqiv, sa ta dvastiha poetski je precizno i upe~atqivoprikazan. @ivot se istovremeno posma-tra i odavde, gde se pad zavr{io, i odan-de, odakle se palo. To je ono {to izazivavrtoglavicu prilikom ~itawa ovih, ali imnogih drugih Disovih stihova.

O{amu}enost izaziva i jedan obrtkoji se ti~e odnosa sna i jave. Nakon upor-nih, neuspe{nih poku{aja da odredi sadr-`aj i konture sna, koji tim vi{e izmi~e{to se upornije o wemu razmi{qa, pesniku pesmi Mo`da spava pomiwe dragu, slutida mu se ona u snu javila. Za wu ne zna nigde je ni da li uop{te postoji, jer ona „Mo-`da spava sa o~ima izvan svakog zla“. Dabi malo daqe dodao: „Mo`da `ivi, i do-}i }e posle ovog sna“. Posle kog to sna?Pesnikovog, koga on ne mo`e da se seti?

@ivot se posmatra ne samo sa me-sta odakle se palo, ne sagledava se is-kqu~ivo iz perspektive tamnice zemnogpostojawa, nego se `ivot u Disovoj poezi-ji gleda i iz te tre}e perspektive, sa me-sta mogu}eg zavr{etka na{e `ivotneavanture. Zahvaquju}i toj trostrukojperspektivi, istovremenom do`ivqaju`ivota u tri dimenzije, Disova poezijaizaziva u nama vrtoglavicu, ali i ostva-ruje visok estetski u~inak. Samo vrhun-ska poezija uobli~ava celovitu viziju~ovekovog postojawa. A celovitosti ne-ma ako se ~ovek ne osmotri iz ta triugla: izgubqenog sveta ve~nosti, zemaq-

skog postojawa i prosto-ra koji se ispred nasotvara.

U izuzetno delikat-nom i ne`nom nekrologuprerano oti{loj beograd-skoj glumici Sofiji Miq-kovi} \or|evi} – umrlaje u 28. godini `ivota –Dis, nadnesen nad raku ukoju }e spustiti kov~eg sawenim telom, ponavqaono {to ~ini osnovni am-bijent wegove poezije. Tusu i slika grobqa, i at-mosfera ~ovekove tro-{nosti i prolaznosti, isprovod koji se kre}e „tu-`no i sporo kao `ivot“.Nekrolog Dis zavr{avaovim re~ima „Ona sadaspava. O neka joj san i du-bok bude koliko je dug, ne-ka je nebo u raj primi, dokwena posteqa nas na tuguzove.“ Slutwu otvorenihnebeskih dveri, i ovakvo

ose}awe dimenzija, dubine i du`ine snasmrti, mo`e da ima samo neko ko je svim~ulima dodirnuo i pogledom premerio javu`ivota.

Dokle god bude srpskog jezika, do-kle god bude `ivota, i dokle bude – smr-ti, Disova poezija }e qudima imati ne{tova`no da ka`e. Govori}e im da je `ivotsvugde prisutan, ~ak i tamo gde je privid-no odsutan, i da smrt nije odvojena od `i-vota, da su `ivot i smrt zapravo – jedno. Ada na{e postojawe, predeli ovostrani ionostrani, jesu tek jedan san, u kome se na-lazimo, i koji ne mo`emo pogledati nikadsa strane. San i dubok koliko je dug. Saniz kog nema bu|ewa. ^ak ni kada se iz we-ga probudimo.

U ^a~ku, 20. maj 2005.

Ili sna drage, za koju on i ne zna da li po-stoji? Ili nakon oba ta sna? Ovaj obrt, ukome se predeli nepostojawa najednom na-ma pribli`avaju, a san koji je sve vremeizmicao poku{ajima odre|ewa pretvarase u ovaj san, u ne{to blisko, {to je okonas, ~ega smo mi deo, {iri poqe asocija-cija na ~itav na{ `ivot.

Ali tu nije kraj, {to se izmicawatla ispod na{ih nogu i vrtoglavice ti~e.Pesnik koji je napisao „Sve je sad pro-

Pi{e: Vojislav KARANOVI]

BESEDA LAUREATA 42. DISOVOG PROLE]A

SAN I DUBOK KOLIKO JE DUG

Vojislav Karanovi}, dobitnik Disove nagrade 2005. godine:

Disova poezija izaziva u nama vrtoglavicu

{lost“, koji je ose}ao sve „Kako se kre}e iu suton pada, / u neki sumrak i u predgra|egroba“ imao je i izuzetno sna`nu slutwupro`etosti `ivota i smrti. „Smrt, ve~no`iva, budu}nost je svega,“ napisao je u jed-noj pesmi Dis. To da je smrt neodvojiva od`ivota, da nije nali~je `ivota nego wego-vo drugo lice, pokazao je Dis nizom svojihpesama, a pokazao je uostalom i svojimprodornim pogledom upravo u to lice, li-ce smrti. Upornost tog pogleda dovela jepesnika i do slutwe apokalipse, stra-{nog suda nakon kojeg bi se stvari odvoje-ne od sveta ve~nosti ponovo vratile svomizgubqenom zavi~aju. „Napoqu je vidno,kao pred svitawe. / Ko da }e se di}i gro-bovi i qudi“, napisa}e Dis u jednoj poznojpesmi. Slutwu bliskog dolaska Stra{nogsuda pesnik Utopqenih du{a vi{e puta}e iskazati u svojoj poeziji. 3

34

3.

DI

SO

VO

PR

OL

E]

E

Za pesnike sve po~iwe i sve se zavr-{ava re~ima i jezikom. Ve}inu nasodu{evqava lepota re~i, pa u svo-jim pesmama sakupqamo i raspore-

|ujemo re~i kao {to priroda, slede}i na-ma smrtnicima nedoku~ivi red, raspore-|uje oblutke, kamen~i}e ili raznolikekonkrecije na morskoj obali. Jezik je tvo-revina na{e racionalnosti, tako da putod ~ulnog do`ivqaja sveta i stvari do pe-sni~kog jezika nikada nije direktan, ve}posredan. I prostor tog posredovawa,istinski je prostor nastajawa pesme.

Osnovna uloga jezika je da omogu}a-va komunikaciju me|u qudima. On spaja,ali ponekad i udaqava i razdvaja qude.Pesnici su ~uvari jezika i qudi kojima jedato da ga neguju, oboga}uju i preobra`ava-ju. Pro~itajte dve najlep{e pesme srpskogjezika: „Santa Maria della Salute“ Laze Ko-sti}a i „Mo`da spava“ Vladislava Petko-vi}a Disa i razume}ete o~emu govorim. Ove dvepesme nastale su u dru-gim vremenima i iz pobu-da koje nam danas mo`danisu toliko bitne, one sutada{wim ~itaocima iz-gledale nesavr{ene, alimi se danas divimo wi-hovom savr{enstvu, ne-ponovqivom zvuku, into-naciji i lepoti wihovogjezika.

Odre|eni eroti-zam uvek je prisutan u ~i-nu pisawa poezije, takoda je on, zapravo, ~in za-vo|ewa. Pesme govore osu{tinskom, o onome {toje blisko svakom ~oveku –o qubavi, smrti, strahu,radosti. One i nastaju ustalnoj igri Erosa i Lo-gosa, qubavi i razuma.Neki pesnici }e re}i dapi{u poeziju da bi iska-zali neponovqivo isku-stvo svog `ivota. Mo`daje to samo iluzija, ali ipak to je ute{nailuzija. Takvi pesnici pi{u za nekog savr-{enog ~itaoca-dvojnika koji }e ih jednogadana u potpunosti razumeti.

Poezija je oblik saznawa sveta, onaje sublimacija i sa`imawe tog saznawa ujeziku i u obliku pesme, ona je i oblik is-poqavawa `ivotne energije. Naravno, pe-sni{tvo je komunikacija koja se odvija poodre|enim estetskim zakonima. Ti zakonidonekle se mewaju, ali su{tina pesni-{tva ostaje ista. Poezija je tako|e iozbiqna igra u kojoj su re~i igra~ke, a pe-snik igra~. Samo {to poezija nije obi~naigra, ve} je ~esto opasna igra koja ponekad

bi bilo tako, svet bi li~io na elektron-sku pustiwu.

Ne znam da li smo mi pesnici zai-sta nevidqivi zakonodavci sveta, aliznam da imamo va`ne stvari da ka`emo osvetu u kojem `ivimo, stvari koje se za-pravo ti~u svih qudi. Ma koliko u dana-{wem vremenu masovnih medija pripadaliprezrenoj mawini ~ove~anstva, svojevr-snom dru{tvu gubavaca i parija, mawinikoju ostali sve mawe slu{aju, bez nas biovaj svet bio mesto kojim vladaju neose-tqivost, tupa ravnodu{nost, mesto gdenema ni ma{te, ni strasti, ni qubavi, pani istinskog komunicirawa. Bio bi to bez-bojan svet, kakav je Dis naslu}ivao u svo-joj vizionarskoj „Jutarwoj idili“, govore-}i: „...Umirahu boje, / S wima du{e qudi igrobovi wini;...“

Poezija po svojoj definiciji, i ugranicama svojih mo}i, poma`e opstanku

qudskih bi}a ili bar ma-lo doprinosi nastojawuda mi, u kojima se stalnobore dobro i zlo, budemoplemenitiji. U svakomslu~aju, poezija nam dajedubqu, intenzivniju sli-ku surovog i lepog sveta ukojem `ivimo. A ta slika~esto se potpuno razli-kuje od idili~ne slikesveta ve}ine qudi.

Pesnik pi{e za ne-kog savr{enog sada{wegili budu}eg ~itaoca i tonema veze sa dana{wimne~itawem ili, ~ak, ne-znala~kim prezirawempoezije. On pi{e za onogako }e razumeti wegovuosobenost i posebnost.Pesni~ki govor je govorjedne samo}e drugoj samo-}i. Pi{u}i o drugima kaoda pi{emo o sebi, a pi{u-}i o sebi, pi{emo kao dagovorimo o drugima. Odtog unapred nevidqivog,

dalekog, a mo`da i bliskog, ali svakakodragog ~itaoca, pesnik tra`i da poka`esaose}awe, sposobnost za u`ivqavawe uwegove re~i. Pesnik se trudi da ono {tomu je va`no na najboqi na~in prenese tomnevidqivom ~itaocu ili neznanom poklo-niku poezije. Da li }e ga na}i danas ili }ese on pojaviti jednog dana ili posle pe-snikove smrti, ne zavisi toliko od pesni-ka. Stvarawe poezije dobija smisao tekkada na{e pesme probiju zid ravnodu{no-sti i prezira i do|u do takvog ~itaoca ilina{ih duhovnih dvojnika.

^a~ak, 20. maj 2005.

usmr}uje pesnika, mada je to igra u kojoj pe-snik nalazi spasewe. Ona je igra pro`etastra{}u narodnih rituala, poklada, ali i`alo{}u tu`balica i pogrebnih sve~ano-sti. Pesma slavi `ivotne radosti i ~ude-sne lepote svega vidqivog i opipqivogkao {to na indirektni na~in otkriva imra~nu stranu ovog sveta.

Poezija do`ivqava i do`ivqava}epreobra`aje, ali, i pored toga, verujem da}e u budu}nosti ostati qudski govor o qu-bavi, smrti, sudbini, dobru i zlu, o bo`an-skom i demonskom, o patwi, strasti, `alo-sti i radosti, jer ako to ne bude, pretvo-ri}e se u obi~nu simulaciju za koju }e bi-ti dovoqna dobro konstruisana jezi~kama{ina, snabdevena kompjuterskim pro-

Pi{e: Milan \OR\EVI]

SLOVO O POEZIJI – 42. DISOVO PROLE]E

GOVOR JEDNE SAMO]E DRUGOJ SAMO]I

Pesnik Milan \or|evi} na 42. Disovom prole}u

gramom, {to }e proizvoditi pesme koje }ezadovoqavati qudske potrebe. Ali takavsvet bi}e ~udovi{an, a qudska bi}a u we-mu samo ravnodu{na i bestrasna stvorewa– hiperracionalni monstrumi.

Kwi`evnost, a naro~ito poezija,danas su marginalizovani. U svetu mar-ketin{kog mahnitawa, diktature televi-zijske slike i elektronskog komunicira-wa, pisawe poezije zaista je pomalo sta-rinska, ~uda~ka i krajwe samotwa~ka de-latnost. Ali, u takvom svetu treba da po-stoje i osetqivi qudi – pesnici koji }esvoje ekstaze i o~ajawa izra`avati nasa`et na~in, dakle pesmama, jer ako ne3

24

3.

DI

SO

VO

PR

OL

E]

E

Uizdawu Gradske biblioteke „Vla-dislav Petkovi} Dis“ krajem pro-{le godine pojavila se nova kwiga

poznatog zavi~ajnog stvaraoca Ranka Si-movi}a - „Ono vreme kru`oka“.

Ranko Simovi} ro|en je 1932. go-dine u selu Trnavi kraj ^a~ka. Osnovnu{kolu zavr{io je u rodnom mestu, gimna-ziju u ^a~ku, a Pravni fakultet u Beo-gradu, gde je odbranio i doktorat. Pi{ei objavquje pesme za decu i odrasle,kratke pri~e, televizijske scenarije,priru~nike i uxbenike. U vi{e ~asopisai kwiga pojavquje se kao urednik. Jedanje od najaktivnijih ~lanova Zavi~ajnogdru{tva „Vrelo“ iz Trnave i urednikistoimenog ~asopisa, koji predstavqapravo, seosko ~udo u periodici na{egvremena.

Simovi}eva kwiga „Ono vreme kru-`oka“ je {esta kwiga zavi~ajne bibliote-ke „Vrela“ i sadr`i autorove dnevni~kebele{ke iz vremena poha|awa ~a~anskegimnazije od 1948. do 1952. godine. Ured-nik izdawa je Danica Ota{evi}, za li-kovno-grafi~ki izgled korica zaslu`naje Vesna Petrovi}, {tampar je „Timo-print“ iz Mr~ajevaca, dok su recenzentiRadovan M. Marinkovi}, Dragan [u{i} iPredrag O. ]ur~i}.

Kwiga, pored dnevni~kih bele{kikoje predstavqaju glavni deo teksta, do-nosi i zapise o ranijem gimnazijskom li-terarnom organizovawu, razne izve{tajesa literarnih kru`oka, me|usobne mla-dala~ke kwi`evne ocene nekih tada-{wih ~lanova literarnih dru`ina (ka-snije ostvarenih kwi`evnika Aleksan-dra Ristovi}a, Ranka Simovi}a i Draga-na [u{i}a), ilustrativno-dokumentarnestranice (primere cinkaro{kih „karak-teristika“, karikature i fotografijeprofesora i |aka ~a~anske gimnazije),dragocen registar imena, kao i, umestopogovora, li~na svedo~anstva jo{ dvoji-ce u~esnika i svedoka toga vremena: Dra-gana [u{i}a, neuropsihijatra i afori-sti~ara i Predraga O. ]ur~i}a, danasgimnazijskog profesora u penziji.

Poseban deo kwige predstavqa au-torovo se}awe na vlastito odrastawe,preobra`aj od trnavskog seqa~eta u gra-|anina, prve podsticaje za pisawe, mla-dala~ku lektiru i po~etnu biblioteku,

prve dnevni~ke zapise, prve pesme i pri-~e, prve literarne sednice.

Sam dnevnik predstavqa potresnosvedo~anstvo o jednom te{kom vremenu ukome su gimnazijalci zbog slobode govorana literarnim kru`ocima cinkareni odsvojih vr{waka i profesora, pra}eni,hap{eni, saslu{avani i slati na robiju iprisilni rad. Razgovori o kwi`evnostina literarnim sednicama bili su zapravopovodi za indirektno otvarawe zabrawe-nih politi~kih tema i direktnu demon-straciju prevlasti ideologije nad slobo-dom misli i izra`avawa. Dnevnik dajepouzdanu sliku o {kolskom i {irem dru-{tvenom `ivotu u jednom takvom vremenu,gde se za najmawu slobodnu misao zavr{a-valo u zatvoru. Ovo Simovi}evo se}awekona~no popuwava jednu veliku prazninuu letopisu ~a~anske gimnazije u prvim go-dinama posle Drugog svetskog rata.

Ranko Simovi} imao je te mudrostii sre}e da za istoriju sa~uva jedan ovakozna~ajan dokument o „godinama koje su po-jeli skakavci“. Objavquju}i uz pomo}Gradske biblioteke svoje dnevni~ke za-pise, bez izmene i dana{wih komentara,samo je sa~uvao wegovu verodostojnost isvoj moralni integritet.

Izdawa Gradske biblioteke

Pi{e: Bo{ko OBRADOVI]

VREME KARAKTERISTIKA(Ranko Simovi}, Ono vreme kru`oka, Gradska biblioteka

Vladislav Petkovi} Dis, 2005)

GRA\ANSKO ODELODa je 1949. godina prelomna za mene,

to se odra`avalo (ili pripremalo) i u ne-kim sitnijim, propratnim pojavama. Do-{lo je do promene u mome odevawu, momeizgledu.

Dotle sam bio odeven kao seqa~e.Imao sam rajtozne pantalone, srpsku {aj-ka~u, nosio i opanke, a odlazio i na seoskeskupove: mobe, komi{awa, igranke, svadbe.Malo sam se ve} pogledao sa nekim devoj-~icama, igrao sa wima u kolu, zagrevao seza poneku od wih. Kad sam radio na pra-vqewu cigle za zadru`ni dom, dopadalami se i jedna premlada i lepa udovica, ko-joj je mu` bio poginuo na samom kraju rata, aona nije imala vi{e od dvadesetak godina.Weno slobodnije dr`awe, i ne samo premameni, provociralo me da no}u sam, po mr-klom mraku, u ta nezgodna vremena, idemdo pod planinu ne bih li pro{ao pored we-ne ku}e i tajno je video.

Sve se tada nabavqalo na ta~kice ibonove. Za metar {tofa, da bi mi kona~nosa{ili „duz“ pantalone, moja majka je i{lau Sarajevo i jo{ kojegde, ali do tog {tofanije do{la. Kupila ga je 6. jula u Je`evi-ci, u radwi u kojoj je radio wen brat, mojujak Miladin \oki}. On je javio kad je{tof do{ao. Jer, mogao si imati neutro-{en bon, a da nema robe. [tofovi su bilijednobojni, teget i braon, odnosno uzimase {ta se zatekne, ako se i{ta na|e. Tusam, kod ujaka, u Je`evici, dva dana po-sle, do{ao i do prvih plitkih cipela, ko-je su bile vrlo ru`ne, ali nije bilo bo-qih. Zabele`io sam da su ko{tale 606dinara, a u slobodnoj prodaji bile bi 3200dinara. [tof je odmah dat na {ivewe. Sa-{io ga je na{ zet, kroja~ Borivoje Pante-li} iz ^a~ka. Pod 17. julom te, 1949. godi-ne, zabele`io sam:

„Jutros sam rano oti{ao po neke pan-talone u ^a~ak. [io mi ih je moj zet. Kadsam do{ao kod wega, tek ih je dovr{avao.Po{to je ispeglao, obukao sam da probamkako mi stoje. Lepo je sa{io i naterao meda se u wima vratim u selo. Bilo mi je ne-lagodno; mislim da svi gledaju u mene. Pr-vi put u `ivotu nosim „duz“ pantalone,gra|anske. Kad sam do{ao ku}i, smejali sumi se: „Oti{ao seqa~ki gexo, a vratio se

gospodin.“ To je, ustvari, pre bio wihovponos nego potsmeh meni.“

Eto, i tako sam bio opremqen da odtada u gradu po~nem vi{e da tra`im sadr-`aje svoga `ivota i svoju budu}nost. Kojednom obu~e gra|ansko odelo, vi{e nemasmisla ni da se vra}a u ono seosko, u na-rodnu no{wu, a to je zna~ilo da i svoje za-nimawe i `ivot mora da tra`i, gradi iostvari pre svega u gradu.

Ostavio sam ne{to poznato, makarkoliko bilo i te{ko, i otisnuo se u – ne-poznato. A za to nisam bio, sem `eqe i am-bicije, dovoqno spreman. Gurnut sam u du-boku vodu, a bio sam jo{ uvek – nepliva~!

Ranko Simovi}, Ono vreme kru`oka,str. 17-19.

35

43

. D

IS

OV

O P

RO

LE

]E

Krajem protekle godine, kao jedana-estu kwigu u ediciji Zavi~ajna bi-

bliografija, a povodom sto pede-setog broja i navr{ene tri deceni-

je od pokretawa Gradca, Gradska biblio-teka Vladislav Petkovi} Dis iz ^a~kaobjavila je bibliografiju ovog uglednog~asopisa za kwi`evnost, umetnost i kul-turu. Zahvaquju}i entuzijazmu i naporu ko-ji su u ovaj studiozan bibliografski radulo`ili ~a~anski bibliotekari, jedan odnajzna~ajnijih ~asopisa u srpskoj kwi`ev-noj periodici druge polovine XX veka, ko-ji po re~ima wegovog urednika, predsta-

vqa poku{aj da se prevazi|e provincija-

lan na~in mi{qewa, da se uspostavi hije-

rarhija vrednosti, i da se po{tuje sveta

pro{lost,1 dobio je bibliografiju kakvamu zaista i prili~i.

Potreba za svobuhvatnim popisompriloga objavqenih u ~asopisu, koji za-hvaquju}i pregnu}u wegovog dugogodi-{weg urednika Branka Kuki}a od 1974.godine izdaje ~a~anski Dom kulture, a ~i-ji je suizdava~, od dvobroja 113/114. iUmetni~ko dru{tvo Gradac, uo~ena je naj-pre u svakodnevnoj komunikaciji sa ovda-{wim, ali i ~itaocima sa ~itavog srpskoggovornog, pa i znatno {ireg podru~ja.Ipak, Mila Jova{evi}, bibliotekar znat-nog iskustva i temeqnog poznavawa srp-ske kwi`evne periodike, i Marija Orbo-vi}, istaknuti bibliograf i priqe`niistra`iva~ ~a~anske kulturne pro{lo-sti, latile su se ovog vrlo zahtevnog po-sla podstaknute i drugim razlozima. Oninisu sasvim obuhva}eni ni odgovorima ko-je kwi`evnik Milenko Paji} daje u tekstunaslovqenim pitawem Za{to Gradac:Zato {to je ostvario vrhunski projekat

u domenu srpske kulturne periodike. Za-

to {to je prevalio zna~ajni vremenski

period u doba kad su mnogi - ja~i, ve}i, bo-

gatiji - odustajali, nestajali, propada-

li. Zato {to je prebrodio brojne pote-

{ko}e i prenebregao probleme provinci-

jalizma, malogra|an{tine i palana~kog

duha.2 Uvi|aju}i nu`nost i zna~aj zadatkakoji je pred wima, autori su izradili bi-bliografiju, koja kao i sam Gradac potvr-|uje da profesionalnim odnosom premavlastitom poslu, ali pre svega posve}e-no{}u pojedinaca, i van najve}ih kultur-nih centara mogu nastati ostvarewa viso-kog kvaliteta.

Detaqnom pregledu sadr`aja svihbrojeva i kompletnoj bibliografiji prilo-ga objavqenih do dvobroja 150/151, teksto-vima Milenka Paji}a, Milana Vlaj~i}a i

ti~no iskustvo u ovom nedovoqno vredno-vanom pozivu, uspe{no stru~no razvrstava-we vrlo obimne i obuhvatne gra|e pretpo-stavqalo je, uz poznavawe profila samog~asopisa i posedovawe {irokih op{tih,ali specijalnih znawa. Wihov raspon mo-`emo ilustrovati podse}awem na neke odzapa`enih brojeva ovog ~asopisa koji su po-sve}eni odnosu pravoslavqa i umetnosti,apokalipsi, magiji, ~udovi{tima i vrago-vima, mistici, gnosticizmu, Mediali, li-kovnim umetnicima Qubi Popovi}u, Dadu\uri}u, Radomiru Reqi}u, Baltusu, arhi-tekti Mihajlu Mitrovi}u, kwi`evnicimaBlejku, Popi, Ki{u, Luriju, Beketu, Harmsu,[ulcu, najzna~ajnijim autorima stripa, te-mama kao {to su ov~arsko-kablarski mana-stiri, Draga~evo, sve do brojeva naslo-vqenih Tajna istorija kulture, Re~nik

imaginarnih mesta ili onih koji predsta-vqaju antologije pojedinih rodova i najzna-~ajnijih vrsta savremene kwi`evnosti.Pretra`ivosti i informativnoj vredno-sti bibliografije naro~ito doprinose pa-`qivo izra|eni prate}i registri i neko-liki razre{eni inicijali potpisnika ~la-naka. Zbog brojnih prevedenih tekstova, uzimenski, u kome su popisana imena autora,imena iz naslova ili predmeta priloga,izra|en je i registar prevodilaca. Autorisu se odlu~ili i za izradu registra temat-skih brojeva u kome su popisani wihoviprire|iva~i, ~ija imena zato nisu izdvaja-na u zaseban registar.

Publikacija koju je likovno opre-mio Mile Grozdani}, kao recenzent potpi-sala Branka Bulatovi}, a uredila DanicaOta{evi}, ~ini jo{ o~itijim ve} mnogo pu-ta potvr|eni zna~aj ~asopisa koji nosisredwovekovno ime grada u kome izlazi. Uisti mah, ova bibliografija, uz prethodneradove ovda{wih bibliotekara nastalena osnovu prou~avawa zavi~ajnih serij-skih publikacija, predstavqa i va`anpreduslov, ali i podsticaj da i ^a~ak,idu}i u korak sa drugim gradovima, na pri-mer Kraqevom, Kru{evcom i Ni{om, do-bije iscrpnu retrospektivnu bibliogra-fiju svoje periodike.

uvodniku Branka Kuki}a, napisanom za sto-ti broj Gradca 1991. godine, prethodneuvodne napomene bibliografa. U wima Ma-rija Orbovi} ukazuje na istorijat i dinami-ku izla`ewa, promene u sastavima redak-cije, opremi i koncepciji samog ~asopisa,ali i na metodologiju bibliografskog ra-da, nedoumice i na~ine na koje su tokom ra-da razre{avane. Za ovim prilozima bibli-ografiji sledi dvostuba~no {tampan po-pis 1570, prema va`e}im standardima i ka-talo{kim pravilima, izra|enih biblio-grafskih jedinica. Bibliografske jedini-ce su nizane azbu~nim redosledom premaprezimenu autora ili naslovu anonimnogpriloga, a one ~iji naslov nedovoqno jasnoupu}uje na sadr`aj, upotpuwavane su i kon-ciznim anotacijama. Gra|a iz svih sto pe-deset brojeva objavqenih u 99 svezaka jepopisivana de visu (neposrednim uvidom usadr`aj publikacija), a potom stru~no kla-sifikovana u devet osnovnih UDK grupa ko-je su ra{~lawene u preko 200 podgrupa, pri~emu nisu primewene posledwe usvojeneizmene. Ambiciozno postavqeni uredni~-ki kriterijumi i wima saobrazan izbor ne-dovoqno prou~enih ili tendencioznoskrajnutih, me|usobno vrlo raznorodnihtema, kao i preovla|uju}a tematska koncep-cija ~asopisa, u~inili su klasifikacijujo{ slo`enijom. Uz teorijsko znawe i prak-

Izdawa Gradske biblioteke

POTVRDA I PODSTICAJ(Mila Jova{evi}, Marija Orbovi}, ^asopis Gradac : bibliografija 1-151 : 1974-2004, Gradska

biblioteka Vladislav Petkovi} Dis, ^a~ak, 2005)

Pi{e: Olivera NEDEQKOVI]

–––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 Branko Kuki}: Odakle dolazimo? Ko smo? Kuda

idemo?. U: Mila Jova{evi}, Marija Orbovi},^asopis Gradac : bibliografija 1-151 : 1974-2004,Gradska biblioteka Vladislav Petkovi} Dis,^a~ak, 2005, str. 10.

2 Milenko Paji}: Za{to Gradac?. U: MilaJova{evi}, Marija Orbovi}, ^asopis Gradac : bib-liografija 1-151 : 1974-2004, Gradska bibliotekaVladislav Petkovi} Dis, ^a~ak, 2005, str. 13.3

44

3.

DI

SO

VO

PR

OL

E]

E

Kada dr`im u ruci ovu skromnu kwi-`icu, prvu zbirku pesama jedne de-vojke iz Pqevaqa, onda mi se ~inida za sve nas, ovde i sada jo{ ima

nade; da sve {to je oko ove kwige i za ovumladu pesnikiwu u~iweno, odi{e vedrinomi smislom. Evo za{to. Na ovom kwi`evnomi kulturnom poduhvatu sre}no su se srela,ukrstila i sabrala htewa, `eqe i planovitri grupe qudi iz tri grada: iz ^a~ka, Ni{ai Pqevaqa. Kao rezultat te saradwe poja-vquje se kwiga poezije Jawe Raoni} „Pene-lopa u tranziciji“.

Gradska biblioteka „Vladislav Petko-vi} Dis“ iz ^a~ka pro{le godine je po 24.put organizovala konkurs za nagradu „MladiDis“. Pre Jawe Raoni} ovu vrednu nagraduosvojila je nekolicina sada zna~ajnih srp-skih pesnika i kwi`evnika.

Fond „Dejan Man~i}“ iz Ni{a po {estiput dodequje nagradu za prvu kwigu pesama,za 2005. godinu nagradu dobija Jawa Raoni},a prvi put Fond kwigu {tampa zajedno saGradskom bibliotekom iz ^a~ka. Tako stra-dawe mladog rodoquba, Dejana Man~i}a, do-bija smisao, a uspomena na wegovu mladost iideale traje dobijaju}i nove sadr`aje.

Jawa nije prvi pesnik u porodici Rao-ni}. Wen otac Zoran napisao je nekolikokwiga poezije i proze dok je wegova k}i ra-sla i stasavala u wegovom okriqu, kao {toi sama ka`e:

„... Uz zvuk o~eve pisa}e ma{ineUspavqujem se, puna sebe!“

Autorka kwige pesama „Penelopa u tran-ziciji“ otvorenih o~iju – i svim ~ulima – 24~asa na dan pa`qivo posmatra svet oko se-be i svet u sebi; ~ita mnogo, pre svega kori-ste}i porodi~nu biblioteku, a iz onoga {topi{e vidi se wena lektira; gimnazija kojuu~i u svom gradu o~igledno joj daje solidnoznawe iz raznih oblasti; za wenu poezijudragoceno je weno poznavawe mitova – po-glavito gr~kih. Jawa se ozbiqno bavi jezi-kom, ali ima i uro|eni ose}aj za wegove taj-ne – boju, temperaturu, lako}u, prefiwe-nost itd; ona vredno radi na svojim teksto-vima – sa`ima, skra}uje, kroji, re`e, kola-`ira, slika, komponuje; uvek je dovoqnoskoncentrisana na su{tinu svojih stihova;ne raspliwuje se, {tedi, ekonomi{e, ne raz-bacuje se suvi{nim re~ima; kod we se ose}aiskrenost i jednostavnost, kao i velikiutro{ak emocionalne energije, koja u uspe-lim pesmama isijava iz teksta, iz stihova.Jawa, kao mlad ali uzoran ~italac, kao daje pro{la brojne kurseve kreativnog pisawamo`da jo{ u okriqu svoje porodice.

Potrebno je nekoliko re~i re}i o veomauspelom naslovu Jawine kwige: „Penelopau tranziciji“! To je zaista veoma slojevit,vi{ezna~an, sadr`ajan naslov. U wemu jemnogo re~eno o na{em dobu, ali i o starim,prethodnim kulturama. U ovom naslovu seprepoznajemo! U prevodu on zna~i: ^EKAWEI PROMENE. [ta da radimo: da ~ekamo idaqe, ili da ne{to mewamo? Da se se}amopro{lih vremena, bilo da su bila lo{aili dobra, ili da optimisti~ki gledamo na

budu}nost?... Sudbina Penelope da besko-na~no produ`ava svoje tkawe unekoliko jei sudbina pesnika koji celog veka pi{e jed-nu pesmu. Me|utim, produ`avawe tkawa,koje smewuje parawe, u slu~aju poezije nijeuzaludan posao.

Najuspeliji i najlep{i stihovi Jawe Ra-oni} vezani su za mitove:

... Za ve~eras budi mi Prometej...

... Jo{ samo ve~eras budi mi Prometej...

... Pletem ne{to u prilog Penelopi...

... Upornija od Penelope

Po`rtvovanija od Julije

Hrabrija od Euridike...

Mitovi su najstarije i najdubqe na{enasle|e i neophodno je neprestano ih prei-spitivati i relativizovati. Onaj stariPrometej, kradqivac vatre, sada mo`e bi-ti prijateq samo za jednu no}. Ono {to se„plete“ za Penelopu mo`e se sada videtitek na ekranu mobilnog telefona. Pesniki-wa ne vidi sebe kao Juliju ili kao Euridi-ku; drevni mitovi su se pone{to rasu{ili ipresahla je wihova sve`ina i ubedqivost;dok se ne proglase novi mitovi i novi juna-ci, uspostavqamo veze sa onim starim, ma-kar bile i ironi~ne. Pletu}i i paraju}isopstvenu mitologiju i poetiku, savremenipesnik varira, preure|uje i citira sadr`a-je kolektivne kulturne ba{tine. Upornimpevawem postepeno se gradi li~ni mit ioriginalna pesni~ka harizma.

Jawa Raoni} je gradski, urbani pesnikbez obzira da li je do toga do{lo iz we-nog `ivotnog ili ~itala~kog iskustva.Wena „poetska optika je urbana, tinej-d`erski obojena“. U pesmi „Balkan eks-pres“ ona veli:

„... Odlazimo da se pogledamo u

izlozima nekog

ve}eg grada na nekoj boqoj `urci...“

A u pesmi „I daqe me tra`i“:

„...Na svakom bulevaru obavezno

prospe{

Po {aku kamen~i}a

Samo zato jer mislim da si

dosadan...“

Ona govori jezikom svojih vr{waka, a toje lokalna urbana varijanta, sa primesamablagog humora, koji od gimnazijske {ale do-se`e do jasne ironijske naznake.

Ova pesnikiwa intuitivno ose}a {ta jeapsolutna poezija i ta su mesta veoma uspe-la u wenim pesmama:

„...Donesi onaj na{ stari kondir vina

Da sjetim se mjesta

Gdje smo tugu pretvarali u

pejza`...“

„...Tra`imo, lebdimo, {umimo...

Pa odletim daqe, daqe i daqe,

sve dok mi vjetar

Toliko ne i{iba lice da bude

crvenije i od moje pjesme“

„...A ja iznova se presli{avam

[ta je to qubav po Platonu.“

Pesni~ko vreme je relativno i fanta-sti~no. Sastoji se od mitskog vremena, od se-}awa i krhotina sada{wosti. Svi pomenutielementi zajedno ~ine trenutak kao deli}ve~nosti. Pletewem i rasplitawem ~vorovau svom pesni~kom vremenu, na jedan jednosta-van, prisan na~in, bavi se Jawa Raoni} usvojoj prvoj pesni~koj zbirci „Penelopa utranziciji“. Na{e je da pozdravimo Jawino~iti talenat i da strpqivo sa~ekamo wenabudu}a pesni~ka pletiva.

PROMETEJ ZA JEDNU NO]/ Jawa Raoni}, Penelopa u tranziciji, ^a~ak-Ni{, 2005. godina, nagrada „Mladi Dis“ i fond „Dejan Man~i}“ /

Pi{e: Milenko PAJI]

Jawa Raoni}, najmla|i dobitnik

„Mladog Disa“

I DAQE ME TRA@I

Svetija od svih koje si ikada qubio

Upornija od Penelope

Po`rtvovanija od Julije

Hrabrija od Euridike

[ta da ti ka`em nikad nisam bila

Kao takva nikad postojala i

Nikome odala da tra`i{ me jo{

Me|u sjenama i trgova~kim

putnicima

Na svakom bulevaru obavezno

prospe{

Po {aku kamen~i}a

Samo zato jer mislim da si dosadan.

37

43

. D

IS

OV

O P

RO

LE

]E

Gradska biblioteka „VladislavPetkovi} Dis“ objavila je 12. brojsvog stru~nog ~asopisa Glas bi-

blioteke za 2005. godinu. Ured-nik ovog broja je Marija Orbovi}, dok jeglavni i odgovorni urednik DanicaOta{evi}. Ovaj broj nastavqa ure|i-va~ku koncepciju svojih prethodnika,insistiraju}i na tretirawu aktuelnihtema iz savremene bibliotekarsko-in-formacione delatnosti. Prvi broj ~a-sopisa (iz 1988. godine) proklamovaoda }e Glas biblioteke objavqivatipriloge „koji se tematski odnose prven-stveno na bibliote~ku delatnost“, alii {tamparstvo, kwi`arstvo, biblio-grafije istaknutih stvaralaca, radovekoji se bave „dru{tvenim i prirodnimosobenostima ~a~anskog kraja“. Vreme jepokazalo da je ova druga grupa tema pre-ovladavala, pretvaraju}i stru~no bi-bliotekarsko glasilo u ~asopis za pro-u~avawe kulture, istorije i dru{tvaodre|enog kraja, ~ime se izgubio praviidentitet ~asopisa. Glas biblioteke jejedini bibliotekarski ~asopis na pod-ru~ju Moravi~kog okruga, ali i uz Gla-

snik Narodne biblioteke Srbije, Godi-

{wak Biblioteke Matice srpske i In-

foteku jedini pravi stru~ni ~asopisza bibliotekarsko-informacionu de-latnost u Srbiji. S obzirom na zna~aj iveli~inu ustanova koje stoje iza pome-nuta tri ~asopisa, poduhvat ~a~anskebiblioteke je vredan pa`we i hvale,ako se u obzir uzmu i okolnosti u koji-ma se radilo (materijalna oskudica ineredovnost izla`ewa samo su „vrh le-denog brega“).

^asopis Glas biblioteke sada serazvija kao stru~no glasilo javne bi-blioteke u ^a~ku, ali, na neki na~in, isvih ostalih javnih biblioteka u Srbi-ji, bave}i se primerima iz prakse kojisu zanimqivi bibliotekarima grad-skih, op{tinskih i mati~nih bibliote-ka. Najve}i broj priloga mo`e se strogopodvesti pod termin „stru~ni“, madaodre|eni broj tekstova obra|uje temeiz {ireg konteksta interesovawa: pri-kazi kwiga koje su objavile druge bi-blioteke (pored prikaza stru~nih kwi-ga), bio-bibliografski prilozi o zna-~ajnim kwi`evnim stvaraocima, izda-va~ima, kwi`arima, {tamparima, bi-bliofilima koji su u odre|enoj vezi sa

^a~kom i okolinom i dr. Od broja 10 (za2003. godinu) internet i informacionetehnologije dobijaju zna~ajan prostor u~asopisu (prva rubrika, Mre`a, posve-}ena je upravo tekstovima nastalim naosnovu iskustva u oblasti automatizo-vanog poslovawa, interneta, digitali-zacije...), prema promenama koje su za-hvatile bibliotekarsko-informacio-nu delatnost, ali i svet uop{te. ^aso-pis je namewen podjednako svima kojirade u uslovima automatizacije bibli-ote~kog poslovawa, kao i „onima kojijo{ uvek za rad koriste samo pisa}u ma-{inu“, mada informati~ko opismewa-vawe postaje neophodan preduslov sva-kog rada.

Novi broj Glasa biblioteke (u ti-ra`u od 300 primeraka) dolazi u ve}prepoznatqivom grafi~kom re{ewu,primewenom na prethodnom broju, a u li-kovno-grafi~koj opremi Zorana Jure{a.Prva rubrika ~asopisa, Mre`a, posve}e-na informacionim trendovima u bibli-otekarstvu, donosi tekst Bogdana Tri-funovi}a o elektronskim kwigama, wi-hovom istorijatu, pojavnim oblicima,

tr`i{tu elektronskih kwiga i pozicijisavremene biblioteke prema digital-nim dokumentima. Svetlana Jan~i} sebavila Funkcionalnim zahtevima za bi-bliografske zapise kao novom pristupukatalo{kom konceptu, dok }e od ovogbroja ~asopis u poglavqu Internet }o-

{ak (iz pera Bogdana Trifunovi}a) do-nositi prikaze internet sajtova, porta-la i on-lajn baza podataka koji svojomkoncepcijom pru`aju obiqe informaci-ja bibliote~kim radnicima.

Druga rubrika, Ugao, sadr`i radDanice Ota{evi} o sredwovekovnojsrpskoj rukopisnoj kwizi Nikoqsko je-

van|eqe iz XIV veka, ~iju je digitalnukopiju (sa jo{ dve kopije kwiga Srpsko

~etvorojevan|eqe i Prazni~ni minej)dobila Gradska biblioteka iz biblio-teke „Ser ^ester Biti“ u Dablinu, tekstOlivere Nedeqkovi} o me|uratnoj edi-ciji Zlatna kwiga iz legata Jovana Da-vidovi}a u ~a~anskoj biblioteci, kao iMili{e Petronijevi}a, bibliotekaraKongresne biblioteke, o kwigama ju`no-slovenskih naroda u va{ingtonskoj bi-blioteci. Pored toga, tu se nalaze i ra-dovi dr Dobrinke Stojkove („Bugarskejavne biblioteke u slu`bi stanovnikalokalne zajednice“) i mr Mihaela Kec-majra („Biblioteke kao informativnicentri“), prevedeni sa engleskog, odno-sno nema~kog jezika, o bibliote~kojpraksi i wenoj primeni u bugarskim iaustrijskim bibliotekama.

Marija Orbovi} svojim radom oizdava~u Doj~ilu Mitrovi}u i ~etirimawe poznata lista koje je ure|ivao uperiodu 1923-1929. godine (kompletnosa~uvani jedino u wegovoj zaostav{ti-ni), upotpuwava deo Nasle|e, posve}enistra`ivawima zavi~ajne ba{tine^a~ka.

U rubrici Pogled mr Marijana Ma-tovi} donosi tekst o ~asopisu Gradac iprikaz bibliografije ~asopisa (autoraMile Jova{evi} i Marije Orbovi}, iz-dawe Gradske biblioteke u ^a~ku,2005), prire|ene povodom 30 godina iz-la`ewa, dok Biqana Mijailovi} pred-stavqa kwigu Kako ~itati, koju je obja-vila Narodna biblioteka Srbije 2005.godine. Marija Orbovi} zatvara i ovajbroj Glasa biblioteke sa Prilozima za~a~ansku bibliografiju (za 2004. i2005. godinu).

Izdawa Gradske biblioteke

ZLATNA KWIGA ZAVI^AJA(Glas biblioteke : ~asopis za bibliotekarstvo, 12/2005, Gradska biblioteka

Vladislav Petkovi} Dis, ^a~ak)

Pi{e: Bogdan TRIFUNOVI]

36

43

. D

IS

OV

O P

RO

LE

]E

Dragan Radovan~evi}

SLAVA SVETOG ELPENORA

U `ivotu nisam napisao pesmu.Prise}ao sam se putovawana koja nikada nisam odlazio,pri~ao o Pragu i Aviwonu,dive}i se lepr{avim gotskim katedralamai Bahovim nesre}nim qubavima uklesanim u megalite.I{ao sam tamo da se ne vratimKao homerov Elpenor, znamkako je daleko po~ivati na tu|em grobqu,Bez meda i vina, i polomqenog vesla(Da ne dovesla do ku}e)Makovi su me opijali kada nije bilo neba,A pesma kad nije bilo maka,

Ali nigde nisam bio i nisam se vratio.Zaboravio sam mitove,izbrisao ih iz arhetipa (mo`da i nemam arhetip?)kao konstrukt ve{to postavqen da ne re{i dilemu.

Posledwe re~i su mi bile: „uhvatite ga“.I nisam do~ekao da ga uhvate.Ne znam jesu li ga uhvatili.

A kad zavr{im ovu pesmu,zaboravi}u re~i i slovai vi{e ne}u umeti da je pro~itam.

Nagrada „Mladi Dis“ za 2006.

Katarina Fijamengo

IZNENADA...

Ne `elim da budem an|eo

ili neka druga pernata ambicija

Ne `elim da znam previ{e

i da me ste`u tu|e odluke.

Ne `elim da budem rawiva devoj~ica

niti neka druga sumwiva fantazija

Ponekad je dobro da se ni{ta ne mewa,

a ponekad i osmeh je promena.

[ta su sve uzroci i {ta se zahteva

i {ta sve mo`e biti prevara,

a nisam sigurna ni u ose}aj,

a jo{ mawe u ~iwenicu da jewava.

Na ovogodi{wem konkursu za nagradu Mladi Dis, koja se, u okviru ~etr-deset i tre}eg Disovog prole}a u ^a~ku, dodequje ve} dvadeset i petiput, stiglo je pedeset i osam pesni~kih rukopisa iz Srbije i Crne Gore.

Na sastanku odr`anom 8. maja 2006. godine, `iri u sastavu Dragan Bo{kovi}(predsednik), Dragan Jovanovi} Danilov i Dejan Aleksi}, jednoglasno je do-neo odluku da se nagrada Mladi Dis za 2006. godinu dodeli rukopisu poezi-je Dragana Radovan~evi}a iz Beograda.

Poetski rukopis Dragana Radovan~evi}a izdvaja se od ostalih rukopi-sa ujedna~enim kwi`evnim kvalitetima, odi{e literarnom zrelo{}u i pe-sni~kom samosve{}u wegovog autora. Svojom koherentno{}u, poeti~kom zao-kru`eno{}u, poetskom inventivno{}u i provokativno{}u, Radovan~evi}evapesni~ka zbirka – koja je bila potpisana {ifrom „Potop“ – korespondira isa savremenim poetskim tokovima i sa modernisti~kom pesni~kom tradici-jom, i tako predstavqa izuzetno zanimqiv doprinos mla|oj srpskoj poeziji.

@iri, tako|e, posebno izdvaja i pohvaquje rukopise Katarine Fijamen-go iz Beograda i Dubravke Jovanovi} iz Ariqa, koji su u{li u naju`i izbor– i tako bili nadomak Mladog Disa – smatraju}i da ove nadarene autore tre-ba podr`ati u wihovim poetskim nastojawima.

U Beogradu, 08. 05. 2006. Dragan Bo{kovi} (predsednik)Dragan Jovanovi} Danilov

Dejan Aleksi}

Saop{tewe `irija za nagradu Mladi Dis

NAGRA\EN „POTOP“

Dubravka Jovanovi}

* * *

Ujutru, blago more i izmaglica po okolnim stenama,

neka barka u daqini.

Da sam se rodila na moru,

~ekala bih stihove da mi s pu~ine do|u

u obliku `ute afri~ke ki{e,

crnih mornara,

zalizanih stjuarta u belom.

Pisala bih pesme s mirisom joda,

u ritmu talasa s kojima se wi{e{

kao plod u stomaku majke koja ple{e tango.

Ne znam da li stvarno, ili je to san,

moje noge igraju tango,

moja le|a stoje pravo.

Pisala bih stihove slane,

{to otvaraju apetit za dobrim vinom... 39

43

. D

IS

OV

O P

RO

LE

]E

Uokviru 43. Disovog prole}a, u utorak, 11. aprila 2006. godine u velikoj saliDoma kulture u ^a~ku, odr`ano je kwi`evno-muzi~ko ve~e posve}eno istori-ji ex-YU roka, pod nazivom „Odbrana i posledwi dani“. @eqa organizatorabila je da ^a~ane zainteresuje za jedan druga~iji vid kulturnog programa od

uobi~ajenog muzi~kog miqea (estradnog), koji se servira putem dominantnih medijau zemqi. Ovo je, tako|e, bila prilika da se mladi upoznaju sa senzibilitetom jedneumetni~ke generacije koja je pravila rokenrol poeziju i muziku od 60-ih godinapro{log veka do danas.

U prvom delu programa su u~estvovali: Petar Jawatovi}, ~uveni muzi~kikriti~ar iz Beograda, autor „Ilustrovane enciklopedije YU roka“ i „Antologijedoma}e rok poezije“, i Vlada Jankovi} Xet, rok legenda i dugogodi{wi muzi~kiurednik Radija 202. Dva vrhunska autoriteta iz ove oblasti do~arali su nekada-{wu i sada{wu rokenrol atmosferu u Srbiji, dok je u drugom delu, kao muzi~kailustracija prethodno re~enog, nastupio ~a~anski rok bend „Dolce vitta“, koji jeodr`ao mini-koncert posve}en muzi~kom stvarala{tvu kultnog beogradskog bendaEKV. Organizator je bila Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“, voditeqBogdan Trifunovi}, a medijski pokroviteqi Radio „Ozon“, Radio „Xoker“, Radio^a~ak, „^a~anske novine“, TV ^a~ak i „^a~anski glas“.

uzmemo u obzir kvantitet i kvalitet rokprodukcije druge polovine 70-ih i 80-e. Ja-~i od nas u tom pogledu bili su samo En-glezi. Po broju kvalitetnih rok grupa, pro-dukciji rok singlova i albuma i wihovimtira`ima bili smo ispred svih drugih naStarom kontinentu.

Mnogo je razli~itih pravaca bilo uYU roku (qubavna, misaona, socijalna, po-liti~ka poezija) i izleta u pank, zabavnuili etno muziku, sve do koketirawa sa na-rodwa~kim melosom. Veliki broj rok ~aso-pisa, koncerata, gitarijada i drugih fe-stivala pokazivao je snagu ovog muzi~kogpokreta.

U jednoj anketi u kojoj je u~estvova-lo 72 uglavnom srpska umetnika iz raznihoblasti stvarala{tva, album grupe „Ido-li“ – „Odbrana i posledwi dani“ izabranje za najboqi album ex-YU roka. U 20 naju-spe{nijih u{li su jo{ (ovim redom): „Bije-lo Dugme“, „Azra“, „Ribqa ~orba“, „Leb isol“, „Tajm“, „Haustor“, „[arlo akrobata“,„Bajaga i instruktori“, „Elektri~ni orga-zam“, „Buldo`er“, „Korni grupa“, „Disci-plina ki~me“, „Indeksi“, Oliver Mandi},\or|e Bala{evi}, Josipa Lisac, „Ekata-rina Velika“, „Film“ i „Partibrejkersi“.Ovoj listi treba svakako dodati i:„Smak“, „YU grupu“, „Zabraweno pu{ewe“,„Atomsko skloni{te“, „Elvisa Xi Kurto-vi}a i wegove meteore“, „KUD Idijote“,„Oktobar 1864“, „Parni vaqak“, „Prqavokazali{te“, „Psihomodo pop“ ili RambaAmadeusa.

Ono {to na kraju ovog nabrajawatreba ista}i jeste nova rok scena 90-ih,ona koja je pre`ivela vreme zacarewaturbo-folka, spu{tala se do nestanka iopet vaskrsavala. Imena koja svakako tre-ba pomenuti su: „Van Gog“, „Obojeni pro-gram“, „Ritam nereda“, „Ateist rep“, „Bjeso-vi“, „Darkvud dab“, „Deca lo{ih muzi~ara“,„Direktori“, „Goblini“, „Kristali“, „Nega-tiv“, „Neverne bebe“, „Oru`jem protiv ot-mi~ara“ „Ni{ta ali logopedi“, „Blok aut“,„Plejboj“...

Brojni klina~ki bendovi koji sva-kodnevno ni~u i nestaju po na{im sred-wim {kolama dokaz su da je rokenrol ipak`iv, uprkos vladavini svih mogu}ih mu-zi~kih eksperimenata koje smo videli uposledwih 15 godina, od turbo-dizela doelektronske muzike. Rokenrol je pre`i-veo, istina veoma te{ko, i vlastito pre-tvarawe u industriju i povr{nu zabavumiliona, prazan bunt radi bunta i ideolo-{ko folirawe, da ne na~iwemo temu obi-qa pornografije, droge i satanizma koja jeipak bila karakteristi~nija za Zapad.Uprkos svemu tome, mnogi jo{ uvek svirajui slu{aju rokenrol, u wemu pronalaze}ipoqe slobode i tragawa za potpunijomistinom o svetu u kome `ivimo. Tih rokpoklonika u ukupnom skoru, ne ra~unaju}ikomercijalizovanu rok industriju, ipakima malo. Razlog za to mislim da se nala-zi u tome {to, za razliku od mnogih drugihsavremenih muzi~kih pravaca, za roken-rol „treba imat du{u“.

Za{to danas i ovde uop{te pri~ati orokenrolu? Kakav je to fenomen?Kako je nastao u svetu, a kako kod

nas? Za koji sistem vrednosti se zalagaoi koji su wegovi najve}i dometi? Da li jei danas `iv, i zna~i li {ta i novim gene-racijama?

umire burni omladinski duhovi bio je daim se da ventil kroz koji mogu da kanali-{u svoj bunt, a da to ne ugro`ava sistem.Taj ventil prona|en je u rokenrolu na jugo-slovenski na~in.

Nekada{wa tzv. YU rok scena bilaje jedna od najja~ih u Evropi. Ovo nije kon-

Pi{e: Bo{ko OBRADOVI]

ROKENROL (NI ) JE MRTAV

Svedoci zlatnog doba roka: Petar Jawatovi}, Vlade Jankovi} i Bogdan Trifunovi}

Mnogo ozbiqnih pitawa i pregolemihtema za jedan novinski ~lanak. Zato }emo sepozabaviti samo kratkom istorijom doma}egroka, mada se on ne mo`e razumeti bez {i-reg evropskog i svetskog konteksta.

U vremenu takti~ke demokratizaci-je totalitarnog komunisti~kog dru{tvabiv{e Jugoslavije najlak{i na~in da se

statacija jednog jugonostalgi~ara ili ob-nevidelog zaqubqenika u doma}u rok mu-ziku, ve} je ovo ~iwenica koju su utvrdilikompetentni rok kriti~ari i istori~ari.Rokenrol prostranstvo biv{e Socijali-sti~ke Federativne Republike Jugoslavi-je predstavqa jednu umetni~ku oblast u ko-joj smo bili u samom evropskom vrhu, ako3

84

3.

DI

SO

VO

PR

OL

E]

E

Neka ~uju @ivu Reku.Prenesi im {apat vetra,Svaku tajnuObjasni im, Svaki kamen i svu zemquBlagosiqaj, a ne kuni.U neznawu, u neznawuPogre{io rod je crni...I ne pla~i, i ne `ali!Ne odlazim ja zauvek!Vrati}u se! Vrati}u se!Igra}emo opet `mure ...Zalivaj me i neguj meDa se ve~no radujemo!I do}i }u ...

[um koji je drvo pravilo, preki-do{e gromki glasovi drvose~a koji sukrenuli da ga poseku.

Likovali su oni, jer tako mali, se-ku veliko stablo, ... jer: seku Cara! Sme-jali su se i uzgred posekli dva zakr-`qala `buna. Jedan od wih se izvio dabrani Hrast i od wega zrno pade na ze-mqu u trenu kad su ga ubili ... Od tog zr-na postala je Ru`a. A drugi ukori Cara{to ih ne brani ... I odre~e se Cara.

Onda spazi{e qudi dete koje svosvetli! Upla{i{e se. Skloni{e ga brzo... i obori{e drvo! U trenutku pada onouputi posledwe re~i detetu: ‘’ Ne kuni!Ve} blagosiqaj, jer ... ja ih ne kunem!...

PRAVI PUT

Za{to biramo pogre{ne puteveako smo ve} prona{li pravi?Za{to skre}emo sa pravog puta?Nedovoqno je obja{wewe da |avo

ne spavajer nismo jedina briga |avoqa,ne bdi on sve vreme nad nama.Problem je {to se ~ovek u |avola

pretvara.Dok |avo tu|oj sudbini vezuje ~vorove,~ovek o svojoj sudbini odlu~uje,sebi o glavi radi, sebe upropa{}uje.Poneki se na pravi put vrati,ali ve}ina ove re~i ne ~uje,ili ~uje, a u wih se pla{i da veruje.Ko se vrati, a da zna {to se vratio,taj je spa{en, ne}e opet s puta si}i.^ovek je, mo`e pogre{iti,u blato potonuti.Ali, jednom ko je u blatu bio,iz wega s mukom isplivao,zna za{to se na pravi put vratio;taj u blato vi{e ne}e potonuti,ne}e s pravog puta skrenuti.Onaj {to ne zna za{to je iz blata iza{aone zna ni da li je dobrim putem krenuo;taj se u blato brzo vra}a,taj nije boqi od onih {to ove re~i ~uju,ali se pla{e da u wih poveruju,jer znati pravi put, a wime ne i}i,s puta u blato skrenuti,po blatu plivati, a u sunce gledatinije neznawe ni voqa bogova,nije ni zla sudbina,ve} luda glava {to zlo odabira –voli iz blata u sunce da gleda.Ostali su `ivi u zemqu zakopani,na pravi put se nikad ne}e vratiti.U mraku `ive.Piju `ivot s izvora {to sre}u krije.Neka svako svoj put izabere,neka ova pesma samo savet bude.Pravi put je za sve qude.

Tre}a nagradaKatarina Barali} IV/6

Medicinska {kola, ^a~ak

Konkurs za u~enike sredwih {kola

REZULTATI KONKURSA ZA ESEJ O DISU

Kompozicija „Utopqenih du{a“@iri 43. „Disovog prole}a“ za esej o Disu, u sastavu: Mileta A}imovi} Iv-

kov (kwi`evni kriti~ar, Beograd), Bojan ^olak (profesor srpskog jezika i kwi-`evnosti, Beograd) i mr Marijana Matovi} (vi{i bibliotekar, ^a~ak) sa zadovoq-stvom konstatuje da je ovogodi{wi konkurs, sa osam prispelih radova, brojem, alii kvalitetom, nai{ao na boqi odziv u odnosu na pro{lu godinu.

Me|u radovima u kojima su autori poku{ali da predstave vlastito vi|eweDisove poezije, mawe ili vi{e uspe{no se udaqavaju}i od op{tih mesta, pojedinitekstovi su originalniji i sa nagla{enijim filozofskim momentom. Pred ~lano-vima `irija bio je nimalo lak zadatak opredeqivawa izme|u radova vrlo ujedna-~enog kvaliteta, ali, nakon vi{e me|usobnih konsultacija, zakqu~eno je da se mi-saono{}u i stilom, a tako|e zadovoqavaju}i formu eseja, izdvaja pet radova.

Na osnovu ovih kriterijuma, doneta je jednoglasna odluka o kona~nom redo-sledu nagra|enih na ovogodi{wem konkursu za esej:

I nagrada – „Kompozicija Disove zbirke Utopqene du{e“ ({ifra: Mutimir) au-tora Milana Aleksi}a iz Beograda;

II nagrada – „Qubavna poezija Vladislava Petkovi}a Disa“ ({ifra: Tamnica 78)autora Sowe ^abri} iz Beograda;

III nagrada – „Disharmonija i poetika privida“ ({ifra: Despot) autora Branimi-ra Anti}a iz Despotovca, studenta Filolo{ko-umetni~kog fakulteta u Kragujevcu,grupa za srpski jezik i kwi`evnost;

– „@ivot re~i stare – nove tajne“ ({ifra: Markes) autora Dejana Vasi-}a, u~enika Osme beogradske gimnazije u Beogradu.

Ujedno, organizator konkursa, Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi}Dis“ u ^a~ku, upu}uje sve pohvale i ostalim u~esnicima: Tatjani Markovi} (Ele-menti simbolizma u poeziji Vladislava Petkovi}a Disa, {ifra: 201004) i Alek-sandri Petrovi} (Disov simbolizam : fraktalni svet, {ifra: Ogledalo) iz Kragu-jevca, studentima Filolo{kog fakulteta u Beogradu – odeqewa u Kragujevcu, za-tim, Mini \uri}, u~enici IV razreda Gimnazije „Branko Radi~evi}“ iz Stare Pazo-ve (Vladislav Petkovi} Dis u srpskoj moderni, {ifra: M. \.), kao i Jeleni Kukoq,apsolventu Pravnog fakulteta u Beogradu (Pesnik pod senkom smrti, {ifra: Quovadis, Domine?).

Nesumwivo, konkurs za esej o Disu sve vi{e dobija na kvalitetu i zna~aju, tese i organizator i `iri nadaju da }e narednih godina odziv po{tovalaca Disovepoezije biti jo{ ve}i.

^a~ak, 3. 05. 2006. Mileta A}imovi} Ivkov (predsednik)Bojan ^olak

Mr Marijana Matovi}

I vetar odnese wegov dah ... I svazemqa se smra~i... i pada{e ki{a!

Qudi uze{e drvo i zapali{e ga!Dete je primetilo, da Hrast gori

istom svetlo{}u kao {to sunce sija! Itek tada se setilo pesme koju mu je drvopevalo ... Krenulo je u svet no{eno ve-trom, ... mnogim melodijama je sviralo!... Hranilo se Suncem.

Zasadilo je dete hrast u svom dvo-ri{tu, ... u mome dvori{tu, ... u tvomedvori{tu!

Prva nagradaNata{a Beli} II/7Gimnazija, ^a~ak

414

3.

DI

SO

VO

PR

OL

E]

E

JEDINI NEPREBOLAN

Mo`da ti se u~ini,pa ti crna ptica u nedrima prhne,da }u odbludeti u nedohvate,da se ne}u vratiti,umorna od `udina tvoja ramena.

Mo`da me stvarno zaludenepevane rukei povedu slepudaleko od Nas.Mo`da sebe od tebe otmem,iz tvoje kose istrgnem dah.

Od tvojih usana svoje oduzmem,na utrini koja te nemau bezdan gluvi pesmu vrisnem!U drugima razasutanigde cela, mo`da i opstanem!Mo`da se nikad ne vratim.

Bolujem od re~i nere~enih.Od stihova nepisanih.I ruku nepru`enihAli slutim da ne}e{ nestati. Nikad dovoqno umreti.U meni ...

Druga nagradaDragana Pandurevi}, IV/2

Gimnazija, Ivawica

ugo je bilo kako je to brdo golo. Dugo.Dok jednog dana iz nedara zemqe ne iz-ni~e Hrast. Rastao je. U puno}u slave iz-rastao. A zvahu ga carem. I bi tako.

Pod wim se be{e igralo jedno tu-`no dete koje je grlilo Hrast ne`no go-vore}i u suzama: ...

– E! Kad bi me sad ~uo... Mili mojdru`e... Ne dam da te poseku! Ne dam!

Hajde da se igramo, kao uvek... Ne`elim da mislim o tome da te sutra ne}eovde biti... evo `murim... brojim do de-set! Sakrij od mene veliku Istinu! Tra-`i}u je: Ne}u je na}i... He, he. ... uvek jedobro sakrije{! Pomozi mi, {apni mi nauvo, tiho, ... kao uvek..., da me zagolicatvoj dah!

Sad sam ja na redu, a ti se pravi{da ne vidi{. ... I moli{ me da ti otkri-jem {to ve} znam sam, jer od tebe istinuda krijem ne umem.

Ba{ si ti neko dobro drvo.Znam! Igrajmo se nove igre! Poka-

`i mi, ... kako da i ja postanem hrast.– Do|i! Stani u moj hlad! Podigni

ru~ice k nebu, ... {iri prste, ... iste`ise! Rasti ka suncu, koje se vidi kroz mojegrane ... Rasti, rasti!... Wi{i se ... Slu-

grane ... Rasti, rasti!... Wi{i se ... Slu-{aj! Zemqa na kojoj stoji{ ti govori! Pu-sti korewe, ona te dr`i!

Dete se nape ... Kao da di`e te`akteret: poku{avalo je da pusti korewe.

– Ne uspeva mi! Ne umem ... Ne}u ...Ja nisam drvo. A ho}u da budem! Ti mika`e{: „Pusti korewe!“; A mene nogice iruke bole od stajawa! Kako }u?! Kako,kad ne ide?

– Do|i! Sedi kraj mene ... Osloni se!Stavi svoje noge pod moj koren! Uhvati seza moje grane ... Pogledaj! Svetlost! Zatvo-ri o~i ... Zamisli da je ona tvoja hrana ...Ru~aj, ... ru~aj detence, ... A ja }u ti pevatipesmu! Ti je slu{aj, jer je tebi pevam:

Pose}i }e grane moje,Izvadi}e stablo moje, Al’ koren }e ostati,Ti }e{ ga zalivati!Re~ }e{ moju upamtiti,U srce je upisati,Umom }e{ je razumeti, U tebi }e prebivati.Drvose~e nemoj kleti!,Jer ne znaju koga seku...Blagosiqaj i sve qude,

Konkurs za u~enike sredwih {kola

RAZGOVOR SA NEVI\ENIH VISINA

Na Konkursu za literarne radove u~enika sredwih {kola pristiglo je ukupno 98pesni~kih i proznih radova iz pet sredwih {kola Moravi~kog okruga (Medicinske,Prehrambeno-ugostiteqske i Gimnazije iz ^a~ka, kao i Gimnazije iz Ivawice i

Sredwe {kole „Draga~evo“ iz Gu~e). @iri, koji su ~inili sredwo{kolski profesori srpske kwi`evnosti i jezika, u

sastavu: Aleksandra Mi{i} (Gimnazija, ^a~ak), Ilinka Ocokoqi} (Gimnazija, Ivawica)i Neda Barali} (Sredwa {kola „Draga~evo“, Gu~a) imao je prijatan, ali i odgovoran za-datak da se opredeli za najboqe izme|u velikog broja vrlo dobrih kwi`evnih radova.

U oblasti poezije `iri je prvu nagradu dodelio pesmi „Znam“ Aleksandra Koma-dini}a, u~enika IV/3 razreda Gimnazije u Ivawici. Drugu nagradu dobila je pesma „Jedi-ni neprebolan“ Dragane Pandurevi}, u~enice IV/2 razreda Gimnazije u Ivawici. Tre}u na-gradu dobila je pesma „Pravi put“ Katarine Barali}, u~enice IV/6 razreda Medicinske{kole u ^a~ku.

U oblasti proznih radova `iri je odlu~io da prvu nagradu dodeli pri~i „Dete iHrast“ Nata{e Beli}, u~enice II/7 razreda Gimnazije u ^a~ku. Drugu nagradu su podelilepri~e „Od utorka do subote raste pustiwa `edna“ Mirjane Niketi}, u~enice IV/9 razredaGimnazije u ^a~ku i „Ki{a“ Marine Vulovi}, u~enice III/3 razreda Gimnazije u Ivawici.Tre}u nagradu je dobio rad „Razgovor sa nevi|enih visina“ Dejana \uki}a, u~enika III/4razreda Gimnazije u Ivawici.

@iri je posebno pohvalio stvarala{tvo Marine Bugar~i}, u~enice IV/1 i JelenePavlovi}, u~enice IV/2 razreda Prehrambeno-ugostiteqske {kole, koje su poslale najve-}i broj literarnih radova. Tako|e, `iri posebno isti~e Prehrambeno-ugostiteqsku {ko-lu u ^a~ku i Gimnaziju iz Ivawice, ~iji su se u~enici u najve}em broju odazvali na Kon-kurs.

Na veliko zadovoqstvo organizatora ovaj konkurs za u~enike sredwih {kola izgodine u godinu postaje sve uspe{niji, kako po kvantitetu tako i po kvalitetu prispelihradova.

Nagrade za najboqe sredwo{kolske u~eni~ke literarne radove bi}e dodeqene u~etvrtak, 25. maja na sve~anosti u Disovom rodnom mestu Zabla}u u 12 ~asova, na tradi-cionalnoj manifestaciji u Osnovnoj {koli „Vladislav Petkovi} Dis“.

DETE I HRAST

ZNAM

Znam sebe tolikoda mi je to dovoqno da se zaboravim.I da me zaborave.Znam me kao slovo, i takvog me znaju i drugi.Nije me te{ko spoznati,budu}i da mi ni ime ne znaju.Znam i znaju samo jedan znak,jedno kratko zujawe, jednu sekundupotrebnu za jedan najmawi napor.I to sam sve, i jedino.Znam da je malo, al’ nije nimalo.Nikad nikom’ ni sin,ni brat ro|eni, ni drug najboqi,ni dragi jedini.Nikom’ i nikad i ni{ta!Znam takvog, ta~nije znam to,jer sam samo to, i ono, i ovo,al’ nikako on, kao drugi.Ja nemam sebe, znam!A opet, znam da me znajusamo toliko koliko da me uop{te ne zna-ju.Stoga, neka nije ~udno {to ovo pisawei po~iwe mojim imenom.

Prva nagradaAleksandar Komadini}, IV/3

Gimnazija Ivawica

40

43

. D

IS

OV

O P

RO

LE

]E

18. maj

� U biblioteci „Sveti-slav Vulovi}“ u Ivawici

odr`ano je kwi`evno ve~e po-sve}eno Vojislavu Karanovi}u,

dobitniku Disove nagrade. U~e-stvovali su: Vojislav Karanovi}, pe-

snik iz Novog Sada, Dragan Hamovi},kwi`evnik iz Beograda i Vladan Matije-

vi}, kwi`evnik iz ^a~ka. Program je vodilaMilica Bakovi}.

19. maj

� U crkvi Svetog arhangela Gavrila u Zabla-}u u 12 ~asova odr`an je parastos VladislavuPetkovi}u Disu, koji je slu`io jerej MiroqubMirkovi}, zabla}ki paroh, a u 13 ~asova u O[„Vladislav Petkovi} Dis“ organizovan je tradi-cionalni susret laureata Disove nagrade sa u~e-nicima ~iji su radovi nagra|eni na konkursimaza literarne radove u~enika osnovnih i sredwih{kola Moravi~kog okruga.

U programu su u~estvovali recitatori SawaBogdanovi}, An|ela Majstorovi}, Ana Jakovqevi}VII razred, i Ivana Sretenovi} i Irena Markovi},VIII razred O[ „Vladislav Petkovi} Dis“ iz Za-bla}a.

U Likovnom salonu Doma kulture u 20 ~asovaotvorena je izlo`ba Deveti prole}ni anale podnazivom „Led u maju“, ~iji su organizatori Likovnisalon Doma kulture, Umetni~ko udru`ewe „Risim“i Gradska biblioteka. Radove su izlagali: Biqa-na Bakaluca, Milica Vergot, Marija Dragojlovi},Davor Duki}, Petar \or|evi}, Selma \ulizare-vi}, Maja @ivanovi}, Marko Kalezi}, Vesna Mi-li~evi}-^vorovi}, Rajko Popivoda, Lidija Pri-{i} Srebotwak, Daniela Fulgosi. Selektor izlo-`be je Qubica Jelisavac, istori~ar umetnosti izBeograda. Nagrada Devetog prole}nog anala pri-pala je Biqani Bakaluci iz Vr{ca, za rad pod na-zivom „[pijunirawe“, a nagradu Gradske biblio-teke „Vladislav Petkovi} Dis“ ponela je MarijaDragojlovi} iz Beograda, za rad „Mustra 2: Pierona mese~ini“.

20. maj

� U dvori{tu Narodnog muzeja u 11 ~asova lo-vorov venac na Disov spomenik polo`io je laure-at Disove nagrade Vojislav Karanovi}. Dobitniknagrade „Mladi Dis“ za prvu neobjavqenu pesni~-ku zbirku je Jawa Raoni}, u~enica tre}eg razredaGimnazije „Tanasije Pejatovi}“ u Pqevqima. Na-gradu je uru~io Dragan Bo{kovi}, predsednik `i-rija. Nagrade za esej o Disovoj poeziji nisu dode-qene. Slovo o poeziji kazivao je Milan \or|evi},pesnik iz Beograda, a Disove stihove Ivan Jago-di}, dramski umetnik iz Beograda. Stefan Mi-{kovi}, u~enik tre}eg razreda Gimnazije u ^a~ku,govorio je svoju pesmu „Strah“ koja je ponela prvunagradu na konkursu za literarne radove u~enikasredwih {kola. Milica Milosavqevi}, VII raz-red O[ „Filip Filipovi}“ govorila je „Posle Al-banije“, a Stefan Prolovi}, I razred Ekonomske{kole, Disovu pesmu „Tajna“. U muzi~kom delu pro-grama u~estvovale su Jelena i Tamara Radi~evi},u~enice prvog razreda solo pevawa u klasi pro-fesora Dragane Vukovi}.

U 19 i 30 ~asova u Odeqewu za odrasle ~itao-ce, Sa{a Radoj~i}, kwi`evni kriti~ar, otvorio jeizlo`bu pod nazivom „Skica za autoportret“ po-sve}enu `ivotu i delu Vojislava Karanovi}a. Au-tor izlo`be je Milica Bakovi}, bibliotekar-sa-vetnik.

U Velikoj sali Doma kulture u 20 ~asova odr-`ano je zavr{no ve~e 42. Disovog prole}a. Prisut-ne je pozdravio Milan Kandi}, predsednik Odbo-

13. jun

� Gradsku biblioteku posetio je gospodin JanBuruma iz Holandije, bibliotekar u Specijalnojbiblioteci za zakone i pravna akta kompanije „DiLojt Tu{“.

22. jun

� U ~itaonici za periodiku Gradske biblio-teke „Vladislav Petkovi} Dis“ odr`ana je konfe-rencija za medije povodom projekta „Povratak Mi-lene ^ubrakovi} u Bresnicu“.

Konferenciji su prisustvovali: Ana del Aga-ta, akademski vajar, i Dario Ambrozeti, prijate-qi i poslovni saradnici Milene ^ubrakovi} izRima, kao i prevodilac Ksenija Manojlovi}.

29. jun

� Na De~jem odeqewu u 18 ~asova odr`ano jekwi`evno ve~e pod nazivom „Koraci de~ijih du-{a“ posve}eno kwi`evnom stvarala{tvu najmla-|ih. Predstavqene su dve zbirke poezije: „Koracikroz `ivot“, autora Marije Mirkovi}, u~enice VIIIrazreda O[ „Milan Blagojevi}“ iz Lu~ana, kao izbirka „Izvor de~ije du{e“, ~iji su autori JelenaPaunovi}, Jovana Vuji~i}, Sawa Bojovi} i Sla|a-na Uro{evi}, u~enice VII razreda O[ „22. decem-bar“ iz Dowe Trep~e. Program je vodila JelenaPetrovi}, bibliotekar De~jeg odeqewa.

14. jul

� U ~itaonici za periodiku Gradske biblio-teke „Vladislav Petkovi} Dis“ u 12 ~asova odr`a-na je konferencija za medije, na kojoj se javnostipredstavio gospodin Mili{a Petronijevi}, bi-bliotekar Kongresne biblioteke u Va{ingtonu,koji je govorio o statusu srpske kwige u Kongresnojbiblioteci.

12. septembar

� Povodom manifestacije „Dani evropske ba-{tine“, na konferenciji za {tampu u sali Op-{tinskog ve}a SO, predstavqene su digitalne ko-pije u boji dve rukopisne i jedne {tampane sred-wovekovne srpske kwige koje je Gradska bibliote-ka dobila iz biblioteke „^ester Biti“ iz Dabli-na. Re~ je o elektronskim kopijama Srpskog ~etvo-rojevan|eqa, Nikoqskog jevan|eqa i Prazni~nogmineja, srpskim dragocenostima koje su nestale1914. godine. Vra}ene su zalagawem AmbasadeSCG u Londonu, Ministarstva inostranih poslova,Danice Ota{evi} i direktora dablinske bibili-oteke dr Majkla Rajana.

Monahiwama sestrinstva Nikoqa pod Kabla-rom uru~ena je {tampana fotokopija Nikoqskogjevan|eqa.

14. septembar

� U Odeqewu za odrasle ~itaoce otvorena jeizlo`ba posve}ena Miru Vuksanovi}u, proznompiscu i upravniku biblioteke Matice srpske u No-vom Sadu, ~iji je autor mr Marijana Matovi}.

U 19 ~asova u Likovnom salonu Doma kulture uokviru Dana evropske ba{tine predstavqena jekwiga „Semoq zemqa“ Mira Vuksanovi}a, o kojoj jegovorio Mihajlo Panti}, kwi`evni kriti~ar izBeograda. Tekstove iz svojih dela govorio je autorMiro Vuksanovi}. Kwi`evno ve~e je vodila mr Ma-rijana Matovi}.

19. septembar

� U 19 ~asova (Gorwi hol Doma kulture) otvo-rena je izlo`ba „Dodirni zemqu“ po autorskomprojektu Bo`idara Plazini}a, akademskog slika-ra iz ^a~ka. Izlo`bu je otvorio Bo`idar Mandi},osniva~ Porodice Bistrih potoka iz Brezovice,

ra Disovog prole}a i Ivan Ivanovi}, pomo}nikMinistra za kulturu.

O kwi`evnom delu Vojislava Karanovi}a go-vorili su kwi`evni kriti~ari Vasa Pavkovi},Dragan Hamovi} i Sa{a Radoj~i}, a poeziju Voji-slava Karanovi}a kazivao je Milan Mihailovi},dramski umetnik iz Beograda.

Disovu nagradu (rad Zorana Jure{a) VojislavuKaranovi}u uru~ila je Danica Ota{evi}, direk-tor Gradske biblioteke, a nov~ani deo nagradeKosta Milo{evi}, potpredsednik Op{tine ^a~ak.

U programu suu~estvovali u~e-nici Osnovne mu-zi~ke {kole „DrVojislav Vu~ko-vi}“ iz ^a~ka,Stevan Milijano-vi}, u~enik prvograzreda klavira uklasi profesorkeMagdalene Popo-vi} i Tamara Ra-di~evi}, u~enicaprvog razreda so-lo pevawa u klasiprofesorke Dra-gane Vukovi}, uzklavirsku sarad-wu profesorkeMarije Rude`.Program je vodioBo{ko Obradovi}.

Izdava~ku de-latnost 42. Diso-vog prole}a ~ini-le su slede}e pu-blikacije: „Dahstvari“ VojislavaKaranovi}a (Bi-

blioteka Kwiga gosta, 31), „Skica za autoportret“,katalog izlo`be, i 36. broj ~asopisa „Disovo pro-le}e“.

28. maj

� U saradwi organizacije „Zdravo da ste“ iBiblioteke, na De~jem odeqewu je odr`ana radi-onica za grupu dece uzrasta od prvog do petog raz-reda, iz vi{e osnovnih {kola sa gradskog i seo-skog podru~ja ~a~anske op{tine, me|u kojima i je-dan broj dece izbeglica. Radionicu su vodile Gor-dana Marjanovi}, Branka Kandi},Qubinka Vojino-vi} i Tawa Jeftovi}. Deca su nagra|ena besplat-nim upisom u biblioteku.

7. jun

� Na De~jem odeqewu su gostovala deca iz vr-ti}a „Leptiri}“ iz ^a~ka, ~ija je fudbalska ekipana Uskr{wem turniru u malom fudbalu za vrti}e(organizator [kola fudbala „Mladost-radost“)osvojila tre}e mesto. Kao jedan od darodavaca ovogTurnira, Gradska biblioteka je poklonila bespla-tan upis za celu grupu i vaspita~e Milicu ]alovi}i Leposavu Kolarevi}.

9. jun

� Na Odeqewu za odrasle ~itaoce otvorenaje izlo`ba pod nazivom „A u Srba na brdu Qubi-}u... 1815-2005.“, posve}ena 190-godi{wici Drugogsrpskog ustanka i boja na Qubi}u. Izlo`bu jeotvorio Velimir Stanojevi}, predsednik Op{ti-ne ^a~ak.

L E T O P I S

U SLU@BI KULTURE

2005

.

43

43

. D

IS

OV

O P

RO

LE

]E

I nagrada

MAMINA HAQINA BOJE P[ENICE

Pitomo ili divqe, sivo ili jo{ sivqe,jo{ jedan dan i slava, a ja sedim i gledam...Kako bi i ko saznao {ta mislim,il’{ta u glavi `elim da ra{~istim?

Ne, to sad ne dozna niko...Pa, ~ak, ni laste, ni druge ptice...I ko bi znao da sam razmi{qao o maminoj haqini boje p{enice?!

Vatra pucketa, a meni i daqe misli dolaze,kako da odu, da li odlaze?U mojoj glavi kao da niko{e klice,da li je i smrt boje p{enice?

I vika{e gromovi, i zemqa urla{e,i sve to zajedno u glavi mi staja{e,pa, zar je ptica {to {iri krila,nekada, zrno p{enice bila?

Za{to umiru mladi i ptice,zar su i oni u boji p{enice?Svet lak i braon, kao zrno p{eniceskuvano i samleveno pred slavu,a `ivot, on je porastao, i on i daqe rasteu boji p{enice, kao laste.

I tako, mama dan pred slavu,ostavi `ito u ostavu.Bo`e, ako mamu moraju odnetibraon smrti ptice,ne daj da ikad odnesuMAMINU HAQINU BOJE P[ENICE.

Jev|enije Julijan Dimitrijevi}, VI/4O[ „Ratko Mitrovi}“ ^a~ak

I nagrada

MIRIS

Miris tople kifle iza ugla miris pe~enih {trudla,miris {arenog prole}akoje se vijori iz cve}a,miris sve`e, zelene travekoja buja od bistre prole}ne vode,miris zime koja ode,miris rodnog kraja i farbanih uskr{wih jaja,miris ku}e rodne i oko we zemqe plodne,miris {qiva ranih i jesewih jabuka crvenih, pravih,miris zove i leta koje nas zovemiris vode sa ~esme iz selamiris zelenih jelamiris qubavi mamine i pu{ke tatinemiris {arenih boja dugemiris qubavi, vetra i tuge.

Sawa Ili}, VI/1 razredO[ „Filip Filipovi}“ ^a~ak

II nagrada

ZA DISA

Bio si pesnik u carstvu snovaI tebi sudbina ne mo`e ni{ta Tvoje su pesme za vek vekovaZa na{a srca sigurna skloni{ta.

Bio si pesnik u carstvu snovaTvoje su re~i davno re~eneAl’ ni{ta ja~e, al’ ni{ta dubqeNa{e du{e nisu razumele.

Sla|ana Uro{evi}, VIIO[ „22. decembar“ Dowa Trep~a

II nagrada

KI[A I PE^URKA

Ujutro padne rosa,a vetri}, kao noga bosa,pro|e kroz {umu, livadu,zatalasa belu radu.

Ovla`i {ume i poqa,do|e ti lepa voqa,da ubere{ ukusne gqive, ~ijem se ukusu svi dive.

Oseti{ miris vrgawa,Dok ide{ preko crnog grawa.Sklawa{ listi}e uvele,Bere{ pe~urke zrele.

Mrda{ {tapi} levo-desnoGle, u torbi je ve} tesno!

Ali, znaj, mora{ da pazi{Da ukusnu lepojku ne zgazi{!

Milica Matovi}, VII/1O[ „Sveti Sava“ ^a~ak

Nagra|eni literarni radovi u~enika osnovnih {kola Moravi~kog okruga

PROLE]NA KI[A PESAMA

Konkurs za literarne radove u~enika osnovnih {kola Moravi~kog okruga ovogodi{wegDisovog prole}a uspe{no je okon~an. Svoja kwi`evna ostvarewa u izuzetno velikombroju (108 radova) poslali su u~enici iz osam osnovnih {kola: „Ratko Mitrovi}“, „Fi-

lip Filipovi}“ iz ^a~ka, „Sveti Sava“ iz Atenice, „Sveti |akon Avakum“ iz Trnave, „Pre-qina“ iz Preqine, „22. decembar“ iz Dowe Trep~e, „Arsenije Loma“ sa Rudnika, „MilinkoKu{i}“ iz Ivawice. Mladi su bili izuzetno nadahnuti a teme raznovrsne.Na konkursu jeu~estvovalo mawe {kola, ali je broj radova umnogome nadma{io prethodna „Prole}a“. Svepohvale u~esnicima, i poziv drugim {kolama i |acima da pi{u i u~estvuju na konkursu.

O nagradama je odlu~ivao `iri nastavnika srpskog jezika u sastavu: Radmila @ivko-vi} (O[ „Filip Filipovi}“ iz ^a~ka), Milanka Petrovi} (O[ „\eneral Marko \. Katani}“iz Bresnice) i Slobodanka Vuleti} (O[ „Desanka Maksimovi}“ iz Gorweg Milanovca).

Prvu nagradu podelili su autori slede}ih pesama: „Mamina haqina boje p{enice“ i„^upava pesma“ Jev|enija Julijana Dimitrijevi}a, u~enika VI/4 razreda O[ „Ratko Mitro-vi}“ iz ^a~ka i „Miris“ Sawe Ili}, u~enice VI/1 razreda O[„Filip Filipovi}“ iz ^a~ka.Drugu nagradu dele dva autora: Sla|ana Uro{evi}, u~enica VII razreda O[ „22. decembar“iz Dowe Trep~e, za pesmu „Za Disa“ i Milica Matovi}, u~enica VII/1 razreda O[ „SvetiSava“ iz Atenice, za pesmu „Ki{a i pe~urka“. Tre}a nagrada pripala je autorima pesama:„Pahuqa na mom dlanu“ Kristine Radulovac, u~enice VIII razreda O[ „Arsenije Loma“ saRudnika, „No}“ Aurore Pivqakovi}, u~enice VII/1 razreda O[„ Milinko Ku{i}“ iz Ivawi-ce i „Qubav“ Jevrema Todosijevi}a, u~enika VII razeda O[ „Sveti |akon Avakum“ iz Trna-ve.

@iri pohvaquje Sla|ana \uri}a, u~enika IV/1 O[ „Preqina“ iz Preqine, za pesmu„Za Kosovo moje“.

U oblasti proznih radova `iri je odlu~io da ove godine ne dodeli nagrade.Najve}i broj kvalitetnih radova poslali su u~enici osnovnih {kola „Arsenije Lo-

ma“ sa Rudnika i „Milinko Ku{i}“ iz Ivawice, {to je `iri jednoglasno pohvalio.Nagrade autorima najboqih radova bi}e dodeqene na sve~anosti u Disovom rodnom

selu Zabla}u, u ~etvrtak 25. maja 2006. godine u 12 ~asova u O[ „Vladislav Petkovi} Dis“.

III nagrada

NO]

No} je.Mese~evi zraci gasnu u tami,^uje se samo blago {aputawe nemirnih

no}nih vetrova.

Da li si se ikada pitao u ~ijim si pesmama?Da li si se ikad zapitao ko tuguje,^ije o~i su najtu`nije, ~ije su no}i najdu`e?

A no} je tako mi poznata,a snovi tako nepoznati.

A ko bi rekao da ta nemirna kosa,Taj an|eoski pogled,Osmeh Apolonakriju bujicu nepromi{qenih re~i,bezose}ajnih izgovora.

A no} je tako duga,a sre}a tako daleka i nepoznata.

Pa da li qubav uvek mora da boli?Pa zar je radost uvek tako bolna?

A no} je tako duga, ti{ina beskrajna,A mojim mislima nikad kraja,Tu smo samo ja, ~etiri zida, pero i hartija.

A no} je tako duga,ja pi{em samo za tebe,a ti an|ele lepo spavaj ...

Aurora Pivqakovi}, VII/1O[ „Milinko Ku{i}“ Ivawica4

24

3.

DI

SO

VO

PR

OL

E]

E

1. februar

� U Umetni~koj galeriji „Nade`da Petrovi}“u 18 ~asova otvorena je izlo`ba „[tampana re~2005.“, autora Marije Orbovi}, bibliotekara-sa-vetnika Zavi~ajnog odeqewa. O zna~aju izlo`begovorila je Danica Ota{evi}, direktor Gradskebiblioteke. Izlo`bu je otvorio dr Andrija B. K.Stojkovi}, profesor Filosofskog fakulteta uBeogradu, u penziji.

Nagrada „Isailo A. Petrovi}“ za najboqe li-kovno-grafi~ki opremqenu publikaciju u 2005.dodeqena je dvema publikacijama: „Memorijal Na-de`de Petrovi}“ – autor je Dragan Pe{i}, i „Zbor-nik radova“ Narodnog muzeja – autor grafi~kog re-{ewa je Svetlana Xida. Nagrade je uru~ila Dani-ca Ota{evi}, direktor Biblioteke. Nagrada „Da-nica Markovi}“ za kwigu godine nije dodeqena.

U muzi~kom delu programa u~estvovale su u~e-nice Osnovne muzi~ke {kole, odsek harfe, MajaGavrovi} i Ivana Brki}.

Predstavqena je ovom prilikom i kwiga Ran-ka Simovi}a „Ono vreme kru`oka“ koju je Gradskabiblioteka objavila kao 6. kwigu zavi~ajne edici-je „Vrela“. O kwizi su govorili dr Dragan [u{i},kwi`evnik i lekar iz Beograda,Predrag O. ]ur-~i}, profesor kwi`evnosti u penziji, Radovan M.Marinkovi}, kwi`evnik i publicista iz ^a~ka, iautor. Odlomke iz dela ~itao je Zoran Spasojevi},a u muzi~kom delu programa u~estvovale su Tama-ra i Jelena Radi~evi}, u~enice 2. razreda solopevawa u Osnovnoj muzi~koj {koli „Dr VojislavVu~kovi}“ u ^a~ku, u klasi profesorke DraganeVukovi}. Program je vodio Bo{ko Obradovi}.

8. februar

� U Umetni~koj galeriji „Nade`da Petrovi}“sa po~etkom u 18 ~asova predstavqena je Biblio-grafija ~asopisa „Gradac“ (1-151), autora Mile Jo-va{evi}, bibliotekara i Marije Orbovi}, biblio-tekara-savetnika. U~estvovali su prof dr JovanPej~i}, kwi`evni kriti~ar, istori~ar kwi`evno-sti i esejist iz Beograda, Milenko Paji}, kwi`ev-nik i ~lan redakcije „Gradca“, i Milijan Milo{e-vi}-Crni, dugodi{wi direktor ~a~anskog Domakulture, glavni urednik i ~lan redakcije „Gradca“,u penziji. Program je vodila mr Marijana Matovi}.

19. februar

� Od 19. februara do 31. marta u Gradskoj bi-blioteci je obavqala bibliotekarsku praksu iusavr{avawe srpskog jezika, Verena Hemerle izRegensburga, doktorant slovenske filologije naUniverzitetu u Hajdelbergu u Nema~koj.

22. februar

� Mirko S. Markovi}, kwi`evnik i bibliote-kar iz Beograda, bio je gost O[ „Milica Pavlo-vi}“ u ^a~ku i De~jeg odeqewa Biblioteke. U ra-dionici pod nazivom „Ja ~itam, pa {ta?“ sa kwi-`evnikom se dru`ilo oko 120 najmla|ih.

9. mart

� Dobitnik Disove nagrade za 2006. godinu jeSlobodan Zubanovi}, pesnik iz Beograda. Ovo jesaop{teno na konferenciji za {tampu u SO ^a~ak.

Prisutne je najpre u ime SO ^a~ak i OdboraDisovog prole}a, pozdravio Milan Kandi}, pred-sednik Odbora, a direktor Danica Ota{evi}predstavila je program 43. Disovog prole}a.Predsednik `irija za dodelu Disove nagrade, Mi-roslav Maksimovi}, kwi`evnik iz Beograda, pro-~itao je odluku `irija, a prisutni su bili i ~la-novi Vasa Pavkovi}, Dragan Hamovi} i Vladan Ma-tijevi}.

Kwi`evnom ve~eri pod nazivom „Sni bez no}ii no}i bez snova“, posve}enoj qubavnoj poezijiVladislava Petkovi}a Disa i Sime Pandurovi}a,po~elo je 43. Disovo prole}e. O stvarala{tvu ovadva pesnika govorili su dr Aleksandar Jerkov,profesor Filolo{kog fakulteta u Beogradu i

kwi`evni kriti~ar, i mr Svetlana [eatovi}-Di-mitrijevi}, saradnik Instituta za kwi`evnost iumetnost u Beogradu, a stihove Disa i Pandurovi-}a kazivao je Mirko Babi}, glumac iz Kragujevca.Program je vodio Bo{ko Obradovi}.

10. mart

� Povodom Dana Biblioteke u 13 ~asova pri-re|en je prigodan program na Odeqewu za odrasle~itaoce, gde je otvorena izlo`ba kwiga o vojvodiStepi Stepanovi}u, povodom 150 godina od ro|e-wa. Autori izlo`be su Du{ica Cibrali} i Biqa-na Mijailovi}. Prisutne goste pozdravila je Da-nica Ota{evi}, direktor Biblioteke, a o radu ka-blovskog Internet kluba Biblioteke govorio jeBogdan Trifunovi}, bibliotekar.

Nagra|eni sunajverniji ~itao-ci Odeqewa zaodrasle: Brani-slava Petkovi},Stamenka Axemo-vi}, Sa{a Lazi},Qiqana Kne`e-vi} i Marija Topa-lovi}, a nagradeje uru~ila MilicaStovrag.

Jubilarne na-grade za 20 i 10godina rada dobi-li su Marija Or-bovi}, bibliote-kar-savetnik i mrMarijana Mato-vi}, vi{i biblio-tekar.

Najboqem bi-bliotekaru u2005. Mariji Or-bovi} i kwi`ni-~aru Du{ici Ci-brali}, nov~anenagrade uru~ila je

Danica Ota{evi}, direktor Biblioteke. U umetni~kom programu u~estvovali su Zoran

Spasojevi}, koji je govorio stihove BranislavaPetrovi}a i Rada Drainca i vokalna solistkiwaJovana Bogdanovi}.

28. mart

� U organizaciji Gradske biblioteke i Cen-tra za besedni{tvo Institutia oratoria iz Beograda, usve~anoj sali Doma u~enika u 19 ~asova odr`ano jeVe~e besedni{tva. U~estvovali su dr VojislavStanimirovi}, docent Pravnog fakulteta, Vladi-mir Vuleti}, asistent, kao i nagra|eni u~esniciovogodi{weg takmi~ewa u besedni{tvu studenataPravnog fakulteta: Milica Gvozdenovi}, TamaraGazdi}, Marko Kuli}, Spasoje Qesar, DragoslavOta{evi} i Du{ko Krsmanovi}.

30. i 31. mart

� De~ji pisac Slobodan Stani{i} iz Beograda,bio je gost osnovnih {kola: „Sveti |akon Avakum“ uTrnavi, „Dr Dragi{a Mi{ovi}“ i „Tanasko Raji}“ u^a~ku, „Bo`o Tomi}“ u Prijevoru, „Stepa Stepano-vi}“ u Gorwoj Gorevnici, „Qubi{a Nedi}“ u Trbu{a-nima kao i De~jeg odeqewa ove Biblioteke.

31. mart

� Biblioteka je objavila 12. broj ~asopisa zabibliotekarstvo „Glas biblioteke“.

7. april

� Povodom proslave Dana {kole O[ „Brani-slav Petrovi}“ u Slatini, a u okviru programa 43.Disovog prole}a, Gradska biblioteka je u sarad-wi sa gluma~kom radionicom Doma kulture idramskim umetnikom Dragom ]iri}, scenski ilu-

strovala odlomke iz dela Branislava Petrovi}a„@anka“. Tekst su govorili Marija Bukumirovi},VII razred O[ „\eneral Marko \. Katani}“ iz Bre-snice i Mirko Vrani}, VI razreda O[ „Vuk Kara-xi}“iz ^a~ka, a pesmu „Morava“ Branislava Petro-vi}a, Milan Nikitovi}, student iz ^a~ka.

11. april

� U Velikoj sali Doma kulture u 19 ~asovaodr`ano je kwi`evno-muzi~ko ve~e posve}enoistoriji YU roka, „Odbrana i posledwi dani“.U~estvovali su Petar Jawatovi}, muzi~ki kriti-~ar i Vlada Jankovi} xet, muzi~ki urednik radija202, iz Beograda. ^a~anski bend „Dolce Vita“ svi-rao je muziku poznatog rok sastava „Ekaterina Veli-ka“. Program je vodio Bogdan Trifunovi}.

4. maj

� Gradska biblioteka, organizacija „Zdravoda ste“ i Srpski savet za izbeglice organizovalisu umetni~ki performans „U snu nisam znao za bu-|ewa mo}“, u Umetni~koj galeriji „Nade`da Petro-vi}“. U ime organizatora prisutne su pozdravileDanica Ota{evi} i Branka Ti{ma. U programu suu~estvovali: Kajoko Jamasaki, pesnikiwa iz Japa-na, Milutin Jev|enijevi}, dramski umetnik i gru-pa mladih iz organizacije „Zdravo da ste“.

4-14. maj

� U organizaciji biblioteke odr`an je naGradskom trgu mini Sajam kwiga.

11-12. maj

� Gradska biblioteka i Institut za kwi`ev-nost i umetnost iz Beograda organizovali su nau~-ni skup „Poznato i nepoznato o Danici Markovi}“.U~estvovali su: Marko Nedi}, Gojko Te{i}, Mili-voje Nenin, Zorica Haxi}, Gojko Bo`ovi}, GordanaRai~evi}, Bojana Stojanovi} Pantovi}, AleksandarJerkov, Biqana Doj~inovi} Ne{i}, Slavica Garo-wa, Bojan Jovi}, Danica Andrejevi}, Branka Rado-vanovi}, Stanislava Vujnovi}, Neboj{a Lazi}, Sve-tlana [eatovi}, Tijana Obradovi}, Marija Orbo-vi}, Milica Bakovi}, Slobodanka Pekovi}.

11. maj

� U Sali SO ^a~ak u 19 ~asova predstavqenaje kwiga „Istorija jednog ose}awa“, sabrane pesmeDanice Markovi}. U~estvovali su dr Milivoje Ne-nin i Zorica Haxi}, prire|iva~i kwige, Ivana Pe-ro{evi} je kazivala stihove, a program vodilaMilica Bakovi}.

18. maj

� Likovni salon Doma kulture,Umetni~koudru`ewe „Risim“ i Gradska biblioteka organizo-vali su izlo`bu Deseti prole}ni anale na temu„Povr{ina“, koja je otvorena u Likovnom salonuDoma kulture u 19 ~asova. Izlagali su Du{an Ju-na~kov, Zvonimir Santra~, Gordana Kaqalovi},Petar Loli}, Slobodan Kne`evi}, Perica Don-kov, Dragan Peri}, Branka Jankovi}, VladimirVeqa{evi}, Aleksandra ]osi}, Radomir Kunda-~ina i Sava Stepanov. Selektor je bio Bo`idarPlazini}, akademski slikar iz ^a~ka.

19. maj

� U Narodnoj biblioteci „Stefan Prvoven~a-ni“ u Kraqevu u 19 ~asova predstavqeno je 43. Di-sovo prole}e. U~estvovali su: Radmila Lazi}, do-bitnik Disove nagrade i Danica Ota{evi}, direk-tor Gradske biblioteke.

23. maj

� 43. Disovo prole}e predstavqeno je u Rim-skoj dvorani grada Beograda. U~estvovali su: Slo-bodan Zubanovi}, dobitnik Disove nagrade za2006. godinu i kwi`evni kriti~ari Dragan Hamo-vi} i Dragan Bo{kovi}.

L E T O P I S

45

43

. D

IS

OV

O P

RO

LE

]E

sa planine Rudnik. Prikazan je dokumentarnifilm „Lastavica“, re`isera Gregora Zupanca, kaoi predavawe „Filosofija zemqe“ Bo`idara Man-di}a, kwi`evnika i dramaturga.

22. septembar

� Tema Dana evropske ba{tine za 2005. bilaje -zemqa U organizaciji Gradske biblioteke or-ganizovana je poseta arheolo{kom nalazi{tu Gra-dina na Jelici. Lokalitet je videlo oko 100 su-gra|ana, a stru~ni vodi~ je bio Mihajlo Milinko-vi}, arheolog iz Beograda. Prire|en je i prigodanprogram u izvo|ewu Kulturno umetni~kog dru{tva„Tanasko Raji}“ iz Qubi}a. Za sve prisutne goste udvori{tu seoske crkve u izgradwi u Grabu od da-rova zemqe pripremqena je tradicionalna srp-ska trpeza.

5. oktobar

� De~je odeqewe Biblioteke posetila je gru-pa dece iz vrti}a „Bambi“, sa vaspita~icama Veri-com Lazovi} i Sne`anom Jovanovi}.

5-7. oktobar

� Na Me|unarodnom nau~nom skupu „Deca i bi-blioteke“, koji je odr`an od 5. do 8. oktobra u Sa-va centru u Beogradu, prisustvovali su bibliote-kari ~a~anske biblioteke.

6. oktobar

� U okviru De~je nedeqe grupa dece sa vaspi-ta~icama Mirjanom Poledicom i Sne`anom Mar-kovi}, iz vrti}a „Radost 1“, posetila je De~je ode-qewe biblioteke.

12. oktobar

� U Domu kulture sa po~etkom u 19 ~asova,predstavqena je kwiga „DISharmonija“ zavi~ajnogautora Aleksandra Jugovi}a. O kwizi je govorioMladen Veskovi}, kwi`evni kriti~ar iz Beogra-da i autor Aleksandar Jugovi}. Odlomke iz dela iDisove stihove kazivao je Ivan Jagodi}, a programje vodio Bo{ko Obradovi}.

25. oktobar

� Povodom „Meseca kwige“ i otvarawa 50. ju-bilarnog Sajma kwiga u Beogradu, Jelisaveta Su-ruxi}, u~iteqica u penziji i i biv{i direktor de-~ijeg vrti}a „Radost“, poklonila je Gradskoj bi-blioteci nekoliko desetina kwiga iz edicije „Bi-seri svetske kwi`evnosti“.

26. oktobar

� De~je odeqewe Gradske biblioteke poseti-la je grupa dece iz vrti}a „Leptiri}“. Tridesetmali{ana je besplatno upisano u biblioteku.

28. oktobar

� Radnici ove Biblioteke su posetili 50.me|unarodni beogradski sajam kwiga. U 13 ~aso-va u Maloj konferencijskoj sali, u hali 14 Beo-gradskog sajma, u organizaciji Narodne biblio-teke Srbije i Gradske biblioteke „VladislavPetkovi} Dis“, odr`an je Prvi forum bibliote-kara i izdava~a, sa temom: cene kwiga,uslovi ku-povine, kvalitet izdawa. Prisutnim izdava~i-ma, bibliotekarima i novinarima obratio seSreten Ugri~i}, upravnik NBS, Gordana Qubano-vi} iz NBS i Danica Ota{evi}, direktor Grad-ske biblioteke.

10. i 11. novembar

� Na De~jem odeqewu organizovan je „Danotvorenih vrata“- izlo`ba kwiga kupqenih naSajmu kwiga u Beogradu, namewenih najmla|im ~i-taocima. Izlo`bu su videla deca iz vrti}a „Pole-tarac“, u~enici ni`ih razreda O[ „Ratko Mitro-vi}“ iz Pakovra}a i tri odeqewa petog i {estograzreda O[ „Filip Filipovi}“ u ^a~ku.

Izlo`bu su posetili i u~enici od prvog do ~e-tvrtog razreda O[ „Vuk Karaxi}“ iz ^a~ka, kao iu~enici O[ „Stepa Stepanovi}“ iz Gorwe Gorev-nice. Besplatno su upisana sva deca koja do sadanisu bila ~lanovi biblioteke.

11. i 12. novembar

� Olivera Jelki}, kwi`evnica za decu iz Be-ograda, bila je gost O[ „Sveti Sava“,“Milica Pa-vlovi}“, „Ratko Mitrovi}“,“Vuk Karaxi}“, FilipFilipovi}“ u ^a~ku, kao i De~jeg odeqewa Grad-ske biblioteke.

17. novembar

� U ogranku Biblioteke u Prijevoru organizo-vana je poseta dve grupe dece iz vrti}a i u~enikaprvog razreda O[„Bo`o Tomi}“. Deca su upoznalakwi`ni fond ogranka, svojim recitovawem i pe-vawem u~estvovali u programu i besplatno upisa-ni u biblioteku.

28. novembar

� U ~a~anskoj Gimnaziji, odr`ana je promoci-ja kwige „Penelopa u tranziciji“, Jawe Raoni},u~enice Gimnazije u Pqevqima, dobitnice nagra-de Mladi Dis na 42. Disovom prole}u. U~estvova-li su: Dragan Bo{kovi}, profesor Filolo{kogfakulteta u Kragujevcu, Milica Da~i}, mlada za-vi~ajna pesnikiwa, i Jawa Raoni}, autor kwige.Program je vodio Bo{ko Obradovi}.

29. novembar

� Povodom 120 godina od ro|ewa i 60 godinaod smrti kwi`evnika, pravnika i politi~araDragi{e Vasi}a, u pozajmnom Odeqewu za odrasle~itaoce, otvorena je izlo`ba kwiga Dragi{e Va-si}a, kao i publikacija o wegovom `ivotu i delu.Autor postavke je Bogdan Trifunovi}, bibliote-kar. Izlo`bu je otvorio gospodin Vladimir Dimi-trijevi}, profesor kwi`evnosti u ~a~anskoj Gim-naziji.

30. novembar

� U Sali SO ^a~ak u 19 ~asova odr`ana jetribina „Dragi{a Vasi} (1885-1945) – Portret utu-qene istorije“. U~estvovali su: Borisav ^eliko-vi}, istori~ar iz Gorweg Milanovca i ^a~ani Ra-do{ Maxarevi}, Radivoje Bojovi}, Milo{ Timoti-jevi}, Goran Davidovi}, Vladimir Dimitrijevi} iMiladin Vukosavqevi}. Program je vodio BogdanTrifunovi}, bibliotekar.

2. decembar

� Ogranak Biblioteke u Preqini posetilo jeoko 70 mali{ana - iz vrti}a i dva odeqewa prvograzreda O[ „Preqina“ u Preqini. Deca su bes-platno upisana u biblioteku.

9. decembar

� U Sredwem holu Doma kulture u ^a~ku u 18~asova otvorena je izlo`ba likovnih radovapred{kolaca De~je ustanove „Radost“, na temu„Moja kwiga - moja biblioteka“. Autori radova sudeca iz svih vrti}a sa teritorije ~a~anske op{ti-ne, a postavku radova su uradile Jelena Petrovi}i Nade`da Petrovi}, bibliotekari De~jeg odeqe-wa Gradske biblioteke.

15. decembar

� Povodom Dana op{tine ^a~ak u Velikoj sa-li Doma kulture u 19 ~asova odr`ana je Duhovnaakademija „Svetlost Nikoqskog jevan|eqa“. U~e-stvovali su dr Dragi{a Bojovi}, profesor Filo-sofskog fakulteta u Ni{u i upravnik Centra zacrkvene studije u Ni{u, dr Jasmina Nedeqkovi}iz Narodne biblioteke Srbije i Danica Ota{e-vi}, direktor Gradske biblioteke. Prisutne je po-zdravio predsednik Op{tine ^a~ak, VelimirStanojevi}.

Upravniku Narodne biblioteke Srbije Srete-nu Ugri~i}u, Qubinku Kosti}u arhijerejskom name-sniku @i~ke eparhije i Arheografskom odeqewuNBS uru~ene su digitalne kopije Nikoqskog jevan-|eqa (kraj 14-po~etak 15. veka), Srpsko jevan|eqe(kraj 13. ) i Prazni~nog mineja (16. vek).

U umetni~kom delu programa u~estvovali sudramski umetnici Momir Bradi} iz Kru{evca, Ve-sna Pavlovi} iz Beograda, kao i Vesna Biorac, po-jac, iz ^a~ka. Program je vodio Bo{ko Obradovi}.

24. decembar

� U Domu u~enika sa po~etkom u 12 ~asovaodr`ana je tradicionalna priredba i dodela na-grada NAJ ~italac za 2005. godinu. Dodeqene sunagrade najmla|em ~itaocu, Dari Bajovi} (pet go-dina),sestrama Jeleni i \ur|i Duli} (O[ „Dragi-{a Mi{ovi}“), kao i Lazaru Stojanovu (O[ „Dragi-{a Mi{ovi}“), Jeleni Milovanovi} (O[ „MilicaPavlovi}“), Aleksandri Todorovi} i @arku Mili-

~i}u iz O[„Tana-sko Raji}“, An|eliMili~evi} (O[„Filip Filipo-vi}“), Jeleni Be-lopavlovi} (O[„Stepa Stepano-vi}“ iz Dowe Go-revnice) i Ani Ra-nilovi} (O[ „VukKaraxi}“ ). Nagra-da je dodeqena iodeqewu O[ „R-atko Mitrovi}“ uPakovra}u. U pro-gramu su u~estvo-vali ~lanovi ple-snog kluba „Luna“i Star Dance Stu-dio iz ^a~ka,u~e-nice Osnovne mu-zi~ke {kole „DrVojislav Vu~ko-vi}“, odsek har-fe:Maja Gavrovi}i Marija Savi}, 2.razred i IvanaBrki}, 3. razred, uklasi profesorke

Sne`ane Jevtovi}, ~lanovi KUD „Abra{evi}“ iz^a~ka, plesni par Katarina Popovi} i DimitrijeDeli}, kao i deca pesnici iz O[ „Filip Filipo-vi}“iz ^a~ka: Neboj{a Be}i}, Ana Vu~eti} i SawaIli}. Program je vodio Bo{ko Obradovi}.

25. decembar

� Svoju izdava~ku delatnost Biblioteka jeobogatila dnevni~kim zapisima „Ono vreme kru-`oka“ Ranka Simovi}a, {estom kwigom Zavi~ajneedicije „Vrela“.

27. decembar

� Povodom novogodi{wih i Bo`i}nih prazni-ka u ogranku Biblioteke u Zabla}u organizovana jepriredba za najmla|e ~itaoce, koji su tokom de-cembra besplatno upisani u Biblioteku. U progra-mu su u~estvovala deca pred{kolskog uzrasta izvrti}a, kao i u~enici prvog razreda. Prisustvova-lo je oko 60 dece i odraslih, a program je vodilaDubravka Ili}, bibliotekar.

16. januar

� Biblioteka je izdalaBibliografiju ~asopisa

„Gradac“, 1-151. broja, u edici-ji „Zavi~ajna bibliografija“,

kwiga 11. Autori bibliografije suMarija Orbovi}, bibliotekar savet-

nik Zavi~ajnog odeqewa i Mila Jova{e-vi}, bibliotekar Odeqewa ~asopisa.

L E T O P I S

2006

.

44

43

. D

IS

OV

O P

RO

LE

]E

47

43

. D

IS

OV

O P

RO

LE

]E

III nagrada

PAHUQA NA MOM DLANU

Iznenada je sletela na moj dlan,tako ne`na, blistavo bela,sasvim veli~anstvena, tiha i smelapahuqa ...

Zastala je na tren ili dva,i pretvorila se u suzu {to blista,tako mala, kao rajski izvor ~istapahuqa ...

Na zimskom nebu se rodila,kroz beli oblak do mene plovila,na mom je dlanu zasjala i umrlapahuqa ...

Ostavila je jedno od milion pitawa,dok Bog me gleda, jesam li i jatek samo jedna mala kapqicapahuqa ...

Kristina Radulovac, VIIIO[ „Arsenije Loma“ Rudnik

III nagrada

QUBAV

[ta je to {to te brani?[ta je uvek na tvojoj strani?[ta ti daje voqu i sre}u?Od ~ega to qudi uvek kre}u?

Qubav, to je velika vrlinaUvek je jaka, ~vrsta i fina.Iako je nema govori sto re~iNiko od we nije pre~i.

Qubav postoji na bezbroj na~inaQubav za oca, `enu, sina.Svako ima nekog kog qubi,Koga voli i kome sudi.

Qubav je divno ose}awe,Oseti je vo}ar pred vo}kom,Oseti {umar kad ~uva bukvuOseti svako kad pru`i ruku.

Divna je stvar kad nekog voli{^ijem pogledu ne odoli{.

Zato, svi qudi na ovome svetu,Volite majku, strinu, tetu.Bi}ete onda svi bogati,Svako }e mo}i `ivot da shvati.

Jevrem Todosijevi}, VIIO[ „Sveti |akon Avakum“ Trnava, ^a~ak

DISOVO PROLE]EList izlazi jednom godi{we

Izdava~

GRADSKA BIBLIOTEKA„VLADISLAV PETKOVI] DIS“Gospodar Jovanova br.6,www.cacak-dis.org.yue-mail: bdis@ptt.yutel/faks: 032/223-608

Glavni i odgovorni urednik

Danica OTA[EVI]

Redakcija

Danica OTA[EVI]Aleksndar JUGOVI]Ana RAN\I]Marija ORBOVI]Mr Marijana MATOVI]

Dizajn

Zoran JURE[

Fotografije

Dragan TODOROVI]Fotodokumentacija biblioteke

[tampa

GRAFIKA JURE[e-mail: jures@ptt.yu

Tira`

600

2006.

Cena: 100 dinara

ISSN 0351-0417

ZAHVALNOST

Disove sve~anostipomogli su:

SO ^a~akMinistarstvo kultureRepublike SrbijeTiffany productionGradsko zeleniloAutoprevozDom kultureNikola TeslaJP „Gradac“Zdravo da steUmetni~ka galerija„Nade`da Petrovi}“

Zahvaqujemo se medijima ko-ji su blagovremeno i objek-tivno obave{tavali javnosto kulturnim de{avawima u^a~ku i radu biblioteke:

^a~anski glasRadio ^a~akTV ^a~akRTS – BeogradTanjugTV Galaksija 032Dopisni{tvo RTS-a u ^a~kuPolitikaBlicVe~erwe novostiGlas javnostiBETARadio BeogradRadio 202^a~anske novineMoja TVRadio „Ozon“Radio „Xoker“

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

82

DISOVO prole}e / glavni i odgovorni urednik Danica Ota{evi} . - 1971, br . [1](16/17. maj) - . - ^a~ak (Gospodar Jovanova 6) : Gradska biblioteka „VladislavPetkovi} Dis“, 1971 - . - 30 cm

Godi{weISSN 0351-0417 = Disovo prole}eCOBISS.SR-ID 16230402

46

43

. D

IS

OV

O P

RO

LE

]E

Nau~ni skup o Srpskoj

orhideji – Danici Markovi}

U~estvovali su: Slobodanka Pekovi}, MarkoNedi}, Bojana Stojanovi} Pantovi}, Gojko Te{i}, Svetlana[eatovi}, Aleksandar Jerkov, Stanislava Vujnovi},Danica Andrejevi}, Tijana Obradovi}, Gorana Rai~evi},Zorica Haxi}, Milivoj Nenin, Biqana Doj~inovi} Ne{i},Branka Radovanovi}, Slavica Garowa, Neboj{a Lazi}, Ma-rija Orbovi}, Milica Bakovi} i Bojan Jovi}.

U snu nisam znao za

bu|ewa mo}

(Zdravo da ste)

Slobodan Stani{i} u poseti

~a~anskim mali{anima