„Srpska ku}a“ iz Po`arevca objavila peto izdanje Zbornika

Odu{evili decuRepublikeSrpske Strana VIII

Godina petnaesta, broj 707, dodatak za Brani~evski okrug

Sve vi{e rekonstruisanihsaobra}ajnica u Homolju

Napredujuradovi na putuPetrovac - @agubica Strana II

P E TA K , 1 7 . a v g u s t 2 0 1 8 , b r o j 7 6 2 7 , g o d i n a X X I , c e n a 4 0 d i n , 3 0 d e n , 1 K M , 0 , 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a w w w . d a n a s . r s

Ilustr

acija

: M. \

erlek

Poginuo voza~ „sitroena“kad je sleteo u kanal

Zbog vezanog pojasa udavio se u mulju Strana VII

Po`arevac - U okviru priprema zapredstoje}e 55. Ljubi~evske konji~keigre, koje se odr`avaju od 31. avgustado 2. septembra, obavljaju se obilnepripreme na ure|enju Ergele „Ljubi-~evo“ i Gradskog hipodroma.

Gradona~elnik Bane Spasovi} sa sa-radnicima obi{ao je radove koji se iz-vode u ergeli Ljubi~evo i na Hipodro-mu. Goste je u Ergeli do~ekao je direk-tor Javnog preduze}a „Ljubi~evo“ Mir-ko Stojimirovi}, koji je govorio o poslo-vima koji se trenutno izvode da se radi

na trka~koj stazi, {etali{tu, pristupnimsaobra}ajnicama i rasveti, kao i da }esve biti zavr{eno do Ljubi~evskih iga-ra. Iz bud`eta Srbije odvojeno je 40 mi-liona dinara za rekonstrukciju {tala,manje`a i izgradnju jednog dela ogra-de oko Ljubi~eva i 20 miliona iz grad-skog bud`eta za rekonstrukciju pe{a~-ke staze i rasvete. Spasovi} je ovom pri-likom izjavio da su objekti sagra|eni{ezdesetih godina pro{log veka i da suovo prvi ozbiljniji radovi nakon pet de-cenija. On je zahvalio Vladi Srbije i

predsedniku dr`ave Aleksandru Vu~i-}u koji je svojim autoritetom uticao dagrad dobije sredstva iz bud`eta za ovegra|evinske radove i da je poznato daje grad Po`arevac u~estvovao sa osammiliona dinara, a zna~ajna sredstva suizdvojena za poplo~avanje staza, ledrasvetu i nove kandelabre. Z. V.

Strana III

Po`arevac nastavlja ulaganja umodernizaciju {kolskih ustanova

Pri kraju renoviranjeosnovne {kole u Zabeli

Na Po`areva~koj gimnaziji zahvaljuju}isredstvima Grada zamenjen kompletnipokriva~ na zgradi Strana II

Intenzivni radovi uo~i predstoje}ih 55. Ljubi~evskih konji~kih igara

Sre|uju se Ergela i Hipodrom

Od septembraradovi na mo`da najve}emlavirintu na ovimprostorima, napovr{ini od jednog hektara

OD KR^KANJA PASULJA DO NAJURE\ENIJIH OKU]NICA

Veliko Gradi{te - Vrsni kulinarAleksandar Raj~i} iz obli`njeg selaTribrode skuvao je najukusnijipasulj „gradi{tanac“ na 13. poredu turisti~ko-kulinarskojmanifestaciji, poznatoj kaoPasuljijada, odr`anoj minulogvikenda u Gradskom parku naobali Dunava u Velikom Gradi{tu.Tre}e mesto osvojio je pasulj kojije skuvalo Udru`enje `ena„Topolov~anke“, a drugo mesto jeosvojio Jonkovi} Milan~e iz StarogKostolca. Tradicionalna priredbaokupila je brojne majstore varja~ei ljubitelje doma}e kuhinje.Skuvano je 138 kotli}a pasulja, aljubitelji ove gastronomske fe{tedo{li su na takmi~enje u dobromraspolo`enju iz svih krajeva Srbije.Pasuljijadu je otvorio prefektprijateljskog okruga Kara{Severina iz Rumunije Matej Lupu.

Z. V.

II p e t a k , 1 7 . a v g u s t 2 0 1 8 .b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Petrovac, @agubica - Nekada se govo-rilo „bez nevolje , ne idi u Homolje“ asada je ova, nekada mesecima nepri-stupa~na zabit, sve vi{e povezana as-faltnim saobra}ajnicama sa central-nim i isto~nim predelima Srbije. Radise temeljna rekonstrukcija ovog regi-onalnog puta koji povezuje op{tinePetrovac na Mlavi i @agubica.

Trenutno se izvode radovi na deo-nici puta od Krepoljina, u op{tini@agubica, do Petrovca na Mlavi. Du`i-na deonice koja se rekonstrui{e iznosivi{e od 22 kilometara. Sredstva za re-konstrukciju obezbedila je Vlada Srbi-je i preduze}e „Putevi Srbije“, a izvo-|a~ radova je firma „[trabag“. Plani-rano je da radovi na rekonstrukciji bu-du zavr{eni do kraja septembra ovegodine.

U toku je i zavr{na faza gradnje sa-obra}ajnice Kamenovo - Zabr|e, koji}e predstavljati obilaznicu oko Petrov-ca na Mlavi, gde su se na{li i predstav-nici lokalne samouprave. Radove naputnom pravcu Kamenovo Zabr|e udu`ini od 3.050 metara, ~ija je vred-nost oko 90 miliona dinara, tako|e fi-nansiraju Vlada i „Putevi Srbije“.

Goran Risti}, zamenik predsednika

op{tine, rekao je da ovaj put ima izu-zetno veliki zna~aj za Petrovac na Mla-vi, a radi se zahvaljuju}i predsednikuop{tine Du{ku Nedini}u, Vladi Srbije ipredsedniku Aleksandru Vu~i}u.

- Ovaj putni pravac je va`an za po-vezivanje dva dela op{tine, a tako|e iza rastere}enje intenziteta saobra}aja

u Petrovcu na Mlavi, jer }emo kom-pletan tranzitni saobra}aj preusmeritina ovaj deo i rasteretiti saobra}aj ugradu. Put se radi izuzetno kvalitetno,{irina je pet metara, asfaltira se u dvasloja i nosivost je 40 tona. U toku su iradovi na putnom pravcu Petrovac -@agubica, deonica Krepoljin - Petro-vac u du`ini od 22 kilometra. U tokuje druga faza adaptacije i sanacije put-ne mre`e na teritoriji op{tine Petrovacna Mlavi kojom }e biti obuhva}eno 17putnih pravaca od kojih je put u Taba-novcu prema crkvi ve} odra|en, kazaoje Risti}.

Pored navedenih zvani~nika, rado-ve je obi{ao i predsednik Skup{tineop{tine Petrovac na Mlavi Milan~eA}imovi}. Z. V.

Sve vi{e rekonstuisanih i savremenih asfaltnih saobra}ajnica u Homolju

Napreduju radovi na putu Petrovac - @agubica

Zbog otvaranja robne ku}e Youmart i brojnih second hand radnji

Prepolovljen broj kineskih radnjiPo`arevac - U Po`arevcu je nedavno zatvorena jo{ jedna kineska radnja, uUlici Mo{e Pijade, u blizini glavne autobuske stanice. U poslednje dve godi-ne, to je peta radnja sa kineskom robom koja je zatvorena u centru grada.Prethodno su zatvorene dve na Trgu oslobo|enja, jedna kod Visoke tehni~-ke {kole i jedna u Ulici Jovana [erbanovi}a. Tako|e, zatvorena je i robna ku-}a „Panda“ preko puta Medicinske {kole. Tako je od desetak kineskih rad-nji, u centru grada danas otvoreno samo pet.

Prema pri~ama nekih trgovaca, na kineske radnje stavljen je klju~ u bra-vu nakon otvaranja velike kineske robne ku}e Youmart, u maju 2016. godi-ne. Ona se prostire na dva sprata nekada{nje robne ku}e „Beograd“ i nudibogat izbor robe, uz pristupa~ne cene. U njoj se prodaje sve sem name{taja -kozmetika, {minka, nakit, zavese, posteljina, garderoba i obu}a, ta{ne, igra~-ke, ve{... Nudi bogat izbor robe pogodne za poklone, pa su zbog toga oko No-ve godine ispred nekoliko kasa redovi bili dugi i do 50 metara.

Lo{ijem prometu Kineza sigurno su doprinele i second hand radnje. Imaih u skoro svakoj ulici, a cene za komad ode}e, ~ak i markirane, kre}u se od50 do 300 dinara. Ubedljivo najpose}eniji je „Textile hous“, koji ima kvali-tetnu ode}u i posteljinu uvezenu iz Evropske unije, uz periodi~na sni`enjasve do 100 dinara. Osim kineskih radnji, u centru grada zatvoreni su i broj-ni butici. U isto vreme, otvoreno je sedam-osam radnji sa polovnom ode-}om, koja se prodaje na komad, ili na kilo, po ceni od 600 dinara. M. V.

Veliko olak{anje za dva selaPredsednik MZ Zabr|e, Relja Stepanovi}, se u ime me{tana zahvalio svima koji su pomogli u ovomva`nom projektu za Zabr|e. „Ovaj put ima vi{estruku korist, bar desetak doma}instava na ovom de-lu puta ima svoje parcele koje su sada udvostru~ile vrednost. Jo{ jedna korist jeste ta {to smo sadamnogo bli`i mlinu i fabrici sto~ne hrane gde na{i poljoprivrednici plasiraju svoje proizvode. Zabr|esa izgradnjom ovog puta dobija izlaz na put za Po`arevac i prema auto putu, rekao je Stepanovi}. Bo-jan Milovanovi}, predsednik MZ Kamenovo, rekao je da i me{tani Kamenova imaju identi~ne kori-sti od puta, a posebno {to je put do njihovih parcela sada kra}i za osam kilometara. Kompletan za-vr{etak radova na ovoj deonici o~ekuje se u narednih desetak dana.

Po`arevac - U prvom roku za sme{taju Dom u~enika Poljoprivredne {kole„Sonja Marinkovi}“ na brdu Tulba za{kolsku 2018 / 2019. godinu prijavilose ukupno 119 kandidata - 47 devoj~i-ca i 72 de~aka. Sada{nji kapacitet Do-ma je 177 mesta tako da }e u novomroku, koji po~inje 20. i traje do 24. av-gusta, mo}i da se prijave kandidati ko-ji nisu uspeli u prvom.

Prvenstvo za sme{taj u Dom imajuu~enici Poljoprivredne {kole a tek ka-da oni popune kapacitet, na preostalamesta prima}e se u~enici drugih po`a-

reva~kih srednjih {kola. Najvi{e u~eni-ka u ovom popularnom internatu je sapodru~ja Brani~evskog okruga ali do-laze i |aci iz Podunavskog i Borskogokruga. Mese~ni sme{taj u koji jeuklju~ena ishrana u restoranu Domako{ta ne{to vi{e od 5.000 dinara.

Dogradnjom Doma koji finansiraMinistarstvo prosvete, nauke i tehno-lo{kog razvoja - Sektor za studentski iu~eni~ki standard, o ~emu smo vasnedavno izvestili, sme{tajni kapacitetna Tulbi bi}e pro{iren za jo{ 40 mesta.

Z. V.

Poljoprivredna {kola „Sonja Marinkovi}“

Drugi rok za sme{taju Dom u~enika

INTERNACIONALNI VOLONTERSKI KAMPGolubac - Me|unarodni volonterski kamp mladih „Rural beach“ (Seoska pla`a) odr`ava se tokom avgusta u seluDobra sme{tenom u \erdapskoj klisuri. Mladi ljudi iz vi{e svetskih zemalja rade na ure|enju zapu{tenog seoskogbazena kako bi njihovi vr{njaci, deca i ostali me{tani iz ovog sela i okoline ponovo dobili mogu}nost da serashlade na vru}inama i zabave. Ure|enje bazena, osim ovih mladih, vrednih ljudi, pomogli su Turisti~kaorganizacija Golupca i Narodna biblioteka „Veljko Dugo{evi}“. Organizator kampa je Omladina „JAZAS“. Z. V.

Planirano je darekonstrukcija budezavr{ena do krajaseptembra, a u tokuje i zavr{na fazagradnje obilazniceoko Petrovca

Ku~evo - ̂ lanovi Op{tinskog ve}a Ku-~evo, na sednici kojom je predsedavaoNovica Jano{evi}, najve}u pa`nju po-svetili su pitanjima koja su se odnosi-la na poljoprivredu. Nakon rasprave,jedna od usvojenih odluka je da vi{eregistrovanih poljoprivrednih doma-}instava dobije sredstva za nabavkupriplodnih ovaca u iznosu od 92.000dinara po doma}instvu. Tako|e je od-lu~eno da se pola miliona dinara opre-deli na ime raznih podsticaja u poljo-privredi, posebno na one podsticajekoji se odnose na razvoj zadrugarstva.

Na sednici je bilo re~i i o predlogu

Komisije za sport u vezi dodele sred-stava sportskim udru`enjima po kon-kursu. Ve}e je prihvatilo predloge dase produ`e ugovori o zakupu poslov-nih prostorija zakupcima: Udru`enjuljubitelja muzike, Udru`enju homolj-skih p~elara, Rukometnom klubu, Lo-va~kom udru`enju „Jelen“, Sindikatupenzionera „Nezavisnost“, Fitnes klu-bu „Bodilajn“ i [ah klubu „Zvi`d“. Unastavku sednice saop{teni su rezulta-ti Konkursa za dodelu sredstava na-menjenih realizaciji podsticajnih merapopulacione politike po konkursu re-publi~kih organa. Z. V.

Odluke Op{tinskog ve}a Ku~evo

Novi podsticaji poljoprivredi

Dom u~enika na Tulbi

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

IIIp e t a k , 1 7 . a v g u s t 2 0 1 8 . brani~evo

Po`arevac - U okviru priprema zapredstoje}e 55. Ljubi~evske konji~keigre, koje se odr`avaju od 31. avgustado 2. septembra, obavljaju se obilnepripreme na ure|enju Ergele „Ljubi-~evo“ i Gradskog hipodroma.

Gradona~elnik Bane Spasovi} sasaradnicima obi{ao je radove koji seizvode u ergeli Ljubi~evo i na Hipo-dromu. Goste je u Ergeli do~ekao je di-rektor Javnog preduze}a „Ljubi~evo“Mirko Stojimirovi}, koji je govorio oposlovima koji se trenutno izvode dase radi na trka~koj stazi, {etali{tu, pri-

stupnim saobra}ajnicama i rasveti,kao i da }e sve biti zavr{eno do Ljubi-~evskih igara. Iz bud`eta Srbije odvo-jeno je 40 miliona dinara za rekon-strukciju {tala, manje`a i izgradnjujednog dela ograde oko Ljubi~eva i 20miliona iz gradskog bud`eta za rekon-strukciju pe{a~ke staze i rasvete.

Spasovi} je ovom prilikom izjavioda su objekti sagra|eni {ezdesetih go-dina pro{log veka i da su ovo prviozbiljniji radovi nakon pet decenija.On je zahvalio Vladi Srbije i predsed-niku dr`ave Aleksandru Vu~i}u koji jesvojim autoritetom uticao da grad do-bije sredstva iz bud`eta za ove gra|e-vinske radove i da je poznato da je

grad Po`arevac u~estvovao sa osammiliona dinara, a zna~ajna sredstva suizdvojena za poplo~avanje staza, ledrasvetu i nove kandelabre.

Spasovi} o~ekuje da }e Ergela od ovegodine zasijati punim sjajem i rekao jeda je pro{la javna nabavka za lavirint teda }e od septembra po~eti radovi namo`da najve}em lavirintu na ovimprostorima na povr{ini od jednog hek-tara. Od svih investicija Spasovi} o~e-kuje da ergela bude jedna od najboljihu regionu i da zna~ajno pove}a turisti~-ku ponudu Po`arevca. On je jo{ najavio

da se o~ekuje da se JP Ljubi~evo tran-sformi{e u sportsku ustanovu.

Prilikom obilaska hipodroma gra-dona~elnika i njegove saradnike do~e-kao je upravnik Aleksandar Milenko-vi} koji je ovom prilikom rekao da suprvo krenuli sa ure|enjem zelenih po-vr{ina i zalivanjem staza i parkura,dok je Preduze}e za puteve po~elo as-faltiranje od Dragova~ke kapije do tri-bina i ure|enje trotoara. Ono {to seo~ekuje u narednom periodu jeste sa-nacija krova na {tali i tribine, kao i far-banje svih kapija i ograda. Kasa~kastaza je ura|ena, a po~inju radovi napobolj{anju galopske staze i parkura.

Z. V.

Uo~i predstoje}ih 55. Ljubi~evskih konji~kih igara

Detaljno se sre|ujuErgela i Hipodrom

Od septembra radovi na mo`da najve}em lavirintu na ovim prostorima na povr{ini od jednog hektara

Projekat za nove tribine i stazeSpasovi} je istakao i da je dosta radova izvedeno u prethodne dve godine i da se redovno sve odr`a-va. O~ekuje i zavr{etak glavnog projekta hipodroma za nove tribine i staze te da }e za par godina hi-podrom biti u potpuno novom ruhu. Nastoja}e da od Vlade Republike Srbije grad dobije odre|enasredstva, a ve} sada, po nekim predmerima i prera~unima, investicija }e iznosti oko pet miliona evra.

Po`arevac nastavlja ulaganja u modernizaciju {kolskih ustanova

Pri kraju renoviranje osnovne {kole u Zabeli

Po`arevac - Lokalna samouprava Gra-da Po`arevca nastavlja redovna ulaga-nja u modernizaciju {kolskih ustano-va, pa je gradona~elnik Bane Spasovi-}a sa saradnicima obi{ao radove u iz-dvojenom odeljenju Osnovne {kole„Vuk Karad`i}“ u Zabeli i sanacijuzgrade Po`areva~ke gimnazije.

U izdvojenom odeljenju O[ „VukKarad`i}“ u Zabeli, u toku su zavr{niradovi na rekonstrukciji ustanove i zanekih mesec dana |aci }e u}i u novepreure|ene prostorije. Sredstva suopredeljena iz Kancelarije za javnaulaganja Republike Srbije i to 27 mili-ona dinara, dok je iz bud`eta gradaPo`arevca opredeljeno milion dinara.Pored restauracije zgrade, grad Po`a-revac je ovu {kolu opremio komplet-

nim name{tajem, pa se o~ekuje da oko75 |aka novu {kolsku godinu do~ekau znatno povoljnijim uslovima. Kakoje re~eno, pored ove {kole radi se i pro-jekat za Osnovnu {kolu „Dositej Obra-dovi}“, koja za mesec dana ulazi ukompletnu adaptaciju i renoviranje.

Po`areva~ka gimnazija je ove godi-ne re{ila veliki problem sa proki{njava-njem tako da je, zahvaljuju}i sredstvi-

ma Grada, zamenjen kompletni pokri-va~ na {koli, re~eno je prilikom obila-ska radova u ovoj renomiranoj ustano-vi. Za sanaciju krova grad Po`arevac jeizdvojio osam miliona dinara, ali je jav-nom nabavkom u{te|ena ~etvrtinanovca, te kompletna sanacija ko{ta oko{est miliona dinara. Radove je izvelafirma „Dekoform“ iz Beograda.

Z. V.

Na Po`areva~kojgimnazijizahvaljuju}isredstvima Gradazamenjenkompletni pokriva~na zgradi

Malo Crni}e - Spomen obele`je „Vra-njevac“ u Stigu, posve}eno herojimasa ovih prostora koji su stradali u Pr-vom svetskom ratu, uskoro }e biti ob-novljeno. Naime, op{tina Malo Crni-}e, na ~ijoj se teritoriji nalazi spome-nik, raspisala je javnu nabavku za ob-novu spomenika „Vranjevac“ u nase-lju Kula.

Predvi|eno je poplo~avanje prila-zne betonske staze i kru`nog platoaoko spomenika betonskim plo~ama,zatim nabavka i ugradnja parkovskihbetonskih ivi~njaka, popravka o{te}e-nog cementnog maltera na telu spo-menika, izrada i malterisanje parapetana nadstre{nici i izrada armirano-be-

tonskog potprozornika - okapnica.Rok za izvo|enje radova je do 25 ka-lendarskih dana od dana uvo|enja iz-vo|a~a radova u posao, a ponude semogu podneti do 27. avgusta.

Spomenik „Vranjevac“ posve}en jesvim palim borcima sa teritorije Brani-~evskog okruga u oslobodila~kim rato-vima izme|u 1912 - 1918. godine. Na-lazi se u ataru sela Kula na teritoriji op-{tine Malo Crni}e, pored „~udom pri-rode“ o~uvanih rovova u kojima subranioci dali `ivot za Srbiju. Posebankuriozitet spomenika predstavlja dese-togodi{nji istra`iva~ki rad u cilju priku-pljanja i {tampanja ~etvorotomne knji-ge sa 23.560 imena poginulih sa terito-

rije Brani~evskog okruga, koja je uzida-na u zidine spomenika Vranjevac. OvaKnjiga se ~uva i u svim najzna~ajnijimkulturnim institucijama Srbije.

Z. V.

Priprema se obnova spomenika „Vranjevac“

Manastirica - Prvi Balkanski festi-val vla{ke kulture i obi~aja odr`anje u naselju Manastirica, op{tinaPetrovac na Mlavi, a u~estvovaloje oko 200 ~uvara tradicija ovogakraja. Festival ima za cilj o~uvanjetradicije, kulture, obi~aja kod Vla-ha. Organizatori ove manifestacijesu Pokret vla{kog ujedinjenja, Me-sna zajednica Manastirica i KUD„Jovica Jankovi} Turku“ iz Mana-stirice. Pokrovitelji manifestacijesu op{tina Petrovac na Mlavi i Na-cionalni savet Vlaha.

- Pre par godina otvaraju}i mo-stove na Vitovnici, Slobodan Peri},predsednik Pokreta i direktor Kultur-no-prosvetnog centra Petrovac na Mla-vi, izjavio je da }e od Manastirice napra-viti mali kulturni centar. Smatram da jeu tome i uspeo, rekao je je Milan~e A}i-movi} predsednik Skup{tine op{tine

Petrovac na Mlavi, otvaraju}i festival.U~estvovala su mahom kulturno-umet-ni~ka dru{tva iz op{tina i gradova Isto~-ne Srbije: Ku~eva, Bora, Zaje~ara, Maj-danpeka, @agubice i Petrovca na Mlavi,a narednih godina o~ekuju se i folklorciiz ostalih krajeva Srbije.

- Od slede}e godine to }e bitipravi „Balkanski festival vla{kekulture i tradicije“, gde }e bitigosti iz Rumunije, Bugarske,Gr~ke, Albanije, Hrvatske, Bo-sne. Pokaza}emo {ta je razli~ito,a {ta sli~no kod svih nas i onda}emo da vidimo ko se kolikoudaljio od te pri~e, koliko se kopribli`io tome. Organizova}emoi okrugli sto gde }emo pri~ati okulturi i tradiciji vla{kog narodagde god da `ivi u Evropi i u sve-tu, rekao je Slobodan Peri},predsednik Pokreta vla{kog uje-

dinjenja i direktor KPC Petrovac naMlavi. Razli~itost `ivopisnih no{nji,igara, obi~aja i pesama u~inili su da seu Manastirici odr`i veoma zanimljivamanifestacija koja }e, kako obe}avajuorganizatori, prerasti u tradicionalnu.

Z. V.

Prvi Balkanski festival kulture i tradicije vla{kog naroda

Spremni i za goste iz inostranstva

Uskoro novi rendgenza Dom zdravljaPo`arevac - Zahvaljuju}i Gradu Po`arevcu, Dom zdravlja }e uskoro nabavi-ti neophodan novi rendgen aparat. Novi ure|aj je potreban za rendgenskosnimanje i rano otkrivanje bolesti i trebalo bi da zameni ure|aj star oko ~etiridecenije. Prema planu javnih nabavki Doma zdravlja Po`arevac izdvojeno je14 miliona dinara sa PDV-om za nabavku novog rendgen aparata. Novac jeobezbe|en rebalansom bud`eta grada Po`arevca za 2018. godinu, a sredstvasu predvi|ena finansijskim planom Doma zdravlja Po`arevac. Rok za pod-no{enje ponuda za raspisanu javnu nabavku je 10. septembar. Z. V.

Gradona~elnik Spasovi} u obilasku radova

p e t a k , 1 7 . a v g u s t 2 0 1 8 .

VIVp e t a k , 1 7 . a v g u s t 2 0 1 8 . b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Mo`e li se u svakom konkretnomslu~aju upotrebiti poznata krilatica„Pravda je spora ali je dosti`na“? Zabudu}e generacije, mo`da; zaistoriju prava, da. Ali, zanepravedno o{te}ene u ime pravde -ne!

[ta mi se doga|a u vezi sa ovimpravnim postulatom. Tragaju}i usopstvenoj arhivi za nekimdokumentom, slu~ajno nai|oh napresudu kojom se moj deda pomajci progla{ava narodnimneprijateljem, jer je, u vremeobaveznog otkupa poljoprivrednihproizvoda, po oslobo|enju, kada sevlast mu~ila da nahrani gladnestanovnike po gradovima, sakriovre}u p{enice da bi porodica bar zaslavu, o Bo`i}u i Uskrsu, nedeljom ipraznikom mogla da pojedep{eni~ni, umesto kukuruznog hleba,

proje ili ka~amaka. Skrivanje tihstotinak kilograma hlebnog ̀ ita jeod strane vlasti protuma~eno kaodelo protiv naroda i dr`ave,egoisti~ko delo, jer deda nije misliona one kojima je trebalo dati hleb.

Da ne du`im, oduzeta mu jecelokupna imovina i robijao je uZabeli. Po njegovoj smrti, zakasnelapravda stupa na scenu i njegovimnaslednicima biva povra}ena ondaoduzeta imovina, naravno opet uzujdurmu, red pravde red prevare,ali, recimo da je nepravdaispravljena i da se pokazalo da jepravda dosti`na (nije li zato tagor~ina u meni?). No, ovomprilikom imao sam nameru daprozborim koju re~ o ne~emuaktuelnom, o sitnicama koje su tomo`da za vlastodr{ce, ali su zagra|ane krupnice.

Prolazim pored biv{egBambilenda, ma ko ga pravio, sjajnaideja. I umesto da radi, dazapo{ljava, donosi pare i uveseljava|ake na {kolskim ekskurzijama ka\erdapu, za{to ne i ovda{njemali{ane, eno propada. Neko sespori, verujem da dr`ava nijerazre{ila spor. Postaje ruglo, a moglabi biti dobitna kombinacija. Uvreme otvaranja i prvih dana rada,na stranu svi ideolo{ki i pravni

predznaci, svakodnevno suBambilendom defilovali buljucidece, |aka, pa i onih mla|eg uzrasta.Mlade mame, zarobljene bebamaodnosno malom decom, tu sumogle da malo odahnu, prepustemali{ane bebisiterkama, a one daposede sa prijateljicama, popijupi}e, pro}askaju, sete se lepih`ivotnih situacija, pohvale se svojihnaprednim i pametnim bebama,sin~i}ima, princezicama... Kapljekinta na blagajni, kaplje u kafi}ima,kaplje, kaplje... Zar nije moglo danastavi da kaplje i posle oktobarskihpromena, bez obzira na vlasnika,biznis da se ne ko~i, a sudovi nekadokazuju pravdu. Umesto toga, sveje stalo. I gore od toga, propada.

Se}a li se ko zgrade ispredBolnice, zidane za porodili{te.Genijalna ideja za nekokapitalisti~ko poimanje ̀ ivota, ali nei za na{e umove. U trenutku je sveobustavljeno, da se raspravi ko jeinvestitor, ko je izvo|a~, ko komeduguje, ko je nare|ivao, a kopotpisivao. Decenije su pro{le, dokse gra|evina nije dovr{ila ipretvorila u urgentni centar, dabude na korist gra|anima. Koliko jetakvih objekata po gradu, stambenihzgrada, poslovnih objekata, fabrika?Propadaju, umesto da dr`ava na|eadekvatna re{enja i stavi ih ufunkciju.

U jednom od ranijih brojeva

Brani~eva pisao sam o blokadivlasni{tva poljoprivrednog odnosnogra|evinskog zemlji{ta u potesuPolje (severno od Bolnice). I posle30 godina od sprovedenekomasacije, vuku se repovi, akatastar jo{ nije u mogu}nosti daizradi katastarski operat i omogu}iprivatnim vlasnicima da raspola`usvojom imovinom. Za{to je dr`avatako troma (ala volim ovaj re`im,plata ide, a ja le`im)?

Koliko li~nih i porodi~nihproblema zbog, naoko, banalnograzloga koji dr`avu kao da ne doti~u,a sve ili mnogo toga od nje zavisi. Ikada jednoga dana sve do|e na svojemesto, kad pravda i pravoprofunkcioni{u, kad se budesprovodio i princip presu|ivanja urazumnom roku, koliko }e pravdabiti zaista pravi~na, posle tolikodugog ~ekanja.

Menjaju se politi~ke garniture navlasti, sprovode reforme pravosu|a,a neke stvari se ne pokre}u sa mrtveta~ke. Su|enje i presu|ivanje urazumnom roku treba da budeprincip koji }e obavezivati ne samosudije i sudove ve} i vlast, onuzakonodavnu, koja odre|uje usloveigre i dodeljuje crvene kartone neferigra~ima. Treba li nam evropskadirektiva da to shvatimo?

Bogdan @ivanovi}

[TA MI SE DOGA\A

Zakasnelapravda

Bambilend umesto da radi, dazapo{ljava, donosi pare i uveseljava|ake na {kolskim ekskurzijama iovda{nje mali{ane, eno propada

Veliko Gradi{te - Vrsni kulinar Aleksan-dar Raj~i} iz obli`njeg sela Tribrode sku-vao je najukusniji pasulj „gradi{tanac“na 13. po redu turisti~ko-kulinarskojmanifestaciji, poznatoj kao Pasuljijada,odr`anoj minulog vikenda u Gradskomparku na obali Dunava u Velikom Gra-di{tu. Tre}e mesto osvojio je pasulj kojije skuvalo Udru`enje ̀ ena „Topolov~an-ke“, a drugo mesto je osvojio Jonkovi}Milan~e iz Starog Kostolca

Tradicionalna priredba okupila jebrojne majstore varja~e i ljubitelje doma-}e kuhinje. Skuvano je 138 kotli}a pasu-lja, a ljubitelji ove gastronomske fe{te do-{li su na takmi~enje u dobrom raspolo-`enju iz svih krajeva Srbije. Pasuljijadu jeotvorio prefekt prijateljskog okruga Ka-ra{ Severina iz Rumunije Matej Lupu.

U okviru Pasuljijade izabrana je naj-lep{a ba{ta, najcvetniji balkon, najlep{ezajedni~ko dvori{te i najbolje ure|enajavna povr{ina grada. Ova akcija traje odaprila, i sastavni je deo akcije ure|enjagrada. Komisija je obilazila cvetna dvori-{ta na{ih sugra|ana, ocenjivala anga`o-vanje na ure|enju ba{ti i balkona, zeleni-la i cvetnih sadnica. Sva dvori{ta su foto-grafisana, a fotografije su bile izlo`ene ugradskom parku na velikim panoima.

U konkurenciji mno{tva prelepih ba-{ti i balkona, suo~en sa mnogim dilema-ma, `iri je za najbolju proglasio ba{tu@ivojinovi} @akline, drugo mesto pripaloje @ivkovi} Slavici , a tre}e mesto osvojilaje porodica Stanojevi} . Najlep{i balkonove godine imao je Simi} Vlastimir. Naj-ure|enije zajedni~ko dvori{te imali sustanari zgrade Dunavke u ulici Pavla Sa-vi}a, na ~elu sa Njego{om Brezom. Javnosu pohvaljeni svi stanari ove zgrade za iz-uzetnu ma{tovitost i inovativne ideje uodr`avanju zajedni~ke povr{ine. Najbo-lju javnu povr{inu uredila je stambena za-jednica u ulici Kneza Lazara 43 kod Ko-mercijalne banke na ~elu sa SpomenkomCoki}. Ovo specijalna nagrada dodeljenaje za odr`avanje javnih povr{ina i zeleni-la u okviru dvori{ta, i prilaza ka glavnomputu ispred zgrada.

Pre po~etka nadmetanja kulinara,odr`an je turnir u basketu 3 na 3. Ekipesu se nadmetale za laskavu titulu maj-

stora ko{arke. Veliko Gradi{te prepo-znatljivo je po sportskim de{avanjima, aproslavljeni ko{arka{ Milo{ Teodosi}ve} tre}u godinu zaredom odr`ava svojkamp za mlade talente na Srebrnom je-zeru, pa ne ~udi {to je ba{ u VelikomGradi{tu organizovan ovaj turnir. Tre}e

mesto osvojila je ekipa „Nije Pre{a“ izVelikog Gradi{ta, drugo mesto pripalo jeekipi „^ikago“ iz Po`arevca a {ampion-ska ekipa u basketu ove godine bila je„DMMU“ iz Velikog Gradi{ta .

U gradskom parku, u 15 ~asova, ko-mesar takmi~enja dao je znak za po~etakkuvanja najpoznatijeg pasulja gradi{tan-ca. Nekoliko ~asova ranije, u~esnici susre|ivali svoje {tandove, koje je svaka eki-pa bri`no ure|ivala, najbolje {to ume.[tandovi su bili u etno stilu, a jedna odnagrada dodeljena je za najure|eniju ku-hinju. Pri odlu~ivanju `iri je odabrao

{tand ekipe Markovi} Stanoja iz Desine.Ekipe su bri`ljivo smi{ljale jedinstvena,{aljiva imena a nagra|en je najoriginalni-ji naziv „Za more je Gr~ka, al je mnogolep{e kad se pasulj kr~ka“ . Kada se upali-la vatra, i pasulj stavio na kr~kanje, okokotli}a je vladala vesela atmosfera. Speci-jalna nagrada dodeljena je za najveselijikotli} Udru`enju ̀ ena Topolov~anke.

U isto vreme, u gradskom parku, kr~-kao se pasulj kome su se svi posetiocinajvi{e radovali, zato {to su ovaj pasuljdegustirali besplatno. Pasulj za narodkuvala je vojska Srbije - Garnizon iz Po-`arevca. Zamenik predsednika op{tineSla|an Markovi} uru~io je specijalnuplaketu Starom vodniku prve klase Pa-

vlovi} Milanu, za izuzetno zalaganje ipomo} u organizaciji Pasuljijade.

Posle ta~no tri sata od po~etka kuva-nja, komesar takmi~enja je dao znaku~esnicima da gase vatru. Kapiteni eki-pa dali su volonterima uzorak u pripre-mljenim ~inijama. @iri je ocenjivao iz-gled pasulja, njegov ukus, gustinu, ras-kuvanost i zalju}enost. Predsednik ̀ irija,koji je bio i glavni kuvar pasulja za bes-platnu degustaciju, potpukovnik u pen-ziji Zoran Aleksi}, otvorio je koverte na-gra|enih pasulja na sceni, i pro~itao po-bedni~ke brojeve. Z. V.

Pasuljijada odr`ana minulog vikenda u Gradskom parku na obali Dunava u Velikom Gradi{tu

Od kr~kanja pasulja do najure|enijih oku}nica

Po`arevac - U Po`arevcu je nedavnopromovisano kapitalno izdanje autoraRadmile i po~iv{eg Milana Milovi}a„Hronika Po`areva~ke gimnazije 1862 -2003“. Re~ je o delu kojim je rekonstru-isana pro{lost ove obrazovne institucije,prikazana sada{njost i nemerljiv uticajna sredinu u kojoj je nastala i u krajnjojmeri od{krinuta vrata njene budu}nosti.Ovaj doga|aj i delo koje obuhvata vi{eod 1.200 stranica bili su povod za susreti razgovor sa Radmilom Milovi}, koja jenajve}i deo `ivota, rade}i kao profesor,na sebi svojstven na~in prenosila seg-mente doma}e i svetske istorije genera-cijama u~enika Po`areva~ke gimnazije.

Tim povodom je sa legendarnomprofesorkom razgovarao autor ovog tek-sta Vlada Vinki} za regionalni medij Re~naroda. O detinjstvu i mladosti Radmilagovori sa velikim simpatijama:

- Po`arevac je bio prelep u prole}e, ka-da bi se ulicama {irio miris lipa, u zimukada bi sneg toliko napadao da smo se je-dva kretali, uve~e kada se posle letnje ki{epo`areva~ka kaldrma presijavala na me-se~ini... Se}am se vo`nji sankama koje sukonji vukli do Tulbe gde su ̀ iveli maminiroditelji, u{tipaka koje je moja majkaspremala mojim }erkama, a ja danas svo-jim unucima. Vo`nje fijakerom leti doMorave, gde smo se kod starog mosta ku-

pali. Moja generacija nikad ne}e zabora-viti po`areva~ki korzo, {etnje u krug, gra-ju, smeh, razgovor... Ali, samo do osamuve~e! Da li se jo{ uvek neko se}a Nema~-kog groblja i bazena? Koncerata Dru{tvaprijatelja muzike u Mileninoj ku}i, nastu-pa „Abra{evi}a“ nedeljom u podne uGradskom parku u kome je pevala mojaprelepa tetka Desanka. Sestra Gordana ija odrasle smo u bri`noj i nama potpunoposve}enoj porodici. Sa ve}inom {kolskihdrugova znala sam se od malih nogu. Za-jedno smo odrastali, i{li u osnovnu {kolui Gimnaziju, dru`enje nastavili i po odla-sku u Beograd, a ve}ina i danas s ljubavljuneguje {kolska prijateljstva.

Na pitanje kako je do{lo do intereso-vanja za studije istorije ona odgovara daje mogla da upi{e bilo koji fakultet, kao ida pre toga nije ̀ elela da se bavi pedago-{kim radom.

- Na fakultetu sam bila fasciniranaViktorom Novakom i Jorjom Tadi}em,nespornim autoritetima... Svoje prvopredavanje odr`ala sam u~enicima ~e-tvrtog razreda tek nekoliko godina mla-|im od sebe: Samouvereno, ubedljivo,stalo`eno. Bila sam intuitivna, sledila in-stinkte, pa`ljivo posmatrala njihova li-ca... Odjednom sam se me|u tim mla-dim ljudima osetila sigurnom i za{ti}e-nom. Ponela me je atmosfera u kojoj

sam se na{la i kojom sam, gle ~uda, pot-puno vladala. Na svom prvom ~asu od-lu~ila sam da }e profesorski poziv biti za-uvek moja profesija. Oduvek sam misli-la, a i danas, kada sam odavno oti{la iz{kole, smatram da profesor mora da bu-de harizmati~na li~nost, obrazovan, in-ventivan i svestranih interesovanja. Usvom predmetu najbolji...

Valorizaciju svog nastavnog radaRadmila Milovi} ostvarila je i pisanomre~ju. Objavila je mnogo radova iz meto-dike nastave istorije u stru~nim ~asopisi-ma poput „Nastava istorije“ , „Pedago{kastvarnost“, „[kola“... Bavila se temama~iji su se sadr`aji po prvi put na{li ustru~noj periodici o kojima se vrlo maloili dosta davno pisalo, tako da su oni ob-radom i objavom ponovo aktuelizovani...

Vlada Vinki}, Re~ naroda (oprema Brani~evo Danas)

Povodom promocije kapitalnog izdanja „Hronika Po`areva~ke gimnazije 1862 - 2003“

Radmila Milovi}:Saga o lepoj pro{losti

^etrdeset godina s gimnazijalcimaRadmila Milovi} je ro|ena u Po`arevcu od ocaSimeuna Sime Trivi}a i majke Du{anke Pauno-vi}. Po zavr{enim studijama istorije na Filozof-skom fakultetu u Beogradu, kratko je radila uSrbobranu, a od 1964. godine postaje profesorPo`areva~ke gimnazije i rukovodilac tek otvo-renog isturenog odeljenja Gimnazije u Ku~e-vu. Posle dve godine Odeljenje se osamostali-lo, Ku~evo je dobilo gimnaziju, a Radmila jenastavila da predaje istoriju, latinski jezik(kratko vreme), kasnije i arhivistiku, u Gimna-ziji ~iji je u~enik bila i u kojoj je provela ceo rad-ni vek, punih ~etrdeset godina.

Golubac - Narodna biblioteka „Veljko Du-go{evi}“ Golubac organizovala je Festivalmladih u varo{ici na Dunavu. Festival jepo~eo tribinom JAZAS-a „Mladi su snaga“i do~ekom volontera iz kampa u Dobri.

Grupa Orthodox Celts imala je koncertna Sportskom centru Golubac, predgrupaje bio goluba~ki bend Error. Odr`an je ikoncert grupe Ritam nereda, a predgrupa

je bio bend iz Novog Sada pod nazivomKolaps i Tre}e stanje iz Golupca. l̂anovibendova su energiju preneli na publiku, akoncert se zavr{io uz komentare da u Go-lupcu nikada nije bio ovako energi~ankoncert. Organizovan je i maskenbal ~ijisu u~esnici zabavili posetioce paradomulicama grada. U parku na obali reke jeodr`ana projekcija diplomskog filma Mi-

lo{a ^oli}a, reditelja iz Velikog Gradi{ta.Realizaciji filma pomogla je i Narodna bi-blioteka Golubac a snimljen je u Golupcui Velikom Gradi{tu. Glavni glumci su Mir-jana Karanovi} i Vu~i} Perovi}, a glumciamaterskog pozori{ta „Branislav Nu{i}“iz Velikog Gradi{ta, koji tako|e igraju ufilmu, do{li su na projekciju kako bi podr-`ali mladog reditelja. Z. V.

Odr`an Festival mladih u Golupcu

Najukusniji„gradi{tanac“ skuvaou kotli}u AleksandarRaj~i} Najbolja ba{ta@akline @ivojinovi},najlep{i balkon imaoVlastimir Simi}, anajure|enijezajedni~ko dvori{te jeono koje odr`avajustanari zgradeDunavke, u UliciPavla Savi}a Najbolju javnupovr{inu uredilastambena zajednica uUlici kneza Lazara 43

Veliki narodni koncertSvake godine na ovoj manifestaciji pora`enih nema, svi odlaze bogatiji za jedno novo iskustvo, za jedannovi ukus gradi{tanca i za bar jedno novo prijateljstvo. Kako i dolikuje ovoj manifestaciji, veliki narodnikoncert u prepunom gradskom parku, bio je finalni doga|aj jo{ jedne Gradi{tanske Pasuljijade. Odu{evlje-nim posetiocima, do dugo u no}, pevali su Nemanja Kujund`i} i Sne`ana Babi} Sneki, uz pratnju orkestraSini{e Vi}entijevi}a.

Malo Crni}e - Kraj pitomog jezera Zaova, sme{tenog u sti-{koj ravnici, 25. avgusta, bi}e odr`ana tradicionalna, 11.po redu, manifestacija „Sti{ko poselo“, koja spada me|unajraznovrsnije priredbe te vrste na teritoriji Brani~evskogokruga. Ovaj etno festival obi~aja, hrane i folklora, je ma-nifestaciju koja na specifi~an na~in predstavlja turisti~kepotencijale Stiga, Mlave i Homolja.

Na programu priredbe su takmi~enja u pripremanjugula{a, riblje ~orbe i izlo`ba tradicionalnih specijaliteta.Predvi|en je nastup folklornih dru{tava i progla{enje po-bednika u pojedinim disciplinama nadmetanja. Bi}e iza-brana i najlep{a devojka Posela. Voditelji kulturno umet-ni~kog programa su Suzana Man~i} i Mi{a ]iri}. Gosto-va}e Plesni klub „Bolero“ iz Po`arevca i „Pinkova zvezdi-ca“ Sofija Peri}. Kao finale ovog raznovrsnog dru`enja krajjezera Zaova bi}e odr`an koncert Merime Njegomir.

Z. V.

Etno manifestacija kraj jezera Zaova 25. avgusta

Sve spremno za Sti{ko poselo DANI PREOBRA@ENJA U POLJANIPo`arevac - U Poljani kod Po`arevca 18. i 19.avgusta odr`ava se duhovna manifestacija„Sestroljinski dani preobra`enja“, sedamnaes-ta po redu, u organizaciji Mesne zajednice iCrkvene op{tine. Nakon Sestroljinske zdravice,na letnjoj pozornici nastupi}e gostuju}a kul-turno-umetni~ka dru{tva i KUD Mladost izPoljane. U crkvi Vaznesenja gospodnjegodr`a}e se sveta liturgija i osve}enje ovogo-di{njeg roda gro`|a, uz muzi~ki program. Osimkulturnog programa, gosti u Poljani mogu daobi|u i i Etno-muzej, otvoren pre pet godina, sa brojnim eksponatima iz 19. veka. „Sestroljinski danipreobra`enja“ tradicionalno se odr`avaju u porti crkve Vaznesenja Gospodnjeg, podignute 1897. go-dine, pored manastira Sestroljin. M. V.

KUD-OVIMA IZ BUD@ETA 350.000 DINARAMalo Crni}e - Op{tinska komisija u Malom Crni}u, sa~inila je rang-listu kulturno-umetni~kih dru{ta-va kojima }e se dodeliti bud`etska sredstva za realizaciju ovogodi{njih projekata. Po 200.000 dinaraodobreno je KUD-ovima „Vlastimir Pavlovi} Carevac“ iz Smoljinca i „Vlastimir @ivkovi}“ iz Batu{e.KUD „Toponica“ iz istoimenog sela dobi}e 90.000, a KUD „Izvor“ iz Crljenca 60.000. Ova dru{tva ukup-no su tra`ila 1.159.000 dinara, a odobreno im je 350.000. M. V.

U DVE RE^I

Ponosni pobednici u „glavnoj disciplini“

Skuvano je 138 kotli}a pasulja

Radmila Milovi} (druga sleva) na promociji Hronike

U~esnici maskenbala defilovali gradom

VI p e t a k , 1 7 . a v g u s t 2 0 1 8 .b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Kostolac - Remontna sezona u termo-sektoru kostola~kog ogranka „Elektro-privrede Srbije“ u TE „Kostolac A“ tra-ja}e do kraja avgusta, kada se o~ekujeda budu okon~ani svi poslovi na blo-kovima A1 i A2, navodi EPS Energija.

- Ovogodi{nji remont bloka A1 tra-ja}e oko 40 dana. Blok A2 ulazi u re-mont nekoliko nedelja posle A1 i planje da nakon 29 dana remonta blok A2bude sinhronizovan na mre`u i zapo~-ne sa proizvodnjom elektri~ne energi-je, rekao je Branko Cveji}, glavni in`e-njer odr`avanja TE „Kostolac A“.

Pripreme za remont teku zadovo-ljavaju}om dinamikom. Postupak kodnajzna~ajnijih javnih nabavki se odvi-ja prema planu. Izabrani su izvo|a~iradova, a preostao je mali broj javnihnabavki koji je u toku.

Na turbogeneratorskom postroje-nju remont turbina i pumpi radi}e„Feromont“, a na ba`darenju ventilasigurnosti i remontu ventila radi}e„Mis sistem“. Na kotlovskom postro-jenju bi}e anga`ovani i radnici Povr-

{inskih kopova „Kosovo“ Obili}, kao ina remontu kanala aerosme{e. „Mon-tR“ radi}e na zameni cevnog sistema,na gasovazdu{nom traktu „Balkan“ izNi{a, na ispitivanju cevnog sistema

„Kontrol inspekt“, dok je ~i{}enje pe-pelovoda povereno „Modekol“. Ter-mi~ku izolaciju radi}e kompanija„Termika-Beograd“. [amoterske ra-dove vr{i}e „Termopod“, a na ispitiva-nju elektroenergetske opreme Elek-trotehni~ki institute „Nikola Tesla“ izBeograda. Na elektromotorima i re-montu dopreme bi}e anga`ovanPRIM iz Kostolca, tako|e i na svimposlovima u okviru teku}eg odr`ava-

nja, kao i ma{inske dorade koja se po-ka`e neophodnom“ navodi Cveji}.

Na bloku A1 radi}e se produ`eniremont sa zna~ajnim zahvatima kao{to su zamena kontrolno-upravlja~-kog sistema. Ovaj segment radova jepoveren Institutu „Mihajlo Pupin“ izBeograda. Osim ovog posla, radi}e seugradnja novog zagreja~a prvog stepe-na vazduha na kotlu K1. Zagreja~ jepro{le godine napravila firma „Ter-mooprema“ iz Beograda, a sada sledi injegova ugradnja, koju }e, pored tekompanije, raditi i „Enikom“ iz Lozni-

ce. Na kotlu K2 radi se i zamena od-{ljakiva~a, tako da }e umesto sada{njadva funkcionisati jedan od{ljakiva~.Oprema je ve} isporu~ena, a ovaj deoremonta je poveren beogradskoj firmi„Via ocel“. Na tom kotlu bi}e ispitanai turbina niskog pritiska.

Firme koje su uklju~ene u remontbloka A1 anga`ovane su i na bloku A1.Na bloku A2 radi se standardni re-mont od oko mesec dana, sa uobi~aje-nim zahvatima. EPS Energija i Z. V.

Remontna sezona u TE „Kostolac A“ traja}e do kraja avgusta

Najstariji blok elektrane na „generalnoj“ popravci

Kostolac - Do kraja juna u termoelek-tranama u Kostolcu proizvedeno je go-tovo ~etiri milijarde kilovat-~asova elek-tri~ne energije, obave{tava EPS Energi-ja. Krajem juna po~ela je i ovogodi{njaremontna sezona u termosektoru.

O~ekivana proizvodnja, koja bi tre-balo da bude ostvarena tokom ove go-dine u kostola~kim termoelektranama,iznosi 6,43 milijarde kWh. Od TE „Ko-stolac A“ o~ekuje se da preda elektroe-nergetskom sistemu 1,98 milijardikWh, dok TE „Kostolac B“ treba da is-poru~i 4,45 milijardi kWh. Posmatra-no pojedina~no po termoelektranama,u TE „Kostolac A“ je do kraja junaostvarena godi{nja proizvodnja od1.207.358.000 kWh elektri~ne energije.

Blok A1 je u tom periodu proizveo343 miliona kWh, dok je blok A2 pre-dao sistemu 864 miliona kWh elek-tri~ne energije. Deo energije koristiose za daljinski sistem grejanja Po`a-revca, Kostolca, kao i pripadaju}ih se-oskih naselja. U TE „Kostolac B“ je to-

kom prvih {est meseci proizvedenooko 2,78 milijardi kWh. Ovaj proiz-vodni rezultat predstavlja zajedni~kiu~inak bloka B1, koji je predao elek-troenergetskom sistemu oko 1,4 mili-jarde kWh, i bloka B2, koji je proizveooko 1,38 milijardi kWh.

U Sektoru proizvodnje isti~u da serezultati ostvaruju maksimalnim zala-ganjem svih zaposlenih i ukazuju da sedo rekordnih rezultata dolazi zahvalju-ju}i bri l̀jivom odr`avanju termokapa-citeta i pa l̀jivo planiranim remontima.

EPS Energija i Z. V.

Siguran rad blokova kostola~kih termoelektrana

Bri`ljivo odr`avanjeuslov za uspehe

Neprestano u ritmu rekordaNakon sveobuhvatnih revitalizacija u TE„Kostolac B“, blokovi B1 i B2 su dostigli pro-jektovane parametre snage. To je rezultira-lo rekordnom godi{njom proizvodnjom2016. godine, koja je zatim prema{ena i2017. godine.

Doprema ugljaNa dopremi uglja zameni}e se elektroinstalaci-ja na desnom bageru. Radove izvodi firma„Enel“ iz Valjeva. Oprema je ve} isporu~ena, anjena ugradnja sledi tokom obustave rada blo-kova. Na remontu dopreme anga`ovan je i„PRIM“, koji to ve} radi godinama.

Kostolac - Ovogodi{nji remont na Po-vr{inskom kopu „Drmno“, koji pod-razumeva popravke i rekonstrukcijama{ina i opreme na ugljenom siste-mu, traja}e do prve polovine septem-bra, izve{tava EPS Energija.

Osim remonta tri bagera, pogon-skih stanica i ostale opreme, formira-nja jedinstvenog dispe~erskog centra

na drobilani, zamene sita za izdvajanjekomadnog uglja, najve}i i najzna~ajni-ji posao koji treba da se uradi jeste re-konstrukcija sistema za transport ugl-ja. Transportni sistem uglja bi}e izme-{ten iz sada{njeg u novi polo`aj. Novatrasa i}i }e du` isto~ne granice kopa,preko unutra{njeg odlagali{ta do dro-bilane. Ukupna du`ina transportera

za izvoz uglja nakon rekonstrukcije bi-}e blizu 10 kilometara.

- Rekonstruisani BTD sistem ~ini}e10 transportera, ~etiri eta`na transpor-tera, od kojih }e dva imati {irinu trakeod 1.400 milimetara, a dva }e biti tipaB-1800 milimetara. Za odvoz uglja izkopa do drobilane „Drmno“ bi}e po-stavljena i ~etiri vezna transportera, odkojih }e dva imati {irinu od 1.800 i dva

od 2.000 milimetara“ rekao nam je Ve-selin Bulatovi}, direktor za proizvodnjuuglja u „TE-KO Kostolac“.

Trenutno se na monta`nom placu„Istok“ montiraju jo{ dva nova tran-sportera {irine B-2000 milimetara (po-gonske stanice, sekcije i pripadaju}aoprema), koji su povereni „Go{a FOM-u“. Po zavr{etku monta`e svih pogon-skih stanica, sledi njihov transport do

predvi|enih radnih pozicija. PremaBulatovi}evim re~ima, nabavka i mon-ta`a sekcija B-2000 milimetara ugovo-rena je sa izvo|a~em „Ansal stil“ i rado-vi su u toku, s obzirom na to da ova vr-sta radova nije uslovljena remontom,odnosno zaustavljanjem ugljenog siste-ma. Ukupna du`ina transportera B-2000 milimetara iznosi 3.713 metara.

Bulatovi} napominje da jedan deo

opreme, kao {to su transporteri B-1400i B-1800 milimetara, kao i najve}i brojpogonskih stanica, ve} postoji u aktu-elnom sistemu otkopavanja i izvozauglja, ali }e tokom remonta biti neop-hodno da se oni transportuju do novihlokacija. Kad su u pitanju sekcije, po-stoje}a koli~ina nije dovoljna po novojdispoziciji transportnog sistema. Kakobi se zadovoljile potrebne koli~ine,ugovorena je nabavka i monta`a novihsekcija sa firmom „Ansal stil“.

- Re~ je o sekcijama B-1400, u ukup-noj du ìni od 1.800 metara. Ista du ìnasekcija ugovorena je sa kostola~kimPRIM-om, ali za tip B-1800 milimetara.Nabavka i monta`a transportne trake zatransportere B-1400 milimetara i B-2.000 milimetara poverena je „Koluba-ra-Univerzalu“. Na transporterima UZ-4 i UZ-5, {irine B-2000 milimetara, mon-ta`a je u toku, a na B-1400 milimetaraposao }e biti obavljen tokom remonta.Zavr{ena je i nabavka elektroopreme, anju }e montirati, kad se za to stvore uslo-vi, Slu`ba elektroodr`avanja PK „Drm-no“, zaklju~io je Bulatovi}. Zavr{etak re-monta i rekonstrukcije ugljenog sistemapredvi|eni su za po~etak septembra.

EPS Energija i Z. V.

Na Povr{inskom kopu „Drmno“ prioritet rekonstrukcija sistema za transport uglja

Nova trasa bi}e duga oko deset kilometara

Postavljanje raspodelne staniceZbog raslojavanja ugljenog sloja planiranoje postavljanje i raspodelne stanice koja }eomogu}iti transport me|uslojne jalovine iuglja, u zavisnosti od potreba rada sistema.Taj posao }e po~eti naredne godine, pookon~anju javne nabavke.

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

VIIp e t a k , 1 7 . a v g u s t 2 0 1 8 . brani~evo

Podignuta optu`nica protiv biv{eg robija{a za kojeg se sumnja da je silovao }erku

Preti mu kazna do 15 godina zatvoraPo`arevac - Zamenik vi{eg javnog tu-`ioca u Po`arevcu, Miroslav Vojino-vi}, podigao je optu`nicu protiv @ivo-rada M. (60) iz Smoljinca kod MalogCrni}a, koji je uhap{en zbog sumnjeda je od 10. do 12. maja ove godine utri navrata silovao svoju maloletnu}erku A. M. (16). Posle uru~enje optu-`nice optu`enom i eventualnog ̀ albe-nog postupka, ona }e stupiti na prav-nu snagu i zakaza}e se glavni pretres uVi{em sudu.

Prema navodima optu`nice, @ivo-rad je 10. maja uve~e }erku pretukao io{i{ao, a onda je primorao da ga zado-volji, prvo oralno, a onda i klasi~nimseksualnim odnosom, a isti ~in je pono-vio i sutradan popodne. Tre}eg puta,12. maja oko 12 sati, sve je ponovio, ali

je tada i analno silovao }erku. Sve vre-me on je, po optu`nici nju i vre|ao, op-tu`uju}i je da je drolja, kurva... i da sevucara sa starijim mu{karcima u selu.

Ona je, ne mogav{i vi{e da izdr`ibestijalnost svoga oca, 12. maja pobe-gla od ku}e i napisala potresno pismomajci, koja je napustila mu`a i boravi-la kod }erke udate u Smederevu. U pi-smu je A. M. detaljno navela {ta joj jeotac radio i da joj se zbog toga vi{e ne`ivi. ^im je pro~itala }erkino pismomajka je slu~aj prijavila policiji. Posletoga, @ivorad je uhap{en i odre|en muje pritvor, koji je sada produ`en. Zakrivi~no delo silovanje, njemu pretikazna od pet do 15 godina zatvora. Po-

sle njegovog hap{enja, analizom DNKtragova na krevetu, posteljini, }ebetu ina ve{u devoj~ice, na|eni su njegovibiolo{ki tragovi. Lekarskim pregledi-ma utvr|eno je da je devoj~ica imalabrojne povrede po telu, glavi, grudimarukama i nogama, kao i na anusu i va-gini, nastali od stezanja, {tipanja, uje-da i penetracije.

Mnogi operativci uklju~eni u istra-gu rekli su da do sada nisu videli ova-ko brutalno silovanje, posebno nadsvojim detetom. Ina~e, optu`eni @ivo-rad je u februaru ove godine iza{ao nauslovnu slobodu iz zatvora, gde je biozbog ubistva. Izdr`ao je 10 od ukupno14 godina, na koliko je osu|en jer je u

novembru 2008. no`em ubio me{tani-na Smoljinca Roberta Todorovi}a(31). Iz zatvora je iza{ao ranije, jer jekomisija KPZ „Zabela“ konstatovalada se dovoljno resocijalizovao, ali jedodatni razlog bio i to {to je oboleo odleukemije. I ako su i Vi{i sud i tu`ila-{tvo u Po`arevcu bili protiv toga, @ivo-rad je odlukom Apelacionog suda ipakuslovno pu{ten na slobodu.

Ipka, pojedini me{tani iz Smoljincasmatraju da je @ivoradu sve name{te-no i da nije silovao }erku. Tvrde da jenjegova supruga krala po selu, a malo-letna }erka se izazovno obla~ila i stu-pala u vezu sa mnogo starijim mu-{karcima. M. V.

Udovica proziva nadle`ne„Da je @ivorad ostao u zatvoru do kraja, ovose ne bi desilo. Mene je taj monstrum osta-vio kao udovicu i samohranu majku, a ubiomi je mu`a samo zbog toga jer se moj Ro-bert posva|ao sa @ivoradovim sinom okopikada u kafani“, kazala je Violeta Todoro-vi} (45), udovica Roberta Todorovi}a, kog je@ivorad ubio u novembru 2008. godine

Poginuo voza~ „sitroena“ kad je sleteo u kanal, a putnici nepovre|eni

Zbog vezanog pojasaudavio se u muljuVeliko Gradi{te - U te{kojsaobra}ajnoj nesre}i kojase u ponedeljak uve~e do-godila kod Velikog Gra-di{ta, poginuo je NikolaMili}ev (18) iz VelikogGradi{ta, voza~ auta mar-ke „sitroen C5“, dok sudvojica njegovih saputni-ka - Lazar T. (18) i Milo{S. (18) pro{li nepovre|e-ni. Udes se dogodio oko20 i 45 sati, na putu odSrebrnog jezera ka Veli-kom Gradi{tu, kad je Ni-kola izgubio kontrolu nadupravlja~em, iz nepozna-tih razloga, i sleteo u ka-nal sa oko 150 cm vode. Auto se tomprilikom prevrnuo na bok voza~evestrane, pa Nikola nije mogao da iza-|e, jer je bio vezan sigurnosnim po-jasem i udavio se u vodi i mulju.

Njegovi drugovi uspeli su da iza-|u, jer nisu bili vezani. Odmah supozvali pomo}, a prisko~io je i voza~iz auta koji je i{ao iza njih. On je iz-vukao mladi}a i sa~ekali su Hitnupomo} koja je ga je odvezla do bol-nice. Me|utim, reanimacija nijeuspela. Za sada se ne zna da li je onna licu mesta preminuo, ili na putudo bolnice.

Prema nezvani~nim podacima,

mladi}i su ceo dan bili na Srebrnomjezeru gde su, verovatno, i pili. Nalo-`ena je i analiza krvi voza~a, kako bise utvrdilo da li je u njoj bilo alkoho-la. Prema svedo~enju voza~a koji sekretao iza „sitroena“, nijedno vozilonije mu dolazilo u susret, pa se nezna za{to je naglo skrenuo. Verovat-no je zbog ve}e brzine i neravnine naputu u blizini mosti}a, kao i voza~-kog neiskustva izgubio kontrolu nadvozilom Ina~e, na ovom mestu ~estasu sletanja auta. i pre mesec dana je-dan voza~ je upao, ali je vozilo, sre-}om, sletelo na to~kove, pa se brzoizvukao. M. V.

Veliko Gradi{te - Protiv Vladislava Mi-lenkovi}a (48) iz Ni{a, policija u Veli-kom Gradi{tu podnela je ~ak ~etiri pre-kr{ajne prijave, nakon incidenta koji seodigrao pro{log vikenda. U no}i izme-|u subote i nedelje, oko 2 sata poslepono}i, policija je obavljala kontrolusaobra}aja u centru Velikog Gradi{ta.

Posle prolaska jednog putni~kogauta, patrola je zaustavila dva bajkerakoja su i{la iza ovog vozila i kretala seulicom zabranjenom za saobra}aj. Pr-vi bajker se na znak policije zaustavio,ali je drugi, Vladislav Milenkovi}, pro-du`io na svojoj „Jamahi“ beogradskihregistracija i tek malo dalje se zausta-vio. Pre zaustavljanja, retrovizorom jeoborio policajca, koji je pao na kolo-voz, ali se nije povredio.

Policajci su posumnjali da je ovaj

motorciklista pod dejstvom alkohola,pa su poku{ali da ga alkotestiraju. Baj-ker je odbio alkotest i policajci su po-ku{ali da ga, na osnovu procedure u ta-kvim slu~ajevima, privedu kako bi 12sati proveo na tre`njenju, ali je on pru-`ao otpor. Zbog toga su ga uz primenusile savladali i vezali lisicama, a ondasproveli u Po`arevac na tre`njenje.

Sve vreme bajkeri su bili neprijatniprema policiji, vre|ali ih i psovali i op-tu`ivali da putni~ki auto namerno ni-su zaustavili, ve} su sa~ekali njih dvo-jicu. Posle tre`njenja, protiv Milenko-vi}a su podnete ~etiri prekr{ajne prija-ve: zbog vo`nje u pijanom stanju, zbogvre|anja policajaca dok su obavljalislu`benu du`nost, zbog vo`nje ulicomu kojoj je zabranjen saobra}aj i zbogvo`nje bez za{titne kacige. M. V.

Incident u glavnoj ulici u Velikom Gradi{tu

Protiv bajkera ~etiri prijave

Po`arevac - Po`areva~ka policija u sa-radnji sa Osnovnim tu`ila{tvom u Ve-likom Gradi{tu spre~ili su {verc ve}ekoli~ine cigareta. Operativci ove dve

slu`be u subotu, 11. avgusta, oko, 12~asova pretresli su ku}u Dejana Luki-}a (43) u Po`e`enu, op{tina VelikoGradi{te. U pomo}nim prostorijama

Luki}evog doma}instva prona|eno je6. 100 paklica kineskih cigareta Asshi-ma, bez akciznih markica. Luki} jeuhap{en i odre|eno mu je zadr`avanjeod 48 sati zbog osnovane sumnje da jepo~inio krivi~no delo neovla{}eneprodaje akcizne robe.

Sutradan, u nedelju 12. avgustaosumnji~eni je predat Osnovnom tu-`ila{tvu u Velikom Gradi{tu.

On je saslu{an kod nadle`nog tu`i-oca, gde je priznao krivi~no delo za ko-je se tereti. Na osnovu institucije spo-razumnog priznanja krivice u dogovo-ru sa tu`ila{tvom, koji je prihvatio iOsnovni sud u Velikom Gradi{tu, De-jan Luki} je osu|en na osam mesecizatvora, uslovno na dve godine, kao ina nov~anu kaznu od 100.000 dinara.Ujedno zaplenjena je celokupna koli-~ina cigareta, koju je Luki} nameravaoda proda. Tako je ovaj slu~aj poku{aj{verca akcizne robe cigareta re{en urekordnom roku. Od trenutka otkri-vanja krivi~nog dela, pa do pravosna-`ne presude pro{ao je samo jedan dan.

M. V.

Efikasna akcija po`areva~ke policije i gradi{tanskog tu`ila{tva

Od hap{enja do presude za jedan dan

Violeta Todorovi}, udovica ~oveka kojeg je @ivorad ubio

Bajker Vladislav Milenkovi}

Osnovno tu`ila{tvo u Velikom Gradi{tu

VIII p e t a k , 1 7 . a v g u s t 2 0 1 8 .b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Redakcija: Zoran Vasi}, Miodrag Kuzmanovi}, Mom~ilo Veljkovi}. Pokreta~ priloga Brani~evo u listu Danas – Mile Veljkovi}.

U po`areva~koj Galeriji savremene umetnosti otvorena izlo`ba Desanke Stanojevi}

U stilu magi~nog realizmaPo`arevac - U po`areva~koj Galerijisavremene umetnosti na Starom kor-zou otvorena je izlo`ba slika pod nazi-vom „Na krilima“ autora Desanke Sta-nojevi}. U ime Narodnog muzeja izlo-`bu je otvorila Biljana Milosavljevi}Pi}uri}, kustos, master istori~ar, dipl.istori~ar, koja je istakla da se svojim

delima umetnica dosad nije samostal-no prikazivala publici.

- Dela kojima nam se predstavljanastala su u periodu od 2013. do 2018.godine u okviru ciklusa „Na krilima“.U stilu magi~nog realizma Desanka ve-{to prepli}e elemente fantastike sastvarno{}u, poistove}uju}i se na taj na-

~in sa njom i ~ine}i celinu zasnovanuna objektivnom odnosu, navela je Mi-losavljevi} Pi}uri}. - Kombinovanjemslikarskog ume}a i velike ma{tovitostiova umetnica na svojstven na~in uvodiglavnog lika na svojim delima, svog

unuka, u svet bajki, imaginacije i ~ude-sa u kom se sve ̀ elje i nadanja ostvaru-ju i gde nema mesta nesre}i i konflik-tu. Magi~nim realizmom umetnica pa-`ljivo balansira realne elemente ̀ ivotasa nerealnim slu~ajevima. Izme|u su-protnosti stvara bliski odnos. Nalik nabajke svako delo Desanke Stanojevi}

posmatra~u pru`a odre|enu pouku,navode}i ga na sanjarenje i integracijusopstvenih do`ivljaja i `elja, dovode}iga u spontani proces individuacije.

- Zaklju~i}u citiraju}i nema~kogumetnika i teoreti~ara umetnosti Joze-fa Bojsa da „samo umetnost mo`e po-krenuti sva ~ovekova ~ula, suprotsta-

vljaju}i ih isklju~ivom diktatu racio-nalnog. ^ovek ne treba da do`ivljavasebe kao pojedinca, ve} kao kreativnielement svepro`imaju}eg organizma,kao mikrokosmos unutar makroko-smosa, istakla je kustoskinja.

Osvrt na umetni~ka dela DesankeStanojevi} tako|e u kritici predstavilaje Marina Radosavljevi}, kustos, dipl.istori~ar umetnosti Narodnog muzejau Po`arevcu.

- Prividno narativne kompozicijeiskazuju subjektivno vi|enje li~nogokru`enja. Glavni ikonografski moti-

vi na slikama su de~ije i ̀ ivotinjske fi-gure, kao i an|eosko krilo koje stojikao lajtmotiv provejavaju}i skoro nasvakoj slici. Simbolizam krila ispolja-va se u razli~itim oblicima, a svi se svo-de na uop{teni pojam duhovne lako}ei uspinjanja sa zemlje u nebo. Obele`-je su bo`anskog i svega onoga {to muse preobra`ajem mo`e pribli`iti: an|e-li i ljudska du{a, kod Dese prikazanakroz de~ju nevinost i poverenje. Obo-ga}en pikturalne idealizacije i istorij-sko-umetni~kim citatima, stil naginjeka fantasti~nom realizmu izra`enomlirski i bajkovito. Umetnica figure tre-tira kao znak koji nagove{tava izmi-{ljene pri~e, doga|aje, intimne do`i-vljaje. Njene slike predo~avaju nam di-vljenje prema ogoljeno{}u de~ije rado-sti kao i prema delima starih majstorai civilizacija, navodi Radosavljevi}eva

Z. V.

Jeromonah Petar i monah Teofil postali su apsolutni hit na internetu

Rokeri u mantijamaPo`arevac - Monasi Petar i Teofil izmanastira Tumane kod Golupca svi-raju Iron Maiden. Naime, JeromonahPetar i monah Teofil, koji su u akusti~-noj verziji izveli hit grupe Iron Maiden„Wasting Love“, postali su apsolutnihit na internetu {irom regiona a videospot, u produkciji portala Headli-ner.rs, za samo tri dana na YouTube-upregledalo je skoro 70.000 ljudi, obja-vljuje po`areva~ki Urban city radio.

Snimak kako dva monaha na aku-sti~nim gitarama izvode hit legendar-nih metalaca prenela je ve}ina rele-vantnih portala u regionu, a njihovaodluka da obrade ba{ pesmu grupeIron Maiden izazvala je brojne reakci-je u komentarima na portalima i naYouTube-u. Dok jedni hvale njihovoriginalan i hrabar na~in da duhov-nost i pravoslavlje i na ovaj na~in pri-bli`e mladim generacijama, ima i tvr-dokornijih stavova, odnosno onih ko-ji veruju da su na taj na~in odstupili odpravoslavnog i mona{kog duha.

Jasno je, me|utim, da pozitivanstav prema njihovom potezu i ovoj za-ista neobi~noj odluci u velikoj meripreovladava i da je ve}ina onih koji supogledali spot dobro razumela re~iigumana manastira Tuman, Dimitri-ja, koji je rekao da je „sve {to je Bogdao ~oveku samo po sebi usmereno nadobro, pa samim tim i muzika“.

Mo`da najjednostavnije obja{nje-nje ovog fenomena, koji je „prodr-mao“ region dao je jedan od korisnikaYouTube-a, koji je u komentaru imaojasnu poruku za one koji bez argume-nata „sude“ ocu Petru i ocu Teofilu.Cane (frontmen Partibrejkersa) za„sudije“ ka`e:

„Rokenrol je popularna muzika,muzika na{eg doba. Da sam ro|en uPrvom srpskom ustanku bio bih gu-slar. Dakle muzika je samo izraz, na-~in, sredstvo izra`avanja. Bog vas ne-}e pitati koju ste muziku slu{ali, ve} dali ste pomogli bli`njem i da li ste ̀ ivelipo Jevan|elju.“ Z. V.

Postavka do 30. avgustaNakon izlaganja kustosa mnogobrojnim gostima obratila se autorka izlo`be koja se zahvalila pose-tiocima, porodici, prijateljima i organizatorima izlo`be. Otvaranje izlo`be je propra}eno muzi~kimnumerama profesora Muzi~ke {kole „Stevan Mokranjac“ Po`arevac Marte Blagojevi} i Ilije Rajkovi-}a. Izlo`ba }e trajati do 30. avgusta, a ulaz je slobodan.

„Srpska ku}a“ iz Po`arevca objavila peto izdanje Zbornika

Odu{evili decuRepublike SrpskePo`arevac - Kulturno-izdava~ki centar„Srpska ku}a“ iz Po`arevca, objavila jepeti Zbornik knji`evnog stvarala{tvamladih Republike Srpske. Na konkursse prijavilo blizu 2900 dece. Posebnapa`nja posve}ena je deci RepublikeSrpske jer su se odazvali u velikom bro-ju da u~estvuju sa svojim radovima uovom jedinstvenom projektu. U ovombroju Zbornika odabrano je 130 dece izraznih gradova Republike Srpske.

Za ovo veliko interesovanje deceRepublike Srpske da u~estvuju u Zbor-niku zaslu`ni su profesori, nastavnici iu~itelji kao i roditelji koji su motivisalidecu da po{alju ovoliki broj radova.Ovaj Zbornik }e biti predstavljen i pro-movisan u O[ „Sveti Sava“ na Palama iu O[ „Holandija“ u Slatini kod BanjaLuke kao i u osnovnoj {koli u Srebre-nici. Prema re~ima vlasnika Srpske ku-}e, Bratislava Goli}a deca su se motivi-sala i izrazila `elju da u~estvuju u sle-de}im zbornicima kada budu objavilikonkurs za narednu godinu.

- Mi sa na{im projektima smo stvo-rili grad od preko 20000 mladih pisacaa pripremamo i nekoliko knjiga decikoji po prvi put objavljuju svoju samo-stalnu knjigu. Uskoro treba da iza|eknjiga Mihaila Dubovine iz Trebinjapod nazivom „Tebi moja otad`bino“ uizdanju Kulturno-izdava~kog centra„Srpska ku}a“ i ovo }e biti njegova prvasamostalna knjiga a on je pro{ao kroz

na{e projekte. Pre nekoliko mesecipredstavili smo se na na{im projektimai afirmisali mlade pisce u [tutgartu,Frankfurtu i Parizu, rekao je Goli} i do-dao da je u planu predstavljanje dece izItalije, Austrije, Rumunije i Makedoni-je. Goli} je istakao da ovim projektima`ele da konkuri{u i za Ginisovu knjigurekorda jer ne veruju da je iko u svetustvorio grad sa toliko mladih pisaca.

- Posebno nam je drago {to na ovajna~in promovi{emo i na{e pismo jersvaka na{a knjiga je objavljena na }iri-lici i srpskom jeziku. Na svakoj pro-mociji dodeljujemo priznanja zaslu-`nima i poklon knjige {kolskim biblio-tekama, naglasio je on. M. V.

Po`arevac - U okviru programa podnazivom „Pod sjajem zvezda“, koji sesvake ve~eri odr`ava na glavnomgradskom trgu u Po`arevcu, prigod-nom priredbom obele`en je i ro|en-dan \ure Jak{i}a, nekada `itelja ovo-ga grada u kome mu je postavljen ispomenik u bloku stambenih zgradakoji nosi njegovo ime.

Ina~e, u Srpskoj Crnji, avgusta1832. godine, rodio se jedan od najve-}ih slikara svoje epohe, pesnik i dram-ski pisac, \ura Jak{i}. U Po`arevcu je\ura (osim u Crnji gde se rodio, i Be-ogradu u kome je umro) `iveo najdu-`e. Ovde postoji ceo jedan gradskikvart s njegovim imenom, ulica, spo-menik, a i jedan na{ sugra|anin, Mili-sav Milenkovi}, napisao je biografskudramu o njemu, „Jeste li mi rod...’’

Od nemila do nedraga, putovao je i

pro`iveo u vi{e gradova. Pre ~etiri go-dine gradovi u kojima je `iveo i radio\ura Jak{i} potpisali su povelju o Ven-cu liparskih gradova i zapo~eli sarad-

nju. \urini sledbenici, ansambl ‘’Me-rak’’ i glumac Dejan Milo{evi}, ulep{a-li su \urin ro|endan.

Z. V.

Proslavljen ro|endan \ure Jak{i}a