Sačuvajmo srpski Jezik: Primanje hrišćanstva preko glagoljice i ćirilice

КУЛТУРА

Примање хришћанства преко глагољице и ћирилице

У Србији се готово миленијум користи ћирилица, а латиница скоро један век

Дарко Новаковић/каленић

Развој ћириличке писмености код Срба у вези је са великим културним преокре-

том у развоју словенских култура у IX веку, када су Словени почели примати богослужење на старословенском је-

зику. Године 862. моравски кнез Растислав (846–870) обратио се византијском цару Михајлу III да моравској земљи

пошаље хришћанске мисионаре који знају словенски језик. Имајући у виду потребе не само Великоморавске кнеже-

вине него и своје политичке интересе према словенским земљама на Балкану, византијски цар одобрио је мисију

међу моравским Словенима. Језицима који су се сматрали светим и једино погодним за проповедање хришћанства

(грчки, латински и хебрејски) тако је придодат и словенски (старословенски). За ову мисију византијски цар одабрао

је солунску браћу (Константина Ћирила и Методија), који се сматрају утемељитељима словенске писмености и

књижевности.

Прихвативши мисију, Константин је саставио писмо, и то највероватније глагољицу, углавном модификовањем грч-

ке минускуле (малих слова), док су решења појединачних слова у вези са старим семитским и коптским писмом ко-

ја су мисионару била позната. После тога је на словенски дијалекат из околине Солуна, који је добро познавао, са

грчког, заједно са својим братом, превео изабране делове књига Светог писма, неопходне за службу. Тако су Сло-

вени добили свој први књижевни језик и прво писмо, глагољицу. Тим језиком није се говорило, њиме се појало, слу-

жио је за литургију и за преводе хришћанских садржаја са грчког језика. Назив глагољица (према старом словен-

ском глаголу глагољати – „говорити”) дали су му слависти у XIX веку.

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Primanje-hriscanstva-preko-glagoljice-i-cirilice.sr.html

Како новонастале политичке прилике у Моравској не дозвољавају мисионарима да наставе са радом, један део

ученика солунске браће успева да се упути на југ међу Јужне Словене. Бугарска држава званично је добила право

на словенско богослужење на старословенском језику 893. године, отуда је и разумљиво да су ученици солунске

браће у Преславу, у коме је већ негована писменост, могли несметано наставити своју мисионарску делатност. Ћи-

рилица је, према томе, као уређено писмо настала у Симеоновој Бугарској.

Претпоставља се да је ученик преславске школе Константин Презвитер преуредио ћирилицу за потребе старосло-

венског језика, углавном по угледу на варијанту грчке мајускуле (великих слова), и то унцијалу (грчко свечано пи-

смо), али делимично и по узору на глагољска правописна решења. Ћирилица је једноставнија и лакше савладива у

односу на визуелно компликованију глагољицу, тако да је с временом углавном потиснула употребу глагољице.

О примању словенског богослужења на старословенском језику, као и о даљим путевима ширења старословенске

писмености међу Србима и Хрватима из тог раног периода има врло мало података. Оно што је извесно јесте да,

како и код других Словена, с временом и код Срба настаје национална редакција старословенског језика – српска,

тј. посрбљавање у духу штокавског наречја.

Српска редакција морала је настати у српској средини зато што су Срби књиге са словенским богослужењем у сво-

јој средини изговарали онако како су једино и могли: у духу свог народног, (раз)говорног језика. Наиме, старосрпски

народни језик до краја десетог и почетка једанаестог века, али и у каснијим епохама развоја, претрпео је промене

на изговорном плану, и тим променама се најстарији књижевни језик код Словена морао прилагодити.

Тако у српској средњовековној писмености разликујемо три различита типа правописа с обзиром на инвентар сло-

ва и различита правописна решења: зетско-хумски, рашки и ресавски (названи су према водећим центрима српске

писмености). Те измене настале су у тежњи да се што прецизније означи гласовни лик речи, посебно у вези са од-

ређеним гласовима којима су се одликовали и српски народни говори и српскословенски језик (попут љ, њ, ј или у

народном језику ћ и ђ).

На основу стања у српским ћирилским споменицима из средине и крајем XII века може се рећи да се у још дубљој

прошлости образовао фонд српске ћирилице према глагољици. Тако је првобитна ћирилица код Срба знала за

словo ђерв (ђ), које је настало по узору на глагољско слово ђерв (старословенска ћирилица за ово слово не зна).

Ово је слово постало диференцијална графема међу најстаријим српским ћирилским правописима.

Оно се употребљавало у зетско-хумском правопису за означавање сугласника ђ, а касније и ћ, те отуда у њему већ

у најстаријем примерку повеље Кулина бана (1189) налазимо управо ђерв (ђ). Ово се слово у рашким рукописима

не јавља. Сматра се да је рашки правопис, са друге стране, следио правописну норму старословенске ћирилице.

Тај правопис је у светлости нових културноисторијских прилика, под утицајем бугарског правописа, еволуирао у то-

ку последње четврти XIV века и у првим деценијама XV века, и тако се дефинитивно формирао тзв. ресавски пра-

вопис.

Рукописи из XIV–XVII века разликују се већ својим спољашњим изгледом по пиритусима и акцентима преузетим из

грчке ортографије. Поново се пази на употребу кси, пси и омеге и других грчких слова на одговарајућим местима. У

интерпункцији се јавља запета, која се средином XIV века почела употребљавати по узору на грчки правопис. Од

посебног је значаја и поновна појава дебелог јер (ъ) (остале правописне школе га не користе) поред танког (ь).

Овакав се правопис, са мање или више измена с обзиром на центре писмености, одржао све до средине XVIII века.

Др Бранкица Чигоја

Професор Филолошког факултета Универзитета у Београду

објављено: 21.11.2015.

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Primanje-hriscanstva-preko-glagoljice-i-cirilice.sr.html

Ivan J | 21/11/2015 10:36

Odličan tekst

cestitamo c | 21/11/2015 11:06

E ovo je tekst vredan Politike. Bravo autoru i uredniku.

Marin M. | 21/11/2015 11:07

Mogla je samo napisati "čuvenu" srbijansku krilaticu: "Govori, bre, srpski da te ceo svet razume". Glagoljica je hrvatsko

pismo. Tekst vrvi neistnama i poluistinama.

Jelka хггхгцгјц | 21/11/2015 12:40

Одличан текст! Овако се чува српски језик и култура, али нажалост, ретко можемо овако нежшто прочитати или

чути у медијима. Ваљда није комерцијално!

Milan Mladenovic | 21/11/2015 12:48

Marin M.

Za takve je otvoren stalni konkurs u SANU Srbije.

Д. П. | 21/11/2015 13:38

Па, у чему је проблем госн. Марине? Ша је толико неистинито у тексту?

Владимир Ристић | 21/11/2015 13:48

@Marin M. | 21/11/2015 11:07

@Milan Mladenovic | 21/11/2015 12:48

Ово код Вас већ озбиљно прелази у патологију. Учестало и хистерично се овде јављате износећи небулозе,

опседнути сте српским језиком човече. Својим селективним, и самим тим квазипознавањем материје само

срозавате овај портал, рефлектујући Ваш опсесиван став да докажете недоказиво. Нико није дужан да свакодневно

чита Ваше глупости чим изађе текст у рубрици о српском језику. Али ако већ хоћете то што хоћете, ово није место

за то, зна се како и на који начин се даје допринос науци, то јест како се одређене ствари доказују или побијају.

Пишите научне радове користећи релевантну литературу, па ћемо после разговарати о написаном. Иначе сјајан

текст уважене професорке.

Критичар Критичар | 21/11/2015 13:58

Срби нису били неми и неписмени пре овога што се пише, али то вероватно сада констатовати није коректно па се

неће ни објавити. Хвала и поздрав.

suljaga . | 21/11/2015 13:59

plus povelja bana Kulina. podera vas mitomanija i laganje na sve moguce nacine.

Драган П. | 21/11/2015 14:43

http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=list_reviews&int_itemID=344264

Marin M.: Како то: "чувена србијанска крилатица: Говори, бре, српски, да те цео свет разуме?" Зар не би требало,

кад већ тврдите да је крилатица србијанска, да иде: Говори, бре, србијански, да те цео свет разуме?" Нема

конзистентности у вашој тврдњи, господине... У суштини, не мора цео свет да разуме српски, довољно је то што га

ви разумете. Довољно говори о томе којим језиком говорите.

Milan R | 21/11/2015 14:45

Solidan tekst. Jedino, tzv. zetsko-humska škola nije isključivo, pa ni pretežno srpska. Istina je da srpski filolozi, uključiv i

Čigoju, svrstavaju sve to pod stariju srpsku pismenost, no većina "svijeta"- ne. Tu je i povelja Kulina bana koju svjetska

slavistika drži zajedničkim dobrom svih naroda iz ovoga područja, a i veći dio stare pismenosti bosanskih krstjana što je

zaseban korpus (razna evanđelja, Hvalov zbornik, Mletačka apokalipsa)- da ne govorimo o daljnjem razvoju bosančice ili

bosansko-hrvatske ćirilice u djelima franjevaca od 17. st. nadalje (Divković, Papić, Posilović, Margitić, Matijević..).

Западна Србија | 21/11/2015 15:01

Било би лепо рећи који је то народ живео у околини Солуна, па је његов изговор узет за превод црквених књига.

Како то да је тај изговор био разумљив људима (Моравцима) тако далеко на северу. И зашто се стално протура

теза о неком старословенском језику, који је наводно постојао у 9. веку, а по аутору чланка већ имамо старосрпски

језик у 10. веку. Ваљда је јасно да Словени као јединствен народ никада нису постојали, па тако ни њихов језик. Да

ли је Моравски кнез у том писму Ромејском цару поменуо старословенски језик или је то написао друкчије. Појам

"словени" је уведен много касније, као и појам Византија (17. век).

Друго, треба рећи да су Бугари (барем они прави) у том 9. веку још увек говорили бугарски језик који нема никакве

сличности са данашњим бугарским, већ су тада њихови владари прихватили хришћанство да би остали на

ромејској земљи, а већи део њихових поданика је свакако говорио језик који ће ето већ у 10. веку постати

старосрпски. Поштована, много је ту свесно недореченога.

Владимир Ристић | 21/11/2015 15:22

@Milan R | 21/11/2015 14:45

Текст је изврстан, а Ваш коментар чак не ни солидан. Ваше гебелсовске методе, да "хиљаду пута поновљена лаж

постаје истина", у озбиљној науци не пролази. Светска славистика? Ви са њом на жалост никакве везе немате. Ви

сте се заправо упели да вештачки извлачите закључке о постојању тзв. хрватског језика и то је Ваш пројекат.

Релативизовање, довођење у сумњу, својатање српске ћирилице и преименовање у тзв. "хрватско-босанску

ћирилицу" и све остало није својствено озбиљној науци. Сам Дивковић и Посиловић говоре да су писали "словима

сарпским", где су јасно и недвосмислено апострофирали да су писали српском ћирилицом, и тако је назвали.

Према томе не лажите овде. Каква светска славистика, Ви са тим везе немате...

Milan Mladenovic | 21/11/2015 15:24

Ja nisam iznosio nikakve nebuloze,nikakve selektivnosti,ja sam samo pokusao da uputim coveka na akademiju koji isto i

jos uvjek drzi tezu da su Srbi(dosli na konjima i disali na slamke).Doprinos nauci ili pisanjem naucnih radova nemogu da

dam jer je vec sve napisano.Ako mislis da ti dam upute kako da pronadjes naucne dokaze ili eventualno da te uzmem za

rucicu i provedem kroz pomenutu materiju,varas se.Sto se tice srozavanje portala,o Tvojim glupostima nebi da diskutujem

jer onaj koji koristi "relevantnu literaturu"nije vjerovatno sica.

Milan R | 21/11/2015 15:32

Jezik u Solunu je bio neki stari makedonski dijalekt (Bugari bi rekli, bugarski). Onda, Bugari su itekako govorili slavenskim

jezikom. No, razumljivost se prenaglašava, jer taj je umjetni jezik bio samo unekoliko razumljiv sjevernim Slavenima, a i


južnima kako-tako. To što su neki snopovi izoglosa bili različiti, ne mijenja činjenicu da je taj jezik, pa i ponarodnjen,

udaljeniji od Chaucerovog engleskog (14. st.) u odnosu na moderni engleski. Množina poluglasova, složena gramatika... to

je jezik komu je po obliku najsličniji sadadašnji ruski, iako je za razliku od staroslavenskoga izgubio aorist i imperfekt. Stariji

oblik srpskoga nije, jer ovaj spada u zapadne južnoslavenske jezike, dok je osnova solunskoga govora bio istočni

južnoslavenski svoga doba.

Mira Antić | 21/11/2015 15:35

У тексту - у деловима који се односе на зачетке ћирилице постоји једна неопростива грешка.

22 графема стрпске ћирилице постоји на ископинама у Винчи (о чему документовано пише проф. Пешић) тј у

Винчанском писму. Тамо можете наћи графеме чак и за српско ћ (стара писма нису разликовала Велико и мало

слово), ж, љ ... какав цар Борис и Преслав - бугарска линг. школа отимала је и ево чак нашла те који јој то

прихватају.

Српска ћирилица је стара 7000 година. Словенска писменост је настала на нашем тлу. То што су урадили Ћирило

и Методије је био покушај стварања "писаног есеперанта" одн. језика за литургије на територијама где су живели

словени са графемима преузетим не само из поменутих већ и из јерменског и из баскијског писма.

За радознале препоручујем да погледају етрурско писмо (ако га негде пронађу штампано). То што је на Википедији

је огледално окренуто и приказује само пет графема. Зашто зашто што је и оно у сиштини српска ћирилица.

Stari Znanac | 21/11/2015 15:35

@Marin M. | 21/11/2015 11:07

@suljaga . | 21/11/2015 13:59

Imate malo znanja.

Da je profesorka jos medju nama, sumnjam da bi vam i odgovorila. Te i ja ne zelim da taj njen verovatni stav narusavam

bilo kakvim odgovorom.

Milan R | 21/11/2015 15:47

Stajalište je svjetske slavistike starije jezične spomenike: većina su bugarski. Srpski su Temnićki zapis, Marijino evanđelje

(koj se pripisuje i hrvatskoj, bugarskoj i makedonskoj redakciji), te Miroslavov evanđelistar. Kijevski listići, Bečki listići,

Kločev glagoljaš i Reimski evanđelistar su zajednički i mješavina moravske i hrvatske baštine. Hrvatski su Humačka ploča,

Valunska ploča, Bašćanska ploča, Povaljski prag itd.Za bosansku redakciju još ne postoji suglasnost, no po jezičnim

osobinama ( ikavizam, šćakavizam) većina pismenosti bi spadala pod hrvatsku. No, zbog specifičnosti kulture i religije

(Crkva bosanska) tendencija je da se prizna i bosanska redakcija. Divković je napisao da piše "slovima sarpskima", no

jezik zove slovinski i bosanski, nikad srpski (ni hrvatski). Matijević zove pismo bosanskim, kao i jezik. Sami franjevački pisci

sa srpskom kulturom nisu imali veze i ugledali su se na trogirske, splitske i dubrovačke autore.

Sava Savanovic | 21/11/2015 15:57

I javio se moj omiljeni komentator Milan R koji nikako da odgovori na mojih 10 vrlo jednostavnih pitanja. I krajnje je vrijeme

da shvatite da politicki i etnicki Hrvat nisu jedno te isto. Npr. Petar Preradovic je hio etnicki Srbin a politicki Hrvat. Kao veliki

broj danasnjih Hrvata. I to je potpuno legitimno. I krajnje je vrijeme da shvatite da ako je neko podrucje danas u sastavu

Hrvatske, ne znaci da je to bilo i prije "tisucu" godina. Npr. kad je nastalo Miroslavljevo jevandjelje Crna Gora nije postojala,

tako da to ne moze biti crnogorski spomenik pismenosti. Niko ziv "bosancicu" nije do druge polovine XIX vijeka tako zvao,

nego iskljucivo srpskim pismom. To je fatazmagorija poput Trpimirove darovnice, kralja Tomislava i Hrvatsko-ugarskog

kraljevstva. I cirilica je od 1060. do 1880. bila zabranjena za vas rimce. Otuda izmisljotina da je tvorac glagoljice Sv.

Jeronim. Kacici nisu nikakav dokaz, posto su se oni svojevremeni "proslavili" po ubistvu splitskig nadbiskupa.


Milan R | 21/11/2015 16:35

Fantazije i bludnje oko Vinčanskoga pisma potječu od kompleksa inferiornosti. Kad bi to bilo istina, onda bi Slaveni bili

idiotski narod(i), budući da su imali pismo, a na njemu nisu stvorili- ništa. Stari Heleni i Rimljani stvaraju golemu kulturu,

dok sadašnji slavenski narodi počinju s unekoliko izvornom književnošću tek od 15. st., i to katolički Slaveni (Slavia

Romana), dok istočni (Slavia Orthodoxa) nema prave izvornosti do 18. st. Vjerojatno za kompleksaše nije lako priznati, no

usporedba s romanskim i germanskim stvaralaštvom je smiješna- nema u slavenskom svijetu ništa da se stavi uz bok

Chanson de Roland, Cidu, Beowulfu, Nibelunzima, islandskim sagama..a kamoli Danteu, Villonu, Chauceru ili

Eschenbachu. Glede povijesti: Trpimirova darovnica nije izvorna, no iz 14. je stoljeća, dakle ne neki noviji falsifikat.

Hrvatski knez Branimir ima na latinskom uklesano ime i titulu 882, a papinsko priznanje kao države 7.6.879.- kad je na

"istoku" vladala tama.

Sava Savanovic | 21/11/2015 16:44

Povaljska prag je hrvatski samo zato jer je danas Brac fio Hrvatske. U proslosti je bio naseljen Srbima i u sastavu Paganije,

a Paganija je po Nadi Klaic bila prakticno nezavisna do kraja XIII vijeka. Datacija na dokumentu je 1250. ali je poznato da

je to samo prepis mnogo starijeg dokumenta. Humska ploca je pronadjena u Zahumlju, jos jednos srpskoj udionoj

knezevini, ali je jedino pouzdano da je odnekud donesena i da je bila dio starijeg manastira. Ukratko, izvan Porfirogenitovih

srpskih podrucja i nemanjicke drzavotvorne tradicije kasnije nema cirilicnih i stokavskih spomenika pismenosti.

Sava Savanovic | 21/11/2015 16:49

Nije vladala tama nego Romejsko carstvo, prava civilizacija po tadasnjim kriterijumima, za razliku od tadasnjeg varvarskog

zapada. I prvi hrvatski kralj Stjepan Drzislav titulu je dobio od Carigradskog patrijarha a kraljevsko dostojanstvo je jedino

obiljezje istinske nezavisnosti.

Синдром Фекетић | 21/11/2015 17:02

Ова акција је Србима потребна као ваздух.

Душан Кокорин+ пишимо ћирилицом | 21/11/2015 17:04

Потпуно је јасно да треба у Србији да се пише ћирилицом.

Нису блесаве друге државе кад воде рачуна о свом званичном писму.

Алекса Симић | 21/11/2015 17:07

Писање латиницом је комплекс ниже вредности.

Бугарима,Македонцима,свака част на поносном очувању ћирилице!

Бугари су је унели и у ЕУ.

Хрвати су нам опалили онолико шамара колико су хтели:веома воде рачуна које је званично писмо у тој земљи.

Душан Шепшинац | 21/11/2015 17:10

Ја сам мислио да припадам достојанственијем народу и да нећемо дозволити уништавање нашег писма.

Ми смо добровољно наставили да поштујемо уредбу коју је донео Павелић у НДХ у травњу 1941!

Знале су усташе како се уништавају Срби.

Вук Престовић | 21/11/2015 17:13


Власт је у Срба била снисходљива и слугерањска од 1918.г.

Правила је уступке на штету свог народа до потпуно критичног тренутка кад је питање да ли се ишта може

поправити.

Genious Younger | 21/11/2015 17:32

Ovaj Milan R je neverovatan, ali šta ti je krv. Tera ga nešto da bude među svojima, makar preko interneta!

Владимир Петковић | 21/11/2015 17:47

@Milan R | 21/11/2015 16:35 - Толико лупате "Ко максим по дивизији" да сам одавно престао озбиљно да вас

схватам. Ту и тамо прочитам по нешто што напишете да себи улепшам дан прочитавши добар виц. да сте иоле

озбиљни, да не кажем паметни, престали би да се јављате, овако, док се упињете из петних жила да докажете

недоказиво само потврђујете чињеницу да сте као и остали припадници вашег народа исфруструирани чињеницом

да причате српски а пишете латиницом.

mike brannigan | 21/11/2015 17:48

Овај чланак је много бољи од пређашњих, јер је мање исполитизиран (било би лепо да су и коментари!). Српско

оно што је било православно. Они који нису били православни све до друге половине XIX в. себе нису сматрали

Србима нити су свој (штокавски) језик звали српским, без обзира којим су се писменима служили. Српски књижевни

језик је културолошли нераздвојиво (по)везан за Правоcлавље, и кад је од православних примеса очишћен (боље

рећи -- осиромашен) Вуковом реформом практично је и престао да посотоји, јер се том реформом (што је била

њена сврха) проближио хрватском.

nikola andric | 21/11/2015 18:09

Simboli odnosno ''znakovi'' i ''naznaceno''. Jednostanost grcke azbuke je omogucila ''pismenost''

na najlaksi nacin. Redukcija kompleksiteta igra vaznu

ulogu u svakoj nauci. Uvodjnje ''varijabila'' u matematici

je omogucila uvodjenje formula koje bi inace bile ''neopisive'' govornim jezikom. Frege je introducirao

razlicite varijabile za razlicite ''skupine'' ali je njhova

redukcija na ''x,y,z'' i dovoljna i jednostavnija.

Psihologija ''nasih rodjenih i sopstvenih znakova'' nam

smeta da uvidimo njihov smisao i korisnost. Njihova raznovrsnost nije nikakva zasluga ili vrlina. Naprotiv.

Морал Мими Оро | 21/11/2015 18:30

Приличан број година је на овој територији важило и арапско писмо па хајде да чувамо и ту традицију

вишевековног непријатеља.

У Мађарској нема дискусије око писма па можеш бити припадник било које мањине.У Француској,Енгл,САД има да

пишете њихово писми и химну њихову да певате!

Једино је у Србији хаос.

У Уставу јасно пише а на терену циркуц.

Боривоје Милошевић | 21/11/2015 18:32

Како стоји ствар са Србима и њиховим писмом у Албанији?

Ево,на КиМ сви путокази су на албанском и латинични су.


Зашто?

Зато што се од почетка ради на затирању српског идентитета.

Борка Вучићевић | 21/11/2015 18:34

Већ данас имамо генерације које кад уђу у српски средњовековни манастир стоје пред фрескама и блеје:Ћирилица

им је непозната.

Дакле,пред фреском стоје несрби а не Срби.

Станко Кениг | 21/11/2015 18:38

Ја мог комшију овде у Бољевцу питам зашто је ставио на радњу натпис"дисконт" и шта то значи?

Каже човек да нема поима шта дисконт значи .Али "делује"каже!

Душан Грујић | 21/11/2015 18:44

Сваком академику и било ком културном посленику који је "стварао" од 1945 треба у биографију уписати да је дао

допринос уништавању српског идентитета јер им у огромном проценту питање писма и националних вредности их

није уопште интересовало.

Такви су се некада називали јаничарима.

Стефан С. | 21/11/2015 18:46

Насиље над Србима и над ћирилицом у Црној Гори има такве размере да се може назвати геноцидом.

Avram Istoricar | 21/11/2015 18:54

Svi oni koji su napisali ovaj clanak su najobicniji lazovi ili nepoznaju istoriju. Srbija je nastala 1878 godine na Berliskom

Kongresu ili pre oko 137 godina. Pre toga nije postojala nikakva Srbija. Prema tome, Cirilica je na Balkan dosla sa

Tatarima koji su preneli rusku azbuku u 6 veku. Latinica je dosla davno pre Romana . Prema tome to je istina a vasa prica

je obicna laza, sracunata da se zbuni narod Srbije. Ocigledno su ovo napisali popovi koji neznaju istoriju.

Istina i samo istina | 21/11/2015 19:18

Pokojni akademik Ćosić sve je lijepo objasnio, a neki se ovdje pjene dokazati kako su nepismeni bili pismeni čak prije 7

tisuća godina. 500 godina pod Turcima i dominacija njihovih gena je svoje učinila i NIKAD više vi nećete biti slaveni već

turci, genetsku sliku su vam popravili Bošnjaci koje ste zaludili da misle da su Srbi, a nisu, jadan Dodig misli da je Stbin a u

stvari je Bošnjak ili Hrvat. Još će te se vi liječiti od mitova dugo, dugo, dugo i biće bolno, bolno,bolno. Lijep pozdrav iz lijepe

zemlje gdje je stvarno postojala tisućljetna pismenost.

mila simic | 21/11/2015 19:27

Lepo bi bilo da se malo prisetimo istorije.

Kada se prvi put pojavljuje ime Srbija - kao drzava ?

Sa osnivanjem Knezevine Srbije / Obrenovici kaosastavnod dela Osmanskog Carstva.

Sve pre Toga se zvalo drugacije, bilo na drugoj teritoriji i u sklopu drugoh naroda / mislim na Zetu Rasku, Duklju i ostalo.

U to doba se nije govorio srpski jezik, nego slovenski., neka forma Toga. A, smesno je tvrditi da su Sloveni isto sto i Srbi ,

ili Hrvati ?

Pismenost je bila na niskom nivou. Krajem 18-og veka je svega 20 procenata stanovnistva Balkana bilo pismeno..

Pismenost se odrzavala samo u vecim manastirima i vecim urbanim sredinama.

Seljaci nisu isli u skolu, a drzava nije imala interesa da narod bude pametan.


Skoro do 2. svetskog rata su se mladi vencavali sa nekih 14, 15 god. u ruralnim krajevima.

Nije sve sto leti srpsko ili hrvatsko !

Milan R | 21/11/2015 20:01

Koja su ovo nacionalistička ludovanja, srpska, hrvatska, bošnjačka..... Tu su jedva dva-tri komentatora koji poznaju

problematiku, ostalo mitomani i fantasti. Hvala Bogu da se u svjetskoj znanosti i kulturi zna što je čije, pa mahniti manijaci s

akademskim titulama ne mogu učiniti previše zla, kao ni krdo koje ide za njima kao u Domanovićevom "Vođi".

I ne razumijem tu srpsku opsesiju hrvatskom kulturom, to svojatanje hrvatske pismenosti, književnosti, a i likovnosti i sl.

Srbi kao narod imaju impozantnu arhitekturu, imaju staru pismenost, a ova na preoblikovanom jeziku- koji se može dotjerati

u budućnosti- ima visoke domete u Crnjanskom, Andriću, Pekiću, ..historiografiju u Ćirkoviću itd. Čemu onda manijakalni

pokušaji da se prisvoje i jezično i narodno i kulturno strani pisci kao Dominko Zlatarić, Marin Držić, Matija Divković, Matija

Antun Relković, ..tu uistinu nema mjesta zdravoj pameti. Kao kad je Šenou krivotvorio 1892. Mita Đorić. Nevjerojatno...

Срем Бачка | 21/11/2015 21:19

Milan R@

Ви сте права незналица, иначе би сте знали да су се бугарски владари у то доба још увек називали бугарским

именима са додатком "кан", као и сви њихови рођаци из азијских степа (довољно је ући у неки бугарски музеј и

видети то).

Дакле о каквом то македонско-бугарском дијалекту може бити говора у околини Солуна, а да је размљив

Моравцима у чијем су кнежевству били и преци оних који себе и данас називају Сербима (Будишин).

Иначе то незнање је типично за вас којима је католичанство испрало мозак.

Тешко вам је као и оним мујама да се суочите са чињеницом да сте ви политичке и религијске творевине, а никакви

народи.

То што се ви мотате по порталу на српском језику је стварно оно што вам је већ неко објаснио као "зов подсвести и

прошлости".

Него, нама више не требате, па се држите вашег подземља. Читамо вас уз помоћ преводилаца, иако сте се

описменили нашим писмом и правописом.

Кад се говори о српском језику, онда би био ред да Политика дозволи коментаре само на српском језику

Stari Znanac | 21/11/2015 21:43

@mila simic | 21/11/2015 19:27

To-ta-lno neznanje. Kao i obicno.

Konstantin VII Porfirogenet ne spominje "Rasku" vec uvek Serbliu i Servloi, tj. Srbiju i Srbe jedno 50 puta u svom

udzbeniku geopolitike napisanom za svog sina Romanusa. Govori o dolasku Srba na balkan u vreme iraklija (Heraclie).

Rasciu NE SPOMINJE. Ta knjiga je napisana oko 950 godine i klasika je u istoriji Vizantije.

Pobogu gospodjo delimican prevod Ferjancica postoji odavno, hrvatski prevod Tomasica postoji od 19218/28, a jedan

kompletan prevod je izasao prosle godine i na srpskom.

Stari Znanac | 21/11/2015 21:48

@mila simic | 21/11/2015 19:27

Zaborafih da dam naslov knjige imperatora Konstantina VII:


De administrando imperio (DAI). Na srpskom "O upravljanju carstvom". Grcko-engleska verzija postoji na internetu kao

PDF.

travka zaboravka | 21/11/2015 23:19

@mike brannigan

Dokle cete i Vi i drugi da odredjujete ko su Srbi, a ko Hrvati? Koja li Vas muka na to tera? Sta su bili nepismeni u Srbiji do

prihavatanja Vukove reforme? Da nisu govorili "cirilicom"?

Slavisa Ristic | 21/11/2015 23:27

Najiskrenije me zanima sledece, sto proistice iz recenice ''Словени почели примати богослужење на старословенском

језику'':

Kako su to Sloveni poceli primati bogosluzenje (citaj: veru hriscansku)?

Izucavajuci srbistiku sticem utisak da nema uopste realnog odnosa prema pokrstavanju i podvodjenju pod kapom verskom

u datom peridodu. Proces hriscanizacije slovena je u sustinskom smislu slican islamizaciji slovena, a po nacinu i

interpretaciji je gnusniji i nasilniji.

Владимир Петковић | 22/11/2015 00:23

@Stari Znanac - Да ли сте, можда, приметили чињеницу да се цела наша, званична, историја темељи на

препискама преписаних преписки па тако и ДАИ? Нигде, баш ни један једини оригинал. Чак и ти преписани преписи

су у неколико верзија. Затим, да ли знате, да у Il Regno degli Slavi (Краљевство Словена) од Орбина недостају ни

мање ни више него 200 и кусур првих страница у издањима која се могу наћи у нашим књижарама. Имам у ПДФ

комплет на старолатинском а може се наћи и на нету. И шта мислите, шта је тамо написано? И, зашто се те стране

упорно избацују приликом штампања код нас. У Србији ? А да је само ово што сам навео!

mike brannigan | 22/11/2015 08:05

@travka zaboravka: "Sta su bili nepismeni u Srbiji do prihavatanja Vukove reforme?"

Неписмени, као и после Вукове реформе.

Marin M. | 22/11/2015 09:09

@Драган П. Citati i postoje da se nešto istakne. Lako ćete vi sa austougarskim izrazom "srbijanski" koji mi ponekad s

razlogom rabimo, nego kako objasniti Vojvođanima da u svom govoru ne koriste pridjev "srbijanski".Taj austroguraski

pridjev je s razlogom u jednom povijesnom trenutku nastao i nikada više nego sada, nakon sto godina, nije toliko opet

opravdan i neophodan. Što se tiče što je bitno. Ipak je najbitnije da postoje mi i vi u vašoj rečenici. To je sasvim dovoljno i

baš je dobro što me razumijete.

Sava Savanovic | 22/11/2015 09:10

Pazi ti Milana R. Srbi opsjednuti "hrvatskom" kulturom! I to veli covjek koji 12 sati dnevno provede ostavljajuci diletantske

komentare po srpskim portalima. Pa vi ste toliko bili opcinjeni srpskom kulturom da je vodja vaseg preporoda Gaj pozvao

svojevremeno Djuru Danicica da mu pomogne u sastavljanju pravopisa i rijecnika za "vas", pa ste sve do Brozovica koristili

vuk-danicicevski pravopis. To lijepo pise u predgovorima ondasnjih pravopisa. Pa nije Gaj isao da pomaze Srbima, nego je

Gaj zvao Srbe u pomoc, posto su oni taj posao vec uspjesno obavili.


Stari Znanac | 22/11/2015 10:41

@ travka zaboravka | 21/11/2015 23:19

Srbi i Hrvati su od svog « dolaska » na Balkan pocetak 7.veka (po Konstantinu Porfirogenitu, sve do njegovog vremena, do

10. veka) govorili istim jezikom ali istovremeno bili podeljeni u jednu hrvatsku i 4-5 srpske drzavne zajednice.

Божидар Митровић | 22/11/2015 10:57

"У Србији се готово миленијум користи ћирилица, а латиница скоро један век". Зато се АзБука користи неколико

хиљада година јер је настала у Лепенском Виру као "резе и черте" праћења цикличног кретања "Мајке-Земље" око

Јарила/Сунца што и дана ствара Коло васкрса природе. АзБука је дохришћански акростих који велича божанство

"СветоВида", па је "Аз" на првом торањском азБучном сату Лазара Хиландарца на месту цифре "0/нула" а "Б и В"

лигатуре на цифри "1". СлоВенска идеја Кола - круга/нуле као вечног васкрса и извора свега била је

неприхватљива за Грке, који су развили идеју "атомизма" и одбацили "нулу" и "S/КолоВрат/цифре" а тиме и азБуку,

па је све очигледно у идеологији "васкрса" јер "глагољица" има фалусну форму и њен назив је "курулица" јер је као

"обредна азбука" учила да се преци васкршавају рађањем деце, што је у генетском смислу тачно, Београдски

професори не могу да се ослободе религиозних превара.

Б. Митровић, руководилац Катедре словенског права универзитета у Москви

Душан Вуковић | 22/11/2015 11:50

Бугари су ушли у Европску Унију!

Бугари се при том уласку и због тог уласка нису одрекли свог националног писма.

Бугари су унели ћирилицу у ЕУ.

Ено ћирилице и на европској монети.

Шта "Срби латиничари" изигравају?

Таква врста "Срба" је за време Османлија примала лако и тадашње "модерно" и владајуће писмо:арапско.

Знамо врло добро судбину тих Срба.

Прво није важно писмо па вера па национално име....?

Milosav Popadic | 22/11/2015 12:05

Re: @mila simic, @Milan R, @ istina i samo istina

Prave se sveznajuci, a samo mute i sire dezinformacije. Ne bojte se! Ne bjezite pred njima, ne predajite se. Suprotstavite

im se znanjem. Oni pate od krize identiteta i pokusavaju da svoju boljku projekcijom prenesu na nas.

Dubok je korjen srpski. Ne samo Porfirogenit, i Tacit pominje Srbe.

U ILIJADI Grci su Ahajci, Argivci, Mirmidonci, itd, i tek vise od 1000 godina poslje Trojanskog rata Rimljani su im dali ime

Grci, ali svi oni su govorili istim jezikom, vjerovali u iste bogove - cak i Trojanci goovore istim jezikom i vjeruju u iste bogove

(Zevs rado boravi i na Idi), Prijam gledajuci sa zidina bez prevodioca pita lijepu Jelenu i ona mu bez prevodioca prica o

grckim herojima.

Raska, Kosovo, Sumadija, Macva,Zeta, Hum, Podrinje itd su geografski nazivi oblasti u kojima Srbi zive,

Knez Lazar ih sve zove:

Ko je Srbin i srpskoga roda

I od srpske krvi i koljena,

A ne doso u boj na Kosovo,

Od ruke mu nista ne rodilo ...

Драган П. | 22/11/2015 12:07


Marin M.: Војвођанин сам и понекад имам муке са својим пријатељима из уже Србије да се објасним око тог

"србијански". Укратко, код нас се тај израз употребљава за оно што је јужно од Саве и Дунава, дакле оно што је до

пре 100 година била Србија, а данас је само део Србије. Притом, то је искључиво географска одредница. Кад сте

навели "србијанску крилатицу", по вашем, испада да се она користи искључиво на територији Р. Србије, искључиво

од Србијанаца, што не може бити тачно. Крилатица може бити само српска, јер је користе Срби, како у Србији, тако

и ван ње. Мислим да је та конкретна крилатица баш нарочито коришћена у иностранству. Узгред, хрватско

коришћење термина "србијански" је злонамерно. Кад кажете србијански предсједник, уместо српски предсједник,

заборављате да је Србија по свом уставу држава целог српског народа, а не само становника Србије, па је тако

наш председник српски, а не србијански. Исто важи и за све остале институције наше државе.

Stari Znanac | 22/11/2015 19:17

Na Balkanu sem grckog i srpskog jezika nije bilo do 19. veka drugih jezika. Politcke promene u 19. veku dovode do

radjanja novih jezika, a narocito neposredno pre i po 1. sv. ratu. Konstantinopolj je pao 1453 pod otomansku vlast, a vec

krajem 15. veka cela Srbija i Bosna i veliki deo Hrvatske su pod turskom vlascu. Krajem 15. veka u Otomanskoj imperiji se

objavljuje udzbenik kolokvijalnog jezika, paralelnih izraza i recenica turskog,– persijskog – grckog i srpskog jezika. Time su

pokriveni glavni jezici imperije. Taj udzbenik je pronadjen oko 1936 u biblioteci Aja- Sofye u Istanbulu (Hagia Sofia u

Konstantinopolju). U udzbeniku dakle postoje samo dva jezika sa Balkana, grcki i srpski jezik, i ne spominju se niti

bosanski ni hrvatski ili bilo koji drugi jezik niti pismo. (Studija o udzbeniku izdata je kao knjiga: Werner Lehfeldt, Eine

Sprachlehre von der Hohe Porte, Boehlau, 1989, Koeln, Wien)


Documents

Sačuvajmo srpski Jezik: Primanje hrišćanstva preko glagoljice i ćirilice