Sadnja paradajza

8/12/2019 Sadnja paradajza

1/18

Poljoprivredna kola Vrac

aturski rad iz predmeta

Ratarstvo sa povrtarstvom i cvearstvom

ema:

SA !"A PARA A"#A

$%enik: Pro&esor mentor:

Suzana Beronja Slavica anplong


2/18

Sadraj1POREKLO I ZNAAJ PARADAJZA...............................................................................................32MORFOLOGIJA PARADAJZA........................................................................................................3

2.1. KOREN.....................................................................................................................................32.2. STABLO...................................................................................................................................32.3. LIST..........................................................................................................................................42.4. CVET........................................................................................................................................42.5. PLOD........................................................................................................................................4

3USLOVI USPEVANJA......................................................................................................................43.1. TEMPERATURA.....................................................................................................................53.2. SVETLOST..............................................................................................................................53.3 VLANOST..............................................................................................................................53.4. ZEMLJITE..............................................................................................................................5

4SORTE PARADAJZA........................................................................................................................5TE!NOLOGIJA PROIZVODNJE PARADAJZA............................................................................."

5.1. PLODORED............................................................................................................................."5.2. OBRADA ZEMLJITA............................................................................................................"5.3. #UBRENJE..............................................................................................................................$5.4. PRORE#IVANJE RASADA I RASA#IVANJE......................................................................%5.5. NEGOVANJE PARADAJZA NAKON RASA#IVANJA.....................................................15

5.5.3. P&'()*+,)- /...................................................................................................................155.5.2. U0 +,)- / -) &(- /.......................................................................................................155.5.3. !/ + ( ) 6)78+8) &' 9&:/(8+; 78/8&=)- +,)- /..................................................................................................................1

5. . BERBA; TRANSPORT I UVANJE.....................................................................................1"ZAKLJUAK...................................................................................................................................1""LITERATURA.................................................................................................................................1$

2


3/18

' P(R)*+( , #!A-A" PARA A"#A

Paradajz potie iz June Amerike, iz oblasti Anoa. Nakon otkria Amerike prenet je u

paniju, Portugaliju a odatle u Aziju i Afriku. Pretea dananjeg paradajza je di lji paradajz !"#$opersi$on es$ulentum ar. re$emigerum i "#$opersion es$ulentum ar.Pimpinellitoiiun% koji je imao sitan plod $r ene ili ute boje, prijatnog ukusa i mirisa.Pr i poda$i o paradajzu zapisani su u &'(om eku. )ao po re je poelo da je gaji tek poetkom &*(og eka. +pada u jednu od najznaajniji po rtarski biljaka u s etskimrazmerama. Paradajz je dikodiledona jednogodinja rsta. -ma izuzetan emijskiznaaj, zbog ega zauzima ano mesto u ljudskoj is rani i to kao salata, dodatak jelima, ari o ili u obliku prera e ina kao !sok, instat, pire...%, a zeleni plod se kiseli.Paradajz deluje os ea ajue, utie na iskozitet kr i! isok sadraj kalijuma%,snia a kr ni pritisak, s e sok ublaa a upalu koe, pomae u zaraa anju rana.Jedna je od najprofitabilniji po rtarski rsta.

2 .(R/(+(0,"A PARA A"#A

12'2 *(R)!

)oren je u poetku egeta$ije rtenast, a zatim se grana i postie dubinu od &/0 $m,tako da dobro podnosi sune periode. 1la na masa korena je na dubini do 20 $m. Prigajenju iz rasada koren je plii ali razgranatiji.

1212 S3A4+(

+tablo kod paradajza je zeljasto i sono, a starenjem donji delo i odr ene. -z pazu alisto a izbijaju grane !zaper$i% te je slobodnom rastu stablo razgranato, prekri enokraim i duim maljama srebrnkasto bele boje. +tablo moe biti isokoneogranienog rasta. )od isoki sorti $ eto i se obrazuju posle s aka 3 do 2 lista, akod niski posle s akog ili s akog drugog lista.

3


4/18

1252 +,S3

Paradajz nie sa d a lan$etasta kli$ina listia. Pr i pra i je trodelan, a ostali suneparno sloeni, perasti sa jae ili slabije useenim liskama. "iske mogu biti o alne, jajolike ili izduene. "ist je uto(zelene i s etlo(zelene boje ili tamno zelene boje, prekri en maljama.

1262 7V)3

4 et je d opolan sa / ili ' aini listia, ' krunini listia roze boje i /(' osno nisrasli pranika. 5uak je zelenkastout. )runini listii su u osno i me usobno sraslisa prani$ima, to $ asti sa manjim ili eim brojem $ eto a. Paradajz je botanikisamooplodna biljka.

1282 P+(

Plod je sona bobi$a okruglog, jajastog, et rtastog, krukastog, pljosnatog oblikaglatke ili rebraste po rine. Plod po botanikoj osno i moe da bude ute,narandaste, $r ene ili ljubiaste boje. Na poprenom preseku paradajza jasno seuoa aju spoljna pokoi$a i spoljani zid i pregrade ploda, te nekoliko komora sa pla$entom u kojoj je seme. 6asa ploda arira od nekoliko grama pa do /00gr. )odnajno iji ibrida seme je pljosnato, bubreastog oblika, obraslo srebrenastobelim

dlai$ama.

5 $S+(V, $SP)VA!"A

7 za isnosti u kak im uslo ima biljka sazre a bie k alitet ploda i prinosa. 8ato semoe rei da su9 temperatura, s etlost, lanost - k alitet zemljita elementi koji

bitno odre uju uspe u proiz odnji paradajza.

4


5/18

52'2 3).P)RA3$RA

Paradajz je biljka kojoj je potrebno mnogo toplote. 6inimalna temperatura za klijanjei ni$anje je &0(&'04. )od mnogi kultura pa tako i kod paradajza, temperatura od:0(:/ 04 smatra se idealnom za raz oj biljke. 6aksimalna temperatura za rast iraz oj biljke je 3204 . ;an o i temperaturni rednosti dolazi do poremeaja uraz oju biljke. Paradajz izmrza a na temperaturi od (:04 .

5212 SV)3+(S3

P;), a u ostalom periodu uegeta$iji ?0> P;). -dealna lanost azdu a za pu$anje antera i rasipanje polenaiznosi '0(?0>. @ o je bitno jer u plastenikoj proiz odnji o a lanost je obinoea, te je oplodnja oteana i esto je onemoguena. ui nedostatak pristupane ode

u zemljitu ogrania a porast i raz itak biljaka i smanjuje prinose, a tetne posledi$ene mogu se korigo ati kasnijim obilnijim zali anjem.

5262 #).+", 3)

6oe se gajiti na skoro s im tipo ima zemljita. Najbolji rezultati se postiu nastrukturnim zemljitima sa isokim sadrajem umusa neutralne i blago kisele i slaboalkalne reak$ije !p /./(?./% .

5


6/18

6 S(R3) PARA A"#A

7slo i proiz odnje i reme proiz odnje i namena paradajza odredie i sortu koja ese odabrati. Prema remenu sazre anja paradajz moe biti rani, srednje rani, srednjekasni i kasni. Prema nameni paradajz moe biti konzumni i industrijski, a premaisini rasta moe biti determinisan !ogranienog rasta%, indertimisan !neogranienograsta% i bunast.

B5BC6-NAN5N- 5-P D +tablo je nisko sa kratkim internodijama. Pr a $ ast se

raz ija kad se obrazuju / do = listo a, a s aka naredna kad se formira sledei & do 3lista. + aka grana za ra a se $ au i tako biljka sama ogrania a rast. +orte o ogtipa se gaje bez kolja. ;eliki broj plodo a sazre a jedno remeno.

-N BC6-NAN5N- 5-P D +orte koje pripadaju o om tipu imaju rlo dugake, tanke, puza e stabljike sa dugakim internodijama. Pr a se $ ast raz ija kad se obrazuje &0do &: listo a D a s aka naredna posle 3 do 2 lista. +orte tog tipa premauju isinu od3m, pa se oba ezno gaje uz kolje.

E. )oristi se u prera i akojindustriji, ali zbog oblika i boje ploda moe i za s eu potronju.


7/18

s eem stanju. @dlian za najraniju proiz odnju.

6-(&0G& D


8/18

@brada zemljita je po pra ilu reduko ana, ali primenjuje se u ek ona koja uzkorienje maina nee pogorati karakteristike zemljita e e u ek pobolja ati plodnost. 8ato se u organskoj poljopri redi ne primenjuje duboka obrada pre rtanjem plasti$e, e se koriste plugo i sa podri aima radi rastresanja zemljita. 8a dobru

pripremu zemljita neop odna je jesenja obrada. @ranje se ri na dubini 30(20 $m iljite lake zadra a lagu, iskorenjuju se koro i, pobolja aju se fiziko emijskas ojst a zemljita. Naporedo sa obradom unosi se i $elokupna koliina potrebnogstajnjaka i treina fosforni i kalijumo i ubri a. Predset a se priprema u rano ilikasno prolee to za isi od remena priz odnje. )ada se paradajz gaji na gredi$ama,one se grubo formiraju u jesen, a u prolee pred set u se konano oblikuju.

8252


9/18

8262 PR(R)


10/18


11/18

Potrebni uslo i pri proiz odnji rasada

( u zimskim mese$ima !de$embar(februar% intezitet s etlosti je jako nizak !'000 D=000 lu (a%, a duina dana kratka !? D =% aso a.

@ptimum inteziteta !3/000 lu (a% i duine os etljenja !&: D &2 aso a% trebaobezbediti dopunskim os etljenjem rasada. @ a mera ubrza a zrenje plodo a i po ea a ukupan prinos te snia a $enu kotanja proiz oda posebno ranog paradajzai do &/>.

Celati na lanost azdu a treba da je u optimalnim grani$ama oko '/> . +upstrati ismee u koje se seje seme i gaji rasad treba da su sterilisani i da ne sadre patogene itetoine. ezinfek$iju manje koliine supstrata najbolje je oba iti pomou bureta saodenom parom ili pak nekim doz oljenim emijskim sredst om ! orto$in ili $ineb,

/0mg(m: leje ili pre ikur N, :/gI&0" ode%.Proiz odnja rasada u leji

( 7 zimskim mese$ima proiz odnja se oba lja u toploj i u prolee u mlakoj, leti uladnoj leji

( )od nas se najee koriste jednostrane !obine% u odnosu na d ostrane ! olandskitip% tople leje. Jednostrane mogu biti nadzemne i ukopane.

( )lasina leja je pokri ena prozorskim oknima, mada se moe pokriti i plastikom( 8a zagre anje leje koristi se s e stajnjak !najbolje konjski, najee go e i%sabijen sa maksimalno '/ kg tereta ili kod sa remeni eja razni elektrini grejai.

( 8emljino ubre ita samea kojistiti goto i supstati. ebljina supstata za set u sekree od &/(:/ $m

( +eme se seje u markirane redo e runo ili mainskia pokri a stajnjak i u koju seseje seme priprema se najee od nezaraene batenske zemlje, zgorelog stajnjaka i peska ili treseta !:9:9&% 6ogu se kor ( +et ena norma jej'(=gIm: sa pikiranjem !rana% i & D &./mgIm bez pikiranja rasada!kasna proiz odnja%

( Pikiranje se oba lja u leju na &0K&0 ili &:K&: $m ili u saksije !rana proiz odnja% ,dok za srednje ranu nji sku proiz odnju pikiranje se ri na razmak 'K' $m

)ontenejnerska proiz odnja rasada

11


12/18

( 7 objektima sa grejanjem ili za kasnu jesenju proiz odnju rasad paradajza se poslednji godina s e ie seje u kontejnere

( koriste se kontejneri od stiropora ili plastike sa razliitim prenikom ot ora !3(2 $m%

( zbog mali zapremina ot ora supstrat kojim se kontejneri puni mora biti finestrukture i odgo arajue plodnosti

( rani i srednje kasni rasad se seje u kontejnere sa manjim ot orima i kasnije pikira,dok se za kasnu jesenju proiz odnju set a moe riti u kontejnere sa eim ot orimai rasad se proiz odi bez pikiranja

Pikiranje se od ija u saksijama prenika &0(&: $m( +pe$ijalnim izbijaima pred pikiranje bilji$e se ade iz ot ora uz minimalnooteenje korena

( Na o aj nain se proiz odi rasad zatienog koreno og sistema

Proiz odnja rasada u saksijama i tresetnim ko$kama

( )oriste se saksije od plastike, keramike, papira, tresota!liff#pot% prenika &0 D &:$m

( slue da se u nji pikira rasad, ali u ranoj zimskoj prolenoj proiz odnji proiz odise i rasad bez pikiranja. 7 te s r e najee se koristi LJiff#M saksije koje suizgra ene od spe$ijalnog, obogaenog tresita koji omogua a sadnju rasada sasaksijom u zemlju.

)oreno sistem je na o aj nain maksimalno sau an, a ranostasnost poten$irana

( 8a najraniju proiz odnju koriste se saksije ee zapremine

( )od proiz odnje u zimskim mese$ima nedostatak s etlosti se moe ublaiti posta ljanjem manjeg broja saksija u ko$ki po m

( Najee se koriste tresetne ko$ke dimenzije &0K&0 $m

( )o$ke se pra e mainski od odgo arajue tresetne smee

12


13/18

( @d & m smee dobije se oko *00 ko$ki

( 7 tresetne ko$ke se rasad paradajza pikira iz leje ili kontejnera

( Gormirane ko$ke se posta ljaju u objekat za proiz odnju !staklenik, plastenik% nastolo e ili na tlo pres ueno plastinom folijom

+et a rasada

( 8a set u treba koristiti deklarisano i k alitetno seme

( & gram semena sadi oko :'0 do 3/0 semenki

( seme klija ost zadra a 2(' godina( minimalna temperatura klijanja je *04

( na optimalnoj temperaturi za klijanje od :/04 paradajz nie za ' do = dana

( set a u leju i kontejnere moe se oba iti runo ili mainski

)ako obezbediti zdra semenski i sadni materijal

( semeIrasad se naba lja od poznatog i pouzdanog doba ljaa. Pored toga naba lja se

seme poznati i u praksi pro ereni sorti i ibrida( izabrati ibrid koji e u aim spe$ifinim uslo ima i sistemu gajenja dati najboljirezultat

( s ake godine na manjoj po rini testirajte nekoliko ibrida

( dobar ibrid bez optimalne te nologije proiz odnje, moe da izne eri aaoeki anja

Oibridno seme dobija se posebnim nainom ukrtanja kompliko anijim i duim uodnosu na proiz odnju sortnog semena. )ao rezultat o ak og ukrtanja ja lja seibridna snaga za aljujui kojoj su o e biljke bujnijeg porasta, ee otpornosti ieeg poten$ijala za prinos od biljaka proiz edeni i sortnog semena.Oibridna snagakod paradajza se ogleda u po eanju prinosa, ra nopra nosti, a naroito u ranijemzrenju plodo a pr e i druge etae. Jedna od osobenosti ibrida jeste da o e po oljneosobine zadra aju samo u pr oj genera$iji, zato se ibridno seme mora s ake godineizno a obna ljati tj kupiti. Oibridni paradajz pored imena nosi oznaku G&.

13


14/18

( Pikiranje D mera kojom se regulie i omogua a odgo arajui egeta$ioni prostorza normalan i nesmetan rast i raz oj biljke. Gaza raz ijeni kotiledoni listia izaetak pr i pra i listia je period kada treba iz riti pikiranje rasada. Pikiranje seoba lja na rastojanju od &0K&0 ili &:K&: $m. Pikiranje se moe oba iti i u plastine

saksije od peene gline ili preso ane. Pre pikiranja rasad treba zaliti. Pikiranje u lejese iz odi Lpod prst ili malom sadaljkom ako se rasad ne pikira mora se prorediti.obro odnego an rasad je rst i isok 30(20 $m sa dobro raz ijenim koreno imsistemom.

Nega rasada

( pro etra anjem odra ati temperaturu u optimalnim grani$am

( zali anje riti obilnije i re e, kako bi oda stigla do donjeg dela supstrata

( ukoliko se leje u toku noi pokri aju asurama potrebno i je neposredno pre izlaskasun$a skinuti

( pri ranji anje !proiz odnja u leji% se oba lja sa &0 litara odeIm leje u kojoj jerast oreno :0(30g NP) &/9&/9&/ ukoliko je rasad primetno slab i s etlo zelen. Posle pri ranji anja leju dobro zaliti da se ne zadre osta$i ubri a na liu. Pri ranji anje preko lista !folijalno% se moe oba ljati tenim ubri ima na s aki &0 D &2 dana.

( 1oto i supstrati pri kontejnerskoj i saksiskoj proiz odnji treba da sadre rani a dokraja rasadnog perioda

( zatitu od bolesti i tetoina rimo pre enti no

( Pri proiz odnji u leji koro i se suzbijaju ple ljenjem na stalno mesto gde e se lako prilagoditi no onastalim i otnim uslo ima

)A"JBNJB CA+A A

Casad se pre rasa i anja postepeno pri ika a na no e i otne uslo e pod kojima enasta iti rast i raz oj. @ a mera je posebno znaajna kod proiz odnje rasada zaot oreno polje ili u objektu bez grejanja. )aljenje poinje : mese$a pred rasa i anje, postepenim pa zatim s e jaim pro etra anjem i snia anjem temperature supstrata -azdu a. Pri ranji anje kalijumo im ubri ima pojaae otpornost na nepo oljneuslo e, posebno niske temperature. obro okaljen i odnego an rasad presa uje se nastalno mesto gde e se lako prilagoditi no onastalim i otnim uslo ima.

+A NJA PACA AJ8A

( Poinje u maju kada pro e opasnost od kasni mrze , temperatura zemljita treba da

14


15/18

bude &/ D &'04, najbolje je oba iti po oblanom remenu ili u eernjim satima.1ustina sadnje moe biti ea ili manja u za isnosti od sorteI ibrida, sistema gajenja, plodnosti zemljita, ranostasnost. Najee se paradajz rasa uje na =0K20,=0K/0,*0K/0. - rastojanje izme u $entraleje &/0(:00 $m. 8a ranu prolenu i kasnu

jesenju proiz odnju u plasteni$ima i stakleni$ima preporuuje se maksimalna gustinause a od :/000 biljakaI a. Casad u saksijamai kontejnerima adi se $elim busenozemlje i tako sadi. Pre upanja rasada treba obilato zaliti.


16/18

@ e tetoine pra e tetu na korenu paradajza, biljku treba iz aditi i spaliti, a nazaraenom zemljitu bar tri godine ne gajiti paradajz. @d tetoina ja ljaju se joskoi buba, gundelj, ampinjonske mui$e. @ e tetoine se suzbijaju tretiranjeminsekti$idima. Posebnim tretiranjem granulama insekti$ida unita aju se tetoine

ako to su ro ae i pu gola.8a suzbijanje koro a bitno je to ee plitko obra i ati !okopa ati%, koristiti plastine ili prirodne materijale. 8a pokri anje zemljita i koristiti erbi$ide.

5.5.4. Zalivanje

Najbolje zali anje paradajza je sistemom Lkap po kap , koji se ugla nom koristi uzatienom prostoru ili tamo gde je oskudi$a u odi. Na ot orenom polju prednostima zali anje brazdama !danas se naj ie koristi u batama%, mada se u iroj proiz odnom praksi najee koristi etaka kia. ;ano je napomenuti da je kod paradajza bolje ree, a obilno zali anje, nego esto i nedo oljno, kojim se k asi samo po rinski sloj i do odi do formiranja plitkog koreno og sistema.

5.5.5. Pinciranje

Pin$iranje je jedna od znaajni mera !zakidanje zaperaka%. 5ime se regulie rast paradajza, odnosno dozre anje plodo a. Pin$iranjem se regulie i broj stabala paradajza. Paradajz obrazuje eliki broj boni grana to do odi do bunolikogizgleda kod biljke i kasnijeg obrazo anja plodo a.8aper$i se mogu uklanjati rukom, otrim noem ili makazama pazei da se stablo neoteti. @ a mera nege se oba lja to ee, po mogust u s aki 3 D / dana.

5.5.6. Prihranjivanje

7 odre enim fazama raz oja, biljke za te aju neka rani a u eoj ili manjoj meri.Posle rasa i anja u periodu od = do &0 dana treba koristiti formula$ije NP) u odnosu&9:9& !istaknut fosfor%. 7 periodu intenzi nog egetati nog porasta do momenta$ etanja !3 do 2 nedelje% koristiti formula$ije NP) &9&9&. @d zametanja do pr e berbe !2 do / nedelja% odnos NP) rani a treba da je :9&92, gde je kalijum jo prisutniji. + a u ozna odotopi a ubri a imaju pesti$ide odgo arajue formula$ijesa mikroelementima, te stoga pored NP) i mikroelemenata posebno u drugoj polo ini egeta$ije dodatno treba dodati kal$ijum i magnezijum i to prema uputst ustrunog li$a.

1


17/18

82@2 4)R4A? 3RA!SP(R3 , -$VA!")

pri normalnim temperaturama. )od paradajza namenjon za is ranute noloka zrelost za isie od udaljenosti trita kojem je namenjen. 8a trita kojasu u blizini, bere se potpuno zreo paradajz, karakteristino $r ene boje i punog ukusa.


18/18

7 LITERATURA

(

Documents

Sadnja paradajza