SADR@AJ - Владимир Димитријевићvladimirdimitrijevic.com/images/e-knjiga/od-svetog-save-do-sorosa... · naseqavali pripadale su u crkvenom pogledu Rimu "sve dok

SADR@AJ

- Umesto uvoda

Koreni obrazovawa u Srbiji- Episkop {umadijski dr Sava (Vukovi})- Hri{}ansko prosve}ivawe srpskog naroda

Prosveta u doba socijalista- Ivan Ru‘i~i}: Prosveta u Srbiji

Prof. Dr Emil Kamenov: Reforma {kolstva: Da, ali kako? (Prosveta u doba mondijalista)- Pravna regulisawa dru{tvene brige o deci nakon ukida-wa istoimenog zakona- Reforma {kolstva: Pro et contra- Ga{ina reforma {kolstva

Rasprava o metodi (aktivna nastava i radionice)- Obrada narodne pesme "Hasanaginica"- Dr Miroqub Vu~kovi}: Istine i zablude o "aktivnom u~e-weu"- Qubinko Zlati}, Jelena Stefanovi}: "Sve se mewa ali se{kole ne daju"- Dr Miroqub Vu~kovi}: "Za{to su nam ogledala kriva"- Dr Milka Andri}: O realizaciji projekta "aktivno u~e-we"- Slavica Juri}: "Vaspitno-obrazovne" sekte

3Koreni obrazovawa u Srbiji

- An|elka Ninkovi}: [ta je tu novo- Jelena Stefanovi}, Qubinko Zlati}: Kome i za{to smeta aktivna nastava- Slavica Kne‘evi}: Nije nego

Kome smeta istorija?- Dr Slavenko Terzi}: Porobqavawe srpske istorije- Dr Hanes Hofbauer: Putuju}i nau~ni~ki cirkus

Iz Ga{inog doba- CIOA: Pravo lice reforme {kolstva- CIOA: Reforma {kole - da, ali kakva?- Sve{tenik Ivan Paunovi}: Ministarstvu prosveteSlu~aj Qiqane ôli}- Bo{ko Obradovi}: U odbranu jedne ‘ene

Univerzitet na nizbrdici- Problemi visokog obrazovawa u Republici Srbiji- Prof. Dr Drago Panti}: Tranzicioni univerzitet

Na bolowskoj nizbrdici- Zakqu~ci univerzitetske tribine o prednacrtu Zakona o visokom obrazovawu

Soro{ i amerikanizacija {kolstva- Karen Talbot: Yory Soro{, prorok "otvorenog dru{tva"- Dr Sr|a Trifkovi}: Ameri~ka politi~ka podobnost- Dr Zoran Avramovi}: Sli~nosti marksisti~kog i gra|anskog obrazovawa i vaspitawa

* Odakle je {ta?

4 Koreni obrazovawa u Srbiji

Umesto uvoda

Pred ~itaocem je zbornik "Od Svetog Save do \er|a Soro{a/Obrazo-

vawe u Srbiji na prekretnici". Kwiga po~iwe ogledom bla‘enopo~iv-

{eg vladike {umadijskog Save o ulozi Svetog Save i Srbske crkve u

prosve}ivawu na{eg naroda, a zavr{ava tekstovima Karen Talbot, Sr-

|e Trifkovi}a i Zorana Avramovi}a o "soro{ijaciji" Isto~ne Evrope

i Srbije po uzoru na ameri~ko - globalisti~ki metod izgradwe "poli-

ti~ki podobnog" (ili, kako bi se novogovorom reklo, "politi~ki ko-

rektnog") {kolstva. Izme|u toga su ogledi o onome {to se de{avalo sa

obrazovawem u Srbiji u posledwoj deceniji 20. veka i prvoj deceniji 21.

stole}a: kako je, za vreme re‘ima socijalista razgra|ivano, a za vreme

mondijalista presazdavano, da i u jednom i drugom slu~aju ne li~i ni

na ono {to nam je zave{tao Sveti Sava, ni na ono {to bi nam pomoglo

da ne zaostanemo u 21. veku, koji }e biti vek znawa.

Autori su ugledni stru~waci (poput prof. dr Emila Kamenova, le-

gende srpske pedagogije, prof. dr Miroquba Vu~kovi}a, metodi~ara,

prof. dr Draga Panti}a, ~iji je Pedago{ki pokret i danas odlu~an u

odbrani {kole, prof. dr Milke Andri}, tako|e vrsnog metodi~ara u

oblasti srpskog jezika i kwi‘evnosti), dugogodi{wi sindikalni ak-

tivisti (Ivan Ru‘i~i}, profesor filozofije iz â~ka), prosvetni

radnici (u~esnici polemika u "[kolskom ~asu"), sociolozi obrazova-

wa i kulture (dr Zoran Avramovi}), istori~ari (dr Sr|a Trifkovi}),

novinari (Milorad Vuka{inovi}), antiglobalisti~ki mislioci (Ha-

nes Hofbauer, Karen Talbot), itd. Tu su i saop{tewa Centra za izu~a-

vawe obrazovnih alternativa, pismo jednog verou~iteqa Ministarstvu

prosvete iz doba Ga{e Kne‘evi}a, tekst u odbranu hrabre Qiqane ô-

li}, koja se suprotstavila, kao ministar prosvete, razarawu doma}eg

{kolstva (iz pera Bo{ka Obradovi}a). Teme su raznolike: od osnova

srbskog obrazovawa do odnosa prema dru{tvenoj brizi o deci. Polemi-

ke su vo|ene o tome kako treba reformisati {kolu, poku{ajima da se

{kolska istoriografija pretvori u instrument za "brisawe srpskog

virusa" (izraz Dejvida Gomperta iz Saveta za inostrane odnose), meto-

dama "aktivne nastave", nastojawima Ga{e Kne‘evi}a da sprovede "bri-

sawe srpskog virusa", do ve} pomenute soro{izacije Srbije i wenih |a-

ka i studenata ("bolowizacija" kao amerikanizacija Univerziteta).


Na ~itaocu je da odlu~i ho}e li se put od Svetog Save nastaviti ka

Svetom Savi ili ka \er|u Soro{u. Ciq ove kwige je da pomogne neod-

lu~nima.

îsti utorak 2007.Prire|iva~


KORENI

OBRAZOVAWA

U SRBIJI


HRI[]ANSKO PROSVE]IVAWE SRPSKOG NARODADr Sava (Vukovi}), episkop {umadijski

Hristijanizacija Srba bila je postepena i veoma duga. Hri{}ansku ve-

ru i kulturu Srbi su primali polako i prili~no povr{no. Zemqe koje su

naseqavali pripadale su u crkvenom pogledu Rimu "sve dok ih car Lav IIIIsavrijanac (717 - 740) nije oduzeo od pape".

1

Srbi su se te{ko odvajali od

stare religije, a novu nisu razumevali, "jer narod nije razumevao latin-

ske molitve i crkvene kwige".2

Zato je car Lav Mudri (886-912) i bio u pri-

lici da ka‘e: "A oni koji su primili svetiwu spasonosnog kr{tewa sve

do na{ih vremena, utoliko ukoliko do wih stoji, ~uvaju sklonost prema

starim slobodama".3

Konstantin Porfirogenit (913-959) ostavio je dva dragocena podatka o

pokr{tavawu Srba. Iz prvog svedo~anstva saznajemo da je car Iraklije

(610-641) poslao latinske sve{tenike iz Dalmacije za prevo|ewe Srba u

hri{}anstvo, misionare da izvr{e pokr{tavawe Srba. "I po{to sada-

{wa Srbija i Paganija i zemqe Zahumqana i Trebiwana i zemqa Kona-

vqana behu pod vla{}u Romeja, a te zemqe opuste od Avara, jer iz tamo-

{wih zemaqa oni izgna{e Romane koji sada stanuju u Dalmaciji i Dra-

~u, to car u ovim zemqama naseli iste Srbe i behu oni pot~iweni caru

Romeja; car wih pokrsti dovev{i sve{tenike iz Rima i, nau~iv{i ih da

pravilno vr{e dela pobo‘nosti, izlo‘i im hri{}ansko verovawe."4

Sve

se ovo doga|alo u vreme "kada su pravoslavna i katoli~ka crkva formal-

no sa~iwavale jednu celinu, ali je ve} u to doba me|u wima bilo toliko

razlike, da su potpuno razli~iti bili uticaji Rima i katolicizma i

uticaji Carigrada i pravoslavqa".5

Budu}i da hri{}anstvo kod Srba nije uhvatilo ja~eg korena, car Vasi-

lije I Makedonac (877-886) preduzima ponovo kr{tavawe Srba, Me|utim,

papa Jovan VIII (872-882) i daqe je imao pretenzije na u‘i srpski prostor.

Inicijativa pak za ponovno kr{tewe do{la je sada od Srba. Wihove iza-

slanike "car blago primi i prihvati i odmah s wima posla sve{tenike s

carskim ~ovekom, kako bi ih pre svega oslobodio du{evne opasnosti i

ponovo priveo ranijoj veri i razre{io ih iz neznawa i ludosti u~iwe-

nih grehova".6


Smatra se da je ovo drugo pokr{tavawe Srba izvedeno zaslugom u~ene

bra}e Kirila i Metodija koji su, zajedno sa svojim u~enicima, uz pomo}

slovenskog pisma i Svetog pisma i bogoslu‘benih kwiga na narodnom,

slovenskom jeziku "sve slovenske strane prosvetlili". Me|utim, najte‘e

je i{lo sa Neretvqanima. "Prihvatawu hri{}anstva", ka‘e Sima ]irko-

vi}, "najdu‘e su se opirali Neretvqani, koji su zbog toga bili prozvani

i paganima, ali i wihovo preobra}awe zavr{eno je za vladavine Vasili-

ja I".7 Neretvqani u "neprohodnim i brdovitim krajevima... poslav{i po-

slanike istom bla‘ene uspomene caru Vasiliju, zatra‘i{e da budu i

oni pokr{teni i on poslav{i carske qude pokrsti i wih".8

I pored toga,

jedan deo Srba ostao je nekr{ten. Hri{}anstvo su primili tek posle

predstavqewa Svetog Save, koga dobi{e kao krsnu slavu. Wihovi potom-

ci (Slijep~evi}i, Peceqi, Gari}i, Manojlovi}i i drugi) i danas slave

Svetog Savu kao svoje krsno ime.

Pre Svetog Save na{a zemqa bi "rastrzavana utakmicom izme|u katoli-

cizma i pravoslavqa, koje se sve vi{e sna‘ilo od pojave Stevana Nema-

we".9

Iako je Nemawa bio ~ovek silan i uporan, nije ni on "mogao potisnu-

ti ni katolicizam, ni iskoreniti sasvim jeresi, koje su harale unutar sa-

mog naroda. Pada veoma u o~i da Nemawi nije i{lo za rukom da Vukana,

svog najstarijeg sina, odvoji od privr‘enosti katolicizmu".10

Sveti Sava u svom "malom kwi‘evnom remek-delu, ‘itiju svog oca Ne-

mawe, tvorca i ujediniteqa na{e stare dr‘ave, taj mistik zapisuje ove

slatke re~i: Prodade sve {to ima|a{e da kupi biser dragocenog Hrista.

Odista, Nemawi}i su sazidali Hilandar i mramorne De~ane, koje nema

niko oko nas! Srbi su zatim dali u istoj velikoj inspiraciji i dva veli-

~anstvena eposa, koji, kada bi nestali, ni~eg vi{e ne bi drugi balkanski

narodi i hri{}anski Sloveni mogli pokazati kao dostojan pismeni do-

kumenat o hri{}anskoj tragediji tih vekova. Srbi su dakle, bili ma~ i

slovo Hristovo na ovoj strani Evrope. Sve je ovo ukupno veli~anstvena

afirmacija Srbina u wegovom zna~ewu evropskog gra|anina i Hristovog

vojnika.

Sa ovakvim istorijskim nasle|em hri{}anstva, mi smo ‘iveli i voje-

vali i trpeli. Pravoslavqe su izgra|ivali gr~ki oci koji su u wega une-

li vedrinu gr~ke mudrosti i ‘ivotnu radost stare helenske ideje o odno-

sima neba i zemqe; a svetosavqe je u wega unelo ~istotu odnosa izme|u

vernika i dr‘avqanina, izme|u nacionalne dr‘ave i dr‘avne nacije, i

najzad izme|u op{teg i li~nog, a oboje zajedno je dalo Srbinu da uvek bu-

de sa Bogom nasamo! Trebalo je neizmerne mudrosti i hri{}anske sile

Svetom Savi da izme|u Carigrada i Rima, koji su nas podjednako priti-


skivali, probije put za spasewe moralnog integriteta i duhovnog jedin-

stva svom narodu. U jednom docnijem momentu je, po naredbi iz Rima, {est

godina vo|en u Bosni protiv ´{izmatika´ krsta{ki rat do istrebqewa!

Srpski narod je imao protiv sebe dve najstra{nije monarhije, jednu sa is-

toka a drugu sa zapada, otomansku i austrijsku; i dve najiskqu~ivije re-

ligije, muslimansku i rimsku, ali je gra|evina Svetog Save ostala ipak i

daqe mo}na. Nije ~udo, dakle, {to Srbi koji su na Balkanu pali posled-

wi, ponovo su se digli prvi".11

Posle sedamnaestogodi{weg prebivawa u Svetoj Gori, gde je spasavao

svoju du{u, Sveti Sava napustio je slatku mu pustiwu i do{ao je u Srbi-

ju da nastavi hri{}ansko prosve}ivawe svog naroda i da mu na taj na~in

spase du{u.

"U najzaba~enijim krajevima ili kasnije pridru‘enim krajevima reli-

gioznost je bila povr{na. Neka verovawa i obi~aji bili su {tetni osta-

ci paganstva. Sava je u premudrosti svojoj znao da tu treba postupiti ńi

o {uhoju ni o desnuju, no o pravoju´. Sve {to se su{tinski nije kosilo s

re~ju Bo‘ijom i autenti~nim predawima on je dopu{tao, ali se trudio

da iskoreni ono {to je moglo da poremeti Hristovu istinu, da izle‘e je-

res. On je sem toga u~io narod da je prava vera ne samo u dogmi nego da wu

treba da potvr|uju i dobra dela...

Sveti Sava je uvi|ao da nije dobro da Srbi u crkvenom pogledu zavise

od Ohridske arhiepiskopije, odnosno Vaseqenske patrijar{ije... Sava je

sve vi{e verovao da bi najboqe bilo da crkva u Ra{koj bude samostalna,

pod upravom doma}ih qudi, da episkopa i sve{tenika treba da bude vi-

{e, kako bi se mogla dovr{iti hristijanizacija zemqe, da crkva bude za-

ista narodna i srpska, a da ipak ostane u duhovnoj dogmatskoj vezi sa pa-

trijar{ijom u Vizantiji. Takva crkva izme|u Grka i Latina, disidenata,

jeretika, bilo je najboqe re{ewe. Takvo crkveno ure|ewe svelo bi na pra-

vu meru i oportunisti~ko pona{awe wegove bra}e prema zapadu i pap-

skoj stolici, koja mu se nije mogla svi|ati".12

Put srpskog naroda ka Hristu, svetlosti "koja obasjava svakoga ~oveka

koji dolazi na svet" (Jovan 1:9), bio je dug i naporan. Zato je "srpski narod

pro{ao kroz tri stupwa na putu ka Hristu: prvo su gr~ki sve{tenici ba-

cali seme Hristove nauke, zatim su do{li u~enici ]irila i Metodija, a

Sava je dovr{io delo kroz svoj veliki verski zanos i politi~ki talenat,

Sava je na{ao Hrista u radu za otaybinu, mesto da ga tra‘i u gluvoj pu-

stiwi. On je seja~ jedne misli koja je rasla zajedno sa {irewem srpske dr-

‘ave; misli koja }e nayiveti carstvo".13

Kao Hristov sledbenik, ravan apostolima, u prosve}ivawu srpskog na-


roda kalemio je pravoslavnu veru na ‘ivot, ~ije je grane "organski spojio

jednu s drugom, tako da se ne mo‘e jedna od wih odse}i, a da ostale ne ose-

te bol".14

Budu}i da je u mladom arhiepiskopu Savi "provrela Nemawina krv" -

kako re~e Stanoje Stanojevi}15

, on se sav predaje hri{}anskom prosve}i-

vawu svog naroda.

Naro~ito u onim krajevima gde se jo{ borio "Perun sa Hristom".16

Ono

{to je Nemawa radio silom, wegov sin mirnim na~inom uvodi u pravo-

slavqe one koji su jo{ uvek bili "poluverni".

Kaleme}i Hrista, plemenitu maslinu, na divqinu roda na{eg, Sveti

Sava se u radu na hri{}anskom prosve}ivawu trudio da svima bude sve.

Opisuju}i wegov prosvetiteqski rad, Teodosije ka‘e: "Proho|a{e i obi-

lazi{e svu zemqu naroda svog, u~vr{}uju}i ga verom pravoslavqa i pou-

~avaju}i, predaju}i mu dobre naravi i obi~aje, nastavqaju}i sve ispove-

dawem i pokajawem. One od blagorodnika, {to ih nalaza{e u jeresima, mo-

qa{e mnogo i pou~ava{e, da se pridru‘e Sabornoj i apostolskoj crkvi".17

Kao Hristov procovednik uvek se "pridr‘avao dela duhovnih i bogou-

godnih", ka‘e Domentijan, "u~e}i svakom bogoqubqu, upu}uju}i i uteme-

qavaju}i sve, miluju}i uboge, daju}i potrebitim svako dovoqstvo, a usta-

ve i primere dobro~instava sam sobom pokazuju}i, kao {to re~e Apostol:

otpo~e Isus tvoriti i u~iti".18

U svom prosvetiteqskom radu Sveti Sava "zakora~io je na sve strane, i

svaki wegov korak bio je pouzdan i dobar; dotakao se mnogo ~ega, i svaki

wegov dodir bio je melem; osvrnuo se na mnogo {ta, i svaki wegov pogled

pretvorio se u divno delo".19

Bili bismo nepravedni ako bismo rekli da je rad na hri{}anskom pro-

sve}ivawu kod nas po~eo od Svetog Save. [kola je bilo i pre wega. "Po~e-

ci wihovi datiraju od samoga primawa hri{}anstva. Jer se primawem

hri{}anstva, koje je u ono vreme zna~ilo isto {to i stupawe u red kul-

turnih naroda, primani su i svi zakonski propisi i nare|ewa o osniva-

wu {kola i pou~avawu dece i svojih doma}ih".20

No, i pored toga, hri-

{}ansko prosve}ivawe na{eg naroda stavqeno je u temeqe kulturnog po-

dizawa zahvaquju}i delu Svetog Save. Wegove {kole bile su "prve srpske

organizovane {kole u kojima se omladina, sa obukom pismenosti, upozna-

vala i sa glavnim osnovama vere, sa molitvama i psalmima".21

[kolski ‘ivot u doba Nemawi}a mo‘e se pratiti zahvaquju}i izvor-

noj literaturi. Tako, na primer, iz biografija arhiepiskopa Jevstatija I(1279-1286) i Danila II (1324-1337), saznaje se, da su u krajevima, gde su oni

ro|eni, postojale {kole za "u~ewe kwiga". Nastava je bila pojedina~na,


ali i grupna. Nastavnici su bili sve{tenici, ~rnci i ~rnice, a tako|e

i svetovna lica. "Istina, te {kole nisu bile {kole u dana{wem smislu:

sa naro~itim zgradama, u~iteqima i razrednim sistemima. Ali takvih

{kola u sredwem veku nije bilo uop{te. [kole su, u to doba, bile u zavi-

snosti od voqe i sposobnosti qudi za u~iteqski posao, bez obzira na to

da li su oni sve{tenici, monasi ili obi~ni gra|ani, prikupqana su de-

ca i otvarane {kole. U protivnom {kole nisu postojale, ili su se gasile,

ako ih je ba{ i bilo, sa smr}u u~iteqa koje nije imao ko da nasledi. I

ba{ taj privremeni karakter {kola mnogo je doprineo da se ove u isto-

rijskim spomenicima pomiwu samo uzgredno."22

Osim ovih {kola u Nemawi}kom periodu bilo je i dvorskih {kola za

one koji behu prosve}eni kr{tewem i svetim kwigama - kako saznajemo iz

starih ‘itija,

Posle kosovske katastrofe "prese~eno je bilo sve najedanput. Srpske

{kole ostale su da ‘ive i posle toga, ali pod te{kim uslovima. One su

bile jako prore|ene i unaza|ene".23

Naro~itu pa‘wu hri{}anskom prosve}ivawu posvetio je despot Ste-

fan Lazarevi} (1389-1427). Glavna sredi{ta i daqe su bili Studenica,

@i~a, Pe}, Manasija i drugi na{i manastiri. Obrazovani monasi prevo-

dili su s gr~kog jezika ne samo bogoslu‘bene kwige, ve} i sve ono {to je

moglo poslu‘iti hri{}anskom nazidavawu.

U vreme pronalaska {tamparije, 1456, srpski narod, iako savladan od

Turaka, nije prestao da u datim mogu}nostima i daqe radi na hri{}an-

skom prosve}ivawu. Naime, "na{i stari nisu klonuli, niti sasvim napu-

stili rad na prosveti i umnom razvitku svom. [tavi{e, oni se ‘ivo oti-

mahu, da i u tim prete{kim prilikama u~ine sve {to mogu u korist kul-

turnoga i religijskoga napretka svoga. Zato su me|u prvima primili i

pronalazak {tampawa kwiga. A prvi pregaoci na tome poqu su bili kalu-

|eri na{i iz zapadnih krajeva - Crne Gore, Albanije, Bosne i Hercegovi-

ne.. ."24

Posle ga{ewa Pe}ke patrijar{ije (1766) srpski narod ‘iveo je po po-

krajinskim srpskim crkvama. Sve do vaspostavqawa Srpske patrijar{i-

je, posle Prvog svetskog rata, o~i na{eg naroda bile su upravqene u prav-

cu Pe}ke patrijar{ije i na taj na~in nejedinstvo je ipak predstavqalo

crkveno jedinstvo. U svim pokrajinskim crkvama osnovna briga bila je

sa~uvati veru i naciju. Svi oni koji su bili na ~elu pokrajinskih crka-

va, a bilo ih je {est, starali su se o verskom vaspitawu onih koji su wi-

hovom starawu i brizi bili povereni, sa vi{e ili mawe uspeha Uspeh je

pak zavisio ne samo od politi~kih prilika, ve} i materijalnih mogu}no-


sti. "No pored svih neprilika ve} je vladika Vasilije (1766) poku{ao da

digne prosvetu u svom narodu: osnovao je prvu {kolu na Cetiwu, ali ona

pod te{kim prilikama brzo uginu..."25

Pismeniji sve{tenomonasi dr‘a-

li su u svojim manastirima, u Crnoj Gori i Boki Kotorskoj, svoje {kole.

U takvoj {koli u~io se pismenosti i genijalni mitropolit Petar Petro-

vi} II Wego{.

"îm je pregala{tvom i mnogobrojnim krvavim ‘rtvama odli~nih

predstavnika naroda i Crkve po~ela se dizati sloboda u Srbiji, po~iwu

odmah i svetli zraci prosvete razbijati tamu, {to je tako dugo obavijala

pretke na{e u turskom i fanariotskom ropstvu. I ve} za ustanka po~e{e

se po gradovima i nekim selima podizati osnovne {kole; a bogatiji qudi

uzimali su i u ku}u u~iteqa za svoju decu. U~iteqi su bili ve}inom au-

strijski Srbi, a izdr‘avani su mahom iz crkveno-{kolskog tasa."26

Na-

predak hri{}anskog vaspitawa i {kolstva po~eo je tek posle 1830. godi-

ne, kada su podizane osnovne, sredwe i vi{e {kole.

U Bosni i Hercegovini srpski narod je poklawao veliku pa‘wu hri-

{}anskom vaspitawu svoje dece. Prva vest o veroispovednoj {koli u Sa-

rajevu poti~e iz XVI veka. U jednom turskom dokumentu iz 1539/60. godine

pomiwe se "zemqi{te na varo{i, koje je zavje{tala Pava, k}i popa Rake,

da tu, naravno po{to se napravi ku}a, stanuju sve{tenici i da oni pou-

~avaju u jevan|equ hri{}ansku djecu".27

Do XIX veka srpska deca u Bosni i Hercegovini verska znawa cobijala

su u manastirima, a pismenost su u~ili metodom sricawa. Brigu o vaspi-

tawu dece vodila je Crkva. Zato su se crkvene op{tine, kao i u Karlova~-

koj mitropoliji, nazivale crkveno-{kolskim op{tinama. Tako je crkve-

no-{kolska op{tina u Sarajevu 1855. godine otvorila, pored osnovne {ko-

le, i sredwu {kolu koju je nazvala Ve}a gra|anska {kola.

Kada je Bosna i Hercegovina podvrgnuta upravi Austrougarske, ona je

re{ila "da dotada{wu samoupravu Srba pravoslavnih u pitawima cr-

kve i {kole stegne i podvrgne svom nadzoru i uticaju".28

Srpski narod u

Bosni i Hercegovini dobro je znao da su "crkva i {kola bili bedemi sa

kojih je srpski narod u Bosni i Hercegovini branio svoju versku i na-

cionalnu individualnost za vreme robovawa pod Turcima i Austri-

jom".29

Koliko je, na primer, Mostarcima stalo do veroispovednih {kola vidi

se i po tome, "da su Srbi sebe dragovoqno obavezali, da }e u tu svrhu dava-

ti godi{we 20, 30 pa i 50 francuskih napoleondora, ili isto toliko ru-

skih imperijala, ili turskih zlatnih meyidija, dok je u isti mah i onaj po

imetku najslabiji Srbin Mostarac, ~ak i oni koji su po ulicama prodava-


li ´somune´, prilagao godi{we po 20, 30 i vi{e ´pleta´, onih starih au-

strijskih srebrnih cvancika".30

Prvim pregaocima na prosvetnom poqu u Karlova~koj mitropoliji sma-

traju se mitropoliti Mojsej Petrovi} (1713 -1730) i Vikentije Jovanovi}

(1731-1737), koji su prosvetne radnike dovodili iz pravoslavne Rusije. Za

osnovne {kole dovedeni su u~iteqi 1726, a za sredwe, klasi~ne {kole, 1731.

"Osnovne {kole odr‘ale i razvijale su se lepo tokom vremena, pod crkve-

no-narodnom upravom, i mnogo su koristile narodnom prosve}ivawu u srp-

skom nacionalnom duhu".31

Pomenute {kole brzo su zapustele, ali su dodaskom Pavla Nenadovi}a

(1749-1768) na polo‘aj mitropolita karlova~kog ponovo o‘ivele. U tom

ciqu osnovao je Pokrovobogorodi~ne {kole, ~ije je izdr‘avawe palo na

teret posebnog fonda u koji su se slivali prilozi sve{tenstva i naroda.

Ovaj {kolski fond do kraja wegovog ‘ivota narastao je do pet miliona

kruna "i podmirivao je mnoge prosvetne potrebe Srba u biv{oj Karlova~-

koj mitropoliji".32

Rad mitropolita Pavla "na podizawu kulture i prosvete me|u austrou-

garskim Srbima bio je od epohalnog zna~aja. Od to doba, upravo, javqa se

me|u Srbima vi{e interesa za naukom; od tada u srpskom dru{tvu sve se

vi{e ose}ala struja novoga ‘ivota".33

Iz wegove ostavine osnovan je [kolski fond koji je narastao do 5 mi-

liona kruna do Prvog svetskog rata, i slu‘io je za pokrivawe prosvetnih

potreba. Uni{ten je za vreme Drugog svetskog rata.

Za vreme mitropolita Pavla u Sremu je bilo 20 srpskih veroispoved-

nih {kola u koje je on slao "svoje izaslanike koji su odr‘avali ispite...

I, isti su po obavqenoj vizitaciji i ispitima podnosili mu spisak

{kolske dece i wihovih u~iteqa..."34

Po~etkom XIX veka Karlova~ka mitropolija imala je 353 {kolskih

zdawa veroispovednih {kola, 282 u~iteqa, 202 u~iteqice i 73.575 u~eni-

ka. Sve je to bilo na buyetu Mitropolije. Pored osnovnih veroispoved-

nih {kola da pomenemo i druge crkvene {kole: Bogoslovija sa Semina-

rom u Sremskim Karlovcima, koja je imala fakultetsko ure|ewe, dve Ve-

like Srpske pravoslavne gimnazije u Sremskim Karlovcima i Novom Sa-

du, mu{ku i ‘ensku u~iteqsku {kolu (preparandiju) u Somboru, mu{ku

u~iteqsku {kolu u Pakracu, a ‘ensku u Gorwem Karlovcu; tri Vi{e de-

voja~ke {kole u Pan~evu, Novom Sadu i Somboru, vaspitni zavod za devoj-

ke - Angelijanum, a za srpske studente-Tekelijanum, u Budimpe{ti. U svim

pomenutim {kolama veronauku su, od vremena patrijarha Georgija Bran-

kovi}a (1890-1907) pa do stvarawa Kraqevine Jugoslavije, predavala lica


sa najvi{om bogoslovskom spremom. A onda je do{ao Prvi svetski rat.

"Rat je sav taj rad prekinuo, ali se o~ekuje nov polet i na ovom poqu" - re-

kao je prof. dr Radoslav M. Gruji}. Na‘alost, wegova predvi|awa nisu se

ostvarila, a u to se, kasnije, i sam uverio. Zato je Ilarion, episkop gorwo-

karlova~ki, istori~ar i novozavetwak, i mogao re}i: "Na{ se brod 1918.

godine nasukao." Naime, sve ono {to smo imali, od osnovnih {kola da Ve-

likih gimnazija i Bogoslovije, koja je davala sve{tenike, profesore i ka-

tihete sa najvi{om teolo{kom spremom, propalo je u Kraqevini Jugosla-

viji i taj nivo nikad vi{e nismo dostigli. Bogoslovija u Karlovcima na-

silno je ukinuta bez ikakve odluke nadle‘nih dr‘avnih vlasti. Studen-

ti su morali zavr{iti zapo~eto {kolovawe u manastiru Grgetegu, a u wi-

hovu zgradu uselila se devetorazredna sredwa bogoslovska {kola. Sve

osnovne {kole, preparandije (u~iteqske {kole), ‘enski vaspitni zavo-

di i obe gimnazije izgubili su svoj status odnosno verski karakter, jer su

podr‘avqene. Na na{u sramotu, verski karakter dvema gimnazijama vra-

tio je rimokatoli~ki sve{tenik Anton Koro{ec, ministar prosvete, ne-

posredno pred Drugi svetski rat, ali to je ve} bilo kasno. Sve ono {to se

dva veka izgra|ivalo na poqu ne samo hri{}anske prosvete, ve} prosvete

uop{te, razoreno je u novoj dr‘avi.

U Budimskoj i Temi{varskoj eparhiji veroispovedne {kole zadr‘ale

su se i samostalno odr‘avale sve do 1945. godine. One su bile u ovim dr-

‘avama najva‘niji ~inilac u o~uvawu pravoslavne vere, jezika i narod-

nosti. Wihovim ukidawem otvorena su vrata ma|arizaciji i romaniza-

ciji ono malo preostalog na{eg ‘ivqa. U Rumuniji su jo{ nedavno na{oj

deci u ~isto srpskim selima postavqani za u~iteqe Rumuni, a u~iteqi

srpske narodnosti upu}ivani su na rad u ~isto rumunska sela.

U Americi je krajem devetnaestog veka otvoreno sedam "{kolica", kako re-

~e jeromonah Sevastijan Dabovi}, jedan od najve}ih pravoslavnih misiona-

ra ove zemqe, u svom pismu patrijarhu Georgiju Brankovi}u. Prilikom orga-

nizovawa Srpske pravoslavne crkve u Americi i Kanadi, sve su crkvene op-

{tine organizovane kao crkveno-{kolske op{tine i danas sve one imaju

svoje nedeqne crkvene {kole. Ove {kole daleko su od organizovanih veroi-

spovednih {kola u Bosni, Hercegovini i Karlova~koj mitropoliji. I pored

dobrog materijalnog stawa, na{e op{tine nisu nikada postale u pravom

smislu i {kolske, jer nisu ni poku{ale da otvore makar jednu, eksperimen-

talnu osnovnu {kolu na materwem jeziku, ili makar sa dvojezi~nom nasta-

vom s pravom javnosti. Zato na{a deca u Novom svetu ne znaju na{eg jezika, a

roditeqi pla}aju danak u krvi. Crkva je nemo}na da bilo {ta u~ini u ovom

pogledu, jer materijalnim dobrima, koja nisu mala, upravqa svetovni ele-


ment. Dok koptska zajednica u Egiptu ima svoje osnovne i druge {kole i

Egiptu, a Ukrajinci u Americi i Kanadi, mi svega toga, na‘alost, nemamo.

Na{ brod koji se 1918. godine nasukao, kako re~e naju~eniji me|u srpskim

arhijerejima, Ilarion Zeremski, posle 1944. po~eo je sa propadawem i jo{

uvek propada sve dubqe i dubqe. Srpska pravoslavna crkva, vekovni nosi-

lac kulture i prosvete, dovedena je posle Drugog svetskog rata do prosja~-

kog {tapa Oduzet joj je sav koreniti imetak. Jedva je 1948. godine dobila do-

zvolu da otvori u Prizrenu prvu od pet predratnih bogoslovija. Sve su joj

zgrade osnovnih veroispovednih {kola, gimnazija, u~iteqskih {kola i

vaspitnih zavoda nacionalizovane, a fondovi i zadu‘bine za izdr‘avawe

prosvetnih zavoda i stipendirawe siroma{nih studenata, me|u kojima je

najmawe bilo teologa, oduzeti. Verska nastava, koja je od 1944. postala fakul-

tativna, zabrawena je 1949. u dr‘avnim {kolama. Kada je Crkva organizova-

la po gradovima i u nekom selu versku nastavu u svojim prostorijama, ~iwe-

ne su joj neverovatne smetwe sve do na{ih dana. Tako da se hri{}ansko pro-

sve}ivawe na{e dece i omladine nije moglo vr{iti ~ak ni u crkvenim pro-

storijama, Ali zato, odmah posle Drugog svetkog rata otvorena su sva vrata

sektantima svih vrsta, koji su nesmetano dobijali dozvole za podizawe svo-

jih molitvenih domova vrlo zgodnih za razbijawe Srpske pravoslavne cr-

kve. Svi odgovorni dobro su znali da ove ideje dolaze sa zapada. Srca onih

koji su preverili nisu vi{e bila u Beogradu, ve} na zapadu.

Postavqa se onda pitawe gde je tu izlaz? Srpska pravoslavna crkva zala-

‘e se za uvo|ewe verske nastave u dr‘avnim {kolama kao izborni pred-

met. Nedavno iskustvo na{e crkve u Bosni i Hercegovini, gde se veronau-

ka po {kolama redovno predaje, dokazuje nam da je sada tamo me|u omladi-

nom mnogo mawe onih koji se odaju drogama i onom, kako bi sveti apostol

Pavle rekao, o ~emu je sramota i govoriti.

Crkva je voqna da pomogne mladima. Ona stalno nastojava da se verska na-

stava odr‘ava i priprema verou~iteqski kadar na Bogoslovskom fakulte-

tu i Institutu. Izdaje i savremene veronau~ne ucbenike u velikom tira-

‘u, jer ona iz iskustva zna da "vera biva od propovedi, a propoved od re~i

Bo‘ije" (Rim. 10:17).

Nadamo se da idemo u susret boqim vremenima, koja }e biti vi{e naklo-

wena Crkvi, odnosno veruju}em na{em narodu. U tom slu~aju }e Crkva mo-

}i ispuniti svoju du‘nost u~ewa, dobijenu od svog bo‘anskog Osniva~a,

koji joj stalno poru~uje: "Idite i na~inite sve narode mojim u~enicima"

(Matej 28:19).

2000. godina


NAPOMENE1 \oko Slijep~evi}, Istorija Srpske pravoslavne crkve, I, Minhen 1962, 357.2 K. Jire~ek - J. Radovi}, Istorija Srba, I, Beograd 1952, 98.3 Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, kw. I, Beograd 1955, 233.4 Isto, 49.5 Stanoje Stanojevi}, Borba za samostalnost katoli~ke crkve u Nemawi}koj

dr‘avi, Beograd 1912, V,6 Vizantijski izvori..., kw. II, 16-17.7 Sima ]irkovi}, Obrazovawe srpske dr‘ave, u: Istorija srpskog naroda, drugo

izdawe, Beograd 1994, 151.8 Vizantijski izvori..., 16-17.9 \oko Slijep~evi}, Istorija Srpske pravoslavne crkve, I, 41.10 Isto.11 Jovan Du~i}, O Svetom Savi, Glasnik Srpske pravoslavne crkve, Beograd 1946,

37.12 Bo‘idar Kova~evi}, Sveti Sava izme|u istoka i zapada, u: Sveti Sava, Beograd

1977, 322.13 Bo‘idar Kova~evi}, Sveti Sava pre i posle smrti, Srpski kwi‘evni glasnik,

br. 3, Beograd 1935, 197.14 Blag. Garda{evi}, Svetosavsko prosve}ewe, Glasnik Srpske pravoslavne crkve,

Beograd 1946, 39.15 Stanoje Stanojevi}, Sveti Sava, Beograd 1935, 35.16 Bo‘idar Kova~evi}, Sveti Sava pre i posle smrti..., 197.17 Teodosije, @ivot Svetoga Save (Ba{i}, Stare srpske biografije, Beograd 1926,

151).18 Lazar Mirkovi}, @ivoti Svetoga Save i Svetoga Simeona, Beograd 1938, 243.19 Vladimir Pitovi}, Umetni~ki duh Svetog Save, Glasnik Srpske pravoslavne

crkve, Sremski Karlovci 1940, 177.20 Dr Jordan P. Ili}, Srpske {kole u doba Nemawi}a, Glasnik Srpske pravoslav-

ne crkve, Beograd 1946, 175.21 Isto, 176.22 Isto, 178.



PROSVETA

U DOBA

SOCIJALISTA


PROSVETA U SRBIJIIvan Ru‘i~i}

Uvod

Danas se u Srbiji kao merila ugro‘enosti qudskih prava i sloboda

najvi{e pomiwu izuzetno represivni Zakon o univerzitetu i Zakon o in-

formisawu iz 1998. godine. Ovi zakoni napadaju osnove liberalnog dru-

{tva, a to su sloboda {tampe i sloboda i autonomija univerziteta. Pri

svemu tome nekako u senci ostaje stawe u osnovnom i sredwem obrazovawu

koje je va‘na osnova jednog dru{tva. Kada se govori o stawu u ovoj obla-

sti, mora se znati da je isto ono {to je ura|eno univerzitetu zakonom iz

1998. ura|eno i sredwim i osnovnim {kolama jo{ 1992. Upravo od tada po-

~iwe nazadovawe {kolstva u Srbiji koje se najo~itije manifestuje u go-

tovo neprekidnim {trajkovima u posledwih 5-6 godina i u upadqivo lo-

{im rezultatima u~enika na prijemnim ispitima za upis u sredwe {ko-

le {to je posebno do{lo do izra‘aja u junskom roku 2000. godine.

Situacija je alarmantna i tra‘i ozbiqnu analizu uzroka stawa u

{kolstvu Srbije, jer obrazovawe je dugo bilo ponos ove zemqe. Na‘alost,

danas je situacija takva da se sve svelo samo na formu, a od stvarnog obra-

zovawa i od osnovnih funkcija {kole gotovo nijedna se ne ostvaruje na

pravi na~in.

U javnosti su, tako|e, prisutne i mnoge predrasude u odnosu na celoku-

pan sistem obrazovawa. Jedna od wih je da mi imamo vi{ak {kolovanih i

obrazovanih qudi, {to se potkrepquje izvodima sa biroa za zapo{qava-

we gde ima prili~an broj lica sa vi{om i visokom stru~nom spremom i

uop{te po broju nezaposlenih gde smo na vrhu svetskih lista. Upravo ta-

kva slika o na{em stvarnom stawu govori ne{to sasvim drugo.

Kada bi profesori u {kolama radili u odeqewima koja bi imala od 20

do 24 u~enika, a ne 40 i vi{e, lako se mo‘e izra~unati koliko bi u~ite-

qa, nastavnika i profesora bilo jo{ potrebno ovom dru{tvu. Ili, kada

bi lekari pregledali dnevno 6-8 pacijenata, a ne da imaju obavezu da pri-

me i pregledaju sve pacijente, koliko bi lekara jo{ bilo potrebno i ka-

kve bi tada wihove usluge bile. Ako bi privreda radila kapacitetom od

pre desetak i vi{e godina, nijedan in‘ewer, pravnik, ekonomista ili

majstor bilo kog profila ne bi bio nezaposlen. U ovom trenutku sve to


izgleda kao lep san koji je neostvariv. Ali, surova stvarnost u kojoj u~i-

teqi i profesori samo ~uvaju decu u {koli razmi{qaju}i kako }e da

prehrane svoju porodicu, u kojoj lekari, in‘eweri i vrhunski stru~wa-

ci "diluju" devize ili prodaju benzin na ulici da bi pre‘iveli, navodi

nas da verujemo da }e se to promeniti, jer dok ne po~nemo da ostvarujemo

onaj san o normalnom ‘ivotu, mi i nismo dru{tvo organizovanih i slo-

bodnih individua, ve} samo bi}a koja se bore za ‘ivot. Kad je borba za

‘ivot u pitawu, onda tu statisti~ki podaci ni{ta ne zna~e, pa i poda-

tak koji govori da u Srbiji ima vi{ak obrazovanih qudi postaje ironi-

~an. Ako se sve to ima u vidu, postavqa se pitawe posle ovakve osnovne i

sredwe {kole kakve }emo lekare, in‘ewere, majstore i profesore imati

za 10 do 20 godina?

Vremenski period koji ovde analiziram, a u kojem je do{lo do propasti

{kolstva u Srbiji, relativno je kratak i ako se brzo krene sa promenama

u ovoj oblasti stawe bi se moglo popraviti za narednih 7-8 godina. U pro-

tivnom, ako se ovakvo stawe nastavi jo{ neku godinu, period oporavka

srpske prosvete bi}e znatno du‘i, a posledice svega toga bi}e katastro-

falne i po dru{tvo, i po naciju, i po dr‘avu. U ovom ogledu }u poku{a-

ti da uka‘em na osnovne uzroke te{kog stawa u srpskoj prosveti, sa po-

sebnim osvrtom na sindikalnu borbu prosvetnih radnika da takvu situ-

aciju promene.

Zakon o sredwoj {koli i wegove posledice

Zakon o sredwoj i osnovnoj {koli iz 1992. godine uveo je nekoliko va-

‘nih novina kojima je prakti~no zapo~eo sunovrat srpske prosvete.

U prethodnom periodu finansirawe prosvete bilo je prepu{teno lo-

kalnim samoupravama, pa se u praksi de{avalo da plate zaposlenih u

prosveti variraju zavisno od mogu}nosti i stepena razvijenosti op{ti-

na. Pod parolom da je to neopravdano i da svi zaposleni sa istom kvali-

fikacionom strukturom treba da imaju istu platu, najpre je centralizo-

vano finansirawe obrazovawa. Tako je prosveta pre{la na buyet Repu-

blike a zaposleni u woj su postali ~inovnici dr‘ave. Vrlo brzo se poka-

zalo da je to bio samo na~in da se buyetska izdvajawa za prosvetu smawu-

ju i da se politi~ka parola o "besplatnom {kolstvu" realizuje besplat-

nim radom zaposlenih u prosveti. Prvi poku{aji zaposlenih da uka‘u

na neodr‘ivost takvog stawa "braweni" su stavom da "vanprivreda" mora

da deli sudbinu "privrede" koja je u krizi. Ovakva pseudomarksisti~ka


terminologija jo{ uvek je prisutna kod mnogih, bez obzira da li se radi

o "stru~wacima" ili laicima, i predstavqa ozbiqnu prepreku u razume-

vawu ove situacije u kojoj se kao dru{tvo i dr‘ava nalazimo posledwih

godina.

Podela na privredu i vanprivredu, tj. nekakav "pravi rad" i onaj koji to

nije, jedna je neprirodna podela koja upravo vodi civilizacijskoj deka-

denciji dru{tva koje takvu podelu prihvata. Jedini pravi kriterijum

nekog rada jeste da li je on potreban ili nije. Svako dru{tvo kojem van-

privreda i intelektualni rad nisu potrebni treba to javno da odredi, a

ne da se zakliwe u vrednosti prosve}ivawa, a ~itavu oblast da svede na

nivo da zidar zaradi profesorsku platu za dva dana rada. To su bile po-

sledice centralizovanog obrazovawa koje se odnose na materijalno stawe

zaposlenih. Od uvo|ewa ovog zakona, materijalni polo‘aj prosvete je sve

gori i do{ao je do nivoa da je ve} nekoliko godina plata u~iteqa i pro-

fesora redovno ispod prose~ne plate u Srbiji. Posebna pri~a su zloupo-

trebe Vlade u vezi sa obavezama poslodavca kada su u pitawu isplate to-

plih obroka, regresa za godi{wi odmor ili jubilarne nagrade.

Me|utim, materijalni polo‘aj zaposlenih u prosveti je samo "vrh lede-

nog brega". Ovaj zakon stvorio je jo{ ~itav niz problema i apsurda koji

imaju katastrofalne posledice.

Nastavni~ko ve}e - [kolski odbor

Prethodnim zakonskim re{ewima iz vremena samoupravqawa, kqu~nu

ulogu u radu {kole, pored direktora {kole i radni~kih saveta, imalo je

nastavni~ko ve}e koje su ~inili svi koji u~estvuju u izvo|ewu nastavnog

procesa u {koli. Radni~ki savet je biran iz redova svih zaposlenih pa

se moglo desiti da neko sa ni‘om stru~nom spremom ima ve}i uticaj u

dono{ewu odluka vezanih za probleme struke od nekog sa visokom stru~-

nom spremom ili da odlu~uje o ne~emu o ~emu nema znawe.

Da bi se to otklonilo ukinuti su samoupravqawe i radni~ki saveti, a

uvedeni su {kolski odbori.

[ta je, u stvari, time ura|eno, bi}e jasnije kad se vidi kako se formi-

raju ti odbori i {ta je wihova uloga.

[kolski odbor ~ini obi~no deset ~lanova, od kojih su zaposleni iz

{kole uvek u mawini (u praksi najvi{e tri), a ostali su izvan {kole

(predstavnici poslodavca). Ti "predstavnici poslodavca", tj. Vlade, iz


redova su gra|ana, ali su po pravilu ~lanovi SPS-a ili JUL-a koji naj-

~e{}e nemaju nikakve veze sa prosvetom. Wihova uloga nije sasvim jasna.

U praksi oni donose formalne odluke o godi{wem planu rada {kole,

odlu~uju o prijemu radnika, koriste svaku priliku da ospore odluke na-

stavni~kog ve}a, predla‘u kandidata za direktora {kole od lica koja

se jave na konkurs... Uglavnom, {kolski odbor je iznad nastavni~kog ve-

}a, ~ime se uloga nastavnika svodi na ~inovnika koji treba da odr‘i od-

re|en broj ~asova, da odradi odre|en broj "lekcija" i da da odre|en broj

ocena. Re~ i gest nastavnika izvan u~ionice nemaju vi{e nikakvu te‘i-

nu tako da je on bukvalno zatvoren u u~ionicu sa u~enicima koji posta-

ju objekti wegovih "strogo" odre|enih zadataka. Takav nastavnik i takva

{kola su sve vi{e predmet kritike i negodovawa u~enika i izvor sve ve-

}ih problema u samim {kolama. Dodu{e, ukidawem {kolskih odbora

problemi ove vrste ne bi automatski nestali. Wihovo postojawe ima

smisla samo kao prisustvo qudi sa strane koji nadgledaju rad jedne usta-

nove i ~ine je otvorenom za javnost i koji bi bili u mawini u odnosu na

qude iz {kole, a ne nikako nekakvi "vrhovni arbitri" o stvarima o koji-

ma nemaju dovoqno znawa.

Izbor direktora {kole

Po ranijim zakonskim re{ewima iz vremena samoupravqawa, izbor di-

rektora {kole vr{en je na osnovu odluke i glasova svih zaposlenih u

{koli. U praksi, za direktora {kole birani su najboqi nastavnici i

najceweniji ~lanovi kolektiva.

Uvo|ewem {kolskih odbora i ukidawem samoupravqawa, na konkurs za

direktora {kole mogu se javiti svi koji ispuwavaju zakonske uslove. Kon-

kurs raspisuje {kolski odbor i istovremeno on formira konkursnu komi-

siju koju ~ine uglavnom ~lanovi kolektiva koji su ~lanovi {kolskog odbo-

ra. Zadatak ove komisije je da po isteku roka za prijavqivawe utvrdi da li

svi kandidati ispuwavaju zakonske uslove. Kada se to utvrdi, sav daqi po-

sao preuzima {kolski odbor. On predla‘e svog kandidata ministru pro-

svete koji imenuje direktora {kole. Odluka i predlog {kolskog odbora za

ministra prosvete ne zna~e ni{ta, jer u praksi se ~esto de{ava da on pred-

log {kolskog odbora ne prihvata. To svedo~i da postoje neke "kadrovske ku-

hiwe" i neki "tajni kanali" koji "savetuju" ministra koga }e imenovati za di-

rektora {kole. Ve} je javna tajna da su ministrovi partijski drugovi ili

koalicioni partneri, a u mnogim gradovima znaju se imena tih "mo}nika"


koji ~ak sebe negde nazivaju "selektori direktora". U praksi se de{ava da

direktor nije vi{e najboqi i najceweniji ~lan kolektiva, ve} sasvim su-

protno, ~ovek koji svojim partijskim vezama potvr|uje svoju podobnost i

stru~nost. Tako|e, ~esto se de{ava da se takav kadar ne mo‘e na}i u kolek-

tivu pa se mimo voqe kolektiva postavqaju za direktore {kola qudi sa

strane, {to je posledwih godina u nekoliko gradova u Srbiji dovelo do

{trajkova zaposlenih.

Ono {to se pokazuje u ovakvom na~inu izbora direktora {kola jeste

uloga ~lanova {kolskog odbora koji javno i otvoreno pristaju na ulogu

kakvu imaju. Poseban paradoks je ministar prosvete koji imenuje 1618. di-

rektora {kola preko 16.000 ~lanova {kolskih odbora u {kolama u Srbi-

ji, a da je retko koga od wih sreo bar jednom u ‘ivotu, a kamoli da zna ne-

{to o wihovim stru~nim kvalitetima.

Najva‘nije u svemu tome je, ipak, da su zaposleni iskqu~eni iz ~itavog

procesa i da je ukinuto samoupravqawe. Na sve primedbe zaposlenih da i

oni ‘ele da se pitaju ko }e im biti direktor, oni koji su se do ju~e kle-

li u samoupravqawe ka‘u da to ne mo‘e i da ono vi{e ne postoji. [ta je,

u stvari, ura|eno?

Samoupravqawe je imalo i svojih dobrih strana. Ono je zami{qeno sa

ciqem da se zaposleni aktivno ukqu~e u proces rada i da svojim sugesti-

jama i idejama unapre|uju taj proces. Dodu{e, u praksi se ~esto de{ava-

lo da je to nemogu}e uraditi jer nestru~ni vladaju nad stru~nima. Upra-

vo uvo|ewem {kolskih odbora dobra strana samoupravqawa je ukinuta, a

zadr‘ana je ona negativna u jo{ drasti~nijem obliku.

Iz svega toga lako se mo‘e zakqu~iti gde su osnovni uzroci problema

i slabosti u srpskoj prosveti.

Ostale posledice centralizovawa obrazovawa

Zakon o osnovnoj i sredwoj {koli iz 1992. godine u ~lanu 105 predvi|a

da Ministarstvo prosvete obezbe|uje sredstva {kolama za plate, naknade

i druga primawa sa posebnog ra~una koja se izdvajaju iz buyeta Republi-

ke Srbije. O tom centralizovawu finansirawa obrazovawa ve} je bilo re-

~i. Ali, u istom ovom ~lanu se predvi|a da "op{tina, odnosno grad Beo-

grad, obezbe|uje sredstva za investicije, investiciono i teku}e odr‘ava-

we, materijalne tro{kove... za stru~no usavr{avawe nastavnika, stru~-


nih saradnika i vaspita~a". Ovim je predvi|eno da ulogu u obezbe|ivawu

sredstava za funkcionisawe {kola imaju, pored Vlade Republike Srbi-

je, i op{tine. Me|utim, status poslodavca i osniva~a {kole ima iskqu-

~ivo Vlada Republike Srbije, tj. Ministarstvo prosvete. Kada je Zakon o

sredwoj i osnovnoj {koli donet o~ito da oni koji su ga pisali i usvaja-

li nisu ni sawali da }e od 1996. godine u ~etrdesetak op{tina u Srbiji

na vlasti biti neko izvan SPS-a ili wima slepo privr‘enih partija. Da-

nas u praksi lokalne samouprave imaju svoje obaveze u finansirawu pro-

svete, koje nisu zanemarqive, ali uop{te nemaju pravo na bar jednog ~la-

na {kolskog odbora, ~ime bi bar pratile kako se vr{i utro{ak sredsta-

va za investicije i investiciono odr‘avawe {to je jedna od uloga {kol-

skog odbora (~lan 90). Tako se ~esto de{ava, pogotovo tamo gde postoji raz-

lika u politi~koj pripadnosti izme|u republi~ke i op{tinske vlasti,

da se oni me|usobno prepucavaju ko nije ispunio obaveze prema prosveti

i prosvetnim radnicima, a u svemu tome trpe najvi{e sami zaposleni i

samo obrazovawe.

Najnoviji primer te zbrke nadle‘nosti i prevelike brige za prosvetu

je situacija oko isplate toplog obroka prosvetnim radnicima za 2000. go-

dinu. Mo‘da ovo pitawe i ne bi zavre|ivalo posebnu pa‘wu da ta ispla-

ta toplog obroka za zaposlene u prosveti nije veoma va‘na. Na primer, za

pomo}no osobqe u {kolama topli obrok je ve}i od jednog dela plate. Na

jednom mestu Hegel ka‘e da "ono ~ime se ~ovek zadovoqava pokazuje koli-

ko je on pao". Dakle, nekim uredbama i Zakonom o buyetu iz januara 2000.

godine nadle‘nost oko isplate toplog obroka za zaposlene u prosveti

preba~ena je na op{tine. Po{to su op{tine svoje buyete usvojile bez te

stavke do kraja decembra 1999. godine, jednostavno ne prihvataju tu obave-

zu, jer nemaju para za to. U ~itavom sporu stradaju zaposleni u prosveti

kojima se elementarno pravo iz radnog odnosa zakida tako da }e mnogi do-

~ekati po~etak nove {kolske 2000/2001. bez re{ewa tog pitawa. Ne znam

da li je sve ovo slu~ajno, ali kao da neko ‘eli da se zaposleni u prosve-

ti zamajavaju oko borbe za isplatu toplog obroka da ne bi ponovo, po ko

zna koji put, postavili su{tinsko pitawe o tome da li je poslodavac u

stawu da obezbedi normalno funkcionisawe {kola ili nije. Sve se odvi-

ja po ve} vi|enom scenariju u Srbiji. Onaj isti koji ti stvori problem,

on ga posle i re{ava i zato treba da ga slavimo i da mu se zahvaqujemo! U

svim ovim negativnim posledicama centralizovawa obrazovawa jasno se

pokazuje ‘eqa Vlade da vlada obrazovawem, a ne da ga {to boqe i racio-

nalnije organizuje. Ministarstvo prosvete ‘eli poslu{ne direktore,

ovi ‘ele poslu{ne nastavnike, a veliko je pitawe da li }e ovi odoleti


da ne po‘ele poslu{ne u~enike. Onaj koji ne gaji i ne podsti~e indivi-

duu i ne razvija wen stav, koji stvara Prometeje, da li }e mo}i da stvori

novog Teslu ili Andri}a, i uop{te kakve }e qude stvarati za neka budu-

}a vremena?

Sindikalna borba prosvetnih radnika

Za~etke prave sindikalne borbe u Srbiji pratimo po~etkom devedese-

tih godina. U tom smislu, sa ozvani~ewem politi~kog pluralizma u Sr-

biji, pratimo nastanak mno{tva politi~kih partija koje vrlo ~esto stva-

raju i podsti~u upravo oni koji su na vlasti. Sa sindikatima nije tako.

Stari socijalisti~ki koncept sindikata te{ko i sporo se uru{avao, a

onima koji su bili na vlasti ne pada na pamet da ga dovode u pitawe. Sin-

dikat je bio zami{qen kao ukras u dru{tvenom ‘ivotu i kao privezak

partije na vlasti koji samo povremeno deli radnicima uqe, {e}er, bra-

{no... Takav sindikat nije ni zaslu‘ivao da se tako zove, ali 50 godina je

takav bio i slu‘io je pojedincima da napreduju na dru{tvenoj lestvici.

Od borbe za prava radnika nije bilo ni{ta. Problemi su po~eli onog tre-

nutka kad je nastala potreba za sindikatom koji }e se boriti za zakonska

prava zaposlenih, koja su ukidana i postepeno suspendovana. Sve to je bi-

lo pra}eno sunovratom materijalnog polo‘aja radnika, a stari sindikat

je to samo posmatrao. Kao takav, gubio je smisao svog postojawa i po~eo po-

lako sam da se uru{ava. Postao je jo{ jedan apsurd ovog sistema, jo{ je-

dan contradictio in adjecto, Vladin sindikat, {to je u normalnom svetu ne-

zamislivo, jer su tamo tri najva‘nija nezavisna i suprotstavqena ~ini-

oca Vlada, preduze}a i sindikati.

Upravo, prve nezavisne sindikate po~eli su da stvaraju oni koji su

shvatili da je uloga sindikata da se bori za prava i status zaposlenih,

~ime se sindikat stavqa, po definiciji, naspram poslodavca koji ‘eli

da ta prava uskrati i uzurpira. Tema ovog rada nije sindikalni pokret u

Srbiji krajem XX veka, ali se mo‘e napomenuti da je, {to se preduze}a

ti~e, sve to u za~etku i dosta ote‘ano stawem u kojem se privreda nalazi.

Ne mo‘e se govoriti o sindikalnoj borbi kad radnici i ne rade i vi{e

ih je van fabrika nego u wima. Ni situacija kod onih koji zavise od dr-

‘avnog buyeta nije najsjajnija. Takozvani nezavisni sindikati u polici-

ji, sudstvu i zdravstvu gotovo da ne postoje. Jedina oblast u kojoj se u pu-

nom smislu mo‘e govoriti o pravim, nezavisnim sindikatima je prosve-

ta. To su jedini sindikati koji bar poku{avaju da ispune svoj smisao i


zato su i jedina svetla ta~ka na sindikalnoj sceni Srbije i zaslu‘uju da

se o wima posebno govori.

Po~etak nezavisnih prosvetnih sindikata u Srbiji

Prvi korak u stvarawu nezavisnih sindikata u prosveti ~inili su oni

pojedinci koji su se samostalno i{~lawavali iz dr‘avnog sindikata,

~ime su ‘eleli da ne izdvajaju bilo kakvu ~lanarinu za takav sindikat

i da ih automatski po zaposlewu u~lawuju u jedini postoje}i sindikat.

U onim {kolama i sredinama gde je bilo vi{e takvih pojedinaca ve}

po~etkom 90-ih godina po~eli su da nastaju prvi registrovani nezavisni

sindikati. Dodu{e, tokom 1994. i 1995. javqaju se pojedinci i {kole koji

u okvirima dr‘avnog sindikata po~iwu pravu sindikalnu borbu. Ta bor-

ba se svodila na primenu zakonskog {trajka u kojem ~asovi traju 30 mi-

nuta. Takav vid borbe je u samom po~etku primewivan u samo par {kola

koje su po nekoliko meseci radile tako. Tokom prole}a 1996. desilo se po

prvi put da su neke {kole potpuno obustavile nastavu u trajawu od pet

nastavnih dana. Me|utim, sve su to pojedina~ni poku{aji koji su imali

efekte samo u lokalnim okvirima. Te 1996, pored UGS "Nezavisnost" koji

je imao svoje ~lanstvo u nekim {kolama u Srbiji, jedini registrpvani ne-

zavisni sindikat u prosveti Srbije bio je Samostalni sindikat radnika

u obrazovawu A P Vojvodine, koji je osnovan 1991. godine. Ovaj sindikat je,

zbog toga {to je u me|uvremenu "dr‘avni" sindikat sebe nazvao Samostal-

ni sindikat, promenio ime i registrovan je 15. februara 1996. kao Sindi-

kat prosvetnih radnika Vojvodine sa sedi{tem u Novom Sadu.

Prekretnica u stvarawu nezavisnih sindikata u prosveti Srbije

bio je veliki {trajk februara 1997. Sve do tada prosvetni radnici su

verovali da se dr‘avni sindikat bori za wihove interese. On je imao

potpunu prevlast u kanalisawu opravdanog nezadovoqstva prosvetnih

radnika u Srbiji svih prethodnih godina, a i te zime 1997.

Pripreme i nagove{taji {trajka sa potpunom obustavom rada obavqe-

ni su tokom decembra 1996. i po~etak {trajka je najavqen za 28. januar na-

redne godine. Izvr{ni odbor Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine

prvi je u Srbiji, jo{ 10. januara 1997, doneo je odluku o stupawu u {trajk

sa potpunom obustavom rada po~etkom drugog polugodi{ta. U {trajk su

prve stupile osnovne i sredwe {kole u Somboru i okolini ve} 15. janua-

ra 1997. U naredne dve nedeqe {trajk se {irio u Vojvodini, Beogradu i


jednom broju {kola u ostalim gradovima Srbije.

U Beogradu je 31. 01. 1997. u Domu sindikata odr‘an skup predstavnika

{kola iz ~itave Srbije. Uprkos poku{ajima predstavnika dr‘avnog sin-

dikata da se {trajk uko~i i zaustavi, taj skup je doneo odluku o general-

nom {trajku. Posle toga u {trajk je u{lo skoro 1000 {kola u Srbiji.

To {to se de{avalo u Srbiji narednih pet nedeqa, sve do 5. 03. 1997. ka-

da su donete odluke o po~etku nastave i prekidu {trajka, mo‘e se s pra-

vom uzeti kao po~etak prave sindikalne borbe u Srbiji. Ono {to je karak-

teristi~no za ovaj {trajk jeste da je on u potpunosti izveden u organiza-

ciji i logistici dr‘avnog sindikata. U stvari, on je i za rukovodstvo tog

sindikata bio veliko iznena|ewe. O tome svedo~e uporni poku{aji lide-

ra sindikata da sa Vladom potpi{u bilo kakav sporazum kojim bi okon-

~ali {trajk. U akciju gu{ewa ukqu~eni su, pored "lidera" sindikata, i

dr‘avni mediji i direktori {kola. Nezadovoqstvo prosvetnih radnika

"dr‘avnim" sindikatom bilo je ogromno. Uzgred re~eno, {trajk je okon-

~an pove}awem plata za nekih 30%, odnosno u prole}e 1997. profesor u

Srbiji je imao platu oko 400 DEM. Ovaj podatak je zanimqiv, jer su kasni-

ja doga|awa pokazala da {to je plata bila mawa spremnost prosvetnih

radnika da se bore za svoj polo‘aj bila je tako|e sve mawa.

Stvarawe Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije

Ogromno nezadovoqstvo prosvetnih radnika Samostalnim ili dr‘av-

nim sindikatom dostiglo je vrhunac u odlukama da ~itave sredine kolek-

tivno istupe iz tog sindikata i po~nu osnivawe zasebnih sindikalnih

organizacija, uglavnom na gradskom nivou. Tako, tokom prole}a 1997, po-

red ve} postoje}eg SPRV u Srbiji nastaju jaki i dobro organizovani sin-

dikati u Pan~evu, Kovinu, â~ku i Beogradu.

Ono {to je va‘no ista}i jeste da su ovi sindikati nastali "odozdo", tj.

iz baze. Naime, najpre se u jednoj {koli izvr{i potpisivawe pristupni-

ca novom sindikatu, pa se na osnovu usvojenih statuta i registracija

osniva sindikalna organizacija koja ima svoj poseban ra~un na koji se

izdvaja ~lanarina kojom se finansira rad sindikalne organizacije. Sva-

ki ~lan pristupa sindikatu dobrovoqno, a ne kolektivno i automatski

kako je to ura|eno u starom sindikatu. Kada se formiraju sindikalne or-

ganizacije u {kolama, wihovim udru‘ivawem stvara se sindikalna or-

ganizacija na gradskom nivou koja se takode registruje i ima svoj statut.


Tokom 1997. i 1998. godine uspostavqaju se kontakti izme|u ovih sindika-

ta sa ciqem da se oni pove‘u i boqe organizuju radi ostvarivawa svojih

osnovnih ciqeva. S obzirom da je prosveta u Srbiji centralizovana, jedi-

ni na~in suprotstavqawa poslodavcu je jak pritisak iz nekoliko centa-

ra, ali je neophodno da akcije tih sindikata nekako budu uskla|ene. Po-

stalo je jasno da se mora stvoriti jedan jak sindikat koji }e objediniti

akcije onih sindikalnih organizacija koje su najboqe organizovane i

spremne za borbu.

Takva inicijativa za ujediwewe nezavisnih prosvetnih sindikata u

Uniju potekla je februara 1999. od Foruma beogradskih gimnazija i Sin-

dikata prosvetnih radnika Vojvodine. Ovaj predlog je nai{ao na op{te

prihvatawe, ali je samo formirawe Unije moralo biti odlo‘eno zbog po-

znatih prilika u zemqi u prole}e 1999. Odmah po okon~awu bombardova-

wa, ve} 25. 06.1999, osnovana je u Beogradu Unija sindikata prosvetnih

radnika Srbije. Osniva~i Unije su Sindikat prosvetnih radnika Vojvo-

dine, Forum beogradskih gimnazija, Forum beogradskih osnovnih {kola,

Forum sredwih stru~nih {kola Beograda, Asocijacija prosvetnih rad-

nika op{tine Pan~evo i Sindikat obrazovawa â~ka. Sedi{te Unije je u

Beogradu, a prvi predsednik Unije je Radovan Pavlovi}, profesor iz Vr-

{ca. Unija sindikata prosvetnih radnika Sfbije je upisana u Registar

sindikalnih organizacija za rad, bora~ka i socijalna pitawa jula 1999.

Ujediweni granski sindikati "Nezavisnost" su prvi nezavisni sindi-

kati u Srbiji u periodu posle Drugog svetskog rata. Osnovani su 1991. go-

dine kao nevladina, interesna organizacija zaposlenih, koja {titi wi-

hova prava i interese.

^lanstvo u UGS "Nezavisnost" je dobrovoqno i ostvaruje se potpisiva-

wem pristupnice. Osnovni ciqevi ovog sindikata su za{tita qudskih i

sindikalnih prava i borba da sindikati u Srbiji zauzimaju mesto i ulo-

gu koju imaju u svim zemqama vi{estrana~ke parlamentarne demokratije

i tr‘i{ne privrede.

Osnovu organizacije UGS "Nezavisnost" ~ine granski sindikati kojih,

za sada, ima 13. Granski sindikati su osnovani u metalskoj industriji,

prosveti, ugostiteqstvu, gra|evinarstvu, trgovini, u javnim komunalnim

preduze}ima, hemijskoj industriji, zdravstvu, kulturi, poqoprivredi, u

medijima i kod penzionera i autoprevoznika. Svi oni postoje na nivou

Srbije i svoj rad ostvaruju preko 12 regionalnih povereni{tava u svim

ve}im gradovima Srbije, dok je sedi{te sindikata u Beogradu.

UGS "Nezavisnost" ima organizovanu slu‘bu pravne za{tite koja bes-

platno {titi i zastupa ~lanove sindikata u svim situacijama kada su


wihova radna i sindikalna prava ugro‘ena. Pravna slu‘ba je organizo-

vana u Beogradu i u svim regionalnim povereni{tvima u Srbiji.

U okviru UGS "Nezavisnost" deluje i Centar za obrazovawe i istra‘i-

vawe koji se bavi obrazovawem ~lanova sindikata za sindikalne aktiv-

nosti kroz predavawa, tribine, seminare i sindikalnu {kolu kojaje

osnovana 1993. godine. Centar ima i svoju izdava~ku delatnost kojom se

tako|e ostvaruju wegove osnovne funkcije.

UGS "Nezavisnost" ima i svoj list "Nezavisnost" koji je pokrenut 1993. i

izlazio je sve do 1998. godine. Od januara 2000. izlazi bilten "Nezavi-

snost" dva puta mese~no u tira‘u od 5000 primeraka.

Glavni izvor finansirawa u UGS "Nezavisnost" je ~lanarina. Tako|e,

sindikat ima i {trajka~ki fond i fond solidarnosti.

UGS "Nezavisnost" ostvaruje saradwu sa drugim nezavisnim sindikati-

ma i nevladinim organizacijama u Srbiji. Ina~e, on je punopravni ~lan

Me|unarodne konfederacije slobodnih sindikata (MKSS) i ~lan evrop-

skog sindikalnog foruma u sastavu Evropske konfederacije sindikata

(EKS).

Sindikalna scena u prosveti Srbije u ovom trenutku

U ovom trenutku u Srbiji ima 1.618 osnovnih i sredwih {kola. U wi-

ma je zaposleno ne{to preko 93.000 radnika. [to se ti~e sindikalne

aktivnosti i pripadnosti, situacija je otprilike slede}a. Ovi podaci

nisu zvani~ni, jer je gotovo nemogu}e do wih do}i, ali se mogu pretpo-

staviti na osnovu sindikalnih akcija koje su sprovedene tokom pret-

hodne dve {kolske godine. Negde oko 700 {kola u Srbiji, uglavnom sa

mawim brojem zaposlenih i u~enika, ne uzima u~e{}a ni u kakvim sin-

dikalnim akcijama. To se mo‘e zakqu~iti iz toga {to ni prilikom po-

sledwe zajedni~ke akcije svih regionalnih sindikata u Srbiji iz fe-

bruara i marta 2000, one nisu bile ukqu~ene ni u zakonski {trajk. Naj-

verovatnije, u ovim {kolama i ne postoje sindikalne organizacije i

one su uglavnom ili pasivni ~lanovi dr‘avnog sindikata (pla}aju sa-

mo ~lanarinu) ili su se jednostavno i{~lanili iz sindikata, a neor-

ganizovani su da stvaraju nove sindikalne organizacije.

Ostalih oko 900 {kola uglavnom je raspore|eno u Sindikat obrazo-

vawa Srbije i u dva nezavisna sindikata: Unija sindikata prosvetnih


radnika Srbije i UGS "Nezavisnost". Ovde treba dodati da od ovih oko

900 {kola sigurao ima jedan broj onih koje su napustile dr‘avni sin-

dikat i u postupku su stvarawa svojih nezavisnih granskih sindikata

i tek treba da procene kome }e se prikqu~iti radi efikasnije sindi-

kalne borbe. Primer za to su U‘ice, Kragijevac, Ni{, Vaqevo, [abac.

Problem mno{tva sindikata

Analiza sindikalne situacije u srpskoj prosveti pokazuje da posto-

je tri sindikata. U javnosti i me|u samim prosvetnim radnicima po-

stavqa se pitawe da li je to dobro i da li tako podeqeni sindikati mo-

gu posti}i ozbiqne rezultate. Na neki na~in prisutan je strah od plu-

ralizma i neki bi voleli da postoji i daqe samo jedan sindikat.

O~ito je da se radi o pogre{nom pristupu ~itavom problemu. Mno-

{tvo sindikata, koji su svaki za sebe dobro organizovani i spremni za

akcije, predstavqa veliku snagu u svakoj sindikalnoj borbi. Vi{e ja-

kih sindikata zna~i puno qudi koji su ukqu~eni na bilo koji na~in u

akciju, ~ime se rad sindikata oboga}uje novim idejama i iskustvima iz

razli~itih sredina. Strah od pluralizma je na neki na~in razumqiv u

dru{tvu u kojem se ve} decenijama govorilo da postoji samo "jedan put

kojim se mo‘e i}i" i kome se ~ak "kunemo" da sa wega ne}emo skrenuti.

Tamo gde postoji samo jedan put i jedno mi{qewe, u stvari, nema ni pu-

ta ni bilo kakvog mi{qewa i tu se vrlo brzo zavr{ava u ambisu i bez-

umqu.

U tom smislu, mno{tvo sindikata ne treba do‘ivqavati kao raskol.

Naprotiv, pravo pitawe nije za{to toliko sindikata, ve} koji se od

tih sindikata bore za interese zaposlenih, a koji to ne rade ili ne ‘e-

le da rade. Jedini na~in da se to utvrdi su sindikalne akcije u kojima

se ta~no vidi koji su sindikati pravi a koji nisu. Prilikom posled-

weg velikog {trajka u februaru i martu 2000. godine svu ozbiqnost su

pokazali Unija SPRS i Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvo-

dine koji su nastojali da {to vi{e omasove {trajk (tokom leta 2000. go-

dine Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine je kompletno

pristupio UGS "Nezavisnost"). S druge strane, dr‘avni sindikat nije

uop{te ni pomi{qao da donese sopstvenu odluku o potpunoj obustavi

rada, ve} je ~ak oko sto svojih {kola koje su imale takve odluke spre-

~io da to u~ine. U trenutku kada su nezavisni sindikati doneli odlu-

ku o generalnom {trajku, lideri dr‘avnog sindikata su vi{e pla{i-


li ~lanstvo onim {to se mo‘e desiti ako to u~ine nego {to su ih hra-

brili u tome. Tako je taj sindikat sasvim svesno radio posao Vlade.

Problem sindikalne borbe prosvetnih radnika u Srbiji nije u mno-

{tvu sindikata, ve} u tome {to se te{ko posti‘e akciono jedinstvo.

Naime, radi se o tome da se {kole nalaze na razli~itom nivou organi-

zovanosti. Na dnu lestvice su oni koji su nezadovoqni svojim statu-

som, ali su potpuno pasivni da bilo {ta u~ine, zatim oni koji se tek

"tehni~ki" pripremaju za borbu osnivawem nezavisnih sindikata, a po-

tom oni koji su dobro organizovani, ali se zadovoqavaju zakonskim

{trajkom, tj. radom od 30 minuta. Na vrhu su one sredine i one {kole

koje su shvatile da samo generalni {trajk i potpuna obustava rada mo-

gu naterati Vladu da ozbiqno pristupi problemu prosvete.

Ako se ima u vidu da je sindikalna borba prosvetnih radnika u Srbi-

ji zapo~ela pre 4-5 godina, sasvim je razumqiva ova situacija i mo‘e se

re}i da je ona ~ak i dobra. Sindikatima u zemqama sa razvijenom tr‘i-

{nom privredom trebale su decenije da postignu akciono jedinstvo

kojim }e biti prihva}eni kao ravnopravan partner poslodavcu. Ovde

se pokazuje Blohova misao da "nu‘da (muka) u~i misliti".

Na na{em primeru to zna~i da }emo taj put postizawa akcionog je-

dinstva pro}i mnogo br‘e nego {to je to bio slu~aj u istoriji sindi-

kalne borbe u svetu.

Sindikati i politi~ke partije

Veoma va‘no pitawe za sindikate je wihov odnos prema politi~kim

partijama. Po definiciji, politi~ke partije se bore za vlast i u tom smi-

slu one su ili na vlasti ili u opoziciji. Sindikati nisu politi~ke par-

tije i oni nemaju za svoj ciq borbu za vlast. Wihov ciq je za{tita prava

zaposlenih, a to se reguli{e zakonima koje usvajaju upravo predstavnici

politi~kih partija. U tom smislu, sindikat je samo jedna poluga liberal-

nog dru{tva kojom se ograni~ava mo} dr‘ave u odnosu na prava wenih

gra|ana. Samim tim, po svojoj su{tini, sindikat je suprotstavqen poslo-

davcu, tj. onima koji reguli{u zakonske okvire prava i obaveza koje pro-

izlaze iz radnog odnosa.

Ono {to se mora imati u vidu jeste ~iwenica da smo ‘iveli u sistemu

u kojem je glavna pravna kategorija bila "pravo radnika", dok su prava ~o-

veka i gra|anina zastupqena samo deklarativno. Danas, kada je dr‘ava

prigrabila sebi sva javna preduze}a i ustanove i dala direktorima tih


preduze}a ogromna ovla{}ewa, vi{e od tog prava radnika nema ni{ta, a

od po{tovawa elementarnih qudskih prava smo daleko.

U tom smislu, u dru{tvima koja ne po{tuju osnovna qudska prava i

stalno ih ograni~avaju, sindikat se bori i za to da zaposleni imaju ga-

rantovana osnovna qudska i gra|anska prava, bez kojih je iluzorno govo-

riti o pravima radnika.

Na toj osnovi sindikat mo‘e tra‘iti prirodne saveznike i u politi~-

kim partijama i od takve saradwe ne treba be‘ati. Me|utim, sindikat

stalno treba da zadr‘i svoju nezavisnu poziciju, jer ako se su{tinske

razlike izme|u partije i sindikata izbri{u, one uvek idu na {tetu sin-

dikata koji vi{e nije akter dru{tvenog ‘ivota, ve} samo privezak par-

tije ~ime gubi smisao svog postojawa. Za razliku od partija koje su u

normalnim zemqama ~as na vlasti ~as u opoziciji, sudbina sindikata je

da je uvek u opoziciji.

Dana{wa situacija u Srbiji je po tom pitawu vrlo ~udna i jedinstve-

na u svetu. Vlada i ministar prosvete dele javno sindikate na "wihov" i

opozicione, ~ime se ~ak i ne ‘eli prikriti ~iwenica da oni potpuno

kontroli{u lidere tzv. Samostalnog sindikata. Ono {to je naj~udnije je-

ste ~iwenica da oni to smatraju za potpuno normalno. Ono {to qudi iz

Samostalnog sindikata treba da objasne jeste za{to taj svoj "dobar" polo-

‘aj u Vladi ne iskoriste za poboq{awe op{teg polo‘aja prosvete u Sr-

biji i za{to nam je od te "dobre" saradwe dr‘avnog sindikata i Vlade sve

gore.

Posebna osobenost situacije u Srbiji je, za razliku od situacije u

normalnim zemqama, da partije levice uop{te ne podr‘avaju sindikal-

nu borbu, ve} su wihovi eksponenti naj‘e{}i kriti~ari {trajkova i

borbe za prava radnika. Ili je ceo svet poludeo ili na{e partije levice

nemaju ni{ta zajedni~ko s levicom.

Uslovi za rad nezavisnih sindikata

U sada{wim uslovima izuzetno je ote‘an rad nezavisnih sindikata.

Te{ko}e dolaze iz razli~itih pravaca. Pre svega, nepostojawem osnovne

infrastrukture (prostorija i neophodnih tehni~kih sredstava), priti-

scima i samovoqom rukovodstava {kola pri osnivawu sindikata i poli-

tikom Vlade koja ne priznaje nezavisne sindikate kao partnere u prego-

vara~kom procesu. Zbog svega toga, uporedo sa borbom za status svoje stru-

ke i uop{te znawa u Srbiji, nezavisni sindikati vode borbu i za svoja


osnovna sindikalna prava. Zanimqivo je da su odre|eni uslovi za rad

sindikata garantovani Posebnim kolektivnim ugovorom za sredwe i

osnovne {kole, ali vrlo ~esto su u praksi ta dokumenta nedostupna sin-

dikatima. Kada bi se pravila anketa, pokazalo bi se da mo‘da svih 90%

sindikalnih poverenika u Srbiji, bez obzira kojem sindikatu pripadaju,

nikad nisu ni videli taj dokument. U tom smislu, osnovni uslov bilo ka-

kvog sindikalnog rada je upoznavawe sa osnovnim odredbama tog ugovora

i insistirawe da se on primeni u {koli.

Posebni kolektivni ugovor za osnovne i sredwe {kole potpisan je u ja-

nuaru 2000. i objavqen je u Slu‘benom glasniku Republike Srbije. On je

potpisan izmedu predsednika dr‘avnog sindikata i ministra prosvete

Republike Srbije, mada ~ak ni taj sindikat nije imao nikakvog uticaja

na to. Nemam nameru da ovaj dokument detaqno analiziram, jer to mo‘e da

bude tema posebnog rada, ve} samo ho}u da uka‘em na {esti deo ugovora

sa podnaslovom "Uslovi za rad sindikata". U ovom delu, u ~lanovima 41-46,

data su odre|ena prava sindikatu sa kojima bi trebalo da budu svi upo-

znati. Na primer, u ~lanu 41 poslodavac je du‘an da "obezbedi u~e{}e

sindikata u predlagawu ~lanova {kolskog odbora iz reda zaposlenih".

Tako|e, u ~lanu 42 poslodavac je du‘an da omogu}i predstavniku sindi-

kata prisustvovawe sednicama {kolskog odbora bez prava odlu~ivawa.

U ~lanu 46 regulisano je nekoliko pitawa. S obzirom da u nekim {ko-

lama mo‘e biti problem otvarawa novog ‘iro-ra~una sindikata, ovde se

izri~ito ka‘e da je "poslodavac du‘an da omogu}i da se sredstva koja za-

posleni od zarade izdvajaju na ime sindikalne ~lanarine, upu}uju na ra-

~un organizacije sindikata". Predstavnici organizacije sindikata mogu

da isti~u svoja obave{tewa u prostorijama {kole i direktor je du‘an da

omogu}i da se zaposlenima dostavqaju sindikalne informacije, bilteni,

publikacije, leci i druga dokumenta sindikalne organizacije koja su u

funkciji vr{ewa sindikalne aktivnosti. Tako|e je utvr|eno pravo pred-

stavnicima sindikalne organizacije da odsustvuju sa posla da bi prisu-

stvovali sindikalnim konferencijama, sednicama, kongresima i semina-

rima.

Ovo su samo neka elementarna prava koja imaju sindikat i svi oni koji

su sindikalno organizovani i nikome ne bi trebalo dozvoliti da ova

prava prisvaja i kr{i. Svaki poku{aj takve vrste treba osujetiti prozi-

vawem svih koji to ~ine i pozivawem na zakonsku za{titu tih prava po-

mo}u intervencije inspektora rada koji postoje u svim op{tinama.

U principu, mnoge te{ko}e stoje pred nezavisnim sindikatima. Me|u-

tim, ono {to treba da posebno motivi{e sve u nezavisnim sindikatima je


fakti~ko stawe na terenu. Naime, dr‘avni sindikat ima celu infra-

strukturu, ali brzo gubi ~lanstvo, dok nezavisni sindikati nemaju ni-

{ta osim ~lanstva re{enog i spremnog za borbu. Jasno je kome pripada

budu}nost i ko }e u ovoj pri~i o "gospodaru i robu" iza}i kao pobednik.

Iskustva sindikalne borbe

Govoriti danas u Srbiji o iskustvima sindikalne borbe mo‘e biti

pretenciozno i metodolo{ki neopravdano kada nedostaje iskustvena re-

ferenca, ali po{to ta iskustva postoje u borbi prosvetnih radnika za

dostojanstvo svoje profesije, mislim da je opravdano posebno se na to

osvrnuti. Ta borba prolazi i prolazila je kroz razli~ite etape i kroz

~itav niz problema koji su re{avani u hodu, tako da neka ste~ena isku-

stva mogu biti dragocena svima onima koji su stupili ili }e tek krenu-

ti na taj put. Borba prosvetnih radnika u Srbiji se uglavnom svodi na pi-

tawe poboq{awa materijalnog stawa zaposlenih.

U su{tini, to je borba za povratak dostojanstva i ~asti jedne profesi-

je kojaje po svim parametrima na samom dnu dru{tvene lestvice. Da bi se

neko borio za vra}awe dostojanstva, mora najpre to dostojanstvo imati,

pa ga izgubiti. Onaj ko to dostojanstvo nikad nije imao, nema ose}aj da je

bilo {ta izgubio i wega ta borba ne doti~e. Wegovo sticawe ili gubqe-

we je pitawe koje je u ovom radu samo dotaknuto i mo‘e da predstavqa po-

sebnu temu za razmi{qawe. Ono {to je ~iwenica koja treba da zabrine to

je da u jednoj profesiji koja je stub dru{tva ima dobar deo onih koji su

prema ovom pitawu prosto ravnodu{ni, a u~estvuju u stvarawu budu}no-

sti jedne zemqe i jednog naroda.

U tom smislu, borba za dostojanstvo, ~ast i status jedne profesije koju

~ine takve li~nosti kao {to su u~iteqi, nastavnici i profesori, uvek

mora po~ivati na realnim procenama i na visokim eti~kim osnovama. Tu

ne bi smelo biti mesta ni za kakve li~ne ambicije niti se ta borba sme

svoditi na li~ni nivo. Iskustva dosada{we sindikalne borbe pokazuju

da ako biv{i direktor postane predsednik sindikata ili ako neko po-

stane predsednik sindikata da bi posle toga bio direktor (kao {to je bi-

la dugogodi{wa socijalisti~ka praksa), to mo‘e biti velika prepreka u

radu i borbi sindikata, jer se sve svodi na li~ni nivo, a sindikalna bor-

ba je pre svega kolektivna akcija.

Prelazak sa li~nog na op{ti principijelni nivo nije lako posti}i,

pa je tu uloga qudi koji vode sindikate velika i zato je va‘no u svakoj or-


ganizaciji izabrati principijelne, odgovorne i tolerantne qude u sin-

dikalni odbor. Za{to je va‘na uloga qudi koji vode sindikat? Pre svega,

oni nose odre|enu inicijativu, imaju ideje za re{ewe problema i svojim

primerom osloba|aju druge od straha. Tako|e je va‘no u svim akcijama

ukqu~ivati {to vi{e qudi, jer se tako prevladava li~ni nivo i posti‘e

se maksimalna iskori{}enost snaga i ideja kojima struka i te kako ras-

pola‘e.

Pripreme za po~etak {trajka

Dosada{wa iskustva pokazuju da je najboqi period za po~etak {trajka

po~etak drugog polugodi{ta. Ovo ne mora biti neko strogo pravilo, pogo-

tovo kada se zna daje situacija u prosveti posledwih nekoliko godina ne-

podno{qiva. Ipak, ovde je prisutan psiholo{ki momenat: mnogo je lak{e

prosvetnim radnicima ne po~iwati nastavu nego prekinuti zapo~etu.

Tako|e, Vlada uvek novac revnosnije daje pred po~etak {kolske godine

nego u toku rada. Oni su svesni {ta je za wih povoqnije, ali svi prosvet-

ni radnici nisu. Ono ~ega zaposleni u prosveti moraju biti svesni to je

da je wihova sudbina u ovome sistemu da, pored toga {to po{teno urade

svoj posao, uvek moraju da se izbore da im se i ta beda od plata isplati.

Svi dosada{wi {trajkovi bili su iznu|eni jer, jednostavno re~eno, Vla-

da Republike Srbije nikad ni{ta nije sama, dobrovoqno i planski ura-

dila za poboq{awe polo‘aja prosvete i prosvetnih radnika.

Dodu{e, Vlada o tome "razmi{qa", ali samo kako da prevari prosvetne

radnike, {to je posebna pri~a u svemu ovome.

Obi~no pred po~etak {kolske godine ili paralelno sa najavama {traj-

ka kre}e propaganda Vlade. S jedne strane, ministar prosvete u {tampi

najavquje da Vlada ~ini "napore da se, prema realnim mogu}nostima, po-

boq{a polo‘aj zaposlenih u prosveti", a s druge strane pozivaju se pred-

stavnici dr‘avnog sindikata na "pregovore", ~ime se stvara iluzija veli-

ke brige o prosveti. âk i dr‘avni sindikat izlazi u javnost sa liciti-

rawem odre|enih procenata "koje oni tra‘e i koje daje Vlada", ~ime ~ita-

va farsa postaje stvarna. U stvari, to nisu nikakvi pregovori, ve} samo

"razgovori" sa ministrom prosvete, koji o pove}awu plata i ne odlu~uje,

ve} neki drugi koji se tu nikad ne pojavquju. Dokaz za to je i ~iwenica da

Vlada nikad nije iza{la sa jasnom ekonomskom ra~unicom finansirawa

obrazovawa niti je do kraja po{tovala svoje odluke o ceni rada na godi-

{wem nivou za sve one koji su na buyetu, pa i za prosvetu. Ciq svega toga


je da se "uspavaju" zaposleni i da misle da neko ve} brine o wima, da se sve

to samo odvija i da nema potrebe da oni bilo {ta ~ine. Iskustva sa po~et-

ka drugog polugodi{ta {kolske 1998/99. godine upravo to i potvr|uju.

Naime, pune dve godine, po~ev od 1997, nije mewana cena rada, a tada je na-

javqeno pove}awe koeficijenta za 20% i potpisivawe novog kolektivnog

ugovora. Borbu za pove}awe plate najavqivali su i "dr‘avni" i tada po-

stoje}i nezavisni sindikat. U dr‘avnom sindikatu su imali obe}awe

ministra prosvete da je to gotovo i onda su pravili farsu sa izja{wava-

wem svih {kola o tome da li su za {trajk, ako se to ne ispuni. Navodno su

pripremali {trajk, ali su ra~unali da ga sigurno ne}e biti, jer je pove-

}awe plate sigurno. Neki nezavisni sindikati i pojedine {kole u Srbi-

ji su ve} bili stupili u potpunu obustavu rada i upozoravali su da bez

borbe i sindikalne akcije ne}e biti ni{ta, jer Vlada i ministar prosve-

te u ranijim situacijama nisu po{tovali ni svoj potpis, a kamoli neka-

kva obe}awa. I upravo je tako bilo. Kad je Vlada videla da su nezavisni

sindikati neorganizovani, a dobro zna s kim ima posla u svom sindika-

tu, od pove}awa plate nije bilo ni{ta i zaposleni u prosveti su celu

1998. i 1999. godinu radili sa istom platom. O kakvim se "u{tedama"

buyeta radi i za koliko su radnici u prosveti o{te}eni te{ko je i zami-

sliti. Tako izgleda "briga" Vlade za prosvetu i tako se ona pona{a kad

god se najavi neki {trajk nezadovoqnih prosvetnih radnika. Da bi se ovo

spre~ilo, sindikalne organizacije na nivou {kole, regiona i cele Srbi-

je treba unapred i na vreme da iza|u sa svojim zahtevima. Te zahteve i pro-

cenu nezadovoqstva zaposlenih treba ista}i krajem juna za po~etak na-

redne {kolske godine. Time se poslodavcu daje vreme da ne{to preduzme,

a sa druge strane priprema se ~lanstvo da stane iza svojih zahteva i da

odr‘i ono {to je unapred najavqeno.

Kada se tra‘i pove}awe plate, iskustva pokazuju da ne treba izlaziti

sa nekim procentualnim zahtevima. Naime, u nekim {trajkovima, kao

npr. u {trajku iz februara i marta 2000, kamen spoticawa me|u sindika-

tima upravo su bili procenti. Neki su smatrali da su zahtevi mali i da

se za to ne vredi boriti. Pravi na~in je da lokalne sindikalne organiza-

cije ({kolske, op{tinske i regionalne) samo tra‘e pove}awe plate, a da

procente prepuste republi~kim odborima svojih sindikata. ^lanstvo }e

svoje mi{qewe izneti tek kad se ne{to dobije, a svaka pri~a pre toga ne

zna~i ni{ta. Na kraju krajeva, iskustva sindikalne borbe pokazuju da je

"stepen ostvarqivosti sindikalnih zahteva proporcionalan pritisku

koji se vr{i na poslodavca". Prema tome, masovno ~lanstvo u odzivu na

{trajk daje dobru poziciju pregovara~ima, a ~itava pri~a da su zahtevi


mali i takvi da se za wih ne vredi boriti postaje samo alibi za be‘awe

i nespremnost za akciju.

Ako ve} treba pomiwati i neke principe, mislim da je zahtev iz posled-

weg {trajka, s prole}a 2000, da se cena rada u prosveti ve‘e za neki pro-

cenat od prose~ne plate u Srbiji veoma po{ten, korektan i ekonomski

opravdan. Za wega }e prosvetni radnici i svi na buyetu morati da se bo-

re u narednom periodu, bez obzira koja i kakva vlada bude ispred wih.

Dono{ewe odluke o {trajku

Veoma va‘no pitawe u svakoj sindikalnoj akciji jeste i dono{ewe od-

luke o {trajku. Naime, mnoge {kole i sredine ne mogu to da prebrode, jer

se sapli}u o proceduralna pitawa. Najva‘nija stvar je kako se donosi od-

luka o {trajku u samoj osnovnoj sindikalnoj organizaciji, tj. {koli.

Sindikati nisu politi~ke partije, ali normalno da se moraju pridr-

‘avati odre|ene demokratske procedure. Me|utim, ta procedura je kod

sindikata osobena s obzirom na ulogu koju oni imaju. Uloga sindikata je

da omogu}i ~lanovima da izraze nezadovoqstvo svojim statusom ili ne-

kom odlukom koja se odnosi na wih. Ovo je osnovna postavka od koje se po-

lazi kada se govori o procedurama dono{ewa odluka o {trajku. Druga~i-

je re~eno, sindikat treba da podsti~e radnike na protest, a ne da ih spre-

~ava u tome.

Kako posti}i da se u jednoj {koli, tj. osnovnoj sindikalnoj organizaci-

ji, demokratski donese odluka o {trajku? Termin demokratski ovde ima

druga~ije i mnogo bogatije zna~ewe od onoga koje ima u svakodnevnom govo-

ru. Na osnovu analize odre|enog stawa ili situacije i na osnovu mi{qe-

wa radnika, predsednik sindikalne organizacije predla‘e odre|enu od-

luku u ime sindikalnog odbora. U praksi je mogu}e da se dogodi nekoliko

situacija. Mo‘e se desiti da odre|eni vid protesta, tj. predlog sindikal-

nog odbora, prihvati samo jedan radnik. U tom slu~aju, polaze}i od osnov-

ne uloge sindikata, uz wega staje ceo sindikalni odbor koji ima od tri do

pet ~lanova i to je ve} ~etiri do {est qudi u protestu {to je za po~etak

sasvim dobro. Kada se ova situacija prenese na nivo op{tine, ako u svakoj

op{tini u Srbiji {trajkuje bar po jedna {kola, to je ve} skoro 150 {kola

u {trajku. To je dobra osnova i na~in da sindikat bude pravi sindikat.

U praksi se ~esto de{ava, ~ak i u nezavisnim sindikatima, da u ova-

kvim situacijama ni sindikalni odbor ne ulazi u {trajk upravo zbog

proceduralnih razloga. Naime, ve}ina nije za {trajk i oni se priklawa-


ju tome. Ovakav na~in rada je potpuno pogre{an, jer da je prvi put kada se

to desilo sindikalni odbor izdr‘ao dva dana u protestu, ve} slede}i

put bi to bio primer da odluku prihvati vi{e radnika. Iskustva poka-

zuju da tamo gde ima 30 do 40 odsto radnika koji su za protest, akcija je

uspe{na jer rad ne mo‘e normalno da se odvija, a to i jeste ciq sindikal-

ne akcije.

Tako|e, iskustva iz onih sredina koje su pro{le kroz ovo jasno pokazu-

ju da se u svakoj slede}oj akciji i broj u~esnika u samoj {koli, a i me|u

{kolama u jednoj op{tini uvek pove}ava.

Najve}i problem koji se ovde javqa jeste podela kolektiva. Jedni su za

protest, a drugi nisu i onda dolazi do mogu}ih konfliktnih situacija.

Da bi se to izbeglo, treba zanemariti li~ni nivo. Naime, svako donosi od-

luku po svojoj savesti i to treba po{tovati. Ne treba spre~avati one ko-

ji ho}e da rade, ali ne treba ni omalova‘avati one koji se bune. Ne treba

be‘ati ni od situacija u kojima dolazi do podele kolektiva, jer iskustva

pokazuju da je u svakoj slede}oj akciji sve vi{e onih koji ‘ele da se bo-

re i koji su prevladali neke svoje razloge za{to prethodni put nisu u~e-

stvovali u tome.

Da bi se spre~ila podela kolektiva, mo‘e se bukvalno pristupiti gla-

sawu i "skup{tinskoj demokratiji". Naime, vrlo ~esto ~lanovi kolekti-

va koji nisu za protest i koji ‘ele iz raznih razloga da osujete sindikal-

nu akciju predla‘u da se glasa o predlogu sindikalnog odbora, nadaju}i

se da on ne}e dobiti ve}inu i da }e propasti. Ovakav zahtev je samo pri-

vid demokratije i wena zloupotreba. Ovakvo glasawe treba sprovesti, ali

samo pod slede}im uslovima. Prvo se utvrdi ta~an broj ~lanova sindika-

ta ili kolektiva koji glasaju, pa se onda tra‘i odluka proste ve}ine ko-

ja }e biti obavezuju}a za sve. To zna~i da je ve}inska odluka obavezuju}a

za sve koji su glasali. Ovde se rizikuje da se akcija ne}e izvesti, ako oni

koji su za protest ostanu u mawini, ali sa druge strarie se, ako se dobije

ve}ina, pridobija ceo kolektiv za akciju. Ovakav po{ten i demokratski

pristup spre~ava "cepawe" kolektiva. Ali, u praksi se de{ava da oni ko-

ji tra‘e da se ovako glasa ne prihvataju ponu|ena pravila, jer ne ‘ele ni

pod kakvim uslovima da {trajkuju i protestuju. Ovim se wihove namere

otkrivaju i u tom slu~aju se pokazuje da glasawe i demokratija u sindi-

katu imaju punije zna~ewe nego u politi~kim borbama. Vodi se ra~una o

mi{qewu i stavu mawine, ali se ne dozvoqava pojedincima, pogotovo

onima koji su apriori protiv bilo kakve akcije, da spre~avaju sindikat

da deluje.

Iz svega ovoga je jasno da demokratija u sindikatima po~iva na uva‘a-


vawu stava svakog pojedinca i po{tovawu onih koji su u mawini. Mi smo

kroz dugogodi{wu "socijalisti~ku demokratiju" navikli da je ona teror

ve}ine nad mawinom i prosta igra matemati~kog nadvladavawa. U sindi-

kalnoj borbi to ne mo‘e biti tako, jer sindikat koji prihvata takva "de-

mokratska" pravila nikada nijednu akciju ne}e izvesti. Kada se odluka o

{trajku donese onda se javno objavquje i sa wom upoznaju rukovodstvo

{kole, kolege i javnost. Tako|e se formira i {trajka~ki odbor. Iskustva

pokazuju da je najboqe da on ima {to vi{e, ako treba i 15 ili 20 ~lanova.

Naime, u sredinama koje prvi put izvode ovakvu sindikalnu akciju si-

gurno }e po~eti razni vidovi pritiska na sindikalni odbor. Na primer,

razgovori sa direktorom ili {kolskim odborom u kojima u~estvuju je-

dan ili dva radnika mogu biti izlo‘eni nepotrebnom pritisku ili uce-

nama. Ovako, ako se taj razgovor organizuje sa deset ~lanova {kolskog od-

bora, naspram wih }e biti 15 do 20 ~lanova iz redova zaposlenih i svaki

pritisak ili li~ni pristup bi}e nemogu}. Mada, ako se radi o {trajku

za pove}awe plata ili ispuwewu nekih materijalnih zahteva, razgovor sa

direktorom ili {kolskim odborom o tome je bez zna~aja, jer oni o tome

ni{ta ne odlu~uju. Oni jedino mogu, ako ho}e, da sve to ubrzaju i da se za-

lo‘e kod Ministarstva prosvete i Vlade da se problem re{i. U tom slu-

~aju razgovore sa rukovodstvom {kole ne treba izbegavati, a sve ostalo

vaqa dovesti na nivo da svako radi svoj posao. Sindikat daje mogu}nost

radnicima da se bore, a direktor, {kolski odbor i Vlada nastoje da ih u

tome spre~e.

Mogu}i pritisci rukovodstva {kola

U poku{ajima da spre~e ili ugu{e {trajk, direktori {kola i {kol-

ski odbori slu‘e se u po~etku raznim "metodama". Prvo idu pri~e o "mo-

ralu", zloupotrebi dece i sli~no. Ovakve argumente treba jasno odbaciti.

U~iteqi, nastavnici i profesori ne vole da {trajkuju, ali ih je muka na-

terala. Oni se bore za ‘ivot i opstanak svojih porodica, pa sve pri~e o

tome da }e deca biti o{te}ena, gube smisao. Kao da nastavnici nemaju de-

cu i da oni treba da ‘rtvuju sopstvene porodice, da bi druga deca mogla

da u~e lekcije o pade‘ima, glagolima ili beski~mewacima.

Ako te pri~e ne uspeju, preti se otkazima rukovodstvu sindikata. Me|u-

tim, to su samo prazne pretwe, jer upravo takav gest bi jo{ vi{e pro{i-

rio {trajk i nikako ne bi re{io problem koji postoji. Uporedo sa ovim,


pomiwe se i ideja da }e Vlada raspustiti i ukinuti {kolu, a zatim osno-

vati novu u koju ne}e primiti "{trajka~e". Taj potez bi za sindikalnu ak-

ciju bio izuzetno koristan, jer bi potvrdio ono {to sindikat uporno po-

kazuje - da Vlada ‘eli da ukine {kole, a ne da re{ava nagomilane proble-

me u prosveti. Takav ~in bi morali izvesti konkretni qudi koji bi time

crnim slovima bili zapisani u istoriji srpske prosvete.

Zanimqivo je da se ove "ideje" nigde ne pomiwu zvani~no, ve} se preko

odre|enih qudi plasiraju sa ciqem da zapla{e buntovnike. Me|utim, is-

kustva pokazuju da ovakvi postupci, pogotovo me|u qudima takve inte-

lektualne strukture, samo izazivaju kontraefekat, a ako se na wih ne re-

aguje, brzo nestaju i gube svaki smisao.

Svi ovi pritisci }e se lak{e savladati ako se ima jasna strategija ak-

cije i ako se realno procewuje situacija i u osnovnoj sindikalnoj orga-

nizaciji, i u gradu, i u ~itavoj Srbiji. U tom smislu je veoma va‘no odr-

‘avati sindikalnu komunikaciju i uvek imati informacije iz prve ru-

ke, tj. od sindikalnih aktivista o stawu na terenu. Ako se uz sve to zna da

je borba prosvetnih radnika potpuno opravdana i da je ta borba ~asna, po-

{tena i pravedna, onda je nikakvi pritisci ne mogu pokolebati. Napro-

tiv, sve "metode", osim stvarnih koraka ka re{ewu problema, jo{ vi{e }e

tu borbu oja~ati i motivisati.

Informisawe o {trajku

Informisawe treba da ide u dva pravca: jedan prema kolegama u gradu

i ~itavoj Srbiji, a drugi prema {iroj javnosti. [to se informisawa sa-

mih prosvetnih radnika ti~e, to je najboqe raditi direktno na sastanci-

ma sindikalnih organizacija na nivou {kole i grada. Na takvim skupo-

vima dobijaju se potpune informacije o odzivu ~lanstva i spremnosti za

borbu, pri ~emu se javqa mno{tvo ideja iz razli~itih sredina o na~ini-

ma razre{ewa problemati~nih situacija. Va‘no je stvoriti situaciju u

kojoj {to vi{e qudi u~estvuje i tu akciju do‘ivqava kao svoju.

U obave{tavawu {ire javnosti o uzrocima i ciqevima protesta mogu

se koristiti razli~iti na~ini, npr. mogu se putem proglasa uputiti od-

re|ene poruke javnosti. U tom smislu, iskustva sindikalne borbe pokazu-

ju da je veoma dobro da u jednom gradu u kojem je vi{e {kola u {trajku

svaki dan druga {kola organizuje konferenciju za {tampu, na kojoj }e

obave{tavati javnost o situaciji u {trajku.


Primer jednog proglasa koji je Sindikat obrazovawa â~ka uputio ko-

legama i javnosti u vreme {trajka u februaru i martu 2000. godine.

Po{tovane kolege i gra|ani,Opet smo, na‘alost, prinu|eni da objavimo ono {io i sami znate,o~ekuju}i va{u pomo} u osudi onih koji su iznudili ovaj {trajk.Vlada Srbije nastoji da obnovi zemqu, ali izgleda i da sahrani pro-svetu. Po~ela je najpre zale|ivawem na{ih plata i ‘ivota, a ondaodbila da to vidi, ~uje i u~ini ne{to da nas o‘ivi. Odabrala je igrobara. Na tu ne~asnu ulogu pristao je ministar prosvete. Svima-je odavno poznato da on ne po{tuje ne samo one koje predstavqa, ve}ni samog sebe, odnosno ni svoje potpise, ni svoje re~i. On doista nijemnogopismen ni re~it, ali odli~no zna govor koji Vlada nastoji dai nama nametne, drevni kineti~ki govor koji se sastoji u klimawuglavom, odnosno odobravawu onoga {to ni kao ~ovek ni kao ministarne bi smeo da odobri. On nije, i to vam je poznato, nadle‘an za pro-svetu, ali je nadle‘an da nas optu‘i, zato {to tra‘imo da nasVlada smatra ako ne u~iteqima a ono bar qudima, da smo produ‘e-na ruka NATO-a. Za prosvetu }e, izgleda, biti nadle‘an ministarpolicije ~iji qudi ve} po~iwu da ulaze u {kole sa pretwom da nesmemo da tra‘imo da ‘ivimo od svog rada. A mi, na wihovu ‘alost,nismo ~arobwaci da opstanemo sa dnevnom zaradom od 2 DEM. Zato{trajkujemo.

Ne {trajkujemo mi samo zbog sebe, ve} i zbog kwige iz koje va{a de-ce u~e i zbog wihove sudbine koja }e biti kao i na{a. Vlada Srbije nevoli ni kwigu ni u~iteqe ni va{u decu. Zato vam deca i odlaze u tu-|e zemqe da tamo ostvare ono {to ovde ne mogu. Ako vidite nekogprosvetnog radnika da ne {trajkuje, ne {aqite kod wega svoju decu,jer rob ne mo‘e da izgradi slobodnog ~oveka. Ko ne po{tuje sebe ne po-{tuje ni drugog, pa ni va{e dete. Odluku o {trajku je du‘an da po-{tuje i na{ Sindikat koji je tu odluku i doneo, ali i mi ostali ko-ji smo ~lanovi Sindikata. Zato }emo obustavom rada opomenutiVladu Srbije da se odgovorno odnosi prema na{im zahtevima, jer sedo sada nije tako pona{ala. O~ekujemo i od vas, po{tovani gra|ani,da nas u tome podr‘ite i da zajedno imenujemo krivce koji imajumo}, ali nemaju pravo.

U svakoj {koli i svakoj sindikalnoj organizaciji treba imati qude

koji }e da sa~ine proglas i one koji }e to da predstave javnosti. Na taj na-


~in se sve vi{e qudi direktno i konkretno ukqu~uje u protest i to vi{e

nije li~na, ve} principijelna borba za struku i esnaf. Tako|e je veoma

va‘no raskrinkati one novinare i medije koji se o protestu iskqu~ivo

informi{u kod direktora {kola. Sindikat ne mo‘e nikome zabraniti

gde }e da prikupqa informacije, ali pravo mesto gde se one mogu dobiti

jeste sam sindikat.

Jedan od vidova obave{tavawa javnosti o uzrocima i ciqevima sindi-

kalne borbe su i javni skupovi na koje se pozivaju kolege, u~enici, rodi-

teqi i svi koji su zainteresovani za informacije o protestu. Ovakvi sku-

povi se mogu organizovati na nivou grada, na koje se mogu kao gosti pozva-

ti predstavnici sindikata iz drugih gradova. Iskustva sindikalne bor-

be pokazuju da masovno odla‘ewe kolega iz jednog grada u drugi na javni

protest nema nikakve svrhe, jer tu pre svega treba da do|u prosvetni rad-

nici iz grada u kojem se protest organizuje. Ovo se posebno odnosi na sku-

pove u Beogradu ispred Vlade ili Ministarstva prosvete, koji se ~esto

organizuju za vreme {trajkova prosvetnih radnika. Na‘alost, takvi sku-

povi su slabo pose}eni i na wima ima znatno vi{e qudi iz drugih sredi-

na nego iz Beograda. Zato ovakve akcije treba organizovati ali da za wih

bude odgovoran gradski sindikat koji }e na osnovu odziva ~lanstva izvo-

diti odgovaraju}e zakqu~ke o svojim sposobnostima i spremnosti za ak-

ciju.

Takozvani "zakonski {trajk"

Svaki iole pa‘qiviji ~italac primetio je do sada da koristim termi-

ne {trajk i protest gotovo kao sinonime. Me|utim, oni to nisu. Postoje

razli~iti vidovi protesta, a {trajkom se mo‘e nazvati samo potpuna ob-

ustava rada. Ovo se mora naglasiti po{to u na{oj sindikalnoj praksi po-

stoji i ne{to {to se zove "Zakonski {trajk". Naime, to je {trajk koji za-

kon podr‘ava i kojim se, na‘alost, zadovoqavaju mnoge kolege u Srbiji.

Po{to je to pravo ~udo, kao "okrugao kvadrat" ili "drveno gvo‘|e", on zah-

teva posebnu analizu. Ali, pre toga da razjasnim razliku izme|u {trajka

i protesta. Protest je kada sindikalne organizacije donesu odluku da ne-

}e raditi jedan dan, da ne}e voditi evidenciju o svom radu, da ne}e zakqu-

~iti ocene i odr‘ati odeqenska i nastavni~ka ve}a, da }e dr‘ati ~as 30

minuta. Sve su to do sada upra‘wavani vidovi protesta prosvetnih rad-

nika. Me|utim, {trajkom se mo‘e nazvati samo vi{ednevna obustava ra-

da. Za{to "zakonski {trajk" nije {trajk i kakav je wegov smisao i zna~aj?


Pre svega, to je {trajk u kojem {trajkujem, a radim i to je pravo ~udo!

Iskustva sredina u Srbiji koje godinama i mesecima tako "rade" ili tako

"{trajkuju" (ne znam {ta je boqe re}i), pokazuju da Vlada i Ministarstvo

prosvete to opravdavaju i pri‘eqkuju. Tako|e, iskustva sredina u Srbi-

ji koje su po nekoliko sedmica potpuno prekidale rad, poka‘uju da ih ta-

mo uprave {kola "mole" da rade 30 minuta. [ta to pokazuje?

Pre svega, o~ito je da je Vlada svesna da je materijalni polo‘aj prosvet-

nih radnika ispod svog nivoa. Ovakvim "{trajkom" Vladi se daje argument

da ka‘e "malo ste pla}eni, malo i radite" i tu je kraj pri~e. Ako bi {ko-

le u Srbiji tako "radile", poslodavac ne bi ni{ta u~inio da popravi si-

tuaciju. U tom smislu zakonski {trajk ne zna~i ama ba{ ni{ta. On mo‘e

imati smisla samo kao etapa za one {kole i one sredine koje se tek ukqu-

~uju u sindikalnu borbu. Me|utim, istrajavati u zakonskom {trajku me-

secima i godinama mo‘e biti pogubno za sindikate, a licemerno prema

profesiji i u~enicima. Naime, posebno pitawe u svemu ovome je da li se

u {koli koja je u zakonskom {trajku zvoni na 30 ili 45 minuta. Ako se

zvoni na 45 a ~asovi dr‘e 30 minuta, to izaziva konfliktne situacije i

nezadovoqstvo kod u~enika koji vi{e vremena provode po hodnicima i

{kolskom dvori{tu nego u u~ionici. To upravo svodi {kolu na mesto za

~uvawe dece, a to nije {kola. S druge strane, ako se zvoni na 30 minuta sve

se svodi na to da se otaqava posao, ispuni forma i da se ide na neki dru-

gi posao od kojeg se mo‘e ‘iveti. Ovo je pogubno za srpsku prosvetu i

upravo su se rezultati takvog vi{emese~nog rada pokazali ove godine na

prijemnom ispitu za sredwe {kole. Ovakav "rad", tj. ovakav "{trajk" nepo-

{tewe i prema u~enicima i prema wihovim roditeqima. Sve je prividno

normalno, deca idu u {kolu, {kole rade, a u stvari se svaki dan izgube

po dva {kolska ~asa, svaka tri dana po jedan dan, a ako {kolska godina

ima 150 nastavnih dan, izgubi ih se 50.

Iskustva iz onih sredina koje su napustile ovaj vid protesta pokazuju

da se sa strategijom "ili radimo kako treba, makar i yabe, ili ne radimo

uop{te" potpuno pridobijaju i u~enici i roditeqi. Na kraju krajeva, is-

kustva iz posledweg protesta u martu 2000. godine, pokazuju da je Vlada

reagovala na sindikalne zahteve ve} drugog dana po odluci o generalnom

{trajku koju su doneli nezavisni sindikati.

Sve ovo pokazuje da zakonski {trajk u na{im uslovima ne zna~i ni{ta,

a vrlo je poguban za samo obrazovawe. Najpametnije bi bilo da se ukine

"zakonski {trajk" i da se ozakoni pravo na {trajk kako je to ura|eno u

svim normalnim zemqama.

Od oblika protesta analizu zaslu‘uju i "jednodnevni {trajkovi opo-


mene" koji su do sada praktikovani. Naime, obi~no na nivou {kole, grada

ili ~itave Srbije, pozivaju se zaposleni da jedan dan obustave nastavu da

bi se opomenuo poslodavac. Me|utim, ovakvi {trajkovi su neozbiqni, jer

upravo oni pokazuju nemo} sindikata i {aqu jasnu poruku Vladi da ne-

ma ~ega da se pla{i, jer }e ve} narednog dana sve biti normalno.

Razlika izme|u protesta i {trajka ne zna~i da ove vidove izra‘avawa

nezadovoqstva treba zanemariti. Naprotiv, treba ih upra‘wavati, ali se

ne treba wima zadovoqavati. Treba stalno imati u vidu da samo potpuna

obustava rada mo‘e ispuniti sindikalne ciqeve, a od svega ostalog ne

treba mnogo o~ekivati.

Za{tita ~lanova od represije

Postoje razli~iti na~ini za{tite radnika koji su u protestu ili

{trajku od eventualnih represivnih mera koje mo‘e primeniti posloda-

vac.

Kao prvo, sindikati polaze od toga da je borba prosvetnih radnika pot-

puno opravdana i da ima za ciq poboq{awe op{teg stawa prosvetnih

radnika. S obzirom da Vlada Republike Srbije nezavisne sindikate u

prosveti ne priznaje, iskqu~ivi krivac za sve {trajkove i proteste po-

sledwih godina je Vlada Republike Srbije. Takvim stavom Vlada ne ‘eli

da sa sindikatima podeli odgovornost za stawe u srpskoj prosveti, ve} za-

dr‘ava apsolutni monopol nad sudbinom obrazovawa u Srbiji. U takvim

uslovima nezavisnim sindikatima ostaje da stalno budu neprijatni sve-

doci arogancije i nesposobnosti jedne vlade i da se svim sindikalnim

sredstvima bore za svoj status znawa u ovoj zemqi. To su plemeniti i uz-

vi{eni ciqevi koji se ne mogu suzbiti nikakvim represivnim metodama.

êst primer zastra{ivawa radnika da ne po~iwu nikakav protest jeste

pretwa da }e im, ako primene zakonski {trajk, odbiti od plate 30 odsto.

U nekim sredipama su direktori {kola to samovoqno i radili. Va‘no je

u takvim slu~ajevima da sindikalni predstavnici tra‘e od direktora

{kole zvani~nu odluku koja mora biti obrazlo‘ena i potpisana bilo od

ministra prosvete bilo od direktora {kole. Takva odluka naj~e{}e ne-

}e ni postojati, ali ako i postoji, ona je dovoqna da se na osnovu we sud-

skim putem, a uz pomo} advokata, povede postupak za weno poni{tavawe.

Ipak, po{to je kod nas "pravda spora", najboqi na~in da se spre~i bilo

kakvo odbijawe od ionako bedne plate, jeste odluka o potpunoj obustavi

rada. Takvom odlukom zaposleni vrlo brzo dobijaju obe}awe da im se ni-


{ta ne}e odbiti i ~ak ih mole da rade 30 minuta.

U stvari, sudska za{tita u na{im sada{wim uslovima ne mo‘e biti

pravilo, ve} samo izuzetak. Pravi na~in za{tite ~lanstva i svih zapo-

slenih je samoza{tita koja po~iva na masovnosti i solidarnosti radni-

ka. Ovaj nivo za{tite najboqe funkcioni{e na nivou osnovne sindikal-

ne organizacije ({kole) i na nivou grada. Iskustva sindikalne borbe po-

kazuju da je solidarnost radnika samo u jednoj {koli u jednom gradu sa-

svim dovoqna da se svi oni za{tite od bilo kakvih posledica. Zato je ve-

oma va‘no da se prilikom po~iwawa bilo kakvog protesta ili {trajka u

jednoj {koli postigne da ve}ina u~estvuje u wima. Tako }e i oni koji su

kolebqivi i mawe hrabri osetiti da su deo kolektiva i da su samim tim

za{ti}eni.

Tako|e, u nekim situacijama va‘an element za{tite mogu biti i foru-

mi roditeqa, a i sami u~enici. Naime, u nekim sredinama za vreme {traj-

kova direktori su poku{avali da organizuju nastavu sa penzionisanim

nastavnicima, kvalifikovanim qudima iz drugih firmi ili, pak, dovo-

|ewem nadzornika da dr‘e nastavu. Ovo su klasi~ni primeri {trajkbre-

hera i sindikati moraju javno da iznose imena tih qudi sa apelom na wih

da to ne ~ine. Na kraju krajeva, sve su to privremena re{ewa, a i sami u~e-

nici i wihovi roditeqi ne}e dozvoliti da se sa wima na takav na~in eks-

perimenti{e da bi se direktor pokazao kao "sposoban" da organizuje na-

stavu. Ovo pokazuje da takvi direktori nemaju osnovno razumevawe za sam

nastavni proces i odnose izme|u u~enika i u~iteqa. Ovakvi postupci se

obi~no zavr{avaju {trajkom u~enika koji ne ‘ele da idu u {kolu dok se

wihovi profesori ne vrate na posao i sami donesu odluku o prekidu

{trajka.

Ovo su samo neki na~ini za{tite ~lanstva od represije. Ostali na~ini

spadaju pod druge vidove sindikalne borbe i wih smi{qaju i izvode sa-

mi zaposleni onda kada ovi prethodni ne daju rezultate. O wima neka raz-

mi{qaju oni koji stawe u srpskoj prosveti misle da re{avaju samo si-

lom, a ne onako kako prili~i obrazovanim i ~asnim qudima.

Umesto zakqu~ka

Iskqu~ivi krivac za sunovrat srpske prosvete krajem, XX veka, u vre-

menu u kojem se obrazovawe u visoko razvijenim zemqama sveta progla{a-

va za najva‘niji resurs XXI veka, jeste Vlada Republike Srbije. Ve} godi-

nama qudi istih ideolo{kih shvatawa organizuju {kolski sistem i ru-


kovode prosvetom tako da u~iteqe, nastavnike i profesore tretiraju kao

suvi{ne i nepotrebne, pokazuju}i mla|im generacijama da je "pravi put"

u ‘ivotu put kra|e, la‘i i prevara, a ne put koji }e po~ivati na radu i

po{tewu. Posledice ovakvog odnosa ose}amo i tek }emo ose}ati, jer ova

agonija predugo traje. San na{e omladine nije da svoje znawe ula‘e za do-

brobit svoga naroda i svoje zemqe. Na‘alost, hiqade mladih qudi odla-

ze iz zemqe, tamo gde }e se wihov rad i znawe ceniti.

[ta da se radi?

Prosveta u Srbiji ne sme biti svedena na formu i improvizaciju, ve}

mora biti ozbiqna briga celog dru{tva. Svaka pametna i racionalna

vlada mora da izvr{i decentralizaciju obrazovnog sistema. Ministar-

stvo prosvete i Vlada bi trebalo da postave samo osnovne okvire obrazov-

nog sistema, dok mnogo ve}e obaveze i prava moraju imati regije i op{ti-

ne. Na taj na~in }e o funkcionisawu {kolstva brinuti nastavnici, ro-

diteqi i sami u~enici koji }e biti pravi subjekat obrazovawa, ~ime }e

{kola mo}i da ispuni svoje osnovne funkcije.

Mora se izvesti ozbiqna reforma {kolstva koja podrazumeva dobru

pripremu i ukqu~ewe svih relevantnih iskustava {kolskih sistema

razvijenih zemaqa i nama sli~nih i srodnih dr‘ava. U reformi {kol-

stva osnovnu ulogu moraju imati sami nastavnici koji izvode te progra-

me i najboqe znaju sve wihove vrline i mane. U novoj {koli mora biti

mnogo vi{e mesta za kreativan i individualan rad sa u~enicima. To pod-

razumeva smawewe obima gradiva, dok bi broj ~asova morao da ostane isti

s obzirom da u~enike ne preoptere}uje boravak u {koli, ve} preobimni

nastavni sadr‘aji i na~in wihove obrade i proveravawa.

[kola mora stvarati kreativne li~nosti i qude koji }e imati odre|e-

na znawa i koji }e biti u stawu da ta znawa primene. îtav nastavni pro-

ces treba da bude u duhu dijaloga, tolerancije i podsticawa samostalnog

i kriti~kog mi{qewa. Vaspitavawe pojedinaca da budu poslu{ni i rade

samo ono "{to }e im trebati u ‘ivotu" ima dugotrajno negativne posledi-

ce. Ono treba da bude usmereno ka tome da u~enik u‘iva u u~ewu, da bude

kriti~an prema stvarnosti i svestan vrednosti znawa.

Sa promenama u {kolskom sistemu koje su neminovne promeni}e se i

uloga sindikata. Iz pozicije "neprijatnog svedoka nesposobnosti vlade"

pre}i }e u odgovornog i ravnopravnog ~inioca koji brine o prosveti i

budu}nosti ovog naroda. U ovom trenutku nezavisni prosvetni sindika-


ti su jedini koji ukazuju na alarmantno stawe srpske prosvete. Na sve

apele prosvetnih radnika Vlada je gluva i slepa.

Izgleda da se pokazuje da glavni problem sa kojim se na{ narod u ovom

trenutku suo~ava nije ona jevrejska kletva "dabogda imao pa nemao", ve}

ona gr~ka koja ka‘e da je od svih kazni najve}a ona "da se bude pod vla{}u

goreg od sebe". Ako smo ovoga svesni, onda sve ovo {to nam se de{ava i ni-

je toliko stra{no. Naime, ako ostajemo u relaciji imati-nemati, onda

nam spasa nema, jer }emo i kao zajednica i kao pojedinci ostati bez igde

i~ega. Ovako, ako su oni na vlasti gori od nas, zna~i da ovaj narod ima

mnogo boqe qude od onih koji ga predstavqaju i u tom smislu ukazuje se

nada za sve nas, a samim tim i za prosvetu u Srbiji.

2000. godine


Profesor dr Emil Kamenov

REFORMA [KOLSTVA: DA,

ALI KAKO?

(Prosveta u doba

mondijalista)


PRAVNO REGULISAWE DRU[TVENE BRIGE O DECI NAKON UKIDAWA ISTOIMENOG ZAKONAEmil Kamenov

Apstrakt. - Sistem dru{tvsne brige o deci razvijao se u na{oj zemqi

paralelno sa wenim ekonomskim razvojem i mogu}nostima da bi 1992. go-

dine bio celovito konstituisan dono{ewem Zakona o dru{tvenoj bri-

zi o deci. Zakon je, izme|u ostalog, imao za ciq da reguli{e i unapredi

sve delatnosti pred{kolskih ustanova (negu i vaspitno-obrazovni rad,

preventivno-zdravstvenu i socijalnu za{titu) poma‘u|i porodicama

u ostvarivawu wihove za{titne, reproduktivne i vaspitne funkcije.

Na taj na~in su u delatnost pred{kolskih ustanova, pored prosvetnih,

uvr{tene i mere socijalne i populacione politike, kojima treba da se

pomogne roditeqstvo i podstakne ra|awe dece u Srbiji. Tako je postig-

nuta su{tinska multifunkcionalnost dru{tvene brige o deci, koja je

u punoj meri ostvarivana dok su de~je jaslice i vrti}i bili pod inge-

rencijom republi~kog Ministarstva za brigu o porodici. Ukidawem

ovog ministarstva, pod prili~no neubedqivim obrazlo‘ewem o "racio-

nalizaciji" i stavqawem van snage pomenutog zakona, do{lo je do znat-

nih promena. Pred{kolstvo je stavqeno u iskqu~ivu nadle‘nost Mi-

nistarstva prosvete i sporta, a deo onoga {to je podrazumevala dru-

{tvena briga o deci regulisano je Zakonom o finansijskoj podr{ci po-

rodici sa decom. To je umawilo dru{tvenu pomo} porodici u podizawu

dece i razdvojilo kqu~ne funkcije ove pomo}i, ~ine}i je tako neefika-

snijom.

Ukidawem Zakona o dru{tvenoj brizi o deci stvorena je anomija kojom

su unaza|ene funkcije pred{kolskih ustanova. Nepostojawe zakonske re-

gulative samo je delimi~no ubla‘ilo dono{ewe Zakona o osnovama si-

stema obrazovawa i vaspitawa. Mane pomenutog Zakona su: zapostavqawe

u odredbama Zakona svih funkcija koje po svojoj prirodi imaju pred-

{kolske ustanove, osim vaspitno-obrazovne, s tim {to su nega dece i de~-

je jaslice sasvim izostavqeni. Ako se uzme u obzir samo ~iwenica koli-

ko su jaslice potrebne zaposlenim roditeqima, mo‘e se zakqu~iti da

wihovo ukidawe mora ote‘ati roditeqstvo, i tako uticati i na motiva-

ciju za ra|awe.


Pomenuto zapostavqawe multifunkcionalnosti pred{kolskih usta-

nova odrazilo se na kadrovska i druga re{ewa predvi|ena u Zakonu o ko-

me je re~. Na primer, kao profili stru~nih saradnika nisu predvi|eni

socijalni i zdravstveni radnici, koji su se do sada starali o ostvariva-

wu funkcija za koje su osposobqeni, a znatno je smawen i broj profila

stru~waka koji mogu biti direktori pred{kolske ustanove.

Nije iskori{}ena ni mogu}nost da se u {to ve}oj meri u oblasti bri-

ge o pred{kolskoj deci anga‘uju "druga pravna lica" (odnosno, privatni-

ci) tamo gde postoji potreba za to i analogno sa re{ewima na|enim za

druge prosvetne ustanove. Smawena su i prava dece u odnosu na ranije va-

‘e}i Zakon o dru{tvenoj brizi o deci, uskla|en sa Konvencijom o pravi-

ma deteta UN.

Analizirani Zakon sadr‘i i niz drugih re{ewa koja se mogu oceniti

kao lo{a, a suprotna su proklamovanoj depolitizaciji, decentralizaci-

ji i demokratizaciji.

Deo onoga {to je ranije podrazumevala "dru{tvena briga o deci" regu-

lisan je Zakonom o finansijskoj podr{ci porodici sa decom, ali na

znatno izmewenim osnovama. Umawena je pomo} dru{tva porodici u po-

dizawu dece i razdvojene su kqu~ne funkcije ove pomo}i koje su, po svo-

joj prirodi komplementarne.

Zanemarena je i funkcija koju pred{kolske ustanove mogu imati u po-

pulacionoj politici Republike Srbije, {to je nedopustivo s obzirom na

socijalnu ugro‘enost velikog broja wenih stanovnika i "belu kugu" koja

kao tempirana bomba ugro‘ava opstanak nacije.

Podaci govore da je stawe u oblasti dru{tvene brige o deci lo{ije ~ak

i u onim aspektima koji nisu neposredno zavisni od materijalnih mogu}-

nosti dru{tva.

Pred{kolstvo i mere populacione politike u novim zakonima

Da bi u jednoj oblasti bio red i poredak, i ona se u bilo kom pogledu

razvijala i napredovala, potrebni su zakoni. Wima se reguli{e status

delatnosti, odnosi me|u wenim ~iniocima i organima dr‘ave, a ekspli-

citno i implicitno izra‘avaju i vrednosti dru{tvene zajednice koja

ih je donela, odnosno op{ti interesi i ciqevi. Ako su oni, na koje se za-

koni odnose, spremni da ih ozbiqno shvate i dosledno sprovode, u wima

je va‘na svaka odredba, zahtev, preporuka, zabrana, odre|uju}i sudbinu


kako oblasti na koju se odnose, tako i sudbinu qudi koji u woj rade, pa i

~itavog naroda.

Naravno, ima zakona koji su dobri i koji su lo{i, zasnovani na pravnoj

nauci ili improvizovani, sprovodqivi i nesprovodqivi, vo|eni name-

rom da doprnnesu op{tem dobru ili interesima grupe qudi, pa i jednog

~oveka. Zavisno od toga, kao i doslednosti kojom se sprovode, zakoni mo-

gu da budu kqu~ni agens napretka odre|ene oblasti, ali i wegova ko~ni-

ca, zapravo uvod u bezakowe.

Osim re~enog o pojedina~nim zakonima, treba imati u vidu i sistem za-

konskih propisa u celini. Ukoliko su me|usobno uskla|eni i zasnovani

na ustavu oni su komplementarni - podr‘avaju i dopuwuju jedni druge i

ne stvaraju nedoumice kod onih ~ija je du‘nost da ih sprovode.

Prosveta je, nema sumwe, jedna od izuzetno zna~ajnnh delatnosti za ~i-

je je vaqano obavqawe potrebno da ss reguli{e mno{tvom propisa koji

obuhvataju sve stupweve sistema vaspitawa i obrazovawa, u~esnike u

ostvarivawu ciqeva tog sistema, standarde kojima se upravqa, a zatim i

ocewuje wegova efikasnost, prava i du‘nosti dece i omladine, prava za-

poslenih i dr. Budu}i da je delatnost koja zahteva kreativan pristup i

entuzijazam onih koji pripremaju mlade generacije za ‘ivot i aktivno

ukqu~ivawe u dru{tvenu zajednicu, regulativa prosvetne delatnosti,

pored jasnog odre|ivawa svega {to treba zakonski propisati, treba da

ostavi dovoqno prostora za stvarala{tvo i li~ne inicijative kadrova

koji vaspitavaju i obrazuju, uva‘avaju}i wihovo iskustvo i integritet

li~nosti.

Ako se baci letimi~an pogled na zakone kojima je u pro{losti reguli-

sana prosveta u na{oj zemqi mogu}e je uo~iti slede}e karakteristike:

- Vrednosni sistem, ciqevi, sadr‘aji i na~in wihovog ostvarivawa, no-

sioci vaspitno-obrazovne delatnosti i ve}ina va‘e}ih propisa imali

su ideolo{ku provinijenciju, odnosno, slu‘ili su nominalno socijali-

sti~koj dru{tvenoj zajednici, ustvari, wenoj avangardi, odnosno KPJ.

Stru~waci za oblast prosvete, pre svega - pedagozi, nisu imali odlu~uju-

}i uticaj na zbivawa u ovoj oblasti, zbog ~ega je bilo mnogo gre{aka, lu-

tawa i dubioza. Vrhunac zastrawewa bila je [uvareva reforma koja je na-

nela ogromnu {tetu prosvetnoj delatnosti.

- U skladu sa konstrukcijom o "bazi" i "nadgradwi", prosveta je (budu}i

"neproizvodna delatnost") bila marginalizovana ~ekaju}i da baza stvori

sredstva kojima }e se nadgradwa unaprediti. Ekstenzivno razvijeni si-

stem {kolstva to nije do~ekao, ali su ga sna{le neke druge nevoqe: kva-

litet vaspitno-obrazovne delatnosti je stagnirao, pa i opadao, do{lo je


do negativne selekcije me|u prosvetnim radnicima, profesionalne ori-

jentacije je nestalo, prakti~na osposobqenost diplomiranih |aka i stu-

denata se smawila... mo‘e se slobodno re}i da su mnoge sredwe stru~ne

{kole i fakulteti po~eli davati diplome bez pokri}a.

- Iako je sistem vaspitawa i obrazovawa tretiran kao stepenasti po

nivoima, od pred{kolskog, preko osnovno{kolskog i sredwo{kolskog,

do univerzitetskog obrazovawa, on je samo u jednom periodu (i to u

Vojvodini) bio celovit sistem, zasnovan na jedinstvenim principima i

regulisan jedinstvenim zakonom. Pred{kolstvo je, ina~e, prelazilo u

socijalu, u dru{tvenu brigu o deci i brigu o porodici, da bi se u razn-

im vidovima vra}alo pod ingerencije Ministarstva prosvete, a pojedini

stupwevi sistema definisani su i razvijeni ~esto nezavisno jedan od

drugih i sa razli~itim, nikad sasvim uobli~enim i stru~no zasnovanim

koncepcijama.

Demokratska vlast, kojom je smewen prethodni politi~ki sistem,

zatekla je prosvetu u prili~no jadnom stawu: osiroma{enu do nivoa

prosja~kog {tapa, zastarelu u svakom pogledu, sa prosvetnim radnicima

duboko poni‘enim polo‘ajem u kome se nalaze i |acima koji ne vole

{kolu, neretko korumpiranu... O pravom sistemu, kao {to je ve} ukazano,

jedva da se moglo govoriti... O rezultatima {kolovawa, wegovoj

funkcionalnosti i svrsishodnosti jo{ mawe...

U takvom {kolstvu trebalo je sve hitno mewati. Formirani su timovi

eksperata (delimi~no po stru~nom kriterijumu, delimi~no da bi se

zadovoqio strana~ki pluralizam ideja i interesa), pozvane su u pomo}

razne nevladine organizacije (nije mogu}e utvrditi po kojem kriteriju-

mu), a {iroko su otvorena vrata raznim dobrotvorima iz sveta (kogod je

doneo novaca omogu}eno mu je da srazmerno sumi uti~e na zbivawa u srp-

skoj prosveti).

Reforma prosvete se odvija u kontekstu nacionalne strategije vra}awa

u Evropu, uva‘avawa iskustava i dostignu}a razvijeni zemaqa i te‘we

da se radikalno i hitno prekine sa postoje}im stawem. u skladu sa ovom

te‘wom, na brzinu i bez javne rasprave, izra|en je i usvojen Zakon o osno-

vama sistema obrazovawa i vaspitawa (Slu‘beni glasnik RS, 62/03, u

daqem tekstu: Zakon). Wime je trebalo da se urede pitawa programa

vaspitawa i obrazovawa, institucija za podr{ku obrazovawu, osnivawa

ustanova, uslova za rad i prava, obaveza i odgovornosti nastavnika,

vaspita~a i stru~nih saradnika, nadzora nad radom ustanova i finan-

sirawa delatnosti obrazovawa. Izra‘ena je i namera da se na ovom

zakonu zasnuju "pred{kolsko, osnovno i sredwe vaspitawe i obrazovawe,


ukqu~uju}i i muzi~ko i baletsko obrazovawe i vaspitawe, obrazovawe

dece sa smetwama u razvoju i obrazovawe odraslih", s tim {to }e se speci-

fi~nosti koje se odnose na pojedine oblasti obrazovawa urediti posebn-

im zakonima.

Kad je u pitawu pred{kolstvo, dono{ewem Zakona prestala je va‘nost

najve}eg broja ~lanova Zakona o dru{tvenoj brizi o deci (Slu‘beni glas-

nik RS 49/92, 29/93, 67/93, 28/94, 48/94, 25/96 i 29/01), odnosno stavqene su

van snage odredbe Zakona o dru{tvenoj brizi o deci koje je uredio novi

zakon. Istovremeno je neoro~eno najavqeno dono{ewe posebnog zakona o

pred{kolskom vaspitawu i obrazovawu kojim }e se urediti preostala

pitawa u ovoj oblasti.

Dono{ewe Zakona obrazlo‘eno je namerom da se upravqawe, rukovo|e-we i kontrola rada pred{kolskih usptanova i {kola demokratizuje,decentralizuje i depolitizuje, {to treba posti}i izme|u ostalog,zabranom diskriminacije dece po svim osnovama, zabranom strana~kogorganizovawa i delovawa, po{tovawem prava deteta, davawem prava naosnivawe ustanova obrazovawa i vaspitawa drugim pravnim ili fizi~-kim, doma}im ili stranim licima, kao i te‘wom da se obezbedi auto-nomija ustanovama u obavqawu delatnosti.

Analizom odredaba Zakona poku{a}emo da utvrdimo koliko su stvore-

ne pravne pretpostavke da se navedene namere ostvare, imaju}i pri tom u

vidu i zahtev koji bi se morao podrazumevati, a to je da se prava dece ste-

~ena prethodnim zakonima ne umawuju, da se vaqana re{ewa iz prethod-

nog zakona zadr‘e, a u delatnost, koja se reguli{e, unese vi{e reda i or-

ganizacije i obezbedi wen daqi razvoj. Ukoliko taj zahtev nije zadovoqen

trebalo je zadr‘ati postoje}u zakonsku regulativu uz neophodne poprav-

ke umesto korenitih izmena. Evolucija ima mnoge prednosti nad revolu-

cijom, naro~ito kada su pitawu slo‘eni sistemi kao {to je sistem vas-

pitawa i obrazovawa i dru{tvene brige o deci, povezan sa merama koje se

preduzimaju u okviru populacione politike.

Ukidawe ministarstva za brigu o porodicii stavqawe van snage Zakona o dru{tvenoj brizi o deci

Godine 1992. stupio je na snagu novi Zakon o dru{tvenoj brizi o deci

(Slu‘beni glasnik RS 49/92). Ovaj Zakon, kao i wegove kasnije dopune,

imao je, izme|u ostalog, za ciq da reguln{e i unapredi sve delatnosti


pred{kolskih ustanova koje, pored vaspitawa i obrazovawa igraju i zna-

~ajnu ulogu u sistemu mera dru{tvene brige o deci. Briga o deci treti-

rana je u sklopu pomo}i porodici da ostvaruje svoju za{titnu, reproduk-

tivnu i vaspitnu ulogu. Na taj na~in je delatnost pred{kolskih ustano-

va, pored prosvetnih, uvr{tena i u mere socijalne i populacione poli-

tike kojima treba da se olak{a roditeqstvo i podstakne ra|awe dece u

Srbiji. Tome je dodato i starawe o zdravqu podmlatka, izra‘eno kroz

mnoge povlastice, {to sve ukazuje da js uobli~ena strategija multifunk-

cionalnosti dru{tvene brige o deci, uo~qiva u zakonima, i kona~no, u

osnivawu republi~kog Ministarstva za brigu o porodici. Ono je, uprkos

kratkom postojawu i nepovoqnim ekonomskim i politi~kim uslovima u

kojima je delovalo, uspelo da opravda razloge svog postojawa. Zahvaquju-

}i Ministarstvu za brigu o porodici, pred{kolstvo je i u najte‘im vre-

menima op{te dru{tvene krize, pa ~ak i u ratnim uslovima, uspelo da

odr‘i solidan nivo u ostvarivawu ve}ine svojih funkcija, iako u celi-

ni re{ewe, prema kojem su se o wemu starala tri ministarstva (pored Mi-

nistarstva za brigu o porodici, Ministarstvo zdravqa i Ministarstvo

prosvete), nije bilo najboqe.

Me|utim, promene u dru{tvenom ure|ewu, koje su se odigrale 2001. go-

dine, navodno zbog ekonomi~nosti, dovele su do ukidawa Ministarstva

za brigu o porodici, a pred{kolstvo je nominalno stavqeno u iskqu~i-

vu nadle‘nost jednog ministarstva - Ministarstva prosvete i sporta, ko-

je se do tada staralo o programima vaspitno-obrazovnog rada i wihovom

ostvarivawu. Deo onoga {to je podrazumevala dru{tvena briga o deci

2002. godine je regulisan Zakonom o finansijskoj podr{ci porodici

(Slu‘beni glasnik RS, 16/02) ali na znatno izmewenim osnovama, {to je

umawilo pomo} dru{tva porodici u podizawu dece i razdvojilo kqu~ne

funkcije ove pomo}i koje su, po svojoj prirodi - komplementarne.

Nakon ukidawa Ministarstva za brigu o porodici i preno{ewa svih

delatnosti pred{kolske ustanove u nadle‘nost Ministarstva prosvete

i sporta, moglo se o~ekivati dono{ewe nove zakonske regulative koja }e,

uva‘avaju}i dobra re{ewa prethodne, doprineti da se delatnost pred-

{kolskih ustanova daqe unapre|uje. Na‘alost, to se nije dogodilo. "Eks-

pertski tim", koga je imenovalo Ministarstvo, posle pet-{est neuspe-

{nih verzija Prednacrta Zakona o pred{kolskom vaspitawu i obrazova-

wu, a nespreman da prihvati ponu|enu pomo} sa strane (od Aktiva direk-

tora pred{kolskih ustanova), kao da je odustao od tog posla iznena|en

ekspresnim usvajawem Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspita-

wa. Ujedno su ovim zakonom ukinute odredbe Zakona o dru{tvenoj brizi


o deci, od koga se razlikuje jer sadr‘i samo deo ingerencija vezanih sko-

ro iskqu~ivo za vaspitno-obrazovnu funkciju pred{kolskih ustanova.

Regulisawe ostalih funkcija je prepu{teno Zakonu o finansijskoj podr-

{ci porodici sa decom, ili jednostavno - zanemareno.

Terminologija

Iako su vaspitawe i obrazovawe glavna tema Zakona, u ~itavom tekstu

nedostaje wihovo jasno pojmovno odre|ewe i razgrani~ewe od ostalih de-

latnosti koje obavqaju pred{kolske ustanove i {kole. Samo na jednom

mestu, u stavu 1. ~lana 143. obja{wava se da se pod delatno{}u pred{kol-

skog vaspitawa i obrazovawa podrazumeva "poludnevni i celodnevni bo-

ravak, ishrana, nega i preventivna za{tita" {to nesumwivo prevazilazi

okvire obrazovawa i vaspitawa i potvrda je ranije priznavane multi-

funkcionalnosti delatnosti pred{kolskih ustanova. Me|utim, ovaj

stav nije dosledno sproveden jer se vi{e nigde u Zakonu ne spomiwe, a ni-

je ni eksplicirano ni da li se "za{tita" odnosi na zdravstvenu i socijal-

nu za{titu, ili jednu od te dve. Osim toga, porodica se potpuno zanemaru-

je, {to iznena|uje ako se ima u vidu zna~aj sme{tawa dece u ustanove dok

su im roditeqi na poslu.

Pitawe terminologije u bilo kom zakonu, pa i u ovom, nije bez zna~aja

i, ako nije re{eno kako treba (a to zna~i u skladu sa naukom), mo‘e stvo-

riti mnoge nesporazume, dovesti do proizvoqnih tuma~ewa i tako pokva-

riti wegovu regulativnu funkciju bez koje zakon nema smisla.

Naj~e{}e kori{}eni termini u Zakonu su "obrazovawe" i "vaspitawe".

U svakom pedago{kom re~niku mogu se na}i wegove definicije koje uka-

zuju da ih nije mogu}e razdvojiti, da se pojam "vaspitawa" prete‘no vezu-

je za delovaqe na razvoj deteta (razvoj po‘eqnih osobina li~nosti, soci-

jalizaciju, formirawe stavova i sl.) dok "obrazovawe" podrazumeva stica-

we znawa, informisawe, ali samo ono koje ima razvojni u~inak. Otuda su

ova dva termina zapravo nerazdvojna s tim da prioritet ima vaspitawe.

Obrazovawe koje nema vaspitni u~inak nije obrazovawe. Neki od svetskih

jezika, ~ak bogatijih od srpskog, i nemaju posebne termine za procese o

kojima je re~, nego izrazom "education" pokrivaju zna~ewe i jednog i dru-

gog. Uostalom, etimolo{ki gledano, oba termina o kojima je re~, kao i

termin "prosveta", prvobitno su imali druga~ije zna~ewe od onog koje im

je nespretno pridala socijalisti~ka pedagogija.

Kad se uzme u obzir re~eno, ne mo‘e da ne ~udi i dovodi u nedoumicu


kori{}ewe izraza "vaspitawe" i "obrazovawe" u Zakonu. U nekim slu~aje-

vima u redosledu wihovog navo|ewa javqa se prvo "vaspitawe", u nekim je

prvo "obrazovawe", u nekim se "vaspitawe" izostavqa. Ako bi se to i moglo

opravdati tvrdwom da je delovawe na razvoj u nekim periodima ‘ivota

deteta prioritetnije, dok je u drugim va‘nije u~ewe, pomiwawe "obrazo-

vawa" (bez "vaspitawa" kao termina zna~ajnijeg i op{tijeg po sadr‘aju)

prosto nema smisla.

Radikalno raskidawe sa tradicijom, karakteristi~no za smele re-

formatore, revolucionare (ali i skorojevi}e) mo‘da je najvi{e do{lo

do izra‘aja u Zakonu kada je izjedna~avawem termina "pred{kolska usta-

nova" i ,de~ji vrti}" prakta~no likvidiran termin "de~je jaslice", odno-

sno, ~itava jedna delatnost sa svim specifi~nostima koje podrazumeva

institucionalno vaspitawe dece odre|enog uzrasta. To je dosledno spro-

vedeno u ~itavom tekstu Zakona, tako da se jasleni uzrast i ne pomiwe, a

kadar, kakav su medicinske sestre-vaspita~i, prosto je nestao iz popisa

osobqa koje mo‘e raditi u pred{kolskim ustanovama. To nije ispravno

iz vi{e razloga. Pre svega, na taj na~in se izostavqaju de~je jaslice" kao

ustanove u kojima se neguju i vaspitavaju deca do navr{ene tre}e godine

‘ivota. Zatim, zakonskim tekstom se zanemaruje terminologija pred-

{kolske pedagogije kao nau~ne discipline, i to terminologija prihva}e-

na u svetu. Kona~no, ignori{e se posebnost uzrasta veoma izra‘ena do

trs}e godine ‘ivota, i od tre}e godine do polaska u {kolu, koja bitno od-

re|uje specifi~ne na~ine rada sa tom decom, izbor kadrova, programa ra-

da (koji su do sada bili razdvojeni) i dr.

Ostaje nejasno da li je u pitawu nepoznavawe stru~ne terminologije

"eksperata" iz Ministarstva prosvete, koji su pisali Zakon, ili se

jaslice iskqu~uju iz sistema vaspitawa i obrazovawa. Me|utim, bilo

{ta da je u pitawu, kada ss radi o ustanovama koje se brinu o najmla|ima,

to je, iz razumqivih razloga - nedopustivo. Postojawe de~jih jaslica ima

svoje pedago{ko, socijalno, ekonomsko i dr. opravdawe jer je za roditeqe

od najve}eg zna~aja da mogu nekom stru~nom i pouzdanom poveriti svoje

malo dete dok su na poslu, a to mo‘e biti i jedan od presudnih motiva ka-

da se odlu~uju da pro{ire porodicu novim ~lanovima. Dodajmo jo{ i to

da termin de~je jaslice (najverovatnije po ugledu na prvi le‘aj na{eg

Spasiteqa Isusa Hrista), postoji u prevodu u jezicima svih naroda koji

po{tuju svoju kulturu i tradiciju, pa ni srpski ne bi trebalo da pred-

stavqa izuzetak. Me|utim, {teta naneta wihovim ukidawem znatno pre-

vazilazi okvire rasprave o terminologiji.


Tri prosvetna Saveta, sedam centarai mno{tvo organizacionih jedinica

Tema, kojoj je posve}eno najvi{e pa‘we u Zakonu, tako da je detaqno raz-

ra|ena, su tela i organi Ministarstva. Pored tri vrste prosvetnih save-

ta, koji imaju mno{tvo nadle‘nosti prilikom dono{ewa razli~itih

programa obrazovawa i vaspitawa, stru~nog usavr{avawa prosvetnih

radnika, propisivawa standarda o svemu i sva~emu, davawa mi{qewa

Vladi, Ministarstvu i drugim organima, predlagawa zakona i drugih

akata, vrednovawa svega, sva~ega i svakoga ko radi u prosveti, uybenika,

svih aspekata i pitawa od zna~aja za stru~no obrazovawe, kao i u pogledu

usagla{avawa stavova u odnosu na zakone, obrazovne strategije, pokrenu-

te inicijative i dr, Zakon predvi|a i mno{tvo centara "kao ustanova za

obavqawe razvojnih, savetodavnih, istra‘iva~kih i stru~nih poslova" u

oblasti prosvete. Wih je ~ak sedam i bave se evaluacijom, akreditacjom,

profesionalnim razvojem zaposlenih u prosveti, obrazovawem odraslih,

umetni~kim obrazovawem, programima obrazovawa i uybenika i obrazo-

vawem lica kojima je potrebna dru{tvena podr{ka. Centri mogu u svom

sastavu imati organizacione jedinice, i obrazovati stru~ne timove, a,

nadle‘nost svakog od centara do detaqa je razra|ena. U prosveti se vi{e

ni{ta ne mo‘e dogoditi bez wihove evaluacije, akreditacije, kontrole i

odobrewa, a tome se pridru‘uje i obavqawe stru~no pedago{kog nadzora

u posebno organizovanim organizacionim jedinicama Ministarstva

prosvete.

âk i ovako redukovano nabrajawe raznih tela i organa Ministarstva

prosvete, kao i wihovih nadle‘nosti koje nisu propustile da odrede

svakom deli}u, ~iniocu i aspektu prosvetne delatnosti kakav }e biti i

ko }e ga kontrolisati, uz mno{tvo nadle‘nosti koje se prepli}u, dupli-

raju i tripliraju, daje sliku impozantnog birokratskog aparata koji, po

nekim zakonitostima zapa‘enim u ‘ivotu, mo‘e samo da raste i razm-

no‘ava se, slu‘e}i vi{e sebi nego delatnosti kojom vlada. Ako se sve

dogodi kako je predvideo Zakon, postavqa se pitawe {ta }e biti sa

proklamovanom demokratizacijom i decentralizacijom koje se ne mogu

(~ak i kada postoji iskrena namera da se uvedu "odozgo") oktroisati.

Ono {to jo{ za~u|uje u vezi sa prosvetnim savetima ~ije ~lanove

imenuje Vlada (samo po tri ~lana u wima imenuje se na predlog reprezen-

tativnih sindikata) je wihova dugove~nost. Mandat im traje {est godina,

{to }e re}i, iako ih je naimenovala Vlada, verovatno }e trajati du‘e od


svake vlade, naro~ito u nestabilnim vremenima u kojima ‘ivimo. [ta

vi{e, Zakonom nije predvi|en slu~aj smewivawa ~lanova prosvetnih

saveta, niti procedura smewivawa, {to ih ~ini nedodirqivim.

To zna~i da umesto dosada{weg jednog, postoje tri prosvetna saveta sa

mno{tvom ~lanova, koje skoro sve bira Vlada ({to podrazumeva sna‘an

politi~ki uticaj stranke na vlasti uz minimalan uticaj sindikata). Kad

se tome doda {estogodi{wi mandat ~lanova i analizira posledica takve

zakonske odredbe postaje jasno da se radi o u~vr{}ivawu na vlasti bez

presedana. Imaju}i u vidu da je prosvetni savet izabran krajem 2003.

godine, kad se ve} znalo da prestaje mandat tada aktuelne Vlade ({to je

ura|eno na brzinu, a i bez dovoqnog uva‘avawa stru~nih kriterijuma),

postaje jasno da se radi o svojevrsnoj zloupotrebi polo‘aja ~ije je ne-

povoqne posledice te{ko predvideti.

Postoji jednostavno obja{wewe zbivawa u Ministarstvu prosvete u

posledwe tri godine, koja su dovela do opisanog stawa uprkos svim

proklamovanim te‘wama za decentralizaciju, demokratizaciju, depoli-

tizaciju i {tedwu (zbog koje je navodno i ukinuto Ministarstvo za

porodicu). Posle ustanovqavawa Ministarstva prosvete i sporta po~ela

su da pristi‘u nov~ana sredstva iz inostranih donacija koja su

prili~no lagodno utro{ena na radioni~ke skupove po skupim hotelima,

letovali{tima i zimovali{tima. Zatim su ovi izvori sredstava

presu{ili i brojni ~inovnici (umno‘eni po Marfijevom zakonu koji

glasi: ukoliko se ima vi{e ~inovnika to je potrebno jo{ vi{e ~inovni-

ka) potra‘ili su nove izvore prihoda. Na{li su ih u licencirawu i ak-

reditovawu na koje su Zakonom obavezali sve zaposlene u prosvetnoj

struci, a sami sebi dodelili nadle‘nost za te poslove (kao da, na primer,

ne postoje stru~ne vi{e i visoke {kole i fakulteti i qudi u ovim

{kolama i fakultetima kompetentniji od wih). Naravno, radi se o dobro

pla}enim poslovima koji idu na teret ustanova, a ~inovnici koji ostva-

ruju programe dobijaju za svaku seansu od dva do tri dana (pa ~ak i jedan

dan) honorar u visini prose~ne plate u Srbiji. Nije ni ~udo {to su se

akreditori i licencijatori tako umno‘ili, a neki od wih u posao su

ukqu~ili i rodbinu.

Uprkos nameravanoj decentralizaciji u Zakonu je primetna te‘wa da

se sve stavi pod kontrolu, da se sve propi{e, sve uredi osim, mo‘da fi-

nansirawa prosvetne delatnosti, prava zaposlenih u prosveti i obaveza

onih koji upravqaju prosvetom. Da je tako svedo~i, na primer, ~lan 43. o

autonomiji ustanove, svedenoj takore}i na unutra{wu organizaciju pod

budnim okom Ministarstva, kao i ~lanovi koji se odnose na izbor, nadle-


‘nost, odgovornost i prava direktora ustanove, koji mo‘e biti smewen

zbog svake insinuacije, a ~ija su prava u velikoj nesrazmeri sa obaveza-

ma.

"Strogost" Zakona ilustruje i poduga~ak spisak te‘ih povreda radnih

obaveza (du‘i nego u svim ranijim zakonima), koje se ka‘wavaju u raspo-

nu od nov~ane kazne, u visini 20-35% plate u trajawu od tri do {est mese-

ci, do prestanka radnog odnosa. Neke od "te‘ih povreda" zvu~e ~udno: "vre-

|awe dece, u~enika i zaposlenih koje se ponavqa ili uti~e na proces

obrazovawa", a neke je te{ko izbe}i s obzirom na mogu}nost proizvoqne

interpretacije. Na primer, stav 8. kao te‘u povredu navodi "politi~ko

organizovawe i delovawe u prostorijama ustanove", za {ta je mogu}e pro-

glasiti bilo kakav razgovor na politi~ke teme, dakle - "verbalni delikt".

Visoke kazne su predvi|ene i ako se u ustanovi vr{i ogled bez odobre-

wa ministra (~lan 145). Imaju}i u vidu {ta se sve podrazumeva pod ogle-

dom i da to mo‘e biti svaka kreativna inovacija, poku{aj ili mali pro-

jekat, ovom odredbom je mogu}e uko~iti svaku inicijativu ~iji je smisao

isprobavawe novih re{ewa kojima treba da se poboq{a vaspitno-obra-

zovni rad. U izvesnom smislu tako se sasvim marginalizuje pedago{ko-

psiholo{ka slu‘ba u ustanovama, odnosno izra‘ava nepoverewe u stru~-

nost i odgovornost qudi zaposlenih u toj slu‘bi iako im kvalifikaci-

je i iskustvo ne moraju biti mawi od onih koje imaju ~inovnici Mini-

starstva.

U svakom slu~aju, iz svega {to u wemu pi{e, proizlazi da Zakon obezbe-

|uje maksimalnu vlast Ministarstvu prosvete, a minimalna prava onima

kojima Mnnistarstvo vlada. To se, pored odredbi kojima se prakti~no one-

mogu}ava svaka inicijativa i postupak koji nisu odobreni i kontrolisa-

ni od Ministarstva, posti‘e onim {to u Zakonu pi{e, {to je ostavqeno

za kasnije da se propi{e posebnim zakonima i odlukama ministra, do ~i-

jeg se usvajawa namerava vladati dekretima, privremenim merama i slo-

bodnim (~esto usmenim) tuma~ewima ~inovnika.

Tako je zaokru‘en jedan, do neslu}enih granica predimenzioniran, si-

stem upravqawa, kontrole i odre|ivawa {ta da se radi u svim segmenti-

ma prosvete, sa glomaznim birokratskim aparatom i slu‘bama ~ije se de-

latnosti mnogostruko preklapaju i zahtevaju nove slu‘be za koordina-

ciju i pronala‘ewe poslova kojima }e opravdati svoje postojawe. To je sa-

svim u suprotnosti sa proklamovanom demokratizacijom, depolitizaci-

jom i decentralizacijom, sa potrebom da se {tedi, a naro~ito sa zahtevom

da se za poslove koji postoje u Ministarstvu anga‘uju najboqi stru~wa-

ci.


Akreditori, evaluatori i licencijatori

U Zakonu js naro~ito primetna te‘wa da se "edukuju" (ba‘dare po kri-

terijumima Ministarstva) i stave pod ~vrstu kontrolu oni koji rade u

prosvetnoj struci. To se namerava posti}i obavezom polagawa specijal-

nih programa, sticawa i produ‘avawa licenci, kao i propisanim pona-

{awem pod pretwom ostajawa bez posla. Ova, ina~e op{ta obaveza, ne od-

nosi se samo na one koji rukovode Ministarstvom prosvete, koji su ~la-

novi prosvetnih saveta, centara i timova koje organizuju centri, ali sa-

mo do nivoa prosvetnih savetnika. Savetnici pola‘u ispit za svoje rad-

no mesto kao i svi ostali ispod wih u hijerarhiji vlasti. Me|utim, od

obaveza koje ako se ne izvr{e povla~e najte‘e konsekvence, oslobo|ene su

sve nevladine organizacije koje itekako u~estvuju u poslovima obrazova-

wa i vaspitawa, ali ra~une pola‘u nekom drugom. âk je i najavqena oba-

veza polagawa akreditovanog programa obuke za direktore prosvetnih

ustanova, koji, ako ga ne polo‘e, tako|e gube posao (~lan 161), {to je i

zgodna prilika da Ministarstvo otpusti neposlu{ne direktore.

U Zakonu je jasno odre|eno da su za dobijawe i produ‘avawe licence za

nastavnika, vaspita~a ili stru~nog saradnika, jedino va‘ni savladani

programi stru~nog usavr{avawa koje je propisalo Ministarstvo, o koji-

ma vodi ra~una Centar za razvoj zaposlenih, u ~ijoj je to apsolutnoj nad-

le‘nosti. Svi ostali pokazateqi ne~ije stru~ne osposobqenosti, npr.

sticawe akademskih titula (specijalizacije, magistrature, doktorati),

reference prema kojima se procewuje ne~ija stru~na i nau~na vrednost

(objavqene kwige, patenti, indeks citiranosti, u~estvovawe u nau~nim

projektima, ste~eno iskustvo i ugled u struci, itd.), mawe su va‘ni (uop-

{te nisu va‘ni) u pore|ewu sa akreditovanim programima stru~nog usa-

vr{avawa i mi{qewem ~inovnika iz pomenutog Centra. Ovi ~inovnici,

naravno, nisu obavezni da poseduju pomenute kvalitete, a ne treba im ni

licenca (akreditori, evaluatori i licencijatori se ne evaluiraju i ne

licenciraju). Dovoqna im je licenca {to su imali sre}e da se zaposle u

Ministarstvu prosvete po logici izreke: "Kome je Alah dao vlast, dao mu

je i pamet da se wome slu‘i..." Oni }e ostati nedodirqivi, ako ne u Mini-

starstvu, onda u dugove~nim prosvetnim savetima, koji su predvi|eni da

opstanu i posle onih koji su ih doveli na vlast.

Po{to se u Ministarstvu prosvete resori i polo‘aji ~esto dele prema

politi~koj pripadnosti (katkad i po ro|a~kim vezama) onda na mala vra-

ta ponovo ulazi kriterijum "podobnosti" koji smo ‘eleli da elimini{e-

mo u demokratskom dru{tvu, zbog ~ega smo se vaqda i opredelili za takvo


dru{tvo. On je naro~ito poguban kada politi~ka stranka nema u svojim

redovima qude odgovaraju}e stru~nosti. Treba samo pogledati kvalifi-

kacije qudi koji su primqeni na rad u Ministarstvo u posledwe tri go-

dine i iznenaditi se koliko je me|u wima malo doktora nauka, istaknu-

tih nau~nika, iskusnih prakti~ara i, uop{te, qudi koji su se dokazali

svojim radom.

Karakteristi~an je ~lan 120 Zakona kojim se predvi|a napredovawe u

slu‘bi za one koji se licenciraju, odslu{av{i akreditovane programe.

Wima su namewena zvawa pedago{kog savetnika, mentora, instruktora i

vi{eg pedago{kog savetnika, a predvi|ena je i odre|ena nov~ana stimula-

cija. Ovo napredovaws se obezbe|uje iskqu~ivo poha|awem programa

stru~nog usavr{avawa koje propisuje Ministarstvo. Kadrovske {kole i

fakulteti se u ovakvom sistemu stru~nog usavr{avawa i ne pomiwu, osim

{to im se pru‘a mogu}nost da i sami akredituju neke programe kod Mi-

nistarstva. U ovom slu~aju ~inovnici dolaze u polo‘aj da odlu~uju o naj-

stru~nijim pitawima i imaju prvu i posledwu re~ ~ak i u slu~aju nastav-

no-nau~nih institucija, u kojima se nalaze qudi stru~niji od wih. Da

stvar bude gora ~itav sistem stru~nog usavr{avawa je zami{qen "odozgo

na ni‘e", kao transmisija ideja, namera, kriterijuma i vrednosti kojima

raspola‘e nedodirqive ~inovni~ki kolegijum Ministarstva, mo}an zbog

raspolagawa licencama bez kojih se gubi posao, a sa kojima se sti~u zva-

wa, dok se stru~no samousavr{avawe i samoorganizovawe i ne pomiwu, ni-

ti imaju {anse da za‘ive u takvom sistemu. Me|utim, ako stru~no usavr-

{avawe ne pre|e u samausavr{avawe, ma kako bilo dobro organizovano,

ono nema {anse da dovede do trajnije pozitivnih rezultata. Nastavni~ka

masa, tretirana kao masa izvr{ilaca i poslu{nika ucewenih sticawem

licenci na}i }e na~ina da pasivnim otporom zaustavi svaku, ~ak i dobro

zami{qenu inicijativu. Iskustva iz pro{losti daju dovoqno svedo~an-

stava o tome.

Trebalo bi razraditi, sistematazovati i uobli~iti sistem stru~nog

usavr{avawa prosvetnih radnika tako da bude jasno ko su mu izvo|a~i,

{ta su mu programi, ko je obavezan da ga finansira i kakva je korist od

wega. Treba proceniti naro~ito da li su tro{kovi koje iziskuje u skla-

du sa finansijskim mogu}nostima na{e dru{tvene zajednice i koristi

koju osnovna delatnost ima od wega. Osim toga, pored sistema stru~nog

usavr{avawa vr{enog "odozgo", od strane Ministarstva, treba razraditi

i sisteme vr{ene ca "strane" (od kadrovskih {kola i fakulteta) i "odo-

zdo" (stru~no samousavr{avawe u ustanovama).


Neadekvatna i nekonzistentna kadrovska re{ewa

U ~lanu 6 Zakona predvi|eno je da "obrazovno-vaspitni rad obavqaju:

nastavnik, vaspita~, stru~ni saradnik, pomo}ni nastavnik i drugo lice,

u skladu sa zakonom". Kada se ova odredba pove‘e sa onim {to je re~eno o

stru~noj spremi ovih profila, ostaju neke dileme. Npr. {ta je to "pomo}-

ni nastavnik" u {koli i gde su se denule medicinske sestre-vaspita~i iz

pred{kolskih ustanova. Naravno, mogu}e je re}i da su oni ona "druga li-

ca... u skladu sa zakonom", ali {ta je sa wihovim licencama, stru~nim usa-

vr{avawem, zahtevima za {kolsku spremu i dr, {to je sve navedeno za

predvi|ene profile, ali ne i za wih.

To nije jedina nedore~enost i nelogi~nost u ~lanovima Zakona koji se

odnose na kadrove. ^lanom 107 je, na primer, predvi|eno da stru~ne po-

slove u osnovnoj {koli mogu obavqati defektolog, logoped, andragog,

socijalni ili zdravstveni radnik, dok ovi profili nisu predvi|eni i

za rad u pred{kolskoj ustanovi, za {ta nema nikakvog opravdawa. [ta

vi{e, imaju}i u vidu specifi~nost pred{kolskog uzrasta i razvojnu

problematiku koja proizlazi iz ove specifi~nosti, sasvim je sigurno

da je prisustvo, npr. logopeda, socijalnog i zdravstvenog radnika jo{

potrebnije u de~jim jaslicama i de~jem vrti}u nego u osnovnoj {koli,

{to je do sada bila tradicija u iole razvijenijim pred{kolskim usta-

novama.

Problemati~no je i odre|ewe ko mo‘e, i pod kojim uslovima, biti di-

rektor pred{kolske ustanove, koje odudara od dosada{we prakse i ne

uzima u obzir konkretno stawe i mogu}nosti.

U principu, prirodno je da direktor ustanove mo‘e biti svako lice

koje je stru~wak za obavqawe neke od wenih osnovnih funkcija, ima vi-

soku stru~nu spremu (odnosno - vi{u, za vaspita~e) kao i odre|en broj

godina radnog iskustva u struci. Me|utim, kada je u pitawu direktor

de~jeg vrti}a, Zakon predvi|a samo pedagoga, psihologa, stru~nog sarad-

nika i vaspita~a, dok su ostale struke (socijalnog i zdravstvenog sme-

ra) jednostavno izostavqene, {to do sada nije bio slu~aj. Ve} sam zahtev

postavqen u ~lanu 48 da direktor mora imati "pet godina sta‘a na po-

slovima obrazovawa i vaspitawa" iskqu~uje postavqawe na to radno me-

sto pomenutih struka, a ako se dosledno primeni, iskqu~uje i psiholo-

ge (jer ne obavqaju poslove obrazovawa i vaspitawa). Ve}ina psihologa

~ak nema nikakvo pedago{ko obrazovawe. Uprkos tome, prema ~lanu 90,


stav 5, proveru spremnosti deteta za upis u {kolu vr{i psiholog, dok

je pedagog, suprotno dosada{woj praksi timskog rada, izostavqen. U raz-

re{avawu vrlo zna~ajnog pitawa - ko }e {ta raditi u pred{kolskoj

ustanovi i {koli, ne mogu pomo}i ni ~lanovi 108 i 109 u kojima su za-

daci nastavnika, vaspita~a i stru~nih saradnika formulisani {turo

i nepotpuno.

Me|utim, najve}i problem kada su u pitawu kadrovi, koji }e se uskoro

javiti kao posledica primene Zakona, ni na koji na~in nije re{en. Nai-

me, izmene u sistemu {kolstva i programa rada neminovno }e neke profi-

le kadrova u~initi suvi{nim. Iznena|uje da o qudima, koji }e ostati bez

posla u pred{kolskim ustanovama, osnovnim i sredwim {kolama, nema

ni re~i, ~ak ni u prelaznim i zavr{nim odredbama Zakona.

Defavorizovani privatnici

Iako je ~lan 31 Zakona predvideo da, pored Republike, pokrajine i jedi-

nice lokalne samouprave, ustanovu mo‘e osnovati i neko drugo pravno

lice, o tome u daqem tekstu nije re~eno skoro ni{ta, mada su za funkci-

onisawe ovih ustanova neophodni propisi koji uva‘avaju wihovu speci-

fi~nost. Sem jednog, svi ostali ~lanovi Zakona nameweni su regulisawu

delatnosti pred{kolskih ustanova ~iji je osniva~ Republika, autonom-

na pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, a oni u najve}em broju

slu~ajeva nisu primenqivi za delatnost ustanove ~iji je osniva~ drugo

pravno ili fizi~ko lice, zajednica ili udru‘ewe. Na taj na~in se u

praksi javqa podvajawe, karakteristi~no za situaciju kada su postojale

favorizovane "dr‘avne" i dafavorizovane "privatne" ustanove. Te{ko da

se u ovim drugim ustanovama mogu sprovesti u delo i odredbe stava 2, ~la-

na 5 Zakona koji predvi|a da se na osnivawe i rad pred{kolskih ustano-

va primewuju propisi o javnim slu‘bama, kao i ~lana 6 kojim je propisa-

no da zaposleni u ustanovi ostvaruju svoja prava, obaveze i odgovornosti

u skladu sa zakonom kojim se ure|uju radni odnosi u dr‘avnim organi-

ma.

Me|utim, zanemarivawe privatnog sektora nema opravdawa naro~ito u

uslovima op{teg siroma{tva kada dr‘ava i lokalna dru{tvena zajedni-

ca ne mogu u postoje}nm uslovima da obezbede mesta za svu decu kojoj je to

potrebno (~ak ni decu godinu dana pred polazak u {kolu). Jedna od real-

nih mogu}nosti da se pro{iri mre‘a pred{kolskih ustanova, kako na

gradskom, tako i u seoskom podru~ju, je da se zakonom jasno i precizno re-


guli{e status, osnivawe i finansirawe delatnosti pred{kolskih usta-

nova ~iji je osniva~ drugo pravno ili fizi~ko lice, zajednica ili udru-

‘ewe, uz uva‘avawe wihovih specifi~nosti i omogu}avawe da deluju

komplementarno (a ne konkurentski) sa pred{kolskim ustanovama ~iji

je osniva~ Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samou-

prave. Posebno bi trebalo stimulisati me{ovite oblike ovih ustanova u

kojima bi se kona~no prevazi{lo suprotstavqawe izme|u "privatnog" i

"dr‘avnog" sektora.

Ono {to "privatne" ustanove definitivno stavqa u lo{iji polo‘aj

od ,dr‘avnih" je posebna odredba ~lana 33 po kojoj se, pored op{tih

uslova za osnivawe ustanove (koji se odnose na dovoqan broj dece, pro-

gram, prostor, opremu, kadrove, sredstva za rad i higijensko-tehni~ke

uslove) za ustanovu ~iji je osniva~ drugo pravno ili fizi~ko lice,

tra‘i garancija banke da su obezbe|ena sredstva za tri godine (kada je

u pitawu {kola) a godinu dana -vrti}.

Navedena garancija se tra‘i diskriminativno, ote‘avaju}i uslove

za otvarawe ustanove, i eksplicitno izra‘avaju}i nepoverewe u "pri-

vatnike". To je vrlo lo{e ako se ima na umu da jedino procvatom privat-

ne inicijative u oblasti pred{kolstva mo‘e da se po~ne re{avati po-

menuti hroni~ni nedostatak slobodnih mesta u ustanovama ~iji je

osniva~ Republika, pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, sa

perspektivom da ustanove ~iji su osniva~i druga pravna ili fizi~ka

lica, zajednice ili udru‘ewa, zadovoqavaju bar polovinu potreba,

{to je karakteristi~no i za niz zemaqa razvijenijih i bogatijih od Sr-

bije.

U ovom pogledu kod nas postoji pravi haos budu}i da je razvoj "privatnih"

ustanova tekao "divqe" i van zakona, ~ijem ra{~i{}avawu nije ni najmawe

doprineo Zakon o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa.

Zanimqivo je da se pomenuti diskriminativni uslovi ne postavqaju

kada je u pitawu strano pravno ili fizi~ko lice (ne treba mu garanci-

ja banke niti mora da pro|e strogo razra|enu proceduru ogleda kakvu

propisuje ~lan 93, a koji ima za ciq unapre|ivawe kvaliteta i osavre-

mewivawe obrazovno-vaspitnog rada, kao i uvo|ewe novih sadr‘aja

programa i organizacionih novina). Strancu, koji bi da uvede pred-

{kolski program koji }e se izvoditi prema posebnim pedago{kim na-

~elima, dovoqno je da ga je priznalo neko me|unarodno udru‘ewe, od-

nosno da ima program akreditovan u inostranstvu. U pitawu je tzv.

"otvorenost" prema svemu, svakome i sva~emu, ako dolazi iz inostran-

stva, koja je dobila zakonsku podr{ku. Pre}utna podr{ka za to je po-


stojala kod nas jo{ od 1995. godine, kada je na Prosvetnom savetu usvo-

jen tzv. "Model A" (nastao skra}enim prevodom jedne verzije kanadskog

programa). U me|uvremenu su na{i vrti}i "otvoreni" za Montesori

program koji finansira jedna crkvena organizacija iz inostranstva, a

u nekim ustanovama se radi i po koncepciji teozofa [tajnera. Ko zna

kakva sekta, stranka ili mafija mo‘e ve} sutra da otvori ustanovu za

na{u decu i omladinu, pod uslovom da je program akreditovala u ze-

mqi svog porekla?

Smawena prava deteta

U ~lanu 2. Zakona ka‘e se da se sistemom obrazovawa i vaspitawa

obezbe|uje "mogu}nost za obrazovawe i vaspitawe pod jednakim uslovi-

ma i na ekonomski nedovoqno razvijenim podru~jima, kao i socijalno,

odnosno kulturno mawe podsticajnim sredinama", a u ~lanu 4 da "svako

ima pravo na obrazovawe i vaspitawe" bez obzira na svoje imovno stawe.

Me|utim, u istom ~lanu, kao i u ~lanu 83 koji reguli{u pravo na bes-

platno obrazovawe, ne pomiwu se pred{kolske ustanove niti sredwe

{kole, ~ak ni ostvarivawe programa pripreme za {kolu u godini pred

polazak u {kolu ~etiri sata dnevno, najmawe {est meseci, koje je prema

~lanu 85 obavezno. Naime, prema ~lanu 89 besplatno je samo poha|awe

pripremnog programa, a ne i pred{kolske ustanove. Ovde se postavqa

pitawe - {ta ako roditeqi nemaju ili ne}e da plate tro{kove poha|a-

wa ustanove, {ta ako ustanova nema dovoqno mesta za prijem deteta, {ta

ako u mestu u kome dete ‘ivi nema ustanove? Ako se jedna obaveza utvr-

di onda je potrebno imati odgovore i na takva pitawa. O~igledno je da

je na~in finansirawa delatnosti pred{kolskih ustanova, kao i posto-

jawe {kola u kojima se pla}a {kolarina, u neskladu sa citiranim ~la-

novima, kao i ~lanom 95 koji glasi: "Prava deteta i u~enika ostvaruju se

u skladu sa potvr|enim me|unarodnim ugovorima, ovim i posebnim za-

konima". Postavqa se pitawe {ta je sa po{tovawem principa Konvenci-

je o pravima deteta UN; i drugim dokumentima me|unarodne zajednice

koji reguli{u dru{tvenu brigu o deci, {to podrazumeva uva‘avawe

osnovnih prava sve dece na vaspitawe i obrazovawe, zdravstvenu za{ti-

tu i socijalnu ravnopravnost. Zakon se bavi samo vaspitno-obrazovnom

funkcijom de~jih vrti}a, pa ni wu ne reguli{e na celovit i konzisten-

tan na~in, ili bar na~in koji bi predstavqao pomak napred u odnosu na

prethodno stawe.


U Zakonu je primetno da se najve}i deo nov~anih sredstava, naro~ito

kada su u pitawu pred{kolske ustanove, obezbe|uje iz buyeta jedinice

lokalne samouprave, a ne iz buyeta Republike. Rezultat ovog re{ewa, ko-

ji nije te{ko predvideti, bi}e da siroma{nije lokalne samouprave ima-

ju siroma{nije (ili nemaju nikakvo) pred{kolsko vaspitawe i obrazo-

vawe, {to je dijametralno suprotno kompenzatorskoj funkciji ovih

ustanova kojom bi trebalo te‘iti da se solidarno pomogne svoj deci

prilikom wihovog starta u {kolu i ‘ivot. Imaju}i u vidu {tete po raz-

vojne potencijale dece, koje ovakvo re{ewe mora da uzrokuje, ne mo‘emo

se nikako sa wime slo‘iti, naro~ito imaju}i u vidu nivo usluga koje su

pred{kolske ustanove pru‘ile deci i porodicama u prethodnom peri-

odu.

Sa nostalgijom se moramo setiti vremena kada se vaspitawe i obrazova-

we nije pla}alo, jer je jedino tada i tako pravo na obrazovawe i vaspitawe

moglo da se zaista i ostvari. Naravno, nema vi{e socijalisti~ke bole}i-

vosti prema sirotiwi, me|utim, ona nije jedini argument kojim se brani

besplatno {kolovawe. Ono je i (dugoro~no gledano) ekonomski isplativo

jer se {koluju sposobni, a ne imu}ni.

Osim navedene nepravde koja, makar i nenamerno, mo‘e da vodi diskri-

minaciji dece po socijalnom poreklu, postoji i jedno re{ewe u ~lanu 7.

Zakona koje mo‘e dovesti do nacionalne segregacije. ^lan je posve}en

upotrebi jezika i predvi|a obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku, a

za nacionalne mawine - na materwem (izuzetno na srpskom) jeziku. Pred-

vi|en je i rad na stranom jeziku, samo je ostao nepomenut dvojezi~ni rad

u nacionalno me{ovitim sredinama koji je, do sada bio najrasprostrawe-

niji u pred{kolskim ustanovama. Tako je negirana jedna praksa koja ve}

dugo postoji u Vojvodini, koja je na{la svoje puno kulturno, pedago{ko,

pa i politi~ko opravdawe. Naime, ovom praksom se deci omogu}ava da iz-

begnu opredeqivawe za jedan jezik (jednu naciju), a istovremeno daje pri-

lika da nau~e dva jezika u uzrastu kada se jezici najboqe u~e, a komuni-

kacija najlak{e uspostavqa.

Dekomponovawe dru{tvene brige o deci

Dok je Zakon o dru{tvenoj brizi o deci ovu delatnost regulisao in-

tegralno i integrativno, uzimaju}i u obzir sve wene funkcije, regula-

tiva brige o deci sada je razlo‘ena na dva zakona (Zakon o osnovama


sistema obrazovawa i vaepitawa, o kome je do sada bilo re~i, i Zakon

o finansijskoj podr{ci porodici sa decom) s tim {to su neke oblasti

ostale neobuhva}ene. Da bi se sagledale posledice takvog postupka

upore|ene su wihove teorijske osnove i polazi{ta, proklamovani ci-

qevi, predvi|ene mere, broj korisnika i obuhva}ene dece, kao i visi-

na materijalne pomo}i porodicama sa decom. Tako|e je izra~unat iz-

nos pomo}i pretpostavqenim modelima porodice koji bi se ostvari-

vao u junu 2003. godine i modelima porodice sa decom za vreme trajawa

porodiqskog odsustva i posle wegovog prestanka prema Zakonu o dru-{tvenoj brizi o deci i Zakonu o finansijskoj podr{ci porodici sadecom.


KOMPARATIVNI PRIKAZ MERA POPULACIONE POLITIKE

Tab. 1. Komparativni prikaz teorijskih osnova - polazi{ta

Çàêîí î ä ðóø òâåíî� áðèçè î ä åö è èç 1992. ãîä èíå

Çàêîí î ôèíàíñ è�ñ êî� ïîä ðø ö è ïîðîäèö è ñ à ä åö îì èç 2002. ãîä èíå

- Î áåçáåäè òè è í òåãðàòèâí è ï ðè ñòóï èçì å� ó ì åðà ñî öè¼àëí å è ï î ï óëàöèî í å ï î ëè òèêå - Ñ î áçèðî ì í à óòâð� åí å öèš åâå äåì î ãðàô ñêî ã ðàçâèòêà (ï ðî ñòà ðåï ðî äóêöè¼à ñòàí î âí èø òâà, ðàâí î ì åðàí ðåãè î í àëí è ðàçâî ¼ ñòàí î âí èø òâà, ï î áî š ø àœå çäðàâñòâåí î ã ñòàœà è ñì àœåœå èñåš àâàœà ñòàí î âí èø òâà), êàî ï î æåš àí ì î äåë ï î ðî äèöå èäåí òèô èêî âàí à ¼å ï î ðî äèöà ñà òðî ¼å äåöå è î í à ¼å î ñí î âí è ñóá¼åêò çàø òèòå ñà ï î ñåáí èì ì åðàì à ï î äðø êå çà òðå� å äåòå - Ó î ï ø òèí àì à ñà í åãàòèâí î ì ñòî ï î ì ï ðèðî äí î ã ï ðèðàø òà¼à ñòàí î âí èø òâà ñòàòóñ òðå� åã äåòåòà, çà êî ðèø � åœå ï ðàâà í à äî äàòàê í à äåöó è í àêí àäó òðî ø êî âà áî ðàâêà ó ï ðåäø êî ëñêî ¼ óñòàí î âè , è ì àëî ¼å è ñâàêî í àðåäí î äåòå ó ï î ðî äèöè - Ì åðå ñó áè ëå äèô åðåí öèðàí å ñ î áçè ðî ì í à ï ðèðî äí è ï ðè ðàø òà¼ ñòàí î âí èø òâà ó î ï ø òèí è , î äí î ñí î í àñåš ó

- Î áåçáåäè òè ó ø òî ¼å ì î ãó� å âå� î ¼ ì åðè ðàçäâà¼àœå ñî öè¼àëí å è ï î ï óëàöèî í å êî ì ï î í åí òå ó ì î äåëó ô èí àí ñè¼ñêå ï î äðø êå ï î ðî äèöè ñà äåöî ì - Ï î âå� àòè çí à÷à¼ ï î ï óëàöè î í î ã åëåì åí òà êî í öåòðàöè¼î ì ô èí àí ñè¼ñêå ï î äðø êå ó ¼åäàí è í ñòðóì åí ò - È í ñòðóì åí òî ì ï î ï óëàöèî í å ï î ëè òèêå ó ì î äåëó ô èí àí ñè¼ñêå ï î äðø êå ï î ðî äèöè ñà äåöî ì ñòèì óëèñàòè ðà� àœå äðóãî ã, òðå� åã è ÷åòâðòî ã äåòåòà - Äå÷¼è äî äàòàê êî ¼è èì à êàðàêòåð ñî öè¼àëí å ì åðå, î áåçáå� èâàòè ï î ä î äðå� åí è ì óñëî âèì à, çà ÷åòâî ðî äåöå - Ì åðå ñï ðî âî äèòè óí èâåðçàëí î í à öåëî ¼ òåðèòî ðè¼è öåí òðàëí å Ñðáè¼å è Âî ¼âî äèí å, ï î ø òî í è ¼åäí à î ï ø òèí à í å áåëåæè âè ñî êó ñòî ï ó í àòàëèòåòà


Çàêîí î ôèíàíñ è�ñ êî� ïîä ðø ö è ïîðîä èö è ñ à ä åö îì èç 2002. ãîä èíå

Òåîðè�ñ êè îñ íîâ: Äðæàâà áë àãîñ òàœ à Ï îëàçèø òå: - Ðà� àœå ¼å ï î òï óí î ñëî áî äí î - Ï ðàâî ¼å è äóæí î ñò ðî äè òåš à äà ñå ñòàðà¼ó î ï î äèçàœó è âàñï èòàœó ñâî ¼å äåöå, ï ðàâî ¼å äåòåòà í à óñëî âå æèâî òà êî ¼è î ì î ãó� àâà¼ó œåãî â ï ðàâèëàí ï ñèõî -ô èçè÷êè ðàçâî ¼, î áàâåçà ¼å äðæàâå äà è ì ó òî ì å ï ðóæè ï î ì î � - Äðæàâà èì à ï ðàâî äà î äãî âàðà¼ó� èì , í åðåï ðåñèâí èì ì åðàì à óòè÷å í à î äëóêå ï î ¼åäèí àöà î ðà� àœó - Ï î ï óëàöèî í à ï î ëèòèêà ñå ì î ðà ñï ðî âî äè òè ñàì î ï î äåì î ãðàô ñêèì êðèòåðè¼óì èì à

Òåîðè�ñ êè îñ íîâ: Í åîë èáåðàë èçàì Ï îëàçèø òå: - Ðà� àœå ¼å ï î òï óí î ñëî áî äí î - Ï ðàâî ¼å è äóæí î ñò ðî äè òåš à äà ï î äèæó è âàñï èòàâà¼ó äåöó, ï ðàâî ¼å äåòåòà í à óñëî âå æèâî òà êî ¼å ì ó î ì î ãó� àâà¼ó ï ðàâèëàí ðàçâî ¼ è î áàâåçà ¼å äðæàâå äà ï î äðæè äî áðî áèò ï î ðî äèöå è äåòåòà è áóäó� èõ ãåí åðàöè¼à - Äðæàâà èì à ï ðàâî äà î äãî âàðà¼ó� èì , í åðåï ðåñèâí í ì ì åðàì à óòè÷å í à î äëóêå ï î ¼åäèí àöà î ðà� àœó - Ï î ï óëàöèî í à ï î ëèòèêà ñå ì î ðà ñï ðî âî äè òè ñàì î ï î äåì î ãðàô ñêèì êðèòåðè¼óì èì à


Tab. 2. Komparativni prikaz ciqeva


Çàêîí î ôèíàíñ è�ñ êî� ïîä ðø ö è ïîðîäèö è ñ à ä åö îì èç 2002.

- Ñòâàðàœå î ñí î âí èõ óñëî âà çà ï ðèáëèæí î ó¼åäí à÷àâàœå í èâî à çàäî âî š àâàœà ðàçâî ¼í è õ ï î òðåáà äåöå - Ï î ì î � ï î ðî äèöè ó î ñòâàðèâàœó œåí å ðåï ðî äóêòèâí å, çàø òèòí å, âàñï èòí å è åêî í î ì ñêå ô óí êöè¼å - Ï ðåäø êî ëñêî âàñï è òàœå è î áðàçî âàœå äåöå - Äí åâí è áî ðàâàê, âàñï è òàœå è î áðàçî âàœå, ï ðåâåí òí âí à çäðàâñòâåí à çàø òè òà, è ñõðàí à, î äì î ð, ðåêðåàöè¼à, êóëòóðí å, ñï î ðòñêå è ñòâàðàëà÷êå àêòèâí î ñòè äåöå - Î äãî âà¼ó� à ñàäðæèí à ðàäà ñà äåöî ì áåç ðî äè òåš ñêî ã ñòàðàœà, äåöî ì ñà ñì åòœàì à ó ðàçâî ¼ó, äåöî ì í à äóæåì á î ëí è÷êî ì ëå÷åœó è äåöî ì èç ñî öè¼àëí î óãðî æåí è õ ï î ðî äèöà - Ï î ñåáí à çàø òèòà òðå� åã äåòåòà èç ï î ðî äèöå ñà òðî ¼å äåöå

- Ï î á î š ø àœå óñëî âà çà çàäî âî š àâàœå î ñí î âí èõ ï î òðåáà äåöå - Ï î ñåáàí ï î äñòèöà¼ ðà� àœó äåöå - Ï î äðø êà ì àòåðè¼àëí î óãðî æåí èì ï î ðî äèöàì à ñà äåöî ì , ï î ðî äèöàì à ñà äåöî ì î ì åòåí î ì ó ðàçâî ¼ó è äåöè áåç ðî äè òåš ñêî ã ñòàðàœà


Tab. 3. Komparativni prikaz mera

Kad je re~ o komparativnom prikazu mera, zna~ajno je napomenuti da su

Zakonom o finansijskoj podr{ci porodici sa decom u~iwene izmene u

samom definisawu mera i u uslovima za wihovo kori{}ewe. Neke izme-

ne su na boqi na~in uredile pojedine mere, a neke su postavile restrik-

tivnije uslove za wihovo kori{}ewe. U~iwene promene sastoje se u sle-

de}em:


Çàêîí î ôèíàíñ è�ñ êî� ïîä ðø ö è ïîðîäèö è ñ à ä åö îì èç 2002.

- Í àêí àäà çàðàäå çà âðåì å ï î ðî äèš ñêî ã, ï ðî äóæåí î ã ï î ðî äèš ñêî ã î äñóñòâà çàï î ñëåí î ã ðî äèòåš à è î äñóñòâà ñà ðàäà óñâî ¼è î öà ðàäè í åãå äåòåòà (Î òàö ¼å èì àî ï ðàâî í à î äñóñòâî óì åñòî ì à¼êå ñàì î ï î ä î äðå� åí è ì óñëî âèì à) - Ì àòåðèí ñêè äî äàòàê - Ï î ì î � çà î ï ðåì ó í î âî ðî � åí ÷åòà - Äî äàòàê í à äåöó - Í àêí àäà òðî ø êî âà áî ðàâêà ó ï ðåäø êî ëñêî ¼ óñòàí î âè çà òðå� å äåòå (è ñâàêî í àðåäí î ó î ï ø òèí àì à - í àñåš èì à ñà í åãàòèâí î ì ñòî ï î ì ï ðèðî äí î ã ï ðèðàø òà¼à ñòàí î âí èø òâà) - Ï ðåäø êî ëñêî âàñï è òàœå è î áðàçî âàœå çà: - äåöó áåç ðî äèòåš ñêî ã ñòàðàœà, - äåöó ñà ñì åòœàì à ó ðàçâî ¼ó è - äåöó í à äóæåì áî ëí è÷êî ì ëå÷åœó - Âàñï èòí î -î áðàçî âí è ï ðî ãðàì ó ãî äèí è ï ðåä ï î ëàçàê ó î ñí î âí ó ø êî ëó ó òðà¼àœó î ä òðè ñàòà äí åâí î ó ø êî ëñêî ¼ ãî äèí è - Áî ðàâàê, ï ðåäø êî ëñêî âàñï èòàœå è î áðàçî âàœå è ï ðåâåí òèâí à çäðàâñòâåí à çàø òè òà äåöå ï ðåäø êî ëñêî ã óçðàñòà, è áî ðàâàê äåöå î ñí î âí î ø êî ëñêî ã óçðàñòà äî 10 ãî äèí à ñòàðî ñòè - Î ä ì î ð è ðåêðåàöè¼à äåöå ä î 15 ãî äèí à ñòàðî ñòè ó äå÷¼åì î äì àðàëèø òó - Ðåãðåñèðàœå òðî ø êî âà áî ðàâêà äåöå ó ï ðåäø êî ëñêî ¼ óñòàí î âè , î äì î ðà è ðåêðåàöè¼å

- Í àêí àäà çàðàäå çà âðåì å ï î ðî äèš ñêî ã î äñóñòâà, î äñóñòâà ñà ðàäà ðàäè í åãå äåòåòà è î äñóñòâà ñà ðàäà ðàäè ï î ñåáí å í åãå äåòåòà (Î òàö ì î æå êî ðè ñòèòè ï ðàâî í à î äñóñòâî óì åñòî ì à¼êå ï î ñëî á î äí î ¼ âî š è) - Ðî äèòåš ñêè ä î äàòàê - Äå÷¼è äî äàòàê - Í àêí àäà òðî ø êî âà áî ðàâêà ó ï ðåäø êî ëñêî ¼ óñòàí î âè çà: - äåöó áåç ðî äèòåš ñêî ã ñòàðàœà, - äåöó î ì åòåí ó ó ðàçâî ¼ó (ï î ä î äðå� åí è ì óñëî âèì à) - äåöó í à äóæåì áî ëí è÷êî ì ëå÷åœó - Ðåãðåñèðàœå òðî ø êî âà áî ðàâêà ó ï ðåäø êî ëñêî ¼ óñòàí î âè äåöå èç ì àòåðè¼àëí î óãðî æåí èõ ï î ðî äèöà


- Naknada zarade za vreme porodiqskog odsustva, odsustva sa rada radi

nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta jednaka je zaradi

bez obzira na redosled ro|ewa deteta zbog kojeg se koristi porodiqsko

odsustvo. Prema prethodnom zakonskom re{ewu zaposlene ‘ene su pri-

male naknadu jednaku zaradi za prvo, drugo i tre}e dete, a za ~etvrto i

svako naredno 80% zarade. U op{tinama ili naseqima sa negativnom sto-

pom prirodnog prira{taja naknada je bila jednaka zaradi i za ~etvrto

dete. Prema prethodnom zakonu, maksimalna naknada nije bila ograni~e-

na, a prema postoje}em naknada je limitirana na nivou od pet prose~nih

zarada u Republici.

- Roditeqski dodatak je zamenio meru "Pomo} za opremu novoro|en~e-

ta", a visina sredstava koja se dobija je: za drugo dete 50.000, za tre}e dete

90.000 i za ~etvrto dete 120.000 dinara, za razliku od prethodnog re{ewa

kada se za svako od prva ~etiri deteta dobijala pomo} u visini prose~ne

plate po zaposlenom u privredi Republike, prema posledwem objavqenom

podatku organa nadle‘nog za statistiku.

- Pravo na materinski dodatak je ukinuto, a nezaposlena majka ga je

ostvarivala u trajawu od 365 dana i u visini od 30% prose~ne zarade po

zaposlenom u privredi Republike.

- De~ji dodatak je izgubio karakter populacione mere, zna~ajno je zao-

{tren cenzus i zna~ajno su smaweni iznosi.

- Prava na naknadu tro{kova boravka u pred{kolskoj ustanovi za decu

bez roditeqskog starawa i decu ometenu u razvoju kao i na regresirawe

tro{kova boravka u pred{kolskoj ustanovi dece iz materijalno ugro‘e-

nih porodica re{ena su nepovoqnije nego u prethodnom zakonu.

- Posmatrano u celini va‘e}i Zakon o finansijskoj podr{ci poro-

dici sa decom i pored poboq{awa nekih mera, restriktivniji je od pret-

hodnog, obezbe|uje ni‘i nivo pomo}i od prethodnog i mawi broj mera od

prethodnog.

- Du‘ina porodiqskog odsustva smawena je Zakonom o radu za 45 dana

za svako dete osim tre}eg za koje je smawewe 13,5 meseci.


PRAVNO REGULISAWE DRU[TVENE BRIGE O DECI NAKON UKIDAWA ISTOIMENOG ZAKONA

Tab. 4. Komparativni prikaz broja korisnika i obuhvata **

** Podaci o broju korisnika mera po Zakonu o dru{tvenoj brizi o deci su sa stawem na dan

31. maja 2002. godine, a za mere po Zakonu o finansijskoj podr{ci porodici sa decom sa sta-

wem na dan 31. maja 2003. godine, a ustupilo ih je Ministarstvo za socijalna pitawa.

* Prava pod rednim brojem 9, 10. i 11. finansiraju se iz op{tinskih buyeta.

Çàêîí î äðóø òâåíî� áðèçè î ä åöè è� 1992. Çàêîí î ôèíàíñ è�ñ êî� ïîä ðø öè ïîðîäèöè ñ à ä åö îì è� 2002.

Ì åðà Áðî ¼ Î áóõâàò Ì åðà Áðî ¼ Î áóõâàò

1.

Í àêí àäà çàðàäå çà âðåì å ï î ðî äèš ñêî ã, ï ðî äóæåí î ã ï î ðî äèš ñêî ã î äñòóñòâà çàï î ñëåí î ã ðî äèòåš à è î äñóñòâà ñà ðàäà óñâî ¼èî öà ðàäè í åãå äåòåòà

24.520

100%

Í àêí àäà çàðàäå çà âðåì å ï î ðî äèš ñêî ã î äñóñòâà, î äñóñòâà ñà ðàäà ðàäè í åãå äåòåòà è î äñóñòâà ñà ðàäà ðàäè ï î ñåáí å í åãå

24.491

100%

2. Ì àòåðèí ñêè äî äàòàê 34.479 - - 3.

Ï î ì î � ì à¼êàì à èçáåãëèöàì à ñà äåöî ì äî ¼åäí å ãî äèí å ñòàðî ñòè

1.050

Ï î ì î � ì à¼êàì à èçáåãëèöàì à ñà äåöî ì äî ¼åäí å ãî äèí å æèâî òà

727

4.

Ï î ì î � çà î ï ðåì ó í î âî ðî � åí ÷åòà (ï ðî ñå÷í î ì åñå÷í î )

6.670

Ðî äèòåš ñêè äî äàòàê (ï ðî ñå÷í î ì åñå÷í î )

2.584

5. Äî äàòàê í à äåöó 682.315 Äå÷è¼è äî äàòàê 504.815 6.

Í àêí àäà òðî ø êî âà áî ðàâêà ó ï ðåäø êî ëñêî ¼ óñòàí î âè çà òðå� å äåòå

14.659

-

-

7.

Ï ðåäø êî ëñêî âàñï èòàœå è î áðàçî âàœå -çà äåöó áåç ðî äèòåš ñêî ã ñòàðàœà -çà äåöó ñà ñì åòœàì à ó ðàçâî ¼ó -çà äåöó í à äóæåì áî ëí è÷êî ì ëå÷åœó

79

726

960

Í àêí àäà òðî ø êî âà áî ðàâêà ó ï ðåäø êî ëñêî ¼ óñòàí î âè -çà äåöó áåç ðî äèòåš ñêî ã ñòàðàœà -çà äåöó î ì åòåí ó ó ðàçâî ¼ó

127

185

8.

Âàñï èòí î -î áðàçî âí è ï ðî ãðàì ó ãî äèí è ï ðåä ï î ëàçàê ó ø êî ëó

59.343

Ï ðåí åòî ó ñèñòåì î áðàçî âàœà è âàñï èòàœà

9.

Áî ðàâàê, ï ðåäø êî ëñêî âàñï èòàœå è î áðàçî âàœå è ï ðåâåí òèâí à çäðàâñòâåí à çàø òèòà äåöå ï ðåäø êî ëñêî ã óçðàñòà è áî ðàâàê äåöå î ñí î âí î ø êî ëñêî ã óçðàñòà äî 10 ãî äè í à ñòàðî ñòè*

-

10.

Î äì î ð è ðåêðåàöè¼à äåöå äî 15 ãî äè í à ñòàðî ñòè ó äå÷¼åì î äì àðàëèø òó*

-

11.

Ðåãðåñèðàœå òðî ø êî âà áî ðàâêà äåöå ó ï ðåäø êî ëñêî ¼ óñòàí î âè , î äì î ðà è ðåêðåàöè¼å*

Ðåãðåñèðàœå òðî ø êî âà áî ðàâêà ó ï ðåäø êî ëñêî ¼ óñòàí î âè äåöå èç ì àòåðè¼àëí î óãðî æåí èõ ï î ðî äèöà

12. ÓÊÓÏ Í Î 825.306 592.272


Tab. 5. Komparativni prikaz visine iznosa materijalne pomo}i*

Ì åðà Èçí î ñ Ì åðà Èçí î ñ Í àêí àäà çàðàäå çà âðåì å ï î ðî äèš ñêî ã, ï ðî äóæåí î ã ï î ðî äèš ñêî ã î äñòóñòâà çàï î ñëåí î ã ðî äèòåš à è î äñóñòâà ñà ðàäà óñâî ¼èî öà ðàäè í åãå äåòåòà

Ó âèñèí è çàðàäå çà 1,2, 3. è 4. äåòå ó î ï ø òèí àì à (í àñåš è ì à) ñà í åãàòèâí î ì ñòî ï î ì ï ðèðî äí î ã ï ðè ðàø òà¼à, 80% çà 4. è ñâàêî í àðåäí î , ó î ï ø òèí àì à ñà ï î çèòèâí î ì ñòî ï î ì ï ðèðî äí î ã ï ðè ðàø òà¼à

Í àêí àäà çàðàäå çà âðåì å ï î ðî äèš ñêî ã î äñóñòâà, î äñóñòâà ñà ðàäà ðàäè í åãå äåòåòà è î äñóñòâà ñà ðàäà ðàäè ï î ñåáí å í åãå

Ó âèñèí è çàðàäå áåç î áçèðà í à ðåä ðî � åœà, à í à¼âèø å äî ï åò ï ðî ñå÷í èõ ì åñå÷í èõ çàðàäà ó Ðåï óáëèöè

Ì àòåðèí ñêè ä î äàòàê 2.059 çà ì åñåö, à çà 12 ì åñåöè 30.110, ï î ä ï ðåòï î ñòàâêî ì äà çàðàäå í å ðàñòó

-

-

Ï î ì î � ì à¼êàì à èçáåãëèöàì à ñà äåöî ì äî ¼åäí å ãî äè í å

2.091 çà ì åñåö, à çà 12 ì åñåöè 25.092, ï î ä ï ðåòï î ñòàâêî ì äà çàðàäå í å ðàñòó

Ï î ì î � ì à¼êàì à èçáåãëèöàì à ñà äåöî ì äî ¼åäí å ãî äè í å æèâî òà

2.091 çà ì åñåö, à çà 12 ì åñåöè 25.092, ï î ä ï ðåòï î ñòàâêî ì äà çàðàäå í å ðàñòó

Ï î ì î � çà î ï ðåì ó í î âî ðî � åí ÷åòà

8.364

Ðî äèòåš ñêè ä î äàòàê - çà 2. äåòå - çà 3. äåòå - çà 4. äåòå

50.000 90.000 120.000

Äî äàòàê í à äåöó - çà 1. äåòå - çà 2. äåòå - çà 3. äåòå Óâå� àí è èçí î ñ çà äåöó áåç ðî äèòåš à è äåöó ñàì î õðàí èõ ðî äèòåš à - çà 1. äåòå - çà 2. äåòå - çà 3. äåòå

1.672 2.091 2.509

2.173 2.718 3.261

Äå÷¼è äî äàòàê - çà 1,2,3. è 4. äåòå Óâå� àí è èçí î ñè çà ñàì î õðàí å ðî äèòåš å, õðàí èòåš å, ñòàðàòåš å è ðî äèòåš å äåöå î ì åòåí å ó ðàçâî ¼ó - çà 1,2,3. è 4 äåòå

Ï î 900

Ï î 1.303

Í àêí àäà òðî ø êî âà áî ðàâêà ó ï ðåäø êî ëñêî ¼ óñòàí î âè çà òðå� å äåòå - ó öåëî äí åâí î ì - ó ï î ëóäí åâí î ì

3.146 1.221

-

Ï ðåäø êî ëñêî âàñï èòàœå è î áðàçî âàœå - çà äåöó áåç ðî äèòåš ñêî ã ñòàðàœà - çà äåöó ñà ñì åòœàì à ó ðàçâî ¼ó (ï î âàñï . ãðóï è) - çà äåöó í à äóæåì áî ëí è÷êî ì ëå÷åœó (ï î âàñï . ãðóï è)

1.221

14.197

11.421

Í àêí àäà òðî ø êî âà áî ðàâêà ó ï ðåäø êî ëñêî ¼ óñòàí î âè çà äåöó áåç ðî äèòåš ñêî ã ñòàðàœà. Í àêí àäà òðî ø êî âà áî ðàâêà ó ï ðåäø êî ëñêî ¼ óñòàí î âè çà äåöó î ì åòåí ó ó ðàçâî ¼ó

Âàñï èòí î -î áðàçî âí è ï ðî ãðàì ó ãî äè í è ï ðåä ï î ëàçàê ó ø êî ëó (ï î â.ã.) - ó ñåäèø òó óñòàí î âå - âàí ñåäèø òà óñòàí î âå

8.792 9.326

-

Ðåãðåñèðàœå òðî ø êî âà á î ðàâêà äåöå ó ï ðåäø êî ëñêî ¼ óñòàí î âè

80% î ä åêî í î ì ñêå öåí å ï ðî ñå÷í î ï î äåòåòó

Ðåãðåñèðàœå òðî ø êî âà á î ðàâêà äåöå ó ï ðåäø êî ëñêî ¼ óñòàí î âè äåöå èç ì àòåðè¼àëí î óãðî æåí èõ ï î ðî äèöà


Zakon o dru{tvenoj brizi o deci iz 1992. Zakon o finansijskoj podr{ci porodici sa decom iz 2002.

* Visina iznosa ra~unata je na osnovu posledweg objavqenog podatka o visini prose~ne ne-

to zarade u privredi Republike pre stupawa na snagu Zakona o finansijskoj podr{ci poro-

dici sa decom, a to je prose~na neto zarada za april 2002. godine koja js iznosila 8.364 dina-

ra, dok js nivo pomo}i zami{qenom modelu prose~ne porodice ra~unat na bazi podataka o

prose~noj neto zaradi po zaposlenom u privredi Republike za maj 2003. godine, koja jeobja-

vqena u junu 2003. godine (Slu‘beni glasnik RS, broj 63/2003) i koja je iznosila 10.491,00 di-

nara.


Ï ðåòïîñ òàâš åíè ìîä åëè ïîðîäèö å ñ à çàðàäîì çàïîñ ëåíèõ �ëàíîâà êî�à �å íà íèâîó ïðîñ å�íå çàðàä å ïî çàïîñ ëåíîì ó ïðèâðåäè Ð åïóáëèêå

Çàêîí î ä ðóø òâåíî� áðèçè î ä åö è - âðñ òå ïðàâà è âèñ èíà ïîìî�è

Çàêîí î ôèíàíñ è�ñ êî� ïîä ðø ö è ïîðîä èö è ñ à ä åö îì – âðñ òà ïðàâà è âèñ èíà ïîìî�è

1. 2. 3.

Ì î äåë 1 Ï î ðî äèöó ÷èí å î òàö è ì à¼êà êî ¼è ñó ó ðàäí î ì î äí î ñó è í î âî ðî � åí î äåòå.

1. Ì à¼êà áè î ñòâàðèâàëà í àêí àäó çàðàäå çà âðåì å ï î ðî äèš ñêî ã î äóñòâà ó âèñèí è çàðàäå è ó òðà¼àœó î ä 13,5 ì åñåöè . Ó èçóçåòí è ì ñèòóàöè¼àì à ï î ðî äèš ñêî î äñóñòâî áè ì î ãàî êî ðè ñòèòè è î òàö.

1. Majêa áè î ñòâàðèëà í àêí àäó çàðàäå çà âðåì å ï î ðî äèš ñêî ã î äñóñòâà ó âèñèí è çàðàäå êî ¼à ¼å ëè ì èòèðàí à í à í à¼âèø å äî ï åò ï ðî ñå÷í èõ ì åñå÷í èõ çàðàäà ó Ðåï óáëèöè è ó òðà¼àœó î ä 12 ì åñåöè . Í àêí àäó çàðàäå ì î æå äà î ñòâàðè è î òàö êàäà ñå î äëó÷è äà î í óì åñòî ì à¼êå êî ðè ñòè î äñóñóñòâî ðàäè í åãå äåòåòà

Ì î äåë 2 Ï î ðî äèöó ÷èí å î òàö è ì à¼êà è äâî ¼å äåöå. Äðóãî äåòå ¼å í î âî ðî � åí î . Î áà ðî äèòåš à ñó ó ðàäí î ì î äí î ñó.

1.Í àêí àäà çàðàäå - êàî è ó ì î äåëó 1 2.Ï î ì î � çà î ï ðåì ó í î âî ðî � åí ÷åòà èçí î ñèëà áè 10.491 äè í àð

1.Í àêí àäà çàðàäå - êàî è ó ì î äåëó 1 2.Ðî äèòåš ñêè äî äàòàê èçí î ñè î áè 56.751 äè í àð

Ì î äåë 3 Ï î ðî äèöó ÷èí å î òàö è ì à¼êà è òðî ¼å äåöå. Òðå� å äåòå ¼å í î âî ðî � åí î . Î áà ðî äèòåš à ñó ó ðàäí î ì î äí î ñó.

1.Ì à¼êà áè î ñòâàðèâàëà í àêí àäó çàðàäå çà âðåì å ï î ðî äèš ñêî ã î äñóñòâà ó âèñèí è çàðàäå è ó òðà¼àœó î ä 25,5 ì åñåöè . Ó èçóçåòí è ì ñèòóàöè¼àì à ï î ðî äèš ñêî î äñóñòâî áè ì î ãàî êî ðè ñòèòè î òàö äåòåòà. 2.Ï î ì î � çà î ï ðåì ó í î âî ðî � åí ÷åòà èçí î ñèëà áè 10.491 äè í àð 3.Äî äàòàê í à äåöó èçí î ñè î áè ì åñå÷í î - çà 1. äåòå – 2.098 äè í , - çà 2. äåòå – 2.622 äè í , - çà 3. äåòå – 3.147 äè í . Óêóï í î : 7.867. 4. Ï î ï ðåñòàí êó ï î ðî äèš ñêî ã î äñóñòâà òðå� å äåòå áè ì î ãëî êî ðè ñòèòè ï ðàâî í à ï î òï óí î ðåãðåñè ðàí áî ðàâàê ó ï ðåäø êî ëñêî ¼ óñòàí î âè ø òî èçí î ñè î êî 90% ï ðî ñå÷í å çàðàäå ï î çàï î ñëåí î ì ó ï ðèâðåäè Ðåï óáëèêå, î äí î ñí î 9.441 äè í àð

1.Í àêí àäà çàðàäå ó ñâåì ó êàî ó ì î äåëó 1 2.Ðî äèòåš ñêè äî äàòàê èçí î ñè î áè 102.151 äè í àð - -

Ì î äåë 4 Ï î ðî äèöó ÷èí å î òàö è ì à¼êà è ÷åòâî ðî äåöå. ×åòâðòî äåòå ¼å í î âî ðî � åí î . Î áà ðî äèòåš à ñó ó ðàäí î ì î äí î ñó.

1.Ì à¼êà áè î ñòâàðèëà í àêí àäó çàðàäå çà âðåì å ï î ðî äèš ñêî ã î äñóñòâà ó âèñèí è çàðàäå ï î ä óñëî âî ì äà æèâè ó î ï ø òèí è (í àñåš ó) ñà í åãàòèâí î ì ñòî ï î ì ï ðèðî äí î ã ï ðèðàø òà¼à ñòàí î âí èø òâà, î äí î ñí î ó âèñèí è î ä 80% î ä çàðàäå àêî æèâè ó î ï ø òèí è (í àñåš ó) ñà ï î çèòèâí î ì ñòî ï î ì ó òðà¼àœó î ä 13,5 ì åñåöè. Ó èçóçåòí èì ñèòóàöè¼àì à î äñóñòâî áè ì î ãàî êî ðèñòèòè î òàö äåòåòà.

1.Í àêí àäà çàðàäå ó ñâåì ó êàî ó ì î äåëó 1 2.Ðî äèòåš ñêè äî äàòàê èçí î ñè î áè 136.201 äè í àð


Tab. 6. Iznos pomo}i pretpostavqenim modelima porodice

koji bi se ostvarivao u junu 2003.

Ï ðåòïîñ òàâš åíè ìîäåëè ïîðîäèöå ñ à çàðàäîì çàïîñ ëåíèõ �ëàíîâà êî�à �å íà íèâîó ïðîñ å�íå çàðàäå ïî çàïîñ ëåíîì ó ïðèâðåäè Ð åïóáëèêå

Çàêîí î ä ðóø òâåíî� áðèçè î ä åö è – âðñ òå ïðàâà è âèñ èíà ïîìî�è

Çàêîí î ôèíàíñ è�ñ êî� ïîäðø ö è ïîðîä èö è ñ à ä åö îì – âðñ òà ïðàâà è âèñ èíà ïîìî�è

1. 2. 3.

2.Ï î ì î � çà î ï ðåì ó í î âî ðî � åí ÷åòà èçí î ñèëà áè 10.491 äèí àð ï î ä óñëî âî ì äà äåòå æèâè ó î ï ø òèí è (í àñåš ó) ñà í åãàòèâí î ì ñòî ï î ì ï ðèðî äí î ã ï ðèðàø òà¼à ñòàí î âí èø òâà 3.Äî äàòàê í à äåöó èçí î ñèî áè ì åñå÷í î : - çà 1. äåòå – 2.098 äèí àðà, - çà 2. äåòå – 2.627 äèí àðà, - çà 3. äåòå – 3.147 äèí àðà, - çà 4. äåòå – 3.147 äèí àðà Óêóï í î : 11.014 äèí àðà Ï î ï ðåñòàí êó ï î ðî äèš ñêî ã î äñóñòâà òðå�å è ÷åòâðòî äåòå èì à¼ó ï ðàâî í à ï î òï óí î ðåãðåñèðàí áî ðàâàê ó ï ðåäø êî ëñêî ¼ óñòàí î âè ï î ä óñëî âî ì äà æèâå ó î ï ø òèí è (í àñåš ó) ñà í åãàòèâí î ì ñòî ï î ì ï ðèðî äí î ã ï ðèðàø òà¼à. Òðî ø êî âè öåëî äí åâí î ã áî ðàâêà èçí î ñèëè áè 18.882 äèí àðà.

Ì î äåë 5 Ï î ðî äèöó ÷èí å î òàö è ì à¼êà è ï åòî ðî äåöå. Ï åòî äåòå ¼å í î âî ðî � åí î . Î áà ðî äèòåš à ñó ó ðàäí î ì î äí î ñó.

1.Ì à¼êà áè î ñòâàðèëà í àêí àäó çàðàäå çà âðåì å ï î ðî äèš ñêî ã î äñóñòâà êàî ó ì î äåëó 4 2. Äî äàòàê í à äåöó èçí î ñè î áè ì åñå÷í î : - çà 1. äåòå – 2.098 äè í àðà, - çà 2. äåòå – 2.622 äè í àðà, - çà 3. äåòå – 3.147 äè í àðà, - çà 4. äåòå – 3.147 äè í àðà - çà 5. äåòå – 3.147 äè í àðà. Óêóï í î : 14.161 äè í àðà 3.Ï ðàâî í à ï î òï óí î ðåãðåñè ðàí áî ðàâàê ó ï ðåäø êî ëñêî ¼ óñòàí î âè , êàî ó ì î äåëó 4, çà òðå� å, ÷åòâðòî è ï åòî äåòå, ø òî áè èçí î ñèëî 28.323 äè í àðà.

1.Í àêí àäà çàðàäå ó ñâåì ó êàî ó ì î äåëó 1 2.Äå÷¼è äî äàòàê èçí î ñè î áè 1.017,40 äè í àðà ï î äåòåòó, î äí î ñí î çà ÷åòâðòî äåòå óêóï í î 4.069,6 äè í àðà

Ì î äåë 6 Ï î ðî äèöó ÷èí å î òàö è ì à¼êà è ¼åäí î äåòå. Ì à¼êà ¼å í åçàï î ñëåí à.

1.Ì à¼êà áè î ñòâàðèëà ï ðàâî í à ì àòåðèí ñêè äî äàòàê ó òðà¼àœó î ä ãî äè í ó äàí à, ó âèñèí è î ä 3.147 äè í àðà. 2.Ï î ì î � çà î ï ðåì ó í î âî ðî � åí ÷åòà èçí î ñèëà áè 10.491 äè í àð. 3.Äî äàòàê í à äåöó èçí î ñè î áè 2.098 äè í àðà.

-

Ì î äåë 7 Ï î ðî äèöó ÷èí å î òàö è ì à¼êà è äâà äåòåòà. Ì à¼êà ¼å í åçàï î ñëåí à.

1.Ì à¼êà áè î ñòâàðèëà ï ðàâî í à ì àòåðèí ñêè äî äàòàê, êàî ó ì î äåëó 6, î äí î ñí î ó âèñèí è î ä 3.147 äè í àðà. 2.Ï î ì î � çà î ï ðåì ó í î âî ðî � åí ÷åòà èçí î ñèëà áè 10.491 äè í àð. 3.Äî äàòàê í à äåöó èçí î ñè î áè : - çà 1. äåòå – 2.098 äè í àðà - çà 2. äåòå – 2.622 äè í àðà. Óêóï í î : 4.720 äè í àðà.

2.Ðî äèòåš ñêè äî äàòàê èçí î ñè î áè 56.751 äè í àðà 3.Äå÷¼è äî äàòàê èçí î ñè î áè 1.017,40 äè í àðà çà ñâàêî äåòå, î äí î ñí î óêóï í î 2.034,80 äè í àðà.


Ï ðåòïîñ òàâš åíè ìîä åëè ïîðîäèö å ñ à çàðàäîì çàïîñ ëåíèõ �ëàíîâà êî�à �å íà íèâîó ïðîñ å�íå çàðàä å ïî çàïîñ ëåíîì ó ïðèâðåäè Ð åïóáëèêå

Çàêîí î ä ðóø òâåíî� áðèçè î ä åö è – âðñ òå ïðàâà è âèñ èíà ïîìî�è

Çàêîí î ôèíàíñ è�ñ êî� ïîäðø ö è ïîðîä èö è ñ à ä åö îì – âðñ òà ïðàâà è âèñ èíà ïîìî�è

1. 2. 3.

Ì î äåë 8 Ï î ðî äèöó ÷èí å î òàö è ì à¼êà è òðè äåòåòà. Ì à¼êà ¼å í åçàï î ñëåí à

1.Ì à¼êà áè î ñòâàðèëà ï ðàâî í à ì àòåðèí ñêè äî äàòàê ó âèñèí è î ä 3.147 äè í àðà. 2.Ï î ì î � çà î ï ðåì ó í î âî ðî � åí ÷åòà èçí î ñè ëà áè 10.491 äè í àð. 3.Äî äàòàê í à äåöó èçí î ñè î áè : - çà 1. äåòå – 2.098 äè í àðà - çà 2. äåòå – 2.622 äè í àðà - çà 3. äåòå – 3.147 äè í àðà. Óêóï í î : 7.867 äè í àðà. Òðå� å äåòå áè , î ä èçâðø åí å ï ðâå ãî äè í å æèâî òà ì î ãëî êî ðè ñòèòè ï ðàâî í à ï î òï óí î ðåãðåñèðàí áî ðàâàê ó ï ðåäø êî ëñêî ¼ óñòàí î âè , ø òî áè èçí î ñèëî 9.441 äè í àð.

2.Ðî äèòåš ñêè äî äàòàê èçí î ñè î áè 102.151 äè í àð 3.Äå÷¼è äî äàòàê èçí î ñè î áè 1.017,40 äè í àðà çà ñâàêî äåòå, î äí î ñí î óêóï í î 3.052,20 äè í àðà.

Ì î äåë 9 Ï î ðî äèöó ÷èí å î òàö è ì à¼êà è ÷åòèðè äåòåòà. Ì à¼êà ¼å í åçàï î ñëåí à

1.Ì à¼êà áè î ñòâàðèëà ï ðàâî í à ì àòåðèí ñêè äî äàòàê, êàî ó ì î äåëó 6 (3.147 äè í àðà) ï î äóñëî âî ì äà è ì à ï ðåáèâàëèø òå ó î ï ø òèí è ñà í åãàòèâí î ì ñòî ï î ì ï ðèðî äí î ã ï ðè ðàø òà¼à. 2.Ï î ì î � çà î ï ðåì ó í î âî ðî � åí ÷åòà ì î ãëà áè ñå êî ðè ñòèòè ï î ä óñëî âî ì äà ì à¼êà äåòåòà è ì à ï ðåáèâàëèø òå ó î ï ø òèí è (í àñåš ó) ñà í åãàòèâí î ì ñòî ï î ì ï ðè ðî äí î ã ï ðèðàø òà¼à. 3. Äî äàòàê í à äåöó èçí î ñè î áè ì åñå÷í î : - çà 1. äåòå – 2.098 äè í àðà, - çà 2. äåòå – 2.622 äè í àðà, - çà 3. äåòå – 3.147 äè í àðà. Äî äàòàê í à äåöó çà ÷åòâðî äåòå êî ðèñòèî áè ñå àêî ï î ðî äèöà è ì à ï ðåáèâàëèø òå ó î ï ø òèí è (í àñåš ó) ñà í åãàòèâí î ì ñòî ï î ì ï ðèðî äí î ã ï ðèðàø òà¼à è èçí î ñè î áè 3.147 äè í àðà. Óêóï í î : 7.867 + 3.147 äè í àðà çà ï î ðî äèöå èç í àâåäåí èõ î ï ø òèí à (í àñåš à) = 11.014 äè í àðà. 4.Òðå� å è ÷åòâðòî äåòå î ä í àâðø åí å ï ðâå ãî äè í å æèâî òà ì î ãëî êî ðèñòèòè ï ðàâî í à ï î òï óí î ðåãðåñèðàí áî ðàâàê ó ï ðåäø êî ëñêî ¼ óñòàí î âè , ø òî áè èçí î ñèëî 18.882 äè í àðà.

2.Ðî äèòåš ñêè äî äàòàê èçí î ñè î áè 136.201 äè í àðà 3.Äå÷¼è äî äàòàê èçí î ñè î áè 1.017,40 äè í àðà çà ñâàêî äåòå, î äí î ñí î óêóï í î 4.069,60 äè í àðà.

Ì î äåë 10 Ï î ðî äèöó ÷èí å î òàö è ì à¼êà è ï åòî ðî äåöå. Ì à¼êà ¼å í åçàï î ñëåí à

1.Äî äàòàê í à äåöó èçí î ñè î áè : - çà 1. äåòå – 2.098 äè í àðà - çà 2. äåòå – 2.622 äè í àðà - çà 3. äåòå – 3.147 äè í àðà. Óêóï í î : 7.867 äè í àðà. Äî äàòàê çà ÷åòâðòî è ï åòî äåòå î ñòâàðèâàî áè ñå ï î ä óñëî âî ì äà ï î ðî äèöà è ì à ï ðåáèâàëèø òå ó î ï ø òèí è (í àñåš ó) ñà í åãàòèâí î ì ñòî ï î ì ï ðèðî äí î ã ï ðèðàø òà¼à è èçí î ñè î áè : - çà 4. äåòå – 3.147 äè í àðà, - çà 5. äåòå – 3.147 äè í àðà. Ï î ðî äèöå ó í àâåäåí è ì î ï ø òèí àì à (í àñåš è ì à ï î î ñí î âó ä î äàòêà í à äåöó, çà ï åòî ðî äåöå î ñòâàðè ëå áè ï ðàâî í à óêóï í î 14.161 äè í àð. 2.Òðå� å, ÷åòâðòî è ï åòî äåòå, î ä í àâðø åí å ï ðâå ãî äè í å æèâî òà ì î ãëè áè êî ðè ñòèòè ï ðàâî í à ï î òï óí î ðåãðåñèðàí áî ðàâàê ó ï ðåäø êî ëñêî ¼ óñòàí î âè , ø òî áè èçí î ñèëî 28.323 äè í àðà.

1.Äå÷¼è äî äàòàê èçí î ñè î áè 1.017,40 äè í àðà çà ñâàêî äåòå, î äí î ñí î óêóï í î 4.069,60 äè í àðà.


Tab. 7. Uporedni prikaz finansijske pomo}i pretpostavqenim

modelima porodice sa decom za vreme trajawa porodiqskog odsustva i

posle wegovog prestanka prema Zakonu o dru{tvenoj brizi o deci i

Zakonu o finasijskoj podr{ci porodici sa decom

* U op{tinama (naseqima) sa negativnom stopom prirodnog prira{taja stanovni{tva.

Na osnovu pore|ewa i analize oba zakona mo‘e se uo~iti da je Zakon o

finansijskoj podr{ci porodici sa decom razdvojio (u praksi te{ko

odvojive) mere socijalne i populacioie politike, predvidev{i posebno

stimulisawe ra|awa drugog, tre}eg i ~etvrtog deteta, dok se de~ji doda-

tak u svojstvu socijalne mere obezbe|uje samo za porodice koje imaju do

~etvoro dece, ukoliko zadovoqe odre|ene uslove.

U Zakonu o dru{tvenoj brizi o deci bila je nagla{ena pomo} porodi-

ci u ostvarivawu wene reproduktavne, za{titne, vaspitne i ekonomske

funkcije i regulisana delatnost pred{kolskog vaspitawa i obrazovawa

uz dnevni boravak, preventivnu zdravstvenu za{titu, ishranu, odmor, re-

kreaciju, kulturne, sportske i stvarala~ke aktivnosti dece. U Zakonu o

osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa se od pomenutih funkcija ne

pomiwu odmor, rekreacija, kulturne, sportske i stvarala~ke aktivnosti

Çà âðåìå òðà�àœ à îäñ óñ òâà

ïîðîäèš ñ êîã óêóïíî

Ï î èñ òåêó îäñ óñ òâà

ïîðîäèš ñ êîã ìåñ å�íî

Ì î äåëè

Çàêî í î ÄÁÄ Çàêî í î ô èí . ï î äðø öè ï î ðî äèöè

Çàêî í î ÄÁÄ Çàêî í î ô èí . ï î äðø öè ï î ðî äèöè ñà äåöî ì

Ì î äåë 1 152.119,5 ñà äåöî ì - -

Ì î äåë 2 152.119,5 182,643 - -

Ì î äåë 3 384.216,5 228.043 17.308 -

Ì î äåë 4 219.507,3 301.180*

262.093 7.867 29.896

-

Ì î äåë 5 219.507,3 304.476,3

174,727,2 7.867 42.484

4.069,60

Ì î äåë 6 73.881 - 2.098 -

Ì î äåë 7 105.345 87.924,0 4.720 2.034,80

Ì î äåë 8 143.109 138.777,4 7.867 17.308*

3.052,20

Ì î äåë 9 94.404 180.873*

185.036,2 4.867 29.896*

4,069,60

Ì î äåë 10 94.404 169,932*

48.835,2 7.867 42.484*

4,069,60 4,069,60


dece, dok su ostale nabrojane u ~lanu 143. O pomo}i porodici u podizawu

dece i potrebama porodice o kojima treba povesti ra~una, tako|e, nema

ni re~i.

U pogledu mera koje se odnose na decu, neke od mera koje js predvi|ao Za-

kon o dru{tvenoj brzi o deci predvi|ene su u Zakonu o finansijskoj po-

dr{ci porodici sa decom, a neke u Zakonu o osnovama sistema obrazova-

wa i vaspitawa, me|utim, gledano u celini, uprkos izvesnim poboq{awi-

ma, postavqeni su restriktivniji uslovi za kori{}ewe ovih mera, {to

prakti~no zna~i da je obim dru{tvene brige o deci (koji ni u prethod-

nom periodu nije bio optimalan) ustvari smawen. Izvr{ena pore|ewa

dokumentuju ovu tvrdwu nad kojom bi trebalo da se zamisle svi koji ima-

ju mogu}nosti da odlu~uju o dru{tvenoj brizi o deci.

Potreba da se donese zakon o pred{kolskoj ustanovi

Namera da se sve propi{e i stavi pod kontrolu u oblasti vaspitawa i

obrazovawa, kao i u ustanovama u kojima se obavqaju, nije konsekventno

sprovedena u pred{kolstvu. [ta vi{e, dok je u prethodnom zakonu Mi-

nistarstvo prosvete imalo potpune i iskqu~ive ingerencije nad pro-

gramom vaspitno-obrazovnog rada, u novom Zakonu ono propisuje prili~-

no nedefinisane "op{te osnove pred{kolskog programa". Ima razloga da

se pretpostavi da }e one nalikovati na tzv. "Model A" sveden mawe-vi{e

na op{ta na~ela koja sve obuhvataju, a ni{ta ne doti~u, navode}i vaspi-

ta~e (u ime kreativnosti) na improvizacije, za ~ije procene uspe{nosti

~ak nisu definisani kriterijumi. Ako svaka ustanova, polaze}i od "op-

{tih osnova" donosi svoj pred{kolski program koji obuhvata ciqeve,

vrste, obim, oblike i trajawe vaspitno-obrazovnog rada, onda je malo od

toga ostalo da bude definisano "op{tim osnovama pred{kolskog pro-

grama".

Te{ko je shvatiti za{to je za razliku od osnovnog i sredweg obrazova-

wa i vaspitawa, za koje je predvi|eno da se ostvaruju polaze}i kako od

op{tih, tako i posebnih osnova {kolskog programa, za pred{kolstvo

predvi|eno dono{ewe samo vrlo neprecizno odre|enih op{tih osnova

prsd{kolskog programa. Osnove {kolskog programa me|utim obuhvata-

ju, izme|u ostalog, ciqeve nastave i ishode po ciklusima, obrazovne

oblasti, nastavne predmete, standarde znawa, broj ~asova, preporu~ene


vrste nastave, module sa na~inom ostvarivawa, plan materijalnih sred-

stava, itd. [to{ta od toga, prilago|eno specifi~nostima vaspitno-

obrazovnog rada sa najmla|ima, potrebno je i onima koji }e obavqati

ovaj rad. Nosiocima vaspitno-obrazovne delataosti u pred{kolskim

ustanovama treba tako|e obezbediti usmerewe i pomo} u vidu osnova

programa bar toliko razra|enih kao {to su osnove programa za rad u

{kolama.

Ministarstvo prosvete se ne bi smelo lako odre}i neophodnog utica-

ja na delatnost koja se odvija u pred{kolskim ustanovama, kao {to to

nije u~inilo kad su u pitawu {kole. To zna~i da Osnove programa vas-

pitno-obrazovnog rada koje se propi{u, uz ostavqawe velikog prostora

za prilago|avawe konkretnoj deci i uslovima rada, kao i kreativnosti

vaspita~a i pedagoga, moraju predstavqati i branu protiv ne‘eqenih

uticaja na decu, {tetnih i neprihvatqivih sa stanovi{ta op{tih

principa na kojima se temeqi ia{ sistem vaspitawa i obrazovawa i

vrednosti sadr‘anih u nacionalnom programu na{e zemqe. Ove vredno-

sti mogu biti pluralisti~ke, ali istovremeno imati zajedni~ki imeni-

lac. Otuda novi oblici i sadr‘aji rada, koji se uvode po ugledu na re-

{ewa iz drugih zemaqa, moraju pro}i proveru kojom se utvr|uje nisu li

u suprotnosti sa na{im Osnovama programa i proceduru ogleda ~iji je

ciq unapre|ivawe kvaliteta i osavremewivawe vaspitno-obrazovnog

rada.

Me|utim, potencijalno ve}i problem, od svih do sada navedenih, je {to

Ministarstvo prosvete nije u stawu (a i ne}e) da vr{i nadzor nad onim

funkcijama pred{kolske ustanove koje ne spadaju u vaspitawe i obrazo-

vawe, niti se Zakon bavi wima. To su, neizostavno, socijalna i preventiv-

no-zdravstvena funkcija, a u de~jim jaslicama i vrti}ima se deca jo{ ~u-

vaju, neguju, hrane, spavaju, sa wima se obavqa korektivni rad i dr. To su

funkcije koje ne spadaju u domen Ministarstva prosvete, a vrlo je va‘no

da se obavqaju u pred{kolskim ustanovama. Otuda bi, polaze}i od onoga

{to kao potrebu diktira sam ‘ivot (i za {ta je u Zakonu o dru{tvenoj

brizi o deci postojalo re{ewe) trebalo prihvatiti postojawe ovih

funkcija i propisati ko je du‘an da se stara o wihovom ostvarivawu. Bu-

du}i da ih je Zakon o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa potpuno

zanemario, nisu predvi|eni ni kadrovi potrebni za wihovo ostvarivawe,

kadrovi koji su radili, a rade i danas u pred{kolskim ustanovama. To su

pored medicinskih sestara-vaspita~a, stru~ni saradnici za fizi~ko,

muzi~ko, likovno i dramsko vaspitawe, defektolozi, vi{e medicinske

sestre, lekari-pedijatri, nutricionisti, socijalni radnici, sa vi{om i


visokom stru~nom spremom, sociolozi, andragozi i drugi profili, zavi-

sno od programa koji se ostvaruju u pred{kolskoj ustanovi, koji pru‘a-

ju razloge za wihovo zapo{qavawe.

Nije mogu}e oteti se utisku da je kod tvoraca Zakona postojao jedan pot-

cewiva~ki odnos prema pred{kolstvu i nerazumevawe za funkcije koje

se obavqaju u pred{kolskoj ustanovi. To se ne zapa‘a samo u pogledu zah-

teva za program i zanemarivawu svih funkcija osim vaspitno-obrazovne,

nego i u ma}ehinskom odnosu prema vaspita~ima, nosiocima osnovne de-

latnosti. Na primer, u ~lavu 125. Zakona, kojim se odre|uje norma trajawa

neposrednog rada sa decom, odnosno u~enicima, predvi|eno je da nastav-

nik u okviru nedeqnog punog radnog vremena ima 20 sati (~asova), a vas-

pita~ 30 sati, {to je nesrazmerno velika razlika koja vaspita~u ostavqa

premalo vremena za pripremu za rad, saradwu sa roditeqima i dru{tve-

nom sredinom i dr. Na taj na~in se on preoptere}uje, a wegov rad potce-

wuje, uprkos ~iwenici da se obavqa sa decom u razvojnom periodu kada

im od strane odraslih treba najvi{e pru‘iti.

Me|utim, najve}e ogre{ewe o pred{kolstvo i interese najmla|ih uzro-

kovano je te‘wom da se vaspitno-obrazovna funkcija de~jih jaslica i vr-

ti}a odvoji od wihove socijalne funkcije, a ova, opet - od mera koje se

preduzimaju u okviru populacione politike, za {ta nema primera ni u

zemqama znatno bogatijim od na{e.

Velika stopa nezaposlenosti stanovni{tva u Srbiji, niske zarade, te-

{ko re{ivi stambeni problemi mladih bra~nih parova, neizvesnost u

pogledu budu}nosti, porast kriminaliteta i sl. nesumwivo se odra‘ava-

ju na fertilitet stanovni{tva {to zahteva, pored odgovaraju}e pronata-

litetne, i vaqano organizovanu i dosledno sprovo|enu socijalnu poli-

tiku. Ne mo‘e se zanemariti ~iwenica da, iako su pred{kolske ustano-

ve tokom svog razvoja stekle jo{ neke, ve} pomenute funkcije, osim zbri-

wavawa dece dok su im roditeqi na poslu, ova funkcija je ostala jedan od

najva‘nijih razloga zbog kojih se roditeqi odlu~uju da deca poha|aju ja-

slice i vrti}e. One tako postaju faktor emancipacije ‘ena koje, oslobo-

|ene jedan broj sati tradicionalne ‘enske uloge starawa o podmlatku,

mogu da se posvete svom napredovawu u struci i dru{tvenoj afirmaciji.

U vaspitnom pogledu zna~ajno je {to pred{kolske ustanove doprinose

socijalizaciji dece koja ih poha|aju, a pru‘aju im, tako|e, i neophodnu

pripremu za {kolu.

U svakom slu~aju, pred{kolske ustanove, pored zadovoqavawa niza vi-

talnih potreba dece, treba da zadovoqavaju i odre|ene potrebe roditeqa,

odnosno porodica, {to je zapravo neodvojivo u ‘ivotnoj praksi. Otuda


ih ne treba tretirati samo kao po~etnu stepenicu celovitog sistema vas-

pitawa i obrazovawa, nego i sistema dru{tvene pomo}i deci i roditeqi-

ma, odnosno, porodici, kao i sistema mera dugoro~ne populacione poli-

tike. Ove sisteme treba shvatiti i kao ulagawe u budu}nost, meru koja

ima i ekonomsko opravdawe, jer ulagawe u decu predstavqa jedinu inve-

sticiju koja ne mo‘e da proma{i. Me|utim, weno uskra}ivawe nema od-

mah uo~qive posledice, ali kada se one pojave, te{ko ih je ili nemogu}e

otklawati i to uz mnogostruko ve}u cenu nego da su predupre|ene na vre-

me.

Imaju}i sve to u vidu, kao boqe re{ewe od dono{ewa Zakona o pred-

{kolskom vaspitawu i obrazovawu, ima smisla predlo‘iti izradu Zako-

na o pre{kolskoj ustanovi, kojim bi se obuhvatile i me|usobno uskladi-

le sve funkcije koje se u ustanovi vr{e, pored vaspitawa i obrazovawa.

Ovako postoji stalna opasnost da se neka od wih zanemari jer je prepu-

{teno da se reguli{e nekim drugim propisima i da ih ostvaruju neke

druge institucije. U svakom slu~aju, prilikom dono{ewa novog zakona,

kojim }e se regulisati funkcionisawe pred{kolskih ustanova, treba

uva‘iti dobra re{ewa prethodnog zakona, odnosno Zakona o dru{tvenoj

brizi o deci, {to je va‘no zbog kontinuiteta u radu ustanova i podiza-

wa kvaliteta svih wihovih funkcija na vi{i nivo.

Zakqu~ak

Zakon o dru{tvenoj brizi o deci boqe je re{avao niz pitawa poveza-

nih sa celovito shva}enom brigom o deci u sklopu pomo}i porodici u

ostvarivawu wene za{titne, reproduktivne i vaspitne uloge. Osim toga,

vaspitno-obrazovna funkcija pred{kolskih ustanova nije bila ve{ta~-

ki razdvojena od socijalne i preventivno-zdravstvene funkcije, kao {to

je to u~iweno u Zakonu o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa i Za-

konu o finansijskoj podr{ci porodici sa decom.

Pored niza drugih nedostataka, Zakon o osnovama sistema... ima i taj da

neukim kori{}ewem pedago{ke terminologije ~ini niz svojih odredbi

nedovoqno jasnim, a izostavqawem termina "de~je jaslice" (wegovim svo-

|ewem na termin "de~ji vrti}") dovodi u pitawe opstanak pred{kolske

ustanove koju poha|aju deca do navr{ene tri godine ‘ivota.

U Ministarstvu prosvete je za posledwe tri godine stvoren impozantan

birokratski aparat koji je Zakonom o osnovnim sistema... poku{ao da


stvori alibi za svoje postojawe, kao i da sve {to se zbiva u prosvetnoj de-

latnosti dr‘i pod kontrolom. Umesto najavqene decentralizacije, demo-

kratizacije i depolitizacije, re{ewa koja sadr‘i Zakon o osnovama si-

stema... i ~itavo pona{awe qudi zaposlenih u Ministarstvu (po~ev od

ministra i wegovih pomo}nika, do ~inovnika sa najmawom funkcijom)

govori o dijametralno suprotnim ishodima. Naime, onima koji su sebi

dali za pravo da akredituju, licenciraju i evaluiraju sve i svakoga, ne

treba nikakva licenca ili akreditacija (osim, mo‘da -politi~ke ili

ro|a~ke).

Jedan zakon, koji ima ambicija da postavi osnove sistema, morao bi

posebno da se pozabavi pitawem kadrova i re{i ta na najboqi na~in. Za-

kon o osnovama sistema... je ovo pitawe re{io lo{e, nepotpuno i nekon-

zistentno (predvi|aju}i neke kadrove kojih nema, a jo{ vi{e - izosta-

vqaju}i neke kadrove kojih ima) ~ime, umesto reda i sistema u pogledu

kadrovskih re{ewa, mo‘e da stvori samo konfuziju. Najgore posledice

takvog Zakona tek slede - da po~ne otpu{tawe suvi{nih kadrova do ~e-

ga }e do}i nakon uvo|ewa sistema {kolovawa 3+3+3.

Jedna od najve}ih promena i zaokreta u procesu tranzicije - privatiza-

cija, jedva da je dotaknuta u Zakonu o osnovama sistema... [ta vi{e, nasle-

|ena sumwi~avost prema privatnom sektoru uz favorizovawe "dr‘avnog"

nije ustupila mesto te‘wi da se podstakne privatna inicijativa. Osim

toga, najve}i broj ~lanova namewen regulisawu rada ustanova ~iji je

osniva~ Republika, pokrajina ili lokalna zajednica nije sasvim prime-

qiv na ustanove koje bi da osnuju druga pravna ili fizi~ka lica, zajed-

nice ili udru‘ewa. Restriktivnih odredbi nema jedino prema stranci-

ma koji za otvarawe ustanova u na{oj zemqi ne moraju program po kome }e

raditi dati na proveru i odobrewe na{em Ministarstvu.

Zakon o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa, kao i Zakon o fi-nansijskoj podr{ci porodici sa decom u mawoj meri po{tuju odredbeKonvencije o pravima deteta UN od ukinutog Zakona o dru{tvenoj bri-zi o deci, odnosno, obim dru{tvene brige o deci i pomo}i porodici je u

globalu smawen, a funkcija pred{kolskih ustanova u populacionoj po-

litici zemqe zanemarena. To je nedopustivo, naro~ito u zemqi u kojoj su

vi{e od polovine stanovni{tva socijalni slu~ajevi, a "bela kuga" pred-

stavqa tempiranu bombu koja ugro‘ava opstanak nacije.

U Zakonu o osnovama sistema... najlo{ije je pro{lo pred{kolstvo jer

su, osim vaspitno-obrazovne, zanemarene sve ostale funkcije pred{kol-

skih ustanova, a ustanove za decu do navr{ene tri godine ‘ivota - de~je

jaslice i kadar osposobqen da radi u wima su izostavqeni. Izostavqeni


su i drugi kadrovi koji su svojim dosada{wim radom potvrdili potrebu

svog prisustva u pred{kolstvu, npr. logopedi, socijalni radnici, socio-

lozi, nutricionisti, vi{e medicinske sestre, lekari i dr.

* * *

Najva‘niji razlog zbog kojeg su izvr{ene krupne dru{tvene promene u

na{oj zemqi - op{te nezadovoqstvo postoje}im stawem i ‘eqa da se ono

popravi, {to je trebalo da se dogodi i u oblastima prosvete i dru{tvene

brige o deci, zanemaren je dono{ewem Zakona o osnovama sistema obrazo-

vawa i vaspitawa i Zakona o finansijskoj podr{ci porodicama sa de-

com. Naime, stawe u ovim oblastima je u globalu lo{ije, ~ak i u onim do-

menima koji ne zavise neposredno od materijalnih mogu}nosti dru{tva,

kao {to je na primer, izrada vaqane zakonske regulative, nastavnih pla-

nova i programa, planova stru~nog usavr{avawa i dr.

Iz svega navedenog proizlazi da je Zakon o osnovama sistema vaspitawa

i obrazovawa toliko lo{e ura|en da ga je lak{e praviti iznova nego po-

pravqati. Osim ~lanova koji reguli{u ingerencije Ministarstva za

prosvetu i brojnih centara, komisija i ~inovnika u slu‘bi ovog Mini-

starstva, sve ostalo je nedore~eno, ostavqeno za zakone i propise koji }e

naknadno biti doneseni ili zameweni privremenim odlukama. Najve}i

nedostatci Zakona ogledaju se u onome {to nije propisao, {to je ostalo

otvoreno pitawe, omogu}avaju}i svakojaka, pa i {tetna re{ewa i impro-

vizacije, odnosno, vladawe dekretima za jednokratnu upotrebu i u skladu

sa jednostranim interesima birokratije koja ne ‘eli da deli vlast ni sa

kime.

Osnovni uzrok proma{aja, u~iwenih ne samo u zakonskoj regulativi,

nego i oblastima kojima je ona namewena, je {to se vlast izabrana vi{e

po politi~koj pripadnosti, a mawe po stru~nim kvalitetima svojih no-

silaca, postavila iznad struke i nauke, uz prate}e pojave kao {to su is-

kqu~ivost (nedemokrati~nost), grupa{ewe, nepotizam, stvarawe vrzinog

kola birokratskih procedura radi za{tite svog polo‘aja i dono{ewe

propisa kojima je osnovna funkcija pro{irivawe i u~vr{}ivawe svojih

prava i ingerencija, a su‘avawe istih kod svih ostalih u~esnika u pro-

svetnoj delatnosti.

Usvajawe Zakona je proteklo prili~no nezapa‘eno, mnogo nezapa‘eni-

je nego {to bi to zahtevala wegova va‘nost. Pretpostavqamo da glavni

razlog za to nije nezainteresovanost javnosti (naro~ito stru~ne) za taj

Zakon nego ~iwenica da nije bio dostupan javnosti u fazi nacrta, niti je


(osim poslanicima) ikome ponu|eno da o wemu da mi{qewe, a da nije iz

uskog kruga qudi u koje ima poverewe Ministarstvo prosvete.

Tekst Zakona, o kome je re~, sam za sebe govori i o onima koji su ga pisa-

li, a upozorava i na potrebu da zakonske tekstove pi{u afirmisani

stru~waci i prakti~ari sa iskustvom, bez ~ega ih nije mogu}e vaqano sa-

~iiiti. Osim toga, neophodno je da zakoni, pre nego {to u|u u skup{tin-

sku proceduru, pro|u odre|enu javnu raspravu, {to zna~i da se o wima

izjasne (a ako je mogu}e i u~estvuju u wihovoj izradi) oni na koje }e se

primewivati i koji }e ih sprovoditi. Raspravu bi trebalo povesti i me-

|u stru~wacima, pri ~emu posebnu pa‘wu treba obratiti na razli~ita

mi{qewa, kriti~ke primedbe, pa i neslagawa, jer se samo tako mogu ot-

kriti slabosti predlo‘enih nacrta zakona i popraviti {ta se popravi-

ti mo‘e.


REFORMA [KOLSTVA - Pro et contra

Nema sumwe da su tradicionalna {kola i razredno-~asovni sistem ka-

kav je ustanovqen u Sredwem veku, pre‘iveli, nefunkcionalni i zreli

za korenite promene. Ove promene su trasirali ve} reformni pravci u

prvoj polovini XX veka, ali iz raznih razloga nisu sprovedene do kraja,

nego ih je tradicionalna {kola mawe-vi{e nad‘ivela.

Posledwih decenija, naro~ito posle pada Berlinskog zida, ose}a se na

~itavoj planeti sna‘an pokret sveop{teg "osloba|awa", ~ija je svrha da

se stvori "otvoreno dru{tvo" sastavqeno od qudi "otvorena uma". Na meti

su tradicionalni moral, tradicionalna porodica, tradicionalna reli-

gija, tradicionalno shvatawe patriotizma i, naravno, tradicionalna

{kola.

Tradicionalnoj {koli se ponajvi{e zamera wen konzervativizam i "za-

tvorenost". Zatvorena je prema poku{ajima da se promeni na~in vaspita-

vawa i obrazovawa dece, polo‘aj u~enika u nastavnom procesu, stav pre-

ma u~eni~kim interesovawima i inovirawu nastavnih programa, a tako-

|e i prema porodici, dru{tvenom okru‘ewu, de~jim autenti~nim isku-

stvima, ste~enim u ‘ivotu i za ‘ivot, itd. \aci su u takvoj {koli izlo-

‘eni mnogim stresovima i frustracijama i pritisnuti raznim predra-

sudama i tabuima.

Najgore je, isti~e se u kritikama tradicionalne {kole, {to se u "zatvo-

renoj" {koli ne vodi ra~una o tome {ta je interesantno u~enicima i {ta

im pri~iwava zadovoqstvo. Umesto toga, u woj vlada neoprostiva dosada.

U~enik, po pravilu, nema prilike da se afirmi{e kao li~nost i stekne

poverewe u sopstvenu pamet i mogu}nosti koje narastaju, jer je u pasivnom

polo‘aju u odnosu na nastavnika, koji pak mora ~inovni~ki da "realizu-

je" nastavni plan i program, propisan iz nekog dr‘avnog centra na najne-

demokratskiji na~in. On je jo{ pritisnut i {kolskom disciplinom, ko-

ja gu{i svaku inicijativu, a odr‘ava se ocenama "kao ucenama", odnosno,

nagradama i kaznama.

Poseban je problem, {to se tzv. "nau~ne istine" predaju |acima kao ap-

solutne istine, {to zna~i da oni u wima ne mogu ni{ta da mewaju; wihov

zadatak je samo da im poveruju bez rezerve, zapamte ih i ponavqaju kao pa-

pagaji kada budu pitani. Wihovo li~no iskustvo (koje poseduje svaki ~o-

vek, ali ga ne mora biti svestan) se u potpunosti zanemaruje za ra~un

{kolskih, kwi{kih znawa, koja im naj~e{}e nisu potrebna i nemaju veze


sa stvarno{}u. Na taj na~in se gu{e i potiskuju kao li~nosti, samopo-

{tovawe i pretvaraju u "buntovnike bez razloga".

Umesto {to se glava |aka puni balastom mno{tva informacija, prezen-

tiranih u gotovom vidu (problemati~nih, jer zastarevaju, a mo‘da mu ni-

su potrebne), treba ga osposobqavati da samostalno traga za wima, zakqu-

~uje, oslawaju}i se na svoju pamet i ne povode}i se za autoritetima. Tako-

|e ga treba nau~iti da uva‘ava druga~ija, pa i suprotna mi{qewa od svo-

ga, ~ak i ako mu izgledaju nelogi~na i neprihvatqiva, jer ne mora biti u

pravu. Zapravo, budu}i da ne postoji jedna op{ta i nepromenqiva istina,

svako ima svoju istinu. Svaki ~ovek ima prava da misli svojom glavom, ve-

ruje i ~ini ono {to ‘eli, {to ga interesuje i pri~iwava mu zadovoqstvo.

Umesto da usvajaju "tu|e" istine, u~e iz kwiga i od autoriteta, deca tre-

ba da "osveste" svoje iskustvo, tragaju za istinama u sebi i budu spremna

za ravnopravnu raspravu sa svakim autoritetom, ne konformiraju}i mu

se. Umesto zastarelog na~ina {kolskog pou~avawa, treba ih pustiti da

izra‘avaju svoju li~nost u procesu partnerske interakcije sa nastavni-

kom. "U ime demokratizacije {kolstva prakti~no je priznata i potvr|e-

na ~iwenica da vi{e nema u~enika... Obrazovni model koji treba da odne-

se prevagu... je televizijski talk-show gde svako mo‘e 'demokratski' da iz-

nese svoje mi{qewe. Tako sve postaje stvar interakcije me|u subjektima;

nema vi{e kriti~kog napora koji zahteva da se napusti vlastito gledi-

{te u korist drugih, sveobuhvatnijih, temeqnijih, razlo‘nijih, argu-

mentovanijih stavova. Profesor koji neprekidno podsti~e |ake na kri-

ti~ko razmi{qawe postao je neprihvatqiva pojava. On je neprijateq pro-

tiv koga se treba boriti, jer ne po{tuje stanovi{te mladih. Mnogi peda-

gozi obja{wavaju, navodno reaguju na nedoli~ni profesorski autoritet...

(\aci) su formirani tako da izbegavaju borbu argumentima i mukotrpni

put razlo‘nog i kriti~kog mi{qewa" (Difur: 2002,11).

Na ~asovima u tradicionalnoj {koli preovla|uje frontalni oblik

rada i verbalna metoda, kori{}ena u prete‘no jednosmernoj komunika-

ciji. Vaspitna uloga {kole se uglavnom ne ostvaruje, budu}i da mnogi na-

stavnici nisu za to osposobqeni, a mnogi pod "vaspitawem" podrazumeva-

ju manipulisawe li~no{}u, usa|ivawe u wu jednog pre‘ivelog morala

mawe-vi{e bliskog sredwovekovnom. Taj moral je ispuwen ograni~ewima

i zabranama, a uva‘avawe zahteva koje sadr‘i kontrolisano je spoqa (di-

sciplinskim pravilima) i iznutra (ose}awima krivice, stida i straha

od reakcija odraslih).

U takvoj {koli u~enik nije "subjekat" nego "objekat" nastavnog procesa,

{to zna~i da je pasivan i podre|en voqi nastavnika; wegovo nije da bira


i odlu~uje, nego da slu{a, pamti i izvr{ava {ta mu se ka‘e. Posledica

toga je da deca ne vole {kolu, da be‘e sa ~asova i izbegavaju {kolske oba-

veze, zbog ~ega iz we iznose malo znawa upotrebqivog u ‘ivotu van {ko-

le. Sistem kontrole, ocewivawa i ispita ih frustrira do te mere da se, u

najdrasti~nijim slu~ajevima, javqaju i samoubistva dece koja nisu uspe-

la da izdr‘e (izbegnu) pritisak {kolskih obaveza, naro~ito ako nisu

nai{la na razumevawe svojih roditeqa.

Kriti~ari sada{we {kole smatraju da se svi pomenuti, i jo{ mnogi

drugi, nedostaci stare {kole (u kojoj mnogi ne vide ni{ta dobro i vred-

no da se sa~uva) mogu izbe}i primenom radioni~arskog oblika nastave i

aktivnostima organizovanim "korak po korak", ~ije uvo|ewe nov~ano i na

druge na~ine potpoma‘e Institut za otvoreno dru{tvo ameri~kog do-

brotvora \er|a Soro{a. Pomenutim oblikom i specifi~nim aktivnosti-

ma posti‘e se aktivizacija dece, prilago|avawe onoga {to se u~i wiho-

vim interesovawima i razvoj de~jeg samopo{tovawa, {to je sve pra}eno

spremno{}u da se samostalno misli i u svemu oslawa na sopstvene snage.

Me|u u~esnicima takve nastave razvija se saradwa, nastavnik postaje

partner sa kojim se mo‘e ravnopravno komunicirati, a sve je to zabavno

i prijatno, zbog ~ega se poja~avaju edukativni efekti primewenih na~i-

na rada.

Radioni~arskim oblikom treba da se zamene klasi~ni individualni

grupni i kolektivni oblici rada, a zahvaquju}i redukcijama nastavnih

programa i uvo|ewu mno{tva izbornih predmeta, ukine pre‘iveli raz-

redno-~asovni sistem, zasnovan na u~ewu propisanog gradiva. Nova {ko-

la predvi|a i promenu na~ina na koje se deca "edukuju": "u~i se igrawem

uloga, simuliranim aktivnostima, metodama zabave, psiho i komunika-

tivnim tehnikama; vrednosti se deci ne smeju nametati, jer je sve podjed-

nako dobro i prihvatqivo - treba im samo ponuditi {irok izbor, odabra-

}e sama..." (Vukadinov: 2002, 26).

Na velika vrata uvodi se "aktivna {kola" u kojoj deca "sama biraju sa-

dr‘aje, nastavni ~as se pretvara u edukativnu radionicu u kojoj se u~e-

nik mo‘e 'poigravati sa neprikosnovenim nau~im istinama, znawima,

tuma~ewima...", subjekat nastave je dete (a ne u~enik!), nastavnik je na ~asu

voditeq koji dizajnira ~as, a u~enici - u~esnici; odnos me|u wima je

partnerski; ocewivawa nema; zahtevi nastavnika (voditeqa) izgledaju

kao poziv na igru; ciq nastave je podsticawe razvoja i boga}ewe iskustva

deteta a ocewuje se zadovoqstvo deteta preduzetim aktivnostima, napre-

dak pore|ewu sa wegovim po~etnim stawem i razvoj wegove li~nosti, uva-

‘avaju se sve ideje, ma koliko izgledale u po~etku besmislene i ~udne; de-


te naj~e{}e radi samo ono {to ho}e, samo donosi sudove i zakqu~ke... Sva-

ko mi{qewe je jednako dobro i prihva}eno, a na kraju se svima aplaudi-

ra... Va‘no samo biti kreativan i zabavqati se..." (Vukadinovi}: 2002, 42).

Da bi se ostvario takav, kopernikanski obrt u {kolstvu, potrebno je

razbiti konzervativizam "stare {kole", koji se ogleda u vezanosti odre-

|enog sistema {kolstva za tradicije svoje zemqe i kulture ({to podrazu-

meva ignorisawe kulturnih i drugih dostignu}a razvijenijih zemaqa),

kao i u zanemarivawu ~iwenice da se svet pretvara u "globalno selo" (u

kojem granice predstavqaju anahronizam opasan po razvoj i put u boqu

budu}nost). Ovaj konzervativizam se ispoqava ne samo u otporu su{tin-

skim promenama i novinama koje su ve} za‘ivele i potvrdile se u prak-

si razvijenijih zemaqa, nego i u nespremnosti da se usvoji jedan novi re~-

nik koji simbolizuje energi~an raskid sa pro{lo{}u, sastavqen od re-

~i kao {to su "edukacija", "implementacija", "akreditacija", "evaluacija"

itd. Wima se potiskuju termini kao {to su "vaspitawe", "obrazovawe",

"prosveta" i dr., ~ije je konfesionalno poreklo te{ko sakriti.

Da bi navedene, revolucionarne promene, postale stvarnost, potrebno

je, pre svega, osloboditi se svih onih koji ih ometaju. To su (katkada udru-

‘eni u jedinstven front protiv svega novog) birokrati nekada zaposle-

ni u dr‘avnoj upravi i "ba‘dareni" stru~waci (sa akademskim titulama,

fakultetskim zvawima, objavqenim kwigama i drugim nau~nim referen-

cama...) nespremni da prihvate dobronamerne inicijative talentovanih

amatera, nesu|enih doktora nauka i nevladinih organizacija, a naro~i-

to uticaja koji dolaze od "spoqa", iz drugih zemaqa, makar one bile razvi-

jenije i spremne da nesebi~no plate za ostvarivawe onoga {to predla‘u.

Sve do sada re~eno bi mogli biti razlozi za korenitu promenu {kol-

skog sistema, uz neke ideje kako bi to trebalo u~initi. Karakteristi~no

za ove ideje je da su predstavqene u obliku crno-belih antinomija. Adul-

tocentrizmu je alternativa pedocentrizam, u~malosti i konzervativi-

zmu stare {kole - otvorenost nove {kole prema svemu i sva~emu, autori-

tetu nastavnika zasnovanom na boqem poznavawu sadr‘aja koji su nastav-

nim programom progla{eni za va‘ne - egalitarizam koji izjedna~ava

vrednost svakog i sva~ijeg znawa i iskustva. [kolskoj disciplini je

opozit "sloboda bez granica" (tako se reklamiraju i cigarete!), zahtevima

koji dolaze iz sredine u kojoj se dete kre}e - neprikosnoveno pravo dete-

ta na izbor, planirawu - improvizacija, redu - nered.

Predlozi na~ina na koje treba reformisati prosvetu postavqaju se u

obliku antinomije "ili-ili": preuze}e se {kolski sistem od neke razvi-

jenije zemqe i, zahvaquju}i tome, postati deo razvijenijeg sveta, ili zbog


vernosti sopstvenim tradicijama ostati van wega, biti izop{ten i zao-

stao; ili }e se opredeliti za novine ili biti protiv wih, odnosno, biti

savremen ili zastareo; ili }e {kolski sistem slu‘iti dr‘avi, ili

emancipovanom pojedincu; ili }e se uva‘avati postulati antipedagogi-

je, koja je protiv manipulisawa decom, ili }e se wima pedago{ki manipu-

lisati; ili }e se {kolska reforma sprovoditi odozdo, ili odozgo; ili }e

se de~jim razvojem upravqati od spoqa, ili }e se on prepustiti mehani-

zmima prirodnog sazrevawa; ili je neko dete, ili je u~enik; ili je u~enik

subjekat nastave, ili objekat; ili se u~i za ‘ivot, ili za {kolu; ili se

u~i iz ‘ivota, ili iz kwiga; ili je ciq nastave podsticawe razvoja i bo-

ga}ewe iskustva deteta, ili sticawe znawa iz pojedinih nastavnih pred-

meta; ili se u {koli prati de~je napredovawe u razvoju, ili ocewuje {ta

su u~enici zapamtili; ili }e ss deca educirati, ili vaspitavati i obra-

zovati; ili }e se prioritet davati de~jem socio-emocionalnom, ili kon-

gitivnom razvoju; ili }e se deca odgajati na sadr‘ajima "gra|anologije",

ili }e se wihovo vaspitavawe oslawati na hri{}ansku etiku; ciq nasta-

ve je ili upoznavawe na~ina na koje se sti~u saznawa, ili preno{ewe zna-

wa sa nastavnika na u~enike; ili }e se {kola prilago|avati detetu, ili

dete {koli; ili }e {kolski sistem biti decentralizovan, ili }e se wi-

me upravqati iz jednog (dr‘avnog) centra; ili }e nastavni program biti

fleksibilan tako da se mo‘e kreativno mewati, ili }e biti isti za sve

i te{ko promenqiv, budu}i da je propisan "odozgo"; ili }e |aci dolaziti

do saznawa "osve{}ivawem" sopstvenog iskustva i otkrivawem, ili slu-

{aju}i {ta pri~a nastavnik; ili }e se u nastavi uva‘avati spontana

de~ja interesovawa, ili }e im se nametati gradivo propisano programom;

ili }e motivacija za u~ewe u {koli biti unutra{wa ili spoqa{wa; ili

}e se u nastavi koristiti aktivne metode, ili }e se ona svoditi na recep-

ciju onoga {to se ~uje na predavawima; ili }e se nastava izvoditi na sa-

vremeni, radioni~arski na~in, ili putem prevazi|enog, frontalnog ob-

lika rada; ili }e nastavnik biti partner i organizator ("dizajner") na-

stave, ili predava~ i ocewiva~.

Naravno, kada se stvari tako postave, svima koji su siti "starog" ono

"novo", koje ga poni{tava, izgleda kao spasonosno re{ewe, nada i {ansa za

boqe sutra, koju ne treba propustiti. Me|utim, nau~na opreznost i inte-

lektualno po{tewe nala‘u da se pre usvajawa nekog stava ispitaju, po-

red razloga "za", i razlozi "protiv" wega, kao i da se sa~uva zna~ajna rezer-

na u odnosu na ekstremna, finalna re{ewa. Takvoj mudrosti nas u~i is-

kustvo jednog proteklog vremena i na~ina pona{awa, kojih bismo ‘ele-

li da se {to pre oslobodimo. Re~ je, naime, o obi~aju da se o {kolskim re-


formama, koje su se pripremale ili bile u toku, pi{e i naglas govori sa-

mo najlep{e. Kasnije se otkrivalo i da su imale neke mane, da su se mogle

sprovesti boqe nego {to je to u~iweno, pa se o tome moglo pro~itati i ~u-

ti u ranijim glasilima, ali kasno... Uostalom, u toku je ve} bila nova re-

forma u ~iju se bezgre{nost opet nije sumwalo...

Obi~aj, koji je pomenut, odr‘ao se mawe-vi{e sve do na{ih dana, uprkos

demokratskom postulatu koji ka‘e da treba imati i saslu{ati qude ko-

ji druga~ije misle, biti im ~ak zahvalan za ukazivawe na slabosti pro-

svetne i svake druge politike. Samo na taj na~in se gre{ke mogu otkriti,

a mo‘da i izbe}i pre nego {to se dogode...

To je razlog {to, pored argumenata u prilog promenama koje sa sobom

nosi na{a najnovija reforma {kolstva, treba obelodaniti i argumente

protiv wih, bez obzira {to ih je neprijatno ~uti, a mogu i da unesu nesi-

gurnost i nepoverewe me|u one koji treba reformu da prihvate i sprove-

du.

[ta se zapravo zamera idejama i re{ewima navedenim "za" reformu

{kolstva, onakvu kakva je zami{qena? Kakva su iskustva zemaqa u koji-

ma su ove ideje i re{ewa ve} na{li primenu, s obzirom da, osim u na{oj

i jo{ nekim zemqama u tranziciji, ne predstavqaju neku naro~itu novi-

nu? Setimo se samo ~iwenice da je parola o "popustqivom odgajawu dece"

(permissive upbringing) u{la u modu u SAD jo{ pedesetih godina pro{log

veka. Zna~ila je zalagawe za osloba|awe mladih od svega i sva~ega, svih

stega u porodici, {koli i dru{tvu. Vilhelm Rajh, jedan od glavnih ideo-

loga seksualne revolucije, bio je protiv patrijarhalnog autoriteta na-

stavnika i izneo stavove da je svaki {kolski ispit "oblik nasiqa", kao

{to je to i obavezno prisustvo u~enika ~asu! Javio se ~itav pokret kod

ameri~kih psihoterapeuta koji su u ovom op{tem osloba|awu videli put

za postizawe sre}e i optimizma kod svojih pacijenata, odnose}i se i pre-

ma drugim qudima mawe-vi{e kao prema pacijentima.

Posebne promene su se zatim odigrale u porodici. Pod uticajem nove

vaspitne ideologije desilo se to da od dece vi{e nije zahtevan nikakav

red, rad i disciplina. "Glavno pravilo je bilo: ne frustrirati decu, ne

zahtevati disciplinu, pu{tati im na voqu..." (Bor|evi}: 2000, 55-6).

Osnovna postavka vrednosnog sistema, na kome je zatim uspostavqeno

ameri~ko obrazovawe, ogledala se u stavu da "ne postoje moralne norme

koje nisu stvar li~nog izbora. Ako ti ne{to pri~iwava zadovoqstvo, to

je OK". U skladu sa ovom postavkom i disciplina u {koli je shva}ena kao

prevazi|eno nasle|e autoritarne, patrijarhalne preistorije. U u~ioni-

ce se uselio nekontrolisani i nepodno{qivi haos, zbog koga se moralo


pribe}i drugom drasti~nom re{ewu: deca su progla{avana za hiperak-

tivnu i u {koli dobijala lekove za umirewe i to bez obaveze {kolske

uprave da za takav postupak zatra‘i odobrewe od roditeqa.

Takva obrazovna filosofija i organizacija {kole je ve}ini Amerika-

naca "sposobnost koncentracije srubila na segmente od po nekoliko mi-

nuta, stvoriv{i do‘ivotnu potrebu za ubijawem dosade koja je poistove-

}ena sa nedostatkom spoqnih ~ulnih stimulansa... To je kraj kulture, ko-

ja postaje izli{na kao mehanizam odr‘avawa dru{tvene dinamike i in-

tegracije. Materijalno bogatstvo, profesionalni uspeh i fizi~ko zdra-

vqe jedina su istinska dobra u ameri~kom, sve vi{e globalnom tehnosu...

I sama kultura je fosilizovana, puki produkt koji se konzumira, a ne

pro‘ivqava" (Trifkovi}: 2002, 7-9).

Takav obrazovni sistem doveo je do toga da su ameri~ki sredwo{kolci

me|u najnepismenijima na svetu, o ~emu govori Alen Blum u kwizi Su-

mrak ameri~kog uma. Najbogatija zemqa na svetu ima skoro 30 miliona po-

lupismenih qudi i |ake koji zaostaju u pogledu poznavawa sadr‘aja iz

matematike i prirodnih nauka za |acima drugih razvijenih zemaqa.

Istovremeno, po ocenama koje dobijaju u {koli, reklo bi se da je sve u re-

du, me|utim, to je posledica svojevrsne inflacije ocena. U ime izgra|i-

vawa "samopo{tovawa" sistematski se nagra|uje osredwost i deca uvera-

vaju u svoju jedinstvenost, zbog ~ega se javqa dubok jaz izme|u wihovog

utiska o sopstvenim sposobnostima i stvarnog stawa stvari (Trifkovi}:

2002, 5-6).

[kola, o kojoj je re~, ipak nije namewena svoj deci, nego samo deci {i-

rih slojeva. Privatne i crkvene {kole u SAD se bitno razlikuju od dr-

‘avnih upravo po tome {to u wima ima reda, u~ewa i discipline. To zna-

~i da se po ceni {kolarine od 30.000 dolara godi{we stvara i obnavqa

Dru{tvena elita i to zahvaquju}i klasi~nom modelu usvajawa znawa bez

pedago{kih inovacija (Difur: 2002, 12). Ova ~iwenica razotkriva jedan

od ciqeva koji stoje iza fasade lepe pri~e o "osloba|awu" i "pravima de-

ce" i upozorava na potrebu opreznosti prilikom ugledawa na ameri~ki

sistem obrazovawa.

Na jo{ ve}u opreznost upozoravaju glasovi koji promene, uo~qive na

planetarnom planu u svim va‘nim sistemima, pa i sistemu obrazovawa,

tuma~e zaverom mondijalisti~ke oligarhije. Smatra se da graditeqi naj-

novijeg svetskog poretka ispravno shvataju da }e onaj, ko svoju kulturnu

matricu nametne drugima, mo}i wima i da vlada. Uticaj na jednu popula-

ciju izvr{en preko sistema obrazovawa, proizvodi posledice na najdu-

‘i mogu}i rok, a "jedna pogre{no {kolovana generacija mo‘e upropasti-


ti celu epohu... Kapitalizam sawa da svoje tr‘i{te pro{iri na ~itavo

podru~je zemaqske kugle ({to se i ostvaruje kao mondijalizacija) tako da

sve postaje roba (pravo na vodu, genom, ‘ivotiwske i biqne vrste, kupovi-

na i prodaja dece i organa... priroda, ‘iva bi}a, stvarni i izmi{qeni

svet)..." (Difur- 2002, 13).

Za globalizaciju je karakteristi~no odbacivawe svih tradicionalnih

vrednosti, pre svega tradicionalnog rodoqubqa i tradicionalnih reli-

gija. U globalnom selu, koje vi{e ne}e imati granice, nepotrebne multi-

nacionalnim kompanijama, "multikulturalizam" }e se sve vi{e pretva-

rati u "unikulturalizam", {to se ve} doga|a. Kulture malobrojnih i eko-

nomski slabijih naroda se tope, gase i nestaju sli~no izumirawu ugro‘e-

nih ‘ivotiwskih vrsta, potisnute kulturom koja je samo tehnolo{ki su-

periornija, a karakteri{u je agresivnost i bezobzirnost prema drugim,

naro~ito ako nisu spremni da se prilagode.

Logika punog stomaka i prazne du{e maskira se u pri~e o toleranciji

i qudskim pravima, depolitizaciji, decentralizaciji i demokratizaci-

ji, a "radi se upravo o suprotnom, tj. o neskrivenoj globalisti~koj poli-

tizaciji svih nastavnih sadr‘aja, po{to se prethodno izvr{i nasilno

brisawe nacionalne i verske svesti... Ciqevi su o~igledno stari, samo su

metode suptilnije, naro~ito zamagqene novogovorom reformatora, koji

sav vrvi od edukacije, evaluacije, implementacije, participacije, demo-

kratizacije... {to na neupu}ene ostavqa utisak stru~nosti i superiorno-

sti" (Vukadinov: 2002, 27).

Ukazuje se da su "... fraze o samopo{tovawu dece samo paravan za wiho-

vu pripremu za tr‘i{te radne snage u kome }e poluobrazovani i lo{e

obrazovani mladi qudi brzo nau~iti da se povinuju uzusima globalne

ekonomije...". Osim uskog sloja bogatih i ne{to visoko obrazovane tehni~-

ke inteligencije, deca ostalih slojeva "idu u drobilicu iz koje izlaze

krotki, za radno mesto vazda zapla{eni, proizvo|a~i i potro{a~i".

(Trifkovi}: 2002,8).

Profesor Pariskog univerziteta, dr D.R. Difur govori o "zastra{uju-

}em poduhvatu" ~iji je ciq "serijsko fabrikovawe jedinki bez ~vrstog

identiteta i mo}i rasu|ivawa" i sistematsko slabqewe kriti~ke mo}i

pojedinca, ~iji su nosioci televizija i {kola (Difur, 2002, 9, 12). Ni{ta

se ne doga|a slu~ajno, nego su "tehnologiju zaglupqivawa dece smislili

veoma inteligentni qudi. Naru{avaju}i tradicionalni princip od

prostog ka slo‘enom oni svesno ko~e intelektualni razvoj deteta. Kod

wega u glavi javqa se zbrka, ozbiqnih znawa - nema, ali pri tome dete umi-

{qa da je akademik, zato {to je nau~ilo da 'neustra{ivo' razmi{qa na


bilo koju temu. Rezultat je, kako se jasno izrazio V. Levi, to da dobijemo

'salonskog idiota'. Vrlo dobrog gra|anina, ali neke druge dr‘ave, a ne Ru-

sije" (I. Medvedeva i T. [i{ova, u [ta se desilo...: 2002,16).

"Princip zadovoqstva", ~ijim se bezuslovnim uva‘avawem revolucio-

ni{e dru{tvo, dovodi do {kolskog sistema koji je "neka vrsta ~udne me-

{avine omladinskog doma kulture, institucije za socijalno starawe i

bolni~ku negu, {kolsko-zabavnog parka". U takvoj {koli u~iteq zapravo

postaje priu~eni psihoterapeut koji sprovodi ideje psihologa, a najva-

‘nije je da deci ni{ta ne name}e i ni{ta ne zahteva, naro~ito misaoni

napor i disciplinu shva}enu kao suprotnost slobodi. Decu treba zaba-

viti i zainteresovati; dopustiti im da po svojoj voqi, u interaktivnim

razmenama, neprekidno mewaju ugao posmatrawa dr‘e}i se tako 'demo-

kratskih' na~ela; omogu}iti im da ispri~aju svoj ‘ivot, pokazati im da

su tekovine logike zapravo zloupotreba mo}i. Ali, pre svega im vaqa do-

kazati da ne postoji ni{ta {to zaslu‘uje promi{qawe, da nema predme-

ta podlo‘nih misaonim procesima: sve se svodi na samopotvr|ivawe i

odbranu vlastitog ega u odnosima me|u jedinkama..." (Difur: 2002, 12).

"Antiautoritarne" i "antirepresivne" antipedago{ke teorije, prime-

wene u de~jim vrti}ima, stvorile su haos i anarhiju, a u {kolama su pro-

uzrokovale vrtoglavo opadawe nivoa znawa. Otuda je javno {kolstvo, po

oceni {vajcarskog filosofa @aka Mi{ea, postalo puko "predavawe ne-

znawa" (navod, Vukadinov: 2002, 20). To je u skladu sa postavkom da nema

kriterijuma istine, niti objektivne istine koja bi se mogla upoznati u

{koli, nego se insistira na toleranciji, razli~itosti i drugoja~ijosti,

~ime se stvaraju uslovi za ukidawe logi~kog mi{qewa: ne pravi se vi{e

razlika izme|u va‘nog i sporednog, sasvim se mirno prihvata neko gle-

di{te, ali u istom trenutku i ono {to mu je sasvim suprotno... To podra-

zumeva onu vrstu obrazovawa koja kod jedinki iskoreni smisao za kri-

ti~ki pristup stvarnosti, da bi postale podlo‘ne svim potro{a~kim

izazovima i pritiscima... Stoga }e nastavnici biti prevaspitani... "ne}e

vi{e ni~emu nodu~avati, nego }e samo povla|ivati trenutnim ose}awi-

ma i wihovom korisnom preusmeravawu" (Difur: 2002, 12). Najgore od sve-

ga je {to se u atmosferi koju stvara geslo "sve je dozvoqeno, ni{ta nije

istinito" (v. roman Alamut pisca V. Bartola), moral svodi na stav "u se, na

se i poda se", a otvorenost tretira kao vrednost po sebi (kao i bezgrani~-

na sloboda), stvara spremnost za prihvatawe svake izopa~enosti - duhov-

ne, moralne i polne.

âk i najja~i argument zagovornika nove {kole - da se u woj izbegava pa-

sivnost tradicionalne {kole i zamewuje aktivno{}u, dovodi se u pita-


we tvrdwom da se radi o pseudoaktivnosti u~enika (aktivnost je spoqa-

{wa, a ne mentalna). Uostalom i u tradicionalnoj {koli je negovan grup-

ni rad (v. kwigu V. Lustenbergera [kolski rad po grupama), ali organi-

zovan stru~no i usmereno, {to zna~i da se nije svodio na igru idejama, ne-

go zahtevao kori{}ewe logike i umni napor. Osim toga, grupe su formi-

rane vrlo smi{qeno, uzimaju}i u obzir sklonosti, sposobnosti i potre-

be u~enika. U radioni~arskom grupnom radu zanemaruje se princip in-

dividualizacije. Osim toga, inicira se kolektivno stvarala{tvo, {to

nije u skladu sa ~iwenicom da je pravo stvarala{tvo uvek individualno.

Budu}i da pojedini u~enici vide samo deli}e onoga {to se radi, te{ko

da }e se kod wih razvijati kreativnost (Vukadinov: 2002, 46).

Radioni~arski na~in rada, nominalno namewen "relaksaciji",

"sekspresiji emocija" i "prevladavawu frustracija i inhibicija", nekim

protivnicima uno{ewa opisanih novina u sistem vaspitawa i obrazova-

wa li~ni na okultne i brainwashing tehnike (psiho-igre u stilu Sylvamind kontrole uma i indijske metode kontrole disawa uz meditirawe, dr-

‘awe za ruke, grqewe, trqawe le|ima u ritmu muzike, vo|enu fantaziju i

sl.). Sve to neodoqivo podse}a na uvo|ewe u predhipnoti~ko stawe kada

jedan ~ovsk (moglo bi se re}i "guru") ovladava umom i ose}awima velike

grupe subjekata, ukloniv{i svaki otpor pravilima igre koju je smislio

za wih.

***

Kada se argumenti pro et contra novotarija u na{em {kolskom sistemu

izlo‘e na na~in na koji je to u~iweno u prethodnom tekstu, onaj ko bi

bio u prilici da se opredequje i odlu~uje, ako je li~nost odgovorna za

svoje postupke, mogao bi samo da od te uloge odustane. To je situacija

sli~na onoj u pri~i o tamnom vilajetu: "ko uzme kaja}e se, ko ne uzme kaja-

}e se". Do takvog apsurda zapravo dovodi navedena crno-bela {ema u kojoj

postoje samo krajnosti. One se me|usobno poni{tavaju, ne ostavqaju}i ni

malo prostora za kompromis ili sintezu kojom bi se iskoristile predno-

sti i jednih i drugih re{ewa, a izbegli nedostaci koje sa sobom nosi re-

volucionarna iskqu~ivost. Za sve revolucionare je karakteristi~no da

su po~iwali kao beskompromisne "paliku}e" oko{talih i pre‘ivelih

sistema, da bi u nekoj narednoj fazi postalo o~igledno da su "sa prqavom

vodom iz kadice izbacili i dete", posle ~ega su postajali "vatrogasci",

ugro‘eni od nekih novih revolucionara. Narodi koji su na taj na~in od-

bacivali sve {to je prethodilo velikim promenama, sasecali su svoje ko-


rene, odricali se dostignu}a dotada{weg razvoja, gubili su istorijsku

perspektivu i kriterijume svake vrste, postaju}i jadni skorojevi}i koji

se stide dotada{wih i aktuelnih sebe, uz sklonost da veruju kako je sve

{to drugi ~ine boqe od onoga {to su ~inili i ~ine oni.

Filosofska (a tako i pedago{ka) mudrost nala‘e mnogo oprezniji pri-

stup promenama, ~uvawe od krajnosti, nala‘ewe mere, ugledawe na druge,

bez izneveravawa sopstvenih tradicija i dostignu}a. To je, u na{em slu-

~aju svetosavsko bi}e o~uvano kroz istoriju, zahvaquju}i kojem smo se

ve} jednom uvrstili u prosve}ene evropske narode, ali sa~uvav{i ono

{to je vredno u svojoj kulturno-prosvetnoj ba{tini, nacionalno dosto-

janstvo i integritet.

Literatura:

Vukadinov, N. (2002): Sa Zapada ni{ta novo, u Reforma {kole..., 40-48

Vukadinov, N. (2002): Pravci udara na na{u {kolu - {kola za globalno dru{tvo,

u Reforma {kole..., 19-28

Difur, D. R. (2002): Nezahvalna uloga dana{weg {kolskog sistema - proizvodwa

postmodernog deteta, u Reforma {kole..., 9-13

\or|evi}, R. (2000): Putokazi za tre}i milenijum, Ihtis, Hri{}anska kwiga,

Beograd

Reforma {kole - novi poku{aj obezobra‘ewa na{e dece, @i~ki blagovesnik,

~asopis Eparhije ‘i~ke, vanredni broj, decembar 2002.

Medvedeva, J. i T. [i{ova (2002): [ta se desilo sa ruskom {kolom?, u Reforma{kole...: 2002, 13-17.

Trifkovi}, S. (2002): Zastra{uju}i primer, nikako uzor, u Reforma {kole..., 5-9


GA[INA REFORMA [KOLSTVA

[ta je prethodilo reformi

Imali smo ekstenzivan {kolski sistem, osiroma{en i zapu{ten u

skoro svakom pogledu, razli~it od sistema drugih, razvijenijih zema-

qa, ~ijim rezultatima smo bili sve nezadovoqniji. îwenica da je bilo

na{ih pobednika na me|unarodnim olimpijadama znawa i da su na{i

stru~waci bili tra‘eni na svetskim tr‘i{tima radne snage, samo je

donekle popravqala sliku koju smo imali o na{em {kolskom sistemu.

Wihovi uspesi su obi~no pripisivani wihovim talentima (mi smo ta-

lentovana nacija), a ne toliko {kolama koje su zavr{ili.

Pre toga, u doba samoupravnog socijalizma, kao da je vladalo nekakvo

samozadovoqstvo; sa svojim originalnim idejama o dru{tvenom ure|ewu,

pa i ure|ewu {kolstva, ose}ali smo se va‘ni i uspe{ni, naro~ito upo-

re|eni sa svojim susedima. Uostalom, bili smo jedna od najbogatijih i

najliberalnijih socijalisti~kih zemaqa.

Raspad zemqe, rat i siroma{tvo pokvarili su ovu idilu. Ako je ta~no

da "ni{ta ne uspeva kao uspeh", onda se na dijametralno analogan na~in

predvideti ~emu vodi ose}awe op{teg i definitivnog neuspeha. Ovo ose-

}awe se odnosilo na sliku o svom nacionalnom bi}u, sistem vrednosti,

o~ekivawa od budu}nosti, sve oblasti dru{tvenog ‘ivota... Prosveta ni-

je ~inila izuzetak. Stvoreno je raspolo‘ewe za radikalnu reformu si-

stema vaspitawa i obrazovawa, u kojoj od starog sistema ne}e ostati ni

kamen na kamenu nego }e se sve pretvoriti u sopstvenu suprotnost. U ovoj

crno-beloj {emi nije bilo vi{e mesta za kompromise i spore procese po-

stepenih promena. Nastupio je trenutak velikog "osve{}ivawa" i koreni-

tog prekida sa pro{lo{}u.

Kako je reforma zapo~ela

Pred mase prili~no zbuwenih, ali za promene raspolo‘enih prosvet-

nih radnika, od strane ‘reca novog prosvetnog vjeruju (edukovanih u ze-

mqama kojima zavidimo na svemu i sva~emu) postavqeno je mno{tvo dile-

ma, izme|u kojih ipak nije bilo te{ko odlu~iti se. Ko bi se umesto za pe-


docentrizam odlu~io za adultocentrizam, branio u~malost i konzerva-

tivizam stare {kole umesto da bude za otvorenost nove {kole prema sva-

~emu i svakome, smatrao da je autoritet (autoritarnost) nastavnika va-

‘niji od povoqne slike koju }e u~enici stvarati o sebi zahvaquju}i ega-

litarizmu! Za{to bi dr‘ava propisivala {ta u~enici da u~e (intereso-

valo ih to ili ne) a kruta {kolska disciplina im uskra}ivala pravo da

rade {ta za‘ele, kada za‘ele i kako za‘ele? Rusoova krilatica da }emo

"dete najboqe vaspitati ako ga uop{te ne vaspitavamo", da dete najboqe

zna {ta je za wega dobro, da je posao vaspita~a samo da ukloni prepreke

wegovom "prirodnom" razvoju, kao da je dobila smisao i opravdawe u re-

formi {kolstva koja se pripremala.

U tom stilu je definisano mno{tvo antinomija izme|u kojih nije te-

{ko opredeliti se, budu}i da su se me|usobno iskqu~ivale:

- ili }e se {kolski sistem preuzeti iz neke razvijenije zemqe (pa smo

zahvaquju}i tome postati deo razvijenijeg sveta), ili }emo, zbog vernosti

sopstvenim tradicijama, ostati van wega, izop{teni i zaostali;

- ili }emo se opredeliti za novine ili biti protiv wih, odnosno, savre-

meni, "u trendu" ili van wega, demodirani;

- ili }e {kolski sistem da slu‘i dr‘avi (koja svakako treba da odu-

mre) ili pojedincima, {to vi{e emancipovanim od dr‘ave i nacije;

- ili }e se uva‘avati postulati antipedagogije, ~iji naziv dovoqno go-

vori o tome na ~emu se zasniva, ili }e se pedago{ki manipulisati decom

{to je vrlo ru‘no;

- ili }e se {kolska reforma sprovoditi odozgo, od grupe osve{}enih i

u belom svetu edukovanih eksperata, ili odozdo, kada se same pokrenu

inertne mase zaostalih prosvetara;

- ili }e u centru pa‘we reforme koja se zagovara biti dete, ili }e, na-

suprot tome, u centru ostati nastavnik (odnosno, reformisati wegov od-

nos prema detetu);

- ili je neko dete, ili je u~enik ("jesmo li qudi ili kaplari");

- ili je u~enik subjekat nastave, ili objekat;

- ili se u~i za ‘ivot, ili za {kolu (non scholae sed vitae discimus);- ili se u~i iz ‘ivota ili iz kwiga;

- ili }e u {koli da se prati napredovawe dece u razvoju, ili ocewuje

sposobnost da memori{u;

- ili }e se deca educirati, ili vaspitavati i obrazovati;

- ili }e se edukatori edukovati, ili ne}e dobiti licencu;

- ili }e se prioritet davati de~jem socio-emocionalnom, ili kognitiv-

nom razvoju;


- ili }e se deca odgajati na sadr‘ajima "gra|anologije", ili }e se wiho-

vo vaspitavawe oslawati na hri{}ansku etiku;

- svrha nastave je da u~enici upoznaju na~ine na koje se sti~u znawa,

ili preno{ewe na wih znawa sa nastavnika;

- ili }e se {kola prilago|avati deci ("{kola po meri deteta"), ili de-

ca {koli;

- ili }e {kolski sistem biti decentralizovan, demokratizovan i depo-

litizovan, - ili }e se wime birokratski upravqati iz jednog (dr‘avnog)

centra;

- ili }e nastavni program biti fleksibilan do te mere da se mo‘e me-

wati u svakom pogledu po voqi onih koji ga ostvaruju, prilago|avaju}i

se svakom u~eniku, ili rigidan i te{ko promenqiv, a to zna~i i isti za

sve;

- ili }e |aci saznavati "osve{}ivawem" sopstvenog iskustva, ili slu-

{aju}i {ta im pri~a nastavnik;

- ili }e se u nastavi uva‘avati i zadovoqavati autenti~na i spotana

de~ja interesovawa, ili }e im se nametati gradivo propisano {kolskim

programom;

-ili }e motivacija za u~ewe u {koli (i pona{awe uop{te) biti unutra-

{wa, ili spoqa{wa, postizana ocenama kao ucenama i sistemom nagrada

i kazni;

-ili }e se u nastavi koristiti aktivne metode i one izvoditi na savre-

meni, radioni~arski na~in, ili }e se ona svoditi na recepciju nastav-

ni~kih predavawa izvo|enih prevazi|enim, frontalnim oblikom rada;

- ili }e nastavnik biti u~eni~ki partner i organizator ("dizajner") na-

stane, ili predava~ i ocewiva~.

Naivni, povr{ni i neuki naseli su na trik i opredelili se bez rezerv-

e na sva re{ewa koja su zna~ila novinu, nesvesni svih wihovih implika-

cija. Oni kolebqivi pla{eni su metodom "carevog novog odela" (ko je pro-

tiv totalne reforme, taj je zaostao, a mo‘da i ne{to gore), oni sujetni

privu~eni su ponekom licencom ili izgledom za napredovawe u slu‘bi

bez mnogo truda, a oni lakomi prilikom da i do wih do|e poneka mrvica

od velikog kola~a koji se delio (dodu{e, prili~no interno) u Ministar-

stvu prosvete. Oni najsre}niji su i sami postali voditeqi radionica,

osve{}iva~i, akreditori, licencijatori, evaluatori i treneri, zaposli-

li se, a zatim zaposlili i nekog svog.

Prema rezultatima ankete, koju je sprovelo Ministarstvo prosve me|u

prosvetnim radnicima, svi reformski potezi bili su prihva}eni odu-

{evqewem. Od nekoliko hiqada anketiranih, samo se troje-~etvoro izja-


snilo protiv reforme {kolstva, dakle, jedva par promila. Takvu koli~i-

nu prihvatawa nije imao svojevremeno ni Enver Hoya, protiv koga je na

predsedni~kim izborima glasalo ~ak 10 promila wegovih sunarodnika.

ûo se tek poneki disonantan glas od ve~itih bunyija - sindikata, od

Pravoslavne crkve, od nekih pedagoga...

Kriti~ko preispitivawe reforme

Tiho nezadovoqstvo me|u prosvetnim radnicima postepeno je bivalo

glasnije. Ono je bilo qudska reakcija na samodovoqnost i aroganciju re-

formatora, ali i posledica otkri}a "da je car go", da su tekstovi na koji-

ma se zasnivala reforma prisutni i u drugim biv{im jugoslovenskim re-

publikama i da u zemqama od kojih su preuzimana re{ewa za {kolski si-

stem, vlada prili~no nezadovoqstvo rezultatima primene tog istog si-

stema. Pomenuti tekstovi bili su skoro iskqu~ivo prepisivani od dru-

gih, prevo|eni ili dobijani kao pomo} i instrukcija od zemaqa koje su

se prihvatile da se brinu o nama, popravqaju nas, demokratizuju, civili-

zuju..., ne zaboravqaju}i pri tome ni sopstvene interese.

Prosvetna javnost se naro~ito uzburkala kada je na brzinu i bez ikakve

javne rasprave donesen Zakon o osnovama sistema obrazovawa i vaspita-

wa. Nezadovoqstvo se javilo zbog onoga {to je pisalo, a jo{ vi{e zbog

onog {to nije pisalo u wemu. Praznine, koje je Zakon sadr‘ao, omogu}ava-

le su znatnu samovoqu vlasti, a neka re{ewa u wemu svedo~ila su da je

(uprkos proklamovanoj decentralizaciji, demokratizaciji i depoliti-

zaciji) najva‘nije bilo sve staviti pod kontrolu i na vlasti ostati {to

du‘e, makar: putem Prosvetnog saveta sa {estogodi{wim mandatom, iza-

branim vrlo selektivno od odlaze}e Vlade.

Ipak, najvi{e uznemirewa u javnost unela je sumwa da se iza totalne de-

kompozicije na{eg {kolskog sistema, i u promenama koje se vr{e po uzo-

ru (a mo‘da i diktatu) spoqa, krije ista ona sila koja nam je rasturila

dr‘avu, a koja u okviru globalizma, novog poretka, dodequje uloge dr‘a-

vama i narodima, uloge gospodara i uloge slugu, a ~emu treba da pomogne

i {kolstvo. [kolstvo je ina~e uvek slu‘ilo reprodukciji socijalnih

slojeva, naro~ito u kapitalisti~kom dru{tvu.

Ima dokaza da su se takve uloge delile i dele se u novom svetskom po-

retku. Navodimo samo primer austrijskog propisa prema kome deca ga-

starbajtera, ~ak i kada su ro|ena u toj zemqi, mogu da upi{u elitnu {ko-

lu, kakva je gimnazija, tek ako pretekne mesta koja nisu popunili pravi


Austrijanci. Deci gastarbajtera namewene su razne zanatske {kole, {ko-

le ni‘eg ranga za radni~ka zanimawa... U pitawu je, nema sumwe ~itava

strategaja koja, kada se prenese na makroplan, govori kakva se sudbina

priprema pojedinim narodima.

Idejnu pozadinu takve strategije mo‘emo na}i u re~ima tvorca pojma

Neues Ordnung-a, najve}eg zlo~inca svih vremena. On je otvoreno kazao da

rasama i narodima, koje su po wegovom mi{qewu "ni‘e", ne treba omogu-

}iti u nauku i kulturu. Nauka i kultura treba da postanu sredstva koji-

ma }e Herrenvolk gospodariti wima. Otuda deci pomenutih rasa i naroda

treba dati "da u~e {ta ih interesuje."

Upravo tako glasi jedna od temeqnih postavki na{eg novog obrazovnog

sistema - deca treba da u~e samo ono {to ih interesuje.

Naravno, niko ne mo‘e biti protiv toga da |aci budu motivisani za

u~ewe, ako se pri tome motivacija ne svede na interesovawa koja se spon-

tano javqaju, jer se tako mo‘e propustiti sticawe potrebnih i korisnih

znawa, a ~in u~ewa postaje haoti~an. "Nastavnik treba da polazi od de~-

jih interesovawa, ali i da ih stvara" ka‘e tvorac pokreta "Aktivne {ko-

le" A. Ferijer, a tvorac na{e savremene pred{kolske pedagogiije dr A.

Marjanovi}: "Vaspita~ treba da uva‘ava de~ja interesovawa, ali ne i da

se zaustavi na wima". Me|utim, kod propisiva~a ideja pomenute {kole

~esto izostaje dodatak interesovawima kao polaznoj osnovi, uz ni~im ne-

potvr|eno uverewe da }e u svim situacijama deca spontano (nagonski)

najboqe umeti da odaberu {ta je dobro za wihov rast i razvoj. U takvoj

konstelaciji uloga odrasli samo treba da uklawa prepreke i obezbe|uje

uslove za ispoqavawe de~jih ‘eqa i prohteva, deca }e uraditi sve osta-

lo. Zaboravqa se na pedago{ku postavku koja ka‘e: "Prepustiti decu se-

bi ne zna~i osloboditi ih, nego zarobiti u wihov infantilizam" (A. Mi-

{le).

Ve}ina ideja o kojima je re~, a koje su na{i psiholozi na ~elu sa dr I.

Ivi}em otkrili kao lek za sve boqke na{eg zastarelog {kolskog siste-

ma, lansirane su od tzv. reformnih pedago{kih pravaca izme|u dva svet-

ska rata. Me|u wima jebio i pomenuti pokret "Aktivne {kole", pedocen-

trizam izra‘en u ideji da je XX vek "vek deteta", sovjetski "brigadno-la-

boratorijski sistem", "centri interesovawa" O. Dekrolija, zagovornika

"{kole po meri" i dr. Reformne pravce je neko vreme pratilo op{te odu-

{evqewe prosvetnih radnika nezadovoqnih {kolom kakvu je utemeqio

J. A. Komenski, a onda je ono splaslo tako da se na wih po~elo zaboravqa-

ti.

Oni koji poku{avaju da o‘ive ideje pomenutih pravaca trebalo bi, po-


red wihovih vrlina, da poznaju i wihove mane da bi, pre nego {to ih po~-

nu primewivati, mogli da odgovore na pitawe: za{to su se te ideje poka-

zale neefikasne, nezadovoqavaju}e i, u mnogim detaqima - prakti~no neo-

stvarqive. Ovaj odgovor bismo morali dati pre nego {to se u skladu sa

wima ne reformi{e ~itav {kolski sistem.

Kod nas su navedene ideje do{le iz najmo}nije zemqe na svetu, vero-

vatio budu}eg gazde novog svetskog poretka. Tamo su se naglo pro{iri-

le sredinom pro{log vska i napravile pravi haos, prvo u porodi~nom

vaspitawu, a zatim i u obrazovnom sistemu. Evo {ta o tome ka‘e svedok

iz prve ruke, R. \ur|evi}, autor kwige Putokazi za tre}i milenijum: "A

{ta sam video u Americi 1950-tih? Bila je to era zvana permissive up-bringing, popustqivo odgajawe dece... Od malih nogu nikakav red i di-

sciplina nisu se zahtevali od dece. Mogli su da vi~u, ska~u, tr~e po

ku}i, jedu kad ho}e, izlu~uju izmet kako im je voqa. Glavno pravilo je

bilo: ne ,frustrirati' decu, ne zahtevati disciplinu, pu{tati im na

voqu... Kad su odrasla, ova deca su se pokazala kao buntovni slabi}i,

beski~mewaci, moralno neuobli~eni, beskrupulozni". Isti autor uka-

zuje i na vrednosne razlike koje se javqaju izme|u predstavnika nave-

denih ideja i naroda koji svoje vrednosti temeqe na Jevan|equ. On ka-

‘e: "Hristos je bio usredsre|en na nebesko Carstvo, a Evro-Amerikan-

ci su se opredelili za zemaqsko carstvo, za sticawe blaga neduhovne

vrste: materijalnog blagostawa i sigurnosti, uspeha i pohvala za ze-

maqska postignu}a, ~ulnih u‘ivawa i slobode od ograni~ewa i zabra-

na koje Jevan|eqe postavqa. Utonulost u ‘eqe i zadovoqstva ovoga sve-

ta, sticawe znawa a ne vrlina, starawe za telo, a zapostavqawe onoga

{to je potreba du{e - to su oblici duhovne zastrawenosti koja se ~esto

javqa u bezbo‘nom ~oveku".

Zanemarimo li vrednosti, duhovni aspekt temeqa na kojima treba

graditi {kolski sistem ({to nikako ne bi trebalo u~initi) ostaje

pragmati~no pitawe wegove efikasnosti, svrhe i ishoda. Naravno, za

pouzdaniji odgovor na wega trebalo bi sa~ekati da bar dve-tri genera-

cije budu i{kolovane po tom sistemu, a tek onda suditi, {to je vrlo ne-

racionalno i {tetno re{ewe. Mo‘da je dovoqno videti kako sistem o

kome je re~ funkcioni{e u zemqi u kojoj je nastao. îwenica je da iz

ameri~kih dr‘avnih {kola u kojima se u~i ono {to interesuje u~eni-

ke, a nastavnici su svedeni na partnera bez autoriteta, izlaze polupi-

smeni regruti za ni‘a proizvodna zanimawa. Ko god ima da plati dese-

tak hiqada dolara godi{we za {kolarinu, daje svoje dete u privatne


ili konfesionalne {kole, vrlo klasi~ne po ustrojstvu, iz kojih se za-

tim stvara sloj koji vlada. [kola tako slu‘i za reprodukovawe soci-

jalnih slojeva. Srpska {kola, reformisana po ugledu na ameri~ku, ve-

rovatno je trebalo da slu‘i dodeqivawu uloga slugu novog svetskog po-

retka. Oni koji su poku{ali da je reformi{u u tom pravcu bili su za

to posebno obu~eni, a na neki na~in i - potpla}eni. Hvala Bogu da im

se stalo na put!

Kukavi~ja jaja

Me|utim, zagovornike {kolskog sistema korisnog novom svetskom po-

retku, oli~ene u nosiocima prethodne prosvetne vlasti, nije lako neu-

tralisati, a u prosveti obnoviti wenu osnovnu funkciju - da budu u slu-

‘bi budu}nosti i sopstvenih nacionalnih interesa. Novim prosvetnim

vlastima su podmetnuli nekoliko kukavi~jih jaja sa kojima one, budu}i

da su zakleti legalisti, te‘e izlaze na kraj.

Prvo kukavi~je jaje

Predimenzioniran ~inovni~ki aparat sa mno{tvom funkcija inkom-

patibilnim sa proklamovanom decentralizacijom, demokratizacijom i

politizacijom, a naro~ito sa najavqenom racionalizacijom. Najve}i

broj novoprimqenih ~inovnika nije imao neke naro~ite kvalifikacije,

osim lojalnosti onima koji su ih anga‘ovali i poneke prijateqske ili

ro|a~ke veze. Sada ovaj aparat blokora, pa i sabotira ono {to preduzima-

ju nove prosvetne vlasti, naro~ito ako na neki na~in ugro‘ava privile-

gije koje je stekao.

Drugo kukavi~je jaje

Ukqu~ivawe u poslove Ministarstva prosvete nevladinih organiza-

cija (a preko wih i lobija, interesnih grupa i organizacija iz zemqe i

inostranstva, mo}nika iz senke). Sprega vladinih sa nevladinim orga-

nizacijama postigla je da se iz zbivawa u prosveti iskqu~i skoro sva-

ka {ira, posebno stru~na javnost, i da se zna~ajne odluke donose u naj-

u‘em krugu qudi, koji za wih nikome nisu bili odgovorni. Ova konsta-

tacija ne zna~i da je delovawe svake nevladine organizacije bilo {tet-

no ili i{lo samo u korist uske grupe qudi, ali je bilo nekontrolisa-


no i regulisano pravilima koja i mafiju ~ine "nevladinom", a ne i ne-

profitnom organizacijom.

Tre}e kukavi~je jaje

Zakon o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa, donet na brzinu,

bez jasne i celovite koncepcije, pun nedoslednosti i praznina koje omo-

gu}avaju samovoqu prosvetnih vlasti i takore}i totalno vladawe svim,

sva~im i svakim u oblasti pred{kolstva i {kolstva. Ciq mu je bio da

opravda zapo{qavawe pomenutog ~inovnikog aparata i obezbedi mu

{to ve}e prihode u saradwi, naravo, ca nevladinim organizacijama, do-

natorima i mentorima iz inostranstva. Zakon prosvetne radnike, naro-

~ito preko sistema licenzirawa, akreditovawa i evaluirawa, stavqa u

zavisan polo‘aj od ~inovnika od kojih se ne tra‘e takve provere. Pri

tome je naro~ita pa‘wa posve}ena direktorima (za koje je smi{qen ~ak

poseban ispit i mno{tvo razloga zbog kojih mogu da budu smeweni).

êtvrto kukavi~je jaje

Prosvetni savet sa {estogodi{wim mandatom, izabran na brzinu od

svoji qudi i to onda kada se znalo da je Vlada ve} pala. Nije te{ko pogo-

diti da je to tako u~iweno zbog o~uvawa kontiniteta sa potezima pret-

hodne prosvetne vlasti. Takav Prosvetni savet, udru‘en sa odanim ~i-

novni{tvom i kooperativnim nevladinim organizacijama, trebalo je da

cementira Ga{inu {kolsku reformu u navedenom predugom periodu. Po-

sle toga se ina~e vi{e ni{ta ne bi moglo popraviti.

Peto kukavi~je jaje

Odobrewe koje je dr Ga{o Kne‘evi} dao 1. 3. 2004. godine (dakle, odlaze-

}i sa vlasti) iskqu~ivo beogradskoj Vi{oj {koli za obrazovawe vaspi-

ta~a da sa dvogodi{weg pre|e na na trogodi{we {kolovawe po programu

za koji se najbla‘e mo‘e re}i da je anacionalan (imaju}i u vidu odnos

prema srpskom jeziku, kulturi, veri i tradiciji). Na taj na~in je naru{e-

na celovitost mre‘e {kola za obrazovawe vaspita~a u na{oj Republici

i u~iwena {teta ostalim {kolama, stvoriv{i haos u pripremawu kadro-

va za rad sa {kolskom decom i to u trenutku kada {kole raspisuju kon-

kurse za prijem novih studenata.


***

U ovom trenutku su nove prosvetne vlasti na{le re{ewe samo za pome-

nuti prosvetni savet, a donekle je popravqen i Zakon o osnovama sistema

obrazovawa i vaspitawa. Bilo je boqe, umesto wega, doneti sasvim nov za-

kon, ali je procedura preduga, pa se ‘urilo... Qude primqene u radni od-

nos u Ministarstvu prosvete posledwe tri godine, te{ko je mewati (ipak,

oni "vr{e pos'o"), nevladine organizacije su u{le u skoro sve pore delo-

vawa Ministarstva, srasle sa wegovim organima, uglavile se... a demokra-

tija ne dopu{ta nedemokratske smene i raskide... [to se ti~e beogradske

{kole za vaspita~e, nije te{ko obrazovati stru~nu komisiju koja }e pre-

ispitati odluku prethodnog ministra i odobreni Program. Ako ocena

komisije bude negativna, zna se {ta treba u~initi. Oni u ~ijim je rukama

prosvetna vlast, du‘ni su wome i da se poslu‘e.

2004.


RASPRAVA O METODI("AKTIVNA NASTAVA" I RADIONICE)

Obrada narodne pesme"Hasanaginica"

Napomena: Pesma Hasanaginica nije vi{e u programu zaosnovnu {kolu u Srbiji, mada je ostala u programu za Cr-nu Goru ali smo je zbog potreba seminara iskoristilikao primer edukativne radionice za analizu pesme. Veru-jemo da se sli~an scenario mo‘e primeniti za obradu ineke druge pesme.

a) CiqOsnovni ciq ove radionice jeste obrada i analiza balade "Hasanagini-

ca". Aktivnim u~e{}em, saradwom i razmenom sa drugima, u~enici re{a-

vaju raznovrsne zadatke, kojima se u procesu rada ostvaruju i slede}i ci-

qevi: razvijawe govorne kulture (ve{tina vo|ewa dijaloga, prezentacija

i javno nastupawe); razvijawe pismene i kwi‘evne kulture (ve‘bawe pi-

sawa u formi deseterca, eksperimentisawe sa drugim oblicima pisme-

nog izra‘avawa); podsticawe kriti~kog duha (ve‘bawe u argumentova-

nom brawewu stava, analizi, ra{~lawivawu sadr‘aja na jedinice zna~e-

wa i u sintezi u nove celine). Svi zadaci ukqu~uju i razvijawe stvarala-

{tva i negovawe moralnih i estetskih ose}awa.

6) Materijal* tekst pesme Hasanaginica, za svakog u~esnika;

* kratak izvod o karakteristikama balade, za svakog u~esnika;

* kartice za podelu u grupe.

v) Podela na grupeKartica (za podelu na grupe) bi trebalo da bude onoliko koliko ima

u~enika. Po{to je u daqem radu potrebno formirati {est grupa, treba

izabrati {est poznatih narodnih pesama, koje imaju i svoju melodiju, tj.


mogu se otpevati (npr. na{ izbor su bile pesme: Je~am ‘wela Kosovka de-

vojka, Poqam se vije oj'zor delija, Karanfil se na put sprema, Udaralo

mom~e u tamburu, Promi~e mom~e kroz selo, Raslo mi je badem drvo...). Na

svakoj kartici ispisan je po jedan stih izabranih pesama. Broj kartica,

odnosno stihova jedne pesme, uskladiti sa brojem u~enika, tako da u sva-

koj od {est grupa bude ujedna~en broj u~enika. Kada svako izvu~e po jed-

nu karticu (koje su prethodno dobro izme{ane), treba da prona|e sve

ostale koji imaju druge stihove te iste pesme. Kada se ~lanovi grupa na-

|u, zadatak im je da stihove pesme slo‘e u pravilan redosled. Na kraju,

svaka grupa otpeva svoju pesmu ostalima.

g) Glavni koraci:1. formirawe 6 grupa na osnovu kartica sa stihovima narodnih pesama

i pevawe pesama;

2. izra‘ajno ~itawe pesme;

3. davawe razli~itih zadataka svakoj grupi;

4. svaka grupa istovremeno radi svoj zadatak;

5. prikazivawe rezultata svake grupe ostalima.

1. Ovaj korak detaqno je opisan kod navo|ewa materijala.

2. Da bi se svi upoznali sa sadr‘ajem pesme, svako od u~enika dobije

tekst pesme. Zatim neko od u~enika, za koga se zna da izra‘ajno ~ita, pro-

~ita pesmu naglas, a ostali pa‘qivo slu{aju.

3. Voditeq daje zadatke jednoj po jednoj trupi, vode}i ra~una da sve gru-

pe saslu{aju sve zadatke.

Napomena: Na osnovu procene voditeqa, odnosno nastavnika koji do-bro poznaje svoje u~enike i wihove sposobnosti i talente, odre|uje sekoja }e grupa dobiti koji zadatak.

Ovde su instrukcije date kako su zadavane na seminarima sa nastavni-

cima, za rad sa decom treba ih prilagoditi.

I Grupa dobija zadatak da se stavi u ulogu tu‘ioca Hasanaginice, u ime

Hasanage. Wima se ka‘e: Zamislite se u ulozi branioca Hasanage, odno-

sno wegovih postupaka. Vi treba da se {to vi{e u‘ivite u ovu ulogu za-

stupnika Hasanage da biste ga, krajwe pristrasno, ali argumentovano

branili. Koristite sva svoja znawa i iskustva: kulturolo{ka, sociolo-


{ka, psiholo{ka, istorijska da biste u potrazi za agrumentima vaqano

odbranili Hasanagu, odnosno zasnovano na~inili optu‘nicu Hasanagi-

nici. Naro~ito obratite pa‘wu na momenat u pesmi kada Hasanaga poru-

~uje Hasanaginici: "Ne ~ekaj me u dvoru bjelomu, ni u dvoru ni u rodu mo-

mu". Za{to je Hasanaga tako odlu~io? Vodite ra~una o tome kako }ete pre-

zentovati va{u odbranu Hasanage.

II Grupa dobija zadatak da se stavi u ulogu braniteqa Hasanaginice.

Wima se ka‘e: Zamislite se u ulozi branioca Hasanaginice. Vi treba da

se {to vi{e u‘ivite u ovu ulogu zastupnika Hasanaginice da biste je,

krajwe pristrasno, ali argumentovano branili. Koristite sva svoja zna-

wa i iskustva: kulturolo{ka, sociolo{ka, psiholo{ka, istorijska da

bis{e u io{razi za agrumen{ima vaqano odbranili Hasanaginicu. U

svojoj argumentaciji treba da re{ite kqu~ni momenat u pesmi: za{to Ha-

sanaginica od stida nije oti{la da obi|e mu‘a. I vi treba da vodite ra-

~una o na~inu na koji }ete prezentovati svoju odbranu.

III Grupa dobija zadatak da napi{e nastavak pesme: Va{ zadatak je da u

formi deseterca smislite druga~iji nastavak pesme od momenta (stiha)

kada Hasanaga ka‘e: "Ne ~ekaj me u dvoru bjelomu, ni u dvoru ni u rodu

momu". Prvo se dogovorite o sadr‘aju nastavka pesme, a zatim to prevedi-

te u deseterac. Imate potpunu slobodu da kreirate sled doga|aja onako

kako ‘elite. Pesma ne mora vi{e imati tu‘an kraj, zna~i to ne}e vi{e

biti balada, ali je bitno da ispo{tujete formu deseterca.

IV Grupa dobija zadatak da sadr‘aj pesme prevede u formu novinske re-

porta‘e: Vi treba da doga|aj koji se desio u pesmi opi{ete na na~in ka-

ko {to ~ine novinari kroz formu reporta‘e. Zamislite sebe kao savre-

menike tog vremena u kome se pri~a o Hasanaginici de{avala. Opi{ite

detaqno uslove u kojima se doga|aj zbio, ta~no vreme i mesto; opi{ite li-

kove, kako su izgledali, kako su bili obu~eni, kako su ‘iveli, wihove ka-

raktere i {ta se desilo.

V Grupa dobija zadatak da izvu~e {to vi{e poruka (pouka) iz pesme i

da ih uobli~i u vidu narodnih umotvorina (pitalica, poslovica): Va{

zadatak je da pesmu ra{~lanite na {to sitnije celine - jedinice zna~e-

wa, koje mogu biti stih ili deo stiha, pesni~ka slika i sl. i preto~ite ih

u formu narodne umotvorine. Te poruke koje budete nalazili mo‘ete is-

kazati kroz ve} poznate pouke, poslovice i sl. ili ih mo‘ete vi sami kre-

irati. Isto tako, te poruke mogu biti vezane za sam sadr‘aj ove pesme, ali

mogu imati i zna~ewe samo asocijativno povezano za stih na koji se odno-

se. Poku{ajte da prona|ete i sastavite {to vi{e takvih poruka.


VI Grupa dobija zadatak da napi{e baladu o Hasanagi: Va{a grupa ima

zadatak da sastavi potpuno novu pesmu, i to baladu, ~iji }e glavni lik bi-

ti Hasanaga. Doga|aji koje }ete opisati u va{oj pesmi mogu se de{avati

istovremeno sa zbivawima u originalnoj pesmi ili mo‘ete svoju pesmu

zapo~eti smr}u Hasanaginice odnosno krajem originalne pesme. U‘ivi-

te se {to vi{e u lik Hasanage. Prvo se dogovorite o ~emu }e pesma govo-

riti, pa onda stvarajte stihove u desetercu. Ne zaboravite da balada mo-

ra imati tu‘an kraj.

4. Grupe na izradi svojih zadataka rade oko pola sata.

5. Prezentacija radova grupa odvija se istim redosledom kojim su do-

bijali zadatke. Posle prezentacije prve i druge grupe predvi|eno je vre-

me za wihov dijalog, odnosno grupe imaju mogu}nost da svojim kontraar-

gumentima odgovaraju na argumente suprotne grupe. Zadatak voditeqa je-

ste da vodi ra~una da se ova diskusija vodi u atmosferi me|usobnog uva-

‘avawa, bez upadawa u re~, bez napada na drugu stranu... ^lanovima osta-

lih grupa dozvoqeno je da se ukqu~e u diskusiju.


ISTINE I ZABLUDE O "AKTIVNOM UÊWU"Dr Miroqub Vu~kovi}

Sti~e se utisak da na{oj {iroj stru~noj javnosti nije posebnu pa‘wu

skrenuo "konkretan scenario" za "obradu narodne balade Hasanaginica",

~iji je autor Slobodanka Jovanovi}, psiholog iz Beograda. Iako ta "obra-

da" predstavqa eklatantan primer nepoznavawa su{tinskih nastavnih

~inilaca u metodi~kom pristupu jednoj tako vrednoj kwi‘evnoj tvorevi-

ni (pred kojom su zastajali vode}i evropski kwi‘evni autoriteti Vuko-

va vremena i koja i danas zadivquje svojim neprolaznim umetni~kim sja-

jem sve poklonike lepe re~i!) - niko se nije oglasio s namerom da uka‘e

na svu pogubnost takvog diletantizma i me{etarewa u nastavnom prou~a-

vawu vrhunskih kwi‘evnih dela. Razlozi za pre}utkivawe verovatno se

nalaze u ~iwenicama da prvi broj pomenutog ~asopisa nije bio dostupan

ve}em broju ~italaca, da je prilog jedan u nizu drugih kojima se pokazu-

je "kako ne treba raditi", i naro~ito, da je wegov autor psiholog, te ne tre-

ba ozbiqno ni shvatiti raznorazne "edukacije" po raznorodnim "radioni-

cama" i sli~ne nastavne proizvoqnosti - kojima se, eto, po~e{e da bave i

psiholozi, kao {to su to ve} godinama ~inili pedagozi, a sve u nameri da

"pomognu" nastavniku materweg jezika.

Me|utim, kada se krajem pro{le godine i zvani~no pojavio "Priru~nik

za primenu aktivnih metoda nastave/u~ewa" pod nazivom "Aktivno u~ewe"

(autori: Ivan Ivi}, Ana Pe{ikan, Slobodanka Jankovi} i Svetlana Ki-

jev~anin.,Aktivno u~ewe, priru~nik za primenu aktivnih metoda u~ewa,

Institut za psihologiju, Beograd, 1997. str. 149) i kada se vidi da iza ova-

kvog "jednog od radnih instrumenata za promenu na~ina rada u na{im

{kolama, ali i u drugim, van{kolskim oblicima obrazovawa" stoje takve

institucije kakve su Ministarstvo prosvete Republike Srbije, Mini-

starstvo prosvjete i nauke Republike Crne Gore i UNICEF - Kancelari-

ja u Beogradu, - onda je jasno da nare~ene - "edukativne radionice" u nasta-

vi materweg jezika i nisu tako bezazlene, naivne i sporadi~ne pojave. Na-

protiv!

Simptomati~na je, tako|e, ~iwenica da autori Priru~nika nisu zatra-

‘ili potrebno mi{qewe o svojim namerama od na{ih eminentnih stru~-

waka iz oblasti metodike nastave srpskog jezika i kwi‘evnosti koji su


svojim brojnim uybenicima, priru~nicima i ostalim nau~nim i stru~-

nim radovima, dostupnim naj{iroj javnosti, postavili ~vrste temeqe sa-

vremenoj nastavi ovog predmeta, zasnovanoj upravo na stvarala~kom, pro-

blemskom i istra‘iva~kom pristupu wenim raznovrsnim i razgranatim

programskim sadr‘ajima.

[ta, dakle, nude autori priru~nika Aktivno u~ewe? Najpre su ve{to

ali tendenciozno smislili "scenario" za wegovu strukturu a kasnije i

upotrebu. Iz kabinetske perspektive, bez neophodnog temeqnog empirij-

skog uvida u postoje}i nivo nastave srpskog jezika i kwi‘evnosti (a ka-

ko }e i znati o tome kada se nisu potrudili da do|u do proverenih i na-

u~no utemeqenih izvora koji su im bili na dohvat ruke!) - oni "otkriva-

ju", svima ostalima nepoznatu, "istinu": kompletna nastava u na{im {ko-

lama (od prvog razreda osnovne, do ~etvrtog razreda sredwe {kole) jeste

zastarela, prevazi|ena, u najve}oj meri neprihvatqiva, optere}ena una-

pred sa~iwenim planovima i programima(?!), koju izvode neuki nastavni-

ci, a ovi samo "predaju", tra‘e od u~enika da "bubaju" i reprodukuju samo

ono {to su ~uli od nastavnika, "prozivaju" ih da bi ih ocenili... Re~ju, to

pripada tradicionalnoj {koli (za autore Priru~nika to je T-{kola!) ko-

ja nema nikakvog razumevawa za u~enika (koji se u frazeologiji autora

naj~e{}e pomiwe kao dete!), jo{ mawe za "inovacije", "edukacije", "radio-

nice" i wima podobna "otkri}a" savremene pedagogije i psihologije, te je

kao takvu treba {to pre ukinuti (naravno, to bi se najefikasnije posti-

glo nekim dekretom!) i zameniti novom. A ta "nova" {kola, koja se u pri-

ru~niku nudi kao na tawiru, prevashodno je "aktivna" {kola (A-{kola), a

u woj - te~e med i mleko: u~enici i sami biraju nastavne sadr‘aje (kakva

kolosalna besmislica!), nastavni ~as se pretvara u "edukativnu radioni-

cu" u kojoj u~enik (dete) mo‘e da radi naj~e{}e samo ono {to ho}e (o~i-

gledno, autori Priru~nika nisu skoro boravili u {kolskoj u~ionici!),

sami donose sudove i zakqu~ke...

Na{i uva‘eni psiholozi su se, zatim, poslu‘ili verbalnim trikom o

istinama i zabludama koji se odnose na wihovu A-{kolu stvoriv{i, ta-

ko, pravo zame{ateqstvo u kome samo dobro obave{ten ~italac mo‘e da

razlu~i istinu od zablude i koji, na kraju, uvidi da su autori Priru~ni-

ka, u stvari, mnoge istine olako proglasili za zablude i jo{ vi{e zablu-

da promovisali u "istine". Tako se u pravoj poplavi hipoteti~nih kon-

strukcija, proizvoqnosti, nedore~enosti, nau~ne neutemeqenosti i, iz-

nad svega, kardinalnog nepoznavawa korpusa problema u vezi sa nastavom

srpskog jezika i kwi‘evnosti gubi ili zamagquje i ono malo vaqanog

razmi{qawa (ne i prakti~nog utemeqewa!) o nekim mogu}nostima daqeg


poboq{awa i usavr{avawa ove nastave o kojoj, hvala Bogu, ima ko da bri-

ne!

Osnovna ali neoprostiva zabluda koju nepromi{qeno i krajwe neargu-

mentovano lansiraju autori Priru~nika (i ugra|uju je u same wegove te-

meqe) jeste to {to nastavu materweg jezika utapaju u iskonstruisanu si-

vu masu "T-{kole", te se shodno tome, u wihovim iskqu~ivo teorijskim

pretpostavkama pomiwu i mnoge druge iluzije - koje se, iz razumqivih

razloga, ovde ne mogu detaqno prikazati.

Istina je, pak, ne{to drugo, ali i wu ne treba posebno dokazivati jer je

ona vi{estruko potvr|ena u na{oj nastavnoj teoriji i praksi, odnosno

nau~no utemeqena u brojnim uybenicima, priru~nicima i jo{ brojnijim

nau~nim i stru~nim radovima u okviru metodike nastave ovog vode}eg

{kolskog predmeta. Naime, podse}awa radi, jo{ pre vi{e od sto godina

znameniti Bogdan Popovi} trasirao je nove nastavne puteve kojima vaqa

i}i u do‘ivqavawu i prou~avawu (ne i "predavawu"!) kwi‘evnosti, ne-

{to kasnije Ilija Mamuzi} otvara nove vidike za mogu}nosti svestrani-

jeg aktivirawa u~enika u nastavi kwi‘evnosti i jezika, a pre vi{e od

trideset godina Milija Nikoli} je otpo~eo sa utemeqewem nove, moderne

i savremene metodike nastave srpskog jezika i kwi‘evnosti, stvoriv{i

ubrzo tzv. "beogradsku {kolu" u metodi~kim pristupima kwi‘evnom de-

lu i jeziku i okupiv{i uskoro oko sebe mnoge inventivne, kreativne i

vredne metodi~are. Oni i danas predano rade svoj posao i nastoje da u

{to ve}oj meri podstaknu sve nastavnike ovog predmeta da jednako imaju

na umu neizostavne nastavne ~inioce (posebno u nastavi kwi‘evnosti) i

wihovu interakcijsku povezanost: kwi‘evno delo (wegovu slojevitost,

vi{ezna~nost, ukupnu umetni~ku datost) - u~enika (wegovu receptivnu

mo}, intelektualne mogu}nosti, radoznalost, slobodu istra‘ivawa, mi-

{qewa i zakqu~ivawa) - nastavnika (wegovu inventivnost, kreativnost,

svestranu obave{tenost i, pre svega, pouzdanu metodi~ku osposobqe-

nost).

Ugradiv{i ih u same temeqe svoje slo‘ene strukture, nastava kwi‘ev-

nosti i jezika, tako, postaje u svemu istra‘iva~ka, problemska, stvara-

la~ka (ako nekome vi{e zna~i - kreativna), uspostavqaju}i skladne,

osmi{qene, funkcionalne i vazda nove saodnose u wihovom neraskidi-

vom jedinstvu. A da bi se sve to i prakti~no ostvarilo - metodika nastave

ovog predmeta nau~no je vaspostavila slo‘ene (ali ne shematizovane) si-

steme motivisawa, podsticawa, usmeravawa, ohrabrivawa u~enika da na-

stavnim sadr‘ajima (a iznad svega - kwi‘evnoumetni~kom delu) prilaze

slobodno, radoznalo, otvoreno, kriti~ki, te da u wima, uz neophodnu i


osmi{qewu nastavnikovu pomo}, otkrivaju, uo~e, izdvoje su{tinske wi-

hove datosti i da, potom, samostalno, ubedqivo, prihvatqivo donose svo-

je vrednosne sudove i zakqu~ke, argumentovano se zala‘u}i za svoje vi|e-

we, shvatawe i ukupno promi{qawe.

To su primarne odrednice nastave ovog predmeta i ve}ina nastavnika

materweg jezika upravo na wima zasniva svoj ~astan i nimalo lak posao.

Za one druge, koji su izvan takvih nastavnih tokova (a kojih je, na sre}u

sve mawe), ka‘e se da su zalutali u nastavne vode i za wih, na nesre}u, ne-

ma pomo}i, a pogotovu im ne mo‘e "pomo}i" projekat kakav je Aktivno u~e-

we.

Skandalozna je, upravo, takva zabluda (promovisana u formu apodik-

ti~ne "istine") autora ovog priru~nika da }e wihove "inovatorske" ide-

je biti oslowene "na nastavnike koji nisu izgubili entuzijazam". A neu-

godna je istina, zapravo, da takve nebuloze, za kwi‘evnost i jezik ne-

stru~nih psihologa, zdu{no mogu prihvatiti samo oni nastavnici ma-

terweg jezika koji ne poznaju dovoqno prirodu svoga posla, bla‘e re~e-

no, koji ne}e vaqano da ostvaruju svoje radne obaveze. Za takve je, kako se

pokazalo, nare~eni projekat o "aktivnom u~ewu" primamqiv mamac, {a-

rena la‘a, spasonosno re{ewe: da postanu ~lanovi putuju}eg pozori-

{ta (u kome mogu dobiti samo epizodnu ulogu!), da se zabavqaju sa decom

(~itaj: u~enicima), pa da sa sebe skinu te{ko i odgovorno breme pripre-

mawa, organizovawa i ostivarewa istinske i u svemu vaqane nastave je-

zika i kwi‘evnosti koja zahteva goleme napore, stalnu metodi~ku bud-

nost i neprekidno stru~no usavr{avawe. Jer, autori Priru~nika (u

Uvodnim napomenama) i vele da im je "bilo jasno da su ti tekstovi (mi-

sli se na" prvobitnu verziju "prakti~nog priru~nika - prim. M. V.) u

prili~noj meri nedore~eni i nesavr{eni (a to va‘i i za verziju koja se

ovde predstavqa)". Zatim su se mudro dosetili (svakako, uz nezanemari-

vu finansijsku podr{ku Unicefove Kancelarije u Beogradu) "koopera-

tivnih seminara" "na kojima su autori iznosili svoje jo{ nedovoqno ar-

tikulisane ideje", te bla‘eno i samozadovoqno zakqu~uju: "Tako su, svi

ovi tekstovi, u velikoj meri, zajedni~ko delo svih onih koji su se wima

bavili... u~iteqa, predmetnih nastavnika, {kolskih psihologa i peda-

goga, direktora {kola, {kolskih nadzornika/inspektora, saradnika

ministarstava prosvete... pa postaju neka vrsta novog prosvetarskog

folklora a autori zajedno sa u~enicima seminara stvaraju "akcionar-

sko dru{tvo" u koje svako unosi svoje profesionalno iskustvo, a dobit

je obostrana i vi{estruka". A kakva je zaista, i kolika "dobit" za nasta-

vu srpskog jezika i kwi‘evnosti, koju nude i obe}avaju "akcionari"


ovog "projekta"? Na‘alost, ne samo da je mala, nego je i zabriwavaju}a i

zastra{uju}a! Dosta, primamqiva mudrovawa pretencioznih psihologa

o tome kako "inovirati" nastavu kwi‘evnosti ne mogu da pokolebaju

mnoge nastavnike ovog predmeta da i daqe, kao {to su to i vazda ~ini-

li, odgovorno, dosledno, sistemati~no i u svemu vaqano izvr{avaju svo-

je radne zadatke. Ali, ako se u ove "projekte", dovitqivo, s predumi{qa-

jem i aktivno{}u na "duge staze", postepeno ali sigurno uvuku i oni "ak-

cionari" koji u neko dogledno vreme mogu imati i presudnu ulogu u od-

lu~ivawu o mogu}im druga~ijim kretawima u na{em obrazovnom siste-

mu - onda se ovaj Projekat, u najmawu ruku, mora primiti kao signal za

uzbunu!

No, prema onoj narodnoj o kozi i wenim rogovima, da vidimo kako gospo-

da psiholozi "podu~avaju" srbiste. U delu Priru~nika koji ima naslov

Primeri edukativnih radionica dati su primeri nastavnih ~asova, me-

|u kojima je i Obrada narodne pesme "Hasanaginica".

Otkuda ba{ "Hasanaginica" za "edukativnu radionicu"?! Ako je to sa-

mo "zbog potrebe seminara" (kako stoji u uvodnoj napomeni) za{to auto-

ri ne izabra{e narodnu pesmu "Sme{no ~udo" jer bi bila mnogo pri-

kladnija za wihove "potrebe", a odgovarala bi i wihovoj ideji (iznetoj

u uvodnom delu pomenutog poglavqa) po kojoj "zahtevi koje nastavnik u

radionici postavqa pred u~enika mogu izgledati kao poziv na igru" (!).

"Radionica" bi se, tako, pretvorila u abayijsku radwu, te bi zec mogao

dobiti i prikladniju ode}u od dimija, kad se vere - makar da je ne izde-

re! Ali, poigravati se tako sa jednim od vrhunskih dela na{eg usmenog

narodnog neimarstva - to je, najbla‘e re~eno, krajwe neukusno! U napo-

meni se jo{ veli da ova pesma "nije vi{e u programu za osnovnu {kolu

u Srbiji",-ali se ne ka‘e u kom je to programu sada. (Zna~i, kreatori

"radionice" i ne znaju u kom je od nastavnih planova i programa pred-

vi|eno prou~avawe "Hasanaginice", jo{ mawe, dakle, znaju da upravo uz-

rasnom nivou u~enika vaqa prilagoditi sve interpretativne tokove u

pristupu datom kwi‘evnom delu!).

U odeqku koji je naslovqen kao Ciq (~asa) stoji: "Osnovni ciq ove ra-

dionice jeste obrada i analiza (podvukao M.V.) balade Hasanaginica".

(Bez komentara!) A daqe se, kao jedan od ciqeva, najavquje "ve‘bawe pisa-

wa u formi deseterca" kako bi se postiglo "razvijawe pismene i kwi‘ev-

ne kulture". Dakle, u~enici }e na jednom ~asu sti}i da se "poigraju" ne-

sre}nom Hasanaginicom, a osta}e im vremena da se poka‘u i kao pesni-

ci!

U Materijalu za ~as (slede}i pasus) predvi|en je "kratak izvod o karak-


teristikama balade, za svakog u~esnika" (vaqda - u~enika). Eto kako za

kwi‘evnost neuki psiholozi upadaju u sopstvene zamke! Zala‘u se teo-

rijski za u~eni~ko slobodno, samostalno, individualno istra‘ivawe

datog problema a potom i adekvatno zakqu~ivawe, a kada takva postupa-

wa treba prakti~no prikazati, oni ne izlaze iz zadwih klupa T-{kole! A

svakom na{em nastavniku srpskog jezika i kwi‘evnosti odavno je znano

kako se usvajaju kwi‘evnoteorijski (a i ostali funkcionalni) pojmovi:

svestranim prou~avawem reprezentativnih kwi‘evnih dela u kojima je

dati pojam uzorno ostvaren, te simultanim i imanentnim uo~avawem i

obrazlagawem wegove kwi‘evnoumetni~ke (stilske) funkcije.

I ni{ta vi{e o pripremama za nastavni ~as! [ta je sa motivisawem

u~enika za ~itawe balade? Gde su istra‘iva~ki zadaci i podsticaji i

usmerewa da to u~eni~ko do‘ivqajno ~itawe ove znamenite narodne pe-

sme bude u funkciji sveobuhvatnog suo~avawa, saznajnog, analiti~kog,

estetskog. moralnog, sa za~u|uju}im tokovima wene slo‘ene umetni~ke

strukture? Ko }e na ~asu ne{to re}i o zapisivawu balade? Kome je pove-

ren poseban zadatak da govori o prevo|ewu na strane jezike i objavqiva-

wu pesme? [ta }e u~enici saznati i od koga o tome kako je pesma uzbur-

kala naj~uvenije evropske duhove onoga vremena? Ko li, kada i kakve

vrednosti napisa dramsko delo sa istoimenim nazivom - "Hasanaginica"?

Ali, to su ozbiqni zadaci, i takvu pripremu mogu da obave samo pravi

znalci ovoga posla, uz mnogo ulo‘enog napora, stvarala~ke inventivno-

sti i istinske metodi~ke brige da se na predstoje}em ~asu dosegne potre-

ban nastavni nivo. Izumiteqi "edukativnih radionica", pak, nemaju vre-

mena (~itati: ne znaju) za tako ne{to jer ‘ure da br‘e-boqe upute "poziv

na igru" svojim izabranicima - nastavnicima "entuzijastima". Zabava mo-

‘e da otpo~ne!

Me|utim, ono {to sa~initeqi ovog "scenarija" nude u odeqku "Podela

na grupe" vi{e nije ~ak ni zabava, ve}e besprimerna besmislica! Na neka-

kvim karticama, "koje su prethodno dobro izme{ane" (?1) ispisani su sti-

hovi "poznatih narodnih pesama, koje imaju i svoju melodiju, tj. mogu se

otpevati" (me|u kojima su i "Udaralo mom~e u tamburu" i "Promi~e mom-

~e kroz selo"!). Potom nastaje prava "tarapana" oko grupisawa u~enika

prema stihovima iz ponu|enih pesama (koja mo‘e i neslavno da zavr{i

ako u~enicima nisu poznati stihovi tih pesama, a ne zna se da li ih u~e-

nici znaju, jer se ne zna o u~eni~kom uzrasnom nivou, a za to se i ne mo‘e

znati ako se ne zna u kojoj {koli i u kom je razredu Hasanaginica pro-

gramska obaveza). Ako se kojim slu~ajem, ipak, sve to nekako i zna, i "kada

se ~lanovi grupe na|u", nastaje pravo slavqe: "Na kraju, svaka grupa otpe-


va svoju pesmu ostalima". Genijalno! A {ta ako, opet, u~enici (ili ti de-

ca) ne znaju da "otpevaju" te pesme (jer su, kao slobodne li~nosti, svoj mu-

zi~ki ukus izgra|ivali na turbo-folku i wemu podobnim melodijama)?

No, za sve ove kreatore-utopiste svima dobro poznati nastavni principi

(me|u kojima posebnu determinantnu funkciju ima princip uslovqenos-

ti) i ne zna~e ni{ta jer i oni, verovatno, pripadaju T-{koli! Kona~no,

kakvu nastavnu funkciju ima takav "muzi~ki" deo ~asa, kada je o~igledno

da izabrane pesme, ni tekstualno ni melodijski, ne korenspondiraju sa

ovom baladom? Na pitawe, pak, kako se korelativno dodiruju kwi‘evna i

muzi~ka umetnost, naravno, u nastavnim okolnostima, - metodika nastave

na{eg predmeta odavno nudi brojna osmi{qena i funkcionalna re{ewa.

Sada dolaze "Glavni koraci", ali ~italac ovog besprizornog galimati-

jasa ubrzo uvidi da je to - kora~awe unazad! Sa nedosti‘ne umetni~ke

(ali i psiholo{ke, eti~ke, etni~ke, i mnoge druge) visine, koje se na vol-

{eban na~in domogao anonimni narodni pesnik, osigurav{i svome delu

ve~iti hod kroz vreme i prostor, - nare~eni "inovatori" ovu uzvi{enu sa-

gu o bezmerno golemoj porodi~noj i qudskoj tragediji spu{taju na nivo

cirkuske zabave koja je za jednokratnu upotrebu! "Da bi se svi upoznali sa

sadr‘ajem pesme, svako od u~enika dobije tekst pesme". (Zna~i, pesma je

potpuno nepoznata u~enicima, {to je sa stanovi{ta tuma~ewa kwi‘ev-

nog teksta u nastavnim okolnostima apsolutno nedopustivo!). "Zatim'ne-

ko od u~enika, za koga se zna da izra‘ajno ~ita, pro~ita pesmu naglas, a

ostali pa‘qivo slu{aju". (Takav zahtev, napre~ac postavqen, ne bi mogao

vaqano da ostvari ni profesionalni pozori{ni glumac, a kamoli u~e-

nik o ~ijem se uzrastu jo{ uvek ni{ta ne zna!)

Zatim se grupama (ima ih {est) daju zadaci. Radi potpunijeg uvida u

svu apsurdnost i prizemnost ovakvog "scenarija", citiramo ve}i deo tek-

sta sa "zadacima" za prvu grupu:

I grupa dobija zadatak da se stavi u ulogu tu‘ioca Hasanaginice, u ime

Hasanage. Wima se ka‘e: Zamislite se u ulozi branioca Hasanage, odno-

sno wegovih postupaka. Vi treba da se {to vi{e u‘ivite u ovu ulogu za-

stupnika Hasanage da biste ga, krajwe pristrasno, ali argumentovano(podvukao M.V.) branili. Koristite sva svoja znawa i iskustva: kulturo-

lo{ka. sociolo{ka, psiholo{ka, istorijska da biste u potrazi za argu-

mentima vaqano odbranili Hasanagu, odnosno zasnovano na~inili optu-

‘nicu Hasanaginici... (?!)

Potom se od slede}e grupe tra‘i da igra ulogu "branioca Hasanagini-

ce"; od naredne "da u formi deseterca" smisli "druga~iji nastavak pesme"

od unapred odre|enog momenta u wenom tekstu, pod uslovom da to vi{e i


ne bude balada (a {ta ako ispadne srema~ka posko~ica?!); jo{ daqe da "do-

ga|aj koji se desio u pesmi" (!) u~enici "opi{u" (vaqda - prika‘u) "na na-

~in kako to ~ine novinari kroz formu reporta‘e" (?!); daqe od daqeg - da

grupa "ra{~lani" pesmu "na {to sitnije celine - jedinice zna~ewa", pa da

se to "preto~i" "u formu narodne umotvorine", tj. "da izvu~e {to vi{e po-

ruka (pouka) iz pesme"; i najdaqe: {esta grupa ima zadatak da sastavi pot-

puno novu pesmu, i to baladu, ~iji }e glavni lik biti Hasanaga (!) I tako

daqe, i tome sli~no...

Ako neko misli da su u~enici dobili i neko optimalno vreme da ispu-

ne zadate obaveze - grdno se vara. Jer, na{i "inovatori" i "kreativci" de-

cidirano vele: "Grupe na izradi svojih zadataka rade oko pola sata". Osta-

tak vremena do kraja ~asa (koliko li je to kada je silno vreme pro}erda-

no na formirawe grupa i pevawe pesama na po~etku ~asa?!) vaqa rezervi-

sati za "prezentaciju radova" i "diskusiju".

[ta re}i na sve to nego da se radi o kolosalnim besmislicama i neu-

kusnim podvalama. A jedna od tih prevara jeste i ta {to su na{e svezna-

lice akrobatski izbegle da poka‘u i {ta se to mo‘e dobiti od takvog mu-

drovawa. I ko su ti imaginarni u~enici (te se mogu tako lako prevesti

‘edni preko vode), koja je to iracionalna {kola (koja }e se udarcem ~a-

robnim {tapi}em pretvoriti u onu jedino pravu - A-{kolu), koji li su,

pak, ti srbisti {to }e poverovati da se iz kukavi~ijeg jajeta mo‘e izle-

}i soko?!

Ali, ako sve to, i mnogo {ta sli~no {to se odnosi na nastavu materweg

jezika, ne znaju oni koji su sebi uzeli za pravo da se bave i poslovima iz-

van svoje (ina~e, cewene) struke, - "znaju" wihovi "seminaristi"! Jedna od

takvih "radionica" proradila je i u O[ "Bra}a Je~menica" u U‘icu, a na-

stavna jedinica je bila "Doma}a lektira: Sava Nemawi} - sveti Sava u

kwi‘evnosti i narodnoj tradiciji".

I tamo su formirane radne grupe u~enika pomo}u kartica "slu~ajnim

izborom", opet se pevalo, ali ovoga puta "kada u~enici formiraju grupe,

svaka od wih dobija zadatak da smisli melodiju i otpeva stihove iz pome-

nutih pesama" (re~ je o pesmama o svetom Savi na{ih poznatih pesnika),

pisani su memoari o na{em prvom patrijarhu, vo|eni intervjui sa Sveti-

teqem, pravqene ukr{tene re~i "na temu - sv. Sava", pisane pesme o wemu...

U zavr{nom delu ~asa: "Svaka grupa javno prezentira ono {to je uradila.

Izlagawe grupa se proprate aplauzom... Nastavnica pohvaquje rad svake

grupe." O~igledno, postprazni~na atmosfera i na ~asu srpskog jezika! A

"realizator ~asa", o~ito zadovoqan onim {to je postignuto na wemu, za-

kqu~uje: "Na ovom ~asu u~enici su, po na{em mi{qewu, bili veoma krea-


tivni tako da smo wihove produkte prikazali u prilogu".

Umesto komentara takvog ~asa, citiramo neke delove iz samo jednog

"produkta" - "Intervjua sa sv. Savom":

"Kako se danas ose}ate? - Ose}am se mrtvo.Kada se vra}ate na nebo? - Prvim JAT-ovim avionom.Ko Vam je napravio tu je‘ frizuru? - Ilija Gromovnik.Gde Vam je oreol? - Ostao u ma{ini za prawe.[ta mislite o prosvetnim radnicima? - @ao mi je {to moraju da

prose izme|u ~asova."

Ipak, moramo se zapitati: Za{to ba{ sveti Sava? [to ne Domanovi}

ili Nu{i} ili, ako ho}ete, Dobrica ]osi}? (Bar bi oni imali {ta da ka-

‘u u intervjuima ovakve vrste!) Otkud moralno pravo zanatlijama? Zar

nije dovoqno {to mu "turski" Turci satre{e mo{ti, pa treba da ga do-

kraj~e ovi na{i "srpski", i to duhovno, potiru}i ovo malo se}awa na ve-

li~inu wegova dela koje svaki Srbin treba da ~uva u svom pam}ewu kao

{to se ~uva i po{tuje retka amajlija?!

Umesto rezimea i zakqu~ka - predla‘emo da Ministarstvo prosvete Re-

publike Srbije organizuje nau~ni skup na kome bi na{i eminentni

stru~waci iz oblasti nastave srpskog jezika i kwi‘evnosti o ovom pro-

jektu govorili op{irnije, argumentovanije i ubedqivije no {to se moglo

re}i u osvrtu ovakve vrste. Zakqu~ci sa takvog savetovawa morali bi bi-

ti obavezuju}i za realizatore projekta Aktivno u~ewe. Istovremeno, tre-

ba da preduzme odgovaraju}e diplomatske korake radi korisnijeg preu-

smeravawa jednog dela nov~anih sredstava kojim Unicefova Kancelari-

ja podr‘ava ovaj projekat: da se kupe odgovaraju}e korisne kwige za bi-

blioteku onih {kola koje wima ne raspola‘u. U tim kwigama ima svega

onog vaqanog ~ega nema u priru~niku "Aktivno u~ewe".


"SVE SE MEWA, ALI SE [KOLE NE DAJU,BRANE SE, ODOLEVAJU..." - D. RADOVI]Qubinko Zlati}, Jelena Stefanovi}

Po{tovani kolega Vu~kovi}u,

Neprijatno nas je iznenadio ~lanak ISTINE I ZABLUDE O "AKTIV-

NOM UÊWU" ~iji ste autor, a koji je objavqen u ~asopisu [kolski ~as

srpskog jezika i kwi‘evnosti br. 1-2/1998. god. Po{to u delu teksta u ne-

gativom kontekstu pomiwete O[ "Bra}a Je~menica" iz U‘ica koja je cen-

tar za prakti~nu primenu i razvijawe aktivnih metoda nastave/u~ewa

osetili smo se prozvanim da odgovorimo, prvenstveno zbog {ire ~itala~-

ke publike, koja nije dovoqno upoznata sa idejama projekta AKTIVNO

UÊWE, pa na osnovu pomenutog ~lanka mo‘e zakqu~iti da smo mi neka

vrsta dru{tvenih (~itaj {kolskih) neprijateqa. Nadamo se da }ete obja-

viti ovo pismo jer ste u istom broju pomenutog ~asopisa (u kome ste glav-

ni i odgovorni urednik) pozvali ~itaoce i saradnike na su~eqavawe mi-

{qewa.

Posebno su nas pogodile kvalifikacije poslate na adresu svih onih

koji su na neki na~in anga‘ovani u realizaciji projekta AKTIVNO

UÊWE. Nazivate ih: diletantima zalutalim u nastavne vode, neradni-

cima, ~lanovima putuju}eg pozori{ta. zanatlijama, srpskim Turcima.

Zar je to akademski nivo i zar je doktorska titula koju nosite spojiva sa

etiketirawem kolega (koji su, gospodine, ma {ta Vi mislili, stru~ni za

obavqawe svog posla)?

Potpuno smo svesni da ‘ivimo i radimo u sredini koja se gr~evito

opire svakoj promeni i da je veoma te{ko u tim uslovima sprovesti ne-

ku novu ideju, ali nas brine {to pojedini eminentni stru~waci za

oblast metodike zatvaraju o~i pred zabriwavaju}im stawem u na{im

osnovnim {kolama i {to a priori odbacuju projekat ~iji je ciq una-

pre|ivawe nastave

Ta~no ste primetili da samo dobro obave{ten ~italac mo‘e razumeti

Priru~nik, {to je logi~no kada se zna da Priru~nik slu‘i kao radni

materijal seminarima (trodnevnim i petodnevnim), ali Vam to nije sme-

talo da se poduhvatite wegove "analize" mada se prava slika o projektu


mo‘e ste}i samo na seminaru. Organizovana su dva takva seminara na

U~iteqskom fakultetu u U‘icu, ali nas niste udostojili svojim prisu-

stvom. Mo‘da zato Va{ ~lanak vrvi od neta~nih podataka i zabluda.

Izme|u ostalog, tvrdite da se za projekat AKTIVNO UÊWE opredequ-

ju nastavnici koji ‘ele da izbegnu pripremawe, organizovawe i ostvari-

vawe vaqane nastave, a upravo je obrnuto jer se u ovom projektu akcenat

stavqa na nastavnika kao motivatora i organizatora, a ne ocewiva~a i

predava~a, za {ta je potrebna i te kakva priprema. Znatno je lak{e u}i u

razred i ispri~ati pri~u nego organizovati i realizovati ~as na kome

}e u~enici vlastitom aktivno{}u do}i do novih znawa.

Tako|e, autori Priru~nika ne tvrde da je "kompletna nastava u na-

{im {kolama (od prvog razreda osnovne do ~etvrtog razreda sredwe

{kole) zastarela... i da ona pripada tradicionalnoj {koli..." za {ta ih

optu‘ujete. Naime, u Priru~niku, u tekstu gde se govori o tradicional-

noj naspram aktivne {kole jasno se ka‘e da se "u wemu ne opisuju real-

no postoje}e {kole", ve} je re~ o "namerno zao{trenom su~eqavawu dve

razli~ite op{te koncepcije, dva duha koji mogu vladati u {koli". Za-

tim se ponavqa da tradicionalna i aktivna {kola u ovako ~istom vidu

ne postoje i da je mogu}e da Vam je ovo promaklo? Upravo se od u~esnika

seminara tra‘i da procewuju karakteristike na{e realne {kole. Zar

bi se odu~esnika seminara, u jednoj aktivnosti, tra‘ilo da se sete svih

onih postupaka, na~ina, procedura koji se koriste u nastavi, a kojima

se mogu konkretno aktivirati u~enici, ako se prethodno tvrdi (kao {to

iznosite) da je kompletna nastava u na{im {kolama zastarela i da tu

ni{ta ne vaqa?

Zaista mislimo da nastava koja preovla|uje u na{oj osnovnoj {koli po-

kazuje ozbiqne mawkavosti od kojih su najozbiqnije: lo{ kvalitet i ni-

zak nivo usvojenih znawa. Tako se do ideje o aktivnoj nastavi do{lo pr-

venstveno iz pedago{kih razloga tj. "da ono {to deca u~e u {koli nau~e

kvalitetnije i boqe i da ta znawa budu smislenija, trajnija i upotrebqi-

vija." Dakle, projekat AKTIVNO UÊWE podstaknut je upravo pedago-

{kom neefikasno{}u i neuspe{no{}u postoje}eg i preovla|uju}eg mo-

dela rada u {koli.

O slabim rezultatima nastave govore istra‘ivawa koja su se bavila

evaluacijom efekata osnovnog obrazovawa u na{oj zemqi. U kwizi "Efek-

ti osnovnog {kolovawa" gde su prikazani rezultati jednog obimnog is-

tra‘ivawa (ispitivawem, pod vo|stvom N. Havelke, je obuhva}eno sto ode-

qewa osmog razreda, odnosno 2800 u~enika je testirano kriterijskim te-

stovima iz osam osnovno{kolskih predmeta) do{lo se do zakqu~ka "da su


obrazovna postignu}a na svim testovima ispod o~ekivanih, i da su izra-

zito najslabiji rezultati postignuti u prirodno-nau~nom podru~ju."

Tako|e je konstatovano da je dve tre}ine ispitanika osnovnu {kolu za-

vr{ilo sa odli~nim i vrlo dobrim uspehom, a isto toliko ih je u grupi

u~enika koji nisu ovladali osnovnim, op{tim i nu‘nim znawima za pro-

duktivno ukqu~ivawe u sredwo{kolski nastavni proces, {to zna~i da

veliki broj u~enika zavr{ava osnovnu {kolu sa prazninama u elemen-

tarnim znawima.

Rezultati analiza Instituta za pedago{ka istra‘ivawa vr{ena to-

kom 1992/93. i 1995/96. godine, o znawima osnovaca ni‘ih razreda ukazu-

ju na neophodnost rastere}ewa nastavnih planova i programa i izmene

na~ina izvo|ewa nastave. Tu su i mnoga druga istra‘ivawa stavova u~e-

nika o nastavi, radu na ~asovima... Zar to nisu dovoqni argumenti za

promenu na~ina realizacije nastave?

Zamerate autorima Priru~nika {to "iz kabinetske perspektive bez

neophodnog temeqnog empirijskog uvida u postoje}i nivo nastave srp-

skog jezika i kwi‘evnosti" dolaze do zakqu~ka da je nastava u na{im

{kolama zastarela i prevazi|ena da biste ih zatim kritikovali, vaqda

zaboravqaju}i {ta ste prethodno rekli, {to su u radni materijal ukqu-

~ili stavove, mi{qewa i zapa‘awa prakti~ara.

Na kraju bismo se osvrnuli na kritiku koju ste uputili na{em sce-

nariju za ~as doma}e lektire "Sava Nemawi} - sveti Sava u kwi‘evno-

sti i narodnoj tradiciji". To je radna verzija scenarija koja nije pod-

vrgnuta tzv. konstruktivnoj kriti~koj analizi i koja je namewena in-

ternoj upotrebi. Nameravali smo da ideje koje u wemu postoje doradi-

mo, preciziramo pa tek onda scenario i objavimo. Ne znamo kako je taj

scenario dospeo do Vas, ali smo zaprepa{}eni ~iwenicom da na osno-

vu radne verzije scenarija za jedan {kolski ~as zakqu~ujete o ukup-

nom projektu i wegovim navodnim slabostima. Smatramo da zadaci ko-

je su dobile grupe (1. Da napi{u odlomak iz memoara svetog Save, 2. In-

tervju sa svetim Savom, 3. Ukr{tene re~i tematski vezane za svetog Sa-

vu, 4. Da napi{u pesmu o svetom Savi, 5. Da dramatizuju odlomak iz na-

rodne pripovetke "Sveti Savo i |avo"), kao i ostala re{ewa scenarija,

ne predstavqaju skrnavqewe li~nosti i dela svetog Save, ne predsta-

vqaju omalova‘avawe"svega onoga {to sveti Sava zna~i za srpsku kul-

turu.

Ti zadaci su, po na{em mi{qewu, veoma zahtevni, podsticajni, stva-

rala~ki... Tako|e smatramo da su u~enici na ovom ~asu bili kreativ-

ni. Pro~itali ste pesmu koju je napisala ~etvrta grupa:


@ITIJE SVETOG SAVE

Rastao je u odori kraqeva, ~ar{af svilen i bela kadifa. Cela Zeta beja{e wegova. Princ Rastko.

Pobegao od o~inskog skuta da poslu{a Bo‘ijega glasa. Spremio se za ‘ivot isposnika i shvatio da u ~oveka stasa. Monah.

Ispunio je ‘equ svog ‘ivota da obrati Srbiju i Srbe, da se pored Hrista me|u svece vine. Sveti Sava.

Pro~itali ste i odlomak iz memoara svetog Save, ali ni taj odlomak

kao ni pomenutu pesmu ne komentari{ete. Smeta Vam intervju. U wemu su

u~enici, na svoj na~in, bili duhoviti i aktuelni (osvr}u}i se na stu-

dentske proteste i lo{ materijalni polo‘aj prosvetnih radnika).

Ne sla‘emo se ni sa kvalifikacijama koje ste izneli na ra~un scena-

rija "Hasanaginica". Verovatno }e Vam u vezi sa tim odgovoriti wegovi

autori.

U zakqu~ku pomenutog ~lanka zala‘ete se za organizaciju nau~nog sku-

pa "na kome bi na{i eminentni stru~waci iz oblasti nastave srpskog je-

zika i kwi‘evnosti o ovom projektu govorili op{irnije, argumentova-

nije... Zakqu~ci sa takvog savetovawa morali bi biti obavezuju}i za rea-

lizatore projekta AKTIVNO UÊWE." Ali zar na tom nau~nom skupu ne

bi trebalo da u~estvuju i eminentni pedagozi i psiholozi, i pre svih

wih, prosvetni radnici - prakti~ari koji realizuju nastavu u na{im

{kolama? Tako|e, ube|eni smo da ono {to ne funkcioni{e samo privre-

meno mo‘e biti spaseno "obavezuju}im zakqu~cima" i "dekretima".

Svakako treba ista}i da su autori projekta priznati nau~ni radnici,

da je re~ o projektu Instituta za psihologiju i da su ga odobrili Mini-

starstvo prosvete Republike Srbije i Ministarstvo prosvete i nauke Re-

publike Crne Gore. Eksperti UNICEF-a proglasili su projekat AKTIV-


NO UÊWE najuspe{nijim i najkvalitetnijim me|u projektima ove agen-

cije UN i zato ga finansiraju. Zahvaquju}i tome odre|en broj na{ih

osnovnih {kola je opremqen najsavremenijim nastavnim sredstvima.

Projekat je "izvezen" i realizuje se i u drugim zemqama. Prosvetni radni-

ci koji su u~estvovali na seminarima su skoro jedinstveni u oceni da se

radi o veoma kvalitetnom i korisnom projektu. Vi, me|utim, ovaj projekat

nazivate {arenom la‘om, kolosalnim besmislicama i neukusnim podva-

lama. Svakako da mo‘e biti i suprotnih mi{qewa. Kriti~ki odnos pre-

ma AKTIVNOM UÊWU je po‘eqan, posebno ako je konstruktivan, {to se

za Va{ ~lanak ne mo‘e re}i.

Po~eli smo re~ima Du{ka Radovi}a, wima }emo i zavr{iti:

"[KOLA SE MORA OSAVREMENITI I DEMOKRATIZOVATI;

BA[ NA TAJ NAÎN [TO ]E VI[E LIÎTI

NA [KOLSKU VE]INU - \AKE NEGO NA MAWINU

PROSVETNIH RADNIKA I WIHOVE DAQE

I BLI@E MLADOSTI, IDEALE I JUNAKE."


ZA[TO SU NAM OGLEDALA KRIVA...Dr Miroqub Vu~kovi}

Ko istinu gudi, gudalom ga po prstima biju.(Narodna poslovica)

Uva‘eni kolega Zlati}u,

cewena koleginice Stefanovi},

Obradovao sam se va{em "pismu" jer sam strepeo od mogu}nosti da }e mo-

je upozorewe na svu pogubnost nare~enog "projekta" za nastavu srpskog je-

zika i kwi‘evnosti ostati nezapa‘eno. Ali, avaj! Umesto da neoborivim

dokazima poka‘ete u ~emu je vaqanost onoga {to sam ja ozna~io kao nedo-

voqnost, te da doka‘ete da nisam u pravu, vi istro{enim frazama, pau-

{alnim ocenama, protivure~nim konstrukcijama i, iznad svega i na‘a-

lost, nepoznavawem su{tine problema koje pokre}e tzv. "aktivno u~ewe" u

domenu nastave materweg jezika - poku{avate da odbranite ono {to je

neodbrawivo. Zato ne ostavqate utisak ozbiqnog sagovornika u raspra-

vqawu o ovako ozbiqnoj problematici u nastavi ovog vode}eg predmeta

na nivou osnovne i sredwe {kole. Ipak, "prvenstveno zbog {ire ~itala~-

ke publike", kako rekoste, da podsetim na neke ~iwenice koje same za sebe

dovoqno govore, nezavisno od va{eg ili mog vi|ewa problema oko kojih

se sporimo. I na~ina na koji o wima kazujemo!

... A ~itaj kako je napisano (Adelung - Vuk)

Nemate posebne razloge da brinete, uva‘ena koleginice i ceweni kole-

ga, da }e vas ta {ira ~itala~ka publika proglasiti za "{kolske neprija-

teqe". "[kolski ~as srpskog jezika i wi‘evnosti" je stru~ni ~asopis za

metodiku nastave ovog predmeta, te su, po prirodi stvari wegovi ~itaoci

pre svega, srbisti, zatim ve}ina u~iteqa i poneki student sa nastavni~-

hih fakulteta. Ve}ini wih, pak, budite uvereni, i te kako je stalo do va-

qanosti nastave koju su izabrali kao ‘ivotni poziv. Isto tako, uveren

sam, oni umeju da ~itaju "kako je napisano", {to se ne bi moglo re}i i za

vas. Naime, moja reagovawa na neprihvatqive postavke u pomenutom "pri-


ru~niku" iskqu~ivo se odnose na nastavu srpskog jezika i kwi‘evnosti,

{to je posebno nagla{eno u 2. fusnoti:

Provokativnost ovog priru~nika iziskuje sveobuhvatan i multidi-sciplinarni pristup u kriti~kom sagledavawu onoga {to on nudi. Uovom osvrtu, po prirodi stvari, bi}e re~i samo o najuo~qivijim wego-vim delovima - sagledanim sa stanovi{ta metodike nastave kwi‘evno-sti i jezika. Stru~waci za druge nastavne oblasti neka ka‘u {ta mi-sle o wegovim smerawima. Vaqda je to i prirodno: da se svako bavi onimposlom za koji je stru~no osposobqen!

("[kolski ~as...", 1-2/98, str. 112)

No, zarad te iste "~itala~ke publike, koja nije dovoqno upoznata sa ide-

jama projekta Aktivno u~ewe" (a za{to nije upoznata, po{tovana gospodo,

zbog ~ega je va{ "projekat" namewen samo posve}enima, okupqenim u ka-

mernim sastavima, i zar nije normalno da wegove "sjajne" ideje budu do-

stupne svima onima kojima su, po va{em dubokom uverewu, neophodne i

takve "edukacije" kakve on nudi?!) - dakle, radi novog saznawa {ta se sve

mo‘e "dizajnirati" u va{im "radionicama", obelodawujemo delove jo{

jednog "bisera" koji je tamo zgotovqen, ovoga puta, za potrebe nastave isto-

rije. (Naravno, i ovde usmeravam pa‘wu ~italaca na one delove "scenari-

ja" za ~as istorije, koji se ti~u nastave kwi‘evnosti. O ostalome neka

brinu istori~ari!)

Elem, ~as istorije predvi|en je u VII razredu osnovne {kole, a "ova ra-

dionica ima za ciq evaluaciju nau~nog gradiva, ponovno utvr|ivawe na-

u~enog, kao i sticawe uvida u horizontalnoj povezanosti gradiva, odno-

sno povezanosti nekoliko lekcija koje ~ine jednu celinu, poglavqe"

(Evropa od XV do XVIII veka, Priru~nik, str. 93). Po{to se formiraju

grupe u~enika, pa se rasformiraju, a zatim se opet formiraju (!), "nastav-

nik svima daje instrukciju", a posebno upzorava: "Pazite, to gradivo tre-

ba da izu~ite tako da se mo‘ete smatrati ekspertom, stru~wakom za ovu

oblast... Za ovo imate deset minuta". Sjajno! (Napomena: êtiri grupe su

usmerene na "izu~avawe" u‘ih tematskih celina iz datoga gradiva, ali

"zadatak za petu grupu je da se najpre upozna sa sadr‘ajem svih lekcija a

zatim da pristupi tragawu kroz dodatnu literaturu... Wu, pak, ~ine "ra-

zne istorijske i umetni~ke kwige, mape, dakle razna zanimqiva literatu-

ra koja se odnosi na ovaj period... , (Priru~nik, str. 94). Naravno, i oni }e

postati "eksperti za ovu oblast" i, dakako, to }e postati za "deset minuta".

Kolosalno! (Mo‘e se samo naga|ati {ta bi o svemu tome rekli na{i aka-


demici - Kresti}, Popov, Ekmeyi} i dr. kada bi, kojim slu~ajem, saznali

za ovaj "ingeniozni" projekat i ako bi imali vremena da se pozabave wego-

vim smerawima.)

No, vratimo se onim delovima ovog nastavnog ~asa, koji se odnose na

srbistiku a oni, na‘alost, ispuwavaju ve}i deo tog surogata sa~iwe-

nog od istorije i kwi‘evnosti. Jer, od pet grupa u~enika, samo se jed-

na neposredno bavi istorijskom problematikom ("Tre}a grupa dobija

zadatak da napravi kviz iz ove oblasti"), dok u~enici iz ostale ~eti-

ri grupe, pored toga {to su prethodno postali "eksperti za ovu

oblast", sada treba da postanu i "kriti~ari", pisci kwi‘evno-nau~nih

dela, prozni pisci, pesnici... (Pesnik mo‘da nije ni slutio da }e, mno-

go br‘e nego {to je pri‘eqkivao, do}i vreme kada }e svi qudi pisati

pesme!) Dakle, prva grupa ima zadatak "da pi{e kritiku ovog perioda"

(dakako, sledi neizbe‘no "usmerewe": ... "pristrasno: ali argumentova-

no, ocrnite ovaj period"...); "druga da napi{e hvalospev (!) o ovom peri-

odu' ... (Podrazumeva se, i to mora biti u~iweno "pristrasno, ali argu-

mentovano"...!); "~etvrta grupa dobija zadatak da napi{e spev o ovom pe-

riodu u bilo kojoj pesni~koj formi"... ("deseterac, rimovani stih"...)!;

"peta grupa dobija zadatak da napi{e biografiju jednog gra|anina iz

tog perioda ili pri~u o wemu"... Ali, to nije sve. "Ukoliko za to ima mo-

gu}nosti deca se upu}uju da odu do {kolske biblioteke i tamo prona-

|u jo{ neku kwigu koja bi im pomogla pri ispuwewu zadataka". Ima

jo{. Sve to "mo‘e se uraditi (i) u toku jednog ~asa" u ~ijem zavr{nom

delu "grupe izve{tavaju jedna za drugom". Mole se ~itaoci za malo str-

pqewa, dolazi "{lag": "Naknadno se mo‘e, na osnovu speva, (Koga li to

kada ih ima u zama{nom broju i raznovrsnih?!) napraviti i pozori-

{na predstava u kojoj }e u~estvovati svi u~enici" (Priru~nik, str.

95). E pa, ako je i iz "priru~nika" - mnogo je!)

"Gre{na misao" nikako da me ostavi na miru: ako bi, ne daj bo‘e, va{e

"aktivno u~ewe", nama znana i neznana gospodo "projektanti", "za‘ivelo" u

svim na{im {kolama, a ne samo u "centrima za prakti~nu primenu i raz-

vijawe aktivnih metoda nastave/u~ewa", ubrzo bi nas "obradovali" toli-

ko ‘eqeni "kreativni" u~enici koji bi, na primer, na ~asu likovne umet-

nosti za~as nacrtali brkove Mona Lizi ili bi, jo{ hitrije, na ~asu mu-

zi~kog vaspitawa, "podstaknuti" Odom radosti - zaigrali rokenrol! Ali...

[to se, pak, "kvalifikacija" i "etiketa" ti~e kojima sam, navodno, po-

vredio sve one "koji su na neki na~in anga‘ovani u realizaciji projekta

Aktivno u~ewe", one su iznu|ena odgovaraju}im wegovim kontekstom, ali,

isto tako, istrgnute iz konteksta u kome su jezi~ki i stilski upotrebqe-


ne, i tako ogoqene - poprimaju konotacije kakve ste ‘eleli da im vi date,

ceweni kolega Zlati}u i uva‘ena koleginice Stefanovi}! No, uveren

sam da nema mesta tolikom va{em strahu. "Prejake re~i" mogu ubiti samo

pesnike ili, jo{ preciznije, samo neke od wih. Vi }ete, svakako, pre‘ive-

ti ali u i{~ekivawu da se o "projektu" za koji se tako zdu{no zala‘ete

~uju, mo‘da, jo{ i o{trije re~i. I da se, u skladu sa potrebnim obrazova-

wem i neophodnim vaspitawem, ~itaju kako su napisane!

Ima mnogo stvari na nebu i zemqio kojima va{a mudrost i ne sawamoj Horacio.

([ekspir: Hamlet, I, 5)

Dozvolite mi, predani po{tovaoci "aktivnog u~ewa", da podlegnem

ube|ewu (ili, mo‘da, zabludi) da se va{a zabrinutost "{to i pojedini

eminentni stru~waci za oblast metodike zatvaraju o~i pred zabriwa-

vaju}im stawem u na{im osnovnim {kolama i {to a priori odbacuju pro-

jekat ~iji je ciq unapre|ivawe nastave" - makar i jednim delom odnosi i

na mene, te da vam, samo uzgred, uka‘em na ~iwenice, koje su mnogim srbi-

stima i u~iteqima dobro znane, da se ~itavog svog radnog veka, i re~ju i

delom, upravo zala‘em za unapre|ivawe, poboq{awe i usavr{avawe na-

stave kwi‘evnosti i jezika, a {to vama, po svemu sude}i, nije znano. U

svojoj "Metodici nastave srpskog jezika i kwi‘evnosti u mla|im razre-

dima osnovne {kole" (Zavod za uybenike i nastavna sredstva, Beograd), ko-

ju studenti i u~iteqi koriste kao uybenik za ovaj predmet jo{ od 1984. go-

dine, u delu o ciqevima i zadacima nastave materweg jezika, zapisao sam

i ovo:

"Posebno je va‘no da se u toku ostvarivawa svih zadataka nastave ma-

terweg jezika u~enik {to vi{e osamostaquje i podsti~e na kreativnost,

da se u wemu zanala~ki pobu|uje istra‘iva~ka radoznalost i da se navi-

kava na slobodno i kriti~ko mi{qewe i zakqu~ivawe" ("Metodika"..., str.

18).

A daqe, govore}i "o u~eniku kao ~iniocu u nastavi kwi‘evnosti", po-

sebno isti~em:

"Jedna od bitnih komponenata moderne i savremene organizacije nasta-

ve materweg jezika u celini i posebno ovog predmetnog podru~ja svakako

je aktivan odnos prema u~eniku kome se odre|uju posebno mesto i uloga u

svakodnevnom nastavnom procesu. Na wega se ne mo‘e vi{e gledati kao

na pasivnog posmatra~a u dobrom delu nastave, koji }e u odre|enom tre-


nutku reprodukovati "nau~no gradivo". On postaje aktivni subjekt koji se

stvarala~ki ukqu~uje u sve nastavne tokove.

U~eni~ka aktivnost se svakodnevno ostvaruje kroz tri radne etape: pre

~asa, u toku ~asa i posle ~asa. Svaka od tih etapa ima svojih specifi~no-

sti (o kojima }e posebno biti re~i) ali im je zajedni~ko jedno: u~enik se

mora sistematski navikavati da u toku ~itawa i analize samostalno re-

{ava brojna pitawa i zadatke koji od wega tra‘e punu misaonu i emoci-

onalnu anga‘ovanost, ali mu pru‘aju i zadovoqstvo i bude istra‘iva~-

ku radoznalost bez kojih nema prave motivacije za rad, pa ni uspeha u we-

mu. To, u stvari, zna~i da u~eniku treba omogu}iti da: uo~ava, otkriva, is-

tra‘uje, upore|uje, procewuje, zakqu~uje, ali uz u~iteqevu osmi{qenu

pomo} koja se ogleda u podsticawu, usmeravawu, negovawu individual-

nih sklonosti i sposobnosti kao i u adekvatnom vrednovawu u~eni~kih

napora i rezultata u svim oblicima tih aktivnosti, odnosno - u aktiv-

nom odnosu prema wemu u svakom nastavnom trenutku" (str. 59-60).

I jo{ daqe, zala‘u}i se "za u~iteqa kao nastavnog ~inioca" "da se me-

todi~ki osposobi za organizovawe moderne nastave koja ~itawu i anali-

zi teksta vaqa da prilazi stvarala~ki, ostvaruju}i principe metodi~ke

adekvatnosti i nastavne uslovnosti" - nagla{avam:

"Tako }e, na primer, u~iteq u toku ~itawa i analize samo jednog teksta

dati usmerene i problemske zadatke, organizovati frontalni, grupni i

individualni rad, koristiti dijalo{ku metodu, metodu rada na tekstu,

heuristi~ku metodu itd. [ta }e, kako i u kom nastavnom trenutku ostva-

riti - zavisi od wegove metodi~ke spremnosti, a to se posti‘e ne jednom

zauvek (sticawem diploma i uverewa), ve} neprekidnim stru~nim usavr-

{avawem: pra}ewem novih teorijskih shvatawa i wihovom proverom u

svakodnevnoj nastavnoj praksi" (str. 60).

Nedavno, pak, u metodi~kom priru~niku za nastavnike "Nastava srp-

skog jezika i kwi‘evnosti u petom razredu osnovne {kole" (Zavod za

uybenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997), u zakqu~nim napomenama,

iznova podse}am na "izuzetnu odgovornost i slo‘enost nastavnikovog po-

sla" i podvla~im:

"On }e ga obaviti na svoje zadovoqstvo i u korist svojih u~enika ako mu

u svim wegovim brojnim i razu|enim etapama prilazi metodi~ki otvore-

no, znati‘eqno i stvarala~ki. Jednako }e na svog u~enika gledati kao na

ravnopravnog saputnika na putu ka osvajawu novih znawa, umewa i navi-

ka, ali i ka sticawu sopstvenih novih i zna~ajnih stru~nih iskustava.

Podstica}e ga i usmeravati, pomagati i upu}ivati, razvijati i negovati

wegove prirodne sposobnoati i sklonosti, podr‘ava}e ga i ohrabrivati


- kako bi se ovaj na najboqi na~in osposobio da {to samostalnije i sigur-

nije prilazi kwizi i svim ostalim {kolskim obavezama" (Nastava..., str.

180).

Takve i wima sli~ne metodi~ke zamisli (za koje sam se zalagao i u

ostalim svojim radovima) nastojao sam da ostvarim i u svakodnevnoj

praksi - u radu sa u~enicima i studentima, ali i u stru~nim kontakti-

ma sa srbistima i u~iteqima na brojnim i raznovrsnim stru~nim i na-

u~nim skupovima. (Uostalom, to mogu da vam potvrde i u~iteqi va{e

{kole, sa kojima sam svojevremeno vrlo aktivno i uspe{no sara|ivao, na

obostrano zadovoqstvo, i "bez ikakve" "materijalne podr{ke" a kamoli

UNICEF-ove, i mnogo pre nego {to se pojavilo va{e "mesijansko" Aktiv-

no u~ewe!)

Ko, dakle, uva‘ena gospodo, "zatvara(ju) o~i pred zabriwavaju}im sta-

wem u na{im {kolama", kako jadikujete, i {ta ste vi "u~inili" da u wima

bude neko drugo stawe, a ne "zabriwavaju}e"?!

Ne zatvaram o~i nego, naprotiv, dr‘im ih stalno otvorenim kada je u

pitawu "nastava kwi‘evnosti i jezika". A kada je re~ o va{im "edukativ-

nim radionicama", ne samo da sam vazda budan, nego otvoreno pozivam da

se otvore "~etvore o~i" i sagleda sva besmislenost i besprizornost "mo-

dela" koje nudite kao metodi~ka re{ewa i to (kakve li ironije) za kqu~-

ne programske sadr‘aje u nastavi ovog predmeta. I ne odbacujem proje-

kat a priori, ve} na konkretnim primerima, kao wegovim "produktima", ar-

gumentovano ukazujem na nesagledive, negativne posledice wegove pri-

mene "u nastavi srpskog jezika i kwi‘evnosti". Zato ne razumem otkud

vam tolike hrabrosti (ili niste ni svesni toga) da tvrdite kako sam ana-

lizirao ovaj "znameniti projekat". Zaboga, za wegovu temeqitu (i kako

sam rekao -multidisciplinarnu) analizu potreban je tim stru~waka iz

razli~itih nau~no-nastavnih oblasti i daleko ve}i prostor od onoga

koji mo‘e da ponudi ovaj ~asopis. A vaqda mogu da progovorim koju sa

stanovi{ta nastave materweg jezika. Ili da ga, kao vi, smatram nedodir-

qivim?!

[to se, pak, ti~e va{ih "trodnevnih" ili "petodnevnih" (ili vi{e-

dnevnih) seminara na U~iteqskom fakultetu u U‘icu, na kojima ste

promovisali nare~eni "projekat", stvari stoje ovako: u vreme tih "zname-

nitih" promocija (o kojima sam pone{to i saznao) -"nisam radio na Fa-

kultetu", o ~emu je upoznata i {ira javnost, a posebno u‘i~ka. Pravo je

~udo da vi ne znate za razloge {to vas nisam udostojio svojim prisu-

stvom! A da je bilo mogu}e, budite uvereni da bih se rado odazvao va{em

pozivu.


Kakvo zvono - takav glas, kakvo ‘ito - takav klas, kakvo drvo - takav klin, kakav otac - takav sin.

(Narodna poslovica)

Tvrdite, uva‘ena gospodo, kako moj "~lanak vrvi od neta~nih podataka

i zabluda". îme dokazujete da je tako? Manipulisawem ~iwenicama, pri-

krivawem podataka, prilago|avwem pojedinih iskaza svojim (zlo)namera-

ma! Lako vam je to ~initi kada je "Priru~nik' nedostupan {irokoj javno-

sti, pa mnogi i ne znaju {ta sve on sadr‘i, kada je "radna verzija sadr‘a-

ja" za ~as o sv. Savi u va{oj {koli, tako|e, nepoznanica za mnoge pa i za

stru~no zainteresovane za ovu nastavnu oblast (ne ra~unaju}i zavidan

broj va{ih u~enika koji su "bili kreativni" - ali, ruku na srce, svojski

se i zabavili na ra~un Svetiteqa! - no, oni, po vama, i nisu neka "javnost"

koja bi mogla i kriti~ki da razmi{qa o onome {to joj se nudi na ~asu

srpske kwi‘evnosti i povodom wenog rodona~elnika). I, naro~ito, kada

ste "motivisani" da branite "projekat" po svaku cenu! I sami }ete se slo-

‘iti da bi za ~itaoce ovog ~asopisa bilo zamorno da im se sve {to ste po-

menuli u svom ~lanku podrobno obja{wava. A izgledalo bi i maliciozno.

Tek, mogu se i sami dosetiti da ste mnogo toga "nau~ili" iz "Priru~nika",

a {to naro~ito dolazi do izra‘aja u nedoslednosti i protivure~nosti

va{ih epigonskih zalagawa. Ipak, da im pomognemo u tome.

Evo {ta se, izme|u ostalog, mo‘e pro~itati u "Priru~niku":

- Da je "tehnologija prozivodwe u~eni~kog znawa" u na{oj {koli zasta-

rela - to je op{te mesto u kritici postoje}eg stawa. Na{a {kola nekim

~udom uspela je da izbegne gotovo sve impulse za promenu na~ina rada...

(str. 5).

- Bilo bi nu‘no da se bar budu}i nastavnici pripremaju za modernije

oblike nastavnog rada. (Zna~i, ovi sada{wi ama ba{ ni{ta ne znaju o to-

me! - prim. M. V.) Me|utim, sistem po~etnog {kolovawa na{ih nastavnika

za sve nivoe obrazovawa takav je da ne daje mnogo nade (str. 5).

- ... Na{e obrazovawe poseduje kvalifikovani kadar, (ali) je kqu~ni

problem {to taj kadar ne poznaje dobro moderne aktivne metode nasta-

ve/u~ewa i ne ume da ih primewuje... (str. 9).

- Tradicionalna {kola se zasniva na koncepciji koja je vrlo stara, ali

koja se po mnogim svojim karakteristikama odr‘ava i danas u obrazova-


wu gotovo svih zemaqa. Ona ima slede}e osnovne karakteristike: unapred

definisan plan i program; ciq nastave jeste usvajawe programa; osnovna

metoda nastave je predavawe (verbalno preno{ewe) uz neka pomagala ili

bez wih; uloga u~enika jeste da slu{a, da poku{a da razume i da zapamti

obavezno gradivo ... (str. 11).

- ... samostalno dramsko prikazivawe nekog kwi‘evnog dela... (primer

divergentnog u~ewa) (str. 19).

- ... uva‘avawe svih ideja makar i ~udno izgledale... uzdr‘avawe od kri-

tika i pre}utnog favorizovawa nekih ideja... (neke od "aktiviosti nastav-

nika" u "stvarala~kom u~ewu") (str. 19)

- ... spremnost da se radi ono {to nije tipi~no i {to {tr~i u datoj sre-

dini... tolerantnost za protivure~nosti i za istovremeno bavqewe

idejama koje logi~ki ba{ ne idu jedna sa drugom..." (neke od "aktivnosti

u~enika" u "divergentnom u~ewu" (str. 19).

- îwenica je da se aktivnim metodama ne mogu obraditi svi sadr‘aji,

a da bude otpo{tovan princip ekonomi~nosti i racionalnosti nastavnog

procesa ali to nije i neophodno (str. 30).

- (Nastavnik) koncipira, dizajnira svoje ~asove... (str. 32).

- Na~in utvr|ivawa gradiva (str. 50):

- U~eni~ko ponavqawe lekcija vlastitim re~ima.. U~eni~ko samostal-

no dizajnirawe pregleda gradiva... (str. 50).

- Ponekad zahtevi koje nastavnik u radionici postavqa pred u~enike

mogu izgledati kao poziv na igru... (str. 89).

- I to su prednosti radioni~arskog pristupa {to dozvoqava "ozbiqno

poigravawe" sa neprikosnovenim nau~nim istinama, znawima i tuma-

~ewima... (str. 90).

- Umesto detaqnog izlagawa teorijskih postavki (koje su uvek vi{e

ili mawe uverqive i argumentovane deklaracije autora), mnogo je zna~aj-

nije koliko su uspe{no u Priru~niku operacionalizovani i re{eni ne-

ki od kqu~nih problema prakti~ne primene tih ideja, koliko su ta re{e-

wa koherentna i me|usobno usagla{ena, koliko su inspirativna za na-

stavnike prakti~are i koliko su ostvariva u {kolskoj praksi" (str. 133).

A kakve su "prakti~ne primene tih ideja" najboqe pokazuju "modeli"

iliti "produkti" iz "edukativnih radionica" za pru~avawe znamenite

"Hasanaginice" i "kwi‘evne i narodne tradicije" o sv. Savi! Drugim re-

~ima, o~it je katastrofalan nesklad izme|u onog prihvatqivog dela na-

stavne teorije i wegovog ostvarewa u praksi. Ili, jo{ pojednostavqenije

re~eno, jedno se govori, a ne{to sasvmm drugo radi. I zar vam to ne li~i

na "{arene la‘e"?!


ûdno je, uva‘ena koleginice i ceweni kolega, da ne ‘elite da misli-

te svojom glavom, pa ne samo {to na "Priru~nik" gledate kao na svojevr-

stan "Novi zavet" (Bo‘e, oprosti!) u ~ije se nedodirqive dogme ne sme di-

rati, nego ste mehani~ki usvojili i wegove kodove u komunicirawu sa

"{irom ~itala~kom publikom". Tako, za svoje kolege velite kako su

"stru~ni za obavqawe svoga posla" (sa ~ime se, ako ste zapazili, u najve}oj

meri sla‘em, jer sam u svom osvrtu koji vas je toliko "pogodio" upravo

imao na umu najve}i broj srbista i u~iteqa koji ~asno i vaqano obavqa-

ju svoj posao), a zatim i ubrzo tvrdite: "Zaista mislimo da nastava koja

preovla|uje u na{oj osnovnoj {koli pokazuje ozbiqne mawkavosti..." [ta

je, onda istina?! Ili, "otkrivate" nama mnogima nepoznatu "istinu" o tome

kako je "znatno lak{e u}i u razred i ispri~ati pri~u nego organizovati

i realizovati ~as na kome }e u~enici vlastitom aktivno{}u do}i do no-

vih znawa", a u va{im "scenarijima" za takve ~asove ni traga ni glasa od

organizovawa, realizovawa a pogotovu od "novih znawa"! Vama je, po svemu

sude}i, dovoqno {to }ete samozadovoqno, ali - potpuno neubedqivo, kon-

statovati: "Ti zadaci su, po na{em mi{qewu, veoma zahtevni, podsticaj-

ni, stvarala~ki... Tako|e smatramo da su u~enici na ovom ~asu bili kre-

ativni" ("ocena" ~asa o sv. Savi). Ili, smatrate da ste kazali zna~ajnu mu-

drost ako za onako skandalozan "scenario" za nastavni ~as o Hasanagini-

ci izjavite: "Ne sla‘emo se ni sa kvalifikacijama koje ste izneli na ra-

~un scenarija "Hasanaginice". Ili, zamerate "eminentnim stru~wacima"

iz srbistike {to "zatvaraju o~i" pred zabriwavaju}im pojavama u nasta-

vi, a protestvujete protiv ideje da se oni sastanu (jo{ se usu|uju da to

u~ine bez pedagoga i psihologa!) i uka‘e na smerawa i mogu}a "dostignu-

}a" va{ih nadaleko ~uvenih (sada ve} i "izvezenih" u inostranstvo) "edu-

kativnih radionica" u nastavi kwi‘evnosti i jezika, a wihovu brigu za

svoj predmet, pa makar ona bila preto~ena i u "obavezuju}e zakqu~ke" ola-

ko i nepromi{qeno progla{avate za "dekret . Itd.

Matori jedu divqake, a deci trnu zubi(Narodna poslovica)

U jednoj, pak, stvari vaqa vam odati priznawe, gospodo pedagozi i psi-

holozi, kreatori "aktivnog u~ewa": izve{tili ste se da sve ono za {ta se

zala‘ete i {to ne mo‘e tako lako pro}i ili i vama samima nije najjasni-

je - zaodenete u spasonosni za{titni omota~: to i to je ura|eno "iskqu~i-

vo iz didakti~kih razloga"; do ovog ili onog "do{lo (je) prvenstveno iz

pedago{kih razloga", tu su, naravno, i mnogi "psiholo{ki razlozi"... Na{


narod bi jednostavnije ali re~itije za takva i wima sli~na "zavrzivawa"

kazao kako je sve to: "zakukuqeno i zamumuqeno... zadeve}eno i zadese}eno",

"okolo-naokolo", "idi mi-do|i mi", "smuti-pa prospi" i sl. samo zato "da se

Vlasi ne dosete"!

Govorite "na{iroko i naduga~ko" o pedago{kim istra‘ivawima koja

su pokazala "da su izrazito najslabiji rezultati postignuti u prirodno-

nau~nom podru~ju". Od kakvog je to zna~aja za nastavu kwi‘evnosti i je-

zika?! Ili, da "ukazuju na neophodnost rastere}ewa nastavnih planova i

programa i izmene na~ina izvo|ewa nastave". A ko je, cewena gospodo, u

proteklom du‘em vremenskom periodu u nas, sem politi~ara, imao pre-

sudnu ulogu u "kreirawu" celokupnog obrazovnog sistema, pa i nastavnih

planova i programa i na~ina izvo|ewa nastave? Zavirite u wihove struk-

ture, pa }ete se dosetiti, ako niste Vlasi!

A {to se zanosite iluzijom da va{ "projekat" nudi spasonosna re{ewa

te i "promenu na~ina realizacije nastave" - samo je re~it dokaz da nemate

ose}aj za meru, samokontrolu i samokritiku. I, naro~ito, da zaboravqate

na ustaqene norme akademskog opho|ewa u javnom nastupawu (posebno

pred stru~nim auditorijumom!) koje podrazumevaju ne samo vaqano pozna-

vawe svoje struke nego i uzdr‘avawe od me{awa u struku koja se ne pozna-

je. Duboko sam uveren da va{e "radionice" mogu naneti nenadoknadivu

{tetu nastavn srpskog jezika i kwi‘evnosti (a mo‘da i ~itavom obra-

zovnom i vaspitnom korpusu u nas) i to na svim uzrasnim nivoima {ko-

lovawa na{e dece. - Mi stariji i mo‘emo probati divqake ako nam se ~i-

ni da su jestive, ali ~inimo to na takav na~in da od tog "degustirawa" ka-

snije ne trnu zubi na{oj deci! Mi, upravo, nemamo nikakvo pravo (a naj-

mawe moralno) da intelektualno osakatimo ~itave populacije mladih

qudi za ~ije obrazovawe i vaspitawe snosimo svaku odgovornost. Mala je

uteha, gospodo, {to je zahvaquju}i UNICEF-ovim parama "odre|en broj

na{ih {kola opremqen najsavremenijim nastavnim sredstvima" ako nam

deca ostaju duhovno siroma{na!

Ne ~udim se patiki potkovanoj, ni bijeloj guski osedlanoj, nit' vukovoj kapi od samura, ni me|edu zelenoj dolami, ni lisici na wenu |erdanu, no se ~udim, zecu dimijama: kud se vere, kako ne izdere!(Iz narodne pesme "Smije{no ~udo", Vuk, I, 712)


Ceweni kolega Zlati}u, uva‘ena koleginice Stefanovi}, gospodo "pro-

jektanti' "Aktivnog u~ewa", nadam se da }ete se slo‘iti sa mnom da nema

potrebe iznova dokazivati kako su nare~eni prilozi za nastavno prou~a-

vawe datih kwi‘evnih sadr‘aja (ali i onih iz istorije) klasi~ni pri-

meri proizvoqnog, improvizatorskog i, iznad svega, nestru~nog metodi~-

kog pristupa su{tinskim nastavnim pitawima. Ukoliko, pak, i daqe

ostanete u zabludi da se o takvim temeqnim programskim sadr‘ajima na-

stave kwn‘evnosti i jezika mo‘e promi{qati na na~in kako radite u

svojim "centrima za prakti~nu primenu i razvijawe aktivnih metoda na-

stave/u~ewa" - tu vam ja, zaista, ne mogu pomo}i, a bojim se da to ne}e mo-

}i ni oni mnogo pametniji od mene. Ali, to me mnogo i ne ~udi, jer {to bi-

ste vi, pedagozi i psiholozi, posebno brinuli za nastavu ovog predmeta.

Ta vi ionako malo znate o woj, a jo{ mawe strepite za posledice koje mo-

‘e da joj ostavi u nasle|e "Aktivno u~ewe". Ali me ~udi {to u svojim re-

dovima imate i ponekog srbistu, koji se lako odri~u temeqnih principa

i metodi~kih prilaza u okviru struke kojom se bave i lako podle‘u pri-

mamqivim, ali skoro ni u ~emu prihvatqivim "re{ewima" koja nudi na-

re~eni ,.projekat . Zar se ne boje da }e nastavna praksa ubrzo (kao {to je

ve} i u~inila) zderati {arene pla{tove i prozirne velove...

[to se, pak, ti~e "izvoznih" mogu}nosti "projekta", bojim se da se i ovde

radi o prevarama ili mo‘da zabludama da }e na{a lako kvarqiva roba,

kao i mnogo puta do sada, pro}i na svetskom tr‘i{tu, tim pre {to se on

jedino mo‘e plasirati na geografsko podnebqe gde su tokom ~itave godi-

ne tropske vru}ine. Ali, ko zna, mo‘da se tu i ne{to vi{e mo‘e posti}i,

pogotovu {to su "sertifikat" odobrili "eksperti UNICEF-a"!

Eto, ukazah na istinu i - dobih po prstima!

"Zaokru‘ivawe pojedinih tema mo‘e se obezbediti pitawem: Ima li

jo{ nekog ko ‘eli da ka‘e ne{to o ovome?" (Aktivno u~ewe, str. 171). Ako

ima, neka se slobodno oglasi. I neka ne strepi od sr~e.

Ta ne}emo, zaboga, porazbijati sva ogledala samo zato {to nam pokazuju

- da nam je lice ru‘no!


O REALIZACIJI PROJEKTA "AKTIVNOUÊWE" U NASTAVI SRPSKOG JEZIKA I KWI@EVNOSTI Dr Milka Andri}, Beograd

Metodika nastave kwi‘evnosti ve} nekoliko decenija, teorijski i

prakti~no, razvija i stalno usavr{ava nastavnikov i u~enikov istra‘i-

va~ki, pronalaza~ki, stvarala~ki i satvora~ki odnos prema kwi‘evnou-

metni~kom ostvarewu. Pre vi{e od sto godina (1896), na{ vrsni metodo-

log i metodi~ar, Bogdan Popovi}, ukazivao je na posebnosti nastave kwi-

‘evnosti u odnosu na nastavu svih ostalih predmeta u {koli. Nagla{a-

vao je i argumentovano dokazivao svoje stavove da se kwi‘evnost u {ko-

li ne predaje i ne u~i, ve} ~ita, usvaja, u woj u‘iva i o woj raspravqa. To

su osnovni preduslovi da nastava kwi‘evnosti ostvari svoju plemenitu

misiju - da {iri u~eni~ke duhovne vidike, razvija istra‘iva~ke i stva-

rala~ke sposobnosti u~enika, kriti~ko mi{qewe i umetni~ki ukus, po-

ja~ava i kultivi{e literarni, jezi~ki i ‘ivotni senzibilitet.

Metodika nastave kwi‘evnosti, dakle, decenijama nagla{ava aktivnu

u~enikovu ulogu u svakodnevnom nastavnom procesu, odnosno da on nika-

ko ne sme biti pasivan slu{alac, koji }e u odre|enom trenutku reprodu-

kovati "nau~eno gradivo", ve} aktivni subjekat koji istra‘iva~ki, stva-

rala~ki i satvora~ki u~estvuje u prou~avawu kwi‘evnoumetni~kog

ostvarewa.

U~enikova aktivnost svakodnevno prolazi kroz tri radne etape: pre ~a-

sa, u toku ~asa i posle ~asa. Svim etapama zajedni~ko je da se u~enik mo-

ra sistematski navikavati da u toku ~itawa i prou~avawa kwi‘evnou-

metni~kog dela samostalno re{ava brojna pitawa i zadatke, koji }e ga u

punoj meri emocionalno i misaono anga‘ovati, pru‘iti mu zadovoqstvo

i probuditi istra‘iva~ku radoznalost. Takvi zadaci bi}e najmo}nija

motivacija za rad, {to je osnovni preduslov da se i ostvare predvi|eni

interpretativni dometi. Metodika nastave kwi‘evnosti nastavniku na-

la‘e i poma‘e da postavi zadatke koji }e u~enika podsticati da uo~ava,

otkriva, istra‘uje, upore|uje, procewuje i zakqu~uje. Nastavnikova ulo-

ga jeste u tome da osmi{qeno pomogne u~eniku tako {to }e ga podsticati

i usmeravati, nastoje}i da razvije wegove individualne sklonosti i spo-


sobnosti, kao i da adekvatno vrednuje u~eni~ke napore i rezultate u svim

oblicima tih aktivnosti.

Da bi nastavnik ispunio navedene zahteve, neophodan preduslov jeste

da on bude metodi~ki osposobqen za realizaciju slo‘enih zahteva mo-

derne nastave kwi‘evnosti, koja prou~avawu kwi‘evnoumetni~kog dela

prilazi istra‘iva~ki, pronalaza~ki, stvarala~ki i satvora~ki, ostva-

ruju}i principe metodi~ke i metodske adekvatnosti i nastavne uslovno-

sti. Ostaje, dakle, samo da nastavna praksa doslednije i stru~nije prihva-

ti i primeni ono {to je metodika nastave kwi‘evnosti teorijski i prak-

ti~no ve} dostigla i re{ila.

Na pitawe - kako u nastavi prou~avati kwi‘evno delo - metodika nasta-

ve kwi‘evnosti, dakle, dala je odgovore, sa nau~nih i stru~nih polazi-

{ta vrhunski zasnovane i razvijene. Teorijska odre|ewa imaju pouzdanu,

uverqivu ravnote‘u i potkrepqewe u interpretacijama konkretnih

kwi‘evnoumetni~kih ostvarewa. Tako razvijena nauka o nastavi kwi-

‘evnosti, u kojoj je postignut sklad teorije i prakse, obavezuje svakoga ko

se sa bilo kojih polazi{ta bavi nastavom kwi‘evnosti i ‘eli da na wu

uti~e, jer, u protivnom, preti da u nastavnu praksu unese zabunu, haos i

neznawe. Upravo takvi nedostaci uo~eni su u realizaciji projekta Ak-

tivno u~ewe u kome psiholozi i pedagozi u~e stru~wake, profesore kwi-

‘evnosti, kako treba obra|ivati programske jedinice iz kwi‘evnosti.

U priru~niku Aktivno u~ewe, koji je objavio Institut za psihologiju,

autori isti~u: "Koncepcija koju zastupaju autori i tekstovi iz ovog pri-

ru~nika pro{li su prakti~nu proveru: o wima je razmi{qalo i iznosi-

lo svoj sud nekoliko hiqada qudi koji rade na razli~itim poslovima u

obrazovawu". Me|u tim "hiqadama qudi" koji su pitani za mi{qewe o

projektu i pozvani da u~estvuju u wegovoj realizaciji, sigurno je da nije

bilo nijednog me|u vode}im stru~wacima koji se nastavom kwi‘evnosti

bave sa nau~nih polazi{ta, odnosno metodikom nastave kwi‘evnosti. Da

je zaista tako, potvr|uju nedopustive proizvoqnosti, nestru~nost i nedo-

re~enost, koji su zapa‘eni u ponu|enim modelima za nastavu kwi‘evno-

sti. Tako|e, da su rukovodioci i tvorci projekta pro~itali vode}u lite-

raturu iz oblasti metodike nastave kwi‘evnosti, {to je bilo obavezno

~im su se poduhvatili toga da ponude modele za obradu programskih jedi-

nica iz kwi‘evnosti, saznali bi da je ve} vi{e decenija u metodi~koj li-

teraturi teorijski obrazlo‘ena. nau~no i stru~no utemeqena aktivna

nastava kwi‘evnosti, odnosno nastava koja podrazumeva, razvija i stal-

no usavr{ava akgiivnu ulogu u~enika i nastavnika, wihov istra‘iva~-

ki, pronalaza~ki i stvarala~ki odnos prema kwi‘evnoumetni~kom


ostvarewu. Saznali bi tako|e da savremena metodika nastave kwi‘evno-

sti, teorijski i prakti~no, afirmi{e problemsku nastavu, zasnovanu na

prou~avawu razlo‘nih, promi{qenih, podsticajnih i bitnih (kqu~-

nih) kwi‘evnoumetni~kih problema, {to omogu}uje da se nastavno pro-

u~avawe kwi‘evnog ostvarewa zasnuje na korelativnosti problemskih,

pronalaza~kih i satvora~kih postupaka. Na taj na~in bi tvorci projek-

ta shvatili da je to {to oni nude nastavi kwi‘evnosti u stvari pseudo-

aktivna nastava i da predstavqa nazadovawe u odnosu na ono {to je meto-

dika nastave kwi‘evnosti, teorijski i prakti~no ve} dostigla i re{i-

la.

U priru~niku "Aktivno u~ewe" ponu|ena je mogu}nost obrade narodne

balade "Hasanaginica" u nastavi, kao svojevrsni model obrade program-

skih jedinica iz kwi‘evnosti, na temequ ideja za koje se zala‘u tvorci

projekta. Model se bez ikakvih nedoumica mo‘e oceniti kao neprihva-

tqiv za nastavu kwi‘evnosti, bilo da se procewuje sa stanovi{ta teori-

je i prakse metodike nastave kwi‘evnosti, bilo, pak, sa polazi{ta aktu-

elnih programskih zahteva za predmet srpski jezik i kwi‘evnost, jer je

u wemu previ{e proizvoqnog, neodmerenog, nestru~nog i zato nedopusti-

vog.

[ta sve nije dobro u ponu|enom modelu obrade Hasanaginice u nasta-

vi? U modelu koji nudi priru~nik Aktivno u~ewe - neprihvatqive su

stru~ne, metodi~ke i didakti~ke komponente. Gotovo sve u ponu|enom mo-

delu mo‘e se staviti pod znak pitawa.

Sa metodi~kih i didakti~kih stanovi{ta nemogu}e je, na primer, obja-

sniti svrsishodnost grupnog oblika rada ostvarenog tako da se formira-

we {est grupa u~enika izvr{i slu~ajnim izborom, uz pomo} kartica na

kojima su ispisani stihovi iz narodnih lirskih pesama: "Je~am ‘wela

Kosovka devojka", "Poqem se vija oj'zor delija", "Karanfil se na put spre-

ma", "Udaralo mom~e uz tamburu" i dr.

Metodika nastave kwi‘evnosti prihvata grupni rad kao jedan od mogu-

}ih oblika nastavnog rada, uz uslov da on bude pouzdano stru~no zasno-

van i ostvaren. Vaqa da postoje promi{qeni razlozi za formirawe gru-

pa, koji proisti~u, pre svega, iz predvi|enih interpretativnih tokova,

ali i uvida u intelektualne mogu}nosti u~enika sa kojima se obra|uje

odre|ena programska jedinica.

Vaqa se najpre zapitati u kakvoj su vezi navedene lirske narodne pesme

sa narodnom baladom Hasanaginica?! Tako|e, i ~emu slu‘i prvi zadatak

koji dobijaju grupe: "Kad se ~lanovi grupe na|u, zadatak im je da stihove

pesme slo‘e u pravilan redosled. Na kraju svaka grupa otpeva svoju pe-


smu ostalima". Koliko se samo dragocenog vremena za tuma~ewe balade

izgubi ovim uvodnim, a potpuno necelishodnim, u~eni~kim aktivnosti-

ma!

Zadaci koje grupe dobijaju toliko su raznorodni i divergentni da se

nigde ne sastaju. U kakvoj su, na primer, vezi prvi zadatak: "Zamislite se

u ulozi branioca Hasanage, odnosno wegovih postupaka" i ~etvrti: "Vi

treba da doga|aj koji se desio u pesmi opi{ete na na~in kako to ~ine no-

vinari kroz formu reporta‘e"?! Takva neuskla|enost, zadaci koji nagi-

wu banalizaciji kwi‘evnoumetni~kog dela i poigravawu s wim, karak-

teristi~ni su za model u celini. êmu, na primer, slu‘e zadaci da u~e-

nici budu tu‘ioci Hasanaginice, u ime Hasanage, ili, pak, branioci ju-

nakiwe balade, da napi{u nastavak pesme, da pesmu prevedu u formu no-

vinske reporta‘e (?!), da izvuku (?!) {to vi{e poruka (pouka) iz pesme i

"da ih uobli~e u vidu narodnih umotvorina (pitalica, poslovica)", da na-

pi{u baladu o Hasanagi?! I sve ovo pre nego {to su prou~ili baladu,

potpuno sami, sa svojim nedovoqnim ‘ivotnim i ~itala~kim iskustvom,

i za vreme od pola sata?! A nakon tih trideset minuta, grupe bi trebalo

da prezentuju rezultate svoga rada, "istim redosledom kojim su dobijali

zadatke".

Predlo‘eni zadaci stvaraju samo mogu}nost da se u~enici potpuno

mimoi|u sa estetskim bi}em pesme, a svi ciqevi nastave kwi‘evnosti,

obrazovni, vaspitni i prakti~ni, zasnivaju se na do‘ivqavawu i sazna-

vawu estetskog bi}a kwi‘evnoumetni~kog dela i stvarala~kih postupa-

ka u wegovoj strukturi. Sa stanovi{ta metodike nastave kwi‘evnosti,

obrada kwi‘evnoumetni~kog dela ima tri sredi{wa zadatka (ciqa): da

u~enici delo dubqe do‘ive, da ga svestrano shvate i pouzdano procene.

Zadaci u ponu|enom modelu daleko su od tih ciqeva i zbog toga su nepri-

hvatqivi za nastavnu praksu.

Za{to u~enik treba da bude "branilac ili "tu‘ilac" likova u baladi,

kad kwi‘evnonau~na metodologija, na kojoj se nu‘no zasniva metodika

nastave kwi‘evnosti, nudi proverene metode da u~enik postepeno, pou-

zdano, sistemati~no i istra‘iva~ki, uz nastavnikovu neophodnu pomo},

uo~ava, tuma~i, sa raznih stanovi{ta obrazla‘e: motivisanost postupa-

wa kwi‘evioumetni~kih likova, karakterizaciju likova, emocionalno-

misaone slojeve u pesmi?! Dobro bi bilo da autori modela objasne kako je

i da li je mogu}e da u~enik brani Hasanagu "krajwe pristrasno, ali argu-

mentovano" i ~emu slu‘i takva "odbrana"?! Jer, to je, pre svega, u sistemu

motivacija, posao autora kwi‘evnoumetni~kog dela. Zato se u vaqanoj

analizi kwi‘evnoumetni~kog ostvarewa u nastavi do "odbrane" ili "op-


tu‘be" likova dolazi pre svega pomnim, istra‘iva~kim ~itawem dela,

wegovim prou~avawem iznutra, odnosno izu~avawem sistema unutra-

{wih motivacija. Dakle, potpuno je pogre{no i necelishodno uputstvo

u~eniku da u odbrani Hasanage, ili, pak, Hasanaginice, koristi "svojaznawa i iskustva: kulturolo{ka, socijalna, psiholo{ka, istorijska"(Podvukla M. A.) Koja znawa i iskustva u~enik u ovom vremenu mo‘e ima-

ti i uz pomo} wih tuma~iti narodnu baladu?! Treba, tako|e, naglasiti da

i kad bi u~enik imao tra‘ena znawa i iskustva i na predlo‘en na~in

"tuma~io" baladu, to bi bio klasi~an spoqa{wi pristup kwi‘evno-umet-

ni~kom delu, koji je u nauci o kwi‘evnosti i metodici nastave kwi‘ev-

nosti odavno potisnut i prevazi|en metodologijom onih kwi‘evnonau~-

nih orijentacija koje se zala‘u za unutra{we (imanentno) prou~avawe

kwi‘evnosti.

Zadaci koje dobijaju grupe u grupnom obliku rada, sa stanovi{ta meto-

dike nastave kwi‘evnosti, nu‘no moraju biti me|usobno povezani,

uskla|eni i na kraju ~asa vaqa da imaju zajedni~ku utoku, gde se sastaju

i harmoni~no uskla|uju u vidu koherentne, promi{qeno vo|ene, potup-

no ostvarivane i celovite interpretacije kwi‘evnoumetni~kog ostva-

rewa.

Na osnovu zadataka koje grupe dobijaju treba u~enicima omogu}iti da

imaju u vidu celinu problema u okviru kojeg re{avaju postavqene za-

datke. Upravo, metodika nastave kwi‘evnosti ima u vidu mogu}e vred-

nosti grupnog oblika rada, ali i potencijalne nedostatke/ograni~ewa.

Nauka o nastavi kwi‘evnosti zna da neuka primena grupnog oblika ra-

da mo‘e da iscepka kwi‘evno delo na niz osamostaqenih problema, da

delovawe saznajnog puta rasto~i na razne subjekte, te da misao utera u

sitne korake i ~este raskorake. Metodika nastave kwi‘evnosti poseb-

nu nezgodu vidi u zauzetosti grupa i pojedinaca samo sopstvenim delom

posla, pri ~emu im ukupna problematika kwi‘evnog dela ostaje van vi-

dika. Za{titu od tih nepo‘eqnih mogu}nosti metodika nastave kwi-

‘evnosti pronalazi u povezivawu zadataka koje grupe dobijaju i u dava-

wu zajedni~kih specijalnih zadataka, koje pored op{tih obaveza dobi-

jaju svi pojedinci u kolektivu, da bi svakoga od wih podsticali da uvi-

dom u tekstovne pojedinosti razvijaju i sna‘e misao o celokupnom kwi-

‘evnom delu.

Zadaci ponu|eni u modelu obrade balade "Hasanaginica" u okviru

projekta "Aktivno u~ewe", daleko su od navedenih metodi~kih polazi-

{ta i utemeqewa. Predlo‘ena nastavna "obrada" "Hasanaginice" razbi-

jena je, nekoherentna, nestru~na i proizvoqna, potpuno suprotna ciqe-


vima izu~avawa kwi‘evnosti - kako sa stanovi{ta nauke o kwi‘evno-

sti i metodike nastave kwi‘evnosti tako i iz perspektive aktuelnih

programskih zahteva. Predlo‘eni model nasilno kida sve veze sa

stru~nom zasnovano{}u nastavne interpretacije kwi‘evnoumetni~-

kog dela, a wegovim prihvatawem i masovnijom primenom, bilo bi pot-

puno onemogu}eno razvijati u u~eniku ~itaoca koji }e imati pouzdane

kriterijume u recepciji kwi‘evno-umetni~kih ostvarewa. Umesto pro-

mi{qenog, stru~no zasnovanog i razvijenog, problemskog, stvarala~kog,

pronalaza~kog i satvora~kog pristupawa kwi‘evnoumetni~kom delu,

za koji se decenijama zala‘e metodika nastave kwi‘evnosti, vladala

bi proizvoqnost, nedoslednost, nedostatak elementarnog stru~nog po-

znavawa prirode kwi‘evnoumetni~kog ostvarewa i mogu}nosti wego-

vog prou~avawa u nastavi, {to bi za posledicu imalo poigravawe sa de-

lom, odnosno, previ|awe i banalizovawe wegovih autenti~nih umetni~-

kih vrednosti.

Na kakve stranputice mo‘e odvesti nekriti~ko prihvatawe ideje tvo-

raca projekta "Aktivno u~ewe", ukazuje i "radna verzija scenarija" za ob-

radu doma}e lektire Sava Nemawi} - Sveti Sava u kwi‘evnosti u sed-

mom razredu osnovne {kole, koja je nastala u "radionicama" Osnovne

{kole "Bra}a Je~menica" u U‘icu, ina~e "centru za prakti~nu primenu

i razvijawe aktivnih metoda nastave u~ewa". Mada se autori scenarija

brane da je to samo radni materijal, da su tek nameravali da ga podvrgnu

"konstruktivnoj kriti~koj analizi", pa tek po{to ideje "dorade i preci-

ziraju", u~ine ga dostupnim i javnosti, jasno je vidqivo da se na posta-

vqenim temeqima oni nikako ne mogu mimoi}i sa proizvoqno{}u, im-

provizovawem, metodolo{kom, metodi~kom i didakti~kom nestru~no-

{}u.

Autori navedenog scenarija predvideli su da se grupe formiraju "slu-

~ajnim izborom", kako su to i savetovali idejni tvorci projekta "Aktiv-

no u~ewe". Kada u~enici formiraju grupe, "svaka od wih dobija zadatak

da smisli melodiju i otpeva stihove iz pomenutih pesama" (podvukla M.

A.), "a re~ je o pesmama "Sveti Sava" Vojislava Ili}a, "Pri~a o Svetom Sa-

vi" Matije Be}kovi}a, "Savin monolog" Desanke Maksimovi}, "Obra}awe

Svetom Savi" Slobodana Rakiti}a, narodnoj pesmi "Sveti Savo". Ostavqa-

mo stru~wacima za muziku da procene koliko su navedene pesme pogod-

ne za pevawe, ali se i laicima ~ini da nisu. Vaqa, tako|e, postaviti pi-

tawe da li je u~enik sposoban i za koje vreme da "smisli melodiju" za ne-

ku od tih pesama. A pogotovu se treba zapitati u.~emu je smisao navede-

nog zadatka?!


Zadaci, nameweni grupama, me|usobno su nepovezani, a wihova funkci-

onalnost, razlo‘nost i promi{qenost pod velikim su znakom pitawa:

"1. Napi{ite odlomak iz memoara Svetog Save.

2. Napi{ite intervju sa Svetim Savom.

3. Napravite ukr{tene re~i na temu - Sveti Sava.

4. Napi{ite pesmu o Svetom Savi.

5. Dramatizujte odlomak iz narodne pripovetke "Sveti Sava i |avo."

Povodom navedenih zadataka dovoqno je samo zapitati se {ta bi u~e-

nik wihovim re{avaqem saznao o Svetom Savi i o kwi‘evnosti u kojoj je

Sveti Sava omiqen lik, a svetosavqe sredi{wi pesni~ki motiv, pa da se

uvidi puni apsurd predlo‘enog modela/scenarija. Daqe, kako su u~eni-

ci pripremani za takav ~as? I mogu li u~enici, bez ikakve pripreme, da

svim tim zadacima odgovore, ~ak i da ne isti~emo u prvi plan razlo-

‘nost i funkcionalnost postavqenih zadataka?! Sigurno je da ne mogu, a

obrada programske jedinice, onako kako je to predlo‘eno na temeqima

ideje tvoraca projekta "Aktivno u~ewe", neprihvatqiva je koliko zbog to-

ga {to se potpuno razilazi sa programskim zahtevima koji se odnose na

prou~avawe kwi‘evnoumetni~kog dela u nastavi toliko i zbog ~iweni-

ce da je najve}i srpski svetiteq i prosvetiteq postao predmet i lakog

u~eni~kog poigravawa i banalizovawa, a ne promi{qawa, do‘ivqavawa,

u‘ivqavawa, razumevawa, pronala‘ewa i stvarala{tva. Za vaqanu pre-

zentaciju rezultata rada svake grupe i vrednovawa tih rezultata potre-

ban je tako|e makar jedan nastavni ~as. U pitawu je, dakle, krajwa neeko-

nomi~nost i previ|awe objektivno potrebnog vremena za odre|ene na-

stavne tokove.

U zavr{nom delu ~asa "svaka grupa javno prezentuje ono {to je uradila.

Izlagawa grupa se proprate aplauzom. Ukr{tene re~i koje je pripremila

tre}a grupa re{avaju ostale grupe. Nastavnica pohvaquje rad svake gru-

pe".

Autori scenarija ponosno citiraju pesmu "@itije Svetog Save", koju su

napisali ~lanovi ~etvrte grupe. Pesma je osredwih vrednosti, a uz to, do-

voqno je samo zapitati se koliko smisla ima kolektivno autorstvo i da

li je ono uop{te mogu}e u nastanku pesni~ke tvorevine, pa da se i to "do-

stignu}e" sasvim relativizuje. Vaqa se zapitati gde je ovde mesto kriti~-

koj analizi rezultata rada i zar je u radu svake grupe sve toliko savr{e-

no da ne podle‘e nikakvoj proveri i proceni?!

Ideje tvoraca projekta "Aktivno u~ewe" u nastavi kwi‘evnosti mogu


nai}i na odobravawe i prihvatawe samo kod onih nastavnika srpskog je-

zika i kwi‘evnosti koji su nedovoqno upu}eni u dostignu}a metodike

nastave kwi‘evnosti ili nisu sposobni da im udovoqe zbog svoje nedo-

voqne stru~nosti i metodi~ke obu~enosti. Takvim nastavnicima mogu

ideje "Aktivnog u~ewa" izgledati prihvatqive i privla~ne pre svega zbog

toga {to od wih ne zahtevaju stru~nost, znawa i umewa, a ostavqaju najvi-

{e mesta proizvoqnostima i improvizacijama. Kod nastavnika, pak, koji

poznaju svoju struku i metodiku nastave ne sme da izostane odgovorno i

kriti~ko suprotstavqawe haosu i diletantizmu, koje projekat "Aktivno

u~ewe" preti da unese u nastavu kwi‘evnosti.

Apsurdno je, svakako, da psiholozi i pedagozi u~e stru~wake kako va-

qa u nastavi prou~avati kwi‘evnost, ali mu mo‘da mogu pomo}i u onom

delu wegovog posla koji se odnosi na saznajni proces u u~ewu. Me|u za-

dacima u ponu|enim modelima ima i onih koji bi eventualno i mogli

biti zadati u~enicima, ali samo na ~asovima usmenog i pisanog izra‘a-

vawa, dakle, tek po{to delo bude prou~eno u skladu sa zahtevima prove-

rene i usavr{ene metodologije prou~avawa kwi‘evnoumetni~kog ostva-

rewa.

Mislimo da projekat "Aktivno u~ewe" treba svestrano preispitati, a

navodne "novine" koje taj projekat unosi u nastavu vaqa primiti kriti~-

ki, sa velikom rezervom i oprezom. Mo‘da je u nastavi pojedinih stru~-

nih oblasti potrebno aktivirati u~enika, ali to se mora uvek ~initi

oslawawem ~vrsto na odre|enu struku, najpozvanije metodi~are iz tih

oblasti, a svakako ne improvizovawem i samoprogla{avawem psihologa

i pedagoga za sveznaju}e stru~wake, koji mogu suvereno zalaziti u svaku

stru~nu oblast i nuditi pomo}, ~ak i onima koji to od wih ne tra‘e i ko-

jima wihova pomo} nije neophodna. Metodici nastave kwi‘evnosti zai-

sta nije potrebna pomo} autora projekta "Aktivno u~ewe", ali je potrebna

pomo} dr‘ave, odnosno ozakowen i celovit sistem stru~nog usavr{ava-

wa nastavnika, koji bi omogu}io da nastavnici u Srbiji sistemati~no

prolaze kroz metodi~ku obuku da vaqano i stru~no primewuju metodolo-

giju prou~avawa kwi‘evnog dela. Pouzdano poznavawe te metodologije,

koju je uzorno i do najvi{eg stepena razvila metodika nastave kwi‘evno-

sti, najuspe{nije bi {titila nastavu kwi‘evnosti od nestru~no zasno-

vanih projekata, kakav je i "Aktivno u~ewe", odnosno od nekriti~kog pri-

hvatawa ideja koje takvi projekti nude.


"VASPITNO-OBRAZOVNE" SEKTE ILI MAJSTORI PAKLENIH RADIONICASlavica Juri}, Ba~ka Palanka

Po{tovana Redakcijo,

Javqam vam se povodom polemike Vu~kovi} - O[ "Bra}a Je~menica"

(projekat Aktivno u~ewe) koja je zapo~ela u posledwa dva broja "[kol-

skog ~asa" (1-2/1998). Ukqu~uju}i se u wu, ni sama ne znam kom bih se obra-

tila, jednoj ili drugoj strani u polemici, ali sam kao ohrabrewe shvati-

la re~i prof. dr Miroquba Vu~kovi}a da se i pla{io da }e wegova upo-

zorewa ostati nezapa‘ena. Nadam se da to nije samo op{te mesto i retor-

ski po~etak, te da }e ga i ovo ukqu~ivawe u polemiku radovati, a biti od

koristi i ostalim kolegama.

Profesor sam srpske kwi‘evnosti i radim kao nastavnik u jednoj

osnovnoj {koli osam godina. Dovoqno da mi iskustvo poka‘e kako i ko-

liko je ne{to trulo u na{em {kolstvu, ali ne i previ{e da bih izgubi-

la po~etni~ki entuzijazam i stopila se sa postoje}om situacijom bez ‘e-

qe da i{ta mewam. Bilo bi mo‘da prirodno da su mi bli‘a nastojawa,

pretpostavqam - mladih kolega koji sprovode metode "aktivnog u~ewa".

Iskreno, mi u nastavi, iz nerasvetqenih razloga, uvek imamo ne{to pro-

tiv onih koji nam propisuju iz svojih kabineta kako se ista izvodi. Pu-

ni smo opravdawa za sebe i ogra|ivawa tipa: lako je wima da teoreti{u

kad nemaju mnogo veze sa praksom, mada znamo da je ve}ina na{ih metodi-

~ara ispekla zanat rade}i i po {kolama. Kad ne{to zameramo stru~wa-

cima, vaqalo bi imati i svoju viziju, svoj predlog kako u delo sprovesti

to {to nam izgleda kao pusto teoretisawe. S druge strane, i kad imamo

svoje predloge, pogotovo ako su radikalno druga~iji od svega postoje}eg,

moraju ih razmotriti i neki stru~waci, autoriteti u svom poslu.

Nema sumwe, projekat Aktivno u~ewe kreirali su NEKI stru~waci,

~ak autoriteti u svom poslu. Ako su autoriteti u svom poslu, ne zna~i

uop{te da se razumeju u nastavu, metodiku nastave. Svedoci smo da u ovoj

dr‘avi u posledwe vreme svako mo‘e raditi {ta ho}e (~itaj: ono {to mu

donosi korist). Tako se de{ava da lekari sjajno razumeju politiku, seqa-

ci bankarstvo, tehnolozi istoriju, trgovci izdava{tvo, hoh{tapleri al-


ternativnu medicinu, a psiholozi metodiku nastave srpskog jezika i

kwi‘evnosti. Da bi nesre}a bila ve}a o srpskom {kolstvu najpozvani-

jim se smatraju neki fantomi iz UNICEF-a, koji pored onolike Zapadne

Evrope i wenih finansijera - Amerike, na|o{e ba{ kod nas i nama sli~-

nih nesre}nika da podr‘avaju projekte radioni~kog tipa.

Spadam u red one ~itala~ke publike koja nije detaqno upoznata sa pro-

jektom "Aktivno u~ewe", ali sam se za osam godina nagledala i naslu{ala,

a u nekim i u~estvovala, toliko raznih tezgarewa kojekakvih "radionica"

po {kolama da sebi dajem pravo da o tome govorim. U tome me vodi i odgo-

vornost za ~itave generacije mladih u ~ijem formirawu, kao i sve moje

kolege, u~estvujem. Ne verujem da kolege koje sprovode tzv. aktivno u~ewe

ne ose}aju to isto, samo je na~in koji smatramo vaqanim u postizawu

istog, su{tinski razli~it. Jo{ je uvek, verujem, ve}i broj onih koji {ko-

lu ne vide kao igru, nego kao ozbiqnu instituciju. Ona je po svojoj priro-

di, uslovno re~eno, tradicionalna u onom smislu te re~i po kojem {ko-

la treba da neguje proverene vrednosti i onda kad u dru{tvu ose}amo osi-

pawe tih vrednosti, a ne poput kakve galerije da prati sve trendove i hi-

rove iz belog sveta. To ne zna~i da sam zadovoqna stawem u {kolstvu. Ni

izbliza, ali smatram da promene ne smeju biti sporadi~ni eksperimenti,

nego temeqne i sprovedene onda kad se osnove na kojima }e nastava biti

organizovana ve} provere i budu op{teprihva}ene, tj. na neki na~in i sa-

me postanu tradicija. Kolegama iz O[ "Bra}a Je~menica" i wima sli~ni-

ma ovakvo shvatawe mo‘da li~i na predube|ewa i konzervativnost. Ne

marim, ja wih smatram neozbiqnima, {to su i potvrdili svojim tekstom,

koji su i zapo~eli i zavr{ili, dakle - nekom vrstom motoa, re~ima jednog

humoriste.

Bogu hvala {to {kole nigde i nikad nisu bile ustrojene po ar{inima

humorista i satiri~ara, makar oni bili kalibra Du{ana Radovi}a. Mo-

gu zamisliti situaciju koja nam se re~ima D. Radovi}a preporu~uje: {ko-

la se mora osavremeniti tako {to }e li~iti na |ake, a ne na nastavnike

i wihove ideale i junake iz bli‘e i daqe pro{losti! U tom slu~aju vi-

dim slede}e: nastavnike sa vokmenima na u{ima i ‘vaka}im gumama u

ustima kako u ritmu rep-muzike ulaze u {kole prepune grafita, izgova-

raju}i neke ‘argonske fraze tipa: "Ej, men, al' sam kul! OK". .

Naravno, ja ne dovodim Radovi}eve paradokse u pitawe, ali je smisao za

kori{}ewe i tuma~ewe citata koleginice Jelene Stefanovi}, profesora

srpskog jezika i kwi‘evnosti, ozbiqno doveden u pitawe. Koleginici bi

moralo biti jasno da u re~i D. Radovi}a nastale kad je stvarnost koliko-

toliko bila uzglobqena i kad je postojao kakav-takav poredak vrednosti.


Te su se re~i odnosile na {kole sedamdesetih godina, a kriti~ka nota u

wima je kritika "onda{we" vladaju}e ideologije (onda{we je pod navod-

nicima jer nisam sigurna da u nekom drugom vidu nije prisutna i u {ko-

li devedesetih). âst Radovi}u, ali danas wegov komentar nema nikakvu

te‘inu. Mnogo se toga izgubilo i {kole vi{e ne li~e ni na nastavnike,

niti na wihove junake. Ne li~e vi{e ni na {ta! Danak tome da se ne zna

ko pije, a ko pla}a u {kolstvu, uzele su i raznovrsne "radioni~ke majsto-

rije" devedesetih na svim nivoima obrazovawa: od vrti}a (engleskih, eko-

lo{kih i ne znam kakvih sve) do visokih {kola (brzi kursevi za osvaja-

we tr‘i{ta iz "radionice" BK univerziteta).

Po{to smo utvrdili da jedan od glavnih autoriteta, sude}i po ~lanku

kolege Zlati}a i Stefanovi}a - Du{an Radovi}, uop{te nije kompeten-

tan za projekat "Aktivno u~ewe" jer ni{ta o radionicama na na{em tlu

nije znao budu}i da se tad nisu sprovodile u {kolama ({to ne zna~i da

mu se, kao humoristi, ne bi svidele), mogli bismo i}i i daqe: kako kole-

ginica Stefanovi} onda interpretira tekstove na svojim ~asovima; bira

li i na ~asovima tako pogre{ne ilustracije za svoje tvrdwe, potpuno iz-

ba~ene iz {ireg konteksta, lokalizuje li tekst i na koji na~in; ili je to

sve prevazi|eno i staromodno za metode "aktivnog u~ewa"?! Recimo da joj

proma{aj sa D. Radovi}em ne uzimamo za zlo, svako ponekad omane, a s ci-

tatima i statistikom je isto: ako ho}e{, uz wihovu pomo} mo‘e{ na}i

potvrdu za {ta god ho}e{ pa i za besmislice i budala{tine. Slu~ajno

ili namerno, kolege iz O[ "Bra}a Je~menica" svoja sme{na nastojawa "do-

kazuju" ba{ citatima (neprimerenim) i statisti~kim podacima (besmi-

slenim). Pored Radovi}a i statistiku pozivaju se na jo{ dva autoriteta:

Ministarstvo prosvete Srbije i Crne Gore i eksperte UNICEF-a. Jo{

im samo fondacija Soro{ fali pa da do‘ivqaj bude kompletan! Pravo je

~udo da kao autoriteti nisu pozvani i u~enici da procene, demokratski,

referendumom, koji tip nastave im najvi{e odgovara, pa da uvedemo to-

kom cele {kolske godine "Igre bez granica".

Da nisam pro~itala ko su garanti vaqanosti projekta "Aktivno u~ewe"

jo{ bih pomislila da su siroti entuzijasti iz U‘ica grubo napadnuti

od jednog katedarskog profesora koji se brine za pro|u svojih kwiga (ako

se svi preorijenti{u na nove metode). No, pogledajmo ponaosob garante

uspe{nosti projekta.

Pitam se kakav garant za uspe{nost bilo kakvog projekta mo‘e biti te-

lo koje ne garantuje ni koru hleba svojim zaposlenima? Iskreno, mislim

da na{e Ministarstvo prosvete tokom godine jedino brine, pa ni to ne

uspeva, kako da prikupi koji dinar za plate prosvetnim radnicima. To


{to neko sa strane ho}e da finansira nekakav projekat dobro im do|e,

makar jedina dobit bile krede u boji.

Drugi, pretpostavqam daleko bitniji, garant su UN tj. UNICEF. Pod-

setila bih javnost i prosvetne radnike pre svih (~udi me da su zaboravi-

li) da ti koji se sad tako ‘estoko brinu za srpsku decu, nisu ni trepnu-

li kad su wihovi finansijeri - SAD - bombardovali srpsku decu po Repu-

blici Srpskoj, a ~ini mi se da su i nedavno isto nameravali. To im nije

smetalo da tu istu decu, kad su izbegli u Srbiju, stanu da posmatraju, me-

re stepen agresije, inhibicije... stavqaju}i ih na duge spiskove koji ko

zna kome i za {ta slu‘e, ma{u}i statisti~kim podacima koji, ako nisu

za to da nas predstave nenormalnim narodom, ne znam ~emu drugom slu‘e.

Da ho}e ikako da pomognu, ne bi slali pokvarene konzerve, bu|avo mleko

u prahu i sveske ~iji je papir za nijansu boqi od toalet-papira. Ili, za-

mislite crnohumornu situaciju - nekom ko je gladan poslati novogodi-

{we ~estitke! Najgore u svemu tome je to {to smo im MI pomogli da na{a

deca postanu eksperimentalna zamor~ad! Na{i u~iteqi, na{i vaspita-

~i, predava~i, psiholozi, pedagozi, na{i! Kupili ih za jedan vikend kur-

sa na kome su imali obezbe|ene obede, propagandni materijal (za mene to

nije nikakav stru~ni materijal nego jeftina propaganda), i puno, puno

lepr{ave zabave. Ja razumem da ~itavu deceniju prose~an prosvetni rad-

nik nije imao vaqan seminar, a kamoli nau~ni skup, iz prostog razloga

{to to ko{ta; i da su ~itave generacije prosvetara imale prilike da se

i pou~e i zabave na raznoraznim seminarima, te nekima to sada nedosta-

je.

Ne govorim ovo napamet. I sama sam pro{la obuku za radioni~ki rad s

decom i roditeqima, gde su nas prvo uputili u na~in rada uop{te svih

radionica. Bez obzira na to {to sam se upiwala da shvatim taj kurs, {ta

li je, ozbiqno, nisam se mogla oteti utisku da su se u~esnice - sve odreda

prosvetni radnici i psiholozi i pedagozi - samo zabavqali, odvojiv{i

se na jedan vikend od - doma}ih obaveza, pa i onih {kolskih. Naravno, ka-

ko sve ne bi li~ilo na zabavu, pru‘ena je satisfakcija u vidu mentalne

manipulacije polaznicima kursa. Priznajem, to je stru~no izvedeno po

oprobanom {ablonu verskih sekti. Naime, ta se manipulacija sastojala

u tome da pru‘i privid kako su oni koji su tog vikenda (dva i po dana) i

sami do‘iveli preobra‘aj i kao takvi sad mogu biti pu{teni me|u osta-

le da "misionare". To je ono {to je prof. dr Miroqub Vu~kovi} tako sjaj-

no naslutio (ili je vrlo dobro upoznat sa sistemom rada radionica) re-

kav{i da se "posve}enici" pona{aju kao novi apostoli nekog novog Novog

zaveta. Upravo to! Na kraju tog kursa, zapawuju}e, bilo je i jecawa i izli-


va takvog odu{evqewa da sam se upla{ila da se nisam uvalila u nekakvu

sektu, obrazovnu sektu, "vaspitno-obrazovnu" da budem preciznija. Kao i

verske sekte, poslali su nam i "uybenike"; i dan-danas {aqu kojekakve

upitnike i planiraju nove sastanke, drugim re~ima prate rad svojih vas-

pitanika. "Pastori" ove sekte bile su dve mlade, dra‘esne psihologice

(~udnih nadimaka kojima su zahtevale da ih oslovqavamo) kojima je, bez

preterivawa, svaka tre}a re~ bila: okej. To me je toliko, kao profesora

SRPSKE kwi‘evnosti i jezika, vre|alo da sam im to i rekla; i to i da mi

ceo kurs li~i na neki kultivisan parti. Wihovo obja{wewe je bilo da je

to i smisao svega, a za svoju po{tapalicu su bile vrlo iznena|ene jer uop-

{te nisu svesne da je koriste.

[ta to zna~i, gospodo? Mo‘da da nisu svesne ni kuda vode te paklene

radioni~arske igrarije? Treba li da pomiwem da sam sa svojim odeqe-

wem iz radoznalosti sprovela par radionica i odustala za sva vremena

jer su besmislene? Nisam primetila ni da su u~enici koleginica koje

su doslednije primewivale svoja radioni~ka "znawa" mawe agresivni ni-

ti da efikasnije i bez uobi~ajenih problema izbegavaju sukobe. Radilo

se, naime, o nekoj ~udesnoj radionici dobre voqe koja }e sve qude prepo-

roditi.

Red je da se na{e nezadovoqstvo {kolstvom osloni na istinske autori-

tete, doma}e i u struci. Oprosti}ete, ali za ~oveka u nastavi autoritet

ne mo‘e biti ni UNICEF, ni pisac-satiri~ar (iz biografije ve}ine pi-

saca vidno je da nisu voleli naro~ito {kolu {to je potpuno o~ekivano -

kwi‘evnost i jeste jedna pobuna, jedno veliko kr{ewe konvencionalno-

sti, bar ovovekovna kwi‘evnost). Pogotovo ne mogu inicijatori i pro-

grameri promena u {kolstvu biti na prvom mestu psiholozi koji se pa-

~aju u sva{ta: od smisla ‘ivota, preko porodi~nih problema, do uputsta-

va za vo|ewe ~asa. Pravo je ~udo kako su {kole unazad 10-15 godina, kad ih

je svaka dobila, uop{te funkcionisale. I ne samo {kole. Svedoci smo ka-

ko se bez we vi{e ne izbacuje ni nov proizvod na tr‘i{te, ni kandidat

na izbore... Posledwih decenija ovog veka psihologija pretenduje da zau-

zme mesto religije: deli du{ebri‘ne savete, ispoveda, osloba|a krivi-

ce... te nije nikakvo ~udo {to se na{la kao glavni sto‘er i novonastalih

"projekata" u obrazovawu. Ma koliko na ovim prostorima sve te radioni-

~arske majstorije bile nove, poznate su nam odnekud. Zar ne znamo svi da

u Americi odavno postoje brzometni kursevi, radioni~kog tipa, za sve

‘ivo: za popravku automobila na autoputu, za ostavqawe duvana, osloba-

|awe od stresa, osmi{qavawe ‘ivota, boga}ewa na brzinu itd. Trajawe

ovih kurseva je ne{to du‘e nego kod nas, ali ne zato {to smo mi toliko


uman narod, nego naprotiv - nebuloze koje serviraju prolaze u SAD posle

par meseci ube|ivawa, ovde nakon par dana. Dodu{e, postoji jo{ jedna

razlika: tamo se sve to, ta obe}ana sre}a, uspeh..., debelo pla}a, a kod nas

je besplatno, ~ak i finansiraju sprovo|ewe svojih paklenih planova. Do-

voqan razlog da ~ovek zdrave pameti posumwa u dobronamernost ovakvih

projekata. Uostalom, isto to se de{ava i u ekonomiji. Seminari M-vej i

ostalih proizvoda nisu ni{ta drugo nego ekonomske sekte. O verskim

sektama da ne govorim.

U svima wima princip rada je isti: isto ose}awe izabranosti, pozvano-

sti i posebnosti u~esnika; isti na~in odbrane i borbe kad neko posumwa

u ispravnost wihovih ube|ewa; sli~nog su mentalnog sklopa ‘rtve i, na-

‘alost, svima wima su naj~e{}a zamor~ad deca. Razlika je jedino u tome

na koga se pozivaju. Tako }e se verske sekte redovno pozivati na neke svo-

je "univerzitete" i teologe "svetskog glasa", ekonomske na bogata{e i uspe-

{ne biznismene, a obrazovnovaspitne sekte, videli smo, na renomirane

psihologe i organizacije koje ne u‘ivaju vi{e ni~ije poverewe (pogoto-

vo ne bismo smeli sada i ovde da im verujemo!) Svi oni, tako|e, barataju

nekim brojkama koje treba da nas uvere kako svuda u svetu imaju ~itavu

vojsku svojih pristalica i da je pitawe dana kad }emo svi morati da pri-

hvatimo wihova mudrovawa. Pritom pomalo u‘ivaju u svojoj nepopular-

nosti jer to poja~ava wihov ose}aj posebnosti, u sredini koja je redovno

takva da (parafraziram) "ne prihvata ni{ta novo i opire se svakoj pro-

meni". Pre bih rekla da smo takvi da sve {to je tu|e prihvatamo bez pod-

vrgavawa ikakvoj kritici i bez filtrirawa i prilago|avawa sopstve-

nim specifi~nostima (u ekonomiji, veri ili {kolskom sistemu). Uosta-

lom, nije li nam istorijsko iskustvo pokazalo da od drugih prihvatamo

ba{ ono najgore?

Bez obzira na sve ja bih ba{ volela da znam, da mi kolege iz O[ "Bra}a

Je~menica" ka‘u, gde to u svetu {kolski sistem po~iva na radioni~kom

tipu rada. Koliko ja znam, najceweniji evropski koleyi i univerziteti

su ba{ tradicionalni. Dodu{e, wihova tradicionalnost je druga~ijeg

tipa nego na{a i podrazumeva negovawe vekovnog nasle|a (zaboga, nismo

mi pametniji od svega {to je iza nas). U na{em {kolstvu, ionako nezavid-

ne tradicije, desilo se u posledwih pola veka da se prekinulo i sa tom

tradicijom i svakih deset godina se eksperimentisalo putem raznora-

znih reformi. Tako su i "radionice" na kraju ovog veka samo prividna no-

vina; zapravo se potpuno uklapaju u ostale bedne poku{aje osavremewi-

vawa nastave ne~im {to je potpuno strano na{oj tradiciji, a da u svetu

ima pro|u samo je izgovor. Mislim da osavremewivawe nastave treba da


vodi ka uspostavqawu veza sa na{om tradicijom, a ne sa ameri~kim br-

zim kursevima.

Pitam se kakvi su to "renomirani" stru~waci koji previ|aju staru pe-

dago{ku istinu, koju svako od nas zna iz svog iskustva, i u~enika i pre-

dava~a, te je ne treba proveravati nikakvim statistikama i drugim nau~-

nim metodama. Ta istina je da mladost tra‘i iskustvo ~ak i onda kad se

buni protiv nosilaca tog iskustva, protiv autoriteta, u pubertetu i ado-

lescenciji. Neretko te bunyije se}aju se jedino onih protiv kojih je ta

pobuna bila usmerena. Ne mogu nikako, osim metafori~no, da shvatim da

dolazi vreme da u~enici prenose svoje iskustvo o stvarima koje ~esto

prevazilaze i nastavnikovo iskustvo; da nastavnik u~i od dece samo je

metafora za prilago|avawe, u razumnim merama, novim generacijama. Ni-

kako ne smemo sadr‘aj prilagoditi wihovim interesovawima jer bismo

u tom slu~aju na ~asu listali sportske i ostale novine. Naj~e{}e u~eni-

ci ni ne znaju {ta im mo‘e biti na korist. Zato smo mi tu.

Razmi{qam kako se slo‘eno iskustvo svetosavqa mo‘e preneti i pri-

lagoditi mladima putem ukr{tenih re~i i intervjua sa svetim Savom.

Ovaj problem me posebno zanima jer je to ionako vrlo te{ko u obezbo‘e-

nim {kolama u kojima je {kolska slava samo forma - do ju~e Tito, odjed-

nom nova slika u starom ramu i novi datum. Sve ostalo je isto. Moj najve-

}i strah je bio da }e se desiti da, ne samo da proslavqawe svetog Save na

na~in kako smo navikli - kao da je narodni junak iz Drugog svetskog rata

- postane forma, nego }emo ga ogaditi deci insistirawem na onome {to

oni ne razumeju, a pitawe je da li i nastavnici razumeju; to je wegova sve-

tost. Pesma koja je nastala nakon prou~avawa doma}e lektire u VII razre-

du metodama "Aktivnog u~ewa", sjajna je, ali iskreno sumwam da je stvore-

na putem prethodnog pisawa intervjua, ukr{tenih re~i, memoara...

Ne govorim ovo zlurado i napamet, nego na osnovu vlastitog iskustva

upravo na ~asovima posve}enim svetom Savi (bilo da je posredi {kolska

i doma}a lektira, bilo kultura izra‘avawa, bilo u okviru vannastav-

nih aktivnosti). Naime, i sama sam eksperimentisala, sre}om ne u svim

odeqewima, nego samo u jednom, upravo na ~asovima posve}enim sv. Savi.

Dobijala sam sme{ne, ali razo~aravaju}e rezultate. Recimo, ako je gru-

pi bila data tema - [ta bi sveti Sava rekao danas - na{la se tu i ovakva

pri~a (parafraziram): sveti Sava je svemirskim brodom stigao na ovaj

svet u "crkvenoj narodnoj no{wi" od koje su se svi pla{ili jer je li~io

na ninyu; autor sastava ga je odveo u kafi} na pi}e i picu, gde se sveti

Sava ~udio svemu i zavideo dana{wim qudima i deci na takvoj hrani,

kompjuterima, poker aparatima i satelitskim programima i izjavio da


je on sve to imao ne bi be‘ao u manastir... U tom smeru je svoj zadatak - da

podra‘avaju}i na{ stari jezik i konvencije pisawa napi{u tipik ma-

nastirske {kole - obavila i druga grupa; bukvalno su se sprdali, mada i

sami idu u {kolu ~ija je zgrada do 1956. bila katoli~ki samostan. Rado-

vi tre}e grupe, koji su imali zadatak da se poistovete sa Rastkovim sa-

vremenicima i daju svoje vi|ewe wegovog bekstva na Svetu Goru, te da

formiraju {to detaqniji izve{taj u vidu sudskog ili sli~nog zapisni-

ka, li~io je, na {ta drugo, nego na filmski triler: tu se javila i polici-

ja, sveti Sava je po nekima pobegao vozom... Zanimqivo je da grupa koja je

imala zadatak da na osnovu nekoliko arhai~nih re~i, unapred zadatih,

napi{e pesmu (grupa je formirana tako da su se u woj na{la deca sa li-

terarnim talentom, po proceni nastavnika) tako|e nije bila lo{a, ali

je sveti Sava ipak vi{e li~io na malog Budu, nego na pravoslavnog arhi-

episkopa. Li~no mi je najstra{niji bio rad jednog u~enika iz tog odeqe-

wa u kome sam i slede}e godine, kad su bili VIII razred, negde pred Sa-

vindan zahtevala da mi na bilo koji na~in predstave kako oni shvataju

zna~aj svetog Save. De~ak se opredelio za crte‘, verovatno je ilustrovao

legendu "Sveti Sava i |avo", na kome je sveti Sava predstavqen kao nemo}-

na, pogurena senka, a onaj drugi se tako ‘ivopisno i uverqivo kezio s ne-

kakve ograde da me je to upla{ilo. Skre}em pa‘wu da, znaju}i koliko se

dana{woj deci putem filmova, muzike, reklama i dr. prezentuju satani-

sti~ki elementi, ni na koji na~in nisam ni pomiwala ovu legendu. Kao

ilustraciju koliko deca shvataju zna~aj svetog Save nakon ~etiri godi-

ne radioni~kog tipa u~ewa, nave{}u doslovce jo{ jedan odgovor prose~-

nog |aka: "Sveti Sava je nau~io srpski narod da ne izbacuju mrak kanta-

ma, nego da probiju prozor". Da se sve ovo ne bi pripisalo kao proma{aj

nastavniku, a ne metodu, re}i }u samo da sam u ostala dva odeqewa iste

generacije u~enika ~asove vodila na tradicionalan na~in, koriste}i

sve poznate i proverene metode, ali sam mahom ja vodila ~asove. Te godi-

ne su u~enici ova dva odeqewa dobili literarne nagrade na oba Sveto-

savska konkursa na kojima smo u~estvovali: na jednom, u Kikindi, prvu

i tre}u, na drutom, u Novom Sadu - prvu i pohvalu. Zanimqivo je {to su

neke teme bile iste, date i eksperimentalnom odeqewu sa kojim se radi-

lo radioni~ki i ovima, samo je sam pristup i na~in obrade na ~asovima

bio druga~iji - jedne je vodio nastavnik, druge sami u~enici. Te godine,

~ak, jedna je u~enica svoju pesmu izvezla na platnu, starom }irilicom, a

druga je svoj sastav "Da sam ikonopisac" tako lepo ilustrovala da smo iz-

vukli taj list iz sveske po wenom odobrewu. Na wemu je mile{evski iko-

nopisac freskopisao ~uvenu fresku Sv. Save, pored wega su pomo}nici


me{ali malter, pravili boje, a desno se sa zida sme{io Beli an|eo.

Nadam se da izneseno iskustvo dovoqno pokazuje koliko je radioni~ki

tip rada poguban i neefikasan, pogotovo pri obradi tako slo‘enih na-

stavnih jedinica kao onih o svetom Savi. Du‘na sam objasniti da me u

primeni nesvakida{wih metoda u pomenutom odeqewu nisu vodili nika-

kvi metodi~ki zahtevi radionica, nego strah da se uobi~ajeni pristup

gra|i, tako dalekoj od savremenog na~ina ‘ivota, ne stvori kod u~enika

averzija i prema svetom Savi i prema Nemawi}ima i manastirima i sve-

mu u vezi s tim. Nisam, me|utim, sigurna da ideje koje sam pri tome kori-

stila nisu direktna posledica onog {to sam slu{ala na kojekakvim ra-

dionicama, koje nekim svojim naoko ma{tovitostima i kvazikreativno-

{}u znaju da zavedu ~oveka. Pogotovo ~oveka dana{wice ~ija je potreba

za individualizacijom dovedena do apsurda, tolikog da nikad nismo bi-

li mawe li~nosti i vi{e uniformisani. Prirodno da na{i u~enici jo{

nemaju jasno definisane takve potrebe za originalno{}u po svaku cenu,

ali im mi uveliko, svojom potrebom za tim, razvijamo ‘equ i poma‘emo

u tome. Mogu zamisliti u~enika koji je "aktivno saznao" svetog Savu kako

za desetak godina upitan da ka‘e ne{to o wemu uzvikne: Znam ja sve, pra-

vio sam intervju s wim! Jednostavno, postoje nastavni sadr‘aji, ve}ina

ih je takva, koji ne trpe jeftine individualisti~ke egzibicije. Sveti Sa-

va jeste ve~ito aktuelan, ali se ne mo‘e aktuelizovati ukr{tenim re~i-

ma. Podsetila bih da ni drama jednog Kova~evi}a o svetom Savi krajem

osamdesetih nije prihva}ena ne samo od Crkve nego ni {ire publike,

upravo zbog nakaznog poku{aja aktualizacije svetiwe putem kreativno-

individualisti~kih egzibicija. Dakle, jedan Kova~evi} nije uspeo, a mi

sad treba to isto da dozvolimo osnovcima i da blagoslovimo i podr‘ava-

mo wihove ludorije. Napomiwem da sam ~itala Kova~evi}ev scenario kao

student i meni se svideo, ali samo zato {to sam dovoqno znala o svetom

Savi i svetosavqu da mi ni~ije umetni~ke slobode nisu mogle poquqati

svetiwu. Pitam se - {ta znaju na{i u~enici o tome da bi se ve} mogli po-

igravati istim. Stoga se sla‘em sa prof. dr M. Vu~kovi}em (~ak sam i ne-

umoqivija od wega) da je takav na~in rada nedopustiva i neodgovorna

sprdwa sa tradicijom.

Ne iskqu~uje se mogu}nost da se radioni~ki tip rada ipak mo‘e pri-

meniti na nekim ~asovima, onim ~iji se sadr‘aj mo‘e kroz igru usvoji-

ti. Postoje}a metodi~ka literatura je puna takvih predloga te ne znam

{ta one sa vi{kom kreativnosti spre~ava da za po~etak sprovedu i po-

slu‘e se tom literaturom. Ona je svakom dostupna, ne rastura se samo po-

sve}enicima, a weni autori svesni su tla i naroda ~iju decu treba ne~e-


mu nau~iti daleko vi{e nego "stru~waci" iz UNICEF-a.

Koliko vidim obe strane u polemici su za to da se odr‘i nau~ni skup

na kome bi se preispitale i metode projekta "Aktivno u~ewe". Druga stra-

na se, me|utim, pla{i da ne}e biti pozvana. Ne da ih ne treba pozvati, ne-

go umesto wih treba pozvati pravnike i zakonom zabraniti sva radioni~-

ka sva{tarewa. îni mi se da je problem toliko ozbiqan da tu pretera-

noj demokratiji nema mesta. (Oduvek me pora‘avala ~iwenica {to u de-

mokratiji i glas jednog pametnog ~oveka i glas budale jednako vrede.)

Umesto pregawawa s psiholozima i wihovim produ‘enim rukama po

{kolama koje sprovode paklene zamisli iz radionice Novog svetskog po-

retka, na predlo‘enom nau~nom skupu bi se razmatrali ozbiqni predlo-

zi kako unaprediti i poboq{ati postoje}i sistem {kolstva. Budemo li

~ekali da Havelka ili neko drugi s Instituta za psihologiju obavi is-

tra‘ivawe na u~enicima koji su pro{li kurs "aktivnog u~ewa" ili ne-

kog wemu sli~nog, preimenovanog, i, pretpostavqam, utvrdi da za neki

procenat ovi u~enici boqe znaju od onih iz klasi~ne nastave, bi}e ve}

kasno. Ne samo da }e svetog Savu pobediti Ne~astivi, Mona Liza dobiti

brkove, {kolski zidovi grafite kao ukrase, nego se mo‘e lako ostvariti

situacija iz onog prosvetarskog vica: "Be‘ te, nastavnici, evo idu ("ak-

tivni") u~enici!!!"

îtalac }e primetiti da, nadovezuju}i se na polemiku, ni izdaleka ni-

sam upoznata sa detaqima projekta "Aktivno u~ewe" kao prof. dr M. Vu~-

kovi}, ali mi je iz li~nog iskustva poznat rad radioni~kog tipa. Profe-

sor, koliko mogu da zakqu~im, nije u~estvovao ni u ~emu sli~nom. To je

samo potvrda one na{e stare pedago{ke izreke da se pametan ~ovek u~i

na tu|im, budala na svojim gre{kama. Profesor pokazuje svojom sumwom

i nepoverewem "aktivnom u~ewu" da pametan ~ovek ne mora da proba, nego

mo‘e i teoretski proceniti vaqanost nekog metoda. Jasno je u koju bih ja

kategoriju qudi iz te izreke spadala. Pitam se koje bi tek fele bili oni

koji svoje gre{ke niti vide niti priznaju.

îtalac }e tako|e primetiti da sam problem "radionica" u {kolstvu

pro{irila na celo dru{tvo, tra‘e}i zajedni~ke faktore u sli~nim po-

javama iz ostalih oblasti ‘ivota, ne bez namere. (Zato ovaj moj prilog po-

lemici pre li~i na novinarsku analizu pod jakim uticajem teorije zave-

re, a ne na stru~nu, metodi~ku primedbu celom projektu, {to je uostalom

u~inio profesor.) Namera mi je bila da uka‘em na to da naizgled spora-

di~ne pojave u {kolsvu imaju svoje ekvivalente posvuda i stoga nisu bez-

opasne, nego deo op{te, verovatno dobro smi{qene tendencije parcijali-

zovawa svih sfera ‘ivota, koju zovem, a kako bih druga~ije, sekta{ewe


(bilo da tu re~ shvatimo u zna~ewu - otcepiti se od zvani~nog, ili - sle-

diti nekog slepo). U vezi s tim i budu}i napori s ciqem poboq{awa i

osavremewivawa nastave moraju ra~unati sa svim negativnim pojavama u

dru{tvu i wihovim otklawawem ili sanirawem u kojem {kola mo‘e po-

mo}i. Dotada, sva nastojawa moraju ostati stvar pojedinaca i wihovog en-

tuzijazma. Najgore {to se mo‘e desiti je da se {kole pretvore u kratke

kurseve pod pokroviteqstvom UNICEF-a, a kapu da im kroje ovovekovni

mali bogovi - psiholozi. Kako poklonici pripreme radni materijal zovu

"scenario", nismo daleko od toga da se {kole pretvore u farse i burleske.

Mada, nekakav ozbiqan scenario to jeste, ali pitawe je kome slu‘i, za

{ta i ~iji je. Ne verujem da je to samoniklo nastojawe idealista poput

onih u Samerhilu. Uostalom, nije li i on propao, a da pri tom {kola slo-

bodne dece nije dala nijednog genijalca niti i{ta tome sli~no. Bi}e da

su i na drugim meridijanima zadrti i ne primaju lako budalaste prome-

ne, a ne samo kod nas.

Ne strepe}i od sr~e po prstima!

Slavica Juri} O[ "Veselin Masle{a"


[TA JE TU NOVOAn|elka Ninkovi}, Novi Sad

Povodom seminara o primeni aktivnih metoda nastave u organizaciji

Instituta za psihologiju iz Beograda, kao i polemike koju je pokrenuo

va{ ~asopis u vezi s tim, ose}am moralnu i stru~nu obavezu da se ogla-

sim i ponudim svoj skromni doprinos svestranijem sagledavawu datog

problema.

Isti~em, na po~etku, doga|aj iz svoje {kole koji nije ni prvi niti po-

sledwi takve vrste: jedan sedmi razred je pobegao sa ~asa izrade pismenog

zadatka iz engleskog jezika. Reagovali smo u skladu sa {kolskim propi-

sima. Usledio je razgovor odeqewskog stare{ine, {kolskog psihologa i

mene kao predstavnika nastavnika, s jedne i predsednika odeqewske za-

jednice, s drute strane.

Pred nas je stao trinaestogodi{wak, pametan, odre{it, re~it, (mo‘e da

slu‘i na ~ast svojoj {koli). Ni za milimetar nije odstupio od svojih

uverewa i stavova (priznajem da me je zadivio: nas tri na jednog) i vrlo

argumentovano branio postupak svojih drugova. âk se deklarisao kao vo-

|a "pobune", da je tako nazovem. Prihvatio je da bekstvo nije izlaz iz re-

{ewa problema, da je to prekr{aj, i pred nas izneo svoje argumente: nisu

bili pripremqeni za ~as pismenog; upla{ili su se slabih ocena jer ne

znaju kako da urade pismeni esej; na ~asovima engleskog se igraju, a veoma

malo rade iz kwige, ili malo imaju pismenih ve‘bi. Na na{a detaqnija

pitawa dobili smo ubedqive odgovore i ubrzo smo sebi razjasnili da na-

stavnica engleskog jezika koristi aktivno u~ewe, tj. metodu aktivne na-

stave, i da je igra, u stvari, igra s postavqawem pitawa na engleskom i od-

govorima na engleskom, dakle, ne{to {to savremena {kola ne odbacuje

kao jedan od vidova nastave.

[ta je tu propust? Deca su upu}ivana na savladavawe gradiva na jedan

na~in, kroz igru, a u proveri su pitana na drugi, wima nepoznat na~in.

To me je podsetilo na sve seminare posledwih godina gde je "u trendu"

rad po tzv. radionicama ili aktivna nastava, tj. upoznavawe sa "metoda-

ma aktivne nastave", kako su je predava~i nazvali. Pored nastave, isti

metodi se primewuju i na terenu vaspitawa, ~ine se poku{aji da se tako

ne{to primeni i u radu sa roditeqima. Koliko smo obu~eni za takav


rad, kakve uslove imamo, koliko ga mo‘emo nekriti~ki usvojiti i pri-

meniti, da li je dozvoqeno eksperimentisati ili smo ve} zaostali u to-

me za svetom, koliko je to stvarno ne{to novo, nametnula su mi se pita-

wa. Takva pitawa postavqam sebi ve} nekoliko godina, ta~nije od febru-

ara 1995. Mislila sam da sam usamqena u tome, ali je polemika u "[kol-

skom ~asu" oko tih i sli~nih pitawa, na moje zadovoqstvo, pokazala da

ima jo{ onih koji su zabrinuti za ono {to nam se nudi tzv. aktivnom na-

stavom.

Prise}am se seminara na kome sam bila, a to povezujem sa situacijom u

na{oj {koli i na{oj {kolskoj praksi. îwenica je da nam je seminar o

pomenutoj nastavi do{ao sa Zapada. Predava~i na seminarima su bili

pod pokroviteqstvom UNICEF-a. Seminari u obliku radionica okupqa-

li su nastavnike, dakle obrazovane qude i pretvarali ih u u~enike. Nije

moglo da "omane", ~ak i kad nastavnik srpskog jezika u~estvuje u nastav-

nom procesu iz oblasti biologije. Koliko ja znam, nikad nam nisu poka-

zali takve ~asove u u~ionici sa decom, ili |a~kim roditeqima, onako

kako nam predla‘u da mi dr‘imo roditeqske sastanke.

Na seminaru kome sam ja prisustvovala (u februaru 1995) pravila se na

po~etku razlika izme|u klasi~ne {kole i aktivne {kole; negativne poe-

ne u svemu dobila je, dabome, {kola kakva je danas. Se}am se da sam se u jed-

nom trenutku suprotstavila predava~u, eminentnom profesoru sa Filo-

zofskog fakuluteta iz Beograda, jer mi je smetala konstatacija da je sve

{to mi radimo lo{e, nestru~no, zastarelo, a wihove metode aktivne na-

stave su dobre, nove, samo kad bismo ih prihvatili i stvorili uslove za

rad, maltene bi na{a nastava bila vrhunska.

Na seminare idem da ~ujem ne{to korisno, da potvrdim ono {to znam i

primewujem, da ~ujem i tu|a iskustva. Ovoga puta ~ula sam da je u na{oj

{koli uloga u~enika samo da slu{a, poku{a da zapamti obavezno gradi-

vo i da bude ocewen samo po ta~noj reprodukciji gradiva. Aktivna {ko-

la uva‘ava dete, uzima u obzir wegove uzrasne i individualne karakte-

ristike, pro{iruje repertoar nastavnih metoda pri realizaciji nastav-

nog programa, vodi ra~una o motivaciji deteta za u~ewe. A po predava~i-

ma, toga u na{oj {koli nema.

Planula sam zgranuta nepoznavawem na{e prakse, pa ni teorije. Bilo

je to prvog dana seminara. Dobili smo materijal po kome }emo raditi po

"radionicama". Prou~ila sam ga te ve~eri i videla da sve ono {to preda-

va~i nude kao smisleno naspram mehani~kog u~ewa, kako da dete u {ko-

li bude aktivno i sl. nije za moju {kolu, moju praksu ni{ta novo. Pita-

li su, na primer, da li ponekad na ~as donesem ne{to {to je u vezi sa


onim {to predajem, neku sliku, ise~ak iz novina, fotografiju; pratim

li da li u~enici razumeju ono {to im predajem; kako mogu da odr‘im di-

sciplinu na ~asu ako se na wemu ne ocewuje; u aktivnoj nastavi treba po-

}i od de~jeg predznawa i povezati ga sa novim gradivom; objasniti nove

re~i, podsticati ma{tu, organizovati situaciju koja }e pokazati koli-

ko u~enici mogu primeniti nau~eno. ûla sam tako|e da u~enike treba

misaono aktivirati u smislu unutra{weg, intelektualnog aktivirawa.

I mnogo drugih "uputstava" kako da vam u~enik bude subjekat u nastavi i

da "prvenstveno bude misaono aktivan" (citiram deo materijala za semi-

nar).

To {to su oni nudili kao ne{to novo, ja sam radila od prvog ~asa u svo-

joj nastavni~koj praksi, tako su me u~ili metodi~ari moje U~iteqske

{kole u Sremskim Karlovcima, metodi~ari na Filozofskom fakultetu

u Novom Sadu, tako ve} godinama pi{e u metodi~koj literaturi. Javila

sam se da to obrazlo‘im. Srpski jezik, predmet koji predajem u osnovnoj

{koli, u najve}oj meri uva‘ava prethodno znawe u~enika, postoji kore-

lacija sa drugim predmetima, u~enici primewuju svoja znawa i iskustvo,

pitaju i dolaze do odgovora istra‘ivawem, upore|ivawem, imaju bezbroj

mogu}nosti da poka‘u svoje stvarala~ke sposobnosti. Ne mo‘e se kwi-

‘evno delo prou~avati a da se izme|u wega i u~enika ne uspostavi emo-

cionalno-misaona veza. Primena grupnog oblika rada odavno je u na{im

planovima i realizaciji.

Se}am se da sam spomenula i rad u~iteqa u svojoj {koli koji od prvog

razreda uvode u~enike, izme|u ostalog, i u prakti~ne ve{tine. Bila sam

u}utkana jer se moje mi{qewe da mi radimo mnogo boqe nego {to nas je

ocrnio predava~, nije uklapalo u koncepciju seminara. Predava~i na se-

minaru nisu poznavali na{u {kolsku praksu. Ili nisu hteli da je po-

znaju. Ili je u svemu bio neki drugi motiv wihovog delovawa.

Do kraja seminara nisam ~ula ni{ta novo. Sve o ~emu su pri~ali odmah

sam u glavi povezivala sa svojim radom i sve to "novo" po wima, videla u

svojoj vi{egodi{woj praksi.

Bila sam u obavezi da aktiv nastavnika srpskog jezika za Ju‘no-ba~ki

okrug upoznam sa radom i zakqu~cima ovog seminara. Vrlo iskreno sam

rekla da mi tako ve} radimo, da to {to sam ~ula nije ni{ta novo i da se

sve to i mnogo toga drugog vaqanog nalazi u uybenicima i priru~nicima

M. Nikoli}a, P. Ili}a, M. Vu~kovi}a, M. Andri}, V. Milatovi}a, B. \uki-

}a i ostalih na{ih metodi~ara, kao i u drugoj stru~noj literaturi. Ono

{to su predava~i na seminaru nazivali radionicama nije ni{ta drugo

ve} lo{e ura|en ~as sa grupnim oblikom nastave. A o tome kako se form-


iraju grupe, bilo bi sme{no da nije ‘alosno. Radioni~ki oblik rada mo-

‘e da pro|e na ~asu odeqenskog stare{ine (ÔS) i, po meni, pogodan je za

rad {kolskog psihologa.

Naravno, nastavila sam da pratim iskustva ostalih kolega, ~itam

stru~nu literaturu, pratim sve {to je vezano za nastavu. Jedna kolegini-

ca sa dugom nastavnom praksom primewuje oblik i metode radionice sa-

mo na ÔS-u, i to ponekad. Svaka radionica se zavr{ava igrom "hvatawa

za ruke", nekom vrstom uspostavqawa bliskosti, {to me asocira na slu-

‘bu u zapadnim crkvama kad svi pevaju, wi{u se i dr‘e za ruke..

Gde su tu na{i koreni, na{a civilizacija, oslonac na na{e moralne

vrednosti?

Meni su se zapadni moralni sistemi smu~ili prole}a 1999. godine, a

samim tim i wihove koncepcije vaspitawa. Oni u svemu eksperimenti{u,

mewaju metode a sve je podre|eno biznisu. Uspe{an si samo ako si lider,

ako ti profit raste, pa makar gazio po drugima. Najboqi primer ameri~-

kog "obrazovawa" su dali wihovi kandidati za predsednika zemqe koji su

u~estvovali u nekoj TV emisiji i pokazali katastrofalno neznawe iz ge-

ografije i istorije. A takvi qudi su se {kolovali na "elitnim" {kolama.

Nisam protiv seminara ove vrste, ali sam protiv nekriti~kog usvajawa

onoga {to nam nude, eksperimentisawa i haosa tamo gde postoji red i gde

se odavno znaju ciqevi, zadaci i metode. Kao i to ko je subjekat u nastavi.

Uverena sam da ve}ina problema u vaspitawu dece na koje sada nailazi-

mo, izme|u ostalog, proizlazi iz sudara dva morala, tradicionalnog, pra-

voslavnog, donekle patrijarhalnog kojim smo mi vaspitavani, i zapadnog,

potro{a~kog morala koji se na{oj deci nudi preko filmova sumwivih

vrednosti, no}ne atmosfere u kafi}ima, barskim stolicama uz pult i ci-

garetu, u posledwe vreme i sa drogom.

Uva‘eni psiholozi bi o tome mogli da daju stru~na tuma~ewa. Bilo bi

korisnije za ovo dru{tvo nego {to se pa~aju u nastavu kwi‘evnosti i je-

zika o kojoj, o~ito, vrlo malo znaju!


KOME I ZA[TO SMETA AKTIVNA NASTAVA?Jelena Stefanovi}, Qubinko Zlati}

"Ako mo‘e{ da slu{a{ kako tvoje re~i Izvr}u nevaqalci da razdra‘e glupane

da ~uje{ kako luda usta o tebi la‘u da sam ne ka‘e{ nijednu la‘..."

(R. Kipling: ..Bi}e{ ~ovek")


U polemici vo|enoj u ovom ~asopisu kolega Vu~kovi} je "vizionarski"

naslutio da }e se o projektu AKTIVNO UÊWE ~uti jo{ o{trije re~i od

onih koje je sam izgovorio. Sledi ~lanak Slavice Juri} koja se nada da

}e weno ukqu~ivawe u polemiku radovati prof. dr Vu~kovi}a, a biti od

koristi i ostalim kolegama. Da li smo svedoci sinhronizovane akcije

koja se vodi protiv AKTIVNOG UÊWA?

Na po~etku pomenutog ~lanka koleginica Juri} isti~e da "spada u red

one ~itala~ke publike koja nije detaqno upoznata sa projektom AKTIV-

NO UÊWE..." ali joj to ne smeta da kritikuje ono {to ne zna. Da apsurd

bude ve}i, sama protestvuje {to se lekari me{aju u politiku, seqaci u

bankarstvo... [ta to zna~i? Na ~emu se onda zasniva optu‘ivawe onih ko-

ji su ukqu~eni u realizaciju projekta AKTIVNO UÊWE?

Koleginici Juri}, izme|u ostalog, smeta {to smo citirali Du{ka Ra-

dovi}a. D. Radovi} je kwi‘evna, intelektualna i qudska veli~ina. Wego-

ve re~i su se odnosile na {kole 70-tih godina, a po{to se od tog vremena

u na{em obrazovnom sistemu ni{ta bitno nije promenilo, jo{ vi{e se

odnose na dana{we {kole. Mo‘e se re}i da je D. Radovi} jedan od duhov-

nih prete~a AKTIVNE [KOLE jer je, pre svega, umeo da po{tuje decu.

Ciq wegovog stvarala{tva za decu nije da ona budu boqa i poslu{nija,

nego iskrena razmena iskustava "o tome kako se razumnije, lak{e i lep{e

mo‘e ‘iveti." De~je kwige morale bi decu u~iti da sa "stotinu vedrih i

radoznalih o~iju gledaju, da se ~ude i raduju", a to je upravo ono {to za-


govara AKTIVNA NASTAVA. Neke misli, neke re~i su uvek aktuelne, ne-

prolazne i univerzalne bez obzira da li im profesorka iz Ba~ke Palan-

ke priznaje te‘inu ili ne.

Na nu‘nost promena u {koli. prvenstveno na~ina realizacije nastave

ne ukazuje samo projekat AKTIVNO UÊWE, ve} i mnoga istra‘ivawa ko-

ja su se bavila evaluacijom efekata na{eg osnovnog obrazovawa poput ve-

oma obimnog istra‘ivawa koje je pod vo|stvom N. Havelke realizovano

na uzorku od blizu 3.000 osnovaca, zatim analize Instituta za pedago{ka

istra‘ivawa iz 1992/93. i 1995/96. godine i mnoga istra‘ivawa stavova

u~enika o {koli i nastavi. O ovim istra‘ivawima smo vi{e govorili u

prethodnom ~lanku.

Na neophodnost promene na~ina realizacije nastave ukazuju i mnogi

pedagozi i didakti~ari. N. Potkowak isti~e da je nov na~in rada nastav-

nika neophodan uslov bilo kakve {kolske reforme. "Umesto sticawa go-

tovih znawa (bilo putem predavawa nastavnika. bilo iz uybenika, bilo

iz drutih izvora, ~ak i najmodernijih - informati~kih), wihovog zapam-

}ivawa i reprodukovawa od strane u~enika i sli~no, danas se zahteva

razvijawe sposobnosti (kognitivnih i ostalih) u~enika, aktivizacija

u~enika u procesu sticawa i usvajawa novih znawa, osposobqavawe u~e-

nika za wihovu primenu, uz istovremeno pripremawe u~enika za samoo-

brazovawe." O reformi {kolstva sli~no razmi{qa i M. Bakovqev: "Najo-

zbiqnija slabost reformi {kolstva ostvarivanih u na{oj zemqi za po-

sledwih pedesetak godina bilo je to {to su mewale sve sem onoga {to je

najva‘nije i {to je trebalo najradikalnije mewati: na~in obavqawa na-

stave". Kolega P. Gazivoda isti~e: "Jasno je da smo svi za aktivnu {kolu

koja po~iva na pozitivnom pedago{kom nasle|u. Pedago{koj nauci su po-

znati uzroci za{to u praksi preovla|uje tradicionalna nastava. Te

uzroke treba postepeno i oprezno otklawati." Za promenu na~ina reali-

zacije nastave zala‘e se, po na{em mi{qewu, ve}ina prosvetnih radni-

ka zaposlenih u na{im osnovnim {kolama.

Autorka ~lanka ka‘e da se uz pomo} statistike mo‘e "na}i potvrda za

{ta god ho}e{, pa i za besmislice i budala{tine" i da mi "svoja sme{na

nastojawa dokazujemo ba{ citatima (neprimerenim) i statisti~kim po-

dacima (besmislenim)." Pozvali smo se na rezultate pojedinih istra‘i-

vawa (Havelka, Institut za pedago{ka istra‘ivawa...) u kojima se do za-

kqu~ka dolazilo statisti~kom obradom podataka. Ta istra‘ivawa su na-

u~no zasnovana, izuzetno korektno obavqena uz kori{}ewe statisti~kih

postupaka kao na~ina dolaska do novih nau~nih saznawa. Koleginici je

vaqda poznato da se u nau~nim istra‘ivawima do zakqu~aka dolazi i


statisti~kom obradom podataka. A ako nije, zbog ~ega uop{te o tome pi-

{e?

Daqe se koleginica podsmeva mogu}nosti da u~enici procene koji im

tip nastave najvi{e odgovara jer strahuje da bi se time tokom cele {kol-

ske godine uvele "igre bez granica". Jasno je da su mnoge stvari u {koli

koje se ti~u u~enika van wihove saglasnosti, opredeqewa, pristanka.

Mnoge stvari su za wih obavezne. Me|utim, o nekim stvarima se i oni pi-

taju i odlu~uju. U mnogim pedago{kim, psiholo{kim i drugim istra‘i-

vawima ispituju se stavovi u~enika o pojedinim problemima. Zar kole-

ginica Juri} nikada u svom nastavni~kom radu posle nekog ~asa, preda-

vawa, sastanka odeqewske zajednice nije pitala svoje u~enike kako su se

tada ose}ali, {ta im se svidelo, a {ta ne, {ta predla‘u za budu}i rad?

Pa i u~enici su li~nosti - znatno dobronamernije, po{tenije, iskrenije

i bezazleniji od nas odraslih. I KONVENCIJA O PRAVIMA DETETA ga-

rantuje deci pravo na slobodno izno{ewe sopstvenog mi{qewa o svim

problemima koji ih se ti~u. Ne mislimo da }e kada to bude omogu}eno, na-

stavnici sa vokmenima na u{ima i ‘vaka}im gumama u ustima dolaziti

na ~asove kao {to koleginica Juri} tvrdi. Ostvarivawe de~jih prava do-

prine}e postizawu po{tovawa izme|u nastavnika i u~enika, bi}e vi{e

razumevawa, u~enici }e od objekta vaspitno-obrazovnog rada postati su-

bjekti toga rada.

Poznato je da je AKTIVNO UÊWE projekat Ministarstva prosvete.

Po{to je koleginica Juri} kao prevashodni ciq postavila negirawe

projekta, to i svi kako ka‘e, "garanti" moraju biti kritikovani. Za Mini-

starstvo ka‘e: "Pitam se kakav garant za uspe{nost bilo kakvog projekta

mo‘e biti telo koje ne garantuje ni koru hleba svojim zaposlenima.

Iskreno, mislim da na{e Ministarstvo prosvete tokom godine jedino

brine, pa ni to ne uspeva, kako da prikupi koji dinar za plate prosvet-

nim radnicima." Ako je zaista tako, ko onda predla‘e i usvaja nastavni

plan i program, ko donosi zakone, pravilnike i druga podzakonska akta

kojima se reguli{e ~itava prosvetna delatnost, ko usvaja {kolski kalen-

dar, ko kontroli{e, vr{i pregled i nadzor rada {kola, ko vodi prosvet-

nu politiku...? Zar je mogu}e da jedan profesor tvrdi da se Ministarstvo

prosvete jedino brine da prikupi novac za plate prosvetnim radnicima?

Na{i stavovi o UNICEF-u su sasvim druga~iji od onih koje je iznela

koleginica Juri}. îwenica je da ta organizacija pru‘a pomo} na{oj

deci, {kolama, bolnicama, izbeglicama, porodili{tima, Crvenom kr-

stu... Ako je u toj pomo}i bilo, kako koleginica tvrdi, pokvarenih kon-

zervi, mislimo da to nije ura|eno namerno. Tako|e mislimo da ta organi-


zacija uop{te nije doprinela ratu i bombardovawu i da su mogli, ti qu-

di bi sigurno spre~ili razarawa i patwe. Mi, dakle, poznajemo takav

UNICEF i takav UNICEF finansira realizaciju projekta AKTIVNO

UÊWE. Projekat nije "uvezen" sa strane, wegovi autori su prof. Ivi} sa

saradnicima. Nije to nikakav hir iz belog sveta. I niko se nije prodao za

"jedan vikend kursa" uz "besplatne obede" kako S. Juri} uvredqivo pi{e,

ve} se na seminarima prosvetni radnici upoznaju sa idejama AKTIVNOG

UÊWA i zajedno iznalaze na~ine aktivirawa u~enika kako bi ovi sami

dolazili do novih saznawa koja }e, tako ste~ena, biti trajnija i kvalitet-

nija. Svaki nastavnik je kompetentan da proceni da li ideje projekta tre-

ba primewivati u praksi. Mi smo davno konstatovali vrednost ovoga pro-

jekta i ideje AKTIVNOG UÊWA primewujemo u praksi. I ne qutimo se

ako neko druga~ije misli i ne borimo se kada neko posumwa u ispravnost

na{ih ube|ewa, ve} polemi{emo, ~ak i sa onima koji nisu detaqno upo-

znati sa ovim projektom. Niti mi slepo sledimo ne~ije ideje, niti se od

u~esnika seminara zahteva prihvatawe ideja projekta. Koleginica Juri}

treba da se preispita da li nekoga slepo sledi.

Seminare i ~itav projekat AKTIVNO UÊWE ona povezuje i poistove-

}uje sa sektama, pomiwe ‘rtve i decu zamor~ad. Ovo je toliko stra{no,

monstruozno! Koji su argumenti za ovakve tvrdwe? Da li koleginica uop-

{te zna {ta pi{e?

Ona poistove}uje AKTIVNO UÊWE sa psiholo{kim radionicama ma-

da za to ne postoje argumenti. AKTIVNO UÊWE/NASTAVA nije isto {to

i primena psiholo{kih radionica u {koli. To je jedna od zabluda veza-

nih za AKTIVNO UÊWE {to se u Priru~niku jasno isti~e. Postoji, me-

|utim, stav autora projekta da su edukativne radionice jedan od oblika

rada kojim se mo‘e veoma uspe{no podsta}i aktivnost u~enika. Istovre-

meno jasno je da ne postoji jedna odre|ena metoda nastave koja nezavisno

od sadr‘aja garantuje aktivnost u~enika. Edukativne radionice nisu je-

dino mogu}e i jedino vaqano re{ewe. Autori Priru~nika isti~u da kao

{to bi bilo neizvodqivo da se celokupna nastava zasniva na u~ewu pu-

tem otkri}a, tako je isto-neefikasno i neekonomi~no sve proraditi u

formi radionice. Edukativne radionice su metod grupnog rada kome je

ciq podsticawe saznajnog razvoja, od sticawa i usvajawa ~iweni~kih

znawa do razvijawa vi{ih mentalnih procesa (zakqu~ivawa, su|ewa, re-

{avawa problema...) Edukativnim radionicama se realizuju i mnogi vas-

pitni zadaci (saradwa u timu, ve{tina vo|ewa dijaloga, izno{ewe vla-

stitog mi{qewa...) One su nerazdvojive od li~nog anga‘ovawa u~enika -

pa su stoga, dobar primer aktivne {kole. U~enici se raznovrsnim zada-


cima i neprekidnom dinamikom razli~itih oblika rada (individualno,

u parovima, u malim grupama. svi zajedno) stavqaju pred za wih kognitiv-

no provokativne situacije. Na ovaj na~in oni su, bez spoqne prisile,

atraktivno{}u zadataka uvu~eni u saznajnu atraktivnost i lako je ne na-

pu{taju. Edukativne radionice su jedan od na~ina, ali ne i jedini, ko-

jim se mogu aktivirati u~enici i realizovati aktivna nastava. Aktivno

u~ewe se mo‘e ostvariti i kroz mnoge druge oblike nastave (kroz fron-

talni rad, grupni, rad u paru...). Ali nijedan od oblika rada (bilo da je to

neka edukativna radionica, primena nekog pravila u novoj, nepoznatoj

situaciji, primena tehnike "ZA I PROTIV"...) sam po sebi nije garancija

prave aktivnosti u~enika, nije garancija aktivne nastave jer ona zavisi

od na~ina primene odre|enog postupka. Nadamo se da smo pojasnili vezu

izme|u AKTIVNOG UÊWA i edukativnih radionica.

Koleginica se pita kako se slo‘eno iskustvo svetosavqa mo‘e prene-

ti i prilagoditi mladima putem ukr{tenih re~i i intervjua sa svetim

Savom. Mi nismo imali tako pretenciozne ciqeve, ve} smo hteli (i uspe-

li) da kroz ove forme obnovimo i aktuelizujemo op{ta znawa o Rastku

Nemawi}u koja se u~enicima iz razreda u razred uglavnom suvoparno po-

navqaju i utuvquju u glave. U~enici su, primewuju}i ste~ena znawa, raz-

vijali sopstvenu kreativnost {to je veoma retko u dana{woj {koli. Ko-

leginica brine {to }e, navodno, na{im zalagawem svetog Savu pobediti

Ne~astivi, a Mona Liza dobiti brkove. U ovoj zemqi Ne~astivi je odavno

pobedio {to joj sugeri{u i deca simboli~nim crte‘ima kojih se grozi.

(Mo‘da bi trebalo ukinuti van{kolska znawa i iskustva zbog osetqi-

vih nastavnika?!). Mo‘da nije mesto da podu~avamo, ali treba podsetiti

da je DADAIZAM imao za ciq da poka‘e svetskoj javnosti da su sve utvr-

|ene vrednosti, moralne i estetske u katastrofi Prvog svetskog rata po-

stale besmislene. Pa ipak, Dada nije bila potpuno negativan pokret. U

wegovoj sra~unatoj iracionalnosti bilo je i osloba|awa, putovawa u ne-

znana podru~ja kreativnog duha. Zna~i, pojave nihilizma su sasvim lo-

gi~ne kada ‘ivite u okru‘ewu gde za 10 godina izbiju ~etiri rata, ali

AKTIVNO UÊWE nema nikakve veze sa tim, mada bismo bili zadovoqni

da neki na{ |ak postane Marsel Di{an. Na na{im ~asovima u~enici se

ne "sprdaju", mi ne dobijamo "sme{ne i razo~aravaju}e rezultate" kao ko-

leginica Juri} (kad primeni metode koje ne zna). Ukoliko smo je dobro

shvatili, ona nije obu~ena za primenu AKTIVNE NASTAVE, a tvrdi da je

"eksperimentisala", odnosno primewivala radioni~ki tip u~ewa. Izgle-

da da je koleginica bila u~esnik seminara UÎONICA DOBRE VOQE.

To je projekat namewen konstruktivnom re{avawu konflikata, a jedini


projekat koji se odnosi iskqu~ivo na nastavu je AKTIVNO UÊWE. Ka-

‘e da je u radu sa tim odeqewem (gde je eksperimentisala) nisu vodili

nikakvi metodi~ki zahtevi radionica. Dakle, primewivala je u nastavi

ne{to {to nije predvi|eno za nastavu, realizovala je radionice ne vode-

}i ra~una o metodi~kim zahtevima i to je osnov za kritikovawe i radio-

nica i AKTIVNOG UÊWA. Razumemo ‘equ za aktuelizacijom neke na-

stavne gra|e, ali ako se pri tom ~ine gre{ke kakve je koleginica pravi-

la i rezultati budu "razo~aravaju}i", da li su zbog toga krive radionice,

AKTIVNO UÊWE ili neko tre}i? Koleginica ka‘e kako su weni u~e-

nici bili uspe{ni kada je ona vodila ~asove. Pa nastavnik uvek vodi ~a-

sove, bez obzira da li je re~ o tradicionalnoj ili aktivnoj nastavi.

Ve} smo istakli da smo se davno uverili u opravdanost ideja AKTIV-

NOG UÊWA i da ih primewujemo u praksi. Projekat se {iri, sve je vi-

{e {kola u mre‘i i prosvetnih radnika koji u nastavi realizuju ideje

AKTIVNOG UÊWA. Spremni smo da u~estvujemo na bilo kakvom stru~-

nom skupu (ukoliko budemo pozvani) gde bi se raspravqalo o projektu

AKTIVNO UÊWE. Svakako da }e taj poziv prihvatiti i autori projek-

ta. Mislimo da bi na taj skup trebalo pozvati i prakti~are nastavnike i

u~iteqe) koji primewuju ideje AKTIVNOG UÊWA. Nadamo se da }e me|u

protivnicima ovoga projekta biti i onih koji su u~estvovali na nekom

od seminara AKTIVNO UÊWE, pa prema tome poznaju ovaj projekat. Ko-

leginica Juri} ima "zanimqive" ideje o sli~nom "nau~nom skupu". "Koli-

ko vidim obe strane u polemici su za to da se odr‘i nau~ni skup na ko-

me bi se preispitale i metode projekta Aktivno u~ewe. Druga strana se,

me|utim. pla{i da ne}e biti pozvana. Ne da ih ne treba pozvati, nego ume-

sto wih treba pozvati pravnike i zakonom zabraniti sva radioni~ka sva-

{tarewa." ûdo da se koleginica nije setila da na taj "nau~ni skup" po-

zove i sudije (najboqe one iz doba inkvizicije), pa i yelate jer je presuda

jasna.

Mislimo da u javnim nastupima, stru~nim radovima, a i u polemikama

treba da postoji jedan nivo komunikacije dostojan akademskih gra|ana.

Koleginicu je, kao profesora srpske kwi‘evnosti. stra{no vre|alo {to

su voditeqke na nekom seminaru kome je prisustvovala zahtevale od u~e-

snika da ih oslovqavaju "~udnim" nadimcima i {to im je svaka tre}a re~

bila "okej", ali joj to jezi~ko ~istunstvo ne smeta da u svom ~lanku upo-

trebqava izraze: paklene radionice. fantomi iz UNICEF-a, budala{ti-

ne, nenormalni narod, paklene radioni~arske igrarije, pakleni plano-

vi, paklene zamisli, deca zamor~ad, bedni poku{aji, sprdwa sa tradici-

jom... Prepoznali smo ksenofobi~nu leksiku dnevno-politi~ke scene i to


nas je u‘asnulo. Koleginica je poku{ala da nas diskvalifikuje lepe}i

nam etiketu sekte {to, pored ostalih navedenih izraza, vi{e govori o

woj nego o nama, otkriva wen psiholo{ki profil. Ona, uporno, poput Do-

manovi}evih malogra|ana, uzvikuje: "To kod nas ne mo‘e da bude!"

I mi {kolu vidimo kao ozbiqnu instituciju i zbog toga se bavimo AK-

TIVNIM UÊWEM. Zabluda je da AKTIVNO UÊWE predstavqa jednu

vrstu zabave, igrarije. Podse}amo da je osnovni ciq aktivne nastave - bo-

qi obrazovni rezultati. No, ovakvim polemi~kim ~lankom ne mogu se

preneti ni najosnovnije, a u isto vreme neophodne ~iwenice o projektu

AKTIVNO UÊWE. Prava slika o projektu odnosno detaqno upoznavawe

i pravilno shvatawe projekta mo‘e se posti}i na seminaru AKTIVNO

UÊWE. U U‘icu smo realizovali vi{e takvih seminara. Skoro smo (27-

29. januara 2000. godine) u Osnovnoj {koli "Aleksa Dejovi}" u Sevojnu odr-

‘ali trodnevni osnovni seminar AKTIVNO UÊWE. Po{to planiramo

da nastavimo sa organizovawem ovakvih seminara, pozivamo koleginicu

Juri} da prisustvuje nekom od wih. Bi}e nam drag gost. Verovatno je suvi-

{no re}i da nam nije namera da je "kupimo za vikend kursa" ve} nam je ‘e-

qa da se detaqno upozna sa AKTIVNIM UÊWEM, pa da onda polemi{e-

mo. Dosadila nam je polemika sa onima koji ne poznaju AKTIVNO UÊ-

WE. Nismo odustali, ali imamo i va‘nijih poslova. Uzaludno je gluvom

{aputati...



Od Svetog Save

do

\er|a Soro{a

([kolstvo u Srbiji

na prekretnici)

Qiqani ôli},‘eni koja je

imala hrabrosti


NIJE NEGOSlavica Kne‘evi}

"Ja mislim da znam.Jo{ kad bih znao da mislim."


Pro~itav{i u ~lanku kolega iz O[ "Bra}a Je~menica" iz U‘ica, koji

su mi oni kulturno, svetski - nema {ta, poslali na adresu {kole, verovat-

no kad i vama. U dilemi sam kome da se obra}am u ovom odgovoru odgovo-

ra na odgovor, iako mi polemike nisu strane.

Koliko mogu i{~itati iz ~lanka kolega iz O[ "Bra}a Je~menica" nije

profesor Vu~kovi} jedini vizionar koji je naslutio {iri odjek i

o{trije re~i o celom projektu. Prozorqive su i kolege iz "Je~menice" pa

su naslutili "sinhronizovanu akciju koja se vodi protiv aktivnog u~e-

wa". Pretpostavqam da prozorqivi iz U‘ica ve} paranoi~no vide kako

idem na brifing kao ~lan te "sinhronizovane akcije", pa }e mi morati ve-

rovati na re~, ako im dnevno-politi~kim re~nikom, kako su ga okvalifi-

kovali, ka‘em da sam slu~ajni prolaznik u ovoj polemici. Da me profe-

sor Vu~kovi} nije unajmio da im uputim jo{ o{trije re~i, vaqda je jasno

svakom ko pogleda visinu plata univerzitetskih profesora. îme da me

najmi? Ako kolege iz "Bra}e Je~menica", me|utim, doznaju da iza profeso-

ra stoji kakva organizacija i mo}an pokroviteq kao {to stoji iza "aktiv-

nog u~ewa", molim ih da mi jave. îsto da vidim ima li kakvih mogu}no-

sti da popunim bedni ku}ni buyet prosvetnog radnika.

Dotad, ne mislim da znam, nego znam da mislim. I mislim besplatno.

Ukoliko je moje mi{qewe sinhronizovano s ne~ijim drugim ili ukoli-

ko su moja mi{qewa o razli~itim pojavama sinhronizovana, to jo{ uvek

ne zna~i da sam pripadnik javne ili tajne akcije protiv "aktivnog u~e-

wa". Ako neko u ovoj polemici istupa u ime nekih aktivista iza ~ijeg pro-

grama se zaklawa, u skladu sa tim razra|enim programom, sa odre|enih

pozicija, s obiqem citata i statistike koji programu treba da obezbede

nau~ni dignitet, onda su to kolege iz "Bra}e Je~menica". I, oni to i ne

kriju, nego uporno, bilo o ~emu i bilo kome da govore. nastoje da u osnov-

nim crtama iznesu svoj "program". To je ono {to zovem sekta{kim mode-


lom pona{awa. I ne samo to insistirawe na svom projektu, nego su sekta-

{ka crta i ti licemerni pozivi na dru‘ewe po{to te izblate.

No, po{to su me ve} pozvali na dru‘ewe, prekr{i}u neke konvencije

polemike pa }u se u daqem tekstu obra}ati direktno kolegama. Dozvoli-

}e mi vaqda tu malu intimnost. Dakle, uva‘ene kolege, smatrajte me dru-

gom stranom - druga~ijim mi{qewem (bar dok se ne vidimo na seminaru),

ali nikako istom stranom sa profesorom Vu~kovi}em. Ne poznajem uop-

{te ~oveka, osim iz literature. Nismo sastan~ili i seminarili kao vi

iz "aktivnog u~ewa", {to ne zna~i da ne bi trebalo. Uostalom, ako vi mi-

slite da je u pitawu sinhronizovana akcija protiv vas, onda mora da tom

akcijom rukovodi profesor, pa za{to se tad wemu ne obratite i s wim po-

lemi{ete. Verovatno zato {to je on mnogo boqe upoznat s va{im "projek-

tom" i svaka wegova re~ je argument, a ne samo proizvoqno razmi{qawe o

sli~nim pojavama kao moje; tome bi se moglo dodati i to {to je profeso-

rov re~nik bli‘i va{im predstavama o tome kakav treba da bude re~nik

akademskog gra|anina, od mog, pa vam je lak{e okomiti se na mene.

Mora}u vas jo{ jednom razo~arati, drage kolege, i sve~ano obe}ati da

ni ovaj put ne}u iz nepreglednog mno{tva re~i srpskog jezika birati sa-

mo one ugla|ene i, po va{oj proceni, dopu{tene za kori{}ewe jednom

akademskom gra|aninu. U skladu sa novinarskim oblikom izra‘avawa -

polemikom koja dozvoqava vi{e od drugih oblika izra‘avawa, u skladu

sa svojim karakterom i psiholo{kim likom (koji ste vi ve} procenili,

te ako ho}ete posla}u vam i rukopisni zapis da ga grafolog analizira, a

mogli biste mi i horoskop sa~initi) - ja }u i daqe stvari nazivati wiho-

vim imenom, a kad nemam odgovaraju}i izraz koji bi zvu~ao dovoqno eg-

zaktno, poslu‘i}u se narodnim nli narodskim. Pri tom, unapred nudim

izviwewe {to remetim va{a programska nastojawa da razvijete vi{e

mentalne procese, i zato }u se u svom obra}awu slu‘iti "obi~nom" logi-

kom s ne{to posmatra~kog i analiti~kog dara, a sve to predstavqaju}i

radije pejorativima i augmentativima nego eufemizmima, ~isto zbog sli-

kovitosti.

Zanima me koji je i kakav nivo akademskog gra|anina, na kome bi nedo-

stojno bilo koristiti re~ pakao i wene izvedenice? Zar akademski gra-

|ani ne znaju {ta je pakao? Ili tu re~ samo ne smeju koristiti tj. verova-

ti u weno postojawe od 1946? Ta mene su onda davno morali uhapsiti jer

sam u~enicima davala zadatak da zamisle i opi{u pakao odnosno raj ne

bih li izbegla ove{tale opise igrali{ta, robnih ku}a, radionica... To

{to sam dobila mnogo ‘ivopisnije opise pakla nije me zgrozilo, kao {to

mo‘ete opet pomisliti. I Danteov Pakao je mnogo ‘ivopisniji od Raja.


Nije me zgrozilo ne samo zbog toga {to sam ~itala Dantea, nego {to i ja

znam, a ne samo vi, ne{to o qudskoj i de~joj prirodi, i pride o Bo‘anskoj.

Naime, zbog osetqivih nastavnika ne bi imalo efekta ukidati van{kol-

ska znawa i iskustva, jer ne~astivi (koga ja i ostali pismeni svet pi{e-

mo malim slovom, a vi velikim, kao da ste, bo‘e prosti, poklonici wego-

vi, pa iz po{tovawa koristite veliko slovo), dakle, napred pomenuti ni-

je deo samo vannastavnih znawa, nego i qudske prirode. Upravo je va{ du-

hovni prete~a D. Radovi} razmi{qao i u tom smeru kad je rekao: "Kad su

odvajali crkvu od dr‘ave, trebali su odvojiti i |avola". Vidite kako iz

opusa istog pisca svako mo‘e na}i citat koji mu odgovara. Prou~ite vi

celog Radovi}a, ne parcijalizujte, ne sekta{ite. Pitam se u kakvoj je tek

opasnosti ~ovek koji je 90-tih napisao ~itavu kwigu s "neakademskim"

terminom u naslovu: "Pakao srpske prosvete bez Boga". Toliko o antiaka-

demskoj re~i "pakao", no moja za~u|enost nad va{im primedbama mom nea-

kademskom re~niku ne iscrpquje se time. Pitam se kog naroda bih bila

akademski gra|anin ako ne smem da koristim re~i svoga naroda, tog naro-

da, re~i kao {to su: "budala{tina" i "sprdwa". Ako vam nedostaju tu|ice,

otkud da vam smetaju re~i "fantom" i "tradicija"? Ili vam smeta ton u kom

pi{em? U tom slu~aju ne treba re~i vaditi iz konteksta i pripisivati

im uvredqivost i "neakademi~nost", nego tonu celog ~lanka ili pojedi-

nim diskursima. Iskreno, gadqiva sam na kvaziintelektualne termine u

svakoj prilici, od bilo koga, pogotovo kad se koriste kao garancija da je

neko akademski gra|anin. Jo{ iskrenije, meni uop{te nije jasno {ta u

ovoj dr‘avi zna~i akademski gra|anin, ako znamo u kakvoj su totalitari-

sti~koj klimi bile na{e akademije, univerziteti u posledwih 50 godina.

O tome, pak, {ta je intelektualac ve} imam jasnije predstave, ~ak i jed-

nu raspravu o toj temi, a povodom Hamleta. U svakom slu~aju, moj intelek-

tualac se ne stidi re~i svog naroda, ne pribegava frazirawu i ne kori-

sti jeftine citate pesama kakve se mogu na}i po pesmaricama sredwo-

{kolki. Pogotovo jedan intelektualac, ma kako se trudio da zvu~i eg-

zaktno, ne bi smeo da upotrebi formulaciju tipa: "... mnoga istra‘ivawa

koja su se bavila evaluacijom efekata na{eg osnovnog obrazovawa poput

veoma obimnog istra‘ivawa..." Stilski gledano ima tu bar dva pleonazma

i pora‘avaju}e alogi~nosti i nejasno}e. Predajem se, uop{te mi nije ja-

sno {ta je to "evaluacija efekata", i to jo{ osnovnog obrazovawa. Kakav je

to crni pedago{ki proces koji se uz to bavio samim sobom! Vaqda se NE-

KO bavi istra‘ivawem? Ili jo{ jednostavnije i srpskije: sproveo istra-

‘ivawe, tj. istra‘ivao.

Deluje vam stra{no i monstruozno {to koristim termine "‘rtva" i "za-


mor~ad", podse}ate me da su i deca li~nosti koje treba po{tovati, a onda

od 3000 li~nosti napravite partitativne genitive jednog jedinog uzorka

napisav{i kako se to ~udno istra‘ivawe samo istra‘ilo pod vo|stvom

Havelke ,.na uzorku od blizu 3000 osnovaca".

Po{tovane kolege, {ta o tome ka‘e Konvencija o pravima deteta? Je li

UNICEF i za takvu instrumentalizaciju dece pribavio sme{nu ilu-

straciju sa odgovaraju}im propratnim tekstom i anga‘ovao doma}e pe-

snike kojima je jedina ‘eqa u svemu tome da dospeju u ~itanke? Meni sva

ta "istra‘ivawa" i "projekti" zasnovani na wima li~e na to da na malim

uzorcima malih osnovaca ~itava vojska velikih svojim velikim ambici-

jama pravi dru{tveni, profesionalni i li~ni presti‘.

Zanima me jo{ i to da li va{e predstave o akademskom gra|aninu ukqu-

~uju poznavawe pravopisnih normi? Priznajete li va‘e}i Pravopis srp-

skog jezika ili i tu imate neka svoja re{ewa? Osim {to ne~astivog pi{e-

te velikim slovom, vi sve vreme i svoj "projekat", {ta li je, pi{ete verza-

lom. Pogledajte malo 47-48. stranu u Pravopisu iz 1994. Uporno kori{}e-

we verzala mogu protuma~iti ili kao pesni~ku slobodu, ili kao gra|an-

sku neposlu{nost, ili kao nepismenost, ili kao frojdovsku oma{ku, a

ponajvi{e kao pritajenu ‘equ da postanete zna~ajni, veliki kao ta slo-

va {to su ve}a od svih ostalih u tekstu; veliki bar kao skra}enica orga-

nizacija poput UNICEF-a, pa kad se ka‘e AKTIVNO UÊWE, odmah da

ceo svet zna da su to neki iz U‘ica {to spasavaju mlade nara{taje na

Balkanu zajedno sa UNICEF-om evo ima ve} deset godina.

Ministarstva {to se ti~e, vi{e nego vi meni, ja se ~udim kako iko u ovoj

zemqi mo‘e svoje poverewe poveriti Ministarstvu prosvete, telu koje ga

bar tri puta mese~no nao~igled svih bezo~no sla‘e, ponizi i izneveri.

Ka‘ete da su u~enici optere}eni koje~im, a onda se odjednom u opisu rad-

nog mesta onih iz Ministarstva, koji ne navodite do kraja (svesni vaqda

toga da {kolski kalendar mo‘e usvojiti i prose~an osmak, a dnevnik pre-

gledati i ~ista~ica), divite istim tim koji su odgovorni za programe ko-

ji optere}uju. Nema logike. Ili mo‘da ipak ima? Naveli ste je vi u obli-

ku jednog retorskog pitawa: ko vodi prosvetnu politiku? Svakako, vodi je

Ministarstvo, ali ne prosvetnu, nego ~istu, a prosvetnu, sami ste svedoci,

mo‘e da vodi i UNICEF. Prosvetna politika je takva da je nema! Zato

{to je nema mo‘ete da postojite vi, mogu da postoje ekskurzije kojima je je-

dini ciq da ne propadnu hoteli i turisti~ke agencije, a kao bednu kom-

penzaciju nastavnici dobiju bedne dnevnice i neprospavane no}i bdiju-

}i nad u~enicima koji su krenuli iskqu~ivo zato da se napiju ili drogi-

raju; zato {to ne postoji prosvetna, nego samo politika, mo‘e da postoji


sindikat koji nema sluha za svoje zaposlene, direktori ~ija je jedina pred-

nost politi~ka podobnost, izbor {kolske slave na kojoj nije preporu~qi-

vo insistirati na svetosti nego na svetovnosti svetog Save; postoji i mo-

‘e da postoji ministar koji vre|a svoje zaposlene tako {to ih proziva za

zaradu na privatnim ~asovima, a da se ne pita za{to mese~ni dohodak je-

dan profesor mo‘e zaraditi za 5-7 privatnih ~asova; mogu da postoje

spretno organizovani prijemni ispiti za upis u sredwe {kole samo zato

da bi se svake godine oteo novac putem priru~nika sa pitawima iz srp-

skog i matematike koje svaki osnovac kupuje po dva primerka. Pritom, na-

kon tolike presije po yepu, po psihi, po znawu... {ta nudi to Ministar-

stvo sirotoj deci? Kad nakon svih presija upi{u i zavr{e {kolu, da ih

ne o~ekuje slu~ajno posao? Pre }e biti da ih ~eka neki rat. Ako i na|u ka-

kav po{ten posao da li im se osim kore hleba, ne obezbe|uje jo{ ne{to?

Stawe kod nas, ne samo u vezi sa prosvetom, takvo je da slobodno mo‘e da

se uzvikne: I to kod nas mo‘e da bude! tj. prevazilazi Domanovi}a kojeg ste

citirali. A mo‘da va{a hvala Ministarstva prosvete jeste neka vrsta

odu‘ivawa {to su vam omogu}ili da u vodi koju su zamutili i vi ulovi-

te ne{to. Mo‘da da nije bilo ovih ratova, UNICEF ne bi vr{qao po Sr-

biji i vi nikada ne biste ostvarili svoje spasonosne pedago{ke namere. A

mo‘da i po koji unosni honorar, ~ak ve}i od plate? I to kod nas mo‘e da

pro|e!

Po{tovane kolege, jasno je meni da je polemika takav oblik izra‘ava-

wa da je najlak{e manipulisati prethodnim tekstom, vaditi iz kontek-

sta, okomiti se na propratno i mawe va‘no, ali se ipak o~ekuje da umesto

promocije svog "projekta" odgovorite na jasno postavqena pitawa, pogoto-

vo ako znate da nisam detaqno upu}ena. A ja sam vas pitala: Gde to u svetu

aktivno u~ewe ima pro|u? Ovome bih dodala jo{ jedno, nastalo nakon va-

{eg drutog ~lanka: Koliko vas to ima kod nas? Nemogu}e je da, skloni is-

tra‘ivawima i statistici, niste ze} "obradili uzorak {kola i radnika"

koji primewuju metode "Aktivnog u~ewa". Mada, na ovo ste mi pitaqe ne-

hotice ve} odgovorili pomiwu}i iznebuha dadaizam. Ima vas k'o dadai-

sta. Dobro ste rekli - nije mesto da pou~avate, pogotovo ne nekog kome su

stilski pravci, kwi‘evne {kole i pokreti u‘a struka. Koju crnu svet-

sku javnost su dadaisti upoznali sa svojim idejama! Upoznali su nekoli-

ko kafana u Wujorku, Cirihu i Parizu i ostali zapam}eni u svetskoj jav-

nosti kao sporadi~ne, marginalne pojave iz kojih je proistekao nadrea-

lizam. Iako se pokret javio u svetskim centrima, nikom nije palo na pa-

met da postupke dadaizma uvede u metodiku nastave, sve dok se nisu poja-

vili aktivisti iz U‘ica i zakqu~ili da oni, po{to su iza{li iz ~eti-


ri rata, imaju vi{e prava na svetogr|e i nihilizam od dadaista koji su

iza{li iz samo jednog rata. Da bi vam bila ~ast da su vam u~enici kadri

izvajati spodobe po mustri Marsela Di{ana, ne sumwam, budu}i da ne

razlikujete kreaciju od kreature. Samo, kako s dadaisti~kim egzibicija-

ma spajate Radovi}eve re~i o razumnijem, lak{em i lep{em ‘ivotu?

Kad je o pou~avawu re~, mogu re}i da mi je sredwi vek naju‘a struka jer

sam na postdiplomskim studijama odabrala tu epohu, te mi va{e neuko

pomiwawe inkvizicije vre|a intelekt. Nema potrebe i}i tako daleko u

istoriju da bi se na{la metafora ili reprezentativna slika za suro-

vost, su|ewe napre~ac, osudu naprednih ili nevinih {to sve, pretposta-

vqam, inkvizicija zna~i za vas. Osvrnite se malo oko sebe, zaboga, i na}i

}ete mnogo stra{nije, mo}nije i brojnije primere istih pojava koje vi ve-

zujete za inkviziciju. Inkvizicija jeste bila neka vrsta policije duha,

ne ~uvari javnog reda, nego Bo‘ijeg reda (ali onako kako su to tuma~ili

i do‘ivqavali smrtnici u odre|enom istorijskom trenutku), vladaju}eg

mi{qewa o Bo‘anskim stvarima. Prevaspitavala je ili uklawala qude

ne zato {to ima ne{to li~no protiv wih ili zato {to oni imaju ne{to

li~no protiv nekog drugog ~oveka, nego ako se wihova delatnost ili u~e-

we ne uklapa u ono {to su qudi dotad saznali o ustrojstvu sveta po Bo-

‘ijem promislu, ili se uklapa, ali se zarad mira drugih poku{alo ot-

kloniti ono {to se tada smatralo zlom. Treba li da govorim o tome kako

su u redovima inkvizicije bili najobrazovaniji qudi onog doba, neka vr-

sta intelektualne elite, a pogledajte vi sastav dana{we policije, wiho-

ve {kole pogotovo kurseve za one priu~ene. Ako ste pomiwu}i inkvizi-

ciju, mislili samo na metode, podseti}u vas na metode GULAG-a, Golog

otoka ili vrlo aktuelne metode kod nas u vidu pucwave po ulicama, ka-

fanama i haustorima, a zatim medijsko "prevaspitavawe" javnosti o mogu-

}im po~iniocima i, kona~no, pronala‘ewe "krivca" u politi~kim neis-

tomi{qenicima. Hajte, molim vas, ta danas je i politi~ki vic greh istog

ranga kao nekad hula na Boga; ovo drugo osu|ivano je usled osionosti, ba-

hatosti i bezobrazluka sudija i izvr{ioca. Ako ni{ta drugo, inkvizici-

ja je bila malobrojna kao i svaka elita i uop{te nije postojala na ovim

na{im prostorima, a dobro znate koliko mi u Srbiji imamo policajaca.

Toliko da kad vas 50 do|e na seminar, tu je i pet policajaca. Ne ra~unam

one u glavi koje ve}ina nas ima svesno ili nesvesno, a koji su nastali od

svakodnevne presije i straha.

Uostalom, drage kolege, dovoqno je da ste ~itali Dostojevskog pa da

shvatite da inkvizicija nije obi~ni, nasilni egzekutor. Prizna}ete, Ve-

liki Inkvizitor je pojava koja se ne zaboravqa, ima te‘inu. Yelati su


postali posle, negde s prvim revolucijama i liberalizmom, a to nas je do-

velo i do dana{wih policijskih dr‘ava. Budite oprezni sa onim {to ne

poznajete, pogotovo kad u blizini vremenski i prostorno, imate mnogo go-

rih primera za komparaciju.

Napokon, da se vratim na su{tinski nesporazum izme|u nas. Iako sam

u svom prvom javqawu odmah na po~etku rekla da nisam upoznata detaq-

no sa tom spasonosnom naukom "aktivnog u~ewa" (kao {to vi tvrdite da

svaki ~as vodi nastavnik, tako se sad i ja, potpuno u duhu epohe iz koje je

inkvizicija, dakle sholasti~ki, pitam - koje to u~ewe nije aktivno, ~ak i

ono napamet), a na kraju jo{ jasnije zakqu~ila da mom obra}awu javnosti

nije ciq diskvalifikovawe "aktivnog u~ewa" (kako bih i mogla kad je

svako u~ewe aktivno), nego novinarsko-analiti~ki osvrt na pojave u na-

{em dru{tvu pa i u prosveti - vi, kolege, u svom odgovoru uporno izbega-

vate takav karakter mog ~lanka. Lepo sam naglasila da je problem koji uo-

~avam - sekularizacija (shva}ena u tom smislu da se odve} posvetovquje

sve pa i one oblasti ‘ivota gde je nedopustivo da se u wih petqaju svi, ne-

go samo istinski autoriteti) i partikulizacija (shva}ena kao odvajawe

i podvajawe, kao i u smislu naro~itosti, odabranosti odvojenog). To {to

sam takvo svoje shvatawe razvila na primeru tih pojava u prosveti je za-

to, ponavqam, {to nisam ni bankar, ni ratar, ni lekar, nego prosvetni

radnik, te nije dakle, istina da kritikujem ono {to ne poznajem. Zaboga,

ceo ‘ivot vezan mi je za {kolu: prvo sam u~ila u woj, sad predajem, a i da-

qe u~im. Nema nikakvog apsurda u tome {to neko iz nastave razmi{qa i

ima svoje mi{qewe o raznoraznim pojavama u woj, formirano posmatra~-

kim i analiti~kim sklonostima jednog misle}eg, ne i sveznaju}eg, bi}a,

uo~avawem paralelnih pojava i u drugim oblastima. Ili mo‘da neka "in-

kvizicija", onakva kako je vi vidite, unutar ~lanova "aktivnog u~ewa" ne

dozvoqava da iko i{ta misli o va{em projektu dok ne pro|e sve metode

prevaspitavawa na va{im seminarima. Meni mnogo apsurdnije deluje ~i-

wenica da se u va{ "projekat", na bilo koji na~in, me{aju eksperti iz

UNICEF-a, s obzirom na to da u wihovom programu nigde ne postoji od-

rednica koja pomiwe u~estvovawe u prosvetnoj politici. [to se nisu,

molim vas lepo, me{ali u na{u prosvetu pre 15 i 20 godina kad je stawe

bilo jednako porazno (oko toga se sla‘emo i vi i ja)? Da moje me{awe u va-

{e "metode" ipak nije toliko apsurdno, dokazali ste upravo vi tvrde}i da

su tzv. "edukativne radionice", o kojima sam ja uglavnom i pisala, jedan od

metoda "aktivnog u~ewa". Eto vidite da neko ko nije video ni korice va-

{ih kwiga i priru~nika mo‘e da pogodi odakle vetar duva. Nisam sa-

svim proma{ila, prizna}ete.


Kao {to sam svoja razmi{qawa o stawu u prosveti iznela punim pra-

vom prosvetnog radnika, imam, naravno, i stavove, razmi{qawa o sektama

kao pravoslavni vernik, o multilevel prodaji kao ekonomski uslovqeno

bi}e... Po{to nisam ni teolog ni ekonomista, daleko mawe prava imam da

raspravqam o tim pojavama, ali ~isto zato {to su verske sekte starija po-

java od multilevel odvajawa od tr‘i{ta i od odvajawa vas "aktivnih" i

"kreativnih" od nas tradicionalnih, pasivnih i ksenofobi~nih u pro-

sveti, poslu‘ila sam se terminom sekta - za vas kao prosvetnu sektu, za

multilevel prodaju kao ekonomsku sektu. Nakon va{eg drugog ~lanka raz-

lozi za{to vas zovem sekta jo{ su uo~qiviji. Ne samo da ste se odvojili,

otcepili, ne samo da ose}ate potrebu da imate vo|e koje sledite, {to su

dva osnovna zna~ewa re~i sekta, nego imate i ~udnu potrebu da se pred-

stavite kao kakvi stradalnici i mu~enici pred nama okorelima: stra-

dalnici koji to sve stoi~ki i s rado{}u podnose uvereni u svoju praved-

nost. Va{em sekta{kom modelu pona{awa dodala bih i kvazi nau~ni apa-

rat (sveden, utlavnom, na statistiku) koji bi va{a nastojawa digao na ra-

zinu nekakve nove, ako ne nauke, ono bar nau~ne discipline, kao i odre-

|ivawe duhovnih prete~a, posthumno, da oni o tome ni{ta ne znaju. ûd-

no kako se niste setili da je svetu ponu|eno spasewe davno pre vas - poja-

vom Isusa Hrista i da je on davno pre Du{ana Radovi}a po{tovao decu

rekav{i: Takvih je carstvo Bo‘ije. [teta {to se u svojoj kratkovidoj sa-

modopadqivosti niste setili Spasiteqa jer, ako razmislite, najsavr{e-

niji odnos koji je postojao izme|u u~enika i u~iteqa je onaj izme|u Hri-

sta i apostola. Mislim da "aktivnijeg u~ewa" od onog kom su prisustvova-

li prvi apostoli u istoriji nije bilo. Ako gre{im, ~ikam vas da svojim

nau~no-pedago{ko-psiholo{kim aparatom doka‘ete suprotno. Kad ste

od jednog satiri~ara napravili svog duhovnog prete~u, ta nije vaqda da,

kao spasioci mladih, to ne}ete mo}i i od Spasiteqa?! Tim pre {to oblast

u kojoj radimo vi, ja i na‘alost, UNICEF, u korenu re~i ima re~ svet -

svetlost, svetiwa, prosvetqewe i to ba{ u hri{}anskom zna~ewu. Ili su

to za vas "pretenciozni ciqevi" kao i preno{ewe iskustva svetosavqa de-

ci? Kakvi su onda va{i ciqevi, gospodo, ako nemate pretenzija? Pomi-

{qate li da neko ko je iza vas mo‘da ima pretenzija? Ako nemate nikakve

ozbiqne ciqeve i pretenzije {ta }e vam toliki stru~waci, organizaci-

je, projekti, seminari, poklonici...? [to se ne dru‘ite po ku}ama, nede-

qom popodne?

Bi}e da su va{i ciqevi ne{to poput osve‘avaju}ih pi}a na suvopar-

nu materiju. Koka-kola s ledom po vrelom danu u pustiwi srpske prosve-

te. Vidite, ako ve} nemam ve}ih pretenzija na jednom tako stra{nom me-


stu "gde bu~i pusto{" po jednom tako suvoparnom danu, od tog da se osve-

‘im, ja bih se ipak radije poslu‘ila doma}i sokom od zove ili vi{we.

Ne iz ksenofobije, nego iz po{tovawa prema doma}oj vi{wi; iz svesti da

i ako mi na svakom uglu budu stajale cisterne koka-kole, koje }e UNI-

CEF dovu}i kao pomo}, vi{wa je proverena; a kad se jednom dobro~ini-

teqi i humanitarci povuku ili otkrijemo da su nas tim osve‘ewem tro-

vali, ne gine mi opet doma}a vi{wa. Uostalom, nije li nau~no dokazano

da na svakom podnebqu rastu kulture koje odgovaraju organizmima koji

na tom podnebqu ‘ive, te da je i najzdravije da se wima i prehrawuju. Ne

mislite li da se isto mo‘e odnositi i na duhovnu hranu, duhovnu glad,

glad za znawem?

U vezi s tim i u vezi sa ksenofobijom koju mi pripisujete jeste i pri-

~ica koja sledi, sasvim u duhu va{eg duhovnog prete~e. Bila bih i ja pa-

cifista, ali mi je Pacifik daleko i to {to oslu{kujem glasove i gla-

sine kako je Pacifik velik i dubok ne doprinosi mojoj veli~ini i du-

bini, ~ak i ako se deklari{em kao pacifista: niti }e verovawe da je Pa-

cifik takav kakvog mi ga opisuju doprineti tome da budem mawe malo-

gra|anin. Mogu samo, dok se te glasine ili glasovi ne provere kao kvali-

tet, poput Domanovi}eve pokojne strine zloslutno otpuhivati: Huuu!

Mogu da se kupam u Dunavu, a vi - mo‘ete na Zlatibor. Zar je to mawe od

Pacifika?! Kad apsolvirate Beogra|anina Du{ana Radovi}a mo‘ete se

pozabaviti satiri~arem, vama bli‘im i po vremenu i prostorno - Basa-

rom. Mo‘da }emo se tad boqe razumeti. Jer, vidite, stvari su odavno nad-

rasle Radovi}a, u svakom pogledu. Pa i ono {to je vama razlog za {a{a-

ve inovacije, tj. stawe u na{em {kolstvu ve} je odavno pesma vrabaca. O

tome kakvo nam je {kolstvo jo{ u Radovi}evo vreme snimqena su i dva

igrana filma, koja su meni poslu‘ila za naslove oba moja polemi~ka

~lanka: "Majstori, majstori" i "Nije nego". I sad se vi na{li da svetu ob-

znawujete istinu o na{em {kolstvu. Nije nego!

1998 - 1999.


KO SE BOJI

ISTORIJE?


POROBQAVAWE SRPSKE ISTORIJEDr Slavenko Terzi} o uvo|ewu protektorata~ak i u istra‘ivawe na{e pro{losti

Pitawe:

Doktore Terzi}u, va{ projekat "Evropski okviri srpskog nacionalnogpreporoda (1804-1918)" koji ste uputili Ministarstvu za nauku Srbije,ministarstvo je prosledilo ~ak u Bolowu. Projekat je najpre odbijen saobrazlo‘ewem da podsti~e nacionalizam. Kasnije je prihva}en ali osta-je poni‘ewe izazvano obrazlo‘ewem da se prou~avawe srpske istorijeprogla{ava nacionalizmom.

- To je o~igledna posledica nove nau~ne politike koju sledi rukovode-

}i tim Ministarstva za nauku i tehnologiju na ~elu sa ministrom* i we-

govim zamenikom koji se trude da naprave radikalne zaokrete, kao da svet

po~iwe od wih, a da se nisu upoznali sa onim {to se radilo prethodnih

decenija - pa ono {to nije bilo dobro da se promeni, a ono {to je vaqalo

da se zadr‘i. Nije, vaqda, da ba{ ni{ta pre wih nije bilo kako treba. Ve-

liki srpski nau~nik i dr‘avnik Stojan Novakovi}, zagovornik reda, za-

kona i postupnosti, ~esto je ponavqao da se u nau~nim poslovima "svi mi

jedni drugima na ramena naslawamo" misle}i na to da je pogre{no tako

olako odbaciti ono {to su drugi pre nas radili. A najgore od svega, kada

je re~ o organizaciji nau~nog rada i izradi nau~ne strategije, jeste poli-

ti~ka ostra{}enost, pristrasnost i kratkovidost, stran~arewe, pred-

nost strana~ko-politi~kim nad stru~nim kriterijumima, nepo{tovawe

zakona. Takav pristup nauci ne mo‘e da donese ni{ta zdravo ni dugotraj-

no i mi smo ve} svedoci pravog kolapsa nau~noistra‘iva~kog rada naro-

~ito po nau~nim institutima. Kakva je to i ~ija strategija koja vodi umi-

rawu nau~nog rada, u prvom redu u humanisti~kim naukama, da li je i to

jedan od preduslova da bi se postalo kolonija i u ovome domenu?

[to se "bolowske recenzije" ti~e, o tome se ve} dosta pisalo i govori-

lo. Verujem da smo prva zemqa koja je sve projekte iz oblasti nacionalne

istorije, etnologije i drugih nauka poslala na recenziju u inostranstvo.

Nemam ni{ta protiv da se tra‘i i inostrana recenzija za odre|enu te-

mu, ili kwigu, ili projekat, ako za to tamo postoji dobar znalac. Dakle,


* U postoktobarskoj vladi DOS-a, ministar je bio Dragan Domazet (nap. V. D.)

stru~nost je u prvom planu. Na‘alost, u svetu danas postoji malo qudi

koji su dobri znalci istorije Srba i Balkana. I zato se ova recenzija pre-

tvorila u ocenu moralno-

politi~ke podobnosti, doslovno. Kratko re~eno - mislim da je to sramo-

ta i za Ministarstvo i za Bolowu. To je i vrlo opasna stvar - u vreme ka-

da se svi zakliwu u demokratiju i slobodu nau~nog stvarala{tva. Sve

miri{e na duh protektorata i u istra‘ivawu sopstvene pro{losti. Pod

globalizacijom se u stvari podrazumeva unifikacija ne samo dr‘ava u

svetu, naroda i narodnih obi~aja i dr‘avnih ure|ewa ve} i unifikaci-

ja istorije.

Pitawe:

Nasiqe nad istorijom koju sprovode nosioci novog svetskog poretka jetoliko veliko da se ~ak tra‘i ponovno pisawe istorije. U kojoj meri jeugro‘en srpski narod?

- Pojam globalizacija, ili mondijalizacija ima najmawe dva zna~eqa. S

jedne strane, postoji proces br‘eg povezivawa sveta u svim oblastima -

zahvaquju}i novim tehnologijama i informacionim sredstvima, {to mo-

‘e pomo}i br‘em i boqem poznavawu razli~itih kultura i civilizaci-

je. Ali, s druge strane, o~igledna je te‘wa da se svim sredstvima, ukqu~u-

ju}i i vojna, nametne, sistem globalnog upravqawa svetom iz jednog cen-

tra, kako na ekonomskom, tako i na politi~kom planu. Taj centar su SAD

i NATO. Takva te‘wa vodi ne samo ekonomskom i politi~kom imperija-

lizmu nego i sve br‘oj i brutalnijoj militarizaciji sveta. Protiv ta-

kvih te‘wi bore se danas mnogi dalekovidi qudi {irom planete, ali je

zahuktala ma{inerija svetske mo}i bezobzirna u ostvarivawu svojih

opakih namera. Svaka te‘wa za svetskom mo}i zavr{avala se tokom isto-

rije, pre ili kasnije, fatalno za nosioce te ideje. Dana{wa te‘wa glo-

balnog upravqawa celim svetom ugro‘ava temeqe klasi~ne evropske i

hri{}anske civilizacije, ugro‘ava veliku tradiciju svih drugih civi-

lizacija, obesmi{qava veliko humanisti~ko nasle|e... Pod izgovorom

borbe za qudska prava ili borbe protiv terorizma vr{e se stra{ni zlo-

~ini. NATO i SAD su svim sredstvima, ukqu~uju}i i bombardovawe Srba

u Bosni i Hercegovini i bombardovawe i varvarsko ru{ewe Srbije, podr-

‘avali radikalne islamiste, a sada tobo‘ vode rat protiv wih. Oni su

pogazili sve norme me|unarodnog prava i sve principe morala i pravde;

da bi bombardovawem omogu}ili teroristima OVK da okupiraju Kosovo

i Metohiju i pripoje ih velikoj Albaniji! Ima li ve}eg cinizma i apsur-

da od te ideologije "milosrdnog an|ela"!


Sistem globalnog upravqawa svetom pored svega drugog name}e i svoj

sistem kulturnih vrednosti - novi globalni moral, ~ije prihvatawe po-

staje jedina mera progresa, civilizacije i napretka. Name}e se la‘na di-

lema - da se mo‘e biti "gra|anin sveta" samo ako se odbaci nacionalna

kultura i kulturna samosvest, umesto da bude obrnuto - svetska kulturna

ba{tina je velika u onoj meri u kojoj uva‘ava kulturne i civilizacijske

tekovine svih naroda sveta. âk se i prodor NATO-a na Istok tuma~i i

civilizacijskim razlozima -kao podr{ka {irewu ideja i vrednosti za-

padne civilizacije. [ta je to nego ideologija savremenog krsta{kog ra-

ta?

Pitawe:

Doktore Terzi}u objavili ste na desetine studija o istorijskim zbiva-wima na Kosovu i Metohiji. Pre nekoliko dana u Etnografskom muzeju uBeogradu govorili ste o sada{woj situaciji u toj srpskoj pokrajini. Ni-je li pod novom vla{}u legalizovana promena etni~ke strukture na Ko-sovu i Metohiji, etni~ko ~i{}ewe srpskog i drugih nealbanskih narodasa Kosmeta, koje su izvr{ili teroristi OVK poreklom sa Kosmeta ali iu ogromnom broju Albanci iz susedne Albanije?

- Raspe}e Kosova i Metohije je stra{na nesre}a srpskog naroda, ali i

velika sramota za Evropu i evropsku kulturu. Jer, vi{e je nego alarmant-

no to da nema gotovo ni minimuma ne samo hri{}anske nego ni obi~ne

qudske solidarnosti sa srpskim ‘rtvama. A da i ne govorim o me|una-

rodno-pravnim i drugim presedanima - da najmo}nija vojna alijansa bez

objave rata napadne malu suverenu zemqu, okupira deo wene teritorije,

nametne okupacijsku upravu pod kojom {iptarske teroristi~ke forma-

cije etni~ki o~iste taj deo teritorije, a preostali Srbi ne smeju da pro-

govore svojim jezikom, a do prodavnice i do {kole prate ih grupe vojni-

ka opremqenih kao za specijalne operacije. I jo{ ube|uju svet da je "Ko-

sovo postiglo veliki napredak na putu izgradwe multietni~kog i multi-

kulturnog demokratskog dru{tva" Da li oni zaista misle da je ceo svet

blesav i da se to ne~uveno nasiqe sa morem zlo~ina mo‘e tek tako fraza-

ma zaba{uriti i predstaviti kao normalno i legalno?

Mi ne smemo, na prvom mestu, zaboraviti istinu o tom delu na{e zemqe,

iako se posledwih godina javqaju kwige koje ‘ele da pru‘e istorijsko

opravdawe savremenog zlo~ina i da Srbe prika‘u kao okupatore svoje ze-

mqe. Pomiwem samo neke: Noel Malkom "Kosovo, kratka istorija" (na en-

gleskom), Karl Kazerrobert Pihler-Volfgang Petri~ "Kosovo - Kosova"

(na nema~kom), Zbornik radova "Kosovski konflikt" (na nema~kom), vi{e


autora, jedan od dva urednika je Jens Rojter. Osnovno ne smemo zaboravi-

ti: Kosovo i Metohija kao srce Stare Srbije otimaju se ve} skoro 150 go-

dina najbrutalnijim nasiqem, uvek uz pomo} neke strane sile - prvo Au-

stro-Ugarske, zatim Italije i Nema~ke izme|u dva rata i tokom Drugog

svetskog rata, zatim posle Drugog rata uz pomo} rukovodstva Titove Jugo-

slavije i najzad NATO-a.

Treba {to pre objaviti dokumenta o proterivawu Srba sa Kosova i Me-

tohije od 1941. do 2001. godine i to na engleskom i nema~kom jeziku. Ta gra-

|a }e osvetliti sudbinu tog dela na{e zemqe. Treba objaviti gra|u o vla-

sni{tvu nad zemqom na Kosovu i Metohiji. Srbi su vlasnici velikog de-

la zemqe, mo‘da ~ak i ve}inskog. Zemqu po svim evropskim standardima

treba da u‘ivaju weni vlasnici. Zatim treba vratiti velike komplekse

zemqe koja je posle rata oduzeta od Srpske pravoslavne crkve. "Treba vra-

titi svu pokretnu i nepokretnu imovinu koja je Srbima nasilno oduzeta.

To je vaqda osnovna du‘nost svake iole pravne dr‘ave, i tek kada se sta-

we pravno ra{~isti onda mo‘emo govoriti o elementarnim pretpostav-

kama za red i normalan ‘ivot. Srbi se moraju vratiti na zemqu svoju i u

ku}e svoje. Tek tada }emo mo}i re}i da ‘ivimo u normalnoj zemqi, a ne u

razbojni~kom gnezdu. Srbi moraju svuda i na svakom mestu braniti svoja

nesporna prava, ona ista koja imaju i drugi gra|ani Evrope.

(Slavenko Terzi} objavio je vi{e desetina studija i kwiga na srpskomi nekoliko svetskih jezika o istoriji na{eg naroda i Balkana. Jedan jeod, najpoznatijih stru~waka u svetu istorije balkanskih naroda i od-nosa Srba i Austrougarske, zatim odnosa Rusije i Srbije. Wegova kwi-ga "Srbija i Gr~ka" i studija "Srpski nacionalni pokret, izme|u Rusi-je i zapadnih sila" spadaju me|u najcitiraniju nau~nu literaturu iztih oblasti. Dr Slavenko Terzi} bio je direktor Istrorijskog insti-tuta Srpske akademije nauka i umetnosti od 1987. godine do 15. aprilaove godine. Dr Terzi}a zamenio je mla|ani Tibor @ivkovi} koji je odmahizdvojio institut iz SANU.)

2002.


PUTUJU]I NAU^NI^KI CIRKUSI

Kako su pobednici nakon rata u Jugoslaviji prepravqali istoriju

Balkana? Nema~ki i austrijski uybenici, ako se uop{te bave uni{tewem

Jugoslavije, svoju sliku savremene istorije gra|anskih i interventnih

ratova grade na mitu da je ju‘noslovenske narode oslobodila me|unarod-

na zajednica.

U {kolskim uybenicima ponovo u ‘ivot vaskrsava, u nema~kom Mini-

starstvu inostranih poslova, uz pomo} austrijskih tajnih slu‘bi, nasta-

li plan "Potkovica", kojim je Beograd navodno planirao sistematsko pro-

terivawe Albanaca sa Kosmeta.

Tu Frawo Tu|man, uz sve naknadne ograde, va‘i za oslobodioca Hrvata,

a Slobodan Milo{evi} za tiranina nad Srbima.Tu se napad NATO saveza

pretvara u mirovnu misiju, a odvla~ewe Milo{evi}a pred ratni sud,

tribunal UN u Hagu, u pravednu stvar. Ako Kristina fon Kol u jednom au-

strijskom uybeniku istorije (koji je jo{ uvek u upotrebi) sme da raspre-

da o brutalnoj "srbizaciji" Kosmeta, to zna~i da vi|ewe savremene isto-

rije nastavqa tamo gde je stala ratna propaganda 1999.

"Svakodnevni ‘ivot albanskog stanovni{tva na Kosmetu", pi{e u po-

mo}nom uybeniku Kristina fon Kol u svom vi|ewu ‘ivota na Kosmetu

pre 1999, "bio je sa jedne strane obele‘en policijskim terorom, dok je sa

druge bio odre|en time da nijedna instanca niti dr‘avni organ nisu qu-

dima nudili pravnu za{titu."

Nema ni re~i o nasiqu albanskih ekstremista sa Kosmeta nad srpskim

stanovni{tvom, ni nagove{taja gerilske aktivnosti U~k i wene kampawe

podmetawa bombi u srpske policijske stanice i ku}e lojalnih Albanaca;

a nema ni aktuelizacije nastavnog sadr‘aja, koja bi odavno bila na mestu

s obzirom na sistematsko proterivawe srpske mawine sa Kosmeta pred

o~ima Kfora i UNMIK-a. Umesto toga, ratna propaganda pohoda NATO sa-

veza iz 1999. i pet godina nakon wegovog kraja servira se 17-godi{wim

u~enicima.

U samoj Srbiji, zadatak pobednika je te‘i. Ova zemqa ~iji su ekonomski

kapaciteti opqa~kani, socijalne strukture u velikoj meri uni{tene, ko-

ja je u vojnom pogledu prepu{tena na milost i nemilost NATO savezu, a

pravno li{ena svojih nacionalnih vo|a, sada treba jo{ i sama da pove-

ruje u to da su se svi u‘asi rata i dru{tveni poreme}aji koji su nakon


wega usledili dogodili za weno dobro. Tog zadatka su se, me|utim, podu-

hvatile desetine intelektualaca iz zapadne Evrope i SAD.

Pri tom ovi "internacionalci" koji su u komadu Petera Handkea is-

pravno prikazani kao parazitska klika koja u‘iva u krizama, nastupaju

nagla{eno antinacionalno. Srpski nacionalizam za wih va‘i za oli~e-

we najdestruktivnije sile u biv{oj vi{enacionalnoj dr‘avi. Hrvatski

klerikalni antisocijalizam i antisemitizam jednog Frawe Tu|mana se,

nasuprot tome, u materijalu pripremqenom za pisawe nove istorije ovog

regiona ne isti~e; ideologiji politi~kog islama jednog Alije Izetbego-

vi}a negira se svaka istori~nost. Slovena~ki secesionizam hvali se kao

karta za ulazak u Evropsku uniju.

Olako kao u igri, duhovni mentori najnovije nema~ke ratne istorije,

kao {to je Jirgen Habermas, preska~u vezu izme|u secesije i nacionali-

zma. U vi{e nego smelom zaokretu, sve se dovodi do svoje suprotnosti:

tek kraj jugoslavizma mo‘e doneti i multikulturalnost u novom obli-

ku.

Ali, ba{ pristalice vojne intervencije sa svojim urbano-imperijal-

nim multikulturalizmom, provociraju upravo one nacionalizme koji

su im po voqi i kojima najboqe umeju da se poslu‘e.

Dok su se sredinom 90-ih na multikulturalnoj berzi dobro kotirali

hrvatski nacionalisti~ki i bosanski muslimanski lideri, kasnije je to

bio slu~aj sa albanskim liderima sa Kosmeta i crnogorskim liderima.

Oni su odigrali svoju ulogu kao instrumenti borbe prema Zapadu nepri-

jateqski nastrojenih nacionalizama, pre svega, srpskog.

U julu 2004. Univerzitet u Gracu je bio doma}in onog cirkusa ameri~-

ko-nema~ko-jugoslovenskih istori~ara koji jo{ od 2001. putuje izme|u

Novog Sada, Sarajeva i Alberte u SAD.

"Inicijativa nau~nika: re{avawe jugoslovenskih konroverzi", naziva

se taj intelektualni trust prepravqa~a istorije. Ova inicijativa sti-

pendista ho}e da se na planu savremene istorije obra~una sa "nacionali-

sti~kim politi~arima, novinarima i akademicima" koji su "tragi~na

zbivawa protekle decenije pogre{no prezentirali na na~in (...) koji je

pove}ao kulturni jaz izme|u Srba i wihovih suseda .

"Na nesre}u , nastavqa se u engleskom tekstu ove inicijative, "svaka na-

cionalna grupa je prikupila razli~ite istorijske ~iwenice. (...) A najdu-

bqi jaz deli ve}inu Srba od svih drugih nacionalnih grupa u Bosni, Hr-

vatskoj, na Kosmetu i u Sloveniji".

I srpski {kolski uybenici moraju da se pribli‘e istoriji Zapada.

"Da li je ugro‘enost srpske mawine u Hrvatskoj bila stvarna ili umi-


{qena?" pita na primer Drago Roksandi} sa Soro{ovog univerziteta u

Budimpe{ti.

Ve} i na osnovu tekstova i poziva za istorijske seminare jasno se vidi

da se odgovornost za jugoslovensku katastrofu pripisuje iskqu~ivo in-

ternim sukobima, a u wima opet srpskom nacionalnom rukovodstvu, oku-

pqenom oko Slobodana Milo{evi}a.

Me|unarodna zajednica opisuje se kao "graditeq mostova me|u regioni-

ma . Naro~ito pozitivno se isti~u mediji kao {to su "Glas Amerike , "Ra-

dio Slobodna Evropa" i BBC, kao i obrazovne institucije poput Soro{o-

vog univerziteta, fondacije Fridrih Nauman i fondacije Konrad Adena-

uer, fondacije "Pro Oriente" i fondacije Bertelsman.

Po{to celokupna nagomilana mo} intelektualnih kolonizatora do sa-

da nije dovela do ‘eqenog uspeha, "Inicijativa nau~nika" razvija speci-

jalni program za prepravqawe istorije Balkana, namewen srpskim {ko-

lama. Protivnik jo{ uvek nije kulturno pobe|en. Zbog toga ovi istori~a-

ri, kojih ima gotovo 180, putuju po univerzitetima i obrazovnim institu-

cijama, kako bi srpskoj istoriografiji pokazali zapadnoevroiski put.

U 20 timova rade stru~waci iz 40 zemaqa, najve}i broj wih iz SAD (46

nau~nika), Bosne (21) i velike Britanije (16). Wima poma‘e 38 Srba, koji

u zemqu treba da donesu poruku o wenom osloba|aqu od strane NATO-a,

MMF-a i EU.

Imena kao {to je Volfgang Petri~ (biv{i kolonijalni upraviteq Bo-

sne i Hercegovine) garantuju da, sa nema~ke strane, me|u narod ne}e do-

speti ni{ta drugo do ono {to se ovde kod nas do‘ivqava kao shvatawe

istorije koje odgovara istorijskoj stvarnosti.

Sponzori{e se i {iri prilog "Kosovo: pogled u budu}nost , premijera

Kosova Bajrama Reyepija ili pak "Budu}nost Crne Gore , predsednika

Mila \ukanovi}a. Uz takvu pomo} SAD ~ak i politi~ke "kuvane noge" sti-

~u svojevrstan intelektualni {arm.

Pored Instituta SAD za mir, tu je i Nacionalna fondacija za demokra-

tiju, kojoj u prekrajawu istorije finansijski poma‘u Volfgang Petri~

i konzorcijum. Ova 1983. osnovana fondacija podr‘ava stipendijama i

subvencijama sve {to se SAD ~ini vrednim sa gledi{ta demokratske po-

litike.

Godine 2003. sedi{te ovog tela bilo je u Venecueli gde je opozicionim

grupama i institutima, koji su protiv Huga âveza, stavqeno na raspola-

gawe preko milion dolara. Lista ~lanova ove fondacije izgleda kao "ko

je ko" aktuelnog ameri~kog imperijalizma. Kao stru~waci za Balkan u di-

rektorijumu ove fondacije za demokratiju sede, izme|u ostalog, general


Vesli Klark i ambasador Ri~ard Holbruk. Obojica su direktno u~estvo-

vali u brisawu Jugoslavije sa geografske karte.

Holbrukov "multikulturalizam" se, kada je re~ o srpskom stanovni-

{tvu, u wegovoj kwizi "Moja misija , koju je napisao po okon~awu svoje

funkcije na polo‘aju specijalnog ameri~kog opunomo}enika za Balkan,

razotkriva kao primitivni rasizam:

"Posteneno sam razvio svojevrstan ose}aj za Srbe, oni su tvrdoglavi i

rado pose‘u za krupnim re~ima. Ali, kada do|e do gustog, i kada im pri-

slonite pi{toq na grudi, na posletku se otkrivaju samo kao sitni la‘o-

vi."

Daqe nastavqa u istom rasisti~kom diskursu:

"Zapad je tokom proteklih godina u~inio gre{ku {to je sa Srbima po-

stupao kao da su qudi koji razmi{qaju racionalno, sa kojima se mo‘e

ozbiqno diskutovati i razumno pregovarati. Oni, me|utim, zapravo rea-

guju samo na silu..."

Jasno je {ta su mogli da nau~e stipendisti od svog sponzora Holbruka,

od samog po~etka nije upu}en nijedan poziv nijednom srpskom istori~a-

ru koji bi se skepti~no suprotstavio vi|ewu stvari samo iz ugla pobed-

nika.

Spomenuti putuju}i cirkus istori~ara, koji svoj naredni skup ima na

Institutu za ju‘nu Evropu na Univerzitetu u Gracu, direktno finansi-

ra, dakle, najja~a intervencionisti~ka sila u biv{oj Jugoslaviji. Vazdu-

{ni rat NATO saveza dobijen je nakon 78 dana, a zvani~na okupacija Ko-

smeta i BiH i daqe traje. Sada su SAD i EU zajedni~ki otvorile i "obra-

zovni front . Radi se o umovima Srba, o srpskoj svesti, odnosno kako se u

programu ka‘e: "Inicijativa stipendista ho}e da navede u~esnike da se,

zahvaquju}i svom znawu o tragi~nim zbivawima iz perioda izme|u 1986.

i 2000. oslobode interpretacija nacionalnih politi~ara i medija, koje

se odra‘avaju na masovnu kulturu."

Zapadna vladavina ~ini sve {to mo‘e kako bi percepciju istorije na

Balkanu transformisala onako kako woj odgovara.

Institut za (ameri~ki mir)

Pripreme za prepravqawe savremene istorije Balkana pla}aju dva in-

stituta iz SAD: va{ingtonski Institut SAD za mir i Nacionalna fon-

dacija za demokratiju, koji su na Internet sajtu "Inicijative nau~nika"


navedeni kao weni sponzori. Institut za mir SAD je 1986. osnovao Ronald

Regan; wegovo nau~no osobqe postavqaju ameri~ki predsednici, uz odo-

brewe Senata, jedan ~lan dolazi iz Ministarstva odbrane i Ministar-

stva inostranih poslova, a jo{ jedan sa Univerziteta za nacionalnu od-

branu. Institut za mir time de facto predstavqa dr‘avnu ustanovu SAD.

On ve} na osnovu svoje konstrukcije nema nikakvu drugu mogu}nost do da

sledi logiku onog ameri~kog rukovodstva koje je 1999. godine 78 dana ba-

calo bombe na Jugoslaviju i pobrinulo se za to da politi~ki lideri ko-

ji mu nisu bili po voqi, mahom zahvaquju}i wemu, dospevaju u zatvor.

Isti institut ve} godinama poziva kriti~are i novinare koji su u SAD

po voqi na simpozijume u Erli/Savezna Dr‘ava Viryinija, odnosno u

Gwilanu/Kosmet, o pitawima kao {to su "Dr‘avna izgradwa na Kosmetu"

ili "Izazovi obnove multietni~kog dru{tva".

2004.


KREIRAWE PRO[LOSTIMilorad Vuka{inovi}

Po~etkom {ezdesetih godina XX veka, uporedo sa fenomenalnim razvo-

jem tehnolo{kih i informati~kih sredstava, ameri~ki teoreti~ari

dru{tvenih nauka uvode u upotrebu pojam socijalni in‘ewering. Na-

stao kao rezultat procene vrhunskih politi~kih krugova da nadolaze}e

doba predstavqa izazov bez presedana u istoriji qudskog dru{tva, dru-

{tveni (socijalni) in‘ewering postaje sinonim revolucionarnog pre-

vrata, koji na potpuno nov na~in defini{e mesto i ulogu nauke u epohi

koja se tada samo naslu}ivala, epohi globalizacije.

Dru{tveni in‘eweri, od tada do danas, treba ne se samo da daju odgovo-

re na probleme sa kojima se suo~avaju prvenstveno najrazvijenija dru-

{tva, ve}, vi{e od toga, da poka‘u kreativnost i ma{tovitost u procesu

"projektovawa ili osmi{qavawa istorije". Ostvarewu ovakve te‘we savr-

{eno je i{ao na ruku razvoj nauke i tehnologije, pogotovu sredstava ma-

sovne komunikacije. Dakle, ono {to je do ju~e bilo nezamislivo, odjednom

je, preko no}i, postalo ostvarivo. ôvek je do{ao u priliku da planski

usmerava dru{tvene doga|aje, odnosno da se direktno, svesno i namerno

ume{a u proces socijalne evolucije ~ove~anstva (izraz ruskog filozofa

Aleksandra Zinovjeva), svode}i uticaj objektivnih ~inilaca u istorij-

skom procesu na najmawu mogu}u meru.

Stvarni rezultat Svetskog rata

Dru{tveni in‘eweri na Zapadu, jo{ sedamdesetih godina pro{log ve-

ka, projektovali su raspad isto~nog, komunisti~kog bloka i Sovjetskog

Saveza. Ve} tada je, na osnovu relevantnih ekonomskih pokazateqa i ana-

lize unutra{wih prilika, izveden zakqu~ak o neminovnoj pobedi u

"hladnom ratu". Bio je to neophodan preduslov za, kako je tada oceweno,

"kvalitativan skok u novo doba", koji }e uslediti krajem osamdesetih go-

dina pro{log veka.

Planirane politi~ke promene na nekada{wem socijalisti~kom Isto-

ku, zahtevale su osmi{qen pristup, prvenstveno na psiholo{ko-propa-

gandnom planu. Dru{tveni in‘eweri Zapada procenili su da je najefi-


kasniji metod razbijawa suprotstavqenog bloka podsticawe nacionali-

sti~kih ose}awa, posebno kod onih naroda kod kojih je, poput Poqaka, po-

stojao istorijski ukorewen antiruski sentiment. Ostvarewe jednog ta-

kvog ciqa, po proceni analiti~kih krugova, podrazumevalo je odre|enu

reviziju rezultata Drugog svetskog rata, na osnovu kojih je uspostavqena

geopoliti~ka arhitektura, prvenstveno sovjetsko prisustvo u central-

noj i isto~noj Evropi, posle 1945. godine.

Prvi ozbiqniji poku{aj te vrste predstavqaju radovi istaknutog isto-

ri~ara Eriha Noltea, ~ija je interpretacija razdobqa Drugog svetskog

rata u nau~nim krugovima izazvala ~uveni "spor o istoriji". Prema Nol-

teovoj teoriji, glavni sadr‘aj Drugog svetskog rata bio je "sukob dva to-

talitarizma, nacizma i boq{evizma", koji poznati istori~ar naziva i

"evropskim gra|anskim ratom ideologija". Navedenu tvrdwu Nolte pot-

krepquje primerom Poqske. Podelu te zemqe zasnovanu na sovjetsko-ne-

ma~kom ugovoru iz 1939. godine opisuje kao "pakt uni{tewa bez preseda-

na u evropskoj istoriji XIX i XX veka, i zato su dr‘ave koje su ga potpi-

sale morale biti potpuno specifi~nog tipa".

Nolteovska paradigma potpuno je prilago|ena hladnoratovskoj epo-

hi i ciqevima atlantisti~ke geostrategije. Svrha izjedna~avawa naci-

zma i boq{evizma, wihove tobo‘we istovetne odgovornosti za straho-

te Drugog svetskog rata, imala je za ciq davawe pseudoistorijskog le-

gitimiteta za predstoje}e razarawe Isto~nog bloka. Na ovakvim ci-

ni~nim premisama, postepeno ali uporno, zapadni dru{tveni in‘ewe-

ri podsticali su nacionalisti~ke antisovjetske procese, pravdaju}i

wihovo postojawe kao logi~nu te‘wu naroda Isto~ne Evrope da se

"vrate u istoriju".

Iz te istorije, navodno, iza{li su onog trenutka kada ih je "okupira-

la Crvena armija", o ~ijim vi{emilionskim ‘rtvama tokom Drugog svet-

skog rata i odlu~uju}em vojni~kom doprinosu u slamawu Hitlerove voj-

ne ma{inerije zapadna istoriografija uglavnom ne govori.

Afirmacija potiskivawa

Posle ru{ewa Berlinskog zida, primena metoda kreativnosti i ma{to-

vitosti u istoriografiji dobija na zamahu. Postmoderna nolteovska re-

lativizacija istorije, zasnovana na poluistinama, biva veoma brzo zame-

wena novom metodologijom "transferisawa kultura" koja prakti~no te-


‘i da interpretativnu istoriografiju prilagodi politi~kom konceptu

"ujediwene Evrope". Pojednostavqeno re~eno, to zna~i potiskivawe naci-

onalnih istorija, pre svega iz obrazovnog procesa, radi afirmacije "za-

jedni~kih evropskih vrednosti". Ovaj metod je od 1987. godine deo zvani~-

nih dokumenata Evropske Unije i predstavqa ~itav sistem preporuka za

pisawe uybenika istorije, namewenih onim dr‘avama koje te‘e ~lanstvu

u ovoj organizaciji.

I pored romanti~arskog prizvuka, metodologija "transferisawa kul-

tura" u praksi postkomunisti~kih dr‘ava se svodi na pisawe "novih

istorija" naj~e{}e na antiruskoj osnovi, pri ~emu se ne zazire ni od

najgrubqeg falsifikovawa istorijskih doga|aja i ~iwenica. Radi pri-

bavqawa legitimiteta promenama nastalim u posthladno-ratovskom pe-

riodu, ideolozi atlantizma sistematski podsti~u "novu politi~ku kla-

su" u nekada{wim socijalisti~kim dr‘avama na pisawe "novih istori-

ja", naravno uz pomo} specijalisti~kih instituta i eksperata sa Zapa-

da.

Posle uspe{no izvedenih "obojenih revolucija" u Ukrajini, Gruziji i

Moldaviji, gotovo istovremeno su objavqeni novi uybenici istorije na-

meweni u~enicima wihovih osnovnih i sredwih {kola. U novoj inter-

pretaciji ukrajinske istorije, na primer, mo‘e se pro~itati da se Ukra-

jina kao ruska kolonija oslobodila tokom "ukrajinsko-ruskih ratova".

Uybenici petog razreda osnovne {kole, koji su objavqeni po odobrewu

ukrajinskog Ministarstva prosvete sadr‘e podatak o tome da je Moskva

radi spre~avawa te‘wi za samostalno{}u Ukrajine "namerno organizo-

vala glad u periodu 1932-33. godine". Svakako najve}i "biser nove ukrajin-

ske istorije" je potpuno druga~ija interpretacija uloge pronacisti~ke

divizije Stepana Bandere, za koju se tvrdi da je tokom 1943. godine "oslo-

bodila ve}inu gradova u Ukrajini od Nemaca". U mnogim gradovima za-

padne Ukrajine, u velikoj meri pounija}ene, pre‘iveli nacisti se tre-

tiraju "kao zaslu‘ni gra|ani i borci za ukrajinsku samostalnost". Iz

lokalnih buyeta ~ak im se po tom osnovu ispla}uju i odgovaraju}e pen-

zije.

Sve to ne izaziva nikakve proteste na "demokratskom i antifa{isti~-

kom zapadu". Uostalom, istorija je ve} odavno najpogodnija arena za ispo-

qavawe razli~itih politi~kih interesa. Danas je, me|utim, ona i vi{e

od toga, neka vrsta socijalne terapije, univerzalnog leka sposobnog da

makar privremeno uti{a nezadovoqstva armije "gubitnika tranzicije" u

nekada{wim socijalisti~kim dr‘avama.


Budu}nost je u zaboravu

Napadno plasirawe "novih istorijskih istina" nije mimoi{lo ni bal-

kanski deo Evrope. Razlika u odnosu na postsovjetski prostor je samo u

jednom: antiruski je zamewen antisrpskim prizvukom u istorijama novo-

stvorenih dr‘ava i naroda. Primera je i previ{e.

Albanska deca na Kosovu i Metohiji, u~e se u {kolama "toleranciji i

multietni~nosti" tako {to im se obja{wava da je manastir De~ane sagra-

dilo albansko pleme Ga{i, kao i da su u Kosovskom boju u~estvovali Al-

banci, a ne Srbi. U susednoj Makedoniji, "fingirani rat proizveo je fin-

giranu istoriju". Naime, prema Ohridskom sporazumu, uybenik za osmi

razred osnovne {kole {tampan je dvojezi~no i sadr‘i 50 odsto makedon-

ske, 40 odsto albanske i 10 odsto svetske istorije.

Albanskim delom istorije obuhva}ena su i podru~ja susednih zemaqa:

Kosmet i jug centralne Srbije i âmerija u Gr~koj. Za fa{isti~ku Veli-

ku Albaniju, autori tvrde kako "nije bila etni~ka tvorevina, jer nije ob-

uhvatala sve oblasti naseqene Albancima". Pisci uybenika preciziraju

da je izvan wenih granica ostala oblast âmerija u Gr~koj. Ipak, pravi

skandal, sli~no prethodno navedenom ukrajinskom primeru, predstavqa

veli~awe uloge {iptarskih balisti~kih bandi koje su navodno u~estvo-

vale u "borbama za oslobo|ewe Tetova i Gostivara, u zapadnoj Makedoni-

ji, od nema~kog okupatora 1944. godine". Naravno, svi znaju da Nemaca u

Makedoniji u to vreme i nije bilo. Ceo projekat odobrilo je makedonsko

Ministarstvo prosvete, uz obrazlo‘ewe da je u pitawu "svetski trend" i

priznawe da je uybenik pisan po preporuci Instituta u Braun{vajgu,

odakle je sugerisano da se "neke stvari iz pro{losti zaborave radi bu-

du}nosti".

Prilago|avawe istorije novostvorenoj geopoliti~koj stvarnosti na

Balkanu odvija se uz "punu podr{ku" inostranih stru~waka, za koje je

prostor nekada{we Jutoslavije idealan poligon i za isprobavawe "sa-

vremenih na~ela kojima se na potpuno nov na~in obele‘avaju spomen

podru~ja posve}ena ‘rtvama genocida i holokausta".

Posle vi{egodi{wih priprema i saradwe hrvatskih sa stru~wacima

iz inostranstva, u Jasenovcu }e uskoro biti predstavqen novi koncept

ure|ewa ovog memorijalnog centra. Prema re~ima nosilaca projekta, "no-

vom postavkom patwa je individualizovana, a ‘rtva identifikovana".

Smisao ~itave ideje je da se primenom ovakvog koncepta falsifikuje ne-


sporna istorijska ~iwenica o 700 hiqada pobijenih Srba, Jevreja i Roma.

To se ~ini pod veoma providnim izgovorom da su "bitna imena, a ne broje-

vi" (u slu~aju Srebrenica sasvim je suprotno).

Primenom takozvanog "savremenog pristupa u~ewu istorije, posebno

istorije stradawa i qudske - patwe, kroz potrebu da se istakne dostojan-

stvo ‘rtve "prakti~no se negira ~iwenica da su ‘rtve Jasenovca strada-

le pre svega zbog svoje nacionalnosti". Na taj na~in stvaraju se pretpo-

stavke da se zlo~in genocida u kvislin{koj NDH preimenuje u ratne zlo-

~ine, po~iwene na tom prostoru tokom Drugog svetskog rata. Ta okolnost

je od su{tinskog zna~aja za sada{wu politi~ku klasu u Hrvatskoj, o~i-

gledno podr‘anu od inostranog faktora, koji joj poma‘e da se oslobodi

"neprijatnog tereta iz pro{losti".

Jasenovac - mali skup individua

Uo~qivo je, tako|e, nastojawe hrvatske dr‘ave da novim projektom

memorijalog kompleksa u Jasenovcu smawi i odijum uticajnog jevrej-

skog faktora u svetu, kroz nameru da se "srpske ‘rtve u Jasenovcu uma-

we na ra~un jevrejskih". Da je re~ o dogovoru na najvi{em politi~kom

nivou predstavnika Vatikana i jevrejskog lobija, svedo~e i izjave uti-

cajnog intelektualca Slavka Gold{tajna, koji je u posledwe vreme vi-

{e puta izjavio kako u Jasenovcu "nije ubijeno vi{e od 70 hiqada qu-

di".

Ipak, u celoj pri~i najgora stvar je izostanak slu‘bene reakcije zva-

ni~nog Beograda, ~iji je {ef diplomatije Dra{kovi} naprasno zabora-

vio na svoje izjave s po~etka devedesetih godina pro{log veka o Jasenov-

cu kao "najve}em srpskom gradu pod zemqom". Jo{ je sramotnije izja{wa-

vawe na{e ambasade u Zagrebu, koja je povodom najavqenog projekta saop-

{tila "kako }e i daqe podr‘avati sve aktivnosti vezane za preure|ewe

Spomen podru~ja". Svaka dr‘ava koja ~uva dostojanstvo svoga naroda i ne-

vinih ‘rtava bi povodom najavqenih aktivnosti uru~ila ozbiqan di-

plomatski protest, povukla svog ambasadora na konsultacije i razmi-

{qala o odgovaraju}im protivmerama. Ovako, ispada da na{a ambasada u

Zagrebu u stvari vodi prohrvatsku politiku, {to i ne ~udi ako se zna da

je nedavno za ambasadora postavqen biv{i veliki komunista, a danas

mondijalista, doju~era{wi kolumnista proameri~kog dnevnika "Danas"

Radivoje Cvjeti~anin.

Metodologija "transferisawa kultura" primewuje se posledwih godi-


na i u na{oj "srpskoj istoriografiji". Naravno, ceo projekat je prepu-

{ten nevladinim organizacijama sa ciqem "ispravqawa paranoidne sli-

ke pro{losti u uybenicima" Zapravo, sve je ve{to ukomponovano u model

"ha{ke pravde" po kojem je odgovornost za razarawe Jugoslavije posledi-

ca "kontinuiteta veliko-srpske politike od Cara Du{ana do Slobodana

Milo{evi}a".

Tako, nedavno je Centar za demokratizaciju i pomirewe jugoisto~ne

Evrope, uz prisustvo aktuelnog ministra prosvete i sporta dr Sloboda-

na Vukasanovi}a i saradwu sa "Prosvetnim pregledom", predstavio ~eti-

ri ~itanke za istoriju koje }e se koristiti kao pomo}ni uybenik. Mada

je nagla{eno da je re~ o izdawima prvenstveno namewenim nastavnicima

istorije, ministar Vuksanovi} je rekao "da ga bez problema mogu koristi-

ti i u~enici", uz napomenu da je jedini problem {to nije obuhva}eno ce-

lokupno nastavno gradivo. Prema re~ima Dubravke Stojanovi}, urednika

izdawa na srpskom jeziku, "pisawe ~itanki je trajalo deset godina i na

ovom poslu je anga‘ovano 60 autora" Svaka kwiga obuhvata po jednu

oblast: "Osmansko carstvo" "Drugi svetski rat", "Nacije i dr‘ave jugoi-

sto~ne Evrope" i "Balkanski ratovi". Nosilac projekta je bogati gr~ki

brodovlasnik Kostas Karas, koji je zavr{io istoriju ali se wome nikada

nije bavio. Ceo posao je zapravo odra|en uz podr{ku engleskih ekspera-

ta sa Oksforda.

Metodolo{ku novinu predstavqa ideja o multiplikativnosti, koju

koordinator projekta Kristina Kuluri obja{wava slede}im re~ima:

"U istoriji ne postoji jedna istina... Svako, a pogotovo na Balkanu, ima

svoje, suprotno vi|ewe jednog doga|aja i bilo koji poku{aj da se namet-

ne jedna istina je neka vrsta nasiqa." Ona namerno previ|a da je prin-

cip jedne istine oduvek ugra|en u same osnove kriti~ke istoriografi-

je.

Danak u krvi, komercijalna verzija

Zanimqiv je jo{ jedan podatak. Iako namewen svim zemqama u regionu,

projekat je, osim na engleskom, zasad {tampan samo na srpskom jeziku, uz

osnovanu pretpostavku da se profesionalnim falsifikatorima sa Oks-

forda zbog ne~ega veoma ‘uri. Wihovu ‘urbu mo‘da je nedavno razot-

krio britanski diplomata Yon Sojers, rekav{i da je "odluka o nezavi-

snosti Kosova u okviru Kontakt grupe ve} doneta". Sude}i po sadr‘aju

navedenih priru~nika, donete su i neke druge veoma va‘ne politi~ke


odluke. U priru~niku "Osmansko carstvo", Turska je prikazana kao na-

predna i veoma tolerantna carevina prema etni~kim grupama koje su

‘ivele u wenim granicama. Tako, autori sa oksfordskim akcentom na-

gla{avaju kako su mo{ti Svetog Save po{tovane kao relikvija ne samo

od hri{}ana, nego i od Jevreja i Turaka, zaboravqaju}i pri tom da pome-

nu spaqivawe mo{tiju srpskog svetiteqa. U poglavqu pod naslovom

"Dev{irma", pojava poznata kao "danak u krvi" izvrgava se ruglu i pretva-

ra u "danak u novcu". Prema autorima, "de~aci nisu otimani od roditeqa,

ve} odvo|eni, ~ak i prodavani za po pet zlatnika", pa je tako "dev{irma

slu‘ila hri{}anima kao na~in da ostvare dru{tveni uspon". Cela

tvrdwa je potkrepqena prigodnom ilustracijom, na kojoj su prikazani

turski zvani~nici koji sa novcem ispred sebe kupuju decu od roditeqa,

naj~e{}e majki koje su okrenute prema turskim zvani~nicimama ispru-

‘enom desnom rukom, kao da jedva ~ekaju novac, a za decu ih nije ni bri-

ga.

I tako redom.

Ipak, posledwi u nizu priru~nika, posve}en Drugom svetskom ratu,

nije dobio odobrewe Ministarstva prosvete, jer sadr‘i zaista skanda-

lozne neistine. Ve} sama naslovna korica je vi{e nego problemati~na.

Na woj su nacrtani albanski partizani, sa jasnom namerom da se sugeri-

{e tobo‘wa podr{ka Albanaca antifa{izmu. Najskandalozniji je ode-

qak o holokaustu, gde je stradawu Jevreja na Balkanu dato mnogo vi{e

prostoru u odnosu na ostale balkanske narode, iako je nesporno da je je-

vrejski narod najvi{e stradao u Centralnoj Evropi. Vrhunac bezobzir-

nosti predstavqa nastojawe autora da se zatvori na Bawici i Sajmi{tu

u Beogradu prika‘u kao koncentracioni logori, dok o Jasenovcu i ubi-

stvu vi{e od 700 hiqada Srba (podatak naciste Nojbahera) nema ni pome-

na. âk se tvrdi kako "Paveli}eva NDH formalno nije podr‘avala pokr-

{tavawe", itd.

Dakle, tako izgleda metodologija "transferisawa kultura" u srpskoj

istoriji, po oksfordskom receptu dru{tvenog in‘eweringa. Nedosta-

je samo odeqak o prednostima bombardovawa osiroma{enim uraniju-

mom.

Ipak, {alu na stranu, stvar je vrlo ozbiqna. Nove istorije su neka vr-

sta sublimisanih poruka Rusima i Srbima, posebno onima koji imaju

nameru da se bave va‘nim dr‘avnim poslovima. Wima kao da gospodari

sveta, koji stanuju na Zapadu, poru~uju pod kojim uslovima su spremni

da ih prihvate u svoje dru{tvo. Od wih se tra‘i da u na{e ime "zatiru

na{e se}awe" i presu|uju na{im istorijama. Tra‘i se i vi{e od toga:


da zajedno sa wihovim institutima i ekspertima, stvaraju}i "nove isto-

rije", proizvode neke nove politi~ki korektne Ruse i Srbe, ovoga puta

pod znamewem ‘utih petokraka Evropske Unije. Sve je to, ve} odavno, do

bola jasno objasnio znameniti Dostojevski:

"Tamo gde nema Boga sve je dozvoqeno."

2005.


IZ GA[INOG

DOBA


PRAVO LICE REFORME [KOLSTVA

U totalitarnoj dr‘avi koju Yory Orvel opisuje u romanu "1984.", svi

podanici moraju da usvoje mi{qewe koje razara samu logiku. Postoje tri

osnovne parole: "Rat je mir", "Sloboda je ropstvo", "Neznawe je mo}". Svaki

totalitarizam, i onaj "tvrdi", staqinisti~ki, i onaj "meki", mondijali-

sti~ki, moraju podanike naterati da veruju u ono {to odgovara gospoda-

rima. Staqinov re‘im je vi{e koristio silu i GULAG, a mondijalisti~-

ki totalitarizam ide na medijsku manipulaciju. Rezultat je isti: ~ovek

treba da postane "tabula rasa" po kojoj totalitarni prst ispisuje ono {to

‘eli.

Reforma {kolstva, koju nam je ponudio Ga{o Kne‘evi} i wegov tim

reformatora, po~ela je reklamnom kampawom po kojoj }e {kolstvo biti

"po meri dece i ‘eqi roditeqa". Osnovni metod reklamne manipulaci-

je, nedavawe dovoqno informacija bitnih za ono {to se reklamira, upo-

trebqen je i u ovom slu~aju. Zbog toga sada navodimo ~iqenice koje }e

~itaocu pomo}i da se razabere u krajwim "ishodima reformskog proce-

sa".

Reforma nije imala podr{kustru~ne javnosti

Organizacija za evropsku bezbednost i saradwu (OEBS), koja je 2001. go-

dine pravila analizu na{eg obrazovnog sistema, tra‘ila je da se isti

preoblikuje u skladu sa evropskim promenama. Me|utim, Ministarstvu

prosvete je preporu~eno da se u reforme ne ulazi bez minimuma sagla-

snosti stru~ne i {ire javnosti, i da eksperimentalni programi traju

najmawe tri godine. Protiv ovakve reforme {kolstva (ne, dakle, protiv

reforme koja je potrebna) bila su stru~na udru‘ewa (Udru‘ewe matema-

ti~ara Srbije, sve katedre srpskog jezika i kwi‘evnosti svih Univerzi-

teta u Srbiji, udru‘ewa profesora stranih jezika), ugledni intelektu-

alci (videti rezolucije sa skupova u Udru‘ewu kwi‘evnika Srbije iz

juna i novembra 2003. godine), sva tri sindikata prosvetnih radnika,

Srpska Pravoslavna Crkva, koja je tra‘ila da se u reformu ne ide bez

javne rasprave. Lewi(n) Ga{a je sve to prezreo i odbacio, i sa svojim pep-


sistima - kursistima po~eo da reformi{e. U~iteqi su za "novu" {kolu

obu~avani na neozbiqnim kursevima radioni~arsko-igraoni~arskog

tipa, gde su se uglavnom ose}ali kao idioti.

Obe}ano je smawewe obaveza |aka u {koli, ali...

\aci - prvaci su nekad imali po tri ~asa dnevno, a sada, uvo|ewem iz-

bornih predmeta, ima}e po pet ~asova. Ciq je da se deca {to du‘e dr‘e

odvojena od ku}e, da bi im ga{isti - pepsisti ispirali mozak. Zabrana iz-

rade doma}ih zadataka i zadr‘avawe uybenika u {koli, imaju za ciq da

deca ne utvr|uju gradivo kod ku}e, {to neposredno vodi smawewu wiho-

vog znawa. Na{i mali{ani su veoma inteligentni, i u {kolu polaze sa

poznavawem ~itawa i pisawa, pa i osnovnih ra~unskih radwi. Ciq je da

se deca zaglupe tako {to }e u~iti ono {to ve} znaju i za {ta nisu zain-

teresovana, pa da omrznu {kolu jer }e se u woj zadr‘avati vi{e nego {to

treba. U SAD 21-23% stanovni{tva ne ume da popuni formular i pro~ita

etiketu na proizvodu ("Kurir" 26-27. jul 2003. godine). To isto treba ura-

diti u Srbiji, sa wenim stanovni{tvom.

U {kolu }e biti uvedena deca sa posebnim potrebama (mentalno zaostala)

Sastavni deo "ga{izma" je uvo|ewe dece sa posebnim potrebama, to jest

mentalno zaostale, u redovnu nastavu. Ova deca zaslu‘uju najve}u mogu-

}u dru{tvenu pa‘wu i brigu, i qubav topliju nego deca koja takvih smet-

wi nemaju. Upravo zato za wih i postoje specijalne {kole, sa prosvetnim

radnicima koji znaju kako se sa takvom decom radi. Me|utim, ga{isti-

pepsisti su, o~ito, po nare|ewu odnekuda, re{ili da takvu decu uvedu u

redovan {kolski sistem. Za{to? Da bi se nivo nastave jo{ vi{e snizio,

i da bi o Srbima moglo da se pri~a kao netolerantnim divqacima, koji

su protiv toga da zajedno budu normalno razvijena deca, i deca sa poseb-

nim potrebama. Ve} vidimo naslove u {tampi: "Roditeqi-fa{isti ne}e

da wihova deca u~e sa "mentalcima"!; "Zakonski ka‘wavati one koji vre|a-

ju decu sa posebnim potrebama"; "Otpu{ten u~iteq koji je vre|ao dete sa

posebnim potrebama", i tako daqe.


U~iteqi do {estog razreda

"Ga{isti" planiraju da u~iteqi budu sa decom do {estog razreda

osnovne {kole. To zna~i da se proces nastave usmeri ka infantilizaci-

ji. Te{ke posledice }e imati uvo|ewe takozvanih "nastavni~kih smero-

va" na fakultetima, gde }e studenti u~iti da predaju vi{e predmeta: fi-

ziku, hemiju, matematiku, recimo, ili geografiju, istoriju, "svet oko nas",

i tako daqe.

Do sada, mi smo imali stru~no zastupqenu nastavu. Predmetni profe-

sori imali su diplome odgovaraju}ih fakulteta. [ta je uzrok novom

pravcu? Pored zaglupqivawa budu}ih pokolewa, potencijalnih robova

multinacionalnih kompanija, ciq je i smawewe izdvajawa, i onako bed-

nih sredstava iz buyeta, jer - {to mawe nastavnika, mawe para za wihove

plate. Plate }e rasti policajcima, koji treba da brane budu}e tu|inske

gaulajtere na na{em prostoru. Tako|e, pare }e i}i za otplatu dugova

MMF-u i Svetskoj banci. Vi{e policajaca - mawe profesora. To se, ako

niste znali, zove tranzicija. Naravno, niko nema ni{ta protiv policije,

ali budu}nost je ipak u prosveti.

Deca }e sve u~iti u {koli, roditeqi ne}e morati da pla}aju privatne ~asove

Ova omiqena reklama za ga{isti~ku reformu je la‘na pri~a. Deca su, u

vreme Slobodana Milo{evi}a, morala da idu na privatne ~asove zato {to

su prosvetni radnici imali tako bedne plate da dodatnu i dopunsku nasta-

vu nisu mogli da organizuju u {koli, jer su, da bi se prehranili, morali da

se bave mno{tvom drugih poslova. Dok su plate u prosveti bile pristojne,

nije bilo nikakvih privatnih ~asova. Tvrdwa da }e deca sve nau~iti u {ko-

li zna~i samo jedno: ga{isti }e na sve mogu}e na~ine spre~avati sticawe

radnih navika kod dece, koje je nemogu}e bez doma}ih zadataka i u~ewa kod

ku}e. Ameri~ke i wima sli~ne {kole ve} su uni{tene pri~om da se sve mo-

‘e nau~iti u {koli. Cena je strahovito neznawe. Stvari koje ovde znaju na-

{i u~enici tre}sg razreda osnovne {kole, tamo u~e u sedmom. U Americi,

lektiru ne ~itaju kod ku}e, nego na ~asovima engleskog jezika. Nema usme-

nog ispitivawa (da se deci ne povredi "samopo{tovawe"). Rade se samo dvo-

dimenzionalni testovi koji ne daju pravu sliku u~eni~kog znawa. Zato na-

{a deca u Americi posti‘u izvrsne rezultate kad odu u wihove sredwe


{kole. Ne zato {to su pametnija, nego zato {to su imala klasi~no obrazo-

vawe. Gospodari "Novog {kolskog poretka" re{ili su da nas i toga li{e.

Na{i mali{ani su sve intelegentniji, sa koeficijentom intelegencije ko-

ji ide i do 140 ("Balkan", 22. avgust 2003. godine). Deca u Srbiji ne smeju da

misle. Inteligentnoj deci treba postaviti prepreku: {kolski sistem.

Zdravstveno vaspitawe

Pod "zdravstvenim vaspitawem" koje "ga{isti" pomiwu, misli se pre sve-

ga na seksualno vaspitawe, jazasovsko-kamperskog tipa. Deca }e, putem

kwiga tipa "Seks za po~etnike", koju redovno objavquje "Impuls", |a~ki

list koji {kolama odobrava Ministarstvo prosvete, biti vo|ena ka la-

‘noj slici o tome kako je seks isto {to i qubav, i kako je za{tita od SI-

DE-kondom ({to je ~ista la‘, jer je, recimo, virus SIDE deset puta mawi

od pora na velikom broju kondoma, a virus hepatitisa B dvadeset pet puta

mawi). Jo{ jedno razarawe de~jih du{a ima za ciq da se od ovog naroda na-

pravi "stanovni{tvo", a od Nemawine i Kara|or|eve Srbije "prostor".

Okultizam

Preko psiho-radionica u {kolu }e u}i razni manipulativni metodi.

Tako je bilo u Rusiji, gde su munovci (sinkretisti~ka sekta koju vodi ko-

rejski "Mesija" Mun), {tajnerovci (Rudolf [tajner, antropozof), valeolo-

zi i druge sekte u{le u {kole, i to preko ruskog Ministarstva prosvete

(recimo, munovski uybenik "Moj svet i ja" usvojen je u oko dve hiqade {ko-

la Rusije, i roditeqi su imali muke dok su se izborili da bude izba~en).

Sam princip radionica je manipulatorski. Deca }e biti slu|ivana kao u

ameri~kim {kolama, gde im preporu~uju da se opu{taju i predaju "duhovi-

ma-vodi~ima", ve‘baju jogu, mantraju, upra‘wavaju indijanski {amanizam.

Pare

U igri su ogromne pare, koje treba na pravi na~in "preusmeriti". U ze-

mqi u kojoj nema nikakve ozbiqne javne kontrole rada dr‘avnih slu‘be-

nika, pare koje dolaze od donacija veoma su primamqive, pogotovu ako se

"burazerski" dele raznim istomi{qenicima-radioni~arima, koji spro-

vode "stru~no usavr{avawe" prosvetara. Finska pomo} za reformu u~i-

teqskih fakulteta iznosi nekoliko miliona evra. I to treba iskoristi-


ti. Tu je i saradwa sa multinacionalnim kompanijama. Tako je Ga{in gu-

ru, dr Tinde Kova~-Cerovi} dala dozvolu da predstavnici multinacio-

nalne kompanije "Procter & Gamble" na{oj ‘enskoj deci po {kolama pri-

~aju o pubertetu i dele reklamne ulo{ke. "Impuls" tako|e propagira

firme koje finansiraju wegovo izla‘ewe, ~iji je ciq oblikovawe post-

modernog potro{a~a, koji ne vidi daqe od stomaka i polnih organa (od

"Sinalka" do ulo‘aka "Feel fine", deci se daju "najduhovniji" i {koli naj-

primereniji "Impulsi").

Kada sve uni{te, "ga{isti" imaju gde da odu, po~ev od svog vo|e, Lewin-

Ga{e, koji je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, ima svoj privatni

fakultet, a i jedan je od osniva~a nevladine organizacije "PALGO-cen-

tar". [ta wih briga {ta }e biti s na{om decom, roditeqi? [ta wih bri-

ga {ta }e biti s vama, prosvetari? "Money makes the world go round", zar

ne? (Para vrti gde burgija ne}e.) Oni koji se, tobo‘e, bore protiv manipu-

lacije decom, dozvoqavaju "Procter & Gamble" da reklamira ulo{ke po

{kolama, a "Centar za brigu o deci", na ~elu sa dr Borisom Stajkovcem,

nudi ulo{ke "Feel fine"... Do you really feel fine?

De~ija prava, qudska prava...

Naravno da dete ima pravo na qubav, pa‘wu, vaspitawe, ne‘no opho|e-

we. Naravno da ono mora biti najvoqenije i najza{ti}enije bi}e na sve-

tu. Ali, "ga{isti" ne ‘ele to. Po{to multinacionalnim kompanijama

trebaju robovi bez identiteta, porodice i otaybine, pri~a o de~ijim pra-

vima ima za ciq da daqe razara porodicu, a da u u~ionice unese haos u

disciplini, koji }e od istih napraviti ono {to gledate u ameri~kim i

australijskim filmovima o {kolama, u kojima svaki ~as dolazi do krva-

vih ubistava i obra~una. Istovremeno, preko "qudskih prava" propagira-

}e se homoseksualizam i lezbejstvo. Nedavno je, u devedeset hiqada prime-

raka, pod supervizijom voza~a kombi stranke, zvane GSS, dr Vojina Dimi-

trijevi}a, {tampana kwi‘ica "U pravu si", kao tobo‘wi vodi~ kroz qud-

ska prava i zakone Srbije, za {kolarce. Ministarstvo prosvete je finan-

siralo izdavawe ove bro{ure, u kojoj se deci poru~uje i to, da se peder po-

staje jo{ pre napuwene godine dana ‘ivota ("slo‘ena kombinacija bio-

lo{kih faktora" dovodi do toga); da se odmah po ro|ewu formira "seksu-

alna orijentacija"; da pederi ‘ive "uspe{nim i sre}nim ‘ivotom", da to

nije bolest (do 1993. godine u na{im medicinskim uybenicima je pisalo

da jeste, ali "nauka napreduje", naro~ito u GSS-u); tvrdi se da pedera u sve-


tu ima 10%, a deci se nude adrese dru{tva za lezbejska prava i sajt homo-

seksualaca Srbije, da bi se boqe upoznali s tim. (Ili da bi seksualno iz-

opa~eni imali nove i mla|e objekte za i‘ivqavawe?).

Dakle, u zemqi koja izumire zbog pobede mortaliteta, propagira se peder-

sko-lezbejska budu}nost. Zato im smeta veronauka i na sve na~ine ho}e da je

potisnu iz {kola. Jer, dete koje zna {ta je Bog blagoslovio, ne 'mo‘e da pre-

|e u tih 10% svetskog stanovni{tva, ka kojima nas voze dr Vojin i wegovi ga-

{isti~ki sledbenici. Smetaju im i seoske {kole, koje Ga{a Kne‘evi} ho-

}e da ukine, jer tro{e mnogo para. Umesto toga, deca }e biti razvo‘ena po

gradovima, da bi ih u novoj sredini ~ekali ga{isti~ki ispira~i mozgova...

[ta se mo‘e (i mora) u~initi?

Mnogo. âk i vezanih ruku, ~ovek koji ho}e da se bori, mo‘e mnogo da

u~ini, govorio je Dostojevski. Dakle:

Prosvetari!

Svim silama trudite se da o~uvate ozbiqnu, tradicionalnu nastavu, i

da svoje po{tewe i obraz, koje ste za vreme Milo{evi}a mnogo puta osve-

tlali, odbranite i sada. Ne eksperimenti{ite decom, jer oni koji vam to

name}u su novi totalitarci komunisti~kog tipa, a ne demokrate. Ako su

demokrate, i za "pluralizam", oni treba da postave ciqeve nastave, a da

vas puste da radite kako mislite da treba. I sve ono {to se poka‘e uspe-

{no u nastavi treba ugra|ivati u nastavni plan i program, a ono {to se

poka‘e neuspe{no izostavqati. Tu su i svetska saznawa i primeri. Ko

ne ume da se u~i na primerima, taj ne mo‘e ni druge da u~i. Ne dozvoli-

te da od vas, posle vi{godi{weg i vi{edecenijskog rada, prave idiote,

da se na radionicama igrate plastelinom i vodenim bojama, i da vas to

u~e oni koji su na najni‘em moralnom nivou. I jo{ da se i‘ivqavaju na

vama, upravo na taj na~in {to oni, vama dr‘e "edukativne radionice". Ne

pravite "postmoderni" haos u u~ionicama, nego sa decom radite kao i do

sada, s najdubqim po{tovawem i ‘eqom da ih u~ite. [to vi{e koristi-

te klasi~ne uybenike. Sa roditeqima redovno razgovarajte o onome {ta

se u {koli zbiva, i {ta vam "ga{isti" name}u. Budite svest o tome {ta je

istina o {koli koju je osnovao Sveti Sava i koja je davala takve velika-

ne kakvi su Stojan Novakovi}, Mika Petrovi}-Alas, Slobodan Jovanovi}


i mnogi drugi. U~estvujte aktivno u radu sindikata, i tra‘ite da sindi-

kat ne postavqa samo socijalne, nego i stru~ne zahteve, kako "ga{isti-

ma", tako i onima koji }e do}i na vlast posle wih.

Roditeqi!

Redovno se upoznajte sa onim {to va{e dete u~i. U {koli nastajavajte

na tome da ne}ete dozvoliti psiho-manipulaciju svojim detetom, niti

nametawe pogleda na svet koji nije zdravouman. Podr‘avajte prosvetare

u wihovoj borbi protiv "ga{izma" i svim stremqewima da se spre~i ru-

{ewe {kole. Trudite se da decu dajete na veronauku, da bi upoznala svo-

je duhovno, tradicionalno i kulturno poreklo, a ne na "Gra|ansko vaspi-

tawe", koje je veronauka nove svetske religije "Wu Ejya", gde decu u~e da-

lekoisto~nim okultisti~kim tehnikama. Razgovarajte sa {kolskom

upravom o svemu, i preko saveta roditeqa protestujte protiv zloupotre-

be de~jeg boravka u {koli (recimo, reklamirawe higijenskih ulo‘aka

pod vidom predavawa o pubertetu, ili navo|ewe na seksualnu izopa~e-

nost predavawima o seksualnom vaspitawu...). Raspitajte se kod advokata

kakva su va{a prava i mogu}nosti da spre~ite nasiqe nad detetom kome

se name}u stavovi u suprotnosti sa zdravim razumom i tradicionalnim

moralom. Pi{ite Ministarstvu prosvete, i recite da ne}ete dozvoliti

ga‘ewe va{ih roditeqskih prava. Budite spremni i za gra|ansku nepo-

slu{nost - u pitawu su va{a deca. Na izborima podr‘avajte samo one po-

liti~ke snage koje utemeqeno obe}aju da }e {kolu za{titi od razarawa.

Kod ku}e redovno razgovarajte sa decom i dopuwavajte wihova znawa ste-

~ena u u~ionici. Budite budni i oprezni! Ovo vi{e nije {kola u koju de-

cu {aqete s poverewem! Ovo je ga{isti~ka diktatura u obrazovawu!

Intelektualci!

Svuda i na svakom mestu govorite da se {kolska reforma ne izvodi na

ovaj i ovakav na~in. Protestujte protiv nestru~nih lica koja ‘ele da

uni{te na{e kulturno i duhovno nasle|e. Organizujte skupove po mesti-

ma u kojima ‘ivite, na koje }ete pozvati stru~ne i ugledne predava~e i s

wima razgovarajte o su{tini reformskih zahteva totalitarnih "ga{i-

sta". Obra}ajte se lokalnim medijima sa zahtevom da se emituju javna su-

~eqavawa "reformatora" i qudi koji druga~ije misle. Vr{ite pritisak


na lokalnu samoupravu da se sa potrebnom ozbiqno{}u posveti ovom

problemu. Podr‘avajte one politi~ke snage koje brane identitet na{e

tradicionalne {kole. Ne budite protiv reforme, nego protiv ovakve, Le-

win-Ga{ine reforme! Tra‘ite pravu, stru~nu reformu, s kojom }emo sme-

lo u}i u XXI vek!

Politi~ari!

Nemojte prodavati decu za trenutnu politi~ku korist. Poku{ajte da

postignete naj{iru dru{tvenu saglasnost kad je {kolski sistem u pita-

wu. Na|ite na~ina da ispunite savremene zahteve Evrope i sveta, ali da

to odgovara na{em zajedni~kom bi}u kao Evropqana i Srba, slobodnih i

odgovornih gra|ana. Jedan od kqu~nih programa za razarawe doma}eg

{kolstva zove se "Korak po korak", i finansira ga \er| Soro{, a ciq mu

je nametawe ameri~kog sistema dr‘avnih {kola u zemqama Isto~ne

Evrope. Pustite Soro{a da finansira "ga{iste" i wihove radionice, a

svi se okrenite svom bira~kom telu i u dijaspori potra‘ite podr{ku za

stvarawe jednog ozbiqnog i trajnog {kolskog sistema. Ko bude prodavao

na{u decu, odgovara}e ne samo pred bira~ima, nego i pred Bogom i Sve-

tim Savom.

Crkveni delatnici!

Od vernika do episkopa, svi moraju pomo}i srpskom narodu da pregrmi

"ga{iste" i wihovu reformu. Sveti Arhijerejski Sabor na{e crkve mo‘e

redovno da di‘e glas protiv rasrbqavawa i zaglupqivawa mladih poko-

lewa, i da koristi sav svoj moralni autoritet u narodu da bi ukazao na

pogubne posledice lo{e prosvetne politike. Crkva ne ‘eli da se me{a u

reformu {kolstva, ali ona tra‘i da se ista ne sprovodi bez naj{ire sa-

glasnosti dru{tva! Blagoslov Svetog Save i svih na{ih svetih bi}e na

ovom bogougodnom delu, kao i na delu osnivawa pravoslavnih {kola, od

vrti}a do Univerziteta. I tu dijaspora mo‘e pomo}i.

ODBRANIMO BUDU]NOST NA[E DECE!

Centar za izu~avawe obrazovnih alternativa2003.


REFORMA PROSVETE - DA, ALI KAKVA?

Ako se se}amo, u vreme Josipa Broza Tita bilo je "~arobnih re~i" koji-

ma je sve obja{weno: "objektivne te{ko}e i subjektivne slabosti", "vode}a

uloga SKJ", "bratstvo-jedinstvo", "revolucionarne tekovine", itd. Posle

politi~kih promena koje su se u Srbiji odigrale 5. oktobra 2000. godine,

jedna od ~arobnih re~i postala je "reforma". Svi se kunu u reforme, tvr-

de da se bez reformi ne mo‘e, i sve je podlo‘no reformisawu. Kao i u Ti-

tovo doba, tako se i u ovo, Novo Doba, ne tuma~i smisao re~i - a on je uvek

jednostavan, li{en bilo kakvog ~arobwa{tva. "Reforme" su "promene". Sa-

dr‘aj tih promena nije definisan. Re~ "reforma" ne zna~i ni{ta {to je

DOBRO SAMO PO SEBI. Reformisano mo‘e biti gore od onoga {to ve}

postoji. Zato ovaj tekst poku{ava da uka‘e na to kakve su promene nu‘ne

srpskom {kolstvu, a kakve su bile nametane od strane g. Ga{e Kne‘evi-

}a, biv{eg ministra prosvete, i wegove ekipe (sada okupqene u nevladi-

nu organizaciju "Reformski obrazovni krugovi").

Reforme su nu‘ne

Srpsko {kolstvo se mora reformisati. Srpska dr‘ava u svoj obrazov-

ni sistem ula‘e svega 2,5 % buyetskih sredstava (dok je u razvijenim ze-

mqama ta stopa od 6 do 8%). Srpske {kole su siroma{ne, slabo opremqe-

ne, ponegde ~ak i ru{evne. Plate prosvetnih radnika, iako redovne (za

razliku od Milo{evi}eve epohe), nisu dovoqne za dostojanstven ‘ivot, a

kamoli za nabavku kwiga za stru~no usavr{avawe. Deca su optere}ena

sku~eno{}u {kolskih prostora i preobimno{}u ~esto suvi{nog gradi-

va.

Nema se dovoqno sredstava za modernizaciju nastave. Naravno, tu je i

neprestani "odliv mozgova".

Na{a {kola obrazuje kadrove za rad u inostranstvu. Skoro 400 profe-

sora i asistenata napustilo je u posledwih petnaest godina Beogradski

univerzitet i oti{lo u zemqe koje su mogle da im obezbede ‘ivot dosto-

jan ~oveka i nau~ni rad. Ako pomenemo i neophodnost razvoja {kolstva u

skladu sa evropskim i svetskim tendencijama (pre svega u fakultetskoj

nastavi), jasno nam je da su reforme neophodne, i da do wih mora do}i {to


pre. Ali, jedan od kqu~nih preduslova za wih jeste 0ZBIQNOST PRIPRE-

MA I IZVO\EWA. Kada je Organizacija za evropsku bezbednost i saradwu

radila analizu na{eg obrazovnog sistema po~etkom tre}eg milenijuma,

ukazano je na to da nijedna reforma ne}e biti uspe{na ako ne bude istin-

ske JAVNE SAGLASNOSTI o ciqevima i metodama kojima }e se ona ostva-

riti. A svega toga u reformi Ga{e Kne‘evi}a nije bilo. Stru~na raspra-

va, koja je fingirana tzv. "razgovorima o reformi" (ROR), u stvari je bila

pravqewe spiskova ‘eqa me|u prosvetnim radnicima i pri~awe o tome

kako }e sve biti sjajno kad krenu razne vrste edukatorskih radionica.

ROR-ove su vodili uglavnom psiholozi (omiqena struka reformatora u

doba Ga{e Kne‘evi}a i wegove pomo}nice, Tinde Kova~ - Cerovi}, tako|e

psihologa), a glas prosvetnih radnika se ~uo tek FORME RADI.

Da li kod nas ba{ ni{ta ne vaqa?

Simboli~ki gest koji otkriva samu su{tinu revolucionarnih zbiva-

wa u doba Kne‘evi}a jeste uklawawe ogromne biblioteke Ministarstva

prosvete (26000 naslova) sa polica u memqivi podrum u Ulici Dra‘e Pa-

vlovi}a. Nestalo je, tom prilikom, na stotine vrednih i retkih izdawa, a

ostala su se na{la u kutijama, nabacana bez ikakvog reda i izlo‘ena pro-

padawu. Izgovor pod kojim je Tinde Kova~ - Cerovi} izvr{ila "posprema-

we" bio je da su kwige "zastarele". Sve se ovo savr{eno uklapalo u revolu-

cionarnu retoriku Ga{e Kne‘evi}a koji je prosvetu do‘ivqavao kao

ogromni ogledni poligon: "Prosveta je eksperiment u‘ivo i sve se de{a-

va u realnom vremenu. Nije te{ko promeniti direktora nekog javnog

preduze}a ili poslovnu politiku, me|utim, promeniti glave qudi, to je

ne{to drugo"("Prosvetni pregled" 20. mart 2003.). Umesto da objasni za{to

}e obrazovni sistem koji on nudi biti boqi od prethodnog, g. Kne‘evi}

je tvrdio da }e uvesti "vanredno stawe", u kome }e biti "sve {kole, nastav-

nici, roditeqi" ("Nedeqni telegraf", 14. maj 2003.). Na kraju, razo~aran ne-

usvajawem revolucionarnih pedago{kih metoda od strane prosvetara, g.

ministar je izjavio: "Od takvog materijala pita se ne pravi" ("Ve~erwe no-

vosti", 12. januar 2004.). Pod "materijalom" je podrazumevao nastavni ka-

dar.

Donedavno je tvr|eno kako u na{oj {koli ni{ta ne vaqa, i kako nema

nade za nas dok ne usvojimo razne igraonice i radionice koje su nam po-

nudili g. Kne‘evi} i "reformski obrazovni krugovi".

Nije bilo tako. Ozbiqni nau~nici, Srbi koji ‘ive i stvaraju u ino-


stranstvu, svedo~ili su da biv{i ministar nije bio u pravu. Prof. dr

Jasmina Vuji}, koja radi na slavnom Kalifornijskom univerzitetu u

Berkliju i vrhunski je stru~wak u oblasti nuklearne fizike, upozora-

vala je: "Smatram, svakako, da je mom uspehu u SAD najvi{e doprinelo

znawe koje sam stekla u toku {kolovawa u na{oj zemqi, kao i vrednosti,

moralne i ostale, koje sam ponela sa sobom/.../ Smatram da su na{e osnov-

no i sredwe obrazovawe superiorni u odnosu na ameri~ko, gde deca vrlo

~esto zavr{avaju sredwu {kolu, a ostaju poluobrazovana i polupisme-

na. Zato me veoma zabriwava reforma {kolstva koju je na silu sprovodio

Ga{a Kne‘evi}, ministar za prosvetu. Nedavna izjava ministra Kne‘e-

vi}a, po kome decu ne treba optere}ivati matematikom, jer je to suvi{e

te{ko, te zato treba smawiti broj ~asova matematike za ~etvrtinu, po-

tvr|uje moja strahovawa! Prema rezultatima reformi koje su za prote-

kle ~etiri godine sprovedene, ministar za prosvetu je o~igledno imao

za ciq da stvori {kole koje }e da zabave decu, a da ih pri tome ne opte-

re}uju radom i disciplinom. Takav {kolski sistem je ve} isproban u

SAD, i, naravno, proizveo je nepismene sredwo{kolce koji ni svoju ze-

mqu nisu mogli da na|u na geografskoj karti" ("Ogledalo nedeqe", 18. fe-

bruar 2004.).

Zaista, na Zapadu je u mnogim zemqama, dr‘avna {kola odavno pre-

tvorena u ogledni poligon za isprobavawe novih ideja levo-liberalnih

ideologa, koji ni ne smatraju da u u~ionici treba sticati znawe. Umesto

u~ewa, tamo je u pitawu puko OBUÂVAWE, uz razvijawe PO@EQNIH

OBLIKA PONA[AWA za tzv. "permisivno" dru{tvo (utopiju potro{a~-

kog hedonizma). Prave {kole, u kojima se obrazuje budu}a UPRAVQA^KA

ELITA, su privatne, u‘asno skupe i - TRADICIONALNE, i po metodici

i po disciplinarnim zahtevima (recimo, obavezne su |a~ke uniforme).

Kako izgleda amerikanizovana evropska {kola moglo se saznati ne-

davno, kad su |aci Kru{eva~ke gimnazije posetili gimnaziju u Kopenha-

genu, u Danskoj. [ta su videli i do‘iveli? Evo nekih utisaka: "Za nas je

bilo {okantno {to na ~asovima mo‘e da se sedi na stolu, spava na podu

u~ionice, jede jabuka, pije sok ili voda, telefonira mobilnim. Veoma su

slobodni, sve se zasniva na grupnom radu, i nikom ne pada na pamet da be-

‘i iz {kole/.../ âs traje jedan sat. U~enici stalno pri~aju s profeso-

rom, a on mo‘e da predaje samo petnaest minuta, nakon ~ega slede pitawa

i razgovor o temi/.../Za wih, mi smo bili pre ozbiqni, ali i za nas su bi-

li ~udni de~aci sa roze kai{evima i maramama. /.../ U {kolu dolaze i po

ki{i bosi, bez obu}e ili u japankama, ali na ~asovima se na|e i poneki

de~ak koji je do{ao u piyami" ("Blic", 13. oktobar 2003.).


Zato nije nimalo ~udno {to je u kwizi "Igrom do spoznaje" (jedan od ko-

autora dr Tinde Kova~ - Cerovi}), koja je preporu~ivana kao sredstvo za

edukaciju budu}ih u~iteqa, bilo radionica tipa "Nastavnik sa ma-

{nom u kosi svira gitaru", tokom koje deca treba da zami{qaju svoje na-

stavnike kao balerine, hevi-metalce ili bebe kojima je "{tos" dodati

cuclu. Ciq ovih radionica bio je, kako u priru~niku pi{e, osloba|awe

dece od straha pred "roditeqima, nastavnicima i opasnim ‘ivotiwama".

Nisu ~udni letwi kampovi Ministarstva prosvete iz 2002, kad su se de-

ca, sa predstavnicima JAZAS-a, igrala lascivnih "igara osloba|awa"

ili radila testove na kojima je trebalo birati ko }e mo}i da ostane u

nuklearnom skloni{tu, a ko treba da pogine; nisu ~udne radionice za

obuku profesora i direktora, u kojima su odrasli qudi bili podvrgava-

ni poni‘avaju}im postupcima (glumqewe robota, dr‘awe za ruke kao u

nekoj sekti, crtawe infantilnih crte‘a, itd). Nije ~udo {to se "nena-

silne komunikacije", koje ~ine osnovu predmeta "gra|ansko vaspitawe"

(li{enog svake nau~ne zasnovanosti), u stvari okultne Wu Ejy tehnike

Mar{ala Rozenberga, ~iji su prijateqi, sekta{ki gurui Dipak ôpra i

Ram Das, preporu~ili Rozenbergovu kwigu "Jezik saose}awa" (Zavod za

uybenike i nastavna sredstva, Beograd 2002.) Nije ~udo {to se u bukvaru

iz g. Kne‘evi}evog vremena Vuk Karayi} plazi, a Sveti Sava namiguje.

Nije ~udo {to je u~iteqima bilo zapove|eno da klupe u odeqewu posta-

ve u krug, jer ih deca, kad sede "u potiqak", ne razumeju i po~iwu da ih

"mrze", Nije ~udo {to je deci nare|ivano da u prvom razredu donose

igra~ke u {kolu, i {to je bio smawen fond ~asova matematike i srpskog.

Nije ~udno eksperimentalno uvo|ewe seksualnog obrazovawa u sedmi

osnovne (u Loznici su, u radionicama Novog Doba, deca u~ena da navla-

~e - kondom na bananu). Nije ~udo {to je Ministarstvo krenulo u bes-

plodno stvarawe tzv. "nastavni~kih fakulteta", za obrazovawe u~iteqa

koji bi predavali po tri predmeta istovremeno (matematiku, fiziku, he-

miju, recimo), ~ime bi se drasti~no smawio nivo stru~nosti nastave. A

nije ni ~udo {to izvesni mediji (svi znamo koji, i ko ih pla}a) g. Ga{u

Kne‘evi}a i wegove "krugove" i daqe tretiraju kao da je doti~ni aktuel-

ni ministar prosvete, mada se on sada, po statusu, ni po ~emu ne razliku-

je od g. Da~e @. Markovi}a i Jove Todorovi}a, toliko pomiwanih u doba

Slobodana Milo{evi}a. [ekspirovski re~eno, u donedavnom ludilu je

bilo sistema: trebalo je sru{iti dosada{wi kvalitet dr‘avne {kole,

napraviti od we mesto za obuku i oglede na ‘ivoj deci, a istovremeno

forsirati privatne {kole i fakultete za obrazovawe elite "vrle nove

Srbije". No, zahvaquju}i naporima novih vlasti da se zakonska oblast


obrazovawa reguli{e tako da omogu}i izvo|ewe istinskih reformi u

prosveti ovaj plan se nije ostvario.

Zakon i prosvetni savet

Zakon o osnovama sistema obrazovawa donet je u junu 2003. po hitnom po-

stupku, bez ikakve ozbiqne javne rasprave, i sa svega 126 glasova "za". Iz-

mene tog zakona, koje su nastupile uo~i {kolske 2004/2005, nastale su na

osnovu ogromnog nezadovoqstva "reformskim obrazovnim krugovima" i

wihovim eksperimentisawem. Protiv kvazi-reforme su bili Udru‘ewe

matemati~ara Srbije, katedre za srpski jezik i kwi‘evnost Univerzite-

ta u Srbiji, razli~ita stru~na udru‘ewa, niz uglednih intelektualaca

(u Udru‘ewu kwi‘evnika Srbije odr‘ana su tri skupa sa kojih je upu-

}en zahtev da se tobo‘wa reforma zaustavi). Ogla{avali su se, kriti~ki

i sindikati prosvetnih radnika. Sinod SPC je molio poslanike Skup-

{tine Srbije u junu 2003. da za zakon ne glasaju bez ozbiqne javne raspra-

ve. Rezultat ankete, koju je na velikom uzorku sprovela agencija "IPRES"

iz Beograda, pokazao je da je samo 9,7% anketiranih gra|ana podr‘avalo

procese koje je u {kolstvu pokrenuo g. Ga{a Kne‘evi} ("Ekspres", 5.

april 2004.).

Zbog toga su i usvojene izmene Zakona o {kolstvu, a uskoro treba da bu-

de izabran i Prosvetni savet, telo sastavqeno od uglednih stru~waka ko-

je }e, odgovorno Skup{tini Srbije, osmi{qavati strategiju reforme na-

{eg obrazovawa i odobravati nastavne planove i programe. (Prosvetni

savet g. Kne‘evi}a, izabran dok je vlada DOS-a bila u ostavci, sastojao se

uglavnom od wegovih istomi{qenika iz nevladinih organizacija, i tre-

balo je da "zacementira" zapo~eti proces pretvarawa {kole u "{koligri-

cu").

Imperija "reformskih krugova" je ipak "uzvratila udarac". Ve{to je or-

ganizovala medijsku kampawu protiv donedavne ministarke prosvete

Qiqane ôli}, koja nije bila kriva zbog tobo‘weg "ukidawa Darvina"

(darvinizam u ~istom vidu odavno je porekla genetika), nego zbog zausta-

vqawa igraoni~ke revolucije. Povezani sa medijima, "reformski krugo-

vi"su hteli da poka‘u kako su samo oni "napredni" i kako se samo s wima

"mo‘e u Evropu". Zaboravili su da ka‘u da su wihovi donedavni ogledi

ve} mnogo puta vi|eni u istoriji evropskog {kolstva (recimo, Lewinovi

prosvetari su prvi ukinuli broj~ane i uveli opisne ocene, razorili

tradicionalne metode preno{ewa znawa, podelu na odeqewa, itd; a "ak-


tivna nastava" bila je, neuspe{no, isprobavana u oglednim {kolama Kra-

qevine Jugoslavije pre Drugog svetskog rata). Novom ministru prosvete

ostalo je da nastavi u pravcu ozbiqne reforme na{e {kole, ali oslawa-

ju}i se na istinske, a ne samoproklamovane stru~wake, jer kao {to je

OEBS-ova komisija za obrazovawe upozorila, bez saradwe {kola, {kol-

skih saveta i dru{tvene zajednice na lokalnom nivou, ukoliko reforme

nisu "svesrdno i sa puno entuzijazma prihva}ene me|u direktorima, na-

stavncima i roditeqima, i ukoliko nastavnicima reformski proces ne

omogu}i da budu aktivni kreatori reforme, me|unarodno iskustvo poka-

zuje da }e proces imati slab efekat na rad {kola i rezultate obrazova-

wa". Reforme da! Ali, prave i trajne!

2004.


PISMO MINISTARSTVU PROSVETE

Dana 30/17. oktobra, uo~i praznika Sv. ap. Luke i Sv. Petra Cetiwskog

obave{ten sam od roditeqa jedne devoj~ice sa veronauke iz U{}a, da se u

U{}anskoj osnovnoj {koli, gde sam ja verou~iteq, sprema, od strane na-

stavnika, organizovana proslava "No} ve{tica". Znaju}i da proslava ta-

kvog paganskog praznika starih Kelta ne mo‘e nikako biti u {kolskom

programu u jednoj srpskoj {koli, odmah sam telefonski kontaktirao di-

rektora {kole Gorana Ko{anina i objasnio mu da takva vulgarna, nee-

ti~ka manifestacija, ne prili~i instituciji kao {to je {kola, i da bi

se time vr{io lo{ uticaj na decu. On mi je rekao da je o tome obave{ten

od jednog roditeqa, da o tome slabo {ta zna, da to neko sprema samoini-

cijativno, i da po{to mu to deluje nezdravo, a nije u programu, on ne}e do-

zvoliti da se takvo {ta radi.

Sutradan, u 7:10 ~asova ujutru sam oti{ao u {kolu, kao ~lan kolektiva

i u~iteq verske nastave, sa ~vrstom namerom da ih upoznam sa pozadinom

tog paganskog kulta, i da bi ih odgovorio od te, nedoli~ne za {kolu, na-

mere. Hteo sam da se predupredi satanizacija dece, samovoqom par na-

stavnica, a mimo {kolskog plana i programa. Na sve to sam upozorio pe-

dagoga {kole. Pedagog je ina~e ovde svima poznat po svojim izjavama (ne-

gativnim) na ra~un Crkve, sve{tenstva, i veronauke. Po wihovim izjava-

ma zakqu~io sam da ‘ele da to organizuju posle petog ~asa, u vremenu za

slobodne aktivnosti. Zbog toga sam do{ao u {kolu ponovo oko 11 ~asova,

kao {to sam im ranije najavio (a rekao sam da }u do}i sa televizijom da

snime kakva je reforma {kolstva u toku u U{}anskoj {koli).

Kada sam do{ao nisam mogao da pretpostavim da je to ve} odr‘ano na

drugom ~asu, mimo plana i programa, u toku redovne nastave, kada su do-

veli decu iz vi{e razreda u zamra~enu u~ionicu, obukli u maske ve{ti-

ca-vampira i duhova, dali im pite sa kremom da se ga|aju uz vri{tawe. Na

o~i pedagoga i nastavnica, decu koja nisu htela da se maskiraju i da u~e-

stvuju u svemu tomu su na nastavni~in podstrek neka deca provocirala.

Nastavnica engleskog, Maja Paunovi} je pred decom ru‘ila sve{tenstvo,

rekav{i da je pop satanista i sekta{, i krivo mu je {to je |aka na vero-

nauci malo, i da ho}e da im pokvari lepu zabavu. Tim re~ima je indirekt-

no, ali o~igledno dala dozvolu da se neka od deca vre|aju, ~ak udaraju de-

~aka Miluna Kryi}a (za koga zna da redovno ide u Crkvu), koji nije hteo


da stavqa masku, i koji je nastavnika matematike molio da tu ne bude pri-

sutan, na {ta mu je on rekao da mora da prisustvuje. Devoj~icu Emiliju

Markovi} (koja je i{la na veronauku), koja je bila bez maske jer ni ona ni-

je htela u tome da u~estvuje, su neke maskirane i nakarminisane devoj~i-

ce provocirale i protiv wene voqe je qubile da bi joj se {to vi{e naru-

gale. Desilo se stra{no diskriminisawe veruju}e dece od strane pro-

svetnih radnika, ~iji je posao vaspitawe te iste dece, a ne razvra}awe i

nagovarawe |aka da se svete onima koji u tome ne ‘ele da u~estvuju. Po-

red svega toga, po{to su se deca izga|ala sa {lagom i pitama i po{to su

se izvri{tala, za kratko vreme je {lag o~i{}en, crte‘i vampira o~i-

{}eni sa table, improvizovane ~equsti kroz koje je moralo u}i u u~io-

nice su skinute sa vrata, ukratko, ukloweni su tragovi, i pedagog je decu

posavetovao da nikom ne govore {ta se de{avalo: pedagog je u~io decu da

la‘u! A du‘nost mu je da vodi ra~una o pravilnom izgra|ivawu de~je

li~nosti. Pla{io je decu popom koji }e se buniti zbog svega ovoga. Navo-

dio je decu da omrznu sve{tenika. Sve ovo se desilo na drugom ~asu, u to-

ku redovne nastave, u vreme mimo {kolskog plana i programa, pre nego

{to sam ja po drugi put do{ao u {kolu ne znaju}i da se sve to ve} izde-

{avalo.

A u 11 ~asova u {koli me je ~ekalo slede}e: direktor, znaju}i da ja o to-

me ni{ta ne znam, se pona{ao kao da se to nije desilo. U o~i me je lagao i

on i koleginica koja predaje engleski (organizator svega), dok ja zaista

iz wihove pri~e ni{ta nisam posumwao. Direktor mi je rekao da je zvao

ministarstvo, i da nije mogao da dobije vezu, da je hteo da proveri da li

se sme ne{to tako organizovati posle ~asova. Zajedno smo na wegov pred-

log ponovo zvali ministarstvo, i dobili vezu. Dali su nam nadzornika

Srbqaka sa kojim sam posle direktora ja stupio u razgovor, obja{wavaju-

}i mu {ta oni poku{avaju sa de~icom. Sam Srbqak mi je rekao da je sve

to {to ‘ele preterano, po zakonu nemogu}e, i to je objasnio i direktoru

i nastavnici engleskog. Niko od wih dvoje nije rekao ni meni ni gospodi-

nu Srbqaku da je sve to sve istoga jutra bilo, i to na takav na~in, NA RE-

DOVNOM ÂSU koji je trebalo da slu‘i pravilnoj edukaciji te dece. La-

gao je ~ak i svog predpostavqenog iz Kraqeva, gospodina Srbqaka. Najqu-

baznije me je ispratio iz {kole. Posle izlaska iz {kole sam sreo pome-

nutu devoj~icu koju su provocirali na toj seansi, i na moje veliko zapre-

pa{}ewe ona mi je ispri~ala {ta se sve de{avalo tog jutra. U trenutku

nisam mogao da poverujem da su me toliko lagali, oni, prosvetni radni-

ci. Kasnije sam i od druge dece slu{ao sli~ne pri~e.

Ovo je bio vrhunac ne~ega {to se odavno de{ava u {koli. Neki qudi


zbog svog inata prema Crkvi ~ine nedozvoqene radwe, i verbalno vrlo ~e-

sto provociraju veruju}u decu. U~esnici veronuke su u U{}anskoj {ko-

li u mawini, ali to nikome ne daje pravo da ih zbog toga ismeva i diskri-

mini{e. Ba{ to se ve} par godina de{ava na U{}u. Neki prosvetni rad-

nici na redovnim ~asovima ismevaju sve{tenstvo i veruju}u decu, {to

kao edukatori ne bi nikako smeli.

U U{}anskoj {koli se de{avaju neverovatne stvari. Pro{le {kolske

godine obavezna nastava gra|anskog vaspitawa uop{te nije ni vr{ena, a

deca su i bez poha|awa obaveznog predmeta zavr{ila {kolsku godinu(!!!),

{to je Zakonom o {kolstvu i obrazovawu zabraweno, a sada umesto redov-

ne nastave wih skupqaju u jednu zamra~enu u~ionicu, i koji ‘ele i one

koji ne ‘ele, i organizuju pir mimo plana i programa, pri ~emu je neko-

liko dece na veoma ru‘an i nepedago{ki na~in zbog nepristajawa na sve

to diskriminisano. U {koli u Studenici su deca u ve}ini na veronauci,

pa nikome ne pada na pamet da onu drugu decu na bilo {ta prisiqava, ili

da ih ismeva. Za jednog prosvetnog radnika, je neprili~no, ne pedago{ki

i ne dozvoqeno da deci govori najru‘nije o drugom prosvetnom radniku,

u ovom slu~aju legitimnom verou~itequ. Tako je mo‘da i za o~ekivati ka-

da se dozvoqava da nestru~no lice, koje je ~ak i sa nezavr{enim fakulte-

tom i nepolo‘enim dr‘avnim ispitom kao pomenuta Maja Paunovi}, bu-

de zadu‘ena za rad u prosveti i edukaciju dece.

Od Vas zahtevam da kao nadle‘ni pravni organ ispitate ove doga|aje,

sankcioni{ete prekr{ioce i spre~ite daqu diskriminaciju dece, i ne-

profesionalni odnos prema radu u prosveti u O[ "Milun Ivanovi}" u

U{}u.

U nadi na razumevawe i shodan postupak.

Sve{tenik Ivan Paunovi}3. XI 2003.


SLUÂJ

QIQANE

ÔLI]


U ODBRANU JEDNE @ENEPovodom ostavke ministarke prosvete

Ne pamti se ve}a medijska hajka, br‘e i boqe organizovana, na jednu po-

liti~ku figuru novije srpske istorije, od posledweg lin~a sada ve} biv-

{e ministarke prosvete u Vladi Republike Srbije, gospo|e Qiqane ô-

li}. Niti jedan od bezbrojnih katastrofalnih rezultata srpskih politi-

~ara u posledwih 60 godina nije na tako brz i efikasan na~in do~ekan na

no‘ u gotovo celokupnoj medijskoj javnosti koju je iznova zahvatilo jedva

ponovo do~ekano jednoumqe.

Kad se prisetimo kakvih smo sve li~nosti imali na vlasti a da su wi-

hove ostavke ostale samo na{i pusti snovi, koliko je tu bilo svih vrsta

moralnih, politi~kih i dr‘avotvornih proma{aja, onda se zapitamo ka-

kav je stra{an greh u~inila ova ministarka da je javno mnewe takvom si-

linom krenulo na wu i najzad uspelo da slomi jednog ministarskog {te-

to~inu!? Weni "zvani~ni" gresi su: {to je pome{ala autorstvo stihova "Od

kolevke pa do groba najlep{e je |a~ko doba", pripisuju}i ih umesto Bran-

ku Radi~evi}u Desanki Maksimovi}; {to je predlo‘ila da se na godinu

dana stopira (A NE IZBACI) predavawe (A NE I POSTOJAWE U UYBE-

NIKU) Darvinove TEORIJE evolucije u {kolama, dok i druga, u svetu ta-

ko|e priznata teorija - kreacionisti~ka, ne postane uporedna tema preda-

vawa o nastanku sveta i ~oveka; i {to nije odobrila da se engleski jezik

u~i i kompjuter koristi od prvog razreda osnovne {kole.

Prvo, toliko je praznoslovqa, la‘nih obe}awa i gluposti izre~eno u

o~i srpskom narodu za proteklih 60 godina, da ne vidim ko je taj koji }e

da se potegne kamenom na jednu ‘enu koja je pogre{no imenovala autora

jednog stiha. Mo‘da je to veliki proma{aj za ministra prosvete, ali ni-

je nikakav argument. Samo govori o ogromnom licemerju jednog dru{tva

"bezgre{nih fariseja i kwi‘evnika".

Drugo, ona se usudila da dodirne skoro 150 godina star kult Darvina,

koji unaka‘en i udaqen od samog darvinovskog originala, kao "zakon ja-

~eg", stoji u temeqima svih evropskih bezbo‘ni{tava u posledwa dva ve-

ka (Ni~eov i nacisti~ki kult nat~oveka, Marksova i komunisti~ka bor-

ba klasa, kapitalisti~ko bezdu{no sticawe, ameri~ki neokolonijali-

zam...). Zato udarac darvinizmu (a ne Darvinu koji je bio religiozan ~o-

vek) boli vi{e nego bilo {ta drugo da je dodirnuto u procesu reforme


{kolstva. Darvinizam, koji je predmet osporavawa u savremenoj svetskoj

nauci, nije ovde za{ti}en zato {to neko ne mo‘e bez ove teorije da ‘ivi,

ve} zato {to pretvarawe ove dogme i ideologije u samo jednu od teorija

ru{i ~itav ideolo{ki sistem koji je na woj izgra|en, a od koga ‘ive mno-

ge generacije na{ih intelektualaca. Podrazumeva se da onima koji po ce-

nu ‘ivota ne ‘ele da se odreknu svog majmunskog porekla i da priznaju

da je ~ovek bogoliko bi}e ne smemo dirati u to wihovo pravo.

Darvinova teorija mora da se u~i u {kolama u okviru istorije ideja

koje su obele‘ile duhovno kretawe savremenog sveta. Ali naporedo sa

drugim pogledom na stvarawe i smisao ~ovekovog ‘ivota. Tu je, zapravo, i

nastao ceo problem. U tom pravcu ne sme biti demokratije, jer onda deca

mogu da izaberu i jedan drugi pogled na svet i da po wemu ‘ive, {to ne

sme da se dozvali. Mo‘da }e ta deca onda hteti da idu u crkvu, da skrenu

sa Titovog puta, da kritikuju koncept Evropske Unije ili da se vojni~-

kim putem vrate na Kosovo!

I tre}e, kako se neko usudio da se ne pokloni pred novim svetskim vla-

darima: engleskim jezikom i kompjuterom? Engleski i kompjuter u jasli-

ce (dok ne bude moglo putem genetskog in‘eweringa) - pokli~ je Novog do-

ba! Ovim se nastoji da srpska deca, jo{ pre nego {to progovore jezikom

svojih predaka, nau~e da se prekrste i ubace prvu loptu u ko{, postanu

robovi engleskih re~i i re~enica koje }e formirati i wihovu misao, kao

i robovi kompjutera, koji }e postati wihova stvarnost.

Jedna ‘ena suprotstavila se ovom procesu, smatraju}i da dete prvo tre-

ba da nau~i da govori svojim jezikom, a ne tu|im, i da misli svojom gla-

vom, a ne kompjuterskom, jer mu od toga zavisi formirawe li~nosti za ceo

‘ivot. Jasno je naravno kome su robovi potrebni. I tako smo do{li do

pravih razloga za smenu ove hrabre ‘ene: ona se usudila da zaustavi Ga-

{inu reformu prosvete, monstruozni scenario za uni{tavawe obrazova-

wa i vaspitawa na{e dece, u koji su polagane najve}e nade da se preko we-

ga za koju deceniju kona~no zagospodari ovim narodom; ona je sugerisala

da se na zvani~an sajt ministarstva stavi ikona Svetog Save i tako poka-

‘e ko je ideal srpske prosvete; najzad, ona se opredelila da u~vrsti vero-

nauku u {kolama. Dakle, ona se odva‘ila da Ministarstvo prosvete u

Vladi Republike Srbije organizuje na nacionalnim, a ne internacional-

nim osnovama.

Ovo su weni pravi "gresi" zbog kojih je morala da ode. Bila je brana sve-

mu nenormalnom, i brani~ svega normalnog. Zbog toga smo morali da je po-

dr‘imo. Jer u pitawu je borba za budu}nost ovog naroda. Na istom ispi-

tu bi}e i novi ministar. Wegovu smenu tra‘i}e jo{ br‘e i ja~e. Zato


{to su ovu dobili bez borbe. Wena je jedina gre{ka u netakti~nosti i ve-

likoj iskrenosti u misiji koju je primila na sebe. To nije na~in na koji

se mo‘e opstati u svetu punom du{mana. Na kraju su je izdali svi: i oni

koji su je postavili na to mesto, zarad bednih izbornih ra~unica koje }e

se, bilo kako bilo, po wih o~ajno zavr{iti. Ona vi{e nije mogla da izdr-

‘i. Podnela je ostavku, iznu|enu organizovanim pritiscima iskonstru-

isanog javnog mnewa koje su ~inili samo oni koji ne daju da srpska pro-

sveta bude nacionalna.

Nije bilo niti jednog glasa u wenu odbranu. Neka ga, makar i jednog, bu-

de na stranicama "Pravoslavqa"!

Bo{ko Obradovi}1. oktobar 2004.


UNIVERZITET

NA NIZBRDICI


PROBLEMI VISOKOG OBRAZOVAWA U REPUBLICI SRBIJIUniverzitetska tribina

Mogu}nosti reforme

Osnovne teze uvodnih saop{tewa bile su:

1) reforme u obrazovawu treba da budu postupne, a ne nagle ("{ok tera-

pija"),

2) opasnost da se obrazovawe zameni obukom,

3) problem pravnog regulisawa statusa privatnih fakulteta,

4) Bolowski proces vi{e odgovara zemqama u tranziciji nego razvije-

nim dru{tvima,

5) autonomiju univerziteta treba razumevati kao samoupravu.

U diskusiji koja je potom usledila, neki stavovi iz uvodnog izlagawa

su podr‘ani, a pokrenute su jo{ neke teme. Ukazano je na problem ocewi-

vawa znawa studenata i na pojavu niske prolaznosti. Na vi{im {kolama,

a i nekim fakultetima ~iji je osniva~ dr‘ava, svi elementi nastave se

te{ko kontroli{u. Posebno je uo~qiva obavezna kupovina ucbenika ~i-

ji kvalitet niko ne kontroli{e. Potrebna je stro‘a selekcija nastavnog

kadra. Pokrenuto je i pitawe novog Zakona o univerzitetu. Konstatovana-

je ~iwenica da ni jedna verzija novog Zakona o univerzitetu nije usvoje-

na od strane radnih grupa. Izre~ena je i tvrdwa da je Beogradski univer-

zitet najve}i posle Univerziteta u Pekingu.

U diskusiji je razmotreno i pitawe otpora reformi vi{eg i visokog

obrazovawa. Tako, kao ~inioci otpora pojavwuju se profesori, vlade,

evropske institucije, birokratija, politi~ke stranke. Pored otpora, po-

stoje i objektivna ograni~ewa reforme kao {to su - dru{tvena kriza, ma-

terijalna osnova, pedago{ki kadrovi, tehni~ko-tehnolo{ka osnova.

U diskusiji je u~estvovalo deset pozvanih gostiju uz prisustvo ve}eg

broja medija. Tribina je trajala dva i po sata.

U~estvovali su: prof. dr MILAN BRDAR, zamenik ministra u Mini-

starstvu za prosvetu i sport Republike Srbije, prof. dr MILAN

BO@I], Matemati~ki fakultet, Beograd


Prof.dr Drago Panti}, Univerzitet u Pri{tini,

prof. dr Predrag ]or|evi}, Medicinski fakultet,

prof. dr Aleksandar Lipkovski, dekan Matemati~kog fakulteta,

prof. dr Branislav \or|evi}, Fakultet za industr. menayment, BKU

prof. dr @ivorad Gaji}, Poqoprivredni fakultet, Zemun,

dr Milenko Jevti}, predsednik UUPNS, Institut "Lola",

prof. dr âslav Oci}, SANU

Bistra Ilin [e}erovska, student kwi‘evnosti, Filolo{ki fakul-

tet

Biqana Boji}, novinar, "Tanjug"

Milo{ Kne‘evi}, student Fakulteta politi~kih nauka

Prof. dr @ivko Markovi}, u ime Saveza nau~nih stvaralaca

Ne "{okterapija"

Reforma univerziteta u procesu tranzicije traje ve} 15 godina. Niz

problema je koji nisu re{eni. To se obja{wava politikom. Obrazovawe

mo‘e da se reformi{e samo gradulativno, a ne putem {ok terapije. Re-

forma obrazovawa ide sa u~incima Vlade u ekonomskoj sferi. Vlada mo-

ra da obezbedi materijalnu osnovu za reformu obrazovawa. Pored svih

donacija, reforma obrazovawa mora da ra~una na to da obrazovawe mora

kad-tad samo sebe da izdr‘ava. Ne mo‘e se na du‘i rok ra~unati na dona-

cije.

Reforma obrazovawa mora da bude gradualisti~ka, a ne {ok terapijom

i zbog specifi~nosti samog obrazovawa. Obrazovawe je suvi{e fin si-

stem da bi se ‘estokim potezima tu ne{to postiglo, jer se proma{aji i

negativne posledice u sistemu obrazovawa pokazuju tek posle 10-20 godi-

na. Tada je kasno pozivati na odgovornost aktere te neuspele reforme.

U strahu i u brizi da ne proizvedemo negativne posledice opredequje-

mo se za gradualizam.

Siroma{noj zemqi kao {to je na{a obrazovawe predstavqa jedini pre-

ostali izvozni artikal. Mi vi{e nemamo {ta da izvozimo, sem znawa,

obrazovanih kadrova. Pitawe je da li }emo izvoziti ko{arka{e. Znawe je

najcewenija roba danas. îwenica je da na{i mladi obrazovani qudi od-

laze u inostranstvo jer ovde nemaju i ne vide perspektivu, ali to je pro-

blem dr‘ave, a ne obrazovawa.

[ta vredi da mi na Univezitetu svodimo predmete na jednosemestral-


ne, kako bismo sveli studije na 4 godine? Ekspresne studije nisu re{ewe

jer }emo umesto obrazovawa imati obuku kao na kursevima. Ima}emo ve-

}i broj svr{enih studenata, ali }e obrazovawe biti daleko sirovije.

Poplava privatnih fakulteta

Treba pomenuti i poplavu privatnih univerziteta na kojima vlada sa-

movoqa, kao i na vi{im {kolama (~udo je da {kole funkcioni{u!) Pro-

svetne inspekcije nisu u mogu}nosti da interveni{u i uti~u na tok stva-

ri. Na fakultetima vlada java{luk. Profesori prodaju svoj uybenik stu-

dentima kao uslov za polagawe ispita.

Na privatnim fakultetima je zabriwavaju}a situacija. Prvi nivo me-

ra je zakonodavni nivo. Ne znam da li novi Zakon o Univerzitetu predvi-

|a regulisawe rada privatnih univerziteta. Da li mo‘e da se dovede u

red nesre|eno stawe na privatnim univerzitetima, intervencijom Na-

stavno-nau~nog ve}a, a da se ne naru{i autonomija univerziteta. Ipak, ne

mo‘e se re}i da na privatnim fakultetima ni{ta ne vaqa, a da je na dr-

‘avnim sve kako vaqa. Vremenom }e se to stabilizovati. Visoko obrazova-

we je iza{lo na tr‘i{te. Konkurencija }e sve dovesti u red. I privatni

i dr‘avni univerzitet }e morati na}i modus vivendi, i privatni i dr-

‘avni univerzitet treba pomo}i institucionalno.

Znawe i nauka, u ovako siroma{nim zemqama, ~uva se iskqu~ivo na uni-

verzitetu. Ni{ta ne zna~i pri~ati pri~u da nauka treba da se pove‘e sa

privredom, ako privreda ne funkcioni{e. Boqe je nauku ~uvati na univer-

zitetu, makar i u teorijskom obliku, dok se ne steknu uslovi za povezivawe

nauke i privrede i primenu nauke u privredi.

Strani partneri rade na tome da nam obore nivo znawa, da ekspresno

produkujemo zanatlije, ta struka treba inostranstvu (kadrovi "izvr{nog

rada", "plavih okovratnika") Siroma{ne zemqe su prinu|ene da {koluju

qude koji }e oti}i u inostranstvo.

U na{em obrazovawu i nisu stvari tako lo{e kao {to mi mislimo. Re-

formu {kolstva treba sprovesti nezavisno od politi~kih partija - to je

razlika izme|u nas i biv{eg ministarstva. Wihova reforma je istorij-

ski eksces, Bolowsku deklaraciju niko u Evropi nije primenio. Reform-

a {kolstva treba da ide u ciqu ure|ewa obrazovawa da nama bude boqe,

da o~uvamo nacionalni identitet i integritet.

Prof. dr Milan Brdar


SPREÎTI BOLOWSKI PROCESProf. dr Milan Bo‘i} Matemati~ki fakultet, Beograd

Reforma univerziteta koja je ponu|ena nije sprovedena, Zakon o Uni-

verzitetu nije stupio na snagu. Ova reforma je po~ivala na konceptu

zvanim Bolowski proces (Bolowska deklaracija). To je dokument koji su

potpisali ministri prosvete jednog broja evropskih dr‘ava. Bolowski

proces predvi|a reformu evropskih univerziteta na tragu onoga {to zo-

vemo globalizacija. Globalizacija ima svoje prednosti ali u oblasti

obrazovawa izaziva reakcije. Bolowsku deklaraciju ~ine op{ta na~ela,

uputstva i ideje o trogodi{wim fakultetima, o jednosemestralnim kur-

sevima, o uvo|ewu visokih (opisnih) ocena. Bolowsku deklaraciju podr-

‘avaju zemqe u tranziciji, zemqe sa malim buyetima jer ona smawuje tro-

{kove {kolovawa. Prosveta tradicionalno zahteva velika finansijska

sredstva, pa im se dopala ideja da se rastereti dr‘avni bucet. U~e{}e

prosvete u nacionalnom dohotku i buyetu blago oscilira od 1994. godine

sa uo~qivim padovima, zato je Bolowska deklaracija odgovarala na{oj

Vladi i ekonomskoj krizi u proteklom periodu.

Ostaje nam ili da smawimo broj korisnika u buyetu ili da pove}amo

poreze, {to nije popularno. Fiskalna politika }e biti velika prepreka

Bolowskom procesu, a ne sama ideologija jer ova Vlada nema ideologiju

Soro{ fondacije. Bolowski proces treba svakako spre~iti jer ako bo-

lowski proces zahvati ve}i deo Evrope, Amerika }e, ne svojom zaslugom,

postati obrazovanija od Evrope.

Privatizacija {kola (privatizacija ulazi u sve sfere) se ne mo‘e

spre~avati, ali se mo‘e kontrolisati. Beogradski univerzitet, kao i

ostali univerziteti, su pod velikim pritiskom privatnih univerziteta.

Kao {to se u privredi privatizuju jake fabrike i dobra preduze}a, tako

se u sferi obrazovawa ne otvaraju fakulteti za srpski jezik i matemati-

ku, otvaraju se fakulteti za biznis, menayment, finansije, pravo... To je

ozbiqan problem. Privatni fakulteti privla~e one koji imaju pare.

Ovaj problem mora da se re{i.

Smatram da novi Zakon o Univerzitetu nije lo{, ali treba izbaciti

re~ autonomija i zameniti sa samouprava. U Zakonu Kraqevine Srbije, za

vreme Kraqa Petra I, od 1905. godine, univerzitet je nazvan najvi{om na-


u~nom i samoupravnom institucijom, a iz daqeg teksta se vidi {ta zako-

nodavac podrazumeva pod tim: nema kompetentnijih qudi od profesora

da biraju profesore, da utvr|uju programe i donose planove za nastavu,

da razvijaju nauku itd. To je na~in da sami sebe za{titimo od sumwivih

privatnih univerziteta. Na{ pretaodni Zakon o Univerzitetu je predvi-

|ao vrlo jasne i stroge normatave za osnivawe fakulteta. Trebalo je da

bar pola predmeta (nastave) pokrivate sopstvenim nastavnim kadrom da

biste stekli pravo na otvarawe novog fakulteta. Primena tih normativa

spre~ila bi nastanak gomile privatnih univerziteta i fakulteta koji

nemaju vi{e od 1-2 stalno zaposlena profesora.

Privatnih fakulteta i univerziteta malo ima u Evropi, pa to nije ni

na{a perspektiva. Drugo je Amerika.

Masovnost }e se desiti mimo na{e voqe. Pitawe je samo kako organizo-

vati i finansirati masovno obrazovawe kod nas.

Diskusija

Prof. dr @ivorad Gaji}, profesor Poqoprivrednog fakulteta, Zemun:

Bolowsku daklaraciju ne treba primeniti jer mi ne ‘elimo obuku ve}

ozbiqno obrazovawe.

Stepenasto {kolovawe je pogre{no i trebalo bi ga ukinuti (pogonski

in‘eweri, proizvodni in‘eweri, vi{e {kole).

Da li smo za masovno obrazovawe ili za obrazovawe elite ? Ide se na

masovno obrazovawe da bi se mladi qudi sklonili sa ulica. Da li je to

re{ewe? Ministarstvo prosvete tu mora da ima jasan stav.

Veliki problem je izbor nastavnog kadra. Neophodni su strogi, jasni i

~vrsti kriterijumi gde bi sposobnost, pedago{ke i nau~ne kvalifikaci-

je bile osnovni uslov za izbor nastavnog kadra (a ne da se neko izabere za

asistenta zato {to ima stan u Beogradu).

Kriterijumi za polagawe ispita su, ~ini se, veoma niski, studenti za-

vra{avaju studije sa sve mawe znawa.

Opremqenost fakulteta je katastrofalna. Neophodno je organizovati

na fakultetima izdava~ku delatnost ({tampawe uybenika) koja bi podvr-

gla recenziji i kontroli kvalitet uybenika.

Zakqu~ujem: Uveren sam da }e konkurencija diskvalifikovati lo{e

fakultete i univerzitete, bili oni privatni ili dr‘avni.


TRANZICIONI UNIVERZITETNA BOLOWSKOJ NIZBRDICIProf. dr Drago Panti}(Teze za razmi{qawe i akciju)

Dok belosvetski globalisti rade svoj posao na {tetu sveta, posebno ne-

razvijenih zemaqa, znatan deo stanovnika u Evropi, u nas, pa i na drugim

stranama, mawe ili vi{e pristao je da bude "slepa publika", posmatra~i

svog propadawa, klawawa silama novca i nedemokratske vlasti, odustaja-

wa od svojih prava i dostojanstva.

Strate{ka oblast ili "sredstvo" u sprovo|ewu neokolonijalizma, neo-

fa{izma i neomilitarizma je - vaspitawe i obrazovawe, kojim se vodi

rat protiv naroda bez tenkova, bombardera i kala{wikova. Zato je glo-

balni parapedago{ki sistem, neformalni amaterski vidovi "edukacije"

raznih tzv. {kola, kampova, radionica, igraonica, ekskurzija i sli~no

svojevrsni osvaja~ki odred u ratu za obnovu varvarskog tipa kapitali-

zma, u kojem ve}ina gladuje i umire u nema{tini, a bolesna klika - elita

rasko{no i samo‘ivo ‘dere oteto, ukradeno.

Obrazovawe uop{te, vi{e i visoko posebna su zamena za vojne jedinice

okupatora.

Kontroverzna bolowska deklaracija

Poku{ajmo da skrenemo pa‘wu na kontroverznu, spornu i nazadnu tzv.

Bolowsku deklaraciju, koja je jedan od instrumenata globalista i tran-

zicionista u projektu globalnog ropstva ve}ine mawini. Karakteristi-

ke tzv. Bolowske deklaradije, sude}i po suprotstavqenim stavovima pro-

tivnika i pobornika ove maskirane podvale, tobo‘e reforme vi{eg i vi-

sokog obrazovawa, su slede}e:

- ignorisawem pedagogije, didaktike, istorije univerziteta i mnogih

drugih nauka u koncipirawu "projekta" modernog vi{eg i visokog obra-

zovawa;

- zanemaruju se nacionalni interesi u ovom stepenu obrazovawa mla-

dih, ne uva‘avaju potrebe zemqe za odgovaraju}im profilom kadrova;

- stvara se "kanal" i "mre‘a" za "odliv mozgova" (na {ta je argumento-


vano ukazala i biv{a ministarka Qiqana ôli}), dakle -gubqewe inte-

lektualnog i finansijskog kapitala zemqe u tranziciji ("demokrat-

skoj" eksploataciji);

- univerzitet i vi{e {kolstvo umesto hramova znawa, humanosti i

istinske emancipacije, u funkciji amerikanizma i globalizma, prera-

sta u edukativnu pijacu (znawa i kadrova), a katedre postaju svojevrsne

"pija~ne tezge";

- autonomija univerziteta se radikalno su‘ava, slabi i formalizu-

je, sve po parolama "demokratskog dru{tva", "civilnog dru{tva", "gra-

|anskog dru{tva", "slobode odlu~ivawa";

- studentski polo‘aj se bitno pogor{ava: obespravqenost, studije

bitno poskupquju, nazadne koncepcije organizacije studija, nepedago-

{ki i birokratski odnos profesora prema studentima i organizaciji

nastave i ispita;

- vrednovawe znawa i sposobnosti studenata je potpuno van didakti~-

kih i prakti~nih dostignu}a i kriterijuma, jer bodovi i razne test-eva-

luacije (zajedno sa brojnim sertifikatima) za "lak{u {etwu" u toku

studija po evropskim univerzitetima ("seoba studenata" ili "nomadske

studije" ili "u~e}i putnici") su "lanci" koji treba da "ve‘u" mlade in-

telektualce (~emu slu‘e i te "dragocene" razmene studenata);

- ciq bolowsko-globalisti~kog univerziteta nisu ~ovek i wegove po-

trebe, ve} kapital i potrebe wegovih vlasnika;

- govori se o "evropskoj dimenziji obrazovawa"i famoznim i misteri-

oznim "evropskim standardima u obrazovawu", a radi se o birokratskim

regulativama i procedurama, baziranim na politici i komercijali-

zmu, "o~i{}enim" od pedago{ke nauke,

- globalisti~ke studije u Evropi su protiv patriotizma, iskrene qu-

bavi prema domovini i omladini, a favorizuju "evropskog gra|anina" i

"evropski patriotizam", odnosno "evropsku svest gra|ana";

- reformske "inovacije" se name}u, medijski propagiraju, tehnikama

"svr{enog ~ina" bez kriti~ke analize stvarnih eksperata za ovu pro-

blematiku i, po pravilu, u‘urbano (lov u mutnom), didakti~ke zakoni-

tosti se zamewuju birokratsko-profiterskim, sve do uvo|ewa "inovaci-

ja", tj. re{ewa koja su i pedago{ka praksa i pedago{ka teorija davno ot-

pisali kao prevazi|ena, neefikasna; i

- po mnogim pokazateqima i ishitrenim (nestudioznim i neodgovor-

nim) u kreirawu centralizovanog (uniformisanog, dirigovanog) uni-

verziteta na evropskim prostorima - svi dokumenti evropskih asocija-

cija i centara za "epohalnu" reformu vi{eg i visokog obrazovawa


(ukqu~uju}i i Bolowsku deklaraciju) vode u dubqu krizu ovaj stepen

obrazovawa, ponegde stvaraju haoti~no stawe, zatvaraju vrata istin-

skim pedago{kim i organizacionim reformama u ovim ustanovama od

strate{kog interesa za razvoj dru{tva.

Ugro‘avawe intelektualnog potencijala

Ovo upozorewe je poku{aj da se skrene pa‘wa na poguban trend ugro-

‘avawa "proizvodwe" intelektualnog potencijala nacije, u kojem se stu-

dije ~ine nedostupnim sve ve}em broju mladih, ~ime su sve parole o re-

formama u ekonomskom, politi~kom, socijalnom, zdravstvenom i dru-

gim oblastima najobi~nija farsa i fatamorgana (nisu ~ak ni utopija,

ve} la‘).

Instrumentalizovani "reformski optimizam" ili samohvalisawe au-

toevaluatora evropskog "eduko-stampeda" i sumwive "radionice" za pro-

izvodwu tzv. "pilot projekata", kvaziprojekata, istra‘iva~kog {arla-

tanstva, pokazuje (iza dimne zavese) da je na pragu globalisti~ka form-

ula ru{ewa stabilnosti dr‘ave: na neefikasno, nepadago{ki organi-

zovano studirawe u vi{egodi{wem (~esto duplom) trajawu - nastavqa

se vi{egodi{we ~ekawe posla, sa svetskim sertifikatom u yepu ("pa-

so{" za proma{enu karijeru) i znawem engleskog jezika "{etwa" po

evropskoj ili svetskoj pijaci mladih kadrova (jevtinih robova i kmeto-

va novim robovlasnicima i feudalcima). Sve se to ~ini van pedagogije,

demokratije i humanizma - gruba igra sudbinom i ‘ivotnim te‘wama

stotinama miliona mladih "gra|ana Evrope" i {ire. Opasnost je utoli-

ko ve}a ukoliko intelektualci i omladina nastave da biti{u u stawu

zbuwenosti, upla{enosti, pomirewa sa sudbinom, pristajawa na polo-

‘aj posmatra~a, ~ekaju}i bo‘ju pravdu i milost novih i starih kapita-

lista. Namerno se, na primer, izbegava planirawe kadrovskih potreba i

usagla{avawe upisne politike sa aktuelnim projektima dru{tva, a to

ima za posledicu pove}awe nezaposlenosti, sve ve}i broj {kolovanih

~eka i luta u tra‘ewu posla, pove}ava se siroma{tvo, gube ‘ivotai

planovi (ote‘ava zasnivawe porodice) i sl. Re~ je, dakle, o organizova-

noj "kra|i" najboqih godina generacija mladih, gu{ewu osnovnih qud-

skih potreba i ideala u ‘ivotu.


Kolonijalni "kqu~"

Bolowska deklaracija (dekadencija) je kolonijalni "kqu~" "upakovan" u

eduko-demagogiju centara i aktera politi~ke i ekonomske mo}i, pa je sve

izvesnije da }e biti "bolne posledice" Bolowskog procesa. U svemu tome

velika je uloga politi~ko-profiterskih psihologa, koji su nasilno i

amaterski preuzeli da se bave pedago{kom "naukom", be‘e}i od svog pro-

fesionalnog poqa delatnosti.

Pre nego {to "prelistamo novine" i podsetimo se {ta je objavqeno u

ovoj na{oj velikoj tranzicionoj akademskoj "glavoboqi" (operaciji "bez

anestezije" i zagarantovanog siroma{tva!), moramo se suo~iti sa jo{ jed-

nim fenomenom tranzicije i globalizma (dapa~e amerikanizma), a to je

poplava privatnog obrazovawa, od vrti}a do univerziteta, od formalnog

do neformalnog obrazovawa, od legalnog do nelegapnog, od profesional-

nog do amatersko-{arlatanskog (profitersko-pqa~ka{kog) i tome podob-

no. Ovaj para-obrazovni "sistem" je instrument izgradwe gra|anskog dru-

{tva, obnove kapitalizma liberalnog profila, produbqivawa socijal-

nih razlika u dru{tvu (pove}awa siroma{tva), izgradwe "tr‘i{ne peda-

gogije" u slu‘bi u‘ih elita, ru{ewa profesionalnih kriterijuma u ka-

drovskoj politici i pedago{kih normi u osposobqavawu mladih kadro-

va. Ciq je ugroziti dr‘avni sistem obrazovawa, ne samo na vi{em i viso-

kom stupwu, a obrazovawe pretvoriti u vulgarnu ekonomsku kategoriju,

gu{e}i u wemu humanisti~ku i emancipacijsku funkciju. Imperijalni

projekat globalizma u svim oblastima, pa i u obrazovawu, name}e filozo-

fiju (boqe re}i strategiju) "utakmice svih sa svima" (konkurencija ume-

sto saradwe), pa se kvalitetsko vi{e i visoko obrazovawe "tra‘i" u kon-

kurenciji aktera procesa (delatnosti) umesto u nauci i unutra{woj mo-

tivaciji kadrova. Saradwa je formalizovana i limitirana. Forsira se

"kompetitivna pedagogija" i potura pomama motiva izbora pobede, pora-

ziti druge, biti prvi ili poraz, sve ili ni{ta, suprotstavqawe qudi u

svim oblastima, ponuda "pluralizma" (tobo‘e slobode izbora) na svim

poqima (a re~ je o nedemokratskoj i ru{ila~koj "slobodi"), itd.

"Obrazovawe za bekstvo"

Na planu profesionalne orijentacije zavladao je pravi haos, unosi

se u glave mladih nevi|eno slu|ivawe, posebno sistemom vrednosti u


kojem se mo‘e pro~itati da mladi ‘ele da budu zvezde kriminala, bole-

sne politike i ofucane estrade, nastranog sporta i sli~no. Sve samo ne

proizvo|a~ dragocenih materijalnih i duhovnih (kulturnih) vredno-

sti. U tom svetlu, boqe re}i mraku, imamo "obrazovawe za bekstvo" iz

svoje zemqe trbuhom ili loptom i gudalom za kruhom i obrazovawe arm-

ije menayera naj~e{}e na nivou "fah idiota" (uske "specijalizacije" i

pruske op{te kulture). Tako da imamo ekspanziju proizvodwe poslovo-

|a, a sputavawe obrazovawa "radne snage", kojoj se nude kursevi preobu-

ke, doobuke, obuke, treninzi u amatersko-profiterskim radionicama

psiholo{kiwa i psihologa, pa i wima srodnih "edukatora" tranzicio-

nog tipa.

Ekspanzija menaymenta

Ne dovode}i u pitawe mogu}nost i realnost da u parasistemu privat-

nog obrazovawa ima kvalitetnih ustanova, tehnolo{ki visoko oprede-

qenih, koji mogu dati boqi kvalitet po skupe pare korisnika, ali se

jednim serioznim istra‘ivawem mo‘e najverovatnije potvrditi hipo-

teza da ekspanzija menaymenta i menayerskih profila kadrova jeste

svojevrsni napad na tekovine civilizacije, {tetan politi~ki scena-

rio nestabilnosti i dehumanizacije dru{tva. Jer, veliki novac ne mo-

‘e zameniti ponekad ni male, a kamoli velike ideje. Pedago{ku nauku

i obrazovnu praksu ekonomija mo‘e unaprediti, ali ne mo‘e zameniti

i obratno. Privatni univerziteti pored ostalih mana boja‘qivo idu u

stvarne reforme, naj~e{}e "prepisuju" mane i deformacije dr‘avnih

univerziteta, pa tako prave dodatnu {tetu dru{tvu i {kolskom siste-

mu, pre svega omladini, koja ima neprimereno skromna prava u civili-

zaciji XXI veka!


MINISTARSTVU PROSVETE I SPORTA

G. prof. SLOBODANU VUKSANOVI]U, ministru

11000 BEOGRAD

ZAKQU^CI UNIVERZITETSKE TRIBINEO PREDNACRTU ZAKONA O VISOKOMOBRAZOVAWU

Udru‘ewe univerzitetskih profesora i nau~nika Srbije ukqu~ilo se

u javnu raspravu o "Prednacrtu zakona o visokom obrazovawu" odr‘ava-

wem Univerzitetske tribine 13. decembra 2004. u Beogradu. Nakon uvod-

nog izlagawa i veoma svestrane i plodne rasprave jednoglasno su usvoje-

ni slede}i zakqu~ci:

1. Da bi se uspe{nije i racionalnije izvr{ila reforma obrazovawa u

Srbiji, a u tom kontekstu i reforma visokog i vi{eg obrazovawa neop-

hodno je da Narodna skup{tina Srbije donese strategiju razvoja i re-

forme obrazovawa, pa da se na toj platformi odvijaju sinhronizovane ak-

tivnosti inovirawa postoje}eg sistema obrazovawa u skladu sa nacio-

nalnim interesima i potrebama evropskih integracija.

2. Potrebno je da Ministarstvo prosvete i sporta ostvari uvid u poje-

dina~ne, ~esto komercijalizovane i politizovane "reforme" na pojedi-

nim vi{im {kolama i fakultetima, jer to ~ine bez pedago{kih kriteri-

juma i po{tovawa va‘e}ih zakona i normativa. Ovakva "takmi~ewa" u

pridru‘ivawu ili ukqu~ivawu u evropske institucije i standarde mo-

raju se nau~no i koordinirano voditi ili zabraniti kako bi se izbeglo

stvarawe haoti~nog stawa.

3. Neophodno je uraditi studiju izvodqivosti reforme vi{eg i viso-

kog obrazovawa, obuhvataju}i sve relevantne parametre u projektovawu

korenitih promena u aktuelnoj politi~koj nestabilnosti, ekonomskoj

krizi i socijalnim tenzijama. Ne smemo dozvoliti reformski avanturi-

zam, improvizovano eksperimentisawe i brojne stramputice na ovom ras-

kr{}u evropskih integracija.

4. Reforma vi{eg i visokog obrazovawa u Srbiji treba da ima jedinstve-

nu koncepciju na celoj teritoriji Srbije, dakle i na Kosovu i Metohiji

i u Vojvodini. Opravdani su progovori iz Kosovske Mitrovice na ~lan


111. Prednacrta, ali nisu opravdani prigovori iz Vojvodine u smislu

tra‘ewa ve}ih ovla{}ewa u vo|ewu ovog stepena obrazovawa.

5. Metodolo{ki dobro koncipirana reforma visokog obrazovawa mora

polaziti od definisanih dru{tvenih opredeqewa, progresivnog pedago-

{kog nasle|a (univerzitetske ba{tine), kadrovskih potreba u dru{tvu i

atmosfere i okru‘ewa u kojem treba da se realizuju ovako zna~ajni pro-

jekti promena.

6. Bolowska deklaracija kao preporuka ili jedan od mogu}ih pravaca

u stvarawu jedinstvenog evropskog obrazovnog prostora je kontroverzna,

nedovoqno zasnovana na dostignu}ima univerzitetske pedagogije u Evro-

pi, bez dovoqno uva‘avawa nau~no-tehnolo{kog progresa u dru{tvu i

obrazovawu, pa zato izaziva sumwe, nedoumice i otpor u mnogim dr‘ava-

ma, pre svega zbog prenagla{ene centralizacije odlu~ivawa i stvarawa

uslova za "odliv mozgova" (mladih kadrova) u druge zemqe. Zala‘emo se za

kriti~ko valorizovawe re{ewa u Bolowskoj deklaraciji i u demokrat-

skoj proceduri preuzimawe onog {to je progresivno i u skladu sa strate-

{kim nacionalnim interesima.

7. Zakonom o vi{em i visokom obrazovawu mora se sveobuhvatno, celo-

vito tretirati i regulisati u Srbiji, {to podrazumeva i privatne vi{e

{kole, akademije i univerzitete, ~ija je ekspanzija obele‘ena, neretko

stihijnim razvojem, bez dovoqno uva‘avawa pedago{kih kriterijuma i

organizacionih uslova. Stvarawe tr‘i{nog univerziteta i uslova za od-

lazak mladog intelektualnog kapitala u razvijene zemqe nije model mo-

dernog univerziteta u ovom i budu}em vremenu.

8. Polo‘aj studenata u Prednacrtu je vi{estruko, direktno i indi-

rektno, pogor{an birokratskim normama i procedurama tako da su slo-

boda i demokratija u slu~aju akademske populacije veoma limitirani,

name}e se diktat strogih (nepedago{kih) uslova studirawa, bez nau~ne

opravdanosti. Neophodno je temeqno analizirati i postoje}u zakonsku

regulativu vi{eg i visokog obrazovawa, pa otkloniti sve vidove obe-

spravqenosti i tretirawa studenata kao objekata u procesu studija.

9. Finansirawe visokog i vi{eg obrazovawa je prevashodno dr‘avni

interes kojoj su potrebni moderno osposobqeni kadrovi za dinami~niji

i efikasniji razvoj, privrednu utakmicu na {irim prostorima. Zato je

potrebno rigorozno regulisati pitawe {kolarina (limitirati ih i

ostvariti kontrolu tro{ewa tih sredstava), jer socijalni uslovi }e se

sve vi{e pogor{avati i studenata }e biti sve mawe. Pitawe legata poje-

dinih univerziteta dr‘ava treba definitivno da re{i u korist zakon-

skih vlasnika.


10. Predla‘emo da se temeqno preispita tekst Prednacrta i da se ko-

misiji, ~iji bi se sastav eventualno pro{irio novim ~lanovima, poveri

zadatak izrade novog Prednacrta zakona o vi{em i visokom obrazovawu,

neosporno zna~ajnom, slo‘enom i delikatnom aktu.

11. Udru‘ewe univerzitetskih profesora i nau~nika Srbije spremno je

da sara|uje i da da svoj doprinos reformi ovog stepena obrazovawa uz

uva‘avawe nau~ne metodologije, zatim dru{tvene i univerzitetske

stvarnosti u Srbiji.

Za Udru‘ewe univerzitetskih profesora i nau~nika SrbijeDr Milenko Jevti}, predsednik UUPNS


SORO[ I

AMERIKANIZACIJA

[KOLSTVA


YORY SORO[, PROROK "OTVORENOG DRU[TVA"

Trgovac milijarder postao je nekrunisani kraq Isto~ne Evrope

i prorok "otvorenog srca". Otvorenog za {ta?

Najl Klark, Wu Stejtsmen,

2. jun 2003.

Yory Soro{ je poznat kao filantrop - emigrant iz Ma|arske, zagovor-

nik qudskih prava i "otvorenog dru{tva", i, sasvim slu~ajno, finansij-

ski magnat - jedan od najbogatijih qudi sveta. Soro{ je nedavno kritiko-

vao Yorya V. Bu{a ustvrdiv{i u ~lanku objavqenom u londonskom "Faj-

nen{l Tajmsu" da je politika administracije u Iraku "temeqno pogre-

{na i da se zasniva na "pogre{noj ideologiji da mo} koju ima SAD istoj

daje za pravo da name}e svoju voqu celom svetu." Mnogi od nas u mirovnom

pokretu rekli bi: "U pravu je!" Mo‘emo postati skloni da ga hvalimo i ve-

rujemo da ova izjava potvr|uje da je Soro{ zaista "dobrotvor" - {to je

imiy koji on, uzgred budi re~eno, pa‘qivo neguje, naro~ito kroz razne

nevladine organizacije (NVO). îwenica je da mnoge neprofitne organi-

zacije dobijaju novac od wegovih fondacija zato da bi obezbedile takvu

percepciju doti~nog.

Ali hajde da pogledamo izbliza {ta motivi{e Soro{a. Najl Klark, u

svom veoma izazovnom tekstu u "Wu Stejtsmenu" (2. jun 2003.), isti~e da je

Soro{ zaradio milione "na slomu monetarnih sistema na Istoku 1997.", i

da je pro{le godine bio na francuskom sudu zbog finansijskih mahina-

cija. U stvari, spekulacije u okvirima monetarnih sistema su wegov "mo-dus operandi" i ako iste dolaze u sukob sa wegovim stavovima protiv "tr-

‘i{nog fundamentalizma", a u korist "gra|anskog dru{tva". Kakve to

ima veze? Klark nas obave{tava da, kad je upitan za haos koji su wegove

spekulacije izazvale u ekonomiji Dalekog Iastoka, Soro{ je odgovorio:

"Kao ~oveka koji u~estvuje na tr‘i{tu, ne moraju me se ticati posledice

mojih akcija."


Ali sve je to samo vrh ledenog brega. Kakve NVO je Soro{ organizovao i

finansira? Ko su lideri ovih grupacija? Klark nas obave{tava da su u

organizaciji "Hjuman Rajts Vi~", na primer, Morton Abramovic, pomo}-

nik dr‘avnog sekretara SAD od 1985. do 1989. zadu‘en za obave{tajno - is-

tra‘iva~ku delatnost, a sad ~lan Saveta za inostrane odnose; Voren Ci-

merman, biv{i ambasador, "vreme ~ijeg boravka u Jugoslaviji se poklapa

sa raspadom te zemqe"; i Pol Goubl, {ef odseka za komunikacije "Radija

Slobodna Evropa / Radija Sloboda, koji je osnovala CIA, a koji Soro{ ta-

ko|e poma‘e".

Prema Klarku, Soro{eva Me|unarodna krizna grupa ponosi se takvim

"nezavisnim" lumenima kakvi su biv{i savetnici za nacionalnu bezbed-

nost Zbigwev B‘e‘inski i Ri~ard Alen, kao i general Vesli Klark, do-

nedavno glavnokomanduju}i NATO-trupa u Evropi. Potpredsednik grupe

je biv{i kongresmen Stiven Solanz, jednom opisan kao "kqu~ni izrael-

ski lobista u oblastima zakonodavne taktike na Kapitol Hilu", i potpi-

snik, skupa sa takvim likovima kakvi su Pol Volfovic i Ri~ard Perl,

znamenitog pisma upu}enog predsedniku Klintonu 1998. sa pozivom da se

stvori "sveobuhvatna politi~ka i vojna strategija za obarawe Sadama i

wegovog re‘ima".

Toliko o Soro{ovom protivqewu Bu{ovoj politici u Iraku.

Ima jo{! Ko su Soro{ovi poslovni partneri u Grupi Karlajl, jednom

od najve}ih svetskih privatnih fondova koji sti~e lavovski deo profi-

ta od vojnih ugovora? Tu su, izme|u ostalih, biv{i dr‘avni sekretar

Yejms Bejker, Frenk Karlu~i, biv{i sekretar odbrane, Yory Bu{ Stari-

ji, i sve do nedavno izvesni "ro|aci Osame Bin Ladena". Klark nam ka‘e

da je u Grupu Karlajl Soro{ ulo‘io preko sto miliona dolara.

On tako|e isti~e da "Soro{ ne mora biti, kako poneko sugeri{e, potpu-

no pla}eni agent CIA. Ali wegove korporacije i NVO su toliko upletene

u ekspanzionizam SAD da ta upletenost ne mo‘e biti stavqena pod sum-

wu."

To nas dovodi do pitawa: za{to Soro{ kritikuje Bu{a? Odgovor je u to-

me da me|u elitom mo}nika sa Vol Strita postoje izvesne razlike u tak-

tici, ali ne postoje razlike u kona~nom ciqu - otvarawu puta ka maksi-

malnom uve}awu profita wihovih korporacija {irom sveta. Danas po-

stoji temeqno jedinstvo ciqeva u nametawu imperijalne dominacije

SAD, i, u perspektivi, poku{aj da se re{i sve ozbiqnija globalna eko-

nomska kriza putem kontrole nad naftom koje ima sve mawe, kao i nad

ostalim izvorima energije.

Kako to funkcioni{e kad je Soro{ u pitawu? Kako ka‘e Klark, "Soro-


{a ne qute Bu{evi ciqevi - {irewe Pax Americana i pravqewe sveta bez-

bednijim za kapitaliste kao {to je on sam - nego sirov i trapav na~in na

koji ih Bu{ ostvaruje. Na~iniv{i ciqeve SAD tako providnim, Bu{ov

gang je napravio kqu~ni greh - razotkrio je kakva se igra igra. Godinama

su Soro{ i wegove NVO radile na {irewu granica "slobodnog sveta" ta-

ko ve{to da to skoro niko nije prime}ivao. Sada je primitivac iz Teksa-

sa sa svojom preterano revnosnom bandom neokonzervativaca uspeo da sve

to digne u vazduh".

Soro{ov metod je upotreba miliona dolara, pojedinih NVO i "{tapa i

{argarepe Stejt Departmenta SAD" da bi se slomile strane vlade koje ni-

su "dobre za biznis" i da bi se preotela imovina "nesolventnih" dr‘ava, a

da pri tom opqa~kani budu zahvalni zbog wegove tobo‘we "dobronamer-

nosti", smatra Klark. Taj metod koriste Soro{ i wegove kohorte.

Uzmemo, na primer, raspad Sovjetskog Saveza. Klark isti~e da je "Soro-

{eva uloga bila kqu~na: od 1979, on je dostavqao 3 miliona dolara godi-

{we disidentima, ukqu~uju}i poqsku "Solidarnost", "Povequ 77" u êho-

slova~koj i Andreja Saharova u SSSR-u. Godine 1984, osnovao je prvi In-

stitut za otvoreno dru{tvo u Ma|arskoj i ubacio milione dolara opozi-

cionim pokretima i nezavisnim medijima. Prividno zauzete izgradwom

"gra|anskog dru{tva", ove inicijative imale su za ciq da oslabe postoje-

}e politi~ke strukture i prokr~e put za mogu}u eksploataciju Isto~ne

Evrope od strane globalnog kapitala. Soro{ sada isti~e, sa sebi svoj-

stvenom neskromno{}u, da je on odgovoran za "amerikanizaciju" Isto~ne

Evrope."

U novije vreme, tu je slu~aj Jugoslavije. Klark isti~e: "Jugosloveni su

ostajali tvrdoglavo otporni i stalno su na vlast vra}ali Milo{evi}e-

vu Socijalisti~ku partiju. Soro{ je bio spreman za izazov. Od 1991. wegov

Institut za otvoreno dru{tvo usmerio je preko 100 miliona dolara u ko-

fere antimilo{evi}evske opozicije, osnivaju}i politi~ke partije, iz-

dava~ke ku}e i "nezavisne" medije poput Radija B 92. Taj smeli mali stu-

dentski radio kakvim ga je predstavila zapadna mitologija, je u samoj

stvarnosti bio finansiran od strane jednog od najbogatijih qudi sveta

za ra~un najmo}nije dr‘ave na svetu. Kada je Slobo kona~no zglajznuo u

toku dr‘avnog udara koji je finansiran, planiran i izveden iz Va{ing-

tona, ostalo je samo da bude izru~en Ha{kom tribunalu koji finansira

Soro{ skupa sa poznatim zastupnicima qudskih prava, Tajm Vorner kor-

poracijom i Diznijem. Suo~io se sa tu‘bom za zlo~ine protiv ~ove~no-

sti, ratne zlo~ine i genocid, uglavnom zasnovane na anegdotskim svedo-

~anstvima (pogodili ste ~ijim!) Hjuman Rajts Vo~a".


Klark je uo~io da je, "posle Milo{evi}evog pada, Srbija, pod vla{}u

soro{ovskih reformatora", postala mawe slobodna nego {to je bila. Ne-

davno vanredno stawe, sa hap{ewem preko 4000 qudi, od kojih su mnogi

uhap{eni bez optu‘nice, donelo je pretwe zabranom politi~kih parti-

ja, ukidawem kriti~ki nastrojenih novina". Situacija je bila tako vapi-

ju}e bespravna da su se oglasile organizacije poput komisije UN za qud-

ska prava i britanska helsin{ka grupa.

"Soro{ je napravio pare u svakoj zemqi kojoj je pomogao da se "otvori".

Na primer, na Kosovu je ulo‘io 50 miliona dolara da bi se domogao rud-

nika Trep~a, gde postoje rezerve zlata, srebra, olova i drugih minerala

za koje se procewuje da su ukupne vrednosti oko 5 milijardi dolara. Na

taj na~in je primenio metod koji mu je doneo velike efekte u Isto~noj

Evropi u kojoj je zagovarao "{ok terapiju" i "ekonomske reforme", da bi se

onda, sa svojim pajta{ima, ustremio na plen, kupuju}i dr‘avna dobra po

sme{no malim cenama", veli Klark.

U Ma|arskoj, Soro{ je dobrotvor Slobodne partije demokrata, koja je

primenila klasi~nu Soro{ovu vrstu privatizacije i ekonomske libera-

lizacije - koja vodi ka sve ve}em produbqivawu jaza izme|u bogatih i si-

roma{nih", veli Klark.

Klark zakqu~uje: "Soro{ova strategija {irewa Pax Americana razliku-

je se od Bu{ove, uglavnom po svojoj suptilnosti. Ali isto tako je ambici-

ozna i ni{ta mawe smrtonosna".

Naravno, u slu~aju Jugoslavije Soro{ov pristup nije bio dovoqan, pa

je ogromna mo} armije SAD uba~ena u igru.

Karen Talbot2003.

Sa engleskog:Vladimir Dimitrijevi}


AMERI^KA POLITI^KA PODOBNOST

Ne predstavqa nikakvu novost konstatacija da se ameri~ko {kolstvo

ve} godinama nalazi u dubokoj krizi. Dve decenije eksperimentisawa po

u~ionicama ostavqa pusto{ u glavama mladih, podvrgnutih obrazovnom

sistemu koji, najkra}e re~eno, ne obrazuje ve} debili{e. Tako mnogi mla-

di ameri~ki "maturanti" ne poseduju ~ak ni takozvanu funkcionalnu pi-

smenost, da i ne govorimo o znawu u nekom Evropi prepoznatqivom smi-

slu. Indoktrinirani su hipertrofiranim individualizmom ("svako od

nas je jedinstven, neponovqiv") i nerealnim o~ekivawima ("svako mo‘e

sve, samo ako to dovoqno sna‘no ‘eli"). Istovremeno, nedostaje im radna

etika i koncept ravnote‘e izme|u prava i obaveza ("ne}u da me sistem sa-

meqe"). Rezultat: u celini neprivla~ni mladi qudi, bez manira, bez

istinskih ambicija i planova, sa neutra‘ivom ‘eqom, za trenutnim za-

dovoqavawem ~ulnih i potro{a~kih "potreba"...

Godinama je odlazak na koley ili univerzitet za mladog Amerikanca

predstavqao priliku da koriguje svoje, deformisanim {kolstvom usa|e-

ne, iskrivqene predstave o svetu i o sebi samome. Mnogi su se roditeqi

te{ili da bar u akademskim institucijama Amerike vlada meritokrati-

ja, princip neprikosnovenosti znawa i talenta, bez ~ega imena poput

Harvarda, Stanforda, Jela i Prinstona ne bi u‘ivala visoku reputaci-

ju {irom sveta.

Od pre nekoliko godina: i te su institucije na udaru radikalne levi-

ce {ezdesetosma{ke provinijencije. Taj se udar sada artikuli{e kroz

sve izrazitiji teror pobornika "politi~ke podobnosti", novope~enih "de-

mokrata", nad tihom ve}inom studenata i predava~a. Biti "politi~ki po-

doban" (politicaly correct, skra}eno PC) postaje ~ak pitawe opstanka, kari-

jere i budu}nosti za mnoge od wih. Ko je politi~ki podoban? Stvar je slo-

‘ena, kriterijumi fluidni, ali ukratko to je svako ko se bezuslovno za-

la‘e za stvar etni~kih mawina, feministkiwa, pacifista, radikalnih

ekologa i ostalih "‘rtava sistema". "Podobni" se, shodno tome, bore pro-

tiv "institucija sistema" koji je, naravno, u rukama mu{kih {ovinista i

belih ugweta~a.

Ko odlu~uje o "podobnosti"? Sami pobornici tog koncepta, naravno!

Kao i svi fanatici, oni imaju prednost koju nosi nemisle}a dinamika

akcije, oslobo|ena svake sumwe u svoj ciq, pa i razmi{qawa o tom ciqu.

Normalan svet je pred wima nu‘no u defanzivi. Ako se, kao student ili


profesor, usprotivite brisawu [ekspira iz nastavnog plana i progra-

ma (i ubacivawu, umesto wega, usmene poezije ameri~kih Crnaca {ezdese-

tih), vi ste nesumwivo nepodobni: zala‘ete se da obrazovawem i daqe do-

miniraju "beli zapadwaci, mrtvaci, mu{karci" (White western dead ma-les). Ve} takvo odre|ewe, neukusno i banalno, implicira da je re~ o qudi-

ma koji su, navodno, slu‘ili dominaciji svoga pola, rase i podnebqa.

Oni, dakle, nisu nosioci univerzalne poruke i trajnih vrednosti, koje

nose samo "ugweteni". Shodno tome, politi~ki je podobno biti pobornik

"multikulturnog" pristupa: podobni ste ako radite na izjedna~avawu

vrednosti evropske misli sa "tradicijama" Tre}eg sveta, ili urbanog ge-

ta savremene Amerike, ili alternative (politi~ke, seksualne, dru{tve-

ne). Politi~ki je nepodobno govoriti o nacionalnom identitetu; umesto

toga, treba prihvatiti ideologiju "razli~itosti".

O kakvom se stawu duha radi, dobro ilustruju pitawa iz prijemnog is-

pita koji moraju da pola‘u studenti pre prijema na Univerzitet Djuk u

Severnoj Karolini, ina~e jedan od najselektivnijih u SAD:

"Da li su mu{karci i ‘ene jednako sposobni da podi‘u decu?"

"Feministkiwe mrze mu{karce - ta~no ili pogre{no?"

"Da li su sve kulture ravnopravne i jednako vredne?"

"Da li studenti Crnci ili poreklom iz Azije treba da budu obavezni

da se upoznaju sa zapadnom istorijom i kulturom?"

Ciq testa jeste da se ustanovi da li potencijalni student prihvata sa-

da ve} i formalno proklamovanu devizu Univerziteta Djuk: "multikul-

turalizam!" Ako ste kojim slu~ajem neskloni da priznate jednako vred-

nost kulture evropskog hri{}anstva i Pigmeja iz Kalamarija, bi}e vam

uskra}en pristup na Djuk. [tavi{e, morate jasno ispoqiti odbojnost

prema svakom konceptu hijerarhije kulturnih vrdnosti. Svaki oblik po-

na{awa i "manifestacije senzibiliteta" jednako su vredni - i ta~ka! Bi-

ti "monokulturan", verovati u posebnost starih Grka, u uzvi{enost got-

ske katedrale i u premo} Baha i Mocarta nad tam-tam bubwevima, pred-

stavqa te‘ak prestup u o~ima pobornika politi~ke podobnosti, na Dju-

ku i drugde. To je za wih oblik mentalne zaostalosti, ~ime se ~ak ostavqa

mesta sumwi da je doti~na osoba "rasista, fa{ista, seksista i mizantrop.

Dosledna politi~ka podobnost nove ameri~ke akademske levice dopu-

{ta, ipak, jedno odstupawe od kocepta jednake vrednosti kulture. To se

odstupawe dopu{ta samo ako zapadnu, evropsku, hri{}ansku kulturu

treba ocrniti kao oblik ugwetavawa ‘ena i neevropskih rasa. Ne dao

vam Bog da ne pro|ete kroz filter ~uvara podobnosti! Zagor~a}e vam ‘i-

vot "podobni" radikalni studenti, a ne nadajte se pomo}i ni od profeso-


ra. âk ako se ne identifikuju sa "podobwacima", oni i te kako brinu za

svoje katedre i pla{e se bojkota ili ometawa predavawa. Na Djuku oni

su ~ak podvrgnuti kontroli "Komiteta za borbu protiv diskriminaci-

je". Re~ je o pravoj orvelovskoj "policiji misli", zadu‘enoj da otkriva i

najmawi trag rasisti~kih simptoma me|u profesorima. Nije samo greh

otvoreno se izra‘avati kao rasista, nego i "praviti izraze lica i tela

kojima se manifestuje nedostatak po{tovawa prema studentima-Crnci-

ma". Studenta koji se na sumwiv na~in na{alio na ra~un navodnih homo-

seksualnih sklonosti jednog ~uvenog igra~a ameri~kog ragbija, profe-

sori su "osudili" da poha|a ~asove "senzibilizacije na homoseksual-

nost". On je potom, u pravom partijskom duhu, bio primoran da objavi sa-

mokritiku u studentskom listu Djuka. Od tada, ne ~uju se vicevi na ra-

~un pedera!

Lista potencijalnih grehova je duga: heteroseksizam je prekr{aj koji

~ine pobornici stava da homoseksualizam nije normalna manifestacija

qudske seksualnosti. Poseban je greh za nekoga re}i da je "lep" ili "ru-

‘an", to je lookism! Treba suzbijati u sebi ne samo uro|enu sklonost da se

o nekome sudi na osnovu izgleda, nego i svaku pomisao da se izgled qudi

estetski vrednuje.

Naravno, biti podoban zna~i i pravilno koristiti jezik, koji sada na

ameri~kim univerzitetima obiluje eufemizmima. Crnci su tako posta-

li "Afro-Amerikanci", hendikepirani su "lica izlo‘ena fizi~kom iza-

zovu" (physically challenged), a starci - "zreli qudi". Indijanci su ve}

odavno samo i jedino "ameri~ki uro|enici" (native Americans). Feminist-

kiwe su tu da paze da li zamenicu "ona" koristite isto tako ~esto kao i

zamenicu "on" - pa makar i po cenu gramati~ke nedoslednosti. Posebno je

delikatno pitawe kako treba pisati re~ "‘ena". Na politi~ki nepodob-

nom engleskom, koji ste u~ili u {koli, ta re~ se pi{e woman. Medutim,

podobno je izmeniti spelovawe, da iz te re~i nestane omra‘eni man (mu-

{karac). Dobija se womyn (sic!), re~ koje nema u Vebsterovom re~niku i

koja vam ne}e zaraditi prolaznu ocenu na Kolarcu, ali od ~ije upotrebe

mo‘da zavisi va{a podobnost u Ju‘noj Karolini. Onima koji se sa no-

vom ortodoksijom ne sla‘u, ostaje }utawe - zato {to suvi{e dr‘e do se-

be da bi prihvatili "novogovor", ili zato {to zaziru od posledice kori-

{}ewa "nepodobne" terminologije.

Kako konstatuje Gi Sorman u "Figaro Magazenu", "ameri~ki univerzite-

ti su prirodni rezervat posledwih marksisti~kih intelektualaca na

Zapadu". Dana{wi profesori, dekani, {efovi katedri na ameri~kim

univerzitetima, politi~ki su se formirali tokom {ezdesetih godina, u


vrtlogu pokreta protiv rata u Vijetnamu i u duhu nove levice oslowene

na "mladog Marksa". Ideologizirani do kosti, oni su hladnokrvno ravno-

du{ni prema krahu komunisti~kog sistema. Ovo dokazuje profesor bio-

logije na Djuku Ri~ard Levontin koji mirne du{e ka‘e:

"Univerzitet je fabrika ideolo{kog oru‘ja i obuka za klasnu borbu.

Univerzitet ne slu‘i ni~em drugom... Mo‘da okolnosti trenutno nisu

povoqne za revolucionarnu borbu, ali }e univerziteti u najmawu ruku

proizvesti marksisti~ku inteligenciju spremnu za budu}e obra~une."

Nije te{ko razumeti zabrinutost roditeqa, pripadnika sredweg i vi-

{eg dru{tvenog stale‘a u SAD, koji odvajaju prose~no nekih trideset

hiqada dolara godi{we za {kolovawe svojih sinova i k}eri na Djuku!

Oni, eto, ‘ive u iluziji da su im deca oti{la na univerzitet da sti~u

znawa, da pro{iruju vidike i spremaju se za ‘ivot i karijeru ... U stvari,

kako im neuvijeno poru~uje jedan od vaspita~a te iste dece, ciq institu-

cije koju poha|aju jeste da od wih napravi topovsko meso nove runde kla-

sne borbe.

Posebnu pri~u na ameri~kim univerzitetima tvore crnci. Oni u vr-

hunske institucije visokog obrazovawa uglavnom ulaze zahvaquju}i

perverznom sistemu takozvane "pozitivne diskriminacije". Re~ je o kvo-

tama od petnaest ili dvadeset posto bruco{kih mesta koja su UNAPRED

odvojena za crnce, kako bi se "ispravile istorijske nepravde". Tako se, na-

ravno, stvaraju nove: mladi belci ili Azijci (talentovani Vijetnamci,

Korejanci ili Indusi) mogu imati i preko 90% poena za upis na univer-

zitet, ali }e mesto - umesto wih - dobiti polupismeni crnac iz detroit-

skog ili ju‘no~ika{kog geta, samo zahvaquju}i svojoj boji ko‘e. Narav-

no, nenaviknuti na sistematski rad i samo polovi~no osposobqeni za

ÎTAWE (da o suptilnijim aspektima akademske obuke ne govorimo),

crnci posti‘u katastrofalne rezultate na ispitima. Poraznim razul-

tatima crnaca ne poma‘e ~ak ni ~iwenica da im se redovno gleda kroz

prste na ispitima - i to ne samo od strane profesora koji su legli na ru-

du politi~ke podobnosti...

Me|utim, za mlade, gnevne qude crne puti, koji imaju tek veoma maglo-

vitu predstavu gde su, {ta rade i za{to su uop{te tu dovedeni, aktiv "po-

liti~ki podobnih pru‘a Bogom dana obja{wewa: slabi rezultati su po-

sledica rasizma nastavnog osobqa koje se "slepo i dogmatski" pridr‘ava

nastavnog plana i programa. Za mladog belca, podr‘avati takve nebuloze

jeste najboqe re{ewe sa ~isto pragmati~nog stanovi{ta: on se time pona-

{a "radikalno", a ostaje konformista u okviru dominiraju}e kulture

sveta univerziteta kome pripada.


Na sve ovo se nadovezuje demagogija "politi~ki podobnih" metoda: biti

podoban nipo{to ne zna~i biti dobar student. Dovoqno je imati crnu ko-

‘u, vaginu, fizi~ki hendikep, seksualnu devijaciju ili ma koji drugi

oblik protivqewa elitizmu u wegovom klasi~nom, evropskom zna~ewu.

I tako, situacija se ponekad grani~i sa tragikomedijom. O~ajni~ki po-

ku{avaju}i da popune prazninu nastalu izbacivawem Platona, Biblije

i [ekspira iz nastavnog plana i programa, pobornici politi~ke podob-

nosti ne uspevaju da na|u iole ~itqive tekstove ‘ena-pisaca iz tzv. Tre-

}eg sveta. "One postoje, samo je problem na}i wihove tekstove", sa zelot-

skim ‘arom kli~e Naomi [or, profesorka kwi‘evnosti na Djuku. Ona

dodaje:

"Neosporno je da ono {ta nazivamo klasi~nom kulturom predstavqa

dru{tvenu obmanu. To je samo odraz ukusa mawine privilegovanih u od-

re|enoj epohi. Tvrditi da je data kultura istinski ameri~ka zna~i zane-

marivati ‘ene i potla~ene, kojima nije bila pru‘ena mogu}nost da is-

pri~aja svoju pri~u."

Kako isti~e izve{ta~ "Figaro Magazena" Gi Sorman, specijalnost

Naomi [or i woj sli~nih jeste da iz tekstova klasi~ne kwi‘evnosti

izvla~e primere mu{kog {ovinizma i rasizma. Time se obezbe|uje po-

pularnost kod studenata nesklonih ozbiqnom radu, kao i politi~ka

podobnost. [ekspir se ne ~ita da bi se shvatio [ekspir, ve} da bismo

shvatili sebe same, otkrivaju}i "predrasude" staroga barda, i tako po-

digli sopstvenu "politi~ku podobnu" svest. Tako je pobuna protiv

Istine, Lepote i Dobroga podignuta na pijedestal ustanka protiv

ugwetavaju}e stvarnosti: ni Istina, ni Lepo, ni Dobro - za politi~ki

podobnu levicu - ne postoje kao apriorne kategorije. To su samo relati-

vizirani, hijerarhijski definisani diskursi ostarelih mu{karaca

bele rase i vi{eg dru{tvenog stale‘a, a koji su pritom, prete‘no, mr-

tvi. Ono {to je predstavqalo ju~era{wu kulturu i moralnost samo su

okovi kojima je doti~na bela~ka mawina tla~ila hendikepirane crne

lezbijke iz Tre}eg sveta.

Sr|a Trifkovi}1994.


SLI^NOSTI MARKSISTI^KOG I GRA\ANSKOG VASPITAWA I OBRAZOVAWA

U ovom radu bi}e razmatran problem odnosa obrazovawa i dr‘ave sa raz-

vojnog stanovi{ta: u kojoj meri se sa promenom politi~ke vlasti u dr‘avi

mewa obrazovni sistem jednog dru{tvg. Poku{a}u da odgovorim na pitawa:

(1) kako dr‘ava instrumentalizuje obrazovawe za svoje politi~ke i ideo-

lo{ke potrebe i (2) kakav je odnos nau~ne misli o obrazovawu i politi~-

ke vlasti u dr‘avi? Iskustvo jugoslovenske (srpske) dr‘ave i obrazovawa

od 1945. do 2001. godine dobar je primer za analizu problema o kome je re~.

Izme|u dr‘ave i obrazovawa postoji mawe-vi{e izra‘en stepen subor-

dinacije. Bila demokratska ili nedemokratska dr‘ava (parlament, vla-

da, sud) ona je uvek imala nadmo} nad obrazovawem iz vi{e razloga: obra-

zovawe ne mo‘e da se odvija bez pravnih okvira; dr‘ava {titi obrazova-

we od drugih obrazovnih sistema (politi~kog, verskog, inostranog); obra-

zovawe ne mo‘e da odredi prioritet; dr‘ava obezbe|uje celovit pogled

na obrazovawe; dr‘ava posreduje u me|udr‘avnim odnosima.

Dr‘ava, dakle, kontroli{e obrazovawe svojih gra|ana sistemom obra-

zovawa (zakonodavstvo, institucije, finansirawe, obrazovna politika,

kadrovi) i uvo|ewem ideolo{kog predmeta u nastavni plan i program

(predmet koji oblikuje osnovnu zamisao dru{tva vladaju}e politi~ke

snage). Na pitawe: {ta }e se u~iti u {kolama odgovara prosvetna vlast

dr‘ave. Kakva je tu uloga nau~nih znawa o vaspitawu i obrazovawu (peda-

gogije, sociologije, psihologije, filozofije)? Wihov status u sistemu

obrazovawa zavisi od "}udi" politi~ke vlasti. Od politi~ke voqe dr‘a-

ve zavisi da li }e i kako nau~na znawa o obrazovawu biti upotrebqena.

Wihova minimalna uloga je u tome da ponude odgovore kako }e se obrazo-

vati, u~iti, vaspitavati? Odnos izme|u dr‘ave i nau~nih znawa o vaspi-

tawu i obrazovawu nije predvidiv sa koncepcijskog stanovi{ta.

Obrazovawe u SFRJ (SR Srbiji) od 1945. do 2002.

Marksisti~ko obrazovawe u SFRJ (SR Srbiji) 1945-1990. U SFR Jugo-

slaviji osnovna funkcija socijalisti~kog obrazovawa bila je definisa-


na kao usvajawe marksisti~kog pogleda na svet, odnosno marksisti~ke te-

orije i ideologije. Kqu~ne vaspitne i obrazovne vrednosti centrirane

su na dru{tvo: (1) rukovode}a uloga komunisti~ke partije u dru{tvu i

dr‘avi, (2) dru{tvena svojina nad sredstvima za proizvodwu, (3) dru-

{tvena jednakost i borba protiv eksploatacije, (4) internacionalizam,

odnosno bratstvo i jedinstvo, (5) kritika religije.

Komunisti~ka ideologizacija obrazovawa prikrivala se navodno na-

u~nom osnovom marksizma i sistemskim pristupom obrazovawu. Najra-

dikalnija reforma obrazovawa izvedena je 1977. godine, kada se donosi

politi~ka odluka o uvo|ewu sistema zajedni~kih osnova i usmerenog

obrazovawa kao i odluka o uvo|ewu posebnog predmeta marksisti~kog

obrazovawa na sve nivoe obrazovnog sistema. U nastavni plan i program

uvodi se predmet pod nazivom: "Osnove marksizma i socijalisti~kog sa-

moupravqawa". Redosled poteza je bio: doneta je politi~ka odluka o

marksisti~kom obrazovawu a zatim su je prosvetne vlasti i stru~waci

operacionalizovali u svim elementima nastave.

Izrada marksisti~kog nastavnog programa zasnivala se na kombina-

ciji jednog nesistematizovanog marksisti~kog filozofsko-sociolo-

{kog znawa, apsolutizacije skromnog iskustva radni~kih revolucija

u evropskom 19. i 20. veku i mehani~kom spajawu Marksovog i Engelso-

vog u~ewa sa socijalisti~kim samoupravqawem. Najve}a pa‘wa u izra-

di marksisti~kog kurikuluma bila je posve}ena wegovom deklarativ-

nom i operacionalnom aspektu, a skoro nikakva evaluaciji i kvalite-

tu usvojenog znawa. Osnovni elementi marksisti~kog predmeta u sred-

woj {koli bili su: razvoj i struktura qudskog dru{tva (baza i nad-

gradwa), marksisti~ko shvatawe sveta; socijalizam kao prelazni peri-

od (dru{tveno-ekonomska osnova socijalisti~kog samoupravqawa i

osnove dru{tveno-politi~kog sistema); radni~ki pokret i razvoj

marksizma od druge polovine 19. veka do na{eg vremena; u filozofiji,

razvoj filozofije do Marksa i Engelsa i wihovih filozofskih nasta-

vqa~a.

Vaspitni i obrazovni ciqevi bili su u jednom - nau~iti u~enika ko-

munisti~kim znawima, vrednostima, ve{tinama. Apsolutizacija mark-

sisti~kog pogleda na svet u nastavnim planovima i programima izbri-

sala je princip disciplinarnog obrazovawa. Ciqevi i zadaci ovako

koncipiranog predmeta bili su: (1) formirawe marksisti~kog pogleda

na svet, (2) pripremawe mlade generacije za razvoj samoupravnih odno-

sa, (3) ukidawe podele na umni i fizi~ki rad. Ovakav koncept obrazov-

nog sistema bio je i u kompletnoj materijalnoj i programskoj zavisno-


sti od partijske dr‘ave (Avramovi}, 1983).

Obrazovawe u parlamentarnoj dr‘avi (1990-2000). Sa ratnim raspadom

SFRJ i ukidawem normativnih pretpostavki samoupravnog socijalizma

(1990) otvorila se diskusija o temeqnim pitawima ‘ivota na{e zajedni-

ce. U odnosu na socijalisti~ko-komunisti~ku strukturu dru{tva novo

je: uvo|ewe vi{estrana~kog sistema, privatne svojine, dru{tvene nejed-

nakosti, sukob s "me|unarodnom zajednicom", afirmacija teizma. Insti-

tucionalizacija vi{estrana~kog sistema, sa stamovi{ta obrazovawa,

podrazumeva: (1) mogu}nost razli~itog ure|ivawa odnosa dr‘ave i obra-

zovawa, (2) {irewe privatnog obrazovawa, (3) prodor gra|anskih inicija-

tiva u obrazovawe - alternativne obrazovne institucije.

Dr‘avna vlast je proklamovala izgradwu demokratskog dru{tva i ta-

kvoj politi~koj orijentaciji prilagodila obrazovni sistem. Kao i u dru-

gim stvarima i ovde se pokazalo dejstvo razli~itog shvatawa demokrati-

je i wenog prakti~nog ostvarivawa. Demokratizacija obrazovawa se vezu-

je za op{te pravo na obrazovawe, jednakost mogu}nosti za obrazovawe, ja-

~awe uloge privatne inicijative u obrazovawu (tr‘i{te u obrazovawu),

definisana prava u~enika u obrazovawu, {irewe mre‘e obrazovnih

ustanova. Drugi vid demokratizacije obrazovawa usredsre|en je na pita-

we sistema odlu~ivawa.

Na pitawe kakvo obrazovawe ‘elimo, odgovorila je dominantna poli-

ti~ka partija u srpskom parlamentu - Socijalisti~ka partija Srbije. U

odnosu na samoupravni socijalizam, obrazovawe je moralo da dobije novu

legitimacijsku ulogu. Dok je u prethodnoj dr‘avi obrazovawe (marksi-

sti~ko obrazovawe) moralo da bude instrument za idejnu i kadrovsku re-

produkciju dru{tva, da bude u direktnoj funkciji ideolo{ke legitima-

cije poretka, u novim dru{tvenim i politi~kim okolnostima obrazova-

we se na lo{ na~in demokratizuje bez namere da se ugasi ideolo{ki

predmet. Na nivou sistema obrazovawa ukinut je sistem zajedni~kih

osnova i usmerenog obrazovawa ali je zadr‘an centralizam odlu~ivawa,

blaga korekcija nastavnih planova i programa, minimalno usavr{avawe

nastavnika, zaboravqena evaluacija, uz zapostavqawe infrastrukture.

Vlast je upravqala sistemom obrazovawa brigom za popravqawe pada ma-

terijalnog standarda zaposlenih u obrazovawu. Naravno, ne sme se zabo-

raviti da je to period inostrane izolacije Srbije, ratova na prostoru

biv{e dr‘ave, pada bruto nacionalnog dohotka, priliva oko 1.000.000 iz-

beglica.

Ideolo{ki predmet je definisan kao Ustav i prava gra|ana. Razume se,

ovaj predmet nije izra‘avao interese vladaju}e partije ali je wegov sa-


dr‘aj i metodi~ka obrada bila prilago|ena vladaju}im snagama (Avra-

movi}, 2000).

Novo u odnosu na socijalisti~ko obrazovawe bila je pro{irena kri-

tika sistemskih re{ewa i obrazovne prakse. Otvoreno se raspravqa o

obrazovawu. Tako, kriti~ari tvrde da je obrazovni sistem nepotpun

(formalno/neformalno obrazovawe), centralizovan sistem upravqawa,

uniformisan, uz tendencije ja~awa nejednakosti u obrazovawu, nastavni

planovi i programi se shvataju kao realizacija a ne kreativna primena,

nezadovoqavaju}i polo‘aj dece i mladih (Ivi}, 1998).

Gra|ansko vaspitawe i obrazovawe (2000-2002). Politi~ke promene

na izborima 24. septembra 2000. i 23. decembra 2000. godine uslovile su

radikalne promene u obrazovawu. Vlast koalicije DOS-a u obrazovawu

najavila je sveobuhvatne reforme sistema i obrazovne politike. (Kao da

je re~ o obrazovnoj revoluciji a ne o reformi!) Kao strate{ki priorite-

ti obrazovne reforme navode se: (1) obrazovawe staviti u funkciju eko-

nomskog razvitka, (2) obrazovawe kao podr{ka demokratskog razvoja, (3)

obrazovawe ukqu~iti u evropske integracije (dokument Ministarstva:

Obrazovne reforme: ciqevi i strategije, 2001). Novo je: decentralizacija

sistema obrazovawa, podizawe kvaliteta obrazovawa i podr{ka demokra-

tizaciji dru{tva. U tom sklopu ciqevi novog sistema obrazovawa odre-

|uju se kao: razvoj onih znawa, mi{qewa i ve{tina koje doprinose efika-

snom re{avawu problema i dono{ewu odluka; razvoj funkcionalne pi-

smenosti primerene informati~kom dru{tvu; razvoj vrednosti tolera-

nicije i gra|anskog dru{tva (\uri{i}, 2002).

Na temequ ovako koncipiranih ciqeva obrazovne reforme odre|uju se

pravci delovawa - planiraju se promene u nastavnim planovima i progra-

mima, uybenicima, usavr{avawu nastavnika, demokratazaciji {kole,

evaluaciji i gra|anskom vaspitawu. Za ovo posledwe obezbe|eno je mesto

u nastavnim predmetima osnovnih i sredwih {kola.

U oblasti dru{tvenog vaspitawa i obrazovawa dominira gra|ansko

vaspitawe i obrazovawe. Ovaj predmet ima funkciju ideolo{kog stuba

obrazovnog sistema. Ako politi~ka vlast ‘eli da ostvari gra|ansko dru-

{tvo onda ovako koncipiran predmet treba da bude obrazovno sredstvo.

Ciqevi obrazovawa definisani su kroz pripremu u~enika za ekonom-

ski, politi~ki i kulturni ‘ivot a ne kroz zahteve dru{tva i dr‘ave

("[kola po meri deteta", Politika, 14. januar 2002). Pojedinca treba obu-

~iti za boqe pla}ene poslove i za ulogu gra|anina, da vi{e zna i boqe

misli. Ostvarivawe ovih ciqeva bi}e prepu{teno dr‘avnom i privat-

nom sistemu obrazovawa a uspe{nost }e se meriti prilagodqivo{}u


dru{tvenom razvoju. Treba o~ekivati i sna‘an pritisak "evropskih

standarda" u obrazovawu. Proces EU integracije ima svoju cenu a to je

smawivawe uloge dr‘ave u kreirawu strategije i konkretnih planova

razvoja obrazovawa a pove}avawe uloge me|unarodnih normi.

Da rezimiramo: istorija jugoslovenskog (srpskog) dru{tva od 1945. do

2002. godine pokazuje da su promene u sistemu obrazovawa i dru{tvenom

kurikulumu posledica politi~ke voqe vlasti. Obrazovawe je imalo

funkciju da promovi{e dru{tvo po meri vlasti. Reforme obrazovawa

treba da u~vrste vladaju}u sliku dru{tva (kakvo dru{tvo ‘elimo), ali

i da budu sredstvo legitimizacije poretka. Tom ciqu su podre|ene vas-

pitno-obrazovne strategije. U svakoj obrazovnoj reformi didakti~ko-me-

todi~ka znawa se funkcionalizuju. Ona ne podle‘u reformama: ove re-

forme su autonomne.

Socijalisti~ko i gra|ansko dru{tvo

Svaka politi~ka vlast mora da raspola‘e "svojom vizijom dru{tva".

Ona mora svojim pristalicama i gra|anima da ka‘e kakvo dru{tvo ‘e-

limo. U naporu da ostvari svoju zamisao dru{tva, politi~ka vlast kori-

sti razna sredstva a jedno od najva‘nijih je i sistem obrazovawa. Od ~ega

je sve satkana zamisao dru{tva, stvar je sociolo{kih istra‘ivawa, ali

dovoqno je podsetiti da se u woj prepli}u teorijska, ideolo{ka i prak-

ti~na znawa, vrednosti, uverewa, stavovi itd.

Da podsetimo ovde na razliku izme|u socijalisti~kog i gra|anskog

dru{tva kako bismo pre{li na razlike i sli~nosti u obrazovnoj koncep-

ciji.

Pojam "socijalizam" mo‘e se analizirati iz tri perspektive: teorij-

ske, ideolo{ke, iskustvene. Ali, osnovna ideja ovog dru{tva je dru{tve-

na jednakost. Ova ideja se razli~ito tuma~ila i ostvarivala. Marksovu

koncepciju socijalizma (komunizma) obuhvata: (a) podru{tvqavawe pro-

izvodnih sredstava i proizvodnih uslova - ukidawe robe i novca, (b) uki-

dawe podele rada - grad i selo, fizi~ki i duhovni rad, (v) ukidawe poli-

ti~kog izraza podele rada - dr‘avni aparat, (g) nadnacionalno jedinstvo

~ove~anstva i ukidawe kapitalisti~kog svetskog tr‘i{ta.

Ideolo{ka istorija vladaju}e grupe dobila je svoju "nau~nu" formu.

Ideolozi boq{evi~kog (sovjetskog) socijalizma maksimalno su eksploa-

tisali "objektivne zakone kretawa dru{tva". Ali, to im nije bilo dovoq-

no, pa su "nau~no" obrazlagali vlastiti monopol na javnu vlast. Tako, sve


do 1989. godine, pisalo se kako je put Rusije ka komunizmu "magistralni

put svetske istorije, cele qudske istorije". Istorijski zakoni postoje ne-

zavisno od qudskih potreba i akcija, a politi~ka avangarda kao svest

radni~ke klase treba da ih otkrije i usmeri pokret ka svom ciqu.

[ta je pokazalo prakti~no iskustvo boq{evi~kog modela socijali-

zma? On ne mo‘e da se izle~i od hroni~nih dru{tvenih kriza. Nijedan

dru{tveni problem nije re{en u proteklom razdobqu: ni vlast ~oveka

nad ~ovekom, ni monopol nad vi{kom vrednosti, ni neki od oblika otu-

|ewa, a novi poredak ne jam~i ~ak ni mir. Vlast koja je htela da na kriti-

ci kapitalizma izgradi socijalisti~ko dru{tvo imala je u osnovi glo-

balnu ambiciju ("novi svetski poredak"), i stvarawe nove antropologije.

Kakvo dru{tvo poku{ava da zasnuje gra|anska politi~ka vlast? U

osnovi gra|anske vizije dru{tva nalazi se individualizam i privat-

nost. Dru{tvo je posledica wihovih interesa, potreba, vrednosti a po-

srednik je tr‘i{te i demokratske institucije. U ovom dru{tvu va‘i

slede}e: "svaki ~ovek je kova~ svoje sre}e".

Osnovni elementi gra|anskog dru{tva su: (1) individualizam (kao

osnovna pretpostavka liberalizma); (2) privatnost (na primer, vrlina

neme{awa u tu|i ‘ivot); (3) tr‘i{te (samoregulisawe brojnih transak-

cija-ugovora izme|u pojedinaca i asocijacija); (4) pluralizam (veliki

broj kompetitivnih dru{tvenih grupa i slobodno izra‘avawe ideja, ve-

rovawa i politi~kih stavova); (5) klasne razlike (bitni aspekt struktu-

re gra|anskog dru{tva). Ideolozi i teoreti~ari gra|anskog dru{tva su

saglasni u uverwu da to treba da bude globalni poredak i da takvom po-

retku treba da odgovara novi ~ovek. Re~ je o gra|aninu a ne nacionalnom,

socijalnom, verskom subjektu.

Politi~ka vlast, sa jednom od vizija dru{tva, odre|uje ciqeve obrazo-

vawa. Razmotri}emo ciqeve socijalisti~kog i gra|anskog vaspitawa i

obrazovawa. Ciqevi su uvek izraz nekih interesa (politi~kih, ekonom-

skih, kulturnih). [ta su osnovni ciqevi socijalisti~kog i gra|anskog

vaspitawa i obrazovawa?

Socijalisti~ko obrazovawe (Osnove marksizma i socijalisti~kog sa-moupravqawa). U kontekstu {irih dru{tvenih, politi~kih i ideolo-

{kih kretawa posle Drugog svetskog rata, socijalisti~ko obrazovawe je

u SFRJ predstavqalo jedan vid borbe za socijalisti~ko dru{tvo. Obra-

zovawe je svojim sistemom i ideolo{kim predmetima imalo funkciju

afirmacije socijalisti~kog dru{tva i internacionalizma. U spoqnopo-

liti~kom pogledu, obrazovawe je {irilo privr‘enost nesvrstanom po-

kretu.


Nov odnos prema tradiciji bila je zna~ajna karakteristika socijali-

sti~kog (samoupravnog) obrazovawa. Zapravo, do{lo je do izbacivawa

tradicije iz obrazovawa - ustanove i svest (kapitalizam, nacija, religi-

ja, elitna kultura) treba da se zaborave. Najzad, ciq socijalisti~kog

obrazovawa bio je - stvarawe novog ~oveka. Promena vrednosne orijenta-

cije li~nosti obuhvatala je vaspitawe za: (a) stvarala{tvo, slobodu, kul-

turu, (b) nau~no primewivawe ste~enih znawa, (v) formirawe marksi-

sti~ko-socijalisti~ke idejne orijentacije, (g) sposobnost za razvoj soci-

jalisti~kih i samoupravnih odnosa, (d) prevazila‘ewe protivre~nosti

izme|u umnog i fizi~kog rada. Kada se pa‘qivije razmotre ove crte no-

vog ~oveka lako }e se zapaziti niz kontradikcija. Takva li~nost je mogu-

}a samo u ma{ti. Neskriveni ciq socijalisti~kog, kasnije marksisti~-

kog obrazovawa, bio je da se wegove vrednosti pro{ire na sve predmete

(marksisti~ki pristup matematici), da postanu sastavni deo kurikulu-

ma.

Gra|ansko vaspitawe i obrazovawe. Afirmacija gra|anskog dru{tva a,

samim tim, i obrazovawa u Srbiji, poklapa se sa "tranzicijom" biv{ih so-

cijalisti~kih dr‘ava u kapitalisti~ko dru{tvo. Nov nastavni predmet

i obrazovna orijentacija treba da izraze promene u dru{tvenom i poli-

ti~kom ‘ivotu.

Nova obrazovna politika u Srbiji nema {ta da izmi{qa - ona treba sa-

mo da preuzme one vaspitne modele i znawa o demokratiji i gra|anskom

dru{tvu koji se ve} praktikuju u Americi i Zapadnoj Evropi. Re~ je o

skupu znawa o gra|anskom dru{tvu, dru{tvenoj i politi~koj ulozi gra-

|anina, qudskim pravima i wihovoj za{titi, toleranciji, na~inima re-

{avawa konflikata, ulozi crkve u gra|anskom dru{tvu, slobodnom tr-

‘i{tu. Gra|ansko obrazovawe treba da ospori ustanove i vrednosti ko-

je su oblikovane nacionalnom tradicijom. U {irem smislu re~i, radi se

o promeni politi~ke kulture naroda iz biv{ih socijalisti~kih dr‘a-

va.

Razume se, potrebna je promena intelektualnih, emocionalnih, voq-

nih, moralnih svojstava li~nosti ili stvarawe odre|enog tipa li~no-

sti i razvijawe odgovaraju}ih osobina li~nosti. Re~ je o izgradwi "par-

ticipativno usmerenog gra|anina", dakle kooperativne li~nosti, ini-

cijativnoj i "budnoj" prema vlasti. To se posti‘e komunikacijom u gru-

pi, re{avawem sukoba, znawima o pravima i odgovornosti, participaci-

jom, za{titom i kr{ewem prava (Priru~nik za gra|ansko vaspitawe,

2001).


Komparacija: ciqevi, ostvarewa, evaluacija

Kada se izvr{i uporedna analiza ideolo{kih predmeta (socijalno-po-

liti~kih znawa) u proteklom razdobqu (1945-2002) odmah }e se zapaziti

strukturna istovetnost ali korenita funkcionalna razli~itost. U si-

stemu obrazovawa Republike Srbije ovi predmeti su imali istu dru-

{tvenu i ideolo{ku funkciju ali sa radikalno druga~ijim predmetnim

sadr‘ajima. Promena politi~ke vlasti, sa stanovi{ta obrazovawa, zna-

~ila je primenu vrste znawa, vrednosti, stavova, ve{tina, pri ~emu poli-

ti~ka promena nije zadirala u pedago{ko-didakti~ka sredstva. Pogledaj-

mo prvu komparaciju.

Ciqevi obrazovawa. U obrazovni sistem Republike Srbije ugra|uje se

jedan ideolo{ki predmet ~iji je zadatak da socijalno, politi~ki i idej-

no socijalizuje mlade generacije, zapravo da ih "pridobije" za odre|enu

koncepciju dru{tva. Ta koncepcija je i u prvom i u drugom slu~aju "uve-

zena" iz velikih i u tom svom vremenu svetski dominiraju}ih dr‘ava.

Posle 1945. godine to je bio SSSR (ta~nije blok socijalisti~kih dr‘ava)

a posle 1989, sa padom isto~nog socijalizma, SAD (sa zapadnom Evropom)

postaje vode}a sila sveta. Ovde izlo‘ena komparacija pokazuje da su

obrazovne funkcije marksizma i gra|anskog obrazovawa bile istovetne.

Razlika je u nastavnim sadr‘ajima: u prvom je bila razvijena vizija so-

cijalizma, u drugom gra|anskog dru{tva.

Ostvarivawe ciqeva marksizma i gra|anskog obrazovawa. Da bi se

ostvarili ciqevi ideolo{kih predmeta koriste se proverena institu-

cionalna sredstva. Najpre se u nastavnom planu i programu daje privile-

govano mesto ideolo{kim predmetima u tom smislu {to im se posve}uje

najve}a stru~na i javna pa‘wa, a jo{ vi{e {to se nastoji da se ti sadr-

‘aji integri{u u ostale nastavne predmete.

Obuka nastavnika za ove predmete je istovetna. Prosvetna vlast orga-

nizuje seminare za nastavnike i stru~ne saradnike koji su predmetno

bliski novouvedenom predmetu. Za predmet Osnove marksizma i socija-

listi~kog samoupravqawa bila je omogu}ena prekvalifikacija istori-

~ara, geografa, predava~a osnova tehni~kog obrazovawa, dok su filozo-

fi i sociolozi bili li{eni te obaveze. Predmet Gra|ansko vaspitawe

postavio je ne{to druga~ije kadrovske zahteve, budu}i da je uveden u


osnovne i sredwe {kole. Obuka u osnovnim {kolama obuhvatila je pre-

kvalifikaciju psihologa i pedagoga, a u sredwim {kolama jo{ i socio-

loge i filozofe.

Kao u socijalizmu tako i u gra|anskoj Srbiji, prosvetna vlast ostva-

ruje svoje ciqeve izradom sadr‘aja predmeta, pravilnika o nastavnom

planu i programu predmeta, postupka za uvo|ewe nastave u osnovnim i

sredwim {kolama.

Pored {kolskih instrumenata, u proces ostvarivawa ciqeva ideolo-

{kih predmeta ukqu~uju se i dodatne snage. Komunisti~ka partija ili

Socijalisti~ki savez radnog naroda u Socijalisti~koj Jugoslaviji (Sr-

biji) organizovali su dodatne marksisti~ke te~ajeve za u~enike i gra|a-

ne. Osim tog oblika marksisti~ke indoktrinacije organizovane su i par-

tijske {kole u kojima se izvodila marksisti~ka nastava.

Operacionalizacija projekta gra|anskog obrazovawa odvijala se u dve

faze - od 1990. u formi nevladinih organizacija, a od 2000, sa dolaskom

DOS-a na vlast, ovaj program ulazi u {kolske nastavne programe. U Srbi-

ji je u 1998. godini bilo 198 NVO koje su se bavile gra|anskim vaspitawem

i obrazovawem (Popadi} i Vasovi}, 1998), a danas ih ima oko 25.000.

NVO organizuju kra}e i du‘e kurseve na nacionalnom i internacio-

nalnom nivou, dok {kole rade po sistemu, na du‘i vremenski rok i ukqu-

~uju vaspitawe. Primera radi, objavi se poziv preko novina svim studen-

tima u dr‘avama Isto~ne Evrope da poha|aju besplatno, bez tro{kova

puta i sme{taja, sedmodnevni kurs "Nova znawa o civilnom dru{tvu i

tehnikama pregovarawa i re{avawa sukoba". Formirano je niz me|una-

rodnih organizacija koje se bave "promovisawem demokratije i gra|an-

skog dru{tva".

Kada se pa‘qivo analizira delatnost NVO za gra|ansko obrazovawe

mo‘e se zakqu~iti da je wihov va‘an ciq - formirawe novih oblika

grupne i individualne identifikacije, a odbacivawe nacionalnih i dr-

‘avnih modela identifikacije. Dovoqno je poznato da je pripadnost gru-

pi jedan od najva‘nijih elemenata socijalizacije, da posredstvom grup-

ne svesti pojedinac oblikuje stavove, vrednosti i uverewa. Strategija

gra|anskog obrazovawa ra~una sa nenacionalnim grupnim i prostornim

identifikacijama pojedinca ~ime se razbija istorijom izgra|eni naci-

onalni okvir pripadnosti. Tako se podsti~e profesionalna, porodi~na,

generacijska, polna, religiozna identifikacija. Na drutom mestu, daje se

podr{ka prostornoj identafikaciji: prema mestu ‘ivqewa, prema op-

{tini, regiji, republici, Evropi, svetu.

U celoj ovoj zamisli nije eliminisan ja-identitet ve} je wegova veza sa


kolektivom, bez koga ne mo‘e da se konstitui{e, usmerena na u‘e grupe

uz minimalizovawe ili uklawawe nacionalne ili dr‘avne identifika-

cije.

Kada je re~ o medijskoj kampawi treba samo ukazati na ~iwenicu da su

i socijalisti~ka i gra|anska vlast u Srbiji maksimalno koristile me-

dije za promociju svojih ideolo{kih predmeta. Televizijske emisije, no-

vinski izve{taji, radio emisije, javne tribine, predavawa stru~waka, bi-

li su {irom otvoreni za promotere ideolo{kih predmeta. U tom kontek-

stu, obe vlasti su bile nepoverqive prema kriti~koj raspravi i nisu se

trudile da obezbede ravnopravnost kriti~kog mi{qewa. Razlika je bila

u tome {to su ideolozi marksizma bili agresivniji prema kriti~kom

osporavawu svog programa.

Evaluacija. [kola ostvaruje veoma zna~ajne efekte na razvoj li~nosti

i dru{tva: integri{e dispozicije razli~ite prirode (znawe, vrednosti,

orijentacije, crte li~nosti, motivisanost), vanprogramske efekte, soci-

jalne, ekonomske.

[ta je evaluacija? Kako se odre|uju efekti obrazovawa? Bilo na koji

na~in da je odredimo ona obuhvata sve posledice u svesti i pona{awu

u~enika koje se mogu pripisati iskqu~ivo delovawu toga obrazovawa.

Kako se obavqala evaluacija u socijalizmu a kako u gra|anskoj Srbiji?

Evaluacija je najslabije mesto obrazovnog sistema Republike Srbije. U

socijalisti~kom razdobqu nije se mnogo vodilo ra~una o efektima na-

stave marksizma. Vi{e se merio efekat marksizma u komunisti~koj orga-

nizaciji nego u {kolama. Sa uvo|ewem gra|anskog vaspitawa najavquju se

instrumenti merewa obrazovnih efekata. Razlike su zna~ajne ni nivou

jedne ostvarene evaluacije (usvojenost znawa i vrednosti u {koli) i na-

javqene (spoqni ~inioci evaluacije). Sa promenom vlasti u obrazovawu

2000. godine, mewa se odnos prema evaluaciji, ali jo{ uvek ne postoji is-

kustvena evidencija za analizu.

Zakqu~ak

I socijalisti~ko i gra|ansko obrazovawe imaju funkcionalno poli-

ti~ko mesto u sistemu vaspitawa i obrazovawa nekada{we i sada{we

vlasti u Srbiji.

Socijalisti~ka vlast je shvatala dru{tvo kao strukturisanu i organi-

zovanu celinu od koje pojedinac zavisi. Osnove marksizma i socijali-


sti~kog samoupravqawa bio je predmet koji je te‘i{te stavqao na "dru-

{tvo koje se ‘eli", ili koje vlast ‘eli. U tom normativnom pogledu to je

bilo dru{tvo u interesu radni~ke klase i radnih qudi a fakti~ki u in-

teresu vlasti komunisti~ke partije. Osnovna ideolo{ka ideja bila je u

marksisti~koj teoriji dru{tva.

Predmet Gra|ansko vaspitawe i obrazovawe ima za ciq da ostvari jednu

zamisao dru{tva koja ima, pored teorijskih, prakti~nih karakteristika,

i ideolo{ke. Dru{tvo se shvata kao posledica pojedina~nih interesa, po-

treba, vrednosti. Te‘i{te vaspitawa i obrazovawa stavqeno je na razvoj

li~nosti - kognitivne sposobnosti, komunikacije. socijalne ve{tine, qud-

ska prava.

Ciq oba ova predmeta je stvarawe novog dru{tva i novog ~oveka. Narav-

no, re~ je o dva razli~ita dru{tva i dve razli~ite li~nosti. Socijali-

sti~ko dru{tvo se oslawa na li~nost kojoj su va‘niji dru{tveni inte-

resi od li~nih, a gra|ansko dru{tvo na li~nost ~iji je privatni interes

svetiwa. Podudarnost u ciqevima otkriva se i u nagla{enom kriti~kom

odnosu prema dr‘avi i naciji a to nu‘no sadr‘i izvesnu dozu revolu-

cionarnog duha.

Negde skriveno, negde otvoreno, projekti obrazovawa za socijalizam i

gra|ansko dru{tvo zaobilaze institucije dr‘ave i nacije (mo} i kolek-

tivna ose}awa). To je kqu~no mesto u ovom projektu. Autoritet dr‘ave i

nacije podvrgava se kritici samo sa razli~itih pozicija. Socijalizam

kritikuje dr‘avu sa stanovi{ta klasnih internacionalisti~kih vred-

nosti, a gra|ansko dru{tvo zarad globalizma i evropskih i svetskih in-

tegracija.

Jedna struja promotera gra|anskog dru{tva zala‘e se za svetsku vladu,

za ograni~eni suverenitet, dakle za me|unarodne politi~ke odnose, pri

~emu zaobilaze problem pomerawa suvereniteta i nacionalno-dra‘avne

legitimnosti takvog ustrojstva sveta. [ta se dobija novim napadom na

dr‘avu? Da lije mogu}na gra|anska zamisao "odumirawa dr‘ave"?

Analiza uloge ideolo{kog predmeta u sistemu srpskog obrazovawa to-

kom posledwih pedeset godina omogu}ava nam da zakqu~imo nekoliko

stvari. Na prvom mestu, primer Srbije osvetqava obrazovnu sudbinu svih

malih naroda i dr‘ava - one direktno zavise od vladaju}ih ideolo{kih

centara u svetu. Kada je Moskva bila centar socijalisti~ko-komunisti~-

kog sveta, srpsko obrazovawe je bilo deo marksisti~kog pogleda na svet.

Sa dominacijom Va{ingtona, srpsko obrazovawe dobija novu ulogu - vas-

pitavawe gra|anina. Sajt Ministarstva za prosvetu i sport u vladi Srbi-

je ovu okrenutost obrazovawa najboqe ilustruje. Januara meseca 2001. go-


dine na wemu pi{e "Moja {kola je u Evropi". Da je postojao Internet 1946.

godine na wemu bi posalo "Moja {kola je u SSSR-u". Ovakav odnos prema

vode}im politi~kim silama sveta pokazuje samo da male dr‘ave nemaju

drugi izbor osim da ih slede. A to je stvar politi~ke vlasti u okviru dr-

‘ave.

Na{a analiza pokazuje da dr‘avna vlast odre|uje sadr‘aj obrazovawa

({ta }e se u~iti), a pedago{ke i didakti~ke instrumente prepu{ta nau~-

nom znawu. To zna~i da je obrazovawe deo politi~ke mo}i i da slu‘i ute-

meqewu te mo}i. âk i u zapadnim demokratijama, dr‘ava odre|uje

okvirni kurikulum i op{tinska vlasg i savet {kole su nezavisni u iz-

boru predlo‘enih znawa i vrednosti kao i u odre|ivawu unutra{we or-

ganizacije nastave.

Instrumentalna uloga obrazovawa ne mo‘e da se izbegne. U socijali-

zmu, ~itav sistem obrazovawa, a posebno ideolo{ki stubovi sistema, bi-

li su u funkciji "prelaznog perioda". U gra|anskoj Srbiji, sve je ostalo

isto osim nastavnog sadr‘aja - obrazovawe je u funkciji "tranzicije".

Na kraju, pokazuje se da je politi~ka vlast dinami~ki ~inilac obrazo-

vawa. Su{tinske promene u obrazovnom sistemu kao i u wegovim delovi-

ma, a posebno ideolo{kom delu, nastupaju sa promenom politi~ke vlasti.

Da li je mogu}na jedna neideolo{ka koncepcija obrazovawa? Dr‘ava

svojim mehanizmima (finansijama, zakonima, kadrovima) sna‘no uti~e

na stvarawe i funkcionisawe sistema obrazovawa. Mo‘e se tvrditi da je

obrazovawe jedna od primarnih funkcija dr‘ave. To nas upu}uje na raz-

matrawe pitawa oblika dr‘avne vlasti - demokratske i antidemokrat-

ske. Pa ipak, obrazovawe nije u potpunoj nadle‘nosti dr‘ave niti raz-

vojno, niti strukturno. Svako obrazovawe poseduje jedan stepen autono-

mije a postoji i vi{e puteva do znawa: porodica, krug prijateqa, samo-

stalni izvori - biblioteke, mediji. U budu}nosti, sistem obrazovawa }e,

pored dr‘ave, oblikovati privreda, me|unarodni standardi, demokrat-

ska javnost, eksperti obrazovawa.

Obrazovawe }e uticati na sistem dr‘avnih institucija na raznolike

na~ine. U meri u kojoj verno opisuje ~iwenice, razvija mi{qewe, i pred-

stavqa sliku istorije, ~oveka, dru{tva, obrazovawe }e oblikovati dr-

‘avni poredak. Uloga dr‘ave u obrazovawu zavisi od definisanih ciqe-

va (priprema u~enika za razli~ite oblasti ‘ivota). Socijalna znawa

treba da pripremaju u~enika za aktivno u~e{}e u dru{tvu i dr‘avi, za

moralno pona{awe, za odgovornost, za toleranciju.

Bez obzira na stepen izgra|enosti demokratskih institucija, obrazo-

vawe sti~e postupno onu autonomiju znawa i vrednosti koja mu omogu}a-


va da gradi dru{tvo koje }e, po re~ima Milsa (1966), delati na osnovu do-

brih definicija stvarnosti. Drugim re~ima, obrazovawe je jedno od naj-

zna~ajnijih mesta na kome se stvaraju znawa i vrednosti koje }e nam po-

mo}i da odgovorimo na pitawe: kakvo dru{tvo ‘elimo?


ODAKLE JE [TA?

- Episkop {umadijski dr Sava (Vukovi}): Hri{}ansko prosve}ivawe

srpskog naroda ("Nastava istorije" 11/2000)

Ivan Ru‘i~i}: Prosveta u Srbiji ("Republika" 249/2000.)

- Prof. dr Emil Kamenov: Pravno regulisawe dru{tvene brige o deci

(iz kwige "Evolucija populacione politike u Srbiji 1945-2004, SANU,

Beograd 2005.)

- Prof. dr Emil Kamenov: Reforma {kolstva - pro et contra ("Nastava i

vaspitawe", 5/2002.)

- Prof. dr Emil Kamenov: Ga{ina reforma {kolstva ("Nastava i vaspi-

tawe", 5-6/2004.)

- Rasprava o metodi / Aktivna nastava i "radionice" - Obrada "Hasanagi-

nice" (uybenik "Aktivno u~ewe", Beograd 1997.)

- Polemika o Aktivnoj nastavi iz ~asopisa "[kolski ~as"

(1-2/1998; 3/1998; 1-2/1999; 3/1999; 4/1999.

- Dr Slavenko Terzi}: Porobqavawe srpske istorije ("Epoha", 11. jun

2002.)

- Dr Hanes Hofbauer: Putuju}i nau~ni~ki cirkus ("Politika ekspres",

1. jul 2004.)

- Centar za izu~avawe obrazovnih alternativa: Pravo lice reforme

{kolstva ("Istina", specijalni broj 1/2003.)

- Centar za izu~avawe obrazovnih alternativa: Reforma prosvete - da,

ali kakva? ("Pravoslavqe", 1. novembar 2004.)

- Sve{tenik Ivan Paunovi}: Ministarstvu prosvete ("Istina", specijal-

ni broj 1/2003.)

- Bo{ko Obradovi}: U odbranu jedne ‘ene ("Pravoslavqe", 1. oktobar

2004.)

- Univerzitet na nizbrdici - svi ~lanci iz "Vesnika Udru‘ewa univer-

zitetskih profesora i nau~nika Srbije" br. 14-15/2004-2005. god.

- Karen Talbot: Yory Soro{, prorok "otvorenog dru{tva" (www.globalre-search.ca)


- Dr Sr|a Trifkovi}: Ameri~ka politi~ka podobnost ("Duga", br. 452)

- Dr Zoran Avramovi}: Sli~nosti marksisti~kog i gra|anskog vaspita-

wa i obrazovawa (iz kwige "Dr‘ava i obrazovawe", IPI, Beograd 2003.)








Documents

SADR@AJ - Владимир Димитријевићvladimirdimitrijevic.com/images/e-knjiga/od-svetog-save-do-sorosa... · naseqavali pripadale su u crkvenom pogledu Rimu "sve dok