SADRZ{AJ

1. Svrha Alijanse i osnovni bezbednosni zadaci 2

2. U srcu trans-atlantskog partnerstva 6

3. Jacanje odbrambenih sposobnosti 9

4. Promena uloge NATO snaga 12

5. Prosirenje bezbednosti kroz partnerstvo 16

6. Otvaranje Alijanse za nove clanove 20

7. Kovanje novih odnosa sa Rusijom 22

8. Karakteristicno partnerstvo sa Ukrajinom 26

9. Dijalog sa mediteranskim zemljama 28

10. Odrzavanje mira i rukovoWenje krizom 30

11. Odgovor na vanredna stanja 34

12. Saradnja u oblasti nauke i ekologije 36

13. Kako NATO funkcionise 40

14. Promena i kontinuitet 44

1

Svrha Alijanse i osnovni bezbednosni zadaci > 1

Osnovna svrha Severno atlantske alijanse je dapruzi zastitu slobodi i bezbednosti svih njenihclanica u Evropi i Severnoj Americi u skladu saprincipima povelje Ujedinjenih nacija. Da bi ovoostvarila, Alijansa razvija i koristi kako politickiuticaj tako i svoje vojne sposobnosti, u zavis-nosti od prirode pretnji po bezbednost s kojim sesuocavaju drzave clanice Saveza. Kako semenjalo stratesko okruzenje, tako se menjao inacin na koji Alijansa odgovara na ove izazovepo bezbednost. Ona nastavlja da cuva stabilnostdiljem evropsko atlantske regije i evoluira kakobi spremno docekala nove pretnje kao sto suterorizam i drugi izazovi po bezbednost, koji sudaleko van ustaljenog kruga njene odgovornosti.

Severno-atlantski pakt (NATO) predstavlja jednuod kljucnih struktura kroz koju clanice Savezasprovode svoje bezbednosne ciljeve. To jemeWudrzavna organizacija u kojoj zemlje clanicezadrzavaju svoj puni suverenitet i nezavisnost, ikoja sluzi kao forum za meWusobno savetovanjei donosenje odluka povodom onih pitanja kojauticu na njihovu bezbednost. Struktura NATO-aomogucava neprekidne konsultacije, koordi-naciju i saradnju izmeWu clanica u vezi sapolitickim, vojnim, ekonomskim i drugimaspektima bezbednosti, kao i saradnju nane-vojnom polju kao sto su nauka, informacije,pitanja zivotne sredine i ublazavanja posledicanesreca.

Posle pet ciklusa u kojima se uvecalo NATOclanstvo, grupi od 12 clanica osnivaca – Belgiji,Kanadi, Danskoj, Francuskoj, Islandu, Italiji,Luksemburgu, Holandiji, Norveskoj, Portugalu,Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Drzavama –pridruzile su se Grcka i Turska (1952), Nemacka(1955), Spanija (1982), Ceska Republika,MaWarska i Poljska (1999), i u poslednjemciklusu uvecanja, Bugarska, Estonija, Letonija,Litvanija, Rumunija, Slovacka i Slovenija (2004).

Kolektivna odbrana

Alijansa funkcionise na principu da bezbednostsvake pojedinacne zemlje clanice zavisi odukupne bezbednosti svih njih. Ako je ugrozenasigurnost bilo koje od njih, to ima uticaja na sveclanice. Potpisivanjem Vasingtonskog ugovora,osnivacke povelje NATO, svaka drzava clanicase obavezala u odnosu na druge clanice, da cepostovati ovaj princip, deleci rizike i odgovornostkao i pogodnosti koje pruza kolektivna odbrana.Ovo takoWe znaci da mnogi aspekti u planiranju ipripremi odbrane koje je svaka zemljapredhodno sama preduzela, sada sve zemljepreduzimaju zajedno. Neophodni troskovi zastvaranje uslova za obucavanje i zajednickiefikasan rad vojnih snaga, takoWe se dele.

Svaka zemlja ostaje nezavisna i slobodna dadonosi sopstvene odluke, ali zajednickimplaniranjem i deljenjem resursa, one uzivajukolektivni nivo bezbednosti koji je daleko veci odonog koji bi mogla da svaka od njih postignesama pojedinacno. Ovo ostaje osnovni principsaradnje na polju bezbednosti u okviru NATO.

Transatlantska spona

Potpisivanje Vasingtonskog Sporazuma 1949.godine predstavlja slucaj bez presedana novijihvremena. To ne samo da je umanjilo rizik odspoljne agresije vec je i postepeno zblizilovodece evropske zemlje koje su u proslosticesto ratovale jedne protiv drugih, eliminisucirizik moguceg buduceg vojnog sukoba izmeWunjih. U stvari, one su postale meWusobno zavisnedeleci opste pitanje bezbednosti, sto im jeomogucilo da efikasno zajedno saraWuju namnogim drugim poljima unapreWujuci svojeblagostanje. Znacaj Vasingtonskog Sporazumaide cak i dalje. On je uspostavio partnerskeodnose na polju bezbednosti izmeWu evropskihclanica Alijanse i Sjedinjenih Drzava i Kanade,stvarajuci tako trajnu trans atlantsku sponuizmeWu Evrope i Severne Amerike.

2

Transformacija NATO-a

Kada je 1949. osnovana Alijansa, SovjetskiSavez je bio viWen kao glavna pretnja po slobodui nezavisnost Zapadne Evrope. Komunistickaideologija, politicki ciljevi i metodi, i vojnasposobnost Sovjetskog Saveza su znacili, bezobzira kakve da su bile stvarne namere ovezemlje, da nijedna vlada od zapadnoevropskihzemalja nije mogla sebi da priusti luksuz daignorise mogucnost konflikta. Kao rezultat, od1949 do kraja osamdesetih – u periodu koje jepoznat kao period Hladnog rata – glavni zadatakAlijanse je bio da odrzi svoju vojnu moc na odgova-rajucem nivou kako bi mogla da brani svojeclanice od bilo koje vrste agresije od straneSovjetskog Saveza i varsavskog pakta. Stabilnostkoju je pruzao NATO u ovom periodu pomogla jezemljama Zapadne Evrope da u celini ponovoizgrade svoje blagostanje posle drugog svetskograta, gradeci poverenje i postavke za buducnostkoje su neophodne za ekonomski rast.

Politika koju su usvojile zemlje clanice NATO jekontinuirano evoluirala u svetlu promenastrateskog okruzenja. Od kraja hladnog rata,politika Alijanse i njena struktura su pretrpelepromene iz osnove kako bi odrazile citavo more

promena u evropskom politickom i vojnomokruzenju kao i pojavu novih pretnji pobezbednost. Osim toga, prosiren je i konceptodbrane kako bi u sebe ukljucio i dijalog iprakticnu saradnju sa drugim zemljama vanAlijanse kao jedan od najboljih vidova jacanjaEvropsko atlantske bezbednosti.

Danas, NATO je mnogo vise od odbrambenogsaveza. U stvari, on je uspeo da dopre do svojihbivsih protivnika i sada radi na izgradnji i ocuvanjumira i bezbednosti sirom evropsko atlantskeoblasti. Da bi ovo postigla, Alijansa preuzima josveci broj zadataka i postepeno usvaja fleksibilne,nove i pragmaticne pristupe kako bi razresila onosto su neizbezno slozena pitanja. U ovomprocesu, centralna uloga NATO-a u garantovanjubezbednosti Evropsko atlantske regije je cakpojacana i mnoge zemlje partneri traze dapostanu buduci clanovi Alijanse. Tri Centralno iIstocno evropske zemlje – Ceska Republika,MaWarska i Poljska – vec su ostvarile ovaj cilj1999. Jos sedam zemalja – Bugarska, Estonija,Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovacka i Slovenija– takoWe su to ostvarile 2004.

Transformaciju NATO-a tokom poslednjedekade karakterisao je niz vizionarskih inici-jativa, koje predstavljaju konkretne, krajnjeprakticne odgovore na nove izazove pobezbednost i mogucnosti koje je pruzilo posthladnoratovsko okruzenje. Ovo ukljucujePartnerstvo za mir, specijalne odnose saRusijom i Ukrajinom, i dijalog sa mediteranskimzemljama, Akcioni plan za prijem novih clanovakoji treba da pomogne zemljama aspirantima daispune NATO standarde, i efikasna saradnja saEvropskom Unijom, Organizacijom za EvropskuBezbednost i Saradnju (OEBS) i UjedinjenimNacijama. NATO se takoWe aktivno obracarastucim izazovima po bezbednost tako stopredvodi operacije za rukovoWenje krizom naBalkanu i time sto se posvecuje rukovoWenjukada i gde je to neophodno kako bi se borioprotiv terorizma i drugih novih pretnji vanpodrucja Evropsko atlantske regije.

3

Sta vise, da bi poboljsao svoje mogucnosti dapreduzima nove misije, NATO prilagoWava i jacasvoje sposobnosti. Do danas, tri kljucne inicijativesu lansirane na praskom Samitu u novembru2002. godine: stvaranje NATO snaga za odgovor;reforma vojne komandne strukture; i praskaobaveza o angazovanju putem koje je nedostataku potencijalu preusmeren na zemlje clanice kaonjihova obaveza i inicijativa za saradnju.

Osnovni bezbednosni zadaci

Strateski koncept Alijanse, kao autoritativnaizjava o ciljevima Alijanse i osnovnim bezbed-nosnim zadacima, daje smernice za upotrebupolitickih i vojnih sredstava u njihovomsprovoWenju. Publikovanje ovog dokumenta1991. godine po prvi put, oznacilo je jasan raskidsa prosloscu. U vreme hladnog rata, slicniosetljivi dokumenti u vezi sa strateskimplaniranjem su, razumljivo, bili poverljivi.

Tekuci strateski koncept NATO-a, objavljen1999. opisuje bezbednosne izazove s kojima sesuocava Alijansa kao „visesmerne i teskopredvidljive“. Osnovni bezbednosni zadaciAlijanse su definisani kao sledeci:

• da deluje kao temelj stabilnosti evropskoatlantske regije;

• da sluzi kao forum za savetovanje po pitanjimabezbednosti;

• da sluzi kao sredstvo za odvracanje i odbranuprotiv pretnji ili agresije protiv bilo koje zemljeclanice NATO;

• da doprinese efikasnoj prevenciji sukoba i dase aktivno angazuje u rukovoWenju krizama; i

• da promovise sirok spektar partnerskihodnosa, saradnje i dijaloga sa drugimzemljama u evropsko atlantskoj regiji.

Procenjujuci dogledne bezbednosne izazove irizike, Strateski koncept iz 1999. zakljucuje da

stratesko okruzenje nastavlja da se menjauopste govoreci u pozitivnom smeru i da jeAlijansa, izmeWu drugih organizacija, odigralabitnu ulogu u jacanju evropsko atlantske bezbed-nosti od kraja hladnog rata.

MeWutim, mada je pretnja opsteg rata u Evropibukvalno nestala, clanice Alijanse i druge zemljeu evropsko atlantskom regionu, suocavaju se sadrugim rizicima i neizvesnostima, ukljucujuci tuetnicke sukobe, krsenje ljudskih prava, politickunestabilnost i ekonomsku krhkost. Dodatno,sirenje nuklearnog, bioloskog i hemijskog oruzjai nacin njihove isporuke je pitanje oko koga setreba ozbiljno zabrinuti, a i sirenje tehnologije bimoglo da rezultira vecim mogucnostima dapotencijalni neprijatelj doWe do ovakvesofisticirane vojne tehnologije.

Sta vise, kada je u pitanju bezbednost, Alijansamora da uzme u obzir globalni kontekst icinjenicu da bi mogla da bude izlozena mnogovecim rizicima, ukljucujuci teroristicke akte,sabotaze, organizovani kriminal kao i ugroza-vanje tokova za snabdevanje vitalnih resursa.Od objavljivanja Strateskog koncepta 1999. i usam osvit napada na Sjedinjene Drzaveseptembra 2001., pretnja terorizma i rizici kojesu svojim stavom istakle neke propale drzave,su temeljno ponovo procenjeni.

4

Prvo pozivanje na clan 5.

C lan 5 predstavlja srz vasingtonskogSporazuma, osnivacke Povelje NATO, kojakaze da oruzani napad protiv jedne zemljesaveznika, ce se smatrati kao napad uperenprotiv svih zemalja clanica. U odgovoru naprizivanje na Clan 5., svaka zemlja saveznikodreWuje, u dogovoru sa drugim zemljamasaveznicima, kako moze na najbolji nacin dadoprinese bilo kojoj akciji koja se smatraneophodnom da bi se povratila i odrzalabezbednost u Severno atlantskom regionu,ukljucujuci tu i upotrebu oruzanih snaga.

Clan 5 je prvi put primenjen 12 septembra,2001. godine, odmah nakon teroristickihnapada protiv Sjedinjenih Drzava11 septembra. Primena je u pocetku bilauslovne, jer se cekala potvrda da su napadi bilidirigovani iz inostranstva. Ovo je bilo potvrWeno2 oktobra, 2001., posto su zvanicnici SADprezentovali nalaze istrage u vezi napadaSeverno atlantskom Savetu, uz zakljucak da jeteroristicka mreza Al Kaide odgovorna za njih.

Na dan 4 oktobra, saveznici su postigli dogovoroko serije mera kako bi pomogli kampanjuprotiv terorizma koju su predvodile SAD. Ovemere su obuhvatile i pojacanu razmenuobavestajnih podataka i saradnju, otvorenedozvole za prelete i pristup lukama iaerodromima za vazduhoplove SjedinjenihDrzava i drugih saveznika koji ucestvuju u anti-teroristickim operacijama, kao i angazovanjedela NATO stajacih pomorskih snaga uIstocnom Mediteranu i vazduhoplovnih jedinicaSAD za osmatranje i kontrolu iz vazduha(AWACS). Uz to, pojedine zemlje saveznicidaju svoj doprinos u skladu sa raspolozivimresursima i mogucnostima, kao odgovor nazahtev SAD. Ova pomoc ukljucuje i vojnupodrsku, kao i pravne i finansijske mere kakobi se onemogucio odnosno presekao prilivfinansijskih sredstava teroristickim organizac-ijama.

5

U srcu trans-atlantskog partnerstva > 2

Uloga NATO imajuci u vidu bezbednost clanicakao i preuzimanje novih zadataka na daljemsirenju bezbednosti i stabilnosti se bazira nadugotrajnom partnerstvu izmeWu evropskih isevernoamerickih zemalja clanica. Velikarazaranja koja su ostavila duboke tragove uevropskim zemljama clanicama posle drugogsvetskog rata, ucinila su ih krajnje zavisnim odSAD i Kanade po pitanju bezbednosti. Severnoa-mericki saveznici su uputili veliki broj oruzanihsnaga na evropsko tle. Od tih prvih dana posto-janja Alijanse, one su nastavile (SAD i Kanada)da igraju vitalnu ulogu u evropskoj bezbednosti –ulogu koja predstavlja centralnu okosnicu ukonceptu trans atlantske bezbednosti inezamenjiv stub same Alijanse.

Tokom godina, broj severnoamerickih snaga uEvropi se postepeno smanjio. Vecinu snaga kojesu bile na raspolaganju Alijansi za odbranuEvrope davali su evropski saveznici. Sta vise,vecinu NATO snaga za odrzavanje mira naBalkanu, koje takoWe imaju znacajnu podrskucitavog kontingenta trupa iz partnerskih zemalja idrugih zemalja koje ne pripadaju NATO-u, dajuevropski saveznici.

I pored toga Sjedinjene Drzave nastavljaju dapreuzimaju nesrazmeran deo troskova kada je upitanju bezbednost Alijanse i nepravican deoodgovornosti za delatnosti Alijanse, kao rezultatneuravnotezenosti izmeWu Sjedinjenih Drzava idrugih saveznika po pitanju vojnih sposobnosti.

Izvukavsi korist od post hladnoratovskih mirovnihdividendi u ranim devedesetim, evropskisaveznici i Kanada nisu ucinili neophodne inves-ticije neophodne za prilagoWavanje njihovihvojnih mogucnosti novim izazovima pobezbednost. Oni su ostali zavisni od SjedinjenihDrzava u mnogim kljucnim oblastima, kao sto sumogucnosti vazduhoplovnog transporta koji jeneophodan za brzo angazovanje vojnih snaga,satelitske komunikacije i drugim oblastimanaprednih tehnoloskih mogucnosti.

Nedostatci u evropskim odbrambenim moguc-nostima dosli su prvi put u zizu interesovanja zavreme konflikta na Balkanu 1990-ih, sto jepokazalo da evropske zemlje nisu bile u pozicijida delaju bez podrske Sjedinjenih Drzava kako bisprecile sirenje konflikta. Kasnih 90-ih, odvojeneinicijative za jacanje odbrambenih moci sulansirane od strane NATO-a i Evropske Unije(EU). Tokom 1999, ove dve organizacije su seslozile da uspostave stratesko partnerstvo.

Lekcije naucene na Balkanu

Kada su Bosna i Hercegovina usle u graWanskirat pocetkom 1990, Evropska Unija je poslalaposmatrace da nadgledaju primenu rezolucijaUN-a, ali niti je imala politicki mandat ni vojnesnage da ucini vise. Ujedinjene nacije suangazovale svoje snage, ali su ove bileprilagoWene pre odrzavanju nego sprovoWenjumirovnih operacija – i ubrzo je postalo jasno da

6

zbog nedostatka snaga nece uspeti da sprecedalje borbe. Alijansa je, najpre, bila nevoljna dase uplice s obzirom da se podrazumevalo da jeangazovanje NATO snaga bilo rezervisano zatradicionalnu oblast Severno-atlantskog pakta ida se jos nije dogodio takav presedan. MeWutim,kako se situacija pogorsavala, NATO sepostepeno angazovao u periodu izmeWu 1992 i1995., dajuci vojnu podrsku za nadgledanje isprovoWenje rezolucija UN i sankcija. Na kraju,kada je potpisan mirovni sporazum uz posre-dovanje SAD krajem 1995., NATO je bio vodecasila na celu trupa koje su brojale ljudstvo od60,000 sa jakim kontigentom sopstvenih snagaod 20,000 koje su obezbeWivale primenumirovnog sporazuma.

Cetiri godine kasnije, nasilje na Kosovu jeeskaliralo i humanitarna kriza se pogorsala, i opetje NATO u celini bio taj koji je preduzeo akciju,posle bezuspesnih pokusaja da se pregovorimadoWe do resenja. Ova kriza je potvrdila manjka-vosti koje su vec bile uocene u vezi sa evropskimodbrambenim mogucnostima. U toku kampanje,najveci broj naleta su preduzeli americki vazduho-plovi, a kada je doslo do rasporeWivanja mirovnihsnaga za Kosovo, trebalo je nekoliko meseci dadostignu svoju punu jacinu.

Trenutno, Evropi nedostaju mogucnosti dapokrene i odrzi vojnu operaciju takve vrste koja birecimo mogla da, okonca takve konflikte kakvi subili u Bosni i na Kosovu. MeWutim, Evropska Unijapreduzima ozbiljne korake kako bi poboljsalasvoje mogucnosti, i razvijen je i okvir za saradnju(kako je i opisano dalje u tekstu) izmeWu EU iNATO-a. Ovo je upravo omogucilo da NATOprepusti Evropskoj Uniji dalje voWenje svojemisije u bivsoj jugoslovenskoj republiciMakedoniji*, gde su NATO snage bileangazovane od 2001, na zahtev Predsednika overepublike, kako bi se prevazisla kriza u zemlji (vidipoglavlje 10). U martu 2003, Evropska Unija,

koristeci kapacitete NATO-a, lansirala jeoperaciju Konkordija i preuzela je voWenje oveoperacije na sebe, dok je NATO i dalje pruzaoneophodnu logisticku podrsku trupama podvoWstvom EU. Sta vise, NATO i Evropska Unijasu razmotrile i dogovorile se oko zajednickogstrateskog pristupa za Zapadni Balkan u julu2003., i opcijama koje su na raspolaganjuEvropskoj Uniji sto pretpostavlja i odgovornost zabezbednost u Bosni i Hercegovini, uz podrskuNATO-a, do kraja 2004.

Jacanje evropskih sposobnosti

Upravo je balkansko iskustvo bilo pocetni impulskoji je podstakao evropske zemlje na akciju.Evropska Unije je pojacala napore kako bi razvilaevropsku bezbednosnu i odbrambenu politiku,koju bi pratile neophodne snage za resavanjekriznih situacija. U pocetku, pitanjima odbrane ibezbednosti se bavila u ime Evropske Unijeposebna organizacija poznata pod imenomZapadno Evropska Unija (WEU)1. MeWutim, nasvom helsinskom samitu u decembru 1999,Evropska Unija je odlucila da ce u buduce jacatisopstvenu ulogu u vezi sa bezbednoscu iodbranom, i zapocela je sa stvaranjemneophodnih struktura za to. TakoWe je postavilasebi za takozvani glavni cilj da bude u mogucnostida angazuje i podrzi u periodu od najmanjegodinu dana snage za brze akcije do velicinearmije od 60,000 do 2003.

Sa svoje strane, Alijansa se obavezala da jacasvoj evropski „potporni stub“ kroz razvojdelotvorne evropske bezbednosti i odbrambenesamosvojnosti. Cilj ove inicijative je da se podrziEvropska Unija u svojim naporima da izgradiverodostojnu bezbednosnu ulogu i daistovremeno pomogne stvaranju jacih i balan-siranijih trans-atlantskih odnosa tako sto ceomoguciti evropskim saveznicima da dajuefikasan i usaglasen doprinos misijama i

1 Zapadno evropska unija: Osnovana je 1948 briselskim ugovorom o ekonomskoj, drustvenoj i kulturnoj saradnji i kolektivnojsamoodbrani, koji su potpisale Belgija, Francuska, Luksemburg, Holandija i Ujedinjeno kraljevstvo. Kasnije su im se pridruzileNemacka, Grcka, Italija, Portugal i Spanija. Funkcije koje su se odnosile na resavanje i rukovoWenje krizama i humanitarnizadaci su preuzete od Evropske Unije, u skladu sa odlukama donetim na samitu EU u Helsinkiju 1999. Obaveze koje su se pobriselskom ugovoru odnosile na kolektivnu odbranu ostale su nepromenjene i o njima vodi brigu sekretarijat WEU. 7

aktivnostima Alijanse. Do sada, NATO se usred-sredio na proces zapocet tokom devedesetih,usmeren da obezbedi autenticne mogucnostievropskih zemalja za rukovoWenje krizom beznepotrebnog dupliranja vojnih sredstava i poten-cijala koji vec postoje u okviru NATO-a. Bitno zaovaj proces je koncept „odvojenih ali ne razdvo-jenih snaga“, koje bi omogucile koriscenje NATOsredstava i potencijala u mogucem odgovoru ukriznim situacijama.

U aprilu 1999., prihvatajuci cinjenicu da EvropskaUnija namerava da postane samostalni cinilac popitanju bezbednosti, voWstvo NATO-a, koje sesastalo u Vasingtonu, izrazilo je svoju spremnostda definise i usvoji neophodne aranzmane u vezisa bitnim delovima NATO vojne aktive i moguc-nostima, kako bi ih stavili na raspolaganje u tokuoperacije odgovora na krizne situacijepredvoWenih od strane EU, a u kojima, NATO ucelosti, ne bi bio vojno angazovan. Sledeciodluku EU donetu u Helsinkiju, NATO je direktnozapoceo raspravu i konsultacije sa EvropskomUnijom u vezi meWusobne saradnje.

Od tada su definisane i nove forme saradnje.NATO i Evropska Unija su u decembru 2002.objavile zajednicku deklaraciju povodom prosi-renja strateskog partnerstva i u martu 2003.dogovorile su se oko niza dokumenata po pitanjusaradnje i rukovoWenja kriznim situacijama,ukljucujuci dogovore – poznate kao „Berlin plus“dogovore – za koriscenje NATO vojne aktive imogucnosti NATO, u operacijama pod voWstvomEU, dajuci sadrzaj ovom strateskom partnerstvu iotvarajuci nove puteve za koordiniranu akciju.Uspostavljanje stalne veze ce omoguciti vecusaradnju i konsultacije na operativnom nivou.Postignut je sporazum o formiranju celije EU uokviru NATO Vrhovne komande saveznickihsnaga u Evropi (SHAPE) koja je bazirana uMons-u, Belgija, i oko predstavljanja NATO-a uokviru Vojnog osoblja EU.

NATO i Evropska Unija su takoWe zakljucilisporazum sa ciljem da se obezbedikonzistentnost, transparentnost i obostranapodrska koje su u vezi sa zahtevima razvojazajednickih za ove dve organizacije. U maju 2003

odrzan je prvi sastanak Zdruzene NATO-EUGrupe za razvoj novih mogucnosti. Inicijative kojesu preduzete da ojacaju sposobnost odbraneAlijanse (vidi poglavlje 3) trebale bi da budukoherentne sa Akcionim Planom o mogucnostimaEvrope, Evropske Unije i da to predstavljaosnovni cilj, sto ce pomoci da se dostigne tolikopotrebno poboljsanje koje se tice mogucnostievropskih saveznika u kljucnim oblastima.

Alijansa i dalje nastavlja da bude faktor kojimNATO clanice jemce svoju kolektivnu odbranu.Ona i dalje ostaje kamen temeljac Evro-atlantskebezbednosti i nastavlja da odrzava svoju ulogu isposobnost da iznese rukovoWenje kriznimsituacijama, mirovne akcije i zadatke na odrza-vanju mira. Cilj bezbednosne saradnje EU iNATO je da poveca broj mogucnosti koje stoje naraspolaganju prilikom suocavanja sa krizama ikonfliktima, a ujedno da izbegne udvajanje. Ovobi trebalo da ojaca evropske vojne mogucnostitako da ubuduce, EU moze da razmatra kako dasprovede operacije pod sopstvenim voWstvom ikada nije angazovana Alijansa u celini.

8

Jacanje odbrambenih sposobnosti> 3

Saveznici cine usklaWene napore kako bi ojacaliodbrambene sposobnosti i kako bi osigurali daNATO moze da izvrsi rasporeWivanje trupa kojemogu da se brzo premestaju gde god je topotrebno, da pruze podrsku bez obzira naudaljenost i vreme, i da ostvare svoje ciljeve sto jemoguce brze i efikasnije uz minimalnu stetu pocivilne strukture. Odrzavanje vojne sposobnosti igotovosti za kolektivno delovanje na odgovara-jucem nivou ostaje od centralne vaznosti udanasnjem bezbednosnom okruzenju. U slucajukrize koje bi mogla da ugrozi bezbednost clanicaAlijanse, NATO snage moraju da budu u stanjuda upotpune i pojacaju politicko delovanje, i dadoprinesu u upravljanju takvim krizama i njihovommiroljubivom resavanju.

Akcija za unapreWenje mogucnosti pokrenuta jekada su se lideri saveznika sastali u aprilu 1999uVasingtonu, i predstavili svoje vizije Alijanse u 21veku: vece, sposobnije i fleksibilnije, predanekolektivnoj bezbednosti i sposobne da preduzmenove misije, ukljucujuci i doprinos u sprecavanjukonflikata kao i aktivnom angazovanju urukovoWenju krizom kao i u akcijama odgovora nakrizu. Oni su lansirali Inicijativu za UnapreWenjeOdbrambenih Sposobnosti (DCI) kako bipoboljsali NATO odbrambene mogucnosti ukljucnim oblastima.

U toku sledece tri godine IUOS (DCI) je postiglanapredak u izvesnim oblastima, pogotovu uonima za koje su bile potrebne manje investicije,ali nedostatci su ostali u presudnim sposob-nostima i primena je bila spora. U meWuvremenu,hitrost da se prilagode i modernizuju se uvecalausled opasnosti od novih i asimetricnih pretnji, tojest, pretnji od strane protivnika koji traze nacinda iskoriste ranjivost modernog drustva i vojnihsuper sila, cesto bespostedno koristeci nekon-vencionalna sredstva, pogotovu terorizam. Teror-isticki napadi na SAD septembra 2001., dovode uzizu interesovanja pretnju koju namece terorizami, kao sledeci potez, intervenciju u AvganistanupredvoWenu SAD, potcrtavajuci manjkavosti usaveznickim sposobnostima.

Tako, na samitu u Pragu u novembru 2002.,saveznicki lideri su se obavezali da azurnije

pristupe jacanju vojnih sposobnosti NATO, kaodela paketa mera u cilju povecanja efikasnostibuducih operacija koje obuhvataju siroki spektarsaveznickih misija, ukljucujuci i one protivterorizma. Usvojen je trostrani prilaz poboljsanjuodbrambenih sposobnosti Alijanse: nova inici-jativa za jacanje sposobnosti, takozvana praskaobaveza; NATO snage za brzi odgovor; i racion-alizovana komandna struktura. Sta vise, lansiranje citav niz odbrambenih inicijativa kako bi seodgovorilo na nove pretnje.

Ova unapreWenja u zajednickom radusaveznickih snaga, i kriticne sposobnosti,omoguci ce evropskim saveznicima da daju jaci,koherentniji doprinos NATO misijama tako sto ceposvetiti paznju manjkavostima u evropskimodbrambenim sposobnostima. Ovakvapoboljsanja takoWe treba zajednickim naporomuz evropsku Uniju da dovedu do glavnog cilja, dorazvoja snaga za brze reakcije velicine korpusa.

Praska obaveza o mogucnostima

IUOS (DCI) je ciljala na one mogucnosti kojima jeAlijansa u celosti stremila ali nije povlacila zasobom nacionalno-specificne obaveze. MeWutim,u skladu sa praskim obavezama, pojedinisaveznici su dali cvrst i javan zavet da nacineodreWena poboljsanja u kljucnim vojnim sposob-nostima i u odreWenim rokovima i uz brizljivukontrolu primene istih.

Kljucne oblasti poboljsanja ukljucuju strateskevazdusne i pomorske snage, snabdevanjegorivom u vazduhu, razvoj borbene podrske kao ilogistickih jedinica; komandu, kontrolu ikomunikacije; prismotru iz vazduha, obavestajnirad, nadzor i prikupljanje podataka o ciljevima;borbenu efektivu, ukljucujuci i precizno navoWeneprojektile kao i onemogucavanje neprijateljskevazdusne odbrane; hemijske, bioloske, radio-loske i nuklearne odbrambene sposobnosti.

Jacanje odbrambenih sposobnosti ce zahtevatidalje revidiranje prioriteta u mnogim saveznickimvojnim budzetima, na primer u smanjenju jacinesnaga i preusmeravanju izvora finansija namodernizaciju opreme. MeWutim, u velikom broju

9

slucajeva, pametnije trosenje nece biti dovoljno iverovatno ce biti potrebni dodatni finansijskiizvori. Vec su istrazene racionalnije solucije kakobi se pokrile manjkavosti u odbrambenim sposob-nosti, kao sto su objedinjavanje vojnih moguc-nosti, povecane funkcije specijalizacije, saradnjau nabavci opreme, kao i zajednicki i multina-cionalni fondovi za finansiranje.

Jednom primenjene, praske obaveze ce unajmanju ruku ucetvorostruciti broj velikih trans-portnih aviona u Evropi, i objedinjavanjem resursa,evropski saveznici ce takoWe povecati svojekapacitete kada je u pitanje dopuna gorivom uvazduhu. Zalihe vazdusnih, precizno navoWenihprojektila cija zemlja porekla nisu SAD, predviWenesu da se uvecaju za 40 posto do 2007.

NATO snage za odgovor

NATO snage za odgovor ce pruzati visoko tehno-loske, fleksibilne, brzo razvojne, meWusobnousko povezane i odrzive snage, ukljucujucikopnene, pomorske i vazdusne jedinice, koje suu stanju da izvrse citav niz misija za Alijansu.Razvoj ovih trupa visokog nivoa spremnosti cetakoWe posluziti kao katalizator za promovisanjeunapreWenja kao i vece saradnje u okviru vojnihmogucnosti Alijanse kako bi se osigurala njihovatekuca transformacija kako bi se mogle suociti sarastucim izazovima po bezbednost.

Prateci prvu konferenciju prve generaciju snaga ujulu 2003., prototip snaga je pokrenut u oktobru2003. Inicijalne operativne mogucnosti bi trebaloda budu pripremljene do oktobra 2004., a snage bitrebalo da postanu potpuno operativne do oktobra2006. U to vreme bi trebale da broje nekih 21.000trupa i sa lovackim avionima poslednje generacije,brodovima, vojnim vozilima, borbenom sluzbomza podrsku, logistikom, komunikacijama iobavestajnim resursima. One ce biti u stanju da

izvrse razvoj svojih snaga u kriznim podrucjima uroku od pet dana i da same sebi obezbede podrskuza narednih 30 dana.

Nova komandna struktura

Lideri saveznika u Pragu su potvrdili konceptsvedenije, efikasnije, delotvorne i lakse za imple-mentaciju vojne komandne strukture u okviru dvestrateske komande, jedne operativne i drugefunkcionalne. Detalji nove komandne strukture sudovrseni u junu 2003. Oni odrazavaju potrebu zasnagama koje su manje, vise prilagodljive isposobne za brzi razvoj, sto vise odgovara novimmisijama NATO-a. Broj komandi je sveden sa 20na 11 i njihove odgovornosti su redefinisane.

Svi operativni stabovi sada dolaze podSaveznicku operativnu komandu i vrhovni stabsaveznickih evropskih snaga (SHAPE), sasedistem u Belgiji. Ona je podrzana od dvekomande zdruzenih snaga, koje mogu po potrebida oforme kopneni stab za Kombinovanezdruzene operativne snage (CJTF), i snazan alipo delovanju ogranicen stalni (stajaci) gener-alstab zdruzenih snaga iz koga se moze izdvojitiglavni stab pomorskih snaga. CJTF imaju fleksi-bilnu komandnu strukturu koja omogucava vojnimzapovednicima da privuku rezervne sluzbe izrazlicitih zemalja kako bi uskladili specificnezahteve za neku odreWenu vojnu operaciju.

Novopostavljeni Saveznicki zapovedni za trans-formacije (ACT) nadgleda i kontinuiranu transfor-maciju NATO sposobnosti i unapreWujesposobnosti zajednicke saradnje sopstvenihsnaga. Zamenjujuci prethodnog komandantaatlantski snaga, on je baziran u Norfolku,Virdzinija, u Sjedinjenim Drzavama, ali je takoWeprisutan i u Evropi. C injenica da je vrhovnizapovednik saveznickih snaga za transformacijutakoWe vrhovni zapovednik komande zdruzenih

10

snaga SAD, i da predstavlja glavni motorpromena za snage SAD, pruza ocigledneprednosti. ACT ce odigrati kljucnu ulogu uprilagoWavanju mogucnosti i razvoju doktrine zanove NATO snage za odgovor.

Borba protiv novih pretnji

Nekoliko inicijativa je pokrenuto u Pragu kako bise poboljsale saveznicke mogucnosti u borbiprotiv terorizma i drugih novih pretnji pobezbednost. PotvrWen je i vojni koncept zaodbranu od terorizma. Pokrenuta je i saradnja sapartnerskim zemljama u formi Akcionog planaprotiv terorizma kako bi doslo do razmeneobavestajnih informacija i kako bi se poboljsalaspremnost civila protiv mogucih napadahemijskim, bioloskim ili radioloskim oruzjemprotiv civilnog stanovnistva i kako bi im se pruzilapomoc da se suoce s posledicama takvih napada.

Pokrenuto je pet inicijativa kako bi se pojacalesposobnosti Alijanse u borbi protiv nuklearnog,bioloskog i hemijskog oruzja: prototip pokretnelaboratorije za analizu; tim za reakciju nadogaWaje; virtualni centar za usavrsavanje

odbrane protiv takvog oruzja; NATO rezerveagenasa za odbranu od bioloskog i hemijskogoruzja; sistem za nadzor infektivnih bolesti.

Stavise, NATO studija izvodljivosti odbrane odprojektila razmatra mogucnosti za zastitu teritorijekoju pokriva Alijansa, snaga i populacije protivcitavog opsega pretnji takvim oruzjem. TakoWe supojacane i mogucnosti odbrane protiv napadaautomatski kontrolisanim sistemima (kibernetskinapadi).

Prvog decembra 2003. godine, novi Multina-cionalni hemijsko, biolosko, radioloski i nuklearniodbrambeni bataljon (CBRN) dostigao je svojepocetne operativne mogucnosti. Baziran uLiberecu u severnom delu Ceske republike,bataljon treba da dostigne svoje konacne opera-tivne mogucnosti za uslove NATO operacija ujulu 2004. U trenutku uspostavljanja ovogbataljona, 13 zemalja je uzelo ucesca u njegovomformiranju: Belgija, Kanada, Ceska republika,MaWarska, Italija, Norveska, Poljska, Portugal,Rumunija, Spanija, Turska, Ujedinjene Kraljevinai Sjedinjene Drzave.

11

Promena uloge NATO snaga > 4

Od trenutka osnivanja NATO, osnovna ulogasaveznickih snaga je bila da garantujubezbednost i teritorijalni integritet drzava clanica.Zadatak pruzanja bezbednosti kroz odvracanje ikolektivnu odbranu ostaje osnovna odgovornost,ali od zavrsetka Hladnog rata, uloga i organ-izacija NATO snaga je pretrpela velike promenekako bi se prilagodila evoluciji bezbednostisamog okruzenja i kako bi promovisala vojnusaradnju sa zemljama partnerima.

Tokom hladnog rata, planiranje odbrane NATOse prevashodno ticalo odrzavanja sposobnostineophodnih da bi se odbranilo od moguceagresije Sovjetskog Saveza i Varsavskog pakta.Padom berlinskog zida, neki su sugerisali daNATO vise nije potreban. MeWutim, evropsko-atlantska bezbednost, iako manje protivstavljena,takoWe je postala slozenija i mnogi novi izazovi suse pojavili van Evrope, ukljucujuci propadanjenekih drzava, umnozavanje oruzja za masovnounistenje i nacine njegove isporuke, kao iterorizam. Ovaj novi „dnevni red“ po pitanjubezbednosti jasno se ocitovao ranih devedesetihkroz etnicke sukobe na Balkanu, gde su na krajupozvane i NATO snage da odigraju svoju ulogu upruzanju podrske u odrzavanju mira i rukovoWenjakrizom.

Nedavni teroristicki napadi u septembru 2001 isledstvene akcije u Avganistanu da bi seiskorenila Al-Kaida, teroristicka grupa koja jeodgovorna za ove napade, dovele su do rastucezabrinutosti povodom pretnji koje je nametnuoterorizam, propadanje nekih drzava i sirenjeoruzja za masovno unistenje. NATO snage uovom trenutku pruzaju doprinos odbrani odterorizma i imaju daleko siru ulogu umeWunarodnim mirovnim misijama, koje, po prviput u istoriji, vode NATO van evropsko –atlantskog podrucja. I mada, pretnje sa kojima seAlijansa danas suocava su potencijalno manjeapokalipticne nego u vreme hladnog rata, one sustvarne, goruce i cesto nepredvidive.

NATO konvencionalne snage

Od kraja hladnog rata, sveukupna velicinakonvencionalnih snaga je znacajno smanjena:

angazovane kopnene snage Alijanse zemaljaclanica su umanjene za 35 posto, znacajniji deopomorske flote je smanjen za 30 posto, aeskadrila borbenih vazdusnih snaga za nekih 40posto od pocetka devedesetih. Vecina snaga sevise ne odrzava u stanju visoke borbene gotovostii reorganizovane su sa vecim naglaskom nafleksibilnost i pokretljivost, i na nacin koji imomogucuje da preuzmu novu ulogu u odrzavanjumira i rukovoWenja krizama, kao i da efektivnosaraWuju sa snagama iz zemalja koje ne pripadajuNATO.

Jedan od primera kako su nove okolnosti doveledo promena u organizaciji saveznickih vojnihsnaga je i predstavljanje vojnog konceptaKombinovanih zdruzenih operativnih snaga(CJTF). Ovaj koncept predviWa fleksibilnustrukturu koja omogucava vojnim zapovednicimada angazuju snage iz razlicitih zemalja kojeodgovaraju specificnim zahtevima odreWenevojne operacije. Ovo takoWe olaksava i integracijuzemalja ne clanica NATO u mirovne operacijapod voWstvom NATO snaga i moguce vojneoperacije EU uz upotrebu efektive i mogucnostiNATO-a.

Nova uloga NATO u rukovoWenju krizama ipruzanju podrske mirovnim misijama (koja jedetaljnije opisana u poglavlju 10) dobila je naznacaju polovinom devedesetih. IzmeWu 1990 i1995 godine, NATO snage su se angazovale uratu u Bosni i pruzile podrsku UjedinjenimNacijama, pruzajuci podrsku posmatrackimmisijama i sprovoWenju sankcija UN u Jadranu,kao i nadgledanje zone zabranjenih letova iznadBosne i Hercegovine, i pruzajuci blisku vazdusnupodrsku zastitnim snagama UN-a na kopnu.Vazdusni udari pokrenuti u avgustu i septembru1995 da bi se podigla opsada Sarajeva, pomoglisu da se promeni odnos snaga i obezbedimirovno resenje. Potom je NATO u decembru1995izvrsio razmestaj multinacionalnih trupa podmandatom UN, kako bi sprovele u delo vojneaspekte mirovnog sporazuma.

U prolece 1999, uloga NATO u rukovoWenjukrizama jos jednom je osnazena kada susaveznici pokrenuli vazdusne operacije protiv

12

jugoslovenskog rezima kako bi ga primorali da sepovinuje zahtevima meWunarodne zajednice daprestane sa politickom i etnickom represijom upokrajini Kosovo. Velike meWunarodne snagepredvoWene NATO-om su tada poslate dapomognu u uspostavljanju stabilnosti.

Dve godine kasnije, pocetkom 2001, NATO usaradnji sa novom demokratskom jugoslov-enskom vladom, angazovao se u sprecavanjukrize u Juznoj Srbiji, u oblasti sa vecinskimalbanskim stanovnistvom. Kasnije, iste godine,NATO u saradnji sa Evropskom Unijomangazovao se putem preventivne diplomatijekako bi pomogao da se izbegne izbijanjegraWanskog rata u bivsoj jugoslovenskoj republiciMakedoniji*, ohrabrivsi pregovore oko mirovnogplana. Tokom leta, angazovane su manje NATOsnage kao bi mirno razoruzale pobunjenike i kakobi pruzile sigurnost meWunarodnim posmat-racima, i uskoro je stabilnost bila uspostavljena.

Operacije na Balkanu su omogucile NATOtrupama da steknu veliko iskustvo u misijamaodrzavanja mira i rukovoWenja krizom, kao i uvoWenju multinacionalnih koalicija u kojima suucestvovale i zemlje koje nisu clanice NATO. Toupravo cini NATO neprocenjivim faktorom usigurnosnom okruzenju kakvo je ono danas. Odteroristickih napada 11 septembra, mnogostrukoje povecan broj poziva Alijansi da doprineseizgraWivanju bezbednosti u zonama nesigurnostiizvan tradicionalnog evropsko atlantskogprostora.

Alijansa je prihvatila u avgustu 2003, da preuzmekomandu nad MeWunarodnim snagama zapodrsku (ISAF) u Avganistanu, kako bi impomogla da povrate stabilnost u razrusenoj

zemlji, dugi niz godina zatrovanoj graWanskimratom koja je predstavljala i sigurno utociste zateroriste. NATO je predhodno odigrao znacajnuulogu u planiranju podrske saveznicima, koji supreuzeli vodece uloge u ISAF-u. Pojacana ulogaNATO garantuje kontinuitet i omogucava da seprevaziWe problem pronalazenja na svakih sestmeseci, nove nacije koja ce preuzeti vodecuulogu u nekoj misiji. Osoblje NATO-a deluje podzastavom ISAF-a i nastavlja da radi u skladu samandatom UN-a, koji je prosiren u oktobru 2003,kako bi omogucio operacije i van prestonice,Kabula.

Angazovanje NATO u Avganistanu je prva misijaAlijanse van evropsko atlantskih prostora. Onaodrazava rudimentarnu odluku koja je doneta odstrane saveznickih ministara inostranih poslovana sastanku u Rejkjaviku u maju 2002, da „NATOmora da bude sposoban da uspostavi snage kojece biti u stanju da se brzo pokrenu bilo gde, gde jeto potrebno, pruze podrsku u operacijama bezobzira na razdaljinu i vreme.“ Sta vise, pruzajucipodrsku intervenciji koju su SAD povele protivrezima Sadama Huseina, NATO se slozio dapruzi podrsku diviziji meWunarodnih snagapredvoWenih Poljskom u centralnom Iraku, priku-pljajuci snage, logistiku, komunikacije iobavestajne informacije. NATO je takoWespreman da pruzi slican vid podrske i drugimsaveznicima koji to zatraze.

U post jedanaesto septembarskom okruzenjutakoWe se mogla videti i klasicna upotrebapomorskih snaga protiv novih pretnji. Od oktobra2001. u operaciji nazvanoj „Aktivno nastojanje“,brodovi NATO su patrolirali istocnim Medit-eranom, nadziruci plovidbu kako bi otkrili i predu-predili teroristicke aktivnosti. Od tada je misija

13

prosirena i ukljucuje, na zahtev, i pratnju trgov-ackog brodovlja kroz Gibraltar, kao i kontrolusumnjivih plovila. Dodatno uz odvracanje odteroristickih pokusaja, pomorske operacije donelesu i neocekivan dobitak i imale vidljiv efekat nabezbednost i stabilnost u Mediteranu sto jepozitivno uticalo na trgovinu i ekonomskeaktivnosti.

NATO nuklearne snage

Politika NATO prema nuklearnom naoruzanju jejedna od oblasti vojne politike u kojoj je doslo donajradikalnijih promena u toku protekle dekade.Tokom perioda hladnog rata nuklearne snageNATO igrale su centralnu ulogu u strategijiAlijanse. Postojanje znacajnih snaga ove vrste icvrsta resenost saveznickih vlada da ih odrzavajui razmatraju njihovu upotrebu, bila je smisljeni aktodvracanja – ne samo od napada nuklearnimoruzjem od strane drugih zemalja, vec kaosredstvo krajnjeg odvracanja od bilo kakve vrsteagresije.

Sredinom pedesetih, strategija takozvane„masivne odmazde“ imala je naglasak na odvra-canju koje se baziralo na pretnji da ce NATOodgovoriti na svaku agresiju protiv bilo koje odsvojih clanica svim raspolozivim sredstvima, anarocito ukljucujuci tu i nuklearno oruzje. U toku1967, bila je predstavljena strategija „fleksibilnog

odgovora“, koja je imala za cilj da odvrati odagresije tvoreci neizvesnost u svesti potenci-jalnog agresora kakva ce biti priroda odgovora odstrane NATO-a, konvencionalna ili nuklearna.Ovo je ostala taktika NATO sve do kraja hladnograta.

Nuklearno oruzje danas, igra daleko manju uloguu strategiji Alijanse. Svaka od tri NATO nuklearnesile – Sjedinjene Drzave, Ujedinjeno Kraljevstvo iFrancuska – uveliko su smanjile kolicinu naoru-zanja, u nekim slucajevima cak i do 80 posto.Opste je prihvaceno da gotovo da ne postoje viseokolnosti i razlozi u kojima bi moglo da serazmislja o upotrebi ovog oruzja protiv bilo kojezemlje i u slucaju svojevrsne pretnje.

Osnovna svrha preostalih nuklearnih snaga jepoliticka: da se ocuva mir i spreci upotrebaprinude samim tim sto bi se uvidelo da agresijaprotiv NATO predstavlja preuzimanje nemerljivogi neprihvatljivog rizika. Zajedno sa konvencion-alnim, ne nuklearnim snagama i mogucnostima,oni tvore onaj faktor ne sigurnosti za bilo kojuzemlju koja bi mogla da pomisli da moze dastekne politicku ili vojnu prednost koristeci pretnjuupotrebe nuklearnog, bioloskog ili hemijskogoruzja protiv Alijanse.

Istovremeno, NATO saveznici su preuzeli nasebe dugorocnu obavezu kontrole nuklearnog

14

naoruzanja, razoruzanja i sprecavanja sirenjanuklearnog oruzja, i NATO podrzava sve naporeda se smanji kolicina nuklearnog oruzja nasmotren i postupan nacin kao i napore da seogranici sirenje oruzja za masovno unistenje

(WMD). Centar za Oruzje za Masovno Unistenje(WMD) je ustanovljen pri NATO-u kako bi seustanovilo koji su to zahtevi, kao i razmena infor-macija u ovoj oblasti.

NATO snage

Termin NATO snage moze da zavede. NATOnema stajacu vojsku. Umesto toga, svakapojedinacna zemlja clanica se obavezala kojuvrstu i koliki broj snaga ce staviti na raspola-ganje Alijansi kako bi se sproveli dogovorenizadaci ili operacije. Ove snage ostaju podnacionalnom kontrolom sve dok nisu pozvane istavljene pod odgovornost vojnih koman-danata NATO.

U stvari, NATO ima tek nesto stalnih vojnihsnaga. Mali broj objedinjenog personala urazlicitim multinacionalnim stabovima ciniintegrisanu vojnu strukturu Alijanse. Nekeoperacione snage, kao sto su NATO vazdusnesnage za rano uzbunjivanje i obavestavanje,odrzavaju stalna postrojenja za komunikacije,vazdusnu odbranu i prismotru. Isto kao i stajacepomorske snage koje se sastoje od malog

broja brodova i personala sastavljene odnekolikih pomorskih snaga koje daju zemljesaveznici, a koje se razmestaju na bazi rotacije.

Bez obzira sto NATO nema stajacu vojsku, onmoze da mobilise vojne snage 26 zemaljasaveznika. Njegova integrisana multinacionalnastruktura dovela je do nivoa bliske meWusobnesaradnje meWu vojnim snagama koji je bezpresedana u istoriji, koje su opremljene iobucene da deluju zajedno, u skladu sa zajed-nickim standardima i procedurama. Ovo,zajedno sa godinama iskustva u rukovoWenjumeWunarodnim kriznim situacijama i mirovnimoperacijama, cini NATO neprocenjivim dobromu danasnjem bezbednosnom okruzenju, gdehvatanje u kostac sa novim pretnjama zahtevakoordiniranu meWunarodnu akciju.

15

Prosirenje bezbednosti kroz partnerstvo > 5

Alijansa je usvojila post-hladnoratovski strateskisadrzaj usvojivsi siru definiciju bezbednosti ipokrenuvsi na sirokoj osnovi strategijupartnerstva i saradnje sirom evropsko atlantskeregije, koja se sada smatra kao jedan odosnovnih bezbednosnih zadataka NATO. Ovajproces je zapocet 1990, kada su lideri saveznikapruzili ruku prijateljstva sirom bivse istocnozapadne podele, predlozivsi nove odnosesaradnje sa zemljama centralne i istocne Evropei bivsim sovjetskim republikama.

Ovo je stvorilo uslove, u decembru 1991, zastvaranje Severno Atlantskog Saveta zasaradnju (NACC), kao foruma za konsultacije usvrhu jacanje uzajamnog poverenja. Nekolikogodina kasnije, proces stvaranja partnerskihodnosa nacinio je znacajan skok pokretanjem utoku 1994. godine, Partnerstva za mir (PfP),kapitalnog programa bilateralne saradnjeizmeWu NATO-a i pojedinacnih partnera.

Danas NATO i partnerske zemlje redovnoodrzavaju konsultacije po pitanjima bezbednostii odbrane u okviru evropsko atlantskog Savetaza partnerstvo (EAPC), koji je 1997. godine,nasledio Severno Atlantski Savet za Saradnju.Vojne snage NATO i partnerskih zemalja cestomeWusobno deluju i sprovode zajednicke vezbe,a njihovi vojnici su razmesteni naporedo umirovnim operacijama NATO na Balkanu.Preduzeti su i koraci na samitu u Pragu unovembru 2002. godine kako bi se ojacalasaradnja izmeWu NATO i partnera i kako bi seaktivnosti partnera bolje usredsredile na izazove21 veka po bezbednost.

Partnerstvo za mir

Jedno od najvecih meWunarodnih dostignuca napolju bezbednosti u poslednjih deset godina bioje program Partnerstvo za mir (PfP). Od kada jepokrenut 1994. godine, poziv da se pridruzepartnerstvu prihvatilo je 30 zemalja: Albanija,Jermenija, Austrija, Azerbejdzan, Belorusija,

Bugarska, Hrvatska, Ceska Republika, Estonija,Finska, Gruzija, MaWarska, Irska, Kazahstan,Republika Kirgistan, Letonija, Litvanija,Moldavija, Poljska, Rumunija, Rusija, Slovacka,Slovenija, Svedska, Svajcarska, bivsa jugoslov-enska republika Makedonija*, Tadzikistan,Turkmenistan, Ukrajina i Uzbekistan. MeWuovima, deset zemalja su od tada postalesaveznici: Ceska Republika, MaWarska i Poljska1999., a Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija,Rumunija, Slovacka i Slovenija 2004.

Bosna i Hercegovina i Srbija i Crna Gora sutakoWe izrazile svoju zelju da pristupePartnerstvu za mir i Evro-atlantskompartnerskom Savetu. NATO se nada da ceuskoro pozeleti dobrodoslicu ovim dvemazemljama u Partnerstvo, onda kada ispuneuslove koje im je postavila Alijansa, ukljucujuci ipunu saradnju sa MeWunarodnim krivicnimsudom za bivsu Jugoslaviju, a posebno hapsenjei predaju osoba okrivljenih za ratne zlocinetribunalu.

Zasnovana na prakticnoj saradnji i predanostidemokratskim principima sto predstavlja temelj isame Alijanse, svrha Partnerstva za mir je dapoveca stabilnost, umanji pretnje po mir i izgradiojacane odnose u oblasti bezbednosti izmeWupojedinacnih partnerskih zemalja i NATO-a kao isa ostalim partnerskim zemljama. Sustina PfPprograma su partnerski odnosi pojedinacnooblikovani izmeWu svake zemlje partnera iNATO, usklaWenih prema pojedinacnimpotrebama i zajednicki primenjeni na nivou ibrzinom koju odabere svaka pojedinacna vladakoja sudeluje u tome.

Formalni okvir Partnerstva za mir predstavljaOkvirni sporazum. On postavlja specificneaktivnosti za svaku zemlju partnera i sadrziobavezu saveznika da se posavetuju sa bilokojom zemljom partnerom koja se suoci sadirektnom pretnjom po njen teritorijalni integritet,politicku nezavisnost ili bezbednost. Svaka od

16

zemalja partnera preuzela je i brojne daleko-sezne politicke obaveze ocuvanja demokratskihdrustava; pridrzavanja principa meWunarodnogprava; ispunjenja obaveza u skladu sa poveljomUN, Deklaracije o univerzalnim ljudskimpravima, helsinskog Akta2 i meWunarodnihsporazuma o kontroli oruzja i razoruzanja; ouzdrzavanju od upotrebe pretnji ili primene sileprotiv drugih drzava; o postovanju postojecihgranica; o mirnom resavanju sukoba. Preuzetesu takoWe i specificne obaveze kako bi sepromovisala transparentnost u planiranjunacionalne odbrane i finansiranja kako bi seuspostavila demokratska kontrola nad oruzanimsnagama, i kako bi se razvili kapaciteti za zajed-nicke akcije u saradnji sa NATO-om u okvirumirovnih i humanitarnih operacija.

Individualni partnerski programi napravljeni su izajednicki dogovoreni izmeWu NATO-a i svakepojedinacne zemlje partnera. Sacinjeni suopsezni dvogodisnji programi sa sadrzajemaktivnosti – partnerski radni program – u skladusa specificnim interesima i potrebama svakepojedinacne zemlje. Saradnja, koja je posebnousredsreWena na poslove u oblasti odbrane,ukljucuje i prakticnu saradnju koja zalazibukvalno, u svaki segment delovanja NATO-a.Radni program nudi lepezu aktivnosti u prekodvadeset oblasti koje se krecu od politikeodbrane i njenog planiranja, vojno-civilnihodnosa, obrazovanja i obuke, do vazdusneodbrane, komunikacija i informativnih sistema,rukovoWenja krizom i planiranja vanrednihsituacija.

Kako bi se osiguralo da snage partnera budubolje osposobljene da deluju sa NATO vojnimsnagama u mirovnim operacijama, smernice omeWusobnoj sposobnosti zajednickog rada ilinivoa tehnickih zahteva pruza PfP razvojno

istrazivacki postupak. Ovaj mehanizam jeosmisljen po sopstvenom NATO sistemuplaniranja vojnih snaga i ponuWen partnerima nafakultativnoj osnovi. Ciljevi ovakvog planiranja,odnosno ciljevi partnerstva, su stvar pregovorasa svakom od zemalja koje su uzele ucesca ipojacanih kritickih ocena izmerenog napretka.Ovaj proces je znacajno doprineo bliskoj saradnjizemalja partnera u mirovnim operacijama naBalkanu.

Tokom godina, fokus delovanja Partnerstva zaMir i ucesca partnerskih zemalja u procesuodlucivanja i planiranja u okviru PfP-a sepovecao. Koncept operativnih sposobnosti jepredstavljen kako bi se razvila bliza i usmerenijavojna saradnja, sa namerom da se poboljsavojna efikasnost multinacionalnih snaga.Stavise, razvijen je politicko vojni okvir kako bi sepojacale konsultacije sa zemljama partnerima utoku eskalacije kriza, koje mogu da zahtevajurazmestanje mirovnih trupa, i da ih ranije ukljuceu rasprave oko operacionog plana i procesaprikupljanja vojnih snaga.

Da bi bolje integrisali zemlje partnere u svakod-nevnom radu u okviru partnerstva, delovistapske strukture PfP-a, ciji sastav cine oficiri izzemalja partnera, uspostavljeni su u nekolikoNATO sedista. Stavise, pri Vrhovnoj komandisaveznickih snaga u Evropi (SHAPE) u Mons-uu Belgiji, partnerska celija za koordinacijupomaze usklaWivanje PfP obuke i vezbe, ameWunarodni centar za koordinaciju pruzaobavestenja i planske sadrzaje za sve trupezemalja koje pruzaju svoj doprinos u mirovnimoperacijama pod voWstvom NATO-a na Balkanui Avganistanu, a koje ne pripadaju NATO-u.

2 Helsinski finalni Akt je usvojen 1975. godine na konferenciji o bezbednosti i saradnji u Evropi (CSCE) kako bi se postavilistandardi meWunarodnog ponasanja, postavile mere izgradnje poverenja izmeWu Istoka i Zapada, promovisalo postovanjeljudskih prava, pospesila ekonomska, kulturna, naucna i tehnicka saradnja. 17

Evro-Atlantski partnerski Savet

Evro-Atlantski partnerski savet okuplja zajednoclanice NATO i partnere, sada vec u broju odukupno 46 zemalja, u okviru multilateralnogforuma za redovni dijalog i konsultacije popitanjima politickih i bezbednosnih tema. TakoWesluzi i kao politicki okvir za pojedinacne bilat-eralne odnose koji se razvijaju izmeWu NATO-a izemalja koje ucestvuju u Partnerstvu za Mir.

Odluka iz 1997. da se oformi EAPC odrazavalaje zelju da se da se krene dalje od dostignucaNACC i da se izgradi forum za bezbednost kojice odgovarati rastucim rafinisanim odnosimakoji su se razvijali sa partnerima u okviruPartnerstva za Mir i u kontekstu mirovnihoperacija u Bosni i Hercegovini, gde su trupe iz14 zemalja partnera bile razmestene tokom1996. kako bi kako bi obavljale duznosti zajednosa svojim parnjacima iz Alijanse.

Ustanovljenje EAPC takoWe je dopunilopreduzete paralelne korake za pospesivanjeuloge Partnerstva za Mir, povecavajuci ucescezemalja partnera u odlucivanju i planiranju ucelokupnom opsegu partnerskih aktivnosti.

Kao dodatak kratkorocnim konsultacijama uokviru EAPC po pitanju tekucih politickih i pitanjabezbednosti, dvogodisnji akcioni plan EAPC-apruza okvire za dugorocnije konsultacije isaradnju u oblastima sirokog opsega. One moguda obuhvate, ali nisu ogranicene samo na to,rukovoWenje krizom i pomoc mirovnim operac-ijama; regionalna pitanja; kontrolu naoruzanja ipitanja koje se odnose na sirenje oruzja zamasovno unistenje; meWunarodni terorizam;pitanja odbrane kao sto su planiranje, finan-siranje, politika i strategija, planiranje slucajevavanrednog stanja i gotovosti za slucaj katastrofa;saradnja u oblasti naoruzanja, nuklearna zastita,civilno vojna koordinacija u oblasti vazdusnogsaobracaja, i naucna saradnja.

18

Sastanci EAPC se odrzavaju mesecno na nivouambasadora, godisnje na nivou ministarainostranih poslova i ministara odbrane odnosnonacelnika za odbranu, kao i povremeno na nivousamita. Od 2005, sastanci na visokom nivou, kojice se nezavisno odrzavati bavice se politickimpitanjima od znacaja za Evropsko-atlantskuzajednicu. Vecina zemalja partnera jeuspostavila diplomatske misije pri NATO sedistuu Briselu, sto olaksava redovnu komunikaciju iomogucava konsultacije kad god se ukazepotreba za njima. NATO i ambasadori zemaljapartnera su, na primer, bili u mogucnosti da sesastanu u kratkom roku vec 12 septembra,neposredno posle po uvidu u posledice koje jeostavio teroristicki napad na Sjedinjene Drzaveseptembra 2001. Solidarnost koju su izrazili togadana pripadnici EAPC – od Severne Amerike iEvrope do Centralne Azije – i saradnja koja jetada manifestovana u kampanji koju su SADpovele protiv meWunarodnog terorizma,pokazuje kako je NATO inicijativa za partnerstvoposadila seme stvarne kulture evropsko-at-lantske bezbednosti.

Partnerstvo posle Praga

Nepodeljena odlucnost da se pridruze snagamau borbi protiv pretnji terorizmom dala je svojkonkretan izraz u pokretanju PartnerskogAkcionog Plana protiv terorizma, na samitu uPragu. TakoWe su preduzeti koraci da sepoboljsa saradnja izmeWu NATO i zemaljapartnera. Sveobuhvatna revizija EAPC i

Partnerstva za Mir preporucila je jacanjepolitickog dijaloga sa partnerima i vece ucesce uprocesu planiranja, sprovoWenje i uvid uaktivnosti u kojima uzimaju ucesce. Stavise,predstavljen je novi mehanizam saradnje,individualni Partnerski Akcioni Plan, koji, radijenego da povlaci iz dijapazona aktivnosti,omogucava Alijansi da izradi program pomoci zazemlje partnere koje traze bolje struktuiranupomoc za domace reforme, u skladu sa specif-icnim potrebama i okolnostima. Gradeci nanapretku ostvarenom u Pragu, na vreme surazraWeni predlozi za sledeci NATO samit uIstanbulu 2004. kako bi se dalje uskladiloPartnerstvo za mir kako bi obuhvatilo kljucnetematske oblasti i pojedinacne potrebe i moguc-nosti zemalja partnera; kako bi se dalje promov-isale reforme u oblasti odbrane koje pospesujutransformaciju vojske i sposobnost zajednickograda, i kako bi se poboljsala regionalna saradnjai meWusobna podrska.

19

Otvaranje Alijanse za nove clanove > 6

Clanstvo u NATO-u je otvoreno za bilo kojuevropsku zemlju. C lan 10 vasingtonskogsporazuma omogucava postojecim clanicama daupute poziv „bilo kojoj drzavi u Evropi koja je ustanju da dalje podrzi principe ovog sporazuma ida doprinese bezbednosti Severno atlantskeoblasti“ da postane clan. Clanstvo NATO, od 12zemalja osnivaca, naraslo je danas na 26 clanica,posle pet rundi uvecanja clanstva.

Vrata NATO-a ostaju otvorena. Posle poslednjerunde uvecanja, u kojoj su kao clanice prihvaceneBugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija,Slovacka i Slovenija, jos tri zemlje pretendenti,Albanija, Hrvatska i bivsa jugoslovenskarepublika Makedonija*, nadaju se da ce bitipozvane da se pridruze u buducnosti.

Cilj svake od rundi uvecanja bio je da se prosirievropsko-atlantska bezbednost i da se uvecasnaga NATO, kohezija i vitalnost, i nije biousmeren protiv interesa bezbednosti bilo kojetrece zemlje. Svaki krug uvecanja pomogao je dase prosiri bezbednost i stabilnost u Evropi i da sezalece rane na ovom kontinentu, rane koje suostavile traga u dva rata u prvoj polovini 20 veka ikoje su je delile gvozdenom zavesom cetrdesetgodina. Grcka i Turska su primljene 1952. U toku1955, samo deset godina po zavrsetku Drugogsvetskog rata, pridruzila se Savezna republikaNemacka, cvrsto integrisuci zemlju na zapadu ipostavljajuci osnove za konacno ujedinjenjeNemacke. Posle zestokih debata u politickimkrugovima, Spanija se pridruzila 1982., mada jeostala van integrisane vojne strukture Alijansesve do 1988. Odluka doneta 1997. na samitu uMadridu, da se pozovu Ceska republika,MaWarska i Poljska da pristupe razgovorima opristupanju NATO-u, bila je ogroman korak kaprevazilazenju podela iz perioda hladnog ratautemeljujuci put za bivse protivnike iz varsavskogpakta, da se pridruze Alijansi.

Post-hladnoratovsko uvecanje

Prva runda post-hladnoratovskog uvecanja nijebila unapred pripremljena zakljuckom i uslovljenajednoglasnom odlukom svih postojecih zemaljaclanica. Najvisi zahtev je bio da se ocuva

sposobnost Alijanse da se donose odlukebazirane na konsenzusu i da se osigura dauvecanje ojaca evropsku bezbednost. Studijauvecanja NATO-a, pripremljena 1994. i publik-ovana godinu dana kasnije, izvela je zakljucak daprijem novih clanica i politicki, vojni i ekonomskidomasaji uvecanja ce dalje doprineti osnovnomcilju Alijanse, jacanju bezbednosti i sirenju stabil-nosti sirom evropsko-atlantskog podrucja.Paralelno sa razvojem odnosa izmeWu Alijanse iRusije, Ukrajine i drugih zemalja partnera, ovajproces ce sluziti interesima Evrope u celosti.

Kljucno pitanje ovih razmatranja u ovoj prvojrundi post-hladnoratovskog uvecanja bilo je kakoda se koriguje shvatanje Rusije u odnosu naAlijansu kao suprotstavljenom vojnom bloku kojiugrozava ruske interese. Saveznici su se slozilida Rusija moze da pruzi vazan doprinosevropskoj stabilnosti i bezbednosti i prihvatili sucinjenicu da treba posvetiti paznju zabrinutostiruske strane u odnosu na proces uvecanjaNATO-a. Pri svemu tom, pravo svake nezavisneevropske drzave da iznalazi resenja tj. sklapadogovore po pitanju sopstvene bezbednosti i dabude clanica meWunarodnih organizacija mora sepostovati, kao i pravo clanica Alijanse da donosesopstvene odluke. Pre nego su upuceni pozivi, nasamitu u Madridu, NATO je trazio nacin dakonsoliduje i institucionalizuje dijalog sa Rusijomkroz Akt o osnivanju (vidi poglavlje 7) i da josjednom ponovi svoju privrzenost obavezi o nerazmestanju nuklearnog oruzja ili stacioniranjustranih trupa na teritoriji novih clanica.

Na osnovu preporuka studije o uvecanju NATO-ai prateci pojacane pojedinacne dijaloge sazainteresovanim zemljama partnerima kao iekstenzivne konsultacije izmeWu saveznika,Ceska Republika, MaWarska i Poljska su bilepozvane da zapocnu razgovore o pristupanju1997., a formalno su postale clanice Alijanse 12marta. 1999.

Nekoliko zemalja je bilo razocarano jer nije biloukljuceno u prvu post-hladnoratovsku runduuvecanja, ali NATO clanovi su istakli da ceAlijansa ostati otvorena za druge zemlje koje zeleda joj se pridruze u buducnosti. Posle samita u

20

Vasingtonu u aprilu 1999., saveznici su pokrenuliPartnerski Akcioni Plan (MAP) kako bi pomoglizemljama kandidatima u pripremama za buduceclanstvo u Alijansi (vidi u kvadratu). Sedamizvornih ucesnika Partnerskog Akcionog Plana,to jest Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija,Rumunija, Slovacka i Slovenija, bile su pozvaneda pocnu razgovore o pristupanju na samitu uPragu u novembru 2002.

Posle opsezne serije konsultacija sa sedamzemalja, Saveznici su potpisali protokole opristupanju za sedam zemalja koje su pozvane umartu 2003. Onog trenutka kada su ovi protokolibili ratifikovani u svim zemljama clanicama, uskladu sa njihovim pojedinacnim nacionalnim iparlamentarnim procedurama, sedam novih

clanica su mogle da pristupe osnivacima NATOpakta na dan 29 marta 2004. Od novih saveznicase ocekivalo da nacine dalji napredak u skladu saobavezama koje su prihvatile po pitanju reformi, apogotovu u oblasti odbrane.

NATO i dalje zadrzava svoju politiku otvorenihvrata i posle ove druge runde post- hladnora-tovskog uvecanja clanstva. Pruzio je podsticaj iza druge tri zemlje koje ucestvuju u PartnerskomAkcionom Planu (MAP) – Albaniji, Hrvatskoj ibivsoj jugoslovenskoj republici Makedoniji* - danastave sa naporom u razvoju reformi, pogotovuu oblastima odbrane i bezbednosti. U slucajuHrvatske, puna saradnja sa meWunarodnimkrivicnim sudom za bivsu Jugoslaviju, bice takoWeod kljucne vaznosti.

Partnerski akcioni plan

Pokrenut 1999, zasnovan na iskustvu prvogpost-hladnoratovskog uvecanja, MAP –partnerski akcioni plan, pomaze zemljama kojeteze da se prikljuce Alijansi u njihovimpripremama za NATO clanstvo. Devet zemalja– Albanija, Bugarska, Estonija, Letonija,Litvanija, Rumunija, Slovacka, Slovenija i bivsajugoslovenska republika Makedonija* -ucestvuju u njemu od samog pocetka. Njima sepridruzila i Hrvatska u maju 2002. Sedam odovih zemalja postale su clanice tokom 2004.

Da bi postale clanice NATO, zemlje aspirantitreba da ispolje delotvoran demokratski, politickisistem i trzisnu ekonomiju; postovanje za osobekoje pripadaju drugim nacionalnim manjinamau skladu sa standardima OEBS-a (OSCE);resavanje svih preostalih sporova sa susedimai obavezu da se takvi sporovi uopste resavajumirnim putem; sposobnost i volju da se pruzivojni doprinos Alijansi i da se dostigne nivosaradnje sa oruzanim snagama clanica; odgov-arajuce funkcionisanje civilno-vojnih odnosa uskladu sa demokratskim standardima.

Ucesce u partnerskom akcionom planu negarantuje buduce clanstvo. Ono, meWutim,omogucava svim zainteresovanim zemljama dausredsrede svoje pripreme na ciljeve i prioritetekoji su dati u planu i da dobiju pomoc strucnjakaprocenu od strane NATO-a. Ovo pokriva sveaspekte clanstva, ukljucujuci politicke,ekonomske, odbranu, resurse, informacije,bezbednost i pravne zahteve.

Svaka zemlja ucesnica bira elementepartnerskog akcionog plana koji najbolje odgov-araju njenim potrebama i uspostavlja sopstveneciljeve i programe. Ucesce u Partnerstvu za mirsamo po sebi, a pogotovu u procesu planiranja ipreispitivanja u okviru partnerstva za mir,predstavlja integralni deo postupka, postoomogucava zemljama kandidatima da razvijuoruzane snage i njihovu strukturu koja ce mocina bolji nacin da funkcionise sa snagamaAlijanse. Redovni sastanci sa saveznicima nakojima se vrsi preispitivanje postignutog,odrzavaju se kako bi se pratio napredak iobezbedilo pravovremeno davanje saveta iprikupljanje povratnih informacija. Severnoatlantski Savet konstantno preispituje primenupartnerskog akcionog plana.

21

Kovanje novih odnosa sa Rusijom > 7

NATO gradi mostove i razvija saradnju saRusijom jos od ranih devedesetih. Logicki pristupsaradnje izmeWu NATO zemalja i Rusije je jasan.Opsti izazovi po bezbednost najbolje suobuhvaceni kroz saradnju, i ucesce Rusije jepresudno za bilo kakav sveobuhvatni post-hlad-noratovski evropski sistem bezbednosti.

Sledeci teroristicke napade septembra 2001,koji su pojacali potrebu za usklaWenom akcijomkako bi se odgovorilo na opste pretnje,partnerstvo NATO-a i Rusije na samitu u Rimu umaju 2002, je dobilo novi podsticaj i sustinu.Stvoren je novi Savet NATO i Rusije (NRC), stoje dovelo do toga da NATO saveznici i Rusijapostanu jednaki partneri koji treba da utvrde islede mogucnosti za zajednicku akciju. Saradnjaje bila pojacana u kljucnim oblastima od zajed-nickog interesa i vaznosti.

Odluka da se produbi njihovo partnerstvopokazuje zajednicku odluku NATO zemalja iRusije da zajedno tesnje saraWuju u skladu sazajednickim ciljem izgradnje trajnog i sveobuh-vatnog mira u evropsko – atlantskoj regiji, sto jeprvi put izrazeno 1997 u NATO- ruskomosnivackom Aktu o meWusobnim odnosima,saradnji i bezbednosti, postavljajuci osnove zaNATO-rusko partnerstvo.

Razvijanje odnosa

Rusija je 1991, bila jedna od clanica osnivacaSeverno Atlantskog Saveta za saradnju ipridruzila se Partnerstvu za mir 1994, a ruskemirovne snage su delale zajedno sa svojimNATO parnjacima na Balkanu od 1996 donjihovog povlacenja u leto 2003 (vidi u kvadratuna strani 25). MeWutim, stvarni osnov za snaznoi postojano partnerstvo izmeWu NATO-a i Rusijedato je Osnivackim Aktom, koji je potpisan uParizu 27 maja 1997. Ovo je vodilo stvaranjutrajnog zdruzenog Saveta (PJC) kao foruma zaredovne konsultacije po pitanju zajednickih temao bezbednosti i razvoju programa savetovanja isaradnje.

Veci napredak je nacinjen u toku sledecih petgodina izgradnjom meWusobnog poverenja iprevazilazenjem pogresnih zapazanja krozdijalog. Tokom 1999, uprkos razlikama po pitanjuvazdusne kampanje na Kosovu koja je dovelado jednogodisnjeg prekida u sastancima Trajnogzdruzenog Saveta (PJC), neke aktivnosti,ukljucujuci mirovnu operaciju u Bosni i Herce-govini, nastavljene su bez prekidanja.

Ipak, ambicije izrazene u osnivackom aktunikada nisu realizovane u potpunosti u okviruPJC-a. Struktura NATO plus 1 znacila je da jeNATO dosao za sto sa dogovorenom pozicijomAlijanse, i da su NATO i Rusija razmenjivaleinformacije i provodile konsultacije na manjevise „bilateralan“ nacin, sto se pokazalo optere-cenje kada je doslo vreme da se krene dalje odkonsultacija i da se okrene istinskoj saradnji.Kada je potreba za usklaWenom akcijom, kako bise latili meWunarodnog terorizma i drugih novihpretnji po bezbednost, postala hitna kaoposledica napada izvrsenih 11 septembra,saveznici i Rusija su stoga brzo ugrabili priliku dapodignu svoje odnose na visi nivo, tako sto suustanovili Savet NATO i Rusije da bi promovisalisaradnju kao ravnopravni partneri (vidi ukvadratu).

Kako bi olaksali saradnju, Rusija je ustanovilamisiju pri NATO-u tokom 1998. Od tada, kako birazjasnili novi NATO i promovisali dobrobit kojupruza partnerstvo NATO-a i Rusije, uspostav-ljena je u Moskvi Informativna kancelarijaNATO-a. Tamo je takoWe uspostavljena i NATOvojna misija za vezu, koja pomaze da se poboljsatransparentnost i razvoj prakticne vojnesaradnje.

Produbljivanje saradnje

Savet NATO i Rusije (NRC) evoluira u produk-tivni mehanizam za konsultacije, izgraWene nasaglasnosti, saradnji, zajednickim odlukama izajednickim akcijama. Vec u prvih 18 mesecipostojanja, odrzane su politicke konsultacijepovodom situacije u Avganistanu, Srbiji i Crnoj

22

Gori i Bosni i Hercegovini, i prakticna saradnja jevodila ka konkretnoj dobrobiti u mnogimoblastima.

NATO-ruski Savet je oformio nekoliko radnihgrupa i komiteta koji se bave pitanjima terorizam,razmnozavanje oruzja, odrzavanje mira, prika-zivanje raketne odbrane, rukovoWenje i saradnjuu oblasti vazdusnog prostora, elementarnihkatastrofa, reforme u oblasti odbrane, naucnesaradnje kao i izazovima modernog drustva.Strucnjaci su zaduzeni za sprovoWenje pojedi-nacnih programa u sirokom rasponu u okvirudrugih oblasti. Jedva da proWe jedan dan bezsastanka NRC-a, na jednom ili drugom nivou,sto pokazuje intenzitet kontakata i neformalnihkonsultacija bez presedana.

Borba protiv terorizma i novih pretnji pobezbednost su kljucne oblasti saradnje koje dajuprve opipljive rezultate ojacanih odnosa izmeWuRusije i NATO-a. Zajednicke procene povodomspecificnih teroristickih pretnji u Evro-atlantskojregiji se razvijaju i pod stalnom su revizijom, kaosto se istrazuje i uloga vojnog faktora u borbiprotiv terorizma. Saradnja u oblasti sprecavanjasirenja nuklearnog, bioloskog i hemijskog oruzjai sirenja raketne tehnologije je intenzivirana:zajednicke procene globalnih trendova u sirenjuoruzja za masovno unistenje se pripremaju isaradnja u oblasti protivraketne odbrane jeusmerena ka izuzetnoj opasnosti kojupredstavlja razvoj sve preciznijih balistickihprojektila. Inicijativa za saradnju u oblastikontrole vazdusnog prostora zahteva negovanjesaradnje u oblasti rukovoWenja vazdusnimsaobracajem i osmatranja iz vazduha, sto cepotpomoci bezbednost u vazduhu i transpar-entnost, sto ce takoWe pomoci sprecavanje odpretnje potencijalnog koriscenja civilnihvazduhoplova u teroristicke svrhe.

Savet NATO i Rusije

Rimskom deklaracijom iz 2002, izgraWenomna ciljevima i principima osnivackog Akta iz1997, ustanovljen je Savet NATO i Rusije(NRC) kao mehanizam za konsultacije,izgradnju saglasnosti, saradnju, zajednickoodlucivanje i zajednicke akcije, u okviru kojihRusija i zemlje saveznice pojedinacno radekao ravnopravni partneri na sirokom spektruEvropsko Atlantskih bezbednosnih pitanja izajednickih interesa. Kontinuirani politickidijalog u vezi sa pitanjima bezbednostiomogucava da se u ranoj fazi identifikujenastajanje problema, da se odredi zajednickipristup i da se sprovede odgovarajuca zajed-nicka akcija.

Novi Savet, koji je zamenio Trajni zdruzeniSavet (PJC), radi po principu konsenzusa.Njime predsedava Generalni sekretar NATO.Sastanci se odrzavaju najmanje jednommesecno na nivou ambasadora i vojnihpredstavnika; dva puta godisnje na nivouministara inostranih poslova, ministaraodbrane i nacelnika stabova, a povremeno nanivou samita. Vazna inovacija je NRC Komitetza pripremu, koji se sastaje najmanje dvaputa mesecno kako bi pripremio sve debateambasadora kao i da bi nadgledao sveaktivnosti eksperata pod pokroviteljstvomNRC-a.

Rad u okviru NRC fokusira se na sve oneoblasti od zajednickog interesa koje su identi-fikovane u osnivackom Aktu. Saradnja jeintenzivirana u brojnim kljucnim oblastima,koje obuhvataju borbu protiv terorizma,rukovoWenje krizom, nesirenje, i kontrolunaoruzanja i mere za izgradnju poverenja,raketne odbrane, logistike, vojne saradnje,reformi u oblasti odbrane i elementarnihnepogoda. Agendi NRC mogu da budupridodate i nove oblasti uz zajednickusaglasnost njegovih clanica.

23

Kljucni cilj vojne saradnje je da se poboljsasposobnost zajednickog rada, posto, modernavojska mora da bude sposobna da deluje uokviru multinacionalne komandne i vojnestrukture, kada je pozvana da saraWuje u okvirumirovnih misija i misija rukovoWenja krizom.Znacajan program vezbi i obuke je primenjenpod NRC-om. Logistika, ukljucujuci testovemeWusobne saradnje prilikom upotrebe opreme iprocedura u oblastima kao sto su vazdusnitransport i nadopuna goriva u vazduhu,predstavljaju aktivnosti koje su takoWe u sredistupaznje. Pojacana saradnja u potrazi i spasa-vanju na moru pokrenuta je u avgustu 2000posle potapanja ruske podmornice na nuklearnipogon, Kursk i gubitka 118 clanova posade.Okvirni sporazum izmeWu NATO-a i Rusije opronalazenju i spasavanju posada podmornicapotpisan je u februaru 2003.

Reforme u oblasti odbrane su jos jedno poljezajednickog interesa. Rusija i NATO zemljeimaju potrebu za oruzanim snagama koje suodgovarajuce velicine, obucene i opremljene dase nose sa sirokim spektrom pretnji koje nosi 21vek. Iako ne postoji nacrt vojnih reformi, Rusija bimogla da izvuce korist iz iskustva NATO zemalja,od kojih su mnoge izvele fundamentalne reformeu toku protekle dekade i prilagodile svojeoruzane snage zahtevima danasnjice. Pratecipocetnu navalu ideja u oktobru 2002, pokrenutaje saradnja u razlicitim aspektima odbrambenereforme, kao sto je rukovoWenje ljudskim i finan-sijskim resursima; makro-ekonomska, finans-ijska i socijalna pitanja; planiranje oruzanihsnaga. Prosirene su i aktivnosti uspesnog zajed-nickog projekta ponovne obuke penzionisanihpripadnika ruske armije, koji je uspostavljen uMoskvi u julu 2002. Sta vise NATO koledz zaodbranu dodelio je dve stipendije u 2003 ruskimstipendistima kako bi unapredili istrazivacki radu oblasti odbrambenih reformi.

Saradnja Rusija i NATO odvija se jos od 1966 narazvoju kapaciteta za zajednicke akcije koje biusledile u slucaju prirodnih katastrofa, kao sto suzemljotresi i poplave, i preko kojih bi sekoordiniralo otkrivanje i prevencija ovakvihkatastrofa pre nego se i dogode. Na predlogRusije je 1998, i ustanovljen Evropsko Atlantskikoordinacioni centar za akciju u slucaju prirodnihkatastrofa (vidi belesku 35). Razlicite vezbepruzanja pomoci pri masovnim nesrecama,seminari, na kojima uzimaju ucesca i ucesnici izdrugih partnerskih zemalja, pomazu u razvojuvojno civilne saradnje. Pod rukovodstvom NATOruskog Saveta (NRC-a), rad u ovoj oblasti seprevashodno koncentrise na poboljsanjusaradnje, procedura i razmene informacija iiskustava.

Naucna i tehnoloska saradnja sa Rusijom, kojaje pokrenuta 1998, usredsreWena je na trispecificne oblasti od posebnog interesa zaRusiju, naime na fiziku plazme, biljnu bioteh-nologiju i predviWanje i prevenciju prirodnih iindustrijskih katastrofa. MeWutim, u okvirunaucne komisije NRC-a, u zizi interesovanja jesaradnja na primeni civilne nauke protivterorizma i novih pretnji, kao sto su otkrivanjeeksploziva ili u ispitivanje drustvenog i psiho-loskog uticaja samog terorizma. Problemiekoloske zastite koji proizilaze iz graWanskih ivojnih aktivnosti predstavljaju novo poljesaradnje u okviru Komiteta za izazove modernogdrustva koje je osnovan pod NRC-om 2003.

24

Odrzavanje mira

Vise od sedam godina (sve do povlacenja izsastava SFOR-a i KFOR-a u leto 2003), Rusijaje davala svoj doprinos najvecem kontigentune-NATO mirovnih snaga pod mandatom UN,koji je predvodio NATO na Balkanu. Ruskivojnici su uz svoje NATO parnjake radili kakobi pruzili podrsku naporima meWunarodnezajednice da izgradi trajnu bezbednost istabilnost u regionu.

Ruske mirovne snage su razmestene u Bosni iHercegovini prvi put u januaru 1996, gde su bilideo multinacionalne brigade u severnomsektoru, u cijem je polju odgovornosti bilosiroko podrucje, provoWenje dnevnih patrola,bezbednosne provere, pruzanje pomoci urekonstrukciji i u humanitarnim akcijama, kaosto su pomoc izbeglicama i raseljenim licimada se vrate u svoje domove.

Rusija je odigrala i vitalnu diplomatsku ulogu uobezbeWenju kraja konflikta na Kosovu,usprkos politickim razlikama povodom NATOvazdusne kampanje na Kosovu 1999. Njenetrupe, prvobitno razmestene u junu 1999,odigrale su integralnu ulogu u okviru snaga naKosovu sve do njihovog povlacenja, radeci naodrzavanje bezbednosti u okviru multina-cionalne brigade u sektoru Istok, Sever i Jug upokrajini; deleci zajednicku odgovornost za

voWenje pristinskog aerodroma, zajedno saNATO kontigentom takoWe su delili odgov-ornost i za vazdusni saobracaj, pruzajucimedicinske usluge i smestaj u Kosovu Polju.

Bliska saradnja Rusije i NATO na Balkanu bilaje od presudne vaznosti za poboljsanje odnosai izgradnju poverenja izmeWu Rusije i vojnihsnaga Saveznika. Obostrano poverenje kojesu stekli, treba da pruzi solidnu osnovu za daljesirenje vojne saradnje. Sta vise, u okviruNRC-a, dogovoreni su srodni koncepti u zajed-nickom voWenju mirovnih operacija, sto formirazajednicki prilaz, ustanovljava okvir zakonsultacije, planiranje i donosenje odluka utoku trajanja krize, i definise pitanja koja seodnose na zajednicku obuku i vezbe.

25

Karakteristicno partnerstvo sa Ukrajinom > 8

NATO u odnosima sa Ukrajinom priznaje vaznostnezavisne, stabilne i demokratske Ukrajine injenu izrazenu nameru da pojaca svojuintegraciju u Evropu i Evropsko atlantskestrukture. Ovo je izrazeno 1997 u Povelji o karak-teristicnom partnerstvu, sto pruza formalnuosnovu za konsultacije sa NATO-om po pitanjuevropsko atlantskih bezbednosnih pitanja iuspostavlja NATO-ukrajinsku Komisiju (NUC) darukovodi aktivnostima u oblasti saradnje.

Odnosi NATO i Ukrajine datiraju unazad od 1991,kada se Ukrajina pridruzila Severno atlantskomSavetu za saradnju, odmah nakon sticanjanezavisnosti i raskida sa Sovjetskim Savezom.Njene aspiracije ka Evropsko atlantskim integrac-ijama su se kasnije takoWe reflektovale tokom1994, kada je postala prva od zemalja izZajednice nezavisnih drzava, koja se pridruzilaPartnerstvu za mir. Resenost Ukrajine dadoprinese evropsko atlantskoj bezbednostiiskazana je od tada podrskom NATO-u iSaveznicima u mirovnim i kriznim operacijama.

Kako bi olaksala saradnju, Ukrajina je ustanovilamisiju pri NATO-u utoku 1997 i NATO Informa-cioni i dokumentacioni Centar je uspostavljen uKijevu iste godine kao bi pomogao da se objasninovi izgled NATO-a i kako bi se promovisale sveblagodeti partnerstva NATO-a i Ukrajine. Tokom1999, uspostavljen je u Kijevu i Biro za vezuNATO-a kako bi pomogao ukrajinske napore ureformama u oblasti odbrane i njeno ucesce uPartnerstvu za mir.

Preduzeti su i koraci u novembru 2002 u Pragu,na daljem produbljivanju i znacajnom sirenjuodnosa NATO-a i Ukrajine usvajanjem Akcionogplana NATO i Ukrajine.

Bezbednosna saradnja

NATO i Ukrajina aktivno saraWuju u odrzavanjubezbednosti i stabilnosti u evropsko atlantskojregiji. Na Balkanu, Ukrajina je tokom godina daladoprinos svojim pesadijskim bataljonom, mehani-zovanim pesadijskim bataljonom i eskadrilomhelikoptera mirovnim snagama u Bosni i Herce-govini koje su predvoWene NATO-om, kao i u toku

razmestaja trupa, angazovanjem eskadrilehelikoptera u toku operacija na Kosovu kao iznacajan doprinos u okviru zajednickog poljsko-ukrajinskog bataljona. Dalje potvrWujuci resenostsvoje zemlje da doprinese meWunarodnoj stabil-nosti, Ukrajina je dala odobrenje za prelet koali-cionim snagama angazovanim kao deoMeWunarodnih snaga za bezbednost i podrsku(ISAF) u Avganistanu, u kojim operacijamavodecu ulogu su odigrale pojedinacne zemljesaveznice, uz preuzimanje komendne uloge odstrane NATO u avgustu 2003. Ukrajina je takoWeangazovala 1800 pripadnika trupa kao deo multi-nacionalnih snaga predvoWenih Poljskom ujednom od sektora meWunarodnih stabilizacionihsnaga u Iraku, u okviru kojih su ukljucene i trupeza odrzavanje mira iz nekoliko NATO i partnerskihzemalja.

Podrska reformama

Kroz savete i prakticnu pomoc, NATO i saveznicipojedinacno, podrzavaju napore Ukrajine dadostigne ambicioznu agendu reformi postavljenuu Akcionom planu NATO i Ukrajine i koji seodnose na ciljeve na godisnjem nivou. I dok jospuno toga ostaje da se ucini, nacinjen jenapredak. Zakonodavne inicijative pomazu da sepostave osnove za politicku, ekonomsku iodbrambenu reformu, a nekoliko vladinihstruktura je postavljeno kako bi nadgledali ikoordinirali napore u oblasti reformi.

Kljucni prioritet je odbrambena reforma, oblast ukojoj Ukrajina moze da iskoristi iskustvo istrucnost NATO zemalja. Trenutni prioritetiUkrajine su da razvije novi koncept bezbednosti ivojne doktrine, i da dovrsi sveobuhvatnu kritickuocenu odbrambene sposobnosti. SaradnjaNATO i Ukrajine fokusira se na jacanjudemokratske i civilne kontrole nad oruzanimsnagama, poboljsanje saradnje sa NATOsnagama i pomoci Ukrajini da svoje post-sovjetsko nasleWe glomaznih, teskih, slaboopremljenih vojnih struktura pretoci u manje,moderne i efikasnije vojne snage, koje susposobne da odgovore potrebama bezbednostikao i da aktivno doprinesu evropskoj stabilnosti ibezbednosti.

26

Zajednicka Radna grupa za reforme u oblastiodbrane (JWGDR) omogucava konsultacije iprakticnu saradnju po pitanima kao sto subudzetiranje odbrane i planiranje, smanjenjevojnih snaga i njihov preobrazaj, prelaz saregrutnog sistema na dobrovoljne snage, kao ivojno civilne odnose. NATO takoWepotpomaze obuku staresina kako bi mogli dapomognu u transformaciji odbrambenogprocesa kao i pomoc u organizovanjuprograma za prekvalifikaciju kako bi seolaksao prelaz za otpustene pripadnikeukrajinskih vojnih snaga u civilni zivot. Vojniodbor uz dopunu u radu od strane JWGDR-apruza ekspertize u razlicitim oblastima kojepruzaju podrsku vojnoj saradnji sa Ukrajinomu okviru postavljenom Vojnim radnim planomNATO i Ukrajine. Pomoc pojedinacnihsaveznika u okviru projekta demilitarizacije zabezbedno unistenje ukrajinskog arsenala iviskova kao i zastarelih nagaznih minausmerena je kroz poverenicki fond PfP-a.

Napori Ukrajine da poboljsa saradnju takoWe ceimati koristi od ucesca u Partnerstvu za mir. PfPproces planiranja i preispitivanja identifikujekljucne zahteve za svrhe planiranja odbrane, isirok raspon aktivnosti PfP-a i vojnih vezbiomogucava staresinama ukrajinske vojske daprikupe neophodno iskustvo u radu sa NATOsnagama.

Sira saradnja

Saradnja u okviru planova za slucaj vanrednihstanja i pripravnosti u slucaju elementarnihkatastrofa donosi direktno prakticnu korist zaUkrajinu. Kljucna stvar je bila da se pomogneUkrajini, ciji zapadni delovi su skloni velikimpoplavama, da se bolje pripreme za takav slucajvanrednih stanja i da se na efikasniji nacin izboresa posledicama. Vezbe u okviru PfP-a, ukljucujucii one odrzane u regionu ukrajinskih Trans –Karpata u septembru 2000, pomogli su da seisproba primeni procedura u slucaju vanrednogstanja. Sta vise, NATO zemlje i drugi partneri supomogli Ukrajini posle ozbiljnih poplava 1995,1998 i 2001.

Naucna saradnja sa Ukrajinom otpocela je 1991.Od tada, ucesce Ukrajine u naucnim programimaNATO-a odmah je posle Rusije. Saradnja seuvecala pod rukovodstvom Zajednicke grupe zanaucnu i ekolosku saradnju. Dodatno uz primenunauke protiv terorizma i novih pretnji, u skladu sanovim smernicama naucnog programa NATO,trenutni ukrajinski prioriteti na polju saradnje unauci i tehnologiji ukljucuju informatickutehnologiji, celijsku biologiju i biotehnologiju,nove materijale i racionalnu upotrebu prirodnihbogatstava.

Akcioni plan NATO i Ukrajine

Akcioni plan NATO i Ukrajine izgraWen je napovelji iz 1997, koji ostaje osnovni temeljodnosa. On daje strateski okvir za pojacanekonsultacije na politickom, ekonomskom i napolju bezbednosti i postavlja ukrajinskestrateske ciljeve i prioritete na putu ka punojintegraciji u evro-atlantske bezbednosnestrukture. On postavlja dogovorene principe iciljeve, koji pokrivaju politicka i ekonomskapitanja; pitanja razmene informacija, bezbed-nosti, odbrane i vojnih pitanja, zastitu ibezbednost informacija, i pravna pitanja.

NATO zemlje podrzavaju reformu pruzajucipodrsku i savete. MeWutim, teret primene jeprvenstveno na Ukrajini, koja se zuri dasnazno ubrza unapred procese reforme kakobi ojacala demokratiju, vladavinu prava,ljudska prava i trzisnu ekonomiju. Posebno jeistaknut zahtev da se dostigne dalekoseznatransformacija u oblasti odbrane i bezbed-nosti.

Godisnji ciljni planovi, ukljucujuci specificnemere Ukrajine kao i zajednicke akcije NATO iUkrajine, pomazu primenu zadataka postav-ljenih Akcionim planom. Sastanci na kojimase vrsi procena odrzavaju se dva putagodisnje, a izvestaj o napretku se priprema nagodisnjem nivou.

27

Dijalog sa mediteranskim zemljama > 9

Nekoliko NATO clanica iz juzne Evrope imasvoje granice na Mediteranu, i bezbednost istabilnost u oblasti Mediterana je zbog toga odnajvece vaznosti za Savez. Doduse, bezbednostcele Evrope blisko je povezana sa bezbednoscui stabilnoscu u Mediteranskom regionu.

Iz ovih razloga, 1995, NATO je pokrenuo novidijalog sa sest zemalja u juznom delu mediter-anskog regiona, to jest sa Egipatom, Izraelom,Jordanom, Mauritanijom, Marokom i Tunisom.Alzir je uzeo ucesca u februaru 2000. Mediter-anski dijalog, koji predstavlja integralni deokooperativnog prilaza bezbednosti od straneAlijanse, ima za cilj da doprinese bezbednosti istabilnosti u regionu, da postigne vece zajed-nicko razumevanje i da ispravi pogresnashvatanja o NATO-u izmeWu zemalja kojeucestvuju u dijalogu. Dijalog je dopunjen idrugim odnosnim ali posebnim meWunarodniminicijativama, kao sto su one koje je preuzelaEvropska Unija i Organizacija za bezbednost isaradnju u Evropi.

Politicki dijalog i prakticna saradnja

Dijalog pruza priliku za politicki dijalog i prakticnusaradnju sa zemljama ucesnicama. Svimpartnerima iz Mediterana je ponuWena istaosnova za diskusiju i zajednicke aktivnosti, alinivo ucesca varira od zemlje do zemlje u skladusa zeljama pojedinih zemalja.

Politicki dijalog se sastoji od redovnih bilater-alnih politickih diskusija na nivou ambasadora.Ovo pruza priliku da se razmene pogledi osirokom broju pitanja koja su relevantna za

bezbednost na Mediteranu, kao i za dalji razvojsamog dijaloga. Multilateralni sastanci Severno-atlantskog Saveta i sedam zemalja kojeucestvuju u dijalogu takoWe se odrzavaju kao bise izvestili o aktivnostima NATO i da bi razmenilimisljenje o najvaznijim dogaWajima. Takvisastanci se obicno odrzavaju posle svakogsastanka NATO na nivou ministara ili samita, ilikad se pojave izuzetne okolnosti. Na primer, 23oktobra 2001, odrzan je sastanak sa mediter-anskim partnerima povodom NATO odgovora nateroristicke napade 11 septembra.

Prakticna saradnja je organizovana kroz godisnjiplan rada. Ovo ukljucuje pozive zvanicnicima izzemalja koje ucestvuju u dijalogu da uzmuucesca na kursevima u NATO skoli u Oberam-mergau, Nemackoj, i NATO koledzu za odbranuu Rimu, Italiji. Ovakvi kursevi pokrivaju pitanjaodrzavanja mira, kontrole naourazanja, napora usprecavanju razmnozavanja oruzja za masovnounistenje, zastitu ekoloske sredine, vojno civilnusaradnju u slucaju elementarnih nepogoda, kao ievropsku saradnju u oblasti bezbednosti.

Ostale aktivnosti ukljucuju posete NATO-uvodecih ljudi, akademika, novinara i parlamen-taraca iz zemalja koje ucestvuju u dijalogu. Osimtoga dijalog promovise naucnu saradnju krozNATO naucni program. Od 2000, vise od 800naucnika iz zemalja koje ucestvuju u dijaloguucestvovalo je u naucnim aktivnostima kojesponzorise NATO.

Vise operacionalnih aspekata vojne dimenzijeprograma pruzaju mogucnost zvanicnicima izzemalja koje ucestvuju u dijalogu da posmatraju

28

PfP vezbe, pohaWaju seminare i radionice kojeorganizuje strateska komanda, i da posecujuNATO generalstab. Dodatno, NATO pomorskesnage u Mediteranu posecuju luke u zemljamaucesnicima dijaloga. U 2002, 300 zvanicnika izzemalja ucesnica dijaloga ucestvovalo je upreko 50 razlicitih aktivnosti koje su organi-zovane u okviru vojnog programa koji je ponudioNATO.

Tri partnera iz Mediterana – Egipat, Jordan iMaroko – u proslosti su pruzila svoj doprinos umirovnim misijama na Balkanu koje je predvodioNATO. U maju 2002, samo je Maroko jos imaosvoje vojnike koji sluze u snagama SFOR-a iKFOR-a.

Razvojni proces

Dijalog je progresivan u smislu ucesca i sustine.Ovakva fleksibilnost omogucava da se sadrzajdijaloga razvija i broj ucesnika dijaloga, partnera,vremenom raste. Tokom godina, politickediskusije su postale cesce i intenzivnije.Prakticna strana se znacajno prosirila otkada jepokrenut dijalog, i sada pokriva vecinu aktivnostiu kojima druge zemlje partneri ucestvuju.

Ustanovljenjem mediteranske Grupe zasaradnju 1997, dalo je dijalogu nove i dinam-icnije smernice. To je sada forum u okviru kogase mogu razmeniti misljenja izmeWu NATOclanica i zemalja koje ucestvuju u dijalogupovodom bezbednosne situacije u Mediteranu idaljeg razvoja samog dijaloga. Na samitu uVasingtonu 1999, preduzeti su dalji koraci kakobi se poboljsala kako politicka tako i prakticna

dimenzija dijaloga, uvecavajuci broj mogucnostiza jacanje saradnje u oblastima gde NATOmoze da da novi doprinos, pogotovu na vojnomplanu, a i u drugim oblastima za koje zemljeucesnice u dijalogu izraze interes.

U osvit 11 septembra, NATO i zemlje kojeucestvuju u dijalogu cesce su se susretale radikonsultacija sa Sevrno Atlantskim Savetom,kako individualno tako i grupno. Nadogradnjainicijative je objavljena na samitu u Pragu unovembru 2002. Lideri Alijanse su se slozili okopaketa mera kako bi se povecala politicka iprakticna dimenzija dijaloga, dajuci kao prioritetAlijanse njegovo jacanje i produbljivanje.

Ove mere su obuhvatile redovnije i efikasnijeprocese konsultacija, identifikovanje sazetijihaktivnosti i usmeren prilaz saradnji. Uz produb-ljivanje postojecih oblasti saradnje, predlozenesu i nove. One ukljucuju odabrane aktivnostikako bi se poboljsala mogucnost zemalja kojeucestvuju u dijalogu da daju svoj doprinosakcijama kao odgovor na krizu, a koje predvodiNATO i ne potpadaju pod clan 5, reformi odbranei odbrambenoj ekonomiji, konsultacijama oterorizmu i bezbednosti granica, kao irukovoWenju u slucaju elementarnih katastrofa.Primena ovih mera ce pomoci da se trans-formise priroda odnosa izmeWu NATO-a izemalja koje ucestvuju u dijalogu. Sta vise,stvorene su opcije za mnogo vise ambiciozan iprosiren okvir za mediteranski dijalog koji ce serazmatrati u vremenu do sledeceg samita NATOu Istanbulu 2004.

29

Odrzavanje mira i rukovoWenje krizom > 10

Jedan od najznacajnih aspekata transformacijeNATO-a bila je odluka da se preduzmu operacijeza odrzavanje mira i rukovoWenja krizom uevropsko atlantskoj regiji i sire. Na Balkanu, gdeje NATO preuzeo na sebe obavezu 1995, nesta-bilnost i konflikt postavili su direktan izazov inter-esima bezbednosti clanova kao i siremevropskom miru i stabilnosti. Nedavno, preuzi-manjem obaveze da odrzi mir u Avganistanu,Alijansa je demonstrirala da je spremna da seuhvati u kostac sa izazovima po bezbednost ivan svoje tradicionalne oblasti odgovornosti.

Sta vise, ucesce NATO u takvim operacijamaproizvelo je povecanje kontakata i saradnje sane-NATO zemljama cije su trupe pruzale svojdoprinos kao i sa drugim organizacijama. Ovopredstavlja primer kakva je saradnja danaspotrebna po pitanju bezbednosti, kada bliskiodnosi saradnje sa meWunarodnim i nevladinimorganizacijama i sa ne-NATO clanicama, kaosto su one koje sudeluju u Partnerstvu za mir,predstavljaju kljuc.

Bosna i Hercegovina

Potpomazuci napore UN da se privede kraju ratu Bosni izmeWu 1992 i 1995, (vidi takoWepoglavlje 4), NATO je angazovao, podmandatom UN, multinacionalne snage zaprimenu (IFOR) u Bosni i Hercegovini, sest danaposle potpisivanja dejtonskog mirovnogSporazuma 14 decembra 1995, kako bi primeniovojne aspekte mirovnog sporazuma. Njegovamisija je bila da obezbedi kraj neprijateljstava;da razvoji oruzane snage u zemlji podeljenojratom na novo stvorene entitete, FederacijuBosne i Hercegovine i Republike Srpske; i daizvrsi preuzimanje teritorija izmeWu dva entiteta.IFOR je zavrsio svoj posao u roku od godinudana i zamenjen je manjim stabilizacionimtrupama (SFOR) u decembru 1996.

Dodatno uz sprecavanje obnavljanje nepri-jateljstva i promovisanja klime u kojoj je mirovni

proces mogao da krene napred, misija SFOR-aje prosirena kako bi ukljucila i podrsku i civilnimagencijama koje su uzele ucesca u naporimameWunarodne zajednice da se izgradi trajni mir uzemlji. Mirovne trupe pomogle su izbeglicama iraseljenim licima da se vrate u svoje domove idale su doprinos reformama bosanskih vojnihsnaga. Sta vise, SFOR je aktivan u hvatanjuoptuzenih ratnih zlocinaca i njihovom preba-civanju u MeWunarodni krivicni tribunal za bivsuJugoslaviju u Hagu.

Kako se popravljala bezbednosna situacija, brojtrupa je progresivno smanjivan. U prolece 2004,SFOR se sastojao od nekih 7000 pripadnikatrupa, sto je znacajno smanjenje u poreWenju sa60,000 koje su bile razmestene pod IFOR-om,odrazavajuci napredak koji je Bosna i Herce-govina nacinila ka samo-odrzivom miru. Opcijeza buducu velicinu i strukturu SFOR-a suutvrWene, ukljucujuci i moguc zavrsetakoperacije krajem 2004 uz tranziciju, verovatnoka snagama koje ce predvoditi EU, iako ceNATO i dalje odrzavati svoje prisustvo u zemlji.

Kosovo

Tokom 1998, otvoreni sukob u jugoslovenskojpokrajini Kosovo, koja je vecinom naseljenaetnickim Albancima, primorao je vise od 300,000ljudi da napusti svoje domove. Beograd jeignorisao stalno ponavljane meWunarodnezahteve za povlacenjem srpskih snaga i zasaradnjom kako bi se okoncalo nasilje i omoguciopovratak izbeglica. Kada je NATO zapretioupotrebom vazdusnih udara u oktobru 1998,jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic seslozio da udovolji zahtevima i vazdusni udari suotkazani. Organizacija za bezbednost i saradnjuu Evropi (OSCE-OEBS) je poslala svojeposmatrace, dok je NATO preduzeo vazdusninadzor i rasporedio vojne trupe u bivsoj jugoslov-enskoj republici Makedoniji*, spreman daevakuise OEBS-ove posmatrace ukoliko buduizlozeni opasnosti u obnovi sukoba.

30

Nasilje se ponovo rasplamsalo pocetkom 1999.Srpske snage su intenzivirale svoje operacije.Intenzivni i koncentrisani meWunarodni diplo-matski napori da se konflikt resi su propali;posmatracka misija OEBS-a se povukla u martu.Nekoliko dana posle povlacenja OEBS-a, kaoposlednje sredstvo, zapocela je saveznickavazdusna kampanja protiv ciljeva u SaveznojRepublici Jugoslaviji. Bilo je potrebno 78 danavazdusnih udara da bi se Milosevicev rezimprimorao da prekine sa represijom i da prihvatizahteve meWunarodne zajednice. NATO se drzaozajedno, tezeci da nanese udarce samo rezimu ivojnim ciljevima vodeci racuna da minimizujecivilne zrtve. Istovremeno, saveznicke snage supomogle da se ublazi izbeglicka kriza u susednojAlbaniji i bivsoj jugoslovenskoj republiciMakedoniji*, gde je, na vrhuncu krize, brojizbeglica etnickih Albanaca dostigao broj od445,000 odnosno 330,000. Sta vise, smatra seda je nekih 400,000 raseljeno unutar Kosova.

Sledeci zakljucke Vojno-tehnickog sporazumaizmeWu NATO-a i jugoslovenskih komandanata,snage za Kosovo predvoWene NATO-m (KFOR)razmestene su u pokrajini u skladu sa mandatomUN. Njihova misija je bila da sprece obnovuneprijateljstava, uspostave bezbednu okolinu idemilitarizuju kosovsku oslobodilacku armiju,kao i da pruze podrsku meWunarodnim humani-tarnim naporima u radu privremene Uprave zaKosovo UN- a (UNMIK).

U punoj snazi, KFOR je pocetno razmestio nekih43,000 trupa. Progresivno smanjenje trupa skoroje prepolovilo ovaj broj. U junu 2003, KFOR je usvom sastavu imao trupe is vecine NATO zemaljaclanica, 15 partnerskih zemalja i tri druge zemlje,i to Argentine, Maroka i Novog Zelanda.

Prateci raspustanje Oslobodilacke armijeKosova, KFOR je prikupio i unistio znacajnukolicinu rucnog naoruzanja i pomogao da seuspostavi Kosovski zastitni korpus, lokalnesnage za vanredne situacije, koje delaju podautoritetom UNMIK-a i pod svakodnevnimnadzorom KFOR-a. Trupe KFOR-a takoWepatroliraju na granici Kosova i glavnim prelazima,i pokrivaju kljucne gradove. Znacajno ljudstvo jeangazovano na zastiti srpskih stanovnika koji suse vratili u pokrajinu.

U bliskoj saradnji sa UNMIK-om, KFOR pomazeda se izgradi bezbedno okruzenje u kome ce svistanovnici, bez obzira na svoje etnicko poreklo,moci da zive u miru gde ce razvoj demokratijebiti potpomognut uz meWunarodnu pomoc. Ovoce biti tezak i dugorocan zadatak. Ali civilnarekonstrukcija je u toku i mere bezbednosti inormalan zivot su sada ponovno uspostavljeniza lokalno stanovnistvo.

Juzna Srbija

Pocetkom 2001, NATO, Evropska Unija i OEBSnastavili su sa orkestriranom preventivnomstrategijom kako bi se doslo do mirnog resenjaoruzanog sukoba u Juznoj Srbiji, koji je pretioda destabilizuje region. Nevolje su izbile krajem2000 u dolini Preseva, gde je velika zajednicaetnickih Albanaca ostala pod srpskomdirektnom upravom, uz nedostatak politickih isocijalnih prava. Lako naoruzani albanski borcipokrenuli su seriju napada na srpske snagebezbednosti u zoni bezbednosti – petkilometara sirokoj zoni duz unutrasnje granicesa Srbijom, van dometa jugoslovenske armije,koju nadgledaju kosovske snage predvoWene

31

NATO-om u skladu sa uslovima Vojno-tehnickog sporazuma izmeWu Alijanse ijugoslovenske armije.

Rapidna eskalacija konflikta predstavljala jeozbiljnu pretnju po bezbednost sa direktnimimplikacijama za Kosovo. Bilo je potrebnopoliticko resenje koje ce garantovati vise pravaetnickim Albancima u Juznoj Srbiji i koje cezastititi teritorijalni integritet i suverenitetSavezne Republike Jugoslavije.

Tokom proleca 2001, serija kontakata navisokom nivou izmeWu NATO-a i nove jugoslov-enske vlade u Beogradu, dovela je NATO daprihvati da se postepeno i progresivno smanjizona kopnene bezbednosti kako bi seomogucilo jugoslovenskoj armiji da ponovouspostavi kontrolu u toj oblasti. Zauzvrat, odvlade u Beogradu je trazeno da preduzmebrojne mere na izgradnji poverenja, sto jekonacno dovelo da borci, etnicki Albanci polozeoruzje u maju. Tim NATO u pratnji predstavnikaEU pomogao je u pregovorima oko prekidavatre i uspostavio kanale za direktnukomunikaciju izmeWu srpskih vlasti i naoruzanihgrupa etnickih Albanaca.

Sirok spektar mera je dogovoren kako bi seomogucila ubrzana integracija etnickih Albanacau politicke i administrativne strukture u regionu ipovratak izbeglica. MeWunarodna zajednica jenadgledala i pomogla implementaciju. OEBS jeuspostavio program za obuku multietnickihpolicijskih snaga koje bi bile razmesteneuglavnom po albanskim selima koje su nekaddrzali pobunjenici i pomoc u organizovanjulokalnih izbora koji su odrzani u avgustu 2002,kako bi se osiguralo da etnicke grupe budupravednije i podjednako zastupljene.

Bivsa jugoslovenska RepublikaMakedonija

NATO snage su preduzele jasno definisanumisiju rukovoWenja krizom u bivsoj jugoslov-enskoj republici Makedoniji u 2001 na zahtevvlade. Unutrasnji nemiri su izbili u prolece2001, kada su naoruzane grupe etnickihAlbanaca uputile izazov vlastima. NATO je, nacelu sa svojim Generalnim Sekretarom koji jeodigrao kljucnu ulogu, osudio oruzane napadei pojacao kontrolu duz granice sa Kosovom,dok je apelovao na vladu da pozuri reformeustava kako bi se otklonile prituzbe etnickihAlbanaca.

32

U junu, NATO se slozio sa formalnim zahtevomza vojnu pomoc u demilitarizovanju takozvaneNacionalne oslobodilacke armije etnickihAlbanaca, pod uslovom da doWe do primeneprekida vatre i da bude postignut dogovor okomirovnog plana. Okvirni sporazum je postignut uavgustu, sto je otvorilo put da NATO posalje3,500 trupa u 30-dnevnu misiju kako birazoruzala naoruzane grupe etnickih Albanaca.

Krajem septembra, sto je proizaslo iz ove misije,NATO-u je upucen zahtev da zadrzi manji brojtrupa u zemlji kako bi doprineo zastitiposmatraca EU i OEBS-a, koji su nadgledaliprimenu okvirnog sporazuma. Oko 700pripadnika NATO trupa je razmesteno daucestvuje u ovoj operaciji, pridruzivsi se malokontigentu NATO trupa koje su vec bilestacionirane u zemlji kako bi obezbedileKFOR-ove linije za komunikacije i logistiku. OvaNATO operacija je okoncana u martu 2003,kada je odgovornost za misiju predata EvropskojUniji, zahvaljujuci sporazumima EU i NATO kojisu omogucili upotrebu NATO vojnih sredstava imogucnosti za operacije predvoWene od straneEU (vidi poglavlje 2). Od 15 decembra 2003,zahvaljujuci postignutom uspehu u stabilizacijisituacije, vojna operacija pod voWstvom EU jezavrsena i zamenjena EU civilnom policijskomoperacijom.

Avganistan

U avgustu 2003, NATO je preuzeo odgovornostza MeWunarodne snage za podrsku (ISAF) IV uAvganistanu kako bi se pomoglo avganistanskimtranzicionim vlastima u stvaranju bezbednogokruzenja za graWane u Kabulu i okolini. Zemljapokusava da se oporavi od dve decenije

graWanskog rata i od nedavno, destruktivnevladavine Talibana, koji su pruzali utociste teror-istima.

ISAF i meWunarodne snage pod mandatom UNkoje su rasporeWene krajem 2001. Prvu misiju jepredvodilo Ujedinjeno Kraljevstvo i sastojala seod snage iz drugih zemalja, od kojih je vecinabila iz zemalja clanica NATO. ISAF II jepredvodila Turska, a ISAF III zajednickiNemacka i Holandija. Originalno, mandat koji jeISAF imao ogranicio je operacije na Kabul i blizuokolinu, meWutim, u oktobru 2003, rezolucijomSaveta Bezbednosti UN dato je ovlascenje saprosirenje operacija i van Kabula.

NATO je prihvatio da prosiri svoju misiju u sirimrazmerama u Avganistanu, pogotovu krozprivremeni razmestaj trupa van Kabula i uzpretpostavku da vojnu komandnu strukturu ciniznacajan broj pokrajinskih timova za obnovu(PRT), koji pomazu u stabilizaciji regiona.Pocevsi sa podrskom PRT u Kunduzu kojipredvodi Nemacka, ISAF ce postepeno daprosiri svoju ulogu kako bi pruzio podrsku drugimpokrajinskim timovima za obnovu. Avganistanse suocio sa mnogim ozbiljni izazovima, dokmeWunarodna zajednica radi na tome dapomogne Avganistanu u obnovi zemlje. NATOse obavezao da ce ostati u Avganistanu sve dokbude potrebe. Sveobuhvatna strategijaangazovanja NATO u Avganistanu treba dabude razvijena na vreme do sledeceg samita uIstanbulu 2004, uz bliske konsultacije sa drugimmeWunarodnim organizacijama i avganistanskimprelaznim vlastima.

33

Odgovor na vanredna stanja > 11

Sve zemlje su odgovorne da obezbede planovena nacionalnom nivou za slucaj vanrednihsituacija i nesreca ukljucujuci izlivanje hemijskihili toksicnih materija, lavina, poplava izemljotresa, ili otklanjanja posledica teroristickihnapada. Ali nesrece, bilo da su uzrokovaneljudskim faktorom ili prirodne, ne priznajunacionalne granice, pa prema tome kooperacija iplaniranje na meWunarodnom nivou sunezamenljivi.

Saradnja izmeWu NATO zemalja nasla je svojemesto i na polju planiranja za slucaj vanrednihsituacija na visegodisnjem nivou. Nedavno, ovasaradnja je prosirena tako da obuhvati i zemljepartnere. Najveci napredak je ucinjen oko nacinana koji su organizovani resursi da delaju uslucaju vanrednih situacija u evro-atlantskojregiji.

Koordinacija u okviru NATO-a

Efektivni odgovori na katastrofe pozivaju nakoordinaciju u oblasti transporta, medicinskihresursa, komunikacija, sposobnosti da seodgovori na vanredne situacije i druge civilneresurse. NATO je igrao vitalnu ulogu u harmo-nizaciji planiranja izmeWu svojih zemalja clanica,obezbeWujuci da planovi dobro funkcionisu kadato bude potrebno i osiguravajuci da resursi odkojih zavisi njihova primena, budu dostupni.

U okviru NATO, mehanizam koji je koriscen zakoordinirano planiranje na ovom polju sastoji seod niza tehnickih planskih komisija i komiteta,koji rade pod sveobuhvatnom direktivom VisegKomiteta za vanredna stanja. Ova telaomogucuju sastanke eksperata nacionalnihvlada, industrije i vojske da kordinira planiranje uodnosu na evropski unutrasnji saobracaj,pomorski saobracaj, civilno vazduhoplovstvo,hranu i poljoprivredu, industrijsku proizvodnju izalihe, postanske i telekomunikacije, medicinskapitanja, civilnu zastitu i proivodnju goriva injegove zalihe.

Sira saradnja

Danas, iskustvo NATO i ekspertize u oblastiplaniranja za slucaj vanrednih stanja su siredostupni i istovremeno crpe saznanja i moguc-nosti drugih zemalja koje ucestvuju u radu evro-atlantskog partnerskog Saveta. Povecano je iucesce NATO partnerskih zemalja koje aktivnoucestvuju u konkretnim formama saradnje uradu planskih komisija i komiteta i, tokom 1988,je ustanovljen Atlantski Koordinacioni Centar zavanredna stanja (vidi belesku.)

Planiranje za slucaj vanrednih situacija jetakoWe vazan aspekt u sveukupnojprogramskoj saradnji sa zemljama partnerima isada cini najvecu ne-vojnu komponentuaktivnosti u okviru Partnerstva za Mir. Teaktivnosti ukljucuju seminare, radionice, vezbei kurseve obuke, koji okupljaju i civilni i vojnipersonal sa razlicitih nivoa lokalnih, regionalnihi nacionalnih vlada. Druge meWunarodneorganizacije, kao sto su kancelarija UN zakoordinaciju humanitarnih poslova i Visokikomesar za izbeglice UN, MeWunarodnaagencija za atomsku energiju i Evropska Unija,su takoWe vazni ucesnici, kao sto su i nevladineorganizacije za pomoc.

DogaWaji od 11 septembra 2001 vratili su nazadu zizu interesovanja hitnost saradnje upripremama za moguce teroristicke napade na

34

civilno stanovnistvo upotrebom hemijskog,bioloskog, radioloskog ili nuklearnog (CBRN)oruzja. Partnerski Akcioni plan protiv terorizma,objavljen na samitu u Pragu u novembru 2002,podrzava deobu relevantnih informacija i ucesceu planiranju vanrednih situacija kako bi seprocenili rizici i smanjila ranjivost civilnogstanovnistva od terorizma i oruzja za masovnounistenje. NATO i njegove zemlje partneri radena utvrWivanju sposobnosti na nacionalnom

nivou koje bi bile na raspolaganju u slucajutakvog napada. Sta vise, dogovoreno je daAkcioni plan za slucaj vanrednog stanjapomogne nacionalnim vlastima kako bi mogle dapoboljsaju sopstvenu i spremnost graWanstva zamoguce teroristicke napade sa CBRN oruzjem.Pokrenuta je takoWe i rasprava o odnosnimulogama i mogucnostima NATO i EvropskeUnije na polju planiranja u slucaju vanrednogstanja.

Evro-atlantske mogucnosti u slucaju katastrofa

Potreba za bolje koordiniranim Evro-atlantskimmogucnostima reakcije u slucaju katastrofavodila je do ustanovljenja pri NATO stabu, ujunu 1999, Evro-atlantskog KoordinacionogCentra za odgovor u slucaju katastrofa(EADRCC), baziranom na predlogu koji je dalaRusija. Centar radi kao centralno mesto zarazmenu informacija i koordinaciju odgovora uslucaju katastrofe izmeWu NATO-a i zemaljapartnera u Evro-atlantskoj regiji. On takoWeorganizuje vece vezbe za slucaj elementarnihnepogoda u toku kojih se uvezbavaju odgovorina simulirane prirodne ili ljudskim faktoromizazvane katastrofalne situacije.

EADRCC je pruzio doprinos humanitarnimoperacijama u toku izbeglicke krize na Kosovui doprineo je svojim neprocenjivim radom uodgovoru na velike poplave u Ukrajini,Rumuniji, MaWarskoj, Albaniji i CeskojRepublici; u slucaju zemljotresa u Turskoj1999; sumskom pozaru u bivsoj jugoslov-enskoj Republici Makedoniji* i Portugalu; ivremenskim nepogodama u Ukrajini iMoldaviji.

Centar blisko saraWuje sa agencijama UN-akoje igraju vodecu ulogu u odgovorima nameWunarodne katastrofe – Kancelarija UN-aza koordinaciju humanitarnih poslova i Kance-larija Visokog Komesara za izbeglice – kao idruge organizacije.

Zemlje su ohrabrene da razvijaju bilateralne imultilateralne dogovore kako bi usmerile svojupaznju na pitanja kao sto su regulisanje pitanjaviza, dogovori oko prelaska granice, tranzitnidogovori, carina i status personala. Takvimmerama bi se izbegla birokratska odugovla-cenja u otpremi pomoci i timova na mestonesrece.

TakoWe su napravljeni aranzmani za Evro-at-lantsku Jedinicu za odgovore na katastrofe,koja bi bila sastavljena od mesovitih nacion-alnih elemenata, i bila formirana i poslata namesto nesrece.

35

Saradnja u oblasti nauke i ekologije > 12

Dva posebna programa NATO okupljajunaucnike i eksperte na redovnoj osnovi kako biradili na problemima od zajednickog interesa –civilni naucni program Naucnog Komiteta NATOi ekoloski i drustveni program Komiteta zaizazove modernog drustva (CCSM). Mrezastvorena kroz saradnju, sto je i tradicija meWunaucnicima i zahtevi za naucnim napretkom,takoWe ispunjavaju i politicki cilj za izgradnjomrazumevanja i poverenja izmeWu zajednicarazlicitih kultura i tradicija.

Naucni programi, koji postoje vise od 45 godina,su nedavno preusmereni da budu fokusiraniiskljucivo na prioritetna istrazivacka pitanja uodbrani od terorizma ili suceljavanja sa drugimpretnjama po bezbednost. U skladu sa inici-jativama Alijanse u suceljavanju sa novimpretnjama, NATO civilni naucni program sadakoncentrise svoju podrsku ka saradnji popitanjima iz ovih oblasti. Da bi izrazili ove funda-mentalne promene, izabrano je novo ime za ovajprogram, koji je sada poznat kao NATO programza „Bezbednost kroz nauku“.

CCMS se bavi problemima pitanja ekologije idrustva tako sto spaja nacionalne agencije kakobi saraWivale na pilot studijama u ovim oblastima.Nedavno je definisan niz kljucnih ciljeva popitanju bezbednosti kao vodic u buducem radu

ovog programa. Program unapreWuje saradnjuizmeWu NATO-a i zemalja partnera u obracanjuka problemima od zajednickog interesa.

Isto tako promovise kljucne aktivnosti u okvirusaradnje naucnika i eksperata iz NATO-a izemalja partnera, posebne inicijative obakomiteta potakle su povecanu saradnju sanaucnim i ekoloskim zajednicama u Rusiji,Ukrajini i mediteranskim zemljama kojeucestvuju u dijalogu.

Nauka za bezbednost, stabilnost isolidarnost

Koreni NATO naucnog programa sezu unazaddo 1950, kada je napredak u nauci i tehnologijibio smatran da je od izuzetnog znacaja zabuducnost atlantske zajednice. Zato jeustanovljen program koji ce da promovisenaucnu saradnju, i tokom sledecih 40 godina,saradnja izmeWu naucnika u NATO zemljama jedobila podrsku, postavljajuci visoke standardeza savrsenstvo u nauci.

Od ranih devedesetih, posle kraja hladnog rata,program je postepeno otvaran za ucesce i izzemalja koje ne pripadaju NATO, sve dok 1999nije potpuno preobracen da pruzi podrsku

36

saradnji meWu naucnicima u NATO zemljama ionima iz zemalja partnera i zemalja kojeucestvuju u mediteranskom dijalogu. Jasanfokus je bio na promovisanju napretka i mirastvaranjem veza izmeWu naucnika iz nekadarazdvojenih zemalja.

Od 2004, dalje fundamentalne promene supredstavljene u vezi sa programom, prateci novepretnje od strane terorizma kao i druge pretnjepo bezbednost modernog sveta. Program ceubuduce nuditi svoju pomoc za saradnjom samou prioritetnim temama istrazivanja u dve oblasti„Odbrana od terorizma“ i „Suocavanje sa drugimpretnjama po bezbednost“.

Cilj novog programa „Bezbednost kroz nauku“ jeda doprinese bezbednosti, stabilnosti i solidar-nosti izmeWu nacija, primenom nauke zaresavanje problema. Saradnja, mreza i izgradnjakapaciteta su sredstva koja se koriste da bi sedostigao ovaj cilj. Razlicite vrste dotacija senude zaposlenim naucnicima u NATO-u,zemljama partnerima i zemljama koje ucestvujuu dijalogu kako bi saraWivale na prioritetnimpitanjima istrazivanja. Dotacije su takoWeponuWene kako bi se pomoglo zemljamapartnerima u osnivanju racunarske mrezne infra-strukture.

Virtualni svileni autoput

Najveci i najambiciozniji projekat koji je biosponzorisan od strane NATO naucnogprograma je pokrenut u oktobru 2001.Nazvan „Virtualni svileni autoput“ – kako bipodsecao na Veliki svileni put koji se koristioda poveze Evropu i Daleki Istok, promoviserazmenu dobara, znanja i ideja – projekat jeomogucio racunarsku mrezu i pristup puteminterneta akademskim i naucnim zajed-nicama osam zemalja u Juznom Kavkazu iCentralnoj Aziji.

Jermenija, Azerbejdzan, Gruzija, Kazahstan,Kirgiska Republika, Tadzikistan, Turkmen-istan i Uzbekistan nalaze se na oboduevropske internet arene i njihov nivo razvojaje takav da one nece biti u stanju da priusteopticke veze u doglednoj buducnosti.

Kroz ovaj NATO projekat, koji je jeftin, iposlednja rec satelitske tehnologije sada supovezane naucne i akademske zajednicezemalja ucesnica na internet, kroz zajednickisatelitski snop. NATO je dao odobrenje zafinansiranje satelitskog propusnog opsegaprenosnog kanala i postavljanje devetsatelitskih diskova – osam malih u zemljamakoje su povezane sa velikim diskom uHamburgu, Nemackoj, koji sluzi kaoevropsko srediste. Drugi sponzori sudoprineli na svoj nacin.

U 2003 doneta je odluka da se prosiri mreza„Virtualni svileni autoput“ do Avganistanatako sto ce se postaviti zemaljska satelitskastanica u Kabulu.

37

Civilna nauka je dokazala da moze da budeizuzetno efikasno sredstvo za meWunarodnidijalog, s obzirom na svoju univerzalnost isposobnost da stvara krajnje efikasnemeWunarodne mreze. Talenat okupljen u ovimnaucnim mrezama moze da se primeni u slucajusvake rastuce pretnje po Alijansu. Nauka je kakosredstvo za pronalazenje odgovora na kriticnapitanja tako i nacin za spajanje nacija.

Hvatanje u kostac sa izazovimamodernog drustva

CCMS je nastao 1969 kako bi se odgovorilo naprobleme ekologije. On predstavlja forum zaeksperte iz razlicitih nacionalnih agencija kojirazmenjuju svoje znanje i iskustvo u aspektimana tehnickom, naucnom i nivou smernicapovodom drustvenih i ekoloskih pitanja, kako uokviru civilnog tako i vojnog sektora.

Pokrenuti projekat pod pokroviteljstvomCCSM-a promovise saradnju u hvatanju ukostac sa problemima koji uticu na okruzenje ikvalitet zivota, kao sto su ekolosko i zagaWenjebukom, problemi urbane sredine, energije,ljudskog zdravlja, i ekoloskih problema koji seodnose na odbranu. U drugom podrucju,

tipicne oblasti ispitivanja su pitanja kao sto suponovna upotreba zemljista koje se prethodnokoristilo za vojne svrhe, metodologija ciscenja,ekoloska zastita na primer u odnosu na starecevovode.

CCSM radi na decentralizovanoj bazi,obuhvatajuci aktivnosti kao sto su pilot studije,projekti, radionice i seminari, koji se svi finan-siraju na nacionalnoj osnovi. Jedna ili visenacija preuzimaju vodecu ulogu i preuzimajuodgovornost za planiranje i koordinaciju uradu. Od nedavno, aktivnosti su prosirenekako bi obuhvatile radionice i nove studije popitanjima od izuzetnog znacaja za zemljepartnere.

CCSM takoWe je definisao i brojne kljucne ciljevekako bi usmerio svoj buduci rad, sto treba dasmanji udar vojnih aktivnosti na ekologiju;provodeci regionalne studije ukljucujuciaktivnosti oko prelaska granice; sprecavanjakonflikta u odnosu na oskudnost sredstava;bavljenje rizicima koje nose elementarnenepogode po ekolosku sredinu i drustvo sto bimoglo da izazove ekonomsku, kulturnu i politickunestabilnost; i bavljenje ne- tradicionalnimpretnjama po bezbednost.38

Ranjivost meWusobno povezane zajednice

Danasnje drustvo je mnogo ranjivije nego stoje to bilo, usled rastuce meWusobnepovezanosti na svim nivoima. Sire otvorenaglobalna zajednica, mnogo slozeniji tehnoloskisistemi, povecali su zavisnost od elektronskihinformacija i komunikacionih sistema, ispreple-tenost proizvodnje hrane i sistema isporuke,meWusobna povezanost i rastuca gustinatransportnih sistema – sve ovo prosiruje nove ipromenljive manifestacije ranjivosti. Gubitaktelekomunikacija i snabdevanja energijom naduzi period vremena, na primer, moze daizazove vecu dezorganizaciju. U osvit 11septembra 2001, brige oko ne- tradicionalnihteroristickih pretnji, kao sto je napad bioloskimoruzjem ili kibernetski rat, su se povecale.

Ocuvanje bezbednosti i zastita drustva odsirokog spektra izazova zahteva saradnju ikoordinaciju izmeWu razlicitih agencija namnogim poljima, kako na nacionalnom tako ina meWunarodnom nivou. Ovo se moglo videtiu americkoj kampanji protiv terorizma, koja je

posegla ne samo za vojnom saradnjom vec idiplomatskom, finansijskom, ekonomskom,obavestajnom, carinskom i policijskomsaradnjom.

Kratkorocni projekat je pokrenut u martu 2001,pod pokroviteljstvom CCSM-a kako bi serazmotrili uobicajeni izazovi i identifikovaleoblasti za vecu meWunarodnu saradnju kako bise smanjila ranjivost kompleksa, meWusobnozavisni sistemi, koji su od vitalne vaznosti zafunkcionisanje modernog drustva. Norveska jepreuzela vozstvo nad ovim projektom, u koji suukljucene Danska, Gruzija, MaWarska,Litvanija, Moldavija, Poljska, Rumunija,Svedska, Svajcarska, Turska, Ukrajina,Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Drzave.

39

Kako NATO funkcionise > 13

NATO nije supranacionalna vec meWudrzavnaorganizacija. To je savez nezavisnih suverenihdrzava, koje su se zajedno okupile u interesuzajednicke bezbednosti i u odbrani zajednickihvrednosti. Odluke se donose na bazikonsenzusa.

Da bi se odrzale konsultacije, svaka zemljaclanica je zastupljena stalnom delegacijom uNATO politickom sedistu u Briselu, koja sesastoji od stalnog predstavnika, koji je na celudelegacije, i vojnog predstavnika. Svaki od njihima podrsku osoblja, civilnih i vojnih savetnika,koji zastupaju svoje zemlje u razlicitim NATOkomisijama.

Odvojena civilna i vojna struktura je ustanov-ljena u okviru NATO-a kako bi mogla da odgovorina politicke i vojne dimenzije rada u Alijansi. Obestrukture pruzaju podrsku Severno atlantskomSavetu, u okviru NATO, najvisem telu kojedonosi odluke.

Konsenzus i opsta saglasnost

Alijansa se bazira na zajednickoj predanostiprakticnoj, meWusobnoj saradnji u oblastiodbrane i bezbednosti. Nema glasackihprocedura u NATO-u i odluke se donose na bazikonsenzusa i opste saglasnosti. Ovo znaci dapoliticke konsultacije su vitalni deo procesadonosenja odluka. Sva NATO tela su sacinjenaod predstavnika zemalja clanica, cija je uloga dapredstave glediste svoje zemlje saveznicima i daizveste sopstvene vlade o stavovima drugihsaveznika.

Politicke konsultacije u okviru NATO suneophodna komponenta u rukovoWenju u kriznimsituacijama i zato su cesto povezane saperiodima tenzije i poteskoca, sto isto takopredstavlja uobicajenu dnevnu aktivnost, kojaomogucava zemljama clanicama da istrazedosege za donosenje sporazuma i formulisanjedugorocne politike. Konsultacije mogu biti urazlicitoj formi. To moze biti jednostavnarazmena informacija i misljenja; podnosenje

inicijative ili saopstavanje odluka koje je vladapreduzela, ili moze biti zauzimanje stava kojimoze biti osnov od interesa za saveznike;davanje unapred upozorenja o vladinimakcijama ili odlukama i prilika za druge da ihprokomentarisu i potvrde; diskusija sa ciljem dase dostigne konsenzus po pitanju politike kojutreba usvojiti ili akcija koje treba paralelnopreduzeti; ili konsultacije osmisljene da sezemlje clanice sloze oko kolektivne odluke ilizajednicke akcije.

Proces konsultacija je kontinuiran. Kako su ipredstavnici zemalja clanica smesteni u istomsedistu u Briselu, konsultacije izmeWu saveznikamogu da se odrze na zahtev bilo kog od njih, ilina inicijativu Generalnog Sekretara NATO, ukratkom vremenu. Mehanizam za konsultacijeobezbeWuje postojanje permanentnog dijaloga iobilje mogucnosti da se rasprave i razjasne evenedoumice.

Neki put zemlje clanice se naWu u situaciji da seslazu u potpunosti i donosenje odluke nepredstavlja problem. Neki put se dogodi davecina ima zajednicki stav ali jedna ili visezemalja imaju drugacije misljenje, u kom slucajuse cine napori da se smanji jaz, i ako je potrebno,da se dostigne kompromis. Naravno, moguce jeda razlike ne mogu da se usklade. U tom slucaju,pojedinacna zemlja clanica je slobodna danastavi sa svojim izabranom aktivnoscu. Nijedna zemlja nije primorana da preduzme akcijeili da donese odluke protiv svoje volje.Generalno, meWutim, duh kompromisa i osecajza zajednicki interes i ciljeve obezbeWuju dauprkos razlikama u misljenju, postoji dovoljanzajednicki osnov da se doWe do sporazuma.Jednom doneta, odluka Alijanse predstavljazajednicki stav svi zemalja.

Civilna struktura NATO

Najvaznije telo koje donosi odluke je SavetSeverno-atlantskog pakta. Odgovoran za sveodluke u okviru NATO, predstavlja jedino teloustanovljeno od strane Severno-atlantskog

40

Pakta. Savet je prvo i najpre, politicki forum kojiokuplja predstavnike svih zemalja clanica kakobi se raspravljalo o politici i operacionalnimpitanjima. On moze da se sastaje na razlicitimnivoima, obicno jednom nedeljno na nivouambasadora iz svake zemlje, a najmanje dvaputa godisnje na nivou ministara inostranihposlova i odbrane, i povremeno na nivou celnikavlada. Bez obzira na kom nivou se sastaje,odluke imaju jednak autoritet i odrazavaju stano-viste svake vlade. Uobicajeno, sastaje se kakobi se raspravljalo o pitanjima od zajednickoginteresa ili pitanjima koja zahtevaju donosenjezajednicke odluke ali nema ogranicenja popitanju tema o kojima Savet moze da raspravlja.

Odbor za planiranje odbrane bavi se najvisepitanjima odbrane i odnosnim pitanjima u vezi saplaniranjem kolektivne odbrane. On dajesmernice NATO vojnim vlastima i ima istiautoritet kao i Savet po pitanjima u njegovojingerenciji. Kao i Savet, uobicajeno se sastajena nivou ambasadora, ali najmanje dva putagodisnje, sastaje se na nivou ministara odbrane.Ministri odbrane se takoWe redovno sastaju uokviru Grupe za nuklearno planiranje, koja sebrine i razmatra o nuklearnoj politici Alijanse iraspravlja o sirokom nizu pitanja specificnih zaovu oblast i povezanih sa nuklearnim snagama idrugim pitanjima kao sto su nuklearno naoru-zanje i sirenje oruzja za masovno unistenje.Francuska, koja nije deo integrisane NATOvojne strukture, ne ucestvuje niti u Odboru zaplaniranje odbrane ni u Grupi za nuklearnoplaniranje.

Odgovorni Savetu i Odboru za planiranjeodbrane su mnogi suborinisani komiteti, kojiraspravljaju o specijalizovanim aspektimapolitike i daju preporuke za konacne odluke.Svaka zemlja clanica je zastupljena u sva trikomiteta. Jedan primer je Komitet za politiku,koji se redovno sastaje, na razlicitom hijerarhi-jskom nivou, kako bi uputio svoj savet Savetupovodom glavnih dnevnih politickih pitanja kojiimaju osnova za politiku Alijanse. Drugi jeKomitet za preispitivanje pitanja odbrane, koji

nadgleda procese i konsultacije koji vode doodlucivanja na nivou vojnih snaga koje ce zemljeclanice staviti na raspolaganje NATOintegrisanoj vojnoj strukturi u sledecemplanskom periodu. Komitet za infrastrukturuNATO razmatra predloge za zajednicko finan-siranje postrojenja koja koriste NATO snage.Ekonomski komitet se fokusira na ekonomskirazvoj koji je direktno u vezi sa politikom bezbed-nosti. Odbor za budzet podnosi predloge Savetuza raspodelu civilnog i vojnog budzeta u kojidoprinos daju sve nacije.

Konsultacije se obavljaju kroz ceo dijapazonaktivnosti Alijanse. Konferencija Nacionalnihdirektora za naoruzanje redovno se sastaje darazmotri politicke, ekonomske i tehnicke aspekterazvoja i nabavke opreme za NATO snage. Napolju informacija, Odbor NATO za javnu diplo-matiju, usredsreWuje svoje aktivnosti u ciljupoboljsanja poznavanja i razumevanja NATO-a injegove politike, kako u NATO tako i u zemljamapartnerima. O pitanjima koja se ticu naucnihaktivnosti Alijanse i ekoloskih programaraspravlja se na Odboru za nauku i Odboru zaizazove modernog drustva. Ostali odbori i grupe,kao sto je Politicko-vojni odbor za upravljanje uPartnerstvu za Mir, pomaze razvoj i nadgledasaradnju sa zemljama partnerima.

O aktivnostima Alijanse koje obuhvataju zemljepartnere, kao sto su mirovne misije ili PfPprogram, se raspravlja sa zainteresovanimvladama. Konsultacije se sprovode kroz odgov-arajuce forume kao sto je Evro-atlantskipartnerski Savet, Savet NATO-Rusija i NATO-ukrajinska Komisija, Slicno, o aktivnostima uokviru mediteranskog dijaloga se raspravlja sazemljama koje ucestvuju u mediteranskoj Grupiza saradnju. NATO pridaje izuzetan znacajkontinuiranom radu ovih tela. Ona daju korisne

41

informacije, pogotovu u vreme kriza, gde mozeda se raspravlja o razlikama i razmenjujemisljenje.

Vojna struktura NATO

NATO vojna struktura je pod paskom Vojnogkomiteta, koji je najvisi vojni autoritet u okviruAlijanse, ali ostaje pod politickim nadzoromSaveta Severno-atlantskog Pakta. Komitetpruza savete Alijansi u vezi sa vojnim pitanjima.Na svom najvisem nivou, on okuplja nacelnikegeneralstaba, na dnevnoj bazi, a zemlje clanicesu zastupljene svojim vojnim predstavnicima.

Vojni komitet takoWe pruza smernice zapoved-nicima NATO strateskih snaga. Postoje dvatakva zapovednika, naime Vrhovna saveznickivojni zapovednik za Evropu (SACEUR), ciji jestab – Vrhovni Stab saveznickih evropskihsnaga (SHAPE) – smesten u Mons-u u Belgiji, iVrhovni Stab zapovednika za transformaciju(SACT), koji je baziran u Norfolk-u, Virdzinija, uSjedinjenim Drzavama.

SACEUR je na celu Saveznicke OperativneKomande, za koju komandu vojnih snaga su seclanice dogovorile da stave na raspolaganjeNATO-u. Prema tome je i odgovorna za sveNATO operacije, bez obzira na mesto, i dvojna jekao Komanda Sjedinjenih Drzava i evropskaKomanda.

SACT ima funkcionalnu ulogu. Kako je na celuSaveznicke Komande za transformacije,odgovoran je za promovisanje i nadgledanjekontinuiranih transformacija snaga Alijanse injihovih sposobnosti. TakoWe je dvojna, kaoKomanda i Komanda Zdruzenih Snaga SAD.

Podela odgovornosti ove dve komande jeprethodno bila geografska sa SACEUR-om nacelu NATO operacija u Evropi i VrhovnomSaveznickom Komandom za Atlantik(SACLANT) odgovornom za operacije uAtlantskom Okeanu. Racionalizacija vojnekomandne strukture je istaknuta i odobrena na

Samitu u Pragu u novembru 2002. Ona je odrazpredanosti NATO da razvije sposobnosti i odrzigotovost snaga koja je neophodna zarukovoWenje krizama, mirovnu podrsku i human-itarne zadatke u okviru i van svoje tradicionalneoblasti odgovornosti. Dopunjena je i stvaranjemNATO snaga za odgovor i pokretanjem praskeObaveze o mogucnostima. (vidi poglavlje 3).

NATO parlamentarna Skupstina

Alijansa je meWudrzavna organizacija, i svakiclan vlade je odgovoran svom parlamentu.Podrska demokratski izabranih predstavnikaparlamenta za ciljeve Alijanse je zbog togavazna. NATO Parlamentarna Skupstina je inter-parlamentarni forum zemalja clanica NATO, kojiokuplja evropske i severno americke zakono-davce kako bi diskutovali o pitanjima od zajed-nickog interesa.

Skupstina je potpuno nezavisna od NATO-a, alipredstavlja vezu izmeWu nacionalnih parla-menata, i Alijansa koja ohrabruje vlade da uzmuu obzir i stavove Alijanse u razmatranje kadaizraWuju okvir za nacionalnu legislativu. TakoWeona funkcionise i kao stalni podsetnik dameWunarodne odluke koje su donete u okviruNATO-a bezpogovorno zavise od politickerealizacije u okviru nacionalnih demokratskihprocesa. NATO Parlamentarna SkupstinatakoWe ima opsezne kontakte sa parlamentima uzemljama partnerima, koji salju svojepredstavnike da ucestvuju u diskusijama irazmatranjima.

42

Uloga Generalnog Sekretara NATO

Generalni Sekretar unapreWuje i usmeravaprocese konsultacija i donosenja odluka u okviru

Alijanse. On je predsedavajuci Severno-at-lantskog Saveta i drugih visih odbora i imaznacajan uticaj na proces odlucivanja. On mozeda predlozi temu za diskusiju i moze da iskoristisvoj polozaj kao nezavistan i nepristrasanpredsedavajuci da usmeri diskusiju u pravcukonsenzusa u interesu Alijanse u celini.MeWutim, Generalni Sekretar nema moc dapreuzme na sebe politicke odluke i moze samoda nastupa u ime NATO-a do granice do koje sesloze vlade clanice da bi mogao da ide.

On je takoWe i glavni glasnogovornik u imeAlijanse i nalazi se na celu meWunarodnogosoblja, koje pruza podrsku u radu zemaljaclanica na odborima razlicitog nivoa.

Ko placa za NATO?

Udeo u budzet NATO se izracunava u skladusa formulom o deljenju troskova i predstavljasamo mali deo sveukupnog budzeta zaodbranu NATO zemalja.

Finansiranje zajednickog budzeta se ostvarujekroz odvojene civilne i vojne budzete i krozprogram investicija za bezbednost.

• Civilni budzet pokriva operativne troskovemeWunarodnog osoblja i NATO sedista;civilne programe i aktivnosti; troskovegradnje, voWenja i odrzavanja sadrzaja kaosto su konferencijske usluge za sastankeodbora i radenih grupa.

• Vojni budzet pokriva operativne i troskoveodrzavanja integrisane vojne strukture,ukljucujuci vojni odbor; meWunarodno vojnoosoblje i povezane agencije; dve strateskekomande; i povezan komandni, kontrolni iinformaticki sistem, istrazivanja, razvoj,nabavku i logisticke agencije; i NATOVazdusne snage za rano uzbunjivanje.

• Program investiranja u bezbednost finansirapostrojenja i sadrzaje koji su neophodniNATO-u van i preko onih koje su izgradilepojedine zemlje clanice za sopstvenepotrebe bezbednosti, na primer, komunika-cioni i informaticki sistemi, radari, vojnekomande, aerodromi, cevovodi za gorivo,spremista, luke i navigaciona sredstva.

Ove budzete nadgledaju Civilni i Vojni Odborza budzet i Odbor za infrastrukturu, koji jeodgovoran za finansiranje zajednickih-finan-siranih postrojenja koja pruzaju podrsku NATOsnagama. Visi odbor za resurse nadgledapolitiku zajednickih fondova. Svaka zemljaclanica je zastupljena u ovim telima. Svibudzeti NATO podlezu takoWe i spoljnojkontroli.

43

Promena i kontinuitet > 14

NATO danas je u mnogome drugacija institucijaod one koja je stvorena 1949. I sam NATO kao isvet evoluirali su na takav nacin koji ni osnivaciAlijanse jedva da su mogli predvideti. To jedrugacija institucija od one koja je branilaZapadnu Evropu tokom dekada u vreme hladnograta ili cak od one koja je pratila tranziciju uEvropi posle zavrsetka hladnog rata 1990. Unekoliko narednih godina ce se, bez sumnje,ponovo transformisati kako se budu razvijali ikoordinirani odgovori na nove bezbednosneizazove s kojima se zemlje clanice suocavaju uranom 21 veku. Zaista, kako se menja i strateskookruzenje, NATO ce najverovatnije morati dabrze evoluira kako bi odgovorio na nove pretnjeupucene njegovim zemljama clanicama. MeWuti,osnovna nacela saradnje unutar Alijanse,navedene zajednicke vrednosti i interesi, ostajustvarni kao i nacela osnivackog akta.

DogaWanjima od septembra 2001, napadimaprotiv Sjedinjenih Drzava i pokretanjem Clana 5po prvi put u svojoj istoriji, NATO se obavezaona fundamentalno preispitivanje nacina radakako bi se ophrvao pretnjama koje donositerorizam. Cak i pre teroristickih napada, Alijansase obavezala da sprovede krajnje intenzivanprogram aktivnosti, vodeci tri operacijerukovoWenja krizom u bivsoj Jugoslaviji,pripremajuci tle za dovoWenje novih clanica ikujuci jace partnerske odnose sa zemljama iorganizacijama kako u Evro- atlantskoj regijitako i sirom sveta. Danas, kako zadatak pruzanja

bezbednosti postaje sve slozeniji, NATO jepostao ukljucen u previse oblasti i aktivnosti dabi se mogle svesti samo na jedan slogan ilirecenicu.

NATO sutra

Kako Alijansa nastavlja da se siri, NATO cemorati da udovolji interesima rastuceg brojazemalja koje pokusavaju da deluju unisono.Istovremeno, zona stabilnosti u Evropi ce senajverovatnije prosiriti, a sa njom i izgledi zaekonomski prosperitet. I zaista, kako Alijansarazvija nove odnose sa Rusijom, Ukrajinom idrugim evropskim zemljama, Evropa ostavlja zasobom svoje podele iz proslosti i postajeznacajno stabilniji kontinent. Ovi pozitivnitrendovi moraju da budu pazljivo negovani.

Dok se priroda pretnji, sa kojima su suocenezemlje clanice i nacin na koji se NATO organ-izuje kako bi izasao na kraj s njima, menja,osnovna potpora Alijanse ostaje ista kao sto jeuvek i bila. NATO pruza trans-atlantski politicko-vojni okvir za resavanje bezbednosnih izazova.Alijansa spaja Evropu i Severnu Ameriku, i vagamnoge nacionalne interese. Sta vise, kakoNATO evoluira iz stita kolektivne odbrane u„rukovodioca“ bezbednosti u najsirem smislu,dosao je dotle da predstavlja zajednicuvrednosti, kao sto su demokratija i ljudska prava,isto tako kao i zajednicu interesa.44

NATO / OTAN

Public Diplomacy Division / Division Diplomatie publique

1110 Brussels / Bruxelles

Belgium / Belgique

Web site : www.nato.int

Site Web : www.otan.nato.int

E-mail / Courriel : natodoc@hq.nato.int

NATOTRASER0604