P R O T E K L I D O G A D J A J I

21www.serbianmirror.comFebruar 2014.

Srpska rediteljka SanjaBe{ti} je nedavno uhotelu “Njujorker” primi-

la nagradu Nau~ne fondacijeNikola Tesla iz Amerike zare`iju predstave “Tesla”, koja jeu maju pro{le godine imala nju-jor{ku premijeru, a svoju lon-donsku o~ekuje u februaru ovegodine. Ceremonija dodelenagrada odr`ana je u ~uvenomhotelu “ Njujorker” u kome jeNikola Tesla `iveo poslednjihdvadeset godina `ivota. Cilj ovefondacije je da se lik i deloNikole Tesle uvede u {kolskeprograme Sjedinjenih Ameri~kihDr`ava i da se javnost upoznasa najnovijim istra`ivanjima iizumima iz oblasti u kojima jesrpski nau~nik radio do svojesmrti.

- Ovu nagradu prih-

vatam od ~oveka koji je svojimidejama i izumima osvetlio svet.Ove je velika ~ast i svetlosniznak da sam na pravom, svetlomputu ka budu}nosti - rekla jeSanja u svom govoru na dodeli idodala slede}e: – Imala sam ~asti zadovoljstvo da primim nagraduza re`iju komada “Tesla”. Ovaizuzetna nagrada, uru~ena nasceni balske sale hotela“Njujorker”, u kojoj je NikolaTesla slavio svoje rodjendane idr`ao svoje nau~ne konferencije,posebno je zna~ajna u mojoj kar-ijeri. Kao ponosna Srpkinja koja`ivi i radi u Americi, kao nekoko promovi{e svoju zemlju, kao i`ivot i rad Nikole Tesle, ovanagrada mi daje motivaciju da jo{vi{e stvaram na svetskom nivou ipoka`em svetu {ta sve Srbija imada ponudi - rekla je rediteljka

Sanja Be{ti}.Komad “Tesla” koji je

napisala engleska autorka [eriGraubert, nai{la je na sjajne kri-tike a ~injenica da se veliki rad,istrajnost, odricanje i posve}enostisplate, govori i najava Sanjinenove premijere “D`eki i Merilin”ovog prole}a u Njujorku. D`ekiKenedi i Merilin Monro su `enekoje su obele`ile istoriju Amerikei ne prestaju da budu inspiracijarazli~itim umetni~kim formama.Prvi put na pozori{noj sceni uNjujorku, Sanja ih spaja natajnom sastanku o kome je {ezde-setih godina brujala Amerika. [tase zapravo desilo u ljubavnomtrouglu iza zatvorenih vrata ikako je D`eki Kenedi nad`ivelaostale protagoniste, ostaje publikavidi 18. aprila u teatru Rov naTimes Skveru.

“Ovu nagradu prihvatam od ~oveka koji je svojim idejama i izumima osvetlio svet.Ovo je velika ~ast i svetlosni znak da sam na pravom, svetlom putu ka

budu}nosti”, rekla je mlada srpska rediteljka, koja }e ovog prole}a predstavitisvoju novu predstavu “D`eki i Merilin”.

SANJA BE[TI]DOBILA NAGRADU”TESLA SPIRIT”

Obave{tavaju se bira~i koji imajuboravi{te u inostranstvu da preko

diplomatsko-konzularnog pred-

stavni{tva Republike Srbije mogu, najkasni-

je pet dana pre dana zaklju~enja jedin-

stvenog bira~kog spiska (22. februara 2014.

godine), podneti zahtev da se u jedinstveni

bira~ki spisak upi{e podatak da }e napredstoje}im izborima za narodneposlanike glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni

bira~ki spisak podatka o tome da }e bira~

glasati u inostranstvu obavezno mora da

sadr`i slede}e podatke: ime, prezime i ime

jednog roditelja bira~a; jedinstveni mati~ni

broj bira~a; op{tinu, odnosno grad i adresu

prebivali{ta bira~a u zemlji, kao i podatke

o op{tini, odnosno gradu i adresi boravi{ta

u inostranstvu prema kojoj }e bira~ glasati

na predstoje}im izborima.

Diplomatsko-konzularno pred-

stavni{tvo Republike Srbije kome je podnet

zahtev za upis u jedinstveni bira~ki spisak

podatka o tome da }e bira~ glasati u inos-

transtvu dostavlja zahtev nadle`noj op{tin-

skoj, odnosno gradskoj upravi po mestu

prebivali{ta bira~a u zemlji. Po dono{enju

re{enja da }e bira~ na predstoje}im izbori-

ma glasati prema mestu boravi{ta u inos-

transtvu i upisu tog podatka u jedinstveni

bira~ki spisak, bira~ se ne upisuje u izvod

iz jedinstvenog bira~kog spiska po mestu

prebivali{ta u zemlji, odnosno upisuje se u

izvod iz jedinstvenog bira~kog spiska

prema mestu boravi{ta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome

da }e bira~ glasati u inostranstvu mo`e

upisati u jedinstveni bira~ki spisak samo za

lice koje je ve} upisano u jedinstveni

bira~ki spisak. U slu~aju da lice koje ima

bira~ko pravo nije upisano u jedinstveni

bira~ki spisak za odlu~ivanje po zahtevu za

upis podatka o tome da }e birac glasati u

inostranstvu, neophodno je prethodno

sprovesti postupak upisa u jedinstveni

bira~ki spisak. Zahtev za upis u jedinstveni

bira~ki spisak, istovremeno sa zahtevom za

upis podatka da }e bira~ glasati u inos-

transtvu, podnosi se diplomatsko-konzu-

larnom predstavni{tvu Republike Srbije

koje oba zahteva dostavlja nadle`noj

op{tinskoj, odnosno gradskoj upravi prema

poslednjem prebivali{tu podnosioca zahteva

pre odlaska u inostranstvo, odnosno posled-

njem prebivali{tu jednog od njegovih

roditelja.

Takodje, obave{tavaju se bira~i koji

imaju boravi{te u inostranstvu da mogu preko

diplomatsko-konzularnog predstavni{tva

Republike Srbije podneti op{tinskoj, odnosno

gradskoj upravi po mestu njihovog

prebivali{ta u zemlji zahtev za davanje

obave{tenja o podacima koji su o njima

upisani u jedinstveni bira~ki spisak. Uvid ujedinstveni bira~ki spisak mo`e se izvr{iti i

elektronskim putem na zvani~noj internet

stranici Ministarstva pravde i dr`avne uprave

– www.mpravde.gov.rs, uno{enjem podatka o

jedinstvenom mati~nom broju gradjana.

Zakonski osnov za glasanje uinostranstvu

Saglasno ~lanu 6. stav 2. Zakona o

jedinstvenom bira~kom spisku („Slu`beni

glasnik RS” br.104/09 i 99/11) bira~ koji

ima boravi{te u inostranstvu upisuje se u

bira~ki spisak prema poslednjem prebivali{tu

pre odlaska u inostranstvo, odnosno posled-

njem prebivali{tu jednog od njegovih

roditelja, s tim {to se u bira~ki spisak upisu-

ju i podaci o njegovom boravi{tu u inos-

transtvu. Upis podataka da }e bira~ na pred-

stoje}im izborima glasati prema mestu

boravi{ta u inostranstvu vr{i se pocev od

dana posle raspisivanja izbora, a najkasnije

pet dana pre dana zaklju~enja bira~kog

spiska. Nakon odr`anih izbora podaci iz

~lana 7. stav 3. navedenog zakona bri{u se

po slu`benoj du`nosti iz bira~kog spiska u

roku od 30 dana od odr`anih izbora.

Saglasno ~lanu 16. Zakona ojedinstvenom bira~kom spisku dan posle

raspisivanja izbora, diplomatsko-konzular-

na predstavni{tva Republike Srbije

obave{tavaju bira~e koji imaju boravi{te u

inostranstvu da preko diplomatsko-konzu-

larnih predstavni{tva Republike Srbije

mogu, najkasnije pet dana pre dana

zaklju~enja bira~kog spiska, podneti zahtev

da se u bira~ki spisak upi{e podatak da }e

na predstoje}im izborima glasati u inos-

transtvu. Ministarstvo nadle`no za poslove

uprave u obavezi je da odmah po raspisi-

vanju izbora tu ~injenicu objavi na sajtu

ministarstva.

Preuzeto sa veb stranice

kancelarije za dijasporu Republike

Srbije

http://www.dijaspora.gov.rs/

glasanje-u-inostranstvu/

Z A K O N I

22 Februar 2014.

PRIJAVA ZA GLASANJE U INOSTRANSTVU

REPUBLIKA SRBIJA: PARLAMENTARNI IZBORI 2014.Ministarstvo pravde i dr`avne uprave Republike Srbije izdaje Obave{tenje za upis u Bira~ki spisak podataka o tome da }e bira~ glasati u inostranstvu. Molimo gradjaneSrbije koji `ele da glasaju u inostranstvu da svoje podatke li~no dostave do 16. februara 2014. diplomatsko – konzularnim predstavni{tvima Republike Srbije u svetu.

Napomena: Generalni Konzulat Republike Srbije u ^ikagu poziva svepunoletne gradjane Republike Srbije u SAD da se prijave za glasanje (ime-jlom, faksom ili po{tom) do 16. februara 2014. diplomatsko-konzularnompredstavni{tvu u ^ikagu. Ovo va`i za sve gradjane Republike Srbije u SADkoji `ive u slede}im dr`avama i teritorijama SAD: Alaska, Arizona, California,Colorado, Hawaii, Idaho, Illinois, Indiana, Iowa, Kansas, Kentucky, Michigan,Minnesota, Missouri, Montana, Nebraska, Nevada, New Mexico, NorthDakota, Ohio, Oregon, South Dakota, Texas, Utah, Washington, Wyoming,Wisconsin i Guam.

U slu~aju da `ivite u dr`avama koje nisu navedene na ovoj listi, obratitese Ambasadi Republike Srbije u SAD: Embassy of The Republic of Serbia,2134 Kalorama Road NW, Washington D.C. 20008

tel. (202) 332-0333, faks (202) 332-3933,

email: birackispisak@serbiaembusa.org.

Prijavu mo`ete skinuti sa sajtaGeneralnog konzulata RS u ^ikagu

www.chicago.gov.rs ili: www.scgchicago.org

23www.serbianmirror.comFebruar 2014.

SVETI SAVA

Svaki narod na zemqi imazna~ajne li~nosti koje su svo-jim `ivotom i delima

obele`ili jednu epohu ili period uistoriji tog naroda.

Me|utim ima i onih qudi

~ija dela i zna~aj prevazilaze okvirevremena i prostora.

Wihov zna~aj i uticaj nisuvezani samo za jednu odre|enu dr`avui narod u kome su se rodili ili`iveli, ili samo za taj vremenskiperiod u kome su bitisali na zemqi.

To su oni qudi koje mi nazi-vamo svetiteqima i sa posebnompa`wom i qubavqu ih se se}amo ipomiwemo.

Me|utim i me|u wima imaonih koji se po svojoj svetostiodnosno zna~aju razlikuju me|usobom kao {to se zvezda od zvezderazlikuje svojim sjajem, veli~inom iblistavo{}u.

Najsjajnija svetiteqska zvez-da na nebeskom beskona~nom hori-zontu me|u bezbrojem zvezda u tkz.srbskom nebeskom sazve`|u jesteSveti Sava Nemaqi}. I ako rekosmoda svetiteqi svojim zna~ajem, utica-jem i sveto{}u prevazilaze okvire ipodele vremenskog, prostornog inacionalnog, ipak mi Srbi dugujemoposebnu zahvalnost i qubav ovomsvetitequ na{ega roda.

Mnogi se verovatno i danaspitaju, kako i zbog ~ega je Sv. Savapostao najzna~ajnija li~nost u na{ojistoriji i narodu?

Pre svega zato {to je uspeoda skine sa sebe okove ovogstvorenog, strasnog i trule`nogsveta i od najranije mladosti shva-tio i prepoznao smisao i ciq`ivota.

On je uspeo da odbaci svuprolaznost i ni{tavnost ovoze-maqskog bogatstva, slave, ~asti ivlasti i hrabro krene za ve~nim ineuni{tivim vrednostima.

Odnegovan i vaspitan upravoslavnoj veri on je u potpunostiuspeo da ispuni dve najve}ezapovesti o qubavi prema Bogu iprema qudima i odrekav{i se sebepo{ao za svojom najve}om qubavquHristom Gospodom, postaju}i takood princa, prost monah i od gospo-dara sluga.

Zbog te wegove vere, qubavi i`rtve, Gospod ga je u~inio za sva vre-mena najve}im sinom srbskoga naro-da i najblistavijom zvezdom na srb-skom nebeskom sazve`|u.

Svojim `ivotom i delatnomqubavqu prema Bogu i qudima, Sv.Sava ostaje najzna~ajnija li~nost una{oj istoriji, pokazateq `ivotnogpravca i pomo}nik svima onima kojiputuju ka ve~nom i neprolaznomCarstvu Bo`ijem.

Zbog svega toga se mipravoslavni Srbi sa ostalimpravoslavnim narodima molitvenose}amo i proslavqamo Sv. Savu,nadaju}i se da }emo uspeti dadostignemo svoju nebesku otaxbinu.

Zato draga bra}o i sestre,pomolimo se na{em nebeskog zastup-niku, da se i on za nas zauzme kodprestola Svesvete Trojice, da se sviSrbi, ma gde `iveli u matici ilirasejawu, obo`e, slo`e i umno`e, dase okrenu svetosavskom putu i udos-toje ve~noga `ivota u neprolaznomCarstvu Hristovom. Amin.

SRETEWE

GOSPODWE

Praznik Sretewe Gospodwe

spada u jedan od najve}ihHristovih praznika koje Crkva

slavi u ~etrdeseti dan po ro|ewuSina Bo`ijeg.

Kako svedo~i jevan|eqe,Bogorodica je dovela dete, Isusa uJerusalimski hram da ga posvetiGospodu, kako je to bio obi~aj kodJevreja i da radi o~i{}ewa i uznak zahvalnosti prinese `rtvu,po zakonu Mojsijevom.

U Jerusalimu je `iveostarac Simeon kasnije nazvanBogoprima~, kome je Duh Svetiobe}ao da ne}e umreti dok ne vidiobe}anog Mesiju, Gospoda IsusaHrista spasiteqa sveta. Do{av{iu hram, vo|en Duhom Bo`ijim kakopi{e jevan|elist Luka, uze Isusa unaru~je i ispuwen blagoda}uBo`ijom izgovori re~i blago-darnosti: ,,Sada otpu{ta{ u miruslugu svojega Gospode po re~i svo-joj, jer vide{e o~i moje spasewetvoje, koje si ugotovio pred licemsviju naroda, svetlost daprosve}uje neznabo`ce i slavu nar-oda tvojega Izraiqa” (Lk.2, 29-33).

Ovaj celokupni doga|aj imavelikog zna~aja za na{ `ivot inosi jednu va`nu poruku, a to je da~ovek putuju}i kroz ovaj svet i`ivot ima samo jedan smisao iciq, a to je susret sa Gospodom.

Bez obzira {ta u `ivoturadili i ~emu te`ili, mi svi nakraju krajeva o~ekujemo taj susretsa Tvorcem.

Tada }e sve nedoumice, svemisli i svi problemi bitirazja{weni.

Tada }emo videti licem ulice, kako ka`e apostol Pavle, jerza sada znamo i predvi|amo samodelimi~no i vidimo kao u

ogledalu i zagonetki, a kada do|esavr{eno, onda }e prestati {to je

delimi~no…(1.Kor.13.)Onda }emo dobiti odgovore

na sva pitawa, i sami dati odgovorza sve ono {to smo ~inili u`ivotu koji nam je od Bogadarovan.

Od za~e}a, pa do smrti,~ovek iskonski i podsvesnoi{~ekuje susret sa Gospodom.Jedni sa iskrenom `eqom i~e`wom da ga susretnu, a drugi sastrahom i neizvesno{}u…

Sveti Simeon je bio jedanod onih koji je sa verom i qubavquis~ekivao susret sa Bogom iobe}ano spasewe qudskog roda odrobovawa grehu i zlu.

Sav wegov `ivot, svewegove misli, `eqe i te`we bilesu usmerene u taj dugo o~ekivanisusret. I kako svedo~ijevan|elista, do{av{i u hram uzeoje Isusa u naru~je i blagosiqaju}iBoga rekao da sad u miru mo`e danapusti ovaj svet, jer su se svewegove `eqe i te`we ispunile.

Na{ `ivot draga bra}o isestre, treba da bude takav, da usvakom momentu budemo spremni zasusret sa Tvorcem, jer neznamodana ni ~asa u koji }e nas Gospodpozvati, da nas ne zateknenespremne i lewe, srcem ote`alimgrehom i privezanim za zemqu, ve}bodre i vesele, da kao mudre devo-jke, sa upaqenim svetiqkama du{esvoje, iza|emo u susret zeniku(Mt.25, 1-13).

Mi qudi vrlo ~esto zabo-ravqamo da je ovaj zemaqski `ivotprolazan i varqiv. Qudi se mnogovezuju za zemaqske stvari, i nato-varaju du{u svoju raznoraznimbrigama koje na kraju krajevaizgledaju sme{ne i bespotrebne,kada smrt zakuca na vrata. Nikonama nije obe}ao da }emo `ivetisedamdeset ili osamdeset godina ivi{e, i da }emo imati vremena dase pripremimo za smrt, tj. za sus-ret sa Bogom.

Bdite i stra`ite, ka`eSveto pismo, jer }e smrt do}i izne-nada, kao lopov, da nas ne zateknenespremne i iznena|ene, ve} kao{to rekoh, uvek bodre i spremne dapolo`imo ra~une za ono {to smo uovome `ivotu uradili i ostvarili.

Jer, kako ka`e Gospod: ,,gdeje blago va{e onde }e biti i srceva{e, a gde je srce na{e, tamo }emobiti i mi” (Mt.6,21).

Neka bi Sveblagi Gospoddarovao da se uvek na|emo spremniza susret sa wim, da damo blago-prijatan odgovor na stra{nomsudu wegovom i da se udostojimove~nog bla`enstva u neprolaznomCarstvu Hristovom. Amin.

Pi{e: Nenad Jovanovi}

maranata.jovanovic@gmail.com

PPPP RRRRAAAA VVVV OOOO SSSS LLLLAAAA VVVVQQQQEEEE

V E R A

24 Februar 2014.

J U B I L E J I

Da li jeB r a n i s l a vNu{i} bio

umetnik vizionarskogkaraktera ili samosjajan pisac iknji`evnik, danasvi{e uop{te nijeva`no. Njegovekomedije su aktuelnei danas, kao i ondakada su nastajale.Ipak, postaje va`no jedno drugopitanje. Da li su u Srbijipoliti~ke prilike potpuno istekao u Nu{i}evo vreme ili se jed-nostavno – istorija ponavlja?

Sa dolaskomvi{estrana~kog sistema Srbijapostaje dr`ava, gde su politi~arii kriminalci tesno povezani, gdese od ubistva premijera Djindi}a2003. do danas smenjuju razne“komi~ne vlade“, kako je to sampremijer za `ivota i predvideoda }e se desiti, “ako Srbijastane“, a svako od nas je imaou familiji ili kom{iluku po neku“gospodju ministarku“. Onakokako je Branislav Nu{i} opisaodavne 1923. godine. Njegovuprvu komedija “Narodniposlanik“ napisao je sa nepunihdevetnaest godina i dobio sjajnepohvale i kritike uglednih litera-ta tog vremena. Ipak, pro{lo jetrinaest godina dok “Narodniposlanik“ nije za`iveo na sceniNarodnog pozori{ta u Beogradu,{to je ozna~ilo po~etak Nu{i}evebogate umetni~ke karijere.Nepresu{na inspiracija njegovogknji`evnog rada i ~itavog `ivotabila je ljubav prema otad`bini.U ranoj mladosti ratovao je usrpsko bugarskom ratu 1885. akasnije je u I svetskom ratu sasrpskom vojskom pre{aoalbanske planine i stigao doKrfa. @eleo je lep{u i boljuSrbiju, pravedno dru{tvo i op{tiprosperitet. Borio se svojimo{trim perom, dovitljivimduhom i sjajnom inteligencijom.Put koji je odabrao nije bio nimalo lak. Kada je, rezigniran~injenicom da u pogrebnoj prat-nji velikog junaka bugarsko-srp-skog rata majora MihailaKatani}a nije bilo nijednogdr`avnog zvani~nika, ali punoljudi, a da se na sahrani majkepukovnika DragutinaFransovi}a, okupila cela poli-ti~ka elita skupa sa Kraljem

Milanom na ~elu,Nu{i} je u opozi-cionom „Dnevnomlistu” objavio pesmu“Dva raba”.

Zatutnja{e sva ~etirizvonaPovrve{e kite i

mundiriPovrve{e perjanice

bojnePovrve{e bezbrojni {e{iriSvi majori debeli i suviOficiri cela kita sjajnaPukovnici, s orlom i bez orlaI jo{ neko, ali to je tajnaPotmulo su udarala zvonaUdarala zvona iz bud`akaA i {to bi da se ~ini d`evaKad je pratnja srpskoga junakaSrpska deco {to mno`iti znateIz ovoga pouku imate:U Srbiji prilike su takeBabe slave, preziru junakeZato i vi ne mu~ite se d`abeSrpska deco postanite babe.

Osudjen je na dvegodine robije, a u zatvoru jenapisao komad “Protekcija“ , zakoji ga je inspirisala njegovasopstvena {ala, kojom je kao jo{neafirmisani pisac, zbunioupravnika zatvora rekav{i mu daje u srodstvu sa jednim tadaveoma uticajnim ministrom.

Pored pomenutog“Narodnog poslanika “, koji jekasnije iz centra politi~ke mo}imladog kralja AleksandraObrenovi}a i njegove suprugeDrage, kritikovan komad iokarakterisan kao „ruganjeborcima za parlamentarizam”, upi{~evoj fioci zbog politi~kenepodobnosti ~ekala je da ugle-da svetlost dana jo{ jedna bril-jantna komedija, „Sumnjivolice”, koja uz dela„Gospodja ministar-ka”, „Misterdo l a r ” ,

„O`alo{}ena porodica”, „Dr” i„Pokojnik” predstavljaju remekdela srpske komediografije. Savsvoj talenat Nu{i} je preto~io naduhovitu i visprenu kritiku srp-skog dru{tva, njegovu izvitop-erenost i nepravdu prema naro-du. On je bio ne samo komedio-graf, ve} i hroni~ar svog vreme-na, hvaljen i osporavan. Njegovsna`an

knji`evni i patriotski duh postaoje oslonac i za dana{nja vreme-na. Istina je da Nu{i}a, `ivotnije mazio i da je do`iveonajve}u tragediju koju ~ovekmo`e da do`ivi, izgubiv{i sinaBana, na frontu u I svetskomratu. Takva tragedija naterala jeNu{i}a da svoja, kao i ose}anja~itavog srpskog naroda opi{e uknjizi “Devetstopetnaesta –tragedija jednog naroda”. Kroz

sudbine malih, obi~nih ljudi,{to knjizi daje `ivotnostkakve nema u suvoparnimistorijskim delima ituma~enjima, Nu{i} jeneponovljivo prikazaoovu nezapam}enutragediju srpskog naro-da, u spomen svimakoji su izgubili svoje

`ivote i za nauk budu}imgeneracijama.

Osta}e zabele`en ipi{~ev poseban odnos sa

@ankom Stoki}, ~uvenompozori{nom glumicom,

za koju je Nu{i} in a p i s a o

k o m a d

“Gospodja Ministarka“.Branislav Nu{i} se povodomstotog izvodjenja predstave„Gospodja ministarka”telegramom obratio glumici:„Draga @anka, Vi i ja danasimamo malu, intimnu svetkov-inu. Mogu dogadjaji menjatire`ime, mogu se krize zavit-lavati i obarati kabineti. Vas sekrize ne mo`e dota}i, Vi ostajeteministarka, jedina ministarka,uvek ministarka!”

Nu{i}eva jedno~inka„Knez Ivo od Semberije” svojim~ovekoljubljem i snagom patriot-skih ose}anja zadivila je ivelikog Lava Tolstoja.

Napomenu}emo da jeNu{i} bio i novinar. Pisao je za“Politiku” pod pseudonimomBen Akiba. Bili su to tekstovikoji su mu doneli veliku popu-larnost.

Njegov sna`an duh ganikada nije napustio, ~ak ni u pood-makloj starosti. Poslednjih godinasvog `ivota, kao kandidat zapredsednika Udru`enja umetnika,nau~nika i pisaca jasno je upozo-ravao na opasnost koju donosifa{izam. Umro je 19. januara 1938.godine u Beogradu, a za sobom jeostavio pozori{ne komade koji seigraju i `ive na pozori{nim scena-ma {irom Srbije. Njegove komedijena sceni zvu~e kao da su ispisaneperom na{eg savremenika. I danaskada vidimo gde je Srbija i kako jeogrezla u korupciju, nepotizam ipoltronstvo, ostaje da se zapitamo –[ta bi nam danas Nu{i} poru~io?

Pi{e: Aleksandra Miti}

STOPEDESET GODINA OD RODJENJA VELIKOG PISCA

UMETNIK ZA SVA VREMENABRANISLAV NU[I]

S P O R T

P i { e : M i l u t i n [ o { k i }

Svakako glavni sportski dogadjaj ujanuaru bio je Australian open, gdesu vidjene nezabele`ene vru}ine i

nezabele`eno veliki broj iznenadjenja.U `enskoj konkurenciji, do titule

je do{la Li Na. Bila je to tre}a sre}a zakinesku teniserku, koja je u dva u~e{}a ufinalu izgubila. Dominika Cibulkova je{okirala teniski svet ulaskom u finale, ali uzavr{noj predstavi nije imala ni psihi~ke nifizi~ke snage, da se dostojno suprotstavimo}noj Li Na.

Ana Ivanovi} je do{la do ~etvrtfi-nala. U osmini finala je savladala SerenuVilijams, odigrala fantasti~no i taman kadasmo se ponadali da mo`e do titule, pokaza-la je stare boljke i izgubila od kanadsketinejd`erke E`eni Bu{ar. Jelena Jankovi} jeodigrala solidan turnir, ispala u osminifinala od Rumunke Simone Halep isvakako je ovo bila dobra najava sezone.

U mu{koj konkurenciji imamonovog {ampiona i novog tre}eg teniserasveta. Stanislas Vavrinka se do~epao prvogvelikog pehara u karijeri. Pobedom nadNovakom Djokovi}em u ~etvrtfinalu, pro-bio je psiholo{ku barijeru koja ga je dosada toliko puta ko~ila. Onda je u polufi-nalu bio bolji od Toma{a Berdiha, pa odpovredjenog Rafe Nadala u finalu.

Djokovi} je dobro igrao na ovomturniru i njegov poraz ne bi trebalo previ{eda zabrine, prosto je nemogu}e uvek pobe-divati u ovakvoj konkurenciji i kao i uvek,Nole }e nau~iti lekcije iz poraza i vratiti sebolji i ja~i na narednim turnirima. Du{anLajovi} je napravio veliki korak napred ukarijeri do{av{i do druge runde, dok svio~ekujemo s nestrpljenjem oporavaknovope~enog tate Janka Tipsarevi}a ipovratak na teren.

U centru pa`nje je i legendarnivoza~ Formule 1 Mihael [umaher. Nakonte{ke nesre}e na skijanju, Nemac je mesecdana bio u ve{ta~ki izazvanoj komi, iz kojesu doktori polako po~eli da ga bude utrenutku pitanja ovog teksta. Za sada, dok-tori su veoma oprezni u prognozama, ali saobzirom na to kakav je [umi bio borac nastazi, sigurno }e i u ovoj najve}oj bici u`ivotu dati sve od sebe.

U najve}em delu sveta se nastavl-jaju fudbalska prvenstva. Dok se velikanibore za titule u svojim zemljama, pa`njapolako po~inje da se usmerava i na Svetskoprvenstvo u Brazilu. Tamo ba{ ne ide svekako treba, ima mnogo protesta, gradnja

stadiona probija sve rokove, ali se i daljesvi nadaju da }e sve biti kako treba do leta.

Partizan i Crvena Zvezdasprovode pripreme za prole}ni deo sezone,koji ovde po~inje krajem februara. I jedni idrugi posti`u veoma dobre rezulte, a osimtoga su veoma dobro i kupovali. U srpskifudbal su se vratila imena kao DankoLazovi}. Odavno nije bilo ovoliko optimiz-ma u taboru ve~itih, ali ostaje da se vidi da

li }e biti ba{ tako i na terenu.Ko{arka{i vode bitke na svim

frontovima. U NBA se ~ini da je sve postarom. Put do titule vodi}e u svakomslu~aju preko dvostrukog uzastopnog{ampiona, Majami Hita. Crvena Zvezda i

Partizan sasvim solidno predstavljaju Srbijuu evropskim kupovima i vra}aju ko{arkutamo gde joj je mesto: na vrh srpskesportske piramide.

Odbojka{i i odbojka{ice nasamom po~etku januara kvalifikovali naSvetska prvenstva u Poljskoj, odnosnoItaliji. Momci su bili prvi na kvalifika-cionom turniru u Ni{u, dok su devojke biledruge u Azerbejd`anu, ali i to je bilo

dovoljno. Samo su rukometa{i razo~arali.Nakon srebra pre dve godine, oni sutakmi~enje Evropskog prvenstva u Danskojzavr{ili ve} u grupnoj fazi sa pobedom nadPoljskom i porazima od Rusije i kasnijeg{ampiona Francuske.

25www.serbianmirror.comFebruar 2014.

26 Februar 2014.

V R E M E P L O V

DOGODILO SE U FEBRUARU1. februara 1893. – Tomas Edison u VestOrindzu u Nju D`erziju otvorio prvi films-ki studio u svetu.

2. februara 1834. – Srpski knez Milo{Obrenovi} objavio tre}i hatiserif turskogsultana Mahmuda II, kojim je uobli~enpoliti~ki status i pravni karakter Kne`evine

Srbije. Tim dokumentom Srbiji pripojeno{est nahija, a posebnim beratom knez Milo{dobio dostojanstvo srpskog i naslednogkneza.

3. februara 1915. – U Sarajevu obe{ensrpski u~itelj Veljko ^ubrilovi}, jedan odu~esnika u atentatu 28. juna 1914. na aus-trougarskog prestolonaslednika, nadvojvoduFranca Ferdinanda.

4. februar 1900. – Rodjen francuski pisacZak Prever “pesnik ljubavi, prijateljstva isre}e”, autor ~uvene “Barbare”, veoma pop-ularan medju mladima pedesetih godinaXX veka. Poznat i po scenarijima za fil-move Marsela Karnea “Obala u magli”,“Hotel Sever”, “Deca raja”, “Ljubavnici izVerone”.

5. februara 1814. – U Be~u objavljena“Mala prostonarodna slavenoserbska pes-

marica” Vuka Karad`i}a, {to je ozna~ilopo~etak upoznavanja Evrope sa srpskomnarodnom poezijom.

6. februara 1958. – U avionskoj nesre}ipoginula 23 putnika, medju kojima 8 igra~aengleskog fudbalskog kluba “Man~esterjunajted”. Nesre}a se dogodila pri povratkuiz Beograda, gde je engleski tim igrao utak-micu evropskog Kupa [ampiona s“Crvenom zvezdom”.

7. februara 1964. – Popularna britanskapop grupa “Bitlsi” prvi put je gostovala uSAD.

8. februara 1861. – Ju`ne dr`ave SADodvojile se od Unije i osnovaleKonfederaciju dr`ava Amerike s D`eferson-om Dejvisom kao predsednikom, {to jedovelo do Ameri~kog gradjanskog rata.

9. februara 1881. – Umro FjodorMihajlovi} Dostojevski, jedan od najve}ihruskih i svetskih knjizevnika, ~ije je delo uXX veku postalo neiscrpan izvornajraznovrsnijih knji`evno-teorijskih,esteti~kih, psiholo{kih i filozofskih studija ituma~enja. Uticao na ukupnu evropsku iameri~ku knji`evnost, a posebno se nanjega pozivali ekspresionisti u knji`evnostii egzistencijalisti u filozofiji.

10. februara 1901. – U Be~u umro srps-ki dr`avnik Milan Obrenovi}, knez, apotom kralj Srbije. Tokom njegove vla-davine vladavine Srbija stekla medjunarod-no priznanje na Berlinskom kongresu 1878,kada su joj pripojena ~etiri okruga. SBe~om zaklju~io Tajnu konvenciju 1881.kojom je nezavisnost Srbije ograni~ena ukorist Austro-Ugarske. Abdicirao 1889. ukorist maloletnog sina Aleksandra.

11. februara 1993. – Umrla srpskaknji`evnica Desanka Maksimovi}, koja jesvojim delom doprinela afirmaciji `enskog

literarnog stvaranja. Uz Isidoru Sekuli}smatra se najzna~ajnijom srpskomknji`evnicom XX veka.

12. februara 1942. – U Drugom svetskomratu nema~ki vojnici ubili 42 logora{a pri-likom bekstva iz logora u Ni{u, njih 105uspelo da pobegne. U znak odmazde strel-jano 850 ljudi.

13. februara 1199. – U Hilandaru umroStefan Nemanja, rodona~elnik dinastijeNemanji}a, koja je vladala Srbijom 200godina. Veliki `upan od 1166., postavioosnove dr`avne samostalnosti Srbije i njenepoliti~ke mo}i. Povukao se sa prestola1196. u korist sina Stefana, kasnije prvogsrpskog kralja Stefana Prvoven~anog, izamona{io se pod imenom Simeon u man-astiru Studenici. Srpska pravoslavna crkvaslavi ga kao Svetog Simeona Miroto~ivog,prvog sveca iz loze Nemanji}a.

14. februara 1835. – Na inicijativu dram-skog pisca Joakima Vuji}a, uz nov~anupomo} kneza Milo{a Obrenovi}a, uKragujevcu je osnovano prvo pozori{te uSrbiji. “Knja`evsko Serbski Teatar” prired-jivao je jednom sedmi~no i prazni~nim dan-ima predstave za kneza, njegove ~inovnikei goste, a na repertoaru su bili Vuji}evikomadi kao i njegovi prevodi stranih dela.

15. februara 1942. – Umro srpski kompoz-itor i dirigent Stanislav Binicki, autor“Mar{a na Drinu”, direktor Beogradske

opere. 1899. osnovao Beogradski vojniorkestar, a sa Stevanom MokranjcemSrpsku muzi~ku {kolu. Komponovao prvuizvedenu srpsku operu “Na uranku”, natekst Branislava Nu{i}a.

16. februara 1871. – Rodjen srpski pisacRadoje Domanovi}, majstor politi~ke satire,koja u njegovim najboljim delima

“Stradija”, “Voda” i “Danga” dose`e nivouniverzalne kritike ljudske naravi idru{tvenih institucija.

17. februara 1673. – Francuski komedio-graf i glumac @an Batist Poklen Molijerumro po{to mu je pozlilo na pozornici dokje igrao u svojoj komediji “Uobra`enibolesnik”. Molijer je jedan od najve}ihsvetskih komediografa, napisao vi{e od 30pozori{nih komada medju kojima sunajpoznatiji “U~ene `ene”, “Tartif”, “Don@uan”, “Mizantrop”.

18. februara 1546. – Umro nema~ki vers-ki reformator Martin Luter, augustinskimonah, osniva~ protestantizma uNema~koj, najzna~ajniji vodja evropskecrkvene reformacije. Luter 1517. prikovaona vrata katedarale u Vitenbergu 95 teza oreformi crkve i pozvao na javnu raspravu,zbog ~ega je ekskomuniciran iz katoli~kecrkve.

19. februara 1940. – Umro srpski politi~arLjubomir Davidovi}, jedan od prvakaRadikalne stranke Srbije do 1901. i jedanod osniva~a Samostalne radikalne stranke1902. Od 1919. bio predsednik novoformi-

rane Demokratske stranke, predsednikjugoslovenske vlade, a od 1929. liderUdru`ene opozicije.

20. februara 1860. – U Novom Saduiza{ao prvi broj “Danice”, najzna~ajnijegknji`evnog ~asopisa srpskog romantizma,koji je pokrenuo i uredjivao DjordjePopovi}. “Danica” okupila stotinak srpskihpisaca, medju kojima Jakova Ignjatovi}a,Djuru Jak{ica, Jovana Jovanovi}a Zmaja,Lazu Kosti}a, Ljubu Nenadovi}a.21. februara 1997. – Predsednik

Demokratske stranke Zoran Djindji} izabranje za gradona~elnika Beograda, na osnovupobede opozicione koalicije “Zajedno” nalokalnim izborima u novembru 1996.

22. februara 1732. – Rodjen D`ord`Va{ington, ameri~ki revolucionarni vrhovnikomandant i prvi ameri~ki predsednik.Rodjen u bogatoj porodici u Vestmorlendokrugu u Vird`iniji, imao je privatno obra-zovanje i radio kao gradjevinski inspektorod svoje 16 godine.

23. februara 1905. – Ameri~ki advokatPol Persi Haris u ^ikagu osnovao prviRotari klub.

24. februara 2001. – D`ord` Bu{ preuzeodu`nost predsednika SAD po{to je na

izborima pobedio Al Gora.

25. februara 1815. – Po naloguSulejman-pa{e ubijen Stanoje Glava{, srps-ki vojvoda iz Prvog srpskog ustanka, haj-duk i borac protiv Turaka. Bio predvidjenza vodju Prvog srpskog ustanka, ali je nanjegov predlog izabran Karadjordje

Petrovi}. Opevan u narodnim pesmama, aDjura Jak{i} o njemu napisao dramu.

26. februara 2001. – Umro DragoslavAvramovi}, biv{i guverner Narodne bankeJugoslavije, autor programa ekonomske sta-bilizacije 1994, kojim je suzbio hiperin-flaciju u Jugoslaviji.

27. februara 1905. – ReorganizacijomVelike {kole osnovan Beogradski univerzitet,prva univerzitetska ustanova u Srbiji.

28. februara 1916. – Zavr{eno prebacivanjeglavnine srpske vojske, od oko 140.000vojnika, iz okupirane Srbije u Prvom svet-skom ratu, na ostrvo Krf. Oporavljena, reor-ganizovana i naoru`ana srpska vojska se uleto iste godine vratila u borbu naSolunskom frontu. Tokom povla~enja prekoAlbanije od decembra 1915. vi{e od 200.000vojnika i civila umrlo od gladi, iscrpljenostii zime.

27www.serbianmirror.comFebruar 2014.

I N M E M O R I A M

^ETVOROGODI[WI POMEN

Tijana Jovanovi}

44.. ffeebbrruuaarr 11997777.. -- 11.. ffeebbrruuaarr 22001100..

Draga na{a Tijana,

Iako si kratko bila sa nama, ostavila su sna`an pe~at tvoje

inteligencije, dobrote i doslednosti u svemu.

Pamti}emo te po cvrkutavnom glasu, tvojoj vedrini, velikom srcu

i plemenitoj du{i.

Spavaj mirno i spokojno sa an|elima gde i pripada{.

Redakcija OGLEDALA

DEVETOGODI[WI POMEN

@ivkovi} Bratislav

1943 - 2005

Dragi BATO, zaborav te nikada ne}e izbrisati,

zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Slavica sa sinovima Aleksandrom i Petrom iz ^ikaga.

Z D R A V L J E

Svako jutro odvojte vreme za ritual

koji }e unaprediti va{e zdravlje.

Ujutro, nakon ustajanja zapo~nite

dan s ~a{om tople vode i sokom od limu-

na. Limunov sok s toplom vodom ispire

na ~udesan na~in jetru i bubrege. Ako se

pije hladan, nadra`uje peristaltiku creva i

tera ~oveka ve} rano ujutro na stolicu.

To je tako jednostavno, a pred-

nosti su velike. Evo zbog ~ega je dobro

piti toplu vodu sa limunom:

1. Ja~a imunolo{kisistem

Limuni su

puni vitamina C i

kalijuma. Vitamin

C je odli~an za

borbu pro-

t i v

prehlade, a kalijum stimuli{e mozak i

nervnu funkciju i poma`e u kontroli

krvnog pritiska.

2. Uravnote`uje pHLimuni su neverovatno alkalna

hrana, verovali ili ne. Da, oni su kiseli,

ali u na{im telima oni su alkalni (limun-

ska kiselina ne stvara kiselost u telu).

Alkalno telo je klju~ za dobro zdravlje.

Poslednje, ali ne i najmanje va`no, asko-

rbinska kiselina (vitamin) pobolj{ava

apsorpciju gvo`dja u telu.

3. Poma`e pri probaviSok od limuna poma`e u

i z b a c i v a n j u

o t p a d n o g

sadr`aja iz

organizma. Podsti~e jetru da proizvodi

`u~, kiselinu potrebnu za probavu.

Efikasna probava smanjuje goru{icu i

zatvor.

4. ^isti ko`uVitamin C poma`e smanjenju

bora i mrlja. Limun i voda ~isti toksine

iz krvi i odr`ava ~istu ko`u.

5. Poma`e pri zarastanjuAskorbinska kiselina (vitamin

C), koje je u limunu ima u izobilju, pod-

sti~e zarastanje rana, pa je bitan nutrijent

u odr`avanju zdravih

kostiju i vezivnog

tkiva. Vitamin C

takodje prokazuje

protivupalna

svojstva. S svakom slu~aju bitan je nutri-

jent u odr`avanju dobrog zdravlja.

Ako pijte ~a{u tople vode s

limunom ujutu mesec dana primeti}ete

pozitivne promene tokom celog dana.

Nemojte biti iznenadeni kada se ujutru

pogledate u potpuno druga~ijem svetlu.

Recept je vrlo jednostavan –

{olju tople vode i sok od pola limuna. I

ne zaboravite, voda ne sme biti vru}a, niti

hladna.

PET RAZLOGA ZA[TO PITITOPLU VODU SA LIMUNOM

Kada je po~etkom septembra 2012. godine svetobi{la vest da je Fidel Kastro umro, jedanMakedonac, mr Ivan \or|iev je sa njim na Kubi

ispijao ~aj. Obojica su se slatko nasmejala novinarskojpatki. Vo|a kubanske revolucije sa zadovoljstvomprepri~ava da ga je u te{kim danima najgoregspasavao, niko drugi do Ivan \or|iev iz Novog Selakod Strumice, koji je pre tridesetak godina prona{aosavr{enu formulu i na biljnoj bazi napravio lek protivraka, koji je nazvao “varumin”.

Sa svojim preparatom \or|iev je od raka dojkeizle~io Miru Markovi}, produ`io je `ivot FranjiTu|manu koji je bolovao od raka na `elucu i na jetri.Dok su mediji pisalida je Tu|man te{kobolestan, \or|iev jesa njim na Brionimaigrao tenis. Tu|manje do`iveo jo{ dvamandata.

Ivan \or|iev jezavr{io fakultet atom-istike u Vin~i. Po{tose od detinjstva interesovao za biljke i njihovalekovita svojstva, u Skoplju je diplomirao naPoljoprivrednom fakultetu, a potom magistrirao uLjubljani na ekstrakciji lekovitog bilja.

-Oduvek me je interesovala samo priroda, a pon-ajvi{e biljni svet. Po{to sam se rodio i `iveo na selubilo je normalno da poma`em roditeljima okopoljoprivrednih radova, ali sam to nevoljno ~inio –ka`e \or|iev.

Ljubav prema biljkama dovela je brzo i do prvogbiljnog preparata.

- Napravili smo i herbalni lek “varupotent” koji

deluje kao vijagra, s tom razlikom {to podjednakopoma`e i mu{karcima i `enama koji imaju problemasa libidom. Ovaj preparat nema nikakvih kon-traindikacija, naprotiv, pove}ava cirkulaciju,produ`ava ja~inu i trajanje erekcije, a deluje i protivfrigidnosti kod `ena. U nekim slu~ajevima le~i isterilitet kod mu{karaca, a poma`e i kodklimakteri~nih tegoba kod `ena. Dejstvo leka se osetiposle dva-tri dana. Proizvodimo i lek “varuflu”, kaododatak standardima terapijama u le~enju hepatitisaC, raznih oblika gripa i herpes simpleksa virus tipa 1– ka`e \or|jev.

U po~etku je on od lekovitog bilja i trava praviosamo ~ajeve imeleme, a potom jenabavio ma{ine zaekstrakciju. Lek“varumin” je predesetak godina odMinistarstva zdravljaMakedonije dobioregistraciju kaopomo}no lekovito

sredstvo, a potom i kao lek. Po njega uglavnomdolaze ljudi u poslednjem stadijumu, oni koji su ve}otpisani. Sre}om, bez obzira na to gde imaju rak, bilona mozgu, plu}ima, jetri, pankreasu, kod svih jedelotvoran.

- Po mene su u Makedoniju dolazili politi~ari,diplomate, ugledni zvani~nici. Hosnija Mubaraka,biv{eg predsednika Egipta, svojevremeno samizle~io od raka kostiju. U Bugarskoj smo le~ili jednoggenerala avijacije, u Gr~koj gradona~elnika Soluna imnoge druge poznate i nepoznate ljude – ka`e Ivan\or|iev.

KLINI^KE STUDIJE“Varumin” je ekstrakt u te~nom stanju kombinacije

velikog broja lekovitih biljaka. Ispitane su sve aktivne kom-ponente leka i zaklju~eno je da on ne izaziva nikakve nus-pojave, niti ne`eljene efekte. Napravljene su i tri klini~kestudije, od kojih je jednu radio dr Sibin Ili}, ekspert Svetskezdravstvene organicacije za onkologiju i ginekologiju istru~njak UN.

^uveni Makedonac svojim lekom na biljnoj

bazi izle~io je i Miru Markovi} od raka dojke, a

Franju Tu|mana od kancera na `elucu i jetri.

Me|u pacijentima mu je bio i Fidel Kastro.

Javite nam se na 00389 70 259 222 ili nam pišite na rumjana@interevrogeneks.com ili varumin@yahoo.com

pla}e

ni oglas

28 Februar 2014.

29www.serbianmirror.comFebruar 2014.

^ E S T I T K E

SSSS RRRR EEEE ]]]] AAAA NNNN RRRR OOOO \\\\ EEEE NNNN DDDD AAAA NNNN

Dragoj Slavici Momakovi}-Miljanovi}, sre}an ro|endan, puno zdravlja, radosti, uspeha isve najbolje `eli Slavica sa redakcijom Ogledala.

Rayan Nikitovi}, Zoranu Markovi}u, BojanuGlamo~aku, Veri Stefanovi}, Maji Hajdukovi}

Vladimiru [unjki

Sre}an ro|endan Mariji Toma{evi}, dug `ivotpun sre}e i zdravlja `elele

mama Melisa i baka Cica. ^estitkama se pridru`uje

njena drugarica Slavica.

Sre}an ro|endan dragoj saradnici Aleksandri Miti}

`eli redakcija Ogledala.

Sonji i Stefani Ili}, ~estitamo rodjendan i`elimo puno zdravlja, sre}e i radosti. Redakcija Ogledala

Sre}an rodjendandragom Aleksandru@ivkovi}u jr, punoradosti, zdravlja iveselja i bezbri`no detinjstvo `eleTata Aleksandar i baka Slavica.

30 Februar 2014.

V E D R A

KKAAPPIITTEENN NNAA[[EE RREEPPRREEZZEENNTTAACCIIJJEE

Ka`e de~ko devojci: “Mogu te naterati da

ka`e{ VOLIM TE”

ONA: Nema {anse!

ON: Ho}emo se kladiti?

ONA: Ajde!

ON: Ok! Za po~etak, reci plava.

ONA: Plava!

ON: Reci ljubav.

ONA: Ljubav!

ON: Koliko ima{

godina?

ONA: 18!

ON: Hahaha,

rekao sam

ti da te

mogu

naterati da

ka`e{ 18!

ONA: Ne! Rekao si da me mo`e{ naterati

da ka`em VOLIM TE!

ON: I ja tebe...

-------------

De~ko priznao devojci da je voli, a ona

}e njemu:

- Jel ima{ 2 Mercedesa?

- Nemam – odgovori momak.

- A ku}u na 2 sprata?

- Nemam ni to...

- Onda ni{ta ne}e biti medju nama!

Zabrinut de~ko ode kod svog oca po

savet. A on mu ka`e:

- Slu{aj sine, ako je stvarno voli{, prodaj

Lambordjinija i Ferarija i kupi ta 2

Mercedesa. Ali da ru{imo 4 sprata ku}e,

to stvarno nema smisla!

-------------------------

Pita djevojka mladi}a:

- Gdje je moj pokon za dan zaljubljenih?

- Vidi{ li onaj crveni Ferari ispred

zgrade?

- Da, da! Vidim ga! – odu{evljeno }e

djevojka.

- E, pa u takvoj istoj boji sam ti kupio

lak za nokte.

NEPOVRATNA PESMAMIROSLAV MIKA ANTI]

VVIICCEEVVII --VVIICCEEVVII -- VVIICCEEVVII

Nikad nemoj da se vra}a{kad ve} jednom u svet krene{Nemoj da mi ne{to petlja{Nemoj da mi ho}e{-ne}e{.I ja be`im bez povratka.Nikad ne}u unatrag.[ta ti zna~i staro sunce,stare staze,stari prag?Tu je ono za ~im mo`e da se patiTu je ono ~emu mo`e{ srce dati.Al’ ako se ikad vrati{mora{ znatitu }e{ statiI ostati.O~ima se u svet tr~iGlavom rije mlako ve~eOd reke se dete u~ika morima da pote~e.Od zvezda se dete u~ida zapara nebo sjajem.I od druma da se mu~ii vijuga za beskrajem.Opasno je kao zmijaopasno je kao metakda u tebi ve~no klijai }arlija tvoj po~etak.

Ti za korennisi stvorenCeo svet ti je otvoren.Ako ti se nekud `uri,stisni srce i za`muri.

Al’ kad podje{ – nemoj statiMahni rukom.I odjuri.Ko zna kud }e{.Ko zna za{to.Ko zna {ta te tamo ~eka.Ove su `elje uvek beljekad namignu iz daleka.Opasno je kao munjaopasno je kao metakda u tebi ve~no kunjai mu~i se tvoj po~etak.Ti si uvek krilat biosamo si zaboravio.Zato leti.Sanjaj.Tr~i.Stvaraj zoru kad je ve~e.Nek’ od tebe `ivot u~ida se peni i da te~e.Budi takvo neko ~udo{to ne ume ni{ta malo,pa kad krene{ – kreni ludo,ustreptalo,radoznalo.

Ko zna {ta te tamo ~ekau maglama iz daleka.Al’ ako se i pozlati{,il’ sve te{ko,gorko plati{,uvek idi samo napred.Nemoj nikad da se vrati{.

POEZIJA IZ OGLEDALA

Hitno potrebna

Manikirka

za LLIIFFTT SSAALLOONN u Vernon Hilsu.

Pozovite Bokija na telefon:

773.895.3332

SSUUDDOOKKUU

31www.serbianmirror.comFebruar 2014.

B I Z N I S