SATOR - Detaljni Portret Isusa Hrista II

http://www.bjnewlife.org

◄ Садржај ►

“Да ли верујете у Истину Манифестовану у Шатору?” Како можемо да пронађемо истину скривену у Шатору? Само познавањем еванђеља

воде и Духа, праве супстанце Шатора, можемо тачно да разумемо и знамо одговор на овопитање.

У бити, плави, тамноцрвени, и црвени конац и фино ткано ланено платноманифестовано у вратима од дворишта Шатора показују нам дела Исуса Христа у времеНовог Завета која су спасила човечанство. На овај начин, Старо Заветна Реч у Шатору иРеч из Новог Завета је блиска и дефинитивно повезана једна са другом, попут фино тканогланеног платна. Али, на несрећу, ова истина је била скривена на дуже време за свакогтражитеља истине у Хришћанству.

Доласком на земљу, Исус Христ је био крштен од Јована и пролио је Своју крв наКрсту. Без разумевања и веровања у еванђеље воде и Духа, нико од нас никада неће наћи истину откривену у Шатору. Ми сада морамо да научимо ову истину Шатора и верујемо уњу. Ми сви треба да схватимо и верујемо у истину манифестовану у плавом,тамноцрвеном, и црвеном концу и фино ткано ланеном платну на вратима двориштаШатора.

Ја се надам и молим да благослови еванђеља воде и Духа откривени у Шатору будударовани свакоме и свима од вас.


Први покривач Шатора је био начињен од исткане завесе сауметнички дизајнираним херувимима са плавим, тамноцрвеним, ицрвеним концем и фино тканим ланени платном. Ово открива да ћеМесија доћи кроз плави, тамноцрвени, и црвени конац и фино тканоланено платно и тако спасити све оне који верују у Њега од њиховихгрехова и осуде.

Покривачи Шатора

Трећи покривач Шатора био је начињен од овнујске коже обојен у црвено. Ово је манифестовало Месијин долазак на овуземљу, узимање грехова света крштењем, будуће распеће, а стогаи постајање жртвеном понудом за грехе Његовог народа.

Други покривач Шатора био је начињен од јарећег крзна. Овонам говори да ће Месија који долази оправдати човечанствоослободивши га од његових грехова и осуде за те грехе.

Четврти покривач Шатора био је начињен од јазавчје коже. Јазавчја кожа нам показује портрет Исуса Христа који је снизиоСебе све до нивоа људског бића да би нас спасао од грехова света.


Свето Место Светиња над Светињама

Олтар са тамјаном Ковчег Завета

Сто за Хлебове Златни свећњак


ШАТОР: Детаљни портрет Исуса Христа

( II )

ШАТОР: Детаљни портрет Исуса Христа

( II )

PAUL C. JONG

Хепзибах Издавачка Кућа Служба за МИСИЈУ НОВОГ ЖИВОТА

СЕУЛ, КОРЕЈА


ШАТОР: Детаљни портрет Исуса Христа (II) Ауторско право © 2006 од The New Life Mission Сва права задржана. Ни један део ове књиге не може да се репродукује или преноси у неком облику или неким средством, електронски или механички, укључујући фотокопирање, снимање или путем неког информатичког меморисања и система истраживања, без писмене дозволе самог аутора. Наводи Светог Писма су из “Ђуро Даничић / Савремени српски превод”. ISBN 89-8314-349-5

Захвалница Ова књига је друга из серије од две књиге о

Шатору које следе из моје раније публикације из друге серије од две књиге о Откривењу. Треба рећи, да је једино милошћу Божијом ова књига изишла на светлост. Што више пишем, више схватам из дубине свог срца како је само библијски исправно еванђеље воде и Духа које нам је дато од Господа, како је драгоцено ово еванђеље, онако као што је огромна захвалност коју имам ради примљеног ослобођења од грехова вером у ово еванђеље воде и Духа. Речи недостају да би се изразила дубина

захвалности читавој управи и сарадницима Мисије Новог Живота који су неуморно радили заједно у вери да би ову књигу


објавили, и који су ујединили своја срца у службо еванђеља. Сигуран сам да ће њихов драгоцен, тежак рад произвести обилне плодове свуда по свету. Захваљујући служби подучавања оних верних душа које ове књиге могу видети у светлу, и захваљујући њиховој служби ја могу да схватим Велику Наредбу нашег Господа да ширим еванђеље до краја на земљи. И ја бих такође искрено захвалио Г-дину Youngwon Cho на марљивој асистенцији у превођењу ових књига. Сва слава Богу ради нашег спасења, и

допуштења да будемо сарадници и Његова Црква у служби Господњег дела.

PAUL C. JONG

◄ Насловна Страна ►

Садржај Предговор ------------------------------------------ 8 1. Ми нисмо од оних који се враћају проклетству ради својих грехова (Јован 13:1-11) --------------------------------- 25

2. Застор и стубови Светог Места (Излазак 26:31-37) ---------------------------- 56

3. Они који могу ући у Светињу над Светињама (Излазак 26:31-33) ---------------------------- 92

4. Завеса која се расцепила (Матеј 27:50-53) ----------------------------- 109

5. Два сребрна лежишта и два клина за сваку летву Шатора (Излазак 26:15-37) -------------------------- 138

6. Духовна тајна скривена у Ковчегу Завета (Излазак 25:10-22) -------------------------- 172

7. Понуда за ослобођење од греха дата у Пребивалишту Милости (Излазак 25:10-22) -------------------------- 194

8. Сто са хлебовима (Излазак 37:10-16) -------------------------- 214

9. Златни свећњак (Излазак 25:31-40) ------ 237

10. Олтар са тамјаном (Излазак 30:1-10) ---------------------------- 251

11. Високи Свештеник који је приносио понуду на Дан Измирења (Левитима 16:1-34) ------------------------- 275

12. Четири тајне скривене у покривачима Шатора (Излазак 26:1-14) ----------------- 316

13. Оцене читалаца ---------------------------- 358 14. Gospel Songs : Пре Стварања Бог је планираo Спасење ------------------ 374

9 Предговор


Предговор

Ми морамо такође да изградимо Светиште у нашим срцима

Због тога што онима који и даље не знају и

не верују у еванђеље воде и Духа треба ова истина коју ја покушавам да сведочим као истину воде и Духа откривена је и у Старом и Новом Завету. Како ја доносим сведочанство за Шатор, то може да изгледа као да ја говорим само основне принципе, али моја жеља је да њима проповедам Реч воде и Духа која је разрешила грехе њихових срца, само тада ће они који игноришу еванђеље воде и Духа доћи до разумевања и припадати Богу. Ми видимо из главног стиха где Бог позива

Мојсија и каже му да изгради за Њега



Светиште где ће Он да станује. место где Бог станује се назива Светиште. У вратима и прекривачима тог Светишта, тајна спасења Исуса Христа била је скривена. У том стиху, где Бог заповеда људима Израела да изградити Светиште, ја верујем у оно што нам је Бог рекао, да ће изградити такође и у нашим срцима Светиште где Он може да станује . Шта ми морамо учинити ако желимо да

свети Бог станује са нама? Ми морамо најпре, наравно, знати како је Бог опрао наше грехе кроз еванђеоску Реч воде и Духа. И ми морамо веровати у то. Да чинити тако, ми морамо најпре видети основ нашег сопства. Од нашег рођења, ми немамо избора већ да будемо рођени како грешници. Како, онда, може Дух Светог Господа да станује у срцима људи попут нас? Да Дух Господа станује у срцима грешника, они морају имати веру

којом верују у еванђеље чисте истине. Другим речима, Свети Дух станује у нама само када смо ми опрали наше грехе познањем и вером у еванђеље воде и Духа. То што Свети Бог може станује у нашим срцима је учињено помоћу вере у вечну истину воде и Духа. Та истина, да Свети Дух станује у срцима оних који су примили опроштај греха, је испуњено вољом Божјом.

Светиште где Бог жели да станује Како год, много има људи који још нису

примили опроштај греха и игноришу ту истину. Они не знају како пуно Бог жели да станује у њиховим срцима. Шта мислите зашто Бог заповеда Мојсију да изградити Шатор? Он то чини стога што Он жели да станује у нашим срцима. Problem је што



mмноги људи, у себи игноришу ову истину (еванђеље воде и Духа), троше огромне суме новца да изграде џиновске и необичне цркве и градећи нас обмањују да верујемо како су то Храмови где Бог станује. Таквим људима је намера да принесу сав

новац који су зрадили током својих живота Богу, јер они погрешно мисле да њихове цркве могу постати Храмови Бога Светог само ако они изграде раскошне и огромне грађевине. Да ли Бог ће бити задовољан ако ми изградимо велику, дивну цркву и принесемо то Њему? Да ли ће нас Он заиста благословити ако ми то чинимо? Хоће ли та црква тада постати Светиште у коју се уселио Бог? То није никако истина. То је само производ неуке вере и мишљења оних који не знају истину еванђеље воде и Духа и палих у велику заблуду. Светиште где Бог жели да станује није

велика црквена грађевина, већ је то y нашим срцима где су греси били опрани од греха. Бог жели да станује у срцима праведних који су примили опроштај греха и постали свети. Да би то било могуће, онда, ми упућујемо наше молитве покајања и постајемо посвећени? No, то није случај. Још увек многи данашњи Хришћани мисле и верују на тај начин. Није ли то велика несрећа и жалост? Бог је рекао, “И нека ми начине светињу,

да међу њима наставам; Као што ћу ти показати слику од шатора и слику од свих ствари његових, тако да начините.” (Излазак 25:8-9). Као што је Бог рекао, Он је опрао грехе оних који верују у еванђеље воде и Духа и благословио их као оне у којима Његов Дух може да станује. Они су од оних које је Бог обратио у Своје раднике. Бог је показао нама Својим радницима модел Храма, и Он нам је рекао да изградимо Светиште према том



моделу, као што нам је Он показао. Према томе, Бог нам је рекао да примимо опроштај греха кроз еванђеље воде и Духа, тајну Шатора. Да би изградио Шатор кроз Мојсија, Бог

заповеда људима Израела да Њему донесу понуду. Како је записано у Излазку 25:3-7, “А ово је прилог што ћете узимати од њих, злато и сребро и бронзу, И порфиру и скерлет и црвац и танко платно и кострет, И коже овнујске црвене обојене, и коже јазавичије, и дрво ситим, Уље за видело, мирисе за уље помазања и за мирисави кад, камење онихово и камење за укивање на оплећак и напрсник.” Прихватајући ову понуду, Мојсије гради Светиште Божије са овим материјалима помоћу радника који су примили мудрост од Бога. Како је Бог заповедио Мојсију да изградити

Шатор у Старом Завету, у Новом Завету, Бог

жели да ми такође изградитмо Светиште у сваком нашем срцу и да стога Он може станује у нама. Материјал за веру са којом ми можемо изградити то Светиште у нашим срцима јесте Реч еванђеља воде и Духа. Са материјалом еванђеље воде и Духа, ми морамо опрати све наше грехе и бити очишћени. Када је рекао да Њему изградимо Светиште, Бог је нам је рекао да испразнимо наша срца и верујемо у еванђеље воде и Духа. Ми сви морамо очистити наша срца вером у еванђеље воде и Духа. То, онда, рађа питање коју врсту вере ми

морамо да имамо да би Бог становао у срцима грешника. Одговор је једноставан и јасан. Да би Свети Бог становао у срцима грешника, они морају најпре да знају шта је еванђеље Речи воде и Духа њима рекло, и тада они морају да верују у то. Само када они верују у еванђеље воде и Духа њихова срца могу бити



очишћена и да приме опроштај греха, и само тада може Свети Господ напокон да станује како Свети Дух у срцима таквих људи који су примили опроштај греха. И када праведник који је примио опроштај греха остави своју тврдоглавост и одлучи да верује у еванђеље воде и Духа, које је промисао Божја, Бог тада долази да станује у њиховим срцима. Зато у 1 Коринћанима 3:16-17 стоји, “Не

знате ли да сте ви црква Божија, и Дух Божји живи у вама? Ако поквари ко цркву Божију, поквариће њега Бог: јер је црква Божија света, а то сте ви.” Бог је Свет и сасвим безгрешан. Он неможе да борави у срцу грешника. Стога, Он може само доћи у наша срца само када су они савршено очишћени еванђеоском Речју воде и Духа. Библија јасно каже да само они који су примили опроштај греха могу примити дар Светог Дух (Дела 2:38).

Та Реч истине је највећи благослов за оне међу нама који били рођени изнова, али за оне који још нису примили опроштај греха, то је екстремно тешко да схвате. “Како може Свети Бог да станује у људским срцима?” За теологе и свештенике који нису били рођени изнова, такво питање немогу заувек разрешити. Ако ми поставимо то питање људима данашњице који су још нису изнова рођени и упитамо их за тачан одговор, било да су они свештеници, ђакони, или старешине, неки задовољавајући одговор биће тешко добити. Наравно, они који знају и верују у истину воде и Духа одговорају да је то једно лако питање. Шта, онда, морамо ми учинити сада?

Стварно, Светиште које чини могућим да Бог станује у нашим срцима је изграђено када ми верујем у еванђеље воде и Духа са наше срцима. Не постоји други пут да изградимо Светиште осим овог. Наша срца могу да се



обрате у чисто Светиште где Бог може да станује само када ми верујемо у еванђеље воде и Духа, стога оперимо све грехе из наших срца и станимо пред Богом. Када ми очистимо све грехе у нашим

срцима вером у еванђеље воде и Духа, Бог тада долази да станује у њему. То је помоћу верe у еванђеље воде и Духа којом можете изградити Свети Храм у yнашим срцима. То је веома прикладно сада, могуће да су се бар неки од вас молили молитвама покајања да би очистили своја срца, покушавајући да изграде Храм сами по себи. Али сада је време да одбаците ту лажну веру и будете трансформисани y обновом ваших умова помоћу вере у еванђеље воде и Духа.

Еванђеље воде и Духа је права бит жртвеног система у Старом Завету

У Старом Завету, еванђеље воде и Духа је

откривено као жртвени систем Шатора. Срж истине коју не смемо превидети је Старозаветни жртвени систем који овде мора бити жртвена понуда без мане, свештеник, полаже руке на њу, и пролива крв. Грешници су доводили жртвену животињу благословљену од Бога, преносећи њихове грехе на њу полагањем њихових рукуе на њену главу, и узимали су њену крв и давали свештенику. Свештеник је тада давао понуда Богу у њихову одбрану, секао понуду у декове и стављао њену крв на рогове олтара жртве паљенице. На Дан Искупљења, Високи Свештеник је

такође требало да даје понуду за себе и своје домаће пре приношења понуде за народ



Израела. Зато што је Бог одредио да Високи Свештеник треба најпре да отпусти своје грехе и грехе својих домаћих пре приноса понуде за свој народ, он је чинио све ове ствари тачно како је постављено од Бога. Он би тада довео два јарца као жртвену понуду, бацао гомилу за њему, преносећи грехе народа Израела најпре на јарца полагањем своје руке на главу жртве. Убијао јарца, он је тада односио ту крв да би попрскао Светиште, и понуду давао Њему. Онда би он давао другог јарца како понуду

за све грехе свог народа. Он би положио своју руку на главу живог јарца, и тада би исповедио све недостатке деце Израела, и све њихове прекршаје, збрињавајући све њихове грехе, полагањем на главу јарца, и тада би га одвео у пустињу под вођством погодног човека (Левитима 16:20-21). Овде, ми ћемо обратити детаљну пажњу на веома критичну

акцију Високог Свештеника—то јест, он полагао своје руке на главу живог јарца. Шта је последица ове акције? Библија говори које су то акције, сви греси Израела били су постављени на жртвену животињу. У Старом Завету жртвени систем који је успоставио Бог, све је било приказано како еванђеље воде и Духа у Новом Завету.

Ми морамо задовољити Божју вољу нашом вером

Оно шта је Бог желео да учини за народ

Израела било је да их ослободи из Египта и одведе их у земљу Канан након боравка у пустињи. Бог је желео да станује међу Својим народом и буде обожаван у њему. У жељи да постане њихов Бог и да њих учини својим народом који је Он ослободио из Египта. Као



таква, промисао Божја за вас и мене је тако очигледна и јасна. Он жели да ослободи сваког појединца и све нас од ропства од греха и учини нас Својим народом. Још много људи је потпуно несвесно тог и само траће своје време у залуд, ситуација која је заиста јадна. Жртвени систем приказан у Левитима

говори тачно о Исусовој служби који нас је спасао тако што се родио на земљи, био крштен, умро на Крсту, и устао изнова из мртвих. То је истина која нам је омогућила да оперемо наше грехе и станемо пред Бога помоћу вере. То је само онда када ми постанемо безгрешни и служимо Бога да можемо да одемо у свет вером и ширимо еванђеље свим оним душама јер ми шетамо са Богом. Када је пут за примање опроштаја греха јасан, ми можемо само жалити оне који и даље лутају у њиховом незнању ове истине. Да би Бог становао у срцима грешника, они

морају најпре изградити Свету кућу вере где Бог може да станује. Како, онда, они могу изградити ту кућу? Са сламом или дрветом? Са циглама? Али Бог не жели да станује у таквом физички изграђеном месту, јер Он је Дух. Да суделујемо у делу Божјем и изградимо кућу за Њега, ми је морамо изградити са материјалима које нам је Он одредио. У Старом Завету, Бог заповеда народу

Израела да изгради Храм од оног што је Он рекао—то је, злато, сребро, бронза, плави, тамноцрвен, и црвен конац, фино вунено платно, јарчева длака, овнујска кожа обојена црвено, јазавчева кожа, и багремово дрво. Попут ових, са Речју еванђеља воде и Духа, материјалима вере постављеним од Бога, коју ми такође морамо изградити јесте Света кућа од вере у нашим срцима. Та кућа мора бити изграђена у нашим срцима. Ми не смемо



изградити ту кућу у heart где Бог може станује утемељену на нашем личном мишљењу и схватању. Ако ми желимо да изградимо кућу вере

настањену од Бога, ми морамо заиста да верујемо у еванђеље воде и Духа по плану и одлуци Божијој чак и пре оснивања света да би испио наше грехе. Ако ми изградимо стубове дворишта Шатора од муља, Бог тада неће желети станује у нашим срцима. Да постанемо Храм настањен Богом, ми морамо изменити нашу веру у ону коју Он жели, тако да ми можемо, познањем и вером у Његово еванђеље, примити опроштај греха, Њега задовољити, и бити Његови вољени и живети нашим животима вере. Да би чинили тако, ми морамо отворити наше умове, и нашом вером морамо следити еванђеље воде и Духа. Вођени од оних који знају модел приказан од Бога, и оне који верују и следе то како што

јесте, ми морамо дословно веровати у еванђеље истине како је то постављено од Бога. Попут тога, за вас и мене да би Господ

становао у нашим срцима, ми морамо непогрешиво веровати у крштење које је Син Божији примио и у Његову крв. Ми морамо веровати тачно онако како нас је Он спасао—то да је, Син Божији дошао на ову земљу, било крштен, умро на Крсту, и устао из мртвих изнова. Овом вером у тој истини, ми морамо очистити све грехе у нашим срцима. Ми морамо схватити и веровати тако, само тада Бог може да станује у срцима оних који верују. За ослобођење од наших грехова, нема нема другог пута осим да верујемо у еванђеље воде и Духа.



Врата нашег спасења је Исус Исус је рекао, “Исус му рече: Ја сам пут и

истина и живот” (Јован 14:6). Ако желимо да примимо опроштај греха од Бога, онда ми морамо веровати без промена да је Исус је Син Божији. Ми ћемо веровати у нашим срцима да је Исус Христ примио све наше грехе на Своје тело, што је који били осуда за нас, и стога нас је спасао са Својим крштењем и Својом крвљу on Крсту. Ми неможемо захвалити Бог довољно за ово спасење. Ако не верујемо овако, сва наша вера је узалуд, без обзира како ми можда предани били. Ми никада неможемо примити опроштај

греха путем било чега другог осим истином еванђеља воде и Духа. Апостол Павле је рекао да када последњег дана буде дошао, Бог ће проверити наша дела са еванђељем истине да би видео колико исправно ми верујемо у Њега.

Павле је рекао да ако наша дела буду сагорела и нестала, тада таква су дела по вери сва узалудна (1 Коринћанима 3:11-15). Ми неможемо да паднемо пред Богом вером у Реч еванђља воде и Духа, Речју праве истине. Када Бог тестира нашу веру последњег

дана, сва дела која смо изградили нашим телесним животима вољом вере биће спаљена ватром. Резултат ће бити исти ако ми изградимо Храм са сеном, камењем, циглама, или дрветом. Са чиме, онда, морамо да изградимо Кућу Божију? Непромењиво, то је оно што нам је Бог рекао—to je, багремово дрво, сребро, злато, бронза, плави, тамно црвен, и црвен конац, фино вунено платно, драго камење, и тако даље—тај Храм ми морамо да изградимо. То нам говори да морамо да верујемо у

еванђеље воде и Духа, да је наш Господ дошао на ову земљу и спасао нас, и да смо



примили опроштај греха. Када је Исус рекао да је Он пут, истин, и живот, Он мисли на то да је Он испио наше грехе са еванђељем воде и Духа, правом истином. Он такође представља врата у Небеса. Како су врата од дворишта Шатора била направљена од вуненог плавог, тамноцрвеног, и црвеног конца, и финог вуненог платна, Исус Краљ над краљевима дошао је на ову земљу у телу човека, био је крштен да понесе све грехе са света, крварио Својом крвљу до смрти да их окаје, и тако је отворио пут Небеса за нас. Вером у тог Господа, ми ћемо постати људима Божијим који су примили Нови живот путем вере, они који су примили вечни живот. Али грешници и даље не знају ту истину, а тако је и данас они настављају да граде кућу своје вере са сламом, и на крају, све ће бити спаљено.

Прави Божји радници су изградили Храм према моделу који им је Бог показао

Зато моје срце осећа потребу да покаже

истину Шатора Хришћанима. Прво издање моје серије о Шатору било је намењено јеврејском народу. Сада, је то ради незнабожаца којима проповедам еванђеље воде и Духа приказаном у Шатору који је Бог поставио за њих. Само неколико додатних дискусија недостаје у објашњењу еванђеља воде и Духа приказаног у Шатору. Уколико не правимо збрку и објаснимо

истину приказану у Шатору, тада ћемо учинити све добро за свакога. Ако они и даље не верују, тада ништа више неможемо учинити, али без обзира било да они верују или не, ми радиници Божјом вољом



настављамо да ширимо еванђеље воде и Духа широм света. Када ми испунимо то дело, постаће могућно да много Хришћана који нису били рођени изнова буду спашени од свих њихових грехова. Ви и ја и даље имамо обавезу да говоримо истину о води и Духу. Зато радимо тако напорно да би ширили еванђеље. Ако постанемо бескорисни за овај посао и

престанемо да ширимо еванђеље, тада ће они који верују само у крв Исусову бити кажњени паклом, Бог ће видети њихове грехе на њима (Језекиљ 33:6, 1 Коринћанима 9:16). Указујући нам Своје поверење, Бог нам поверава ово драгоцено еванђеље. Ако се ми обратимо у лење и грешне слуге, као резултат људима неће бити могуће нити да чују нити да виде ово еванђеље воде и Духа, тада ћемо ми бити потпуно одговорни за то. Бог ће тада укорити нас, децу, “Зашто ти ниси ширио моје

еванђеље?” Зато ми настављамо да радимо на пружању еванђеља воде и Духа људима. Када ми учинимо све што претпостављамо да би требали да учинимо, тада више нисмо одговорни за веру оних неверника који ће бити бачни у пакао. То ће бити њихова лична грешка, за оне који неверују чак и ако они знају истину. Оно шта ми морамо сада учинити је да

проповедамо еванђеље воде и Духа широм читавог света. То није само оно шта ја морам чинити, већ је то оно што свако од нас мора чинити заједнички. Ако људи не верују иако смо им проповедили еванђеље воде и Духа, то је изван наше моћи, и Бог неће окривити, никог од нас. Већ сада, много људи је тражило од нас да

им дамо крајње сведочанство за ову истину из Његове Речи, питајући, “Да ли је еванђеље воде и Духа доказано такође у Шатору?” Ако



ми њима посведочимо шта је Бог такође рекао са Шатором, тада они неће имати ништа више да кажу пред тим сведочанством, и наша срцима ће такође бити умирена и радосна, ми ћемо тада учинити заиста оно што смо и претпостављали да треба. Ми можемо само да се надамо да ће свако од њих поверовати и бити рођен изнова, и да ће њихових срца можда бити очишћена и да ће постати Храм где ће Бог да станује. Ми неможемо бити одговорни било да они

верују или неверују у еванђеље воде и Духа, ми морамои даље испуњавати нашу малу обавезу да ширимо еванђеље, што је у бити наша званична обавеза. Зато испунимо ту малу обавезу која је проповед еванђеља воде и Духа. То никада није неки лак задатак. Направимо једну књижицу, она би садржала преданост, веру, и патњу која се подноси дуго и дубоко испаштање, као што мајка пролази

кроз своје порођајне болове. Чињеница је да се Господ уселио у наша

срца, у Старом Завету, Он је испио грехе израелског народа кроз жртвену понуду, полагањем руку, и жртвином крвљу под жртвеним системом, а, у Новом Завету, Исус је долазио на ову земљу, крстио се код Јована, збринуо грехе света, био је распет, пролио је Своју крв и умро на Крсту, устао из мртвих изнова, и стога је постао наш савршени Спаситељ. Путем вере нашег срца у Исуса ми можемо примити опроштај греха и имати светог Бога настањеног у нашим срцима. Не постоји друга истина осим еванђеља воде и Духа.



Еванђеље воде и Духа које је презентовано широм света ускоро ће обилно радити плодовима

Моја најискренија нада је да испуним то

пред Господом, који ће се вратити на земљу ускоро. Чезнем за Господом да дође брзо и узме нас. Ми сви жудимо за даном када ће нам Господ доћи и дати нам вечни живот, као што је и Он Лично устао из мртвих изнова. Ако се догоди да ми заспимо пре Господњег повратка, Он ће нас пробудити, обући нас у духовна тела, и повешће нас горе до Царства Небеског. Ми жељно очекујемо да овај дан дође ускоро, на дан када ће Господ да нас избави, одведе нас у Миленијумско Царство које је Он направио за нас, учини да владамо на хиљаду година, и затим нам омогући да живимо у вечном Царству Божјем на Небесима. Није ли тако? Стога се надам да ће

еванђеље бити раширено кроз сав свет. Еванђеље воде и Духа почиње да се

проповеда од периода Ране Цркве. Са овим еванђељем се одржала његова сила и настављено је да се проповеда 2.000 година до данас, крај света ће већ доћи. Али крајем периода Ране Цркве, еванђеље воде и Духа било је прекинуто и скривено. И тако је само сада је ово еванђеље изнова оживело и проповеда се по свету, његова истојија је тачније скора. Као што је Бог рекао да ће Он дати и рану и позну кишу од Светог Духа, свако ће сада чути еванђеље воде и Духа које ми ширимо, и они ће примити опроштај греха и вечни живот како резултат. Од овог тренутка у време када је финална

судбина човечанства близу, ми ћемо посматрати славу коју је Бог раширио овим еванђељем кроз нас, и ми ћемо захвалити Њему за чињеницу да имамо удела у овом



дивном делу ширења еванђеља и живећемо наше животе у овој служби. Изворно, наше постојање је такво да ми сви

заслужујемо да будемо отпадак у канти за смеће и бачени у јаму са ватром. Рођени како потомци Адама, наша заједничка судбина како људских бића била је за сваког од нас да неможемо утећи већ да будемо бачени у пакао. Међутим кроз Својог Сина, Бог је опрао наше грехе и ослободио нас наше осуде—као је то само захвално и верно? Ви ћете све схватити како смо истински срећни, за све и сваког појединца у овом свету је обрисана нечистоћа и бујица прљавштине са света је завршила у мору смрти и ту остала, ми смо ослобођени. Ми можемо само да захвалимо Богу за нашу веру и спасење ваше и моје, ми који смо искочили из пакла, из наших грехова. Ова мисија коју ми чинимо вољом такође

се завршава скоро. Враћамо се послу који смо

већ обавили, нашој мисији да ширимо истинско еванђеље што је најважније овог тренутка, и како то узима маха, све ће више људи у све више земаља сигурно примити опроштај греха. Моја нада је да сви ми следимо Божју вољу и ширимо еванђеље док се оно ускоро не испуни, и Господ се врати и тада буде прекасно. Ја знам врло добро да дан када ћемо уживати Божију славу није тако далеко. Заиста, то ће ускоро доћи. Када ми завршмо ширење еванђеља кроз читав свет и Бог нас позове, ми ћемо радосно ући у Царство испуњени Његовом љубављу и живећемо у њему заувек. Сада је време да доведемо све душе света

до еванђеља воде и Духа, да би тако и они могли да обожавати Бога Оца у Духу и истини (Јован 4:23). Оно што свако од нас мора да чини сада јесте да верно испуни своју веру у Господа, својом обавезом да да изгради



Светиште вере према узору на Бога које нам је Господ поверио—путем вере, укратко, ми ћемо донети онолико више плодова колико више радимо на томе. Сву свој захвалност дајем Богу који нас је ослободио од греха.


ПРОПОВЕД

1

26 Ми нисмо од оних који се враћају проклетству ради својих грехова


Ми нисмо од оних који се враћају проклетству ради својих грехова

< Јован 13:1-11 > “Пре самог Празника Пасхе, Исус,

знајући да је дошао његов час да пређе са овог света Оцу, до краја показа љубав према својима, према онима које је волео на овом свету. Служила се вечера, а ђаво је у срце Јуде, сина Симона Искариотског, већ ставио мисао да изда Исуса. Знајући да му је Отац све предао у руке, и да је изашао од Бога и да се Богу враћа, Исус устаде од вечере и скиде огртач па узе убрус и опаса се. Онда у лавор насу воде и поче да пере ноге ученицима и да их брише убрусом којим се опасао. Тако стиже и до Симона

Петра, који му рече: “Господе, зар ћеш ми ти опрати ноге?” “Ти сад не знаш шта ја чиним”, одговори му Исус, “али схватићеш касније.” А Петар му рече: “Нећеш ти мени прати ноге никада!” “Ако те не оперем”, одговори му Исус, “нећеш имати удела са мном.” “Господе”, рече му Симон Петар, “онда немој само ноге, него и руке и главу!” “Окупани не треба да опере ништа осим ногу јер је цео чист”, рече му Исус. “И ви сте чисти, али не сви.” Знао је ко ће га издати па је зато рекао: “Нисте сви чисти.”

Сва Реч из Библије је тајна за лажне

учитеље који још нису рођени изнова. Они стога покушавају да представе Божју Реч на њихов лични начин са људски-насталом мишљу. Како год, они сами по себи нису ни убеђени у оно што уче. Као резултат, иако



међу њима има оних који верују у Исуса, нема много оних који су уверени у своје спасење. Зашто је то случај? То је стога што они

кажу да верују у Исуса иако познају јасно еванђеље воде и Духа. Такви Хришћани мисле да они неће бити уништени зато што верују у Исуса. Али они треба да схвате да када погледамо из библијске перспективе, чињенично је само да ће бити уништени док се не роде водом и Духом. Уопштено гледано људи држе до тога да

иако не знају истину, зато што слепо верују у Исуса, мисле да они неће на крају бити уништени. Како год, ако они не разумеју писану Реч тачно, и не могу да схвате из Речи да погрешно верују, такође и да нису спашени како ваља. Стога ако људи представљају Реч из

Библије литерарно и дођу до своје сопствене науке засноване на њиховом сопственом

мишљењу, тада такви људи, иако верују у Исуса, не могу да приме опроштај греха и непогрешиво завршавају у паклу због својих грехова. Тако да, Библија није нешто што ће се открити на наш сопствени начин, већ морамо да чекамо да нас Бог извуче из нашег схватања кроз Своје изнова-рођене свеце Речју истине. Ми такође морамо да схватимо да је сва Реч од Бога објашњена у еванђељу воде и Духа. Исус је рекао, “Истину ти кажем”,

одговори му Исус, “ако се човек не роди од воде и Духа, не може да уђе у Божије царство.” (Јован 3:5). Они који знају и верују у ове стихове исправно заиста могу да се ослободе од свих грехова и уђу у Царство Небеско. Исус је рекао да само они чија су срцима очишћена од греха вером у еванђеље воде и Духа могу ући у Небеса. Али ако људи верују без разумевања еванђеља воде и Духа



датим од Господа—то јест, истину манифестовану у плавом, тамно црвеном, и црвеном концу и фином вуненом платну Шатора—онда ће они бити уништени због својих грехова. Онако као што испољавамо запрепашћење

тако ћемо бити уништени за наше грехе чак и ако верујемо у Исуса? Дубоко ме жалости мисао да иако има тако много људи у свету који верују у Исуса како њиховог Спаситеља, многи од њих не могу одговорити са поуздањем када их упитају да ли уверени да су спашени од свих грехова. Нема сумње да ће шта ће рећи иако су сви грешници, било да они професионално верују у Исуса или не, биће уништени ради својих грехова. Колико ће много људи бити уништено иако они верују у Исуса? Матеј 7 нам говори да ће многи од оних

који верују у Господа рећи Исусу како су они

пророковали, истеривали демоне, и чинили много чуда у Његово име, али и даље ће бити одбачени од Њега. Исус је рекао шта ће Он да објави таквим људима, “Никад вас нисам познавао. Одлазите од мене, ви који чините безакоње!” (Матеј 7:23) Наш Господ је рекао да неће свако ко призива Његово име ући у Небеса. Попут тога, Господ ће укорити оне који нису схватили еванђеље воде и Духа. Још је много људи који чак и не схватају да

они имају погрешно схватање и погрешну веру у Исуса, што је ситуација која дубоко жалости нашег Господа. Превише је људи који, нису свесни чињенице да ће их Господ стварно укорити ради њихове погрешне вере, која углавном води до њиховог сопственог уништења. Стога наша срца тугују за данашње назови

Хришћане. Они верују у Исуса тек неодређено, и даље немоћни да досегну јасну



и библијску дефиницију шта је то истинито еванђеље воде и Духа. Због тога је то један тако важан и свакодневни задатак за нас да проповедамо еванђеље воде и Духа свакоме од њих. Од критичне је важности за све нас да

знамо и верујемо у истину еванђеља воде и Духа. Како, онда, можемо да знамо истину еванђеља воде и Духа? Слушањем, наравно, учењем о еванђељу воде и Духа садржаном у Речи Божјој. Ми заиста морамо да знамо и верујемо у еванђеље истине и будемо названи од Бог као Његови свети. Овако чинећи ми можемо да уђемо у Царство Божје путем вере, примимо опроштај греха путем вере, и постанемо Његова лична деца путем вере. Зато се Хришћанство фокусира на спасење

примљено путем вере. Светска религија цени нечија лична дела. али права истина нам говори да је спасење дар од Бога, није од

људског дела, да се не би неко тиме хвалио (Ефесцима 2:8-9). Истинито Хришћанство указује на пут спасења од грехова и улаз у Небеса само знањем и вером у еванђеље воде и Духа. Главни стих данас из Јована 13 такође је у

вези еванђеља воде и Духа. Знајући да се време приближило и да ће Он умрети на Крсту, Исус је намерио да опере стопала Својим ученицима. То је било управо пред Прославу Пасхе. Прослава Пасхе је од дубоког значаја за Јевреје. Било је то на дан када је народ Израела изведен из Египта и спасен од свог ропства, то је постао велик празник за Јевреје. Тако је народ Израела држао у сећању ову успомену из Старог Завета заједничким припремањем прославе Пасхалног ритуала. У току вечере, Исус прикупља своје

ученике заједно да би им рекао нешто што



има велику важност. Прањем стопала Својим ученицима пре него што је Он умро на Крсту, желео је да их научи истини да је опрао и њихове актуелне грехе. Појавом прославе Пасхе, Исус је знао да ће бити ухваћен као Пасхално Јагње, бити распет, умрети, и да ће изнова устати из мртвих. Стога је Исус желео да поучи Своје ученике да је Он као жртвено Јагње, опрао подједнако и њихове актуелне грехе. Постављено другачије, Он је опрао стопала ученицима да би им дао веома битну поуку пре смрти на Крсту.

Разлог зашто је Господ опрао Петрова стопала

Хајде да видимо шта је Исус рекао када је

затражио да опере стопала ученика а Петар је то одбио: “Ако те не оперем”, одговори му

Исус, “нећеш имати удела са мном” (Јован 13:8). Колико је критично и храбро било то рећи? Како год да било, Исус је у ствари желео да научи Своје ученике врсти вере која може да опере њихове актуелне грехе, и колико је то важно било за Његове ученике и за Њега када је Он хтео да опере њихова стопала пре него што је умро на Крсту. Исус је устао са вечере, ставио са стране

Своју хаљину, узео је убрус и опасао Се, тада је сипао воду у лавор и почео је да пере стопала ученика. Тад је дошао ред на Симона Петра, али Петар је то одбијао. Он је рекао Исусу, “Господе, зар ћеш ми ти опрати ноге?” Петар је био страхом−обузет што Исус жели да опере његова стопала. Зато што је он веровао у Исуса и Њему служио како Син Божији, било је тешко за њега да прихвати тако апсурдну околност. Зато је Петар питао како то да Господ захтева да опере његова



стопала, мислећи да ако неко треба да опере нечија стопала, онда Петар треба да опере Господња стопала, и да ово није било ни правилно нити уљудно да допусти Господу да опере његова стопала. Буквално шокиран овим, Петар је рекао, “Господе, зар ћеш ми ти опрати ноге?” и одбио да буде опран. Исус тада је рекао у стиху 7, “Ти сад не

знаш шта ја чиним, али схватићеш касније.” то значи, “Ти сад не разумеш зашто Ја ово чиним. Али након смрти на Крсту, васкрса из мртвих и подизања у Небеса, тада ћеш схватити зашто сам Ја опрао твоја стопала.” И тада је Исус рекао наваљујући, “Ако те не оперем, нећеш имати удела са мном.” Док Исус није опрао Петрова стопала, Петар и Исус нису имали ништа један са другим. Не имати дела са Исус значи не имати везе са Њиме, и тако Петар није имао избора већ да стави своја стопала пред Исуса. Исус тада

ставља Петрова стопала у лавор, опере их, и тада обриса његова стопала пешкиром. Када Господ је рекао да Петар, “Ако те не

оперем, нећеш имати удела са мном,” Петар, шокиран тиме, рекао је, “Онда ме опери сасвим да могу имати дела са Тобом. Опери моје руке, моја главу, и моје читаво тело!” Чувши то, Исус је тада рекао, “He који је окупан треба да опере само своја стопала. Он је потпуно чист. Ви сте потпуно чисти, али нисте сви.” Исус обично наговештава шта чини људе

моментално збуњеним и посрамљеним. Немоћни да схвате шта је Исус рекао, људи претендују да погрешном схватању, невери, и чине неке необичне ствари. Они који нису примили опроштај греха вером у еванђеље воде и Духа не могу правилно разумети шта је Исус овде рекао Петару. Зашто? Зато што они који немају Светог Духа не могу разумети



тачно значење Речи Божијих. Не може баш свако да схвати истину

откривену у Библији, ако су он/она генији даровани са необичном светском блиставошћу. Док такви људи јасно разумеју Реч из Писма у свом литерарном значењу, уколико не знају истину воде и Духа, они заправо не могу наместити све делове слагалице и наћи са којом врстом вере они могу опрати своје стварне грехе без обзира колико тешко покушавали. Господ каже, “Окупани не треба да опере

ништа осим ногу јер је цео чист; и ви сте чисти али не сви.” (Јован 13:10). Овај стих је веома тежак пасус за разумевање многим Хришћанима данас, јер они не могу себе уверити овим пасусом било да су већ ослобођени од својих актуелних грехова или не. У ствари, они држе да је овај пасус основа за науку покајничке молитве, једна тако-звана

ортодоксна наука у Хришћанству. Они тумаче ове стихове овако: “Када

поверујемо у Исуса као нашег Спаситеља, онда су нам опроштени сви наши греси укључујући изворни грех. Али, зато што нисмо способни да не грешимо свакодневно, и стога постајемо грешници изнова, ми морамо да молимо за Божији опроштај да би нам се опростили актуелни греси. Чинећи тако, ми можемо бити очишћени од наших грехова, и обновити нашу везу са Њим изнова.” Бесмислица! Можете ли заиста очистити

ваше актуелне грехе ако приносимо покајничке молитве? Шта је са гресима које сте пропустили у молитви за опроштај из немарности? Како ће ти греси бити онда опроштени? Црква, тело Божије, у бити је скуп оних

који верују у еванђеље воде и Духа дато од



нашег Господа. Тако да кад је Исус рекао да је тело потпуно чисто, ли нису сви ученици чисти, Он је то рекао у вези са Јудом који није веровао у Њега. Он је знао да Јуда не верује у Њега тако да Он каже, “нисте сви чисти.” Ми морамо веровати да је Господ опрао све

наше грехе једно и заувек са еванђељем воде и Духа, што је основна истина из Библије. Тако да уколико пропустимо кључну ствар из Речи и покушамо да разумемо Реч Божију на свој сопствени начин, можемо пасти у велику заблуду. Чак и сада, многи људи, падају у велику заблуду, одричу се својих личних ствари и постају мученици када чак и не верују у Исуса исправно, али на крају, они ће коначно бити уништени ради својих грехова.

Разлог што је Исус опрао наша стопала

Да ли је Петар могао нешто да учини да

Исус није опрао његова стопала? Разлог што је Исус постао Петров истински Спаситељ је само тај што је Он испио све грехе из читавог његовог живота. Исус је дошао на ову земљу, узео грехе човечанства крштењем које је примио од Јована, умро је на Крсту, устао из мртвих, и на тај начин опрао Петрове грехе и све грехе Својих ученика једном за увек. Исус је желео да утисне ову истину у њихове умове. Али зато што су ученици имали мишљење о Његовом прању њихових стопала само као етичкој вредности, они нису знали разлог зашто је Исус опрао њихова стопала. Они су требали да схвате да ће не само

њихови садашњи греси већ и будући греси



које ће починити касније такође угрозити њихов живот духовно. Стога су морали да схвате да су греси које ће починити у будуће већ сви пренети на Исуса путем вере. Зато што Петар није био део тела Исусовог и све док је то био случај, Петар је морао да научи велику лекцију од Исусовог прања његових као и стопала осталих ученика. Исус је требало да научи Петра истини да је путем крштења, Он опрао “све и сваки грех” који је Петар починио због својих недостатака и слабости. Стога је Исус требало да опере Петрова стопала, и Петар је морао да допусти Исусу прање стопала. Петар је могао да буде део тела Исусовог једино вером да су сви греси које је починио у току живота из разлога његове слабости и недостатака били такође опрани једном и заувек када је Исус био крштен од Јована. Ми можемо схватити истину воде и Духа

слушајући Реч Божју. Путем знања и вере у Реч еванђеља воде и Духа које је опроштај свих наших грехова којим смо такође очишћени од наших актуелних грехова. Исус је рекао, “Окупани не треба да опере ништа осим ногу јер је цео чист.” Зато што је Исус већ опрао све наше грехе и учинио нас чистим, онима који верују у ово опроштени су сви греси. Исус Христ је чињенично опрао све грехе

крштењем у реци Јордан и преузео све наше грехе. И одласком на Крст, био распет, крварио Својом крвљу, умро, и устао из мртвих изнова, Он је постао наш вечити Спаситељ. Са крштењем које је Он примио и крвљу на Крсту, Господ је постао наш савршени Спаситељ. Попут овог, кроз еванђеље воде и Духа, наш Господ је омогућио свакоме ко верује у Њега да буде опран од свих својих грехова једном и заувек



путем вере. Они који знају истину и верују у њу могу

бити савршено спашени од својих актуелних грехова такође. Гледано са Божије стране, истина је да међу људима има опраних од свих грехова Исусовим праведним делима. Све што ми треба да учинимо да би били опрани од свих наших грехова је да примимо милост бесплатно путем вере у еванђеље воде и Духа. Није ли то тако? Наравно да јесте! Нашом вером у ову истину, ми постајемо они који су већ окупани. Исус је рекао да они који су већ окупани

треба још само да оперу своја стопала, јер сви заједно грешимо свакодневно нашим телом, Исус је већ преузео све грехе када се крстио и спасао нас у целини. Крштењем, Исус је опрао све наше грехе за читав наш живот, и то нам се потврђује свакодневно да можемо бити разрешени од наших актуелних

грехова. То је оно што нам је овај пасус рекао.

Истина је да су они који су примили опроштај од греха путем вере у еванђеље воде и Духа-то јест, Исус је прихватио све грехе кроз крштење које је примио од Јована, умро на Крсту када се натоварио гресима света, и изнова устао из мртвих-и даље живе своје животе док греше, јер и даље имају тело. Међутим, Бог је већ преузео све актуелне грехе које људи почине из дана у дан и након што поверују у Исуса, јер Он је силан. Прекорачивши време, од вечности у

вечност, Бог је одједном испунио своје дело и испио све грехе човечанства. Попут овог, Исус је прихватио све грехе за читав наш живот преко Јована након што се крстио, умро на Крсту док их је све носио, устао изнова из мртвих, и на тај начин је опрао све



наше грехе. Још у пркос овоме, како верујете? Упркос веровања у ову истину, свакодневно смо и даље у невољи од грехова које починимо у својим животима и својој мањкавости. Стога се свакодневно морамо обнављати,

својом вером, истином да је Исус однео све те грехе које починимо у току свог живота док идемо овом земљом. Путем крштења, Исус је опрао грехе света једно за увек, али ми морамо потврдити ову истину својом вером дан за даном, време за временом. Као Петар, да би остали уједињени са

Исусом путем вере, морамо памтити да је Исус опрао његова стопала, да би ми остали у Његовом спасењу, ми, такође, морамо потврдити свакодневно истину да је Он већ испио све наше грехе Својим крштењем и крвљу на Крсту. Али они који не верују у ову истину не могу опрати ниједан свој грех

заувек. Они који нису опрали све своје грехе ради своје невере у еванђеље воде и Духа јесу они који немају заједништва са Исусом. Иако свакодневно покушавају да оперу своје грехе, њихови греси нису опрани, ради тога што они грехове покушавају да очисте покајничким молитвама које нису као ови пламтећи греси. Сваки грех је пропраћен Божијим

страшним судом. Као такав, они који покушавају да оперу своје грехе сопственим покајничким молитвама, уместо да их оперу вером у еванђеље воде и Духа, искусиће и схватиће да чак ни за пару нису опрали своје грехе. Можемо ли опрати наше грехе таквим свакодневним покајничким молитвама? Чак и ако ми лично верујемо да смо опрани од наших грехе својим покајничким молитвама, ови греси актуелно и даље остају у својој потпуности.



Само они који су окупали читава своја тела вером у еванђеље воде и Духа квалификовани су да оперу своја стопала коликогод да живе своје животе, и само су они обучени у милост која им допушта да оперу своје грехе свакодневно вером и на тај начин да се одрже чистим заувек. Када се крстио, Исус је понео све наше

актуелне грехе једном за увек. Ми стога верујемо да Својим крштењем, Исус такође узима све грехе које починимо ради наше мањкавости као и што живимо своје животе, и да Он сасвим носи сву нашу осуду. Исус нам је рекао, другим речима, да не сме доћи до спотицања или умирања од пада у нашу сопствену слабост. Након што је Исус опрао стопала

ученицима, све што му је преостало било је да умре на Крсту, изнова устане из мртвих, и узнесе се на Небеса. Исус сада није више са

ученицима, већ по писаној Речи, Он седи са десне стране престола Бога Оца. И Он ће изнова доћи. Али да је Исус умро на Крсту без да је

учио Своје ученике о овоме, како би они могли да остану на овој земљи и да шире еванђеље воде и Духа? Исусови ученици би живели и у исто време чинили актуелне грехе, јер су били слаби и мањкави, и не би знали шта да чине када почине грех зависти, пожуде или мржње, они не би били способни да живе по вери. Како би они онда ширили еванђеље другима? Они не би могли да чине то. Стога је Исус поуздано морао да каже Својим ученицима да је Он већ опрао баш све ове грехе, и зато је Он опрао њихова стопала.



Попут опроштаја греха које се манифестовало у Шатору

Када отворимо и уђемо кроз дворишна

врата Шатора, ми ћемо најпре видети олтар за жртву паљеницу и лавор од бронзе. Прва лекција коју нам Шатор пружа ради наших живота по вери је да ако згрешимо пред Богом, очекује нас осуда за грех. Наши животи по вери, како су означени помоћу олтара за жртву паљеницу такође, у основи почињу са осудом за грех и смрћу. Ми смо осуђени пред Богом за наше грехе, али Господ је дошао на ову земљу да понесе наше грехе. Као жртвена понуда Старог Завета признаје

се неправда грешника полагањем руку, проливањем жртвине крви и смрћу, и њено тело се постављало на олтар за жртву паљеницу и спалило би се, отуда бива заступничка осуда за неправду грешника

доношењем осуде са ватром, тако је Исус учинио за нас. Уместо наше смрти, Исус примио полагање руку од Јована, пролио Своју крв и умро на Крсту, и на тај начин је платио цену за наше грехе Својом сопственом смрћу. Ми грешимо свакодневно, и наставићемо

да грешимо док не умремо. Ви и ја смо они који могу само да умру ради грехова. Али да би спасао људе попут нас од наших грехова и осуде, Господ оставља престо са славом Небеском и долази на ову земљу, односи наше грехе примањем крштења од Јована на Своје сопствено тело, оставља Своје тело на Крсту, био је распет, и пролио је Своју драгоцену крв, устао из мртвих, и тако је постао наш истински Спаситељ. Схватање и препознавање закона за смрт, да морамо бити осуђени и умрети за наше грехе, јесте полазна тачка за веру.



Само они који знају и верују да морају умрети ради својих грехова могу постати они који ће се купањем опрати од грехова и примити опроштај за грех преносећи све своје грехе на Исуса путем вере. Истинска вера почиње од такве вере. И ми који смо почели од оваквог веровања постали смо осведочени нашом вером да је Исус Христ испио све грехе које ми чинимо дневно и подједнако грехова које ћемо починити у будуће јер смо опрани. Исто тако су Високи Свештеник и његови

синови приказано у Шатору приносили своју жртву паљеницу свако јутро и вече. Они су редовно доносили своју понуду на жртву, стављали своје руке на њену главу, истакали њену крв, и приносили је Богу. Стога није било столице у Шатору. Они, другим речима, настављају да приносе понуде за све време тако да није било времена да они седну доле и

одморе се. Налик томе, ми смо били такви људи који су непрестано грешили и нису могли да избегну Његову осуду за своје грехе, али Исус Христ нас је у целости спасао од свих наших грехова својим крштењем које је примио и Својом проливеном крвљу. Ми морамо почети својом вером у то да

нема другог осим да непрестано умиремо ради својих грехова. За такве људе попут нас, Исус је дошао на ову земљу и однео је наше грехе једном заувек крстивши се. Узевши наше грехе Својим крштењем, Исус Христ је однео све грехе на Крст и платио је цену за ове грехе проливањем Своје крви дајући Свој сопствени живот. И устајући изнова из мртвих, Он је постао наш вечити Спаситељ. У Римљанима 6:23 стоји, “Јер, плата за

грех је смрт, а Божији милосни дар је вечни живот у Христу Исусу, нашем Господу.” Ми смо заиста били од оних који требају умрети



ради својих грехова, али Исус Христ нас је савршено спасао. Другим речима, крштењем, умирањем на Крсту, и устајањем изнова из мрвих, наш Господ нам је дао ослобођење од греха и вечни живот. Да ли верујете то? Од овога почиње вера. Неким случајем, нисте ли помислили, “Ја

не могу више да следим Исуса јер сам са превише недостатака”? Да ли можда мислите да сте и превише безвредни и превише телесни, и ако верујете у еванђеље воде и Духа, и да је превише тешко да се пробијате напред? То је вера која вас враћа у проклетство. Хајде да се окренемо Јеврејима 10:36-39:

“Јер, потребна вам је истрајност да извршите Божију вољу и примите оно што је обећао. ‘Јер, још мало, врло мало, и доћи ће Онај који долази, неће закаснити. Мој Праведник ће живети од вере. А ако одступи,

нећу бити њиме задовољан.’ Али, ми нисмо од оних који одступају, па пропадају, него од оних који верују и спасавају се.” Ово говори да ми нисмо они који враћају у проклетство. Они који верују у ову истину су тешко осуђени, презрени, и сусрећу многе потешкоће. Али наслеђују Небеса, која неће пропасти, већ нас очекују. Све ствари на Небесима чекају на нас као наше власништво. Јевреји 10:34-35 кажу, “Саосећали сте са

сужњима и с радошћу сте примали отимање ваше имовине, знајући да имате боље и трајно имање. Не одбацујте, дакле, своје поуздање - донеће вам богату награду.” То је тачно. За вас и мене који верујемо у еванђеље воде и Духа, очекује нас наследство на Небесима. Бог је дао Небеса као Свој дар у наслеђе онима који су примили ослобођење од греха. Стога Он нам каже да не одбацујемо наше



поверење у Његово обећање. Знајући да смо примили славу за узврат наше вере, ми не смемо да се враћамо проклетству, већ морамо учинити нашу веру више јаком и не одбацити поверење. Ми морамо веровати у еванђеље воде и Духа, праву истину, водити своју духовну борбу до краја, спасити душе и победити. Ми свети морамо поседовати ову веру у

еванђеље воде и Духа. Ми морамо имати ову веру, да иако смо мањкави и грешимо свакодневно до краја живота на овој земљи, Господ нас и даље спашава потпуно крштењем од Јована и проливањем Своје крви на Крсту. Помоћу ове вере можемо имати велико поверење и живети наше животе у поштењу до послетка света. Ми морамо доћи пред Бога вером, истрчати трку вере овим истинским еванђељем, ширити еванђеље, и живети наше служећи еванђељу. Зато нам

Библија говори, “Јер, потребна вам је истрајност да извршите Божију вољу и примите оно што је обећао” (Јеврејима 10:36).

“‘Мој Праведник ће живети од вере. А ако одступи, нећу бити њиме задовољан.’ Али, ми нисмо од оних који одступају, па пропадају, него од оних који верују и спасавају се” (Јеврејима 10:38-39). Ми који живимо вером у еванђеље воде и Духа, јесмо они који такође могу спасити остале од свих грехова. У овом случају, упркос вери која може спасити остале од свих грехова, како се можемо вратити проклетству? Ако не пазимо на еванђеље воде и Духа, тада ће наша вера бити одбачена и ми ћемо завршити падом у глиб смрти да би сасвим умрли. Примањем ослобођења од греха, наш задатак сада је да наставимо трку нашом вером следећи жељу Божију, да не паднемо у сопствене слабости, да не останемо



тамо где смо, и завршимо умирући. Ми који верујемо у еванђеље воде и Духа

нисмо они који се враћају проклетству. Ми смо они који имају такву веру којом такође могу спасити друге људске душе. Када смо такви људи, како можемо само да се савијамо доле и умиремо због наше слабости? Ми то никада нећемо да учинимо. Они који верују у еванђеље воде и Духа никада нису они који се враћају проклетству. Без обзира колико мањкави и слаби били ви и ја, ми смо праведници који живе своје животе вере са великим поуздањем у еванђеље воде и Духа. Ви и ја морамо мислити о томе где је

отпочела наша вера, изаћи из проклетства и живети вером. У основи, ми смо били они који су могли само умрети због грехова, али вером у еванђеље воде и Духа, еванђеља кроз које нас је наш Господ спасао вас и мене од свих грехова, ми смо примили наше вечно

спасење. Другим речима, зато што смо почели нашу

веру потпуним признањем наше слабости, мањкавости, неспособности и злоћом за 100 посто, када смо, примили ослобођење од греха, док идемо овом земљом у исто време грешимо, и нећемо победити док не пренесемо све наше грехе на Исуса Христа вером у еванђеље воде и Духа и оперемо грехе вером у Његово крштење. Стога морамо да схватимо за сигурно да нисмо они који се враћају проклетству, и заиста живимо наше животе вером. Понекад, ограничени сопственим

околностима и ситуацијом, можемо пасти у различита искушења и потешкоће, и ако смо слаби, наш живот вере такође може пасти, неспособан да се покрене. Али нећемо умрети. То смо научили из оног што је Он рекао Петру, “Ако те не оперем, нећеш имати удела са



мном.” Исус је избрисао Петру све грехе које је Петар починио кроз читав свој живот, умро на је на Крсту, устао из мртвих, и тиме га спасао, Господ је такође спасао вас и мене од свих наших грехова и осуде. Док не учини тако, како ви и ја можемо

постићи нешто са Исусом? Ако то није било са еванђељем воде и Духа, како смо могли да се спасемо од свих наших грехова и водимо друге да се такође спасу? Ми нећемо учинити ништа од овога ако није од еванђеља воде и Духа. Ово је истина којом је Исус хтео да научи Петра. Ви и ја смо чули и разумели ово учење, али

колико смо реализовали? Не осећамо ли обично потиштеност у души ради наше мањкавости? Да ли тада падамо у сопствене слабости или не? Зато што видимо да смо тако мањкави и слаби, ми смо лако склони паду у само-презир. Ви можда чак и говорите

себи, “Како могу да следим Исуса до краја? Боље ће бити да од сада прекинем Њега да следим! Сигуран сам да Господ такође мисли да је боље да напустим Његову Цркву.” Ако то није због еванђеља крштења које је Исус примио, ми онда нећемо да завршимо падом у вечно проклетство. Вером у ову истину, и ако ви и ја у основи

немамо избора већ да умремо ради својих грехова, наш Господ нас је већ ослободио од грехова и осуде. Чак и ако су наша тела превише слаба и ми не можемо дтуго одим да грешимо изнова иако смо примили избављење, морамо и даље признавати савршено и вечно спасење Исусово испуњено крштењем које је примио и Његовим проливањем крви. Ви и ја морамо исповедити своју веру, “У

основи говорећи, Ја не могу ишта осим да умрем ради грехова. Тако је. Али није ли Господ дошао на ову земљу ради мене и узео



све моје грехе путем крштења? Није ли Исус прихватио све моје грехе пренете на Њега кроз Његово крштење? И није ли Он умро на Крсту? Није ли Он устао изнова из мртвих, и није ли Он сада жив? Од када су моји греси прешли на Исуса Христа, без обзира колико сам ја мањкав, и без обзира колико се откривају моје мањкавости, ја сам и даље безгрешан. Стога нисам од оних који се враћају проклетству и умиру.” Вером на овај начин, ми можемо одбацити наше слабости. Иако имамо недостатке штавише сутрадан

изнова, вером у крштење које је Исус примио у еванђеље воде и Духа, ми можемо увек одбацити наше слабости. Нашом вером, можемо одбацити духовну смрт и проклетство које нас посећује ради наших слабости. Ми морамо да размишљамо о овој истини

што више можемо, говорећи, “Господ ме је спасао. Од када су сви моји греси пренети на

Господа, имам ли греха или не? Наравно да не!” Овом вером, ми можемо да одбацимо наше слабости и грехе, учврстимо еванђеље воде и Духа још једном, и потврдимо чињеницу да смо савршено спашени вером. Тако можемо тежити Господу свакодневно.

Сви греси су нестали Исусовим крштењем

Браћо и сестре, колико је важна била ова

Реч коју је Исус изговорио Петру и Својим ученицима? Он је опрао њихова стопала да би их учврстио у еванђељу воде и Духа и након Своје смрти, посебно када би они пали у своје слабости. Да Исус није опрао стопала Петра и осталих ученика, шта би се десило ученицима када је Исус умро на Крсту, устао изнова из мртвих у трећи дан, и подигао се у Царство



Божије? Како би ученици отклонили своје слабости када би се оне појавиле? Они су их отклањали вером у крштење које је Исус примио, и да они нису веровали тако, тада би било тешко да отклоне своје слабости. Ми морамо отклонити проблем наших

слабости и актуелних грехова вером да знамо и верујемо у истину манифестовану у плавом, тамноцрвеном и црвеном концу и фино тканом платну, свештенству Исусовом. Да Исус није учио Своје следбенике о сили крштења које је Он примио, Његови ученици би такође били очајни и мртви духовно. Они не би имали јачине у поседовању вере да би посветили своје животе еванђељу, учинили своје животе да спасу друге душе, и, на крају били мученици, и стога би безусловно пали у одбрани своје вере и били очајни. Али сагласно усменој традицији пренетој

на нас, која каже да су свих дванаест ученика

Исусових проповедали еванђеље и да су били мученици. Међу дванаест ученика Исусових, име ученика који је највише сумњао био је Тома. Али чак је и Тома отишао у Индију и био мученик онде. Где је, онда, била вера која је омогућавала

свим ученицима Исусовим да буду мученици? Ова вера је била испуњена поверењем, да је Исус понео све грехе из читавих њихових живота будући да је крштен, да су постали савршено чисти и да су сви њихови греси били пренети на Исуса, и да су у целости постали лично Божја деца и да ће наследити Царство-то је било тачно јер су они имали веру којом су могли да шире еванђеље воде и Духа по овој земљи и да оду Богу када их Он позове. Свако од нас, другим речима, такође може бити мученик зарад ове вере коју Бог толико жели. Када се Петар одрекао Исуса три пута ван



двора Пилатовог, дошао је до схватања са више ревности на шта је Исус мислио када је њему рекао, “Ако те не оперем, нећеш имати удела са мном.” Након Исусовог подизања у Небеса, Петар и остали ученици Исусови су дошли до схватања зашто је Исус опрао њихова стопала, и до веровања у проповед еванђеља воде и Духа са великим поверењем. Данашњи Хришћани, уколико не знају ову

истину садржану у крштењу Исусовом, такође ће наићи на потешкоће у животу вере и евентуално престати да верују у Њега. Ако смо ограничени сопственом слабошћу, наша свест ће бити искварена од наше неспособности да решимо овај проблем, и ради наше искварене свести, ми нећемо више бити способни да идемо у цркву. Ово је истина за сваког и све чланове Његове Цркве, као и за нашу децу. Браћо и сестре, ако сте омеђани грехом, да

ли ћете бити способни да обожавате Бога? Данас, и они који нису били изнова рођени иду у цркву, моле се покајнички за своје грехе, и обожавају Бога, и они чине исто јер верују у Исуса само као предмет религије. Али они који верују у еванђеље воде и Духа,

ако осећају да њихове душе имају грех ради њихових слабости и да су омеђани њима, они не могу доћи пред Бога и обожавати Га. У тренуцима налик овима, ми морамо очистити наше душе вером у силу крштења које је Исус примио, путем вере да је Исус прихватио све наше грехе кроз Своје крштење. Ови назови Хришћани који игноришу

истину еванђеља воде и Духа не знају пут вере, ма који, и тако слепо покушавају да буду ослобођени својих грехова кроз своје молитве покајања. Баш као они који следе светске религије слепо молећи њихове богове, заступнички, “Преклињем те, молим те да



опростиш моје грехе и благословиш мене и моју породицу. Учинићу све; даћу ти више понуда, чинићу добра дела; молим те опрости моје грехе,” такви назови Хришћани просто следе религију коју су сами створили. Исус је рекао Петру, “Ти сад не знаш шта ја

чиним, али схватићеш касније. Ако те не оперем, нећеш имати удела са мном.” Да Исусови следбеници нису схватили истину скривену у овим Речима чак и након тога, они бе би били изнова рођени овим еванђељем воде и Духа датим од Исуса и чинили дела која спашавају и остале од греха. Да Исус није приликом прања Петрових стопала, усадио у њега поверење у савршено спасење кроз силу крштења које је Он примио, Петар не био способна да буде мученик и испуни улогу као вођа Цркве Божје. Да није било истине еванђеља воде и Духа,

не би били способни да дођемо пред Бога и

вером обожавамо Њега зарад греха који настављамо да чинимо. Они који су начисто ослобођени од својих грехова вером у еванђеље воде и Духа могу доћи у Његову Цркву. И они су способни да оперу своје грехе вером било где да јесу. Баш као што је Господ рекао да они чија су тела у целини чиста треба само да оперу своја стопала, када год ми згрешимо у нашој слабости, ми морамо запамтити и веровати да такви наши греси такође пренети на Исуса када је Он био крштен. Наши греси су пренети на Исуса када је

Исус био крштен (Матеј 3:15). Ако су греси из наших срца били пренети на Исуса, да ли ми имамо или немамо грех? Ми немамо греха. Јер су наши греси били пренети на Исуса једном и за увек кроз Његово крштење, ми смо постали чисти пошто су наши греси испијени нашом вером, и зато што смо чисти,



без обзира колико мањкави били, ми смо и даље свештеници пред Богом, Зато они који верују у истинито еванђеље воде и Духа могу брзо изаћи из своје слабости и доћи до Бога вером, радити за Његово дело вером, захвалити Њему на спасењу које им је дао, дати Њему хвалу која Њега прославља, и ширити еванђеље воде и Духа такође другима.

“Ти сад не знаш шта ја чиним, али схватићеш касније.” Да ли знате ову истину када први пут примите ваше ослобођење од греха? Могуће да не. Међутим, сви смо чули ово учење и упознали је. Иако ви и ја грешимо свакодневно и наше мањкавости су откривене, баш као што је Исус опрао Петрова стопала, Он је такође прао наша стопала сваког дана. У почетку, били смо радосни након што

смо поверовали да су греси у нашим срцима пре дуго времена и греси које смо скоро

починили прешли на Исуса, али видимо како се наше мањкавости откривају и како смо омеђани нашим слабостима и након што смо примили ослобођење од греха. У оно време, то је путем познања и веровања да је Исус узео чак и такве грехе Својим крштењем да ми можемо актуелно пренети на Њега све грехе које ћемо починити такође у будућности. Чините праведност, затим, грех слободно

због тога? Они никада не чине тако. Римљани 1:17 кажу, “Праведник ће живети од вере.” Неки људи су били против еванђеља воде и Духа, говорећи апсурдно, “Чинимо зло да би дошло добро” (Римљанима 3:8). Могу ли изнова-рођени и даље слободно грешити након што су примили ослобођење од греха? Апсолутно не! Када помислимо верујући у еванђеље воде

и Духа, браћо и сестре, имате ли греха или не? Наравно да немамо! Такође, чак и ако смо



мањкави, да ли смо несавршени или савршени помоћу вере? Ми смо савршени. Када нам је Исус рекао да су наша тела у целини чиста, Он је мислио да је кроз Његово крштење, крв, и вазнесење, нас учинио савршено чистим. Ми, такође, долазимо до упознавања силе

еванђеља воде и Духа након вере у Исуса. Тако да, ми морамо применити силу еванђеља воде и Духа на наше животе сваког дана. Када примењујемо ову веру свакодневно, ми ћемо можда постати уморни али касније, зачуђени колико смо дуго то радили. Али, у том тренутку истине, одакле се морамо још једном вратити? Ми се морамо вратити Господу вером да у основи ми можемо само да умремо ради наших грехова, Господ нас је спасао од свих грехова узевши наше грехе кроз Своје крштење, умревши на Крсту, и уставши изнова из мртвих.

Запамтите да је свештеник требало свакодневно да приноси жртву паљеницу у дворишту Шатора и пере руке и стопала у лавору од бронзе сваки пут када би пролазио. Као и они, ми морамо мислити о првој љубави Господњој и размишљати о томе својом вером. Ми у основи не можемо друго осим да умремо, али Господ је однео наше грехе и опрао их, и био је осуђен ради наших грехова на Крст, Он је носио је осуду за грех до самог краја. На тај начин, крштењем и крвљу Господњом, Он нас је савршено спасао од свих наших грехова и осуде. Свакодневно, ми морамо да урезујемо у

наша срца ову љубав која нас је у целини спасила, који смо могли само да умремо, да дођемо пред Бога вером у ово. Ми немао избора осим да умремо, али због Господа, ми смо били савршено праведна деца Божја. Када је Господ нама дао овакву веру, не требамо ли



ми увек имати ову веру са нама? Ми смо ходочасници који живе на овој

земљи само неко време и онда одлазимо. Реч ‘ходочасници’ се односи на путовање. Путници прелазе са једног места на друго. Ми смо путници који стоје у место на кратко и затим одлазимо на друго место када испунимо нашу мисију овде. Ми смо ходочасници који се враћају у Царство Небеско након живота на овом свету на кратко. Ако живимо као ходочасници и идемо овом земљом а затим одлазимо у Царство Небеско, постоји време када ми само желимо да се раздужимо и лупимо доле о земљу. Биће време када ћете ви, такође желети да лупите доле, и телесно и духовно. Времена попут ових могу настати када сте потпуни, ваше околности нису идеалне, или су ваше околности лепе, зло намерава да ваше тело држи подигнутим. Превише нас смо такви, наш Господ нам је

дао Реч која је тако неопходна ради нас. “Ти сад не знаш шта ја чиним, али схватићеш касније.” Да, сада ми знамо. Као што живимо наше животе ходочаснички, било да смо су многе наше мањкавости откривене, и када год смо омеђани нашом слабошћу и у клопци наших околности, ми морамо запамтити да смо у потпуности примили ослобођење од греха вером у крштење Исусово који је испио чак и такве ствари, и у крви на Крсту. Вером у еванђеље воде и Духа, ми смо примили савршено ослобођење. Када погледамо на Шатор, ми откривамо

колико је заправо уређен. Као што је лепо приказано у олтару за жртву паљеницу, цена греха је смрт. Зато што грешимо свакодневно, ми морамо бити осуђени и умрети сваког дана ради наших грехова. На олтару за жртву паљеницу приказана је истина да Исус Христ долази као жртвено Јагње, прима полагање



руку и умире уместо нас. Пролазећи олтар жртве паљенице, појављује се лавор од бронзе, одакле ћемо размишљати о еванђељу воде и Духа које је очистило наше грехе које чинимо свакодневно. Ово еванђеље воде и Духа је савршена истина која нас је спасила од наших изворних и актуелних грехова. Шта је дар Божији који је у Исусу Христу

нашем Господу? Није ли то ослобођење од греха и вечни живот? Господ нас је спасао савршено. Он нас је спасао потпуно, нас који би умрли у сваком тренутку ради наших грехова. Сви греси које смо починили у току наших живота очишћени су нашом вером у воду и крв, и Речју, да је Господ опрао чак и наша стопала. Зато што је Господ узео горе све наше грехе када је Он крштен и све грехе које починимо у току наших живота пренети су на Њега, Исуса Христа, понео је наше грехе, био је осуђен ради њих на Крст и умро,

устао из мртвих, и стога је постао наш савршени Спаситељ. Онда када у потпуности верујемо у овог Исуса Христа постајемо потпуни. И премда наше тело може бити мањкаво, ако имамо савршену веру, ми ћемо живети духовно благословене животе и ући у вечно Царство Божје.

Нисте ли ви сада попут Петра?

Баш као што је Исус опрао Петрова стопала, није ли Он такође опрао ваша стопала? Тачно је такође да Исус пере свакодневно наша стопала. Зато је Исус понео све наше грехе крштењем, и ради ових грехова, Он је умро на Крсту наместо нас. Он је изнова устао из мртвих у трећи дан. Попут тога, кроз Његово крштење, Његову крв на Крсту, и Његово васкрсење, Исус је постао



наш савршени Спаситељ. Ми потпуно верујемо у овог Исуса Христа. Вером којом обожавамо Бога у потпуности,

и вером да чинимо Његово дело потпуно. Наша дела не могу бити савршена. Наша вера је та која нас чини савршенима. Зато морамо живети као ученици Исусови вером у еванђеље воде и Духа. Ми нисмо они који се враћају вери проклетства. Иако можемо бити мањкави, ми можемо трчати путем вере, и ми морамо у бити трчати што више путем вере. “Праведник ће живети од вере.” “Тражите најпре царство Божије и праведност Његову.” Датом чињеницом да ми постајемо честити помоћу вере, и на тај начин смо они који спашавају остале људске душе, ако нисмо подучени за Богом-дату мисију за спашавање осталих, пашћемо у глиб проклетства и завршићемо у нашим гресима. Безгрешни су радосни дог чине Његово

праведно дело. Они се радују у ширењу еванђеља Божијег које спашава остале душе. Међутим грешници се не радују праведним делима. За оне који су примили ослобођење од греха, чинимо оно што је исправно постајући духовни хлеб. Ширење еванђеља читавом свету је исправна ствар за спасење осталих душа, али понекад, то је такође и наш сопствени хлеб живота. Чинећи оно што је право, наша срца су испуњена Духом, и нова сила извире у нама. Као што наше душе расту и одрастају, ми постајемо неустрашиви. Стога да би живели као Аврам, блажени од Бога и поделити тај благослов са осталима, ми морамо волети праведност, волети шта је праведно, и волети проповед еванђеља. Иако смо слаби, ако не наставимо да чинимо праведно дело, наше душе ће умрети. Ми ћемо сигурно умрети духовно ако престанемо да радимо за Његову праведну



мисију. Зато је Исус рекао, “Благо гладнима и жеднима праведности, јер они ће се наситити” (Матеј 5:6). Исус је такође рекао, “Благо онима чиста

срца, јер они ће гледати Бога” (Матеј 5:8). Они који су примили ослобођење од греха и верују да је Господ потпуно опрао све њихове грехе гледаће Бога. И вероваће у Бога, следиће, и ширити небески благослов кроз сву реч. Ми постајемо савршени путем вере. Ми не

можемо друго осим да умремо ради наших грехова, али Господ је дошао на ову земљу, био крштен, и умро на Крсту уместо нас, и стога нас је спасао савршено. Ово је истина, и пут за Царство Небеско. Разумевање овога је разумевање пута вере. Не постоји други пут осим овога. Ми не можемо ући у небеса путем наших добрих дела. Само путем разумевања и веровања у оно што је Господ

учинио за нас можемо ући у Небеса. И више, ако смо ми поделили људе на две

врсте, постоје они који чине оно што је исправно, и они који чине што је зло. Они који чине зло нису примили ослобођење од греха како треба. Вером у оно што је Господ учинио за нас, ми постајемо инструменти праведности, али они који нису примили ослобођење од греха и даље остају инструменти за Ђавола, ради њиховог сопственог зла. У овај час, рећи ћу вам поверљиво да нам

је Бог дао Своје савршено спасење, савршену веру, и савршено ослобођење од греха. Да ли су ваша дела недовољна чак и ако верујете у ово еванђеље, и, на неки начин, да ли ваша срца одступају зарад тога? Не треба да је тако, ради праведности можемо живети по вери. Није ли Господ, који не може бити игнорисан нашом мањкавошћу и



слабошћу, већ однео све те ствари Својим крштењем? Дајте ми ваш свакодневни пример своје

мањкавости. Ми играмо фудбал понекад заједно. Када је мој тим у неприлици, у сусрет лопти која пада из висине до наших голова, ја је обично само одбацим или зграбим својим рукама. Да ли сам ја нешто циљао? Наравно не. Ја желим само да победим. У таквим ситуацијама, свако од нас, свештеник, светац, и радници Божији сви желе да учине све могуће да би покушали да победе. Ви можете заборавити на лагано кретање; за победу, ми смо спремни на сваку врсту прљаве игре. Игра је тако дивља и борбена да свако чини све могуће само да победи, тако пуно да изгледа као да нема боље игре од фудбала чији су противници јавни, да се покаже као ауто-портрет људског понашања. Ако наш тим у невољи, ми не

оклевамо са прљавом игром, триковима, и инсистирамо на свој начин. Све ове ствари су нам допуштене, али ако

други тим нама згреши, ми грдимо и захтевамо да судија да жути картон, али чак и судијино дејство не може да има ефекта за све. То је оно какви смо заиста. Ми увек желимо оно што је повољно за нас, наш тим, и нас лично, и ми једино желимо бенефиције. Али Бог нас је спасао као такве људе. Иако смо и даље пуни недостатака и бујамо безакоњем, онолико колико је наша заузета наша вера, ми постајемо они који су изнова рођени без недостатака. Господ нас је потпуно спасао од свих

наших грехова. Зато зовемо Господа Богом спасењем, и Бог спасења је Господ. Господ је наш Бог спасења. Петар је исповедио, “Ти си Христос, Син Бога живога” (Матеј 16:16). И Господ је потврдио да је његова вера



благословљена Богом-дата. Христове речи односе се на то да је Он тај који је узео све наше грехе на Своје сопствено тело и све их упио. Исус Христ је Син живог Бога. Као син Божји и наш Спаситељ, Он је нас је перфектно спасао. Тако, храбримо наша срца мада, можда осећамо превише недостатака и слабости да служимо еванђеље. Ваше душе, срца, и тела неће бити

одвучена назад и заустављена; уместо тога, усправите се вером и постаните храбри, велики људи са праведношћу који шире Богом дату веру на велико и далеко. Погледајте мене. Ја немам шта да покажем у свом телу, али не ширим ли ја еванђеље широм света? Не чините ли такође исто? Не мислите да су они који својим изгледом не одају мањкавости заиста слободни од грешака. Грешници су само лицемери. Лицемери, такође, јесу људска бића као и ви,

и како њихова тела могу бити добра, величанствена, и чиста? Оно што је увек мањкаво јесте тело људских бића. Ми морамо да разумемо да они који показују своју чедност, посебно у Хришћанским организацијама, показују само соје лицемерство и непоштену природу. Наш Бог нас је спасао савршено. Стога, ми

можемо да служимо еванђеље воде и Духа нашом вером која нас чини савршеним, опуномоћеним овом савршеном праведношћу од Бога. Ми захваљујемо Богу за омогућено спасење вером, кроз истинито спасење које је Он испланирао и пре оснивања света. Сви наши греси су били опрани када се Исус крстио и крварио Својом крвљу на Крсту. Надам се да сви верујете у ову истину.


ПРОПОВЕД

2

57 Застор и стубови Светог Места


Застор и стубови Светог Места

< Излазак 26:31-37 > “И начини завес од порфире и од

скерлета и од црвца и од танког платна узведеног, и по њему нека буду везени херувими. И обеси га о четири ступа од дрвета ситима, окована златом, са кукама златним, на четири стопице сребрне. И обеси завес о куке, и унеси за завес ковчег од сведочанства, да вам завес раставља светињу од светиње над светињама. И метни заклопац на ковчег од сведочанства у светињи над светињама. И намести сто пред завес а свећњак према столу на јужној страни шатора, да сто стоји на северној страни. И на врата наслону начинићеш

завес од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног, везен; И за тај завес начинићеш пет ступова од дрвета ситима, које ћеш оковати златом, са кукама златним, и салићеш за њих пет стопица од бронзе.”

Свето Место Желео би да размислите о духовном

значењу садржано у стубовима Светог Места и боји на њиховом платну. Шатор који посматрамо овде износи 13.5м (45 стопа) у дужину и 4.5м (15 стопа) у ширину, и био је раздељен на две просторије назване Светиња и Светиња над Светињама. Унутар Светог места, били су свећњаци, сто са хлебовима, и олтар са тамјаном, док је унутар Светиње над Светињама, био Заветни ковчег и седиште



милости. Светиња и Светиња над Светињама се

састојала, од Шатора окруженог са свих страна оградом од багремовог дрвета у мери од око 70 цм (2.3 стопе) у ширини и 4.5м (15 стопа) у висини. Врата од Шатора, од пет стубова багремовог дрвета обложеног са златом. Сопственим вратима, кроз која се могло улазити у Шатор из дворишта, параваном тканим са плавим, тамно црвеним, црвеним концем у фином ланеном платну. У спољашност дворишта Шатора, било је

шездесет усправљених стубова, сваки је износио 2.25 м (7.5 стопа) у висину. Врата шатора, која су била намештена према истоку, била су такође проткана са плавим, тамноцрвеним, и црвеним концем и финим ланеним платном, и само проласком кроз ова врата из спољашњег дворишта могло се ући у двориште Шатора. У овом дворишту Шатора

био је олтар за жртву паљеницу и лавор. Проласком кроз ова два, могло се доћи до

врата Шатора, која су износила у висину 4.5 м (15 стопа) у висину. Ова врата Шатора су имала пет стубова, чија су лежишта била начињена од бронзе. Попут врата од дворишта Шатора, врата Шатора су била такође начињена од протканог застора са плавим, тамноцрвеним, и црвеним концем и фино тканим платном окаченим на златне куке смештене на врхове од пет стубова. Овај застор је одељивао унутрашњост и спољашност Шатора.

Оно што морамо најпре да размотримо јесу врата Шатора

Пет стубова на вратима Шатора износила

су 4.5 м15 стопа) у висину. На овим



стубовима, застор је проткан са четири конца у плавој, тамноцрвеној и црвеној боји и финим ланеним ткањем. Пре свега, да се фокусирамо на чињеницу

да су пет стубова на вратим Шатора износила 4.5 м (15 стопа) у висину. Шта је значило ово? То значи да је Бог Лично платио велику цену жртвовања да би испио наше грехове и учинио нас Својом децом. Зато што смо ви и ја тако мањкава и слаба бића у својој основи, ми живимо у овом свету чинећи многе преступе. Зато смо ви и ја најгори грешници који не могу друго осим да сваког момента греше у овом свету, ми имамо многе недостатке и преступе. Ови стубови на вратима Шатора показују нам да у циљу нашег ослобођења од таквих недостатака и греха света, Бог жртвује Свог јединца Сина, Исуса Христа, као плату за наше личне грехе, и да је Он стога нас већ ослободио од грехова

света, Бог је жртвовао Свог јединца Сина, Исуса Христа, као плату за наше личне грехе, и да нас је Он стога заиста ослободио од грехова света. Ради наших недостатака и грехова

почињених у овом свету, другим речима, Исус Христ је дао Своје сопствено тело као жртвену понуду пред Богом и платио је цену за грехе света више него довољно, тиме нас је спасао. Ако особа почини преступ, и згреши ненамерно захваљујући светој ствари Господњој, он тада треба да донесе овна на жртву за преступ, и треба да дода једну петину од тога за свештенике (Левитима 5:15-16). Ово значи да је Исус Христ дао Себе да спасе вас и мене од наших грехова и тако плати за цену наших грехова више него довољно. Наш Господ је дошао на ову земљу да испије наше грехе и да принесе Себе као нашу сопствену понуду за ове наше грехе.



Понуда из Библије, као што је паљеница, понуда за грех, и понуда за мир, биле би принесене да би људи који су згрешили могли да потру своје грехе полагањем својих руку на њихове жртвене понуде и тако пренели своје грехе на њих. Оваквом понудом, понуда за преступ била је у жртвеној понуди датој да упије нечије недостатке. Ове понуде ради преступа, били су повреда другог ради немарности, у циљу надокнаде жртвом ради обнове односа. И понуде за преступе ангажовале су додатних 20 процената за накнаду до потпуне накнаде укључујући ситније надокнаде. Ово је био основни захтев понуде за преступ. То је била понуда која би се давала у одређене сврхе ради окајавања нечије срамоте када би неко повредио неког другог (Левитима 5:14-6:7) Да ли смо ви и ја тако далеко од греха? Да

ли или не живимо наше животе док грешимо?

Ми не можемо то да избегнемо, ви и ја смо потомци Адамови. Ми сами знамо колико само много мана имамо, и како живимо наше животе дог чинимо мноштво грехова. Како много зла чинимо једни другима и против Бога? То је само зато што смо превише тупи и мањкави да препознамо ова зла као грехе о којим обично заборављамо у току живота. Али ви и ја не можемо да се уклонимо осим да признамо пред Богом да смо починили тако много преступа једни против других и против Бога, да смо једноставно грешници пред Њим. Да би ослободио такве грешнике од свих

њихових грехова, Бог жели да пошаље Исуса Христа као своју личну жртву за преступе. Путем Исуса Христа који је понео осуду ради наших грехова кроз цену Своје жртве, Бог нам је дао дар спасења. Када је Бог Отац послао Свог Сина на ову земљу и допустио да буде крштен и распет, све нас је спасао од свих



наших грехова и учинио нас Својим сопственим народом, како би ми икада могли да упоредимо себе са драгоценошћу ове жртве? Да спасе нас грешнике од свих наших грехова, наш Господ био је распет да плати пуну цену за грехе, и тако нас спасе од грехова света. Како би то могло да буде нешто друго до чудновате милости Божје? Колико дубоко, широко, и високо јесте љубав Божија? Права истина стубова на вратима Шатора била је висока 4.5 м (15 стопа) рекла нам је о Божјој љубави према нама датом кроз Исуса Христа. Да ослободи тако рђава бића као што смо

ми од осуде за грех, наш Господ нас је спасао кроз Његову личну жртву-Ја захваљујем Њему за ову истину. Када ми не можемо да избегнемо пакао ради казне за наше грехе, и када нам је Господ дао Своје сопствено тело да нас спасе од ових наших грехова, како би

било могуће да не захвалимо Њему? Ми дајемо хвалу Њему! Путем крштења од Јована, Исус је однео наше грехе на Свом драгоценом делу, платио цену за наше грехе својом крвљу на Крсту, и тако платио цену за наше грехе својом крвљу на Крсту, и тако нас спасао од свих наших грехова и осуде. Ми стога можемо само да захвалимо Њему нашом вером у ово еванђеље. Ово далековидо значење спасења садржано је у стубовима на вратима Шатора. Сваки од пет стубова на вратима Шатора

био је 4.5 м висине. Број “5” наговештава “Божју милост” у Библији. Стога, ту је било пет стубова да укаже на дар спасења које нам је Бог дао. Љубављу према нама и одевањем у Своју љубав спасења, Бог нас је учинио да способним да постанемо Његов сопствени народ. У Библији, злато указује на веру у Бога који нас је спасао кроз Свој плави, тамноцрвени, и црвени конац и фино ланено



ткање. Златом, другим речима, Библија говори о “вери” која верује читавим срцем у истину да је Бог Лично дошао на ову земљу, однео наше грехе крштењем, умро на Крсту, устао из мртвих, и тако нас учинио савршено праведним. Зато су стубови Светиње били сви пресвучени златом. Лежишта за стубове врата Шатора била су

од бронзе и указују да је Господ, био осуђен заступнички, спасивши нас, који не можемо избећи пакао ради наших грехова, кроз Његово крштење и крв на Крсту. Зато што смо пуни недостатака, ми смо рђава бића која заиста не могу да избегну смрт, и учинивши нас Својим сопственим народом, апсолутни и свети Бог жртвовао Себе, који је далеко заслужнији од нас, и стога нас учинио децом Бога Оца. Зато злато указује на веру која верује у ову истину. Тако ми морамо да схватимо боје на вратима Шатора, и ми такође

морамо да размишљамо о томе, захвалимо на томе, и верујемо у то сред својих срца.

Бронзана постоља за стубове Шатора

У Шатору, само постоља за стубове од

врата била су начињена од бронзе. Ово значи да на овој земљи ви ја чинимо много грехова једни против других и против Бога, и да стога не можемо да избегнемо осуду за те грехе. Истина скривена у овим бронзаним постољима подсећа нас на олтар за жртву паљеницу. Прва ствар коју грешник сусретне када уђе у двориште Шатора кроз ова врата био је овај олтар за жртву паљеницу где би се спалила понуда. Реч “олтар” овде означава “вазнесење.”

Олтар за жртву паљеницу указује да ништа



осим истине да је Исус Христ био крштен и затим жртвован на Крсту заступнички уместо свих нас грешника. Олтар за жртву паљеницу био је намештен тамо где је понуда прихватала грехе путем полагања руку и била убијена ради казне са те грехе. Свештеник би крв ове жртвене понуде стављао на рогове олтара за жртву паљеницу, просипао би остатак крви на пешчану подлогу испод, и спалио би њено тело на олтару ватром. То је било место за смрт где би понуда примала грехе и била убијена. Олтар за жртву паљеницу био је смештен

између врата дворишта Шатора и самог Шатора. Тако да, ко год би гледао да уђе у Шатор морао би најпре да прође кроз поред овог олтара за жртву паљеницу. Без проласка поред олтара за жртву паљеницу, према томе, било је апсолутно немогуће ући у Шатор. Тиме би одређено рекли да је олтар за жртву

паљеницу сенка крштења Исуса Христа и Крста. И крштење нашег Господа и Крст су ослобођење од не праведности за све грешнике који долазе пред Бога. Тако да најпре, без доношења својих

грехова и заустављања код олтара за жртву паљеницу, и без подсећања да их је жртвена понуда спасла од свих њихових грехова узимањем њихових грехова кроз полагање руку и проливањем њене крви на жртвеном месту, ни један грешник никада не може изаћи пред Бога. Ова вера је пут да се иде пред бога, и на исти начин је оно што нас води до благослова за отпуштање нашег греха и терета казне за грех (а то је, смрт од греха). Када је народ Израела доносио понуду за

отпуштања својих грехова, они су најпре преносили своје грехе на жртву полагањем својих руку на њену главу, убијали би је и узимали крв жртве, и тада би крв стављали на



рогове олтара за жртву паљеницу и просипали остатак крви у подножје олтара. Подлога под олтаром за жртву паљеницу била је земља. Земља овде указује на срца људских бића. Тако, да нам ово говори да су грешници примили ослобођење од грехова вером у њиховим срцима да је жртвена понуда прихватила њихове грехе и умрла на место њих, све у сагласности са законом спасења. Рогови на олтару за жртву паљеницу нам говоре да су грехови били записани у Књигу Пресуде духовно. Грешници у време Старог Завета могли су

да приме отпуштање својих грехова вером у чињеницу да су полагали своје руке на главу жртвене понуде и тако пренели своје грехе на њу, и да је та понуда затим пролила своју крв која је била дата на олтар за жртву паљеницу. Да није било полагања руку и смрти и спаљивања жртвене понуде, којом је било

могуће да грешници окају своје грехе, пут да они оду пред Бога био би потпуно блокиран, и они не би били способни да изађу пред светог Бога. У кратко, није било друге истине осим овог жртвеног система који им је омогућавао да иду пред Бога. Попут овог, без вере у крштење Исуса

Христа, Његову смрт, и Његово жртвовање за окајавање, нема пута којим би примили ослобођење од наших грехова и изашли пред Бога. Без обзира колико народ Израела доносио најдивније, савршеније, љупко и чисто јагње пред њихове свештенике, да њихове руке нису полагане на главу жртве, не би били прихваћени греси, и не би крварила и умрла, и тако не би било никаквог ефекта. Када то дође до наше вере, ако не верујемо

да је крштење Исуса Христа примљено од Јована и драгоцена крв коју је Он крварио на Крсту отпустила све наше грехе, онда ми не



можемо рећи да смо примили савршено ослобођење од грехова. Крштење које је Исус примио и Његова смрт на Крсту јасно стоје између грешника и Бога Оца, тако да је постао посредни фактор који спашава грешнике од њихове не праведности. Олтар за жртву паљеницу је модел који

садржи план спасења који је Свемогући Бог Лично на Небесима аранжирао и испунио у Исусу Христу. Мојсије је саградио Шатор сагласно методу спасења и моделу који је њему Бог приказао на планини Синај. Када погледамо у Библији, можемо да видимо да је ова инструкција била изнова давана. Као што у Изласку 25:40 стоји, “И гледај, те начини све ово по слици која ти је показана на гори.” Народ је могао да начини крст и окачи

Исуса Христа на њему, али након тога, они не учинили ништа друго. Они би Њега везали за руке и бацили на муке. Они су Њега распели а

да нису знали шта чине пред Богом. Грешници су могли да иду тако далеко јер су ове ствари биле испуњење сагласно са провиђењем које је Бог већ испланирао. Међутим, то је Исус Христ који је спасао све грешнике кроз Своје крштење и крв на Крсту једном за увек, крстивши се код Јована Крститеља и тиме је узео грехе са света, опрао их све од једном, крварио Својом крвљу на Крсту. Тако да, пре смрти Господа Исуса Христа

на Крсту, Његово крштење примљено од Јована било је нај критичнији догађај апсолутно неопходан за спасење. Његово бреме грехова и њихова осуда биле су одређени од Бога чак и пре креације. У Јовану 3, Исус је рекао Никодиму да је то еванђеље воде и Духа. Стога, крштење Исусово и Крст јесу провиђење Божије планирано и претходно одређено у Исусу Христу.



Исус Лично је рекао, “Јер Богу тако омиле свет да је и Сина свог Јединородног дао, да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни.” (Јован 3:16). И за крштење Исусово, Петар такође каже, “За спомен тога и нас сад спасава крштење ” (1 Петрова 3:21). То је такође записано у Делим апостолским, “Овог одређеним саветом и промислом Божјим предана примивши, преко руку безаконика приковасте и убисте;” (Дела 2:23). Крштење које је Исус примио и крв на

Крсту били су испуњени намером и планом Свемогућег Бога. Тако да, стога нико не може да уђе у Царство Божије без прихватања ове истине у своје срце и вере у ову истину, ми морамо да схватимо да Бог захтева од нас веру, и ми морамо да је имамо. Без вере у еванђеље воде и Духа, нико не може бити спашен. И да Исус није одлучио, Својом сопственом жељом,

да буде крштен од Јована, да Он лично ослободи руке грешника, и да пролије Своју крв на Крсту, тада грешници никада не би били способни да Га распну. Исус није био принуђен на вођење на Голготу од других, већ је то било сасвим Његова сопствена жеља да узме грехе света крштењем, пролије Своју крв на крсту, и тако је спасао грешнике од свих њихових грехова. У Исаији 53:7 стоји, “Мучен би и

злостављен, али не отвори уста својих; као јагње на заклање вођен би и као овца нема пред оним који је стриже не отвори уста својих.” Стога, крштење Господа Исуса Христа и Његова смрт на Крсту били су сасвим Његова сопствена жеља, и кроз њу је Он спасао, једном за увек, оне који верују у Његово крштење и крв на Крсту од свих њихових грехова. Ова дела Господња, писац Посланице Јеврејима такође пише, “А сад



једном на свршетку века јави се да својом жртвом сатре грех.” (Јеврејима 9:26). У олтару уа жртву паљеницу која нам

показује сенку крштења Христовог и Његове смрти на Крсту, ми можемо заиста посведочити духовни дар за спасење са Небеса. Смрт жртвене понуде на олтару за жртву паљеницу указује само на крштење и смрт Исусову које је било потребно због свачијих грехова. У Старом Завету, грешници би окајали своју неправду кроз своју жртвену понуду која је односила њихове грехе полагањем њихових руку на њу и смрћу уместо њих. На исти начин, у Новом Завету, пре него што је Син Божији био немилосрдно убијен на Голготи, Он је најпре понео грехе са света крштењем од Јована, и стога Исус је требало да буде распет, пролије Своју крв, и умре. Тако да, Бог је испланирао и предодредио

Исуса да буде рукоположен и распет за смрт, све у циљу доношења мира између ових убица који су убили Његовог Сина и Њега лично. Бог је испланирао закон за спасење сачињен од полагања руку и смрти, и сагласно овом закону, Он је допустио људима Израела да приме отпуштање њихових грехова пружајући Своју жртвену понуду. Другим речима, Бог Лично постаје понуда

мира само да би спасао грешнике. Како само јесте милостива промисао, мудрост, и праведност овог спасења од Бога! Његова мудрост и истина су невероватно дивни, једноставно недокучиви за нас. Ко је могао чак и да замисли Његову промисао да спасење сачини путем полагања руку и проливањем крви манифестованим у олтару за жртву паљеницу? Попут Павла, све што можемо да учинимо је да се зачудимо, “О дубино богатства и премудрости и разума Божијег!



Како су неиспитиви Његови судови и неистраживи Његови путеви!” (Римљанима 11:33) Еванђеље воде, крви, и Духа су једино праведно еванђеље којим је Бог савршено спасао грешнике.

Рогови олтара за жртву паљеницу На четири угла олтара за жртву паљеницу

смештени у дворишту Шатора, били су учвршћени бронзани рогови. У Библији, ови рогови показују пресуду за грех (Јеремија 17:1; Откривење 20:11-15). Ово нам показује да је еванђеље Крста засновано на крштењу које је Исус примио. Апостол Павле је стога рекао, “Јер се не стидим јеванђеља Христовог; јер је сила Божија на спасење свакоме који верује,” (Римљанима 1:16). Такође, у 1 Коринћанима 1:18, записано је,

“Јер је реч крстова лудост онима који гину; а нама је који се спасавамо сила Божија.” Ови рогови на олтару за жртву паљеницу

јасно објављују Божију праведну пресуду и спасење које је у целости испуњено кроз Његово крштење, Његову смрт на Крсту, и Његово васкрсење.

Две полуге су стављане кроз ушице на олтару за жртву паљеницу

Све потрепштине за Шатор саграђене у

пустињи били су мобилне. То је био одговарајући метод за номадску природу живота народа Израела. Они су требали да лутају пустињом док се не утврде доле у земљи Канан. Зато што се њихов живот ходочашћа настављао док су они пролазили



кроз пустињу, Бог им је начинио две полуге да их провуку кроз олтар за жртву паљеницу, да би њихови свештеници могли да понесу олтар када би народ Израела под командом Божијом кретао даље. Као што у Изласку 27:6-7 стоји, “Начини и

полуге олтару, полуге од дрвета ситима, и окуј их у бронзу. И полуге да се провуку кроз биочуге, да буду полуге с две стране олтару, кад се носи.” Као што би две полуге биле стављане кроз четири бронзана прстена на олтару за жртву паљеницу по два са обе стране, Левити су могли да га носе на својим раменима и транспортују када би народ Израела био у покрету. Олтар за жртву паљеницу манифестује крштење Христово и Крст. Као такво, баш као што би Левити подизали олтар за жртву паљеницу са његове две полуге и носили га у пустињу, еванђеље Његовог крштења и Крста је такође

ослобођење са краја на крај целе пустиње овог света помоћу Његових слугу. Следећу објаву коју морамо испитати пре

него што кренемо са чињеницом да је било две полуге које су омогућиле Израелцима да померају олтар за жртву паљеницу. Попут тога, еванђеље воде и Духа је такође састављено из два дела. Једно је крштење које је Христ примио од Јована, и друго је казана коју је Господ Исус Христос носио на Крст. Када се ово двоје уједињено, спасење ослобођења ог греха је потпуно. Олтар за жртву паљеницу имао је две полуге. Другачије, било је хватаљки. Једна полуга није била довољна, са само једном полугом, олтар не би могао бити уравнотежен при покрету. Попут тога, еванђеље воде и Духа је такође

састављено у два дела. То је крштење које је Исус Христ примио од Јована и Његово



крварење на Крсту. Другим речима, крштење Исусово и Његова смрт на Крсту је узајамна допуна елемената који заједно сачињавају праведну истину. Крштење и крв Исусова су праведно испуњење за ослобођење грешника од греха. Од ово двоје (крштење Исусово и Његова смрт на Крсту), ако је једно игнорисано, исто је што и игнорисање другог. Стога не може бити спасења без крштења и Његове проливене крви. Његово васкрсење, наравно, је такође

важно. Без васкрсења Христовог, Његова смрт би била залудна, не би било никаквих резултата. Ако верујемо само у смрт Христову, тада Он не би био способан никога да спасе, чак ни Себе. Али Христ, који је био крштен, крварио до смрти на Крсту, и победио смрт да би живео изнова постао је истински Спаситељ за оне који верују у еванђеље воде и Духа и долазе пред Бога. И он је такође постао њихов

вечити Господ спасења и Заштитник. Проповедати само смрт Христову без

Његовог васкрсења је сама контрадикција и обмањивање. Без васкрсења Христовог, Његов Крст био би само неуспех за Бога. То би такође окренуло Исуса у јединствени ништавни злочин. Не само ово, већ и више учинило би Бога лажом. Како је Христ био крштен од Јована, Он је умро на Крсту, устао из мртвих изнова, и стога је постао истинити Спаситељ за оне који верују у Њега. Еванђеље које изоставља крштење Исусово

из еванђеља, које многи данашњи Хришћани следе, јесте издаја Бога, обмана људи и вођење њихових душа у пакао. И веровање у такво еванђеље је игнорисање и одбацивање Речи за вечну истину Божију. Лажни пророци који уче само о Крсту Христовом окрећу Хришћанство у само једну од многих религија света. Ово је разлог што они следе



еванђеље сасвим другачије од истинитог еванђеља воде и Духа. Хришћанство је једина религија која верује

у једног Бога и живог Христа. Међутим, чак као и Хришћанство могу се појавити све остале религије из света и тврдити за да су права истина, ако они само проповедају своју монотеистичку веру док живе ван вере еванђеља воде и Духа, онда то није вера љубави и истине, већ само религија ароганције.

Локација олтара за жртву паљеницу

Овде, хајде да још једном размотримо

локацију где је олтар за жртву паљеницу био смештен у дворишту Шатора. Сва опрема Шатора, олтар за жртву паљеницу био је

повећи. То је био такође прво средство Шатора на које су свештеници наилазили редом гледано према уласку у Свето Место ради обожавања. Олтар за жртву паљеницу је полазна тачка за веру у Бога, и захтева од народа да следе Његову формулу за зближавања с Њим. Другим речима, олтар за жртву паљеницу указује на истину да народ мора реши проблем свих својих грехова обраћањем у веру пре него неверу, ради не веровања у крштење које је Исус примио од Јована и у Крст не могу се сложити са онима који одлазе пред живог Бога. Помоћу вере у крштење и смрт Сина

Божијег ми смо спашени од наших грехова, не путем невере. Ми смо спашени од наших грехова и примили смо нови живот само вером у крштење и проливену крв Сина Божијег. Зато што је то изворно еванђеље воде и Духа тако важно, базично, и нај савршеније,



ми морамо наставити да изнова размишљамо о томе у нашим срцима. Ми морамо да препознамо ово еванђеље и верујемо у њега. Ми морамо да верујемо у нашим срцима да смо сви ограђени паклом, и ми морамо такође да верујемо , заједно са овом вером, да је Господ узео све наше грехе крштењем и понео осуду за наше грехе проливањем Своје крви на Крсту. Поред овог олтара за жртву паљеницу,

налазе се постоља за стубове врата Шатора која су била начињена од бронзе говоре нам да ми морамо да прихватимо чињеницу да сви заслужујемо, ради наших недостатака, да будемо бачени у пакао. И сагласно са осудом Божијом, која декларише да “плата за грех је смрт,” јасно је да смо сви паклом-омеђани ради наших грехова. Али да би спасао нас као вољена бића, која

заиста морају да иду у пакао, ради осуде за

све наше грехе, наш Господ се уобличава и долази на ову земљу, узима грехе човечанства на Своје сопствено тело крштењем, односи грехе света на Крст, бива осуђен на проливање Своје крви, и тако спашава тебе и мене савршено од наших грехова и осуде. Само они који верују у ову истину могу се придружити Божијој Цркви и постати Његовим народом. Платно и стубови на вратим од Шатора нам показују да само они који имају ову веру могу постати народ Божији и ући у Царство Небеско.

Ми морамо да верујемо у истину приказаној у четири боје на платну врата од Шатора

Да ли верујете да нас је Господ спасао

доласком на ову земљу кроз Своју службу



плавог, тамноцрвеног, и црвеног конца и белог, финог ланеног платна? Тамноцрвени конац значи да је Исус Бог Лично; плави конац значи да Исус, Бог Лично, постаје човек и узима наше грехе крштењем на овој земљи; и црвени конац значи да Исус Христ, који стога прихвата све наше грехе, жртвује Своје драгоцено тело распећем. То је од критичне важности за нас да верујемо у крштење и распеће Исусово и подизање из мртвих оно које је спасло вас и мене савршено. Само они који заиста верују у ову истину

могу постати радници Божије Цркве. Стубови на вратима Шатора указују на раднике. Они нам показују да само они који верују на овај начин јесу Божији народ, и да само такве људе Бог може употребити као Своје раднике и стубове. Бело, фино ланено ткање нам говори да они

који су постали Божији народ, праведници,

јесу они који заиста немају ни мало греха у својим срцима. Праведни су они који су примили ослобођење од својих грехова вером у истину плавог, тамноцрвеног, и црвеног конца. Наш Господ је дошао на ову земљу и спасио све грешнике кроз крштење које је Он примио од Јована и крвљу на Крсту. О када нас је Господ спасао дајући нам Свој сопствени драгоцени живот, ми не можемо друго осим да верујемо у Њега који је дошао водом и крвљу (1 Јованова 5:6). Тамноцрвени конац указује на чињеницу да

је Исус Краљ над краљевима. Другим речима, ми морамо да верујемо да нас је Господ спасао, иако смо пуни недостатака, дајући Свој драгоцени живот, и да је Он тако нас учинио народом Божијим. Сада, ако само верујемо у ову истину у нашим срцима, тада нашом вером у савршено спасење, ми сви можемо постати праведници који су без греха.



Ми морамо захвалити Богу за дати дар од вере, тако да можемо имати овакву веру. У бити, ми долазимо до вере у ову истину,

унутар себе, а дар од Бога. Наше спасење од греха је такође дар од Бога. Није ли нас Бог ослободио од наших грехова дајући Свој драгоцен живот, далеко вреднији од нашег? Зато што је Исус био крштен, умро на Крсту, устао из мртвих, и тако нам дао дар спасења, свима онима који сада верују у ово еванђеље могу примити тај дар спасења и постати лични народ Божији. Када дође до спасења, то сигурно није дело нас самих. Нема ничег што би ми урадили осим што верујемо у Исуса Христа који је дошао путем плавог, тамноцрвеног, и црвеног конца. Ово је спасење дар Божији за нас. Вера у Исуса почиње најпре мишљу о “да

ли смо или не заиста омеђани паклом.” Зашто? Зато када ми најпре препознамо и

прихватимо нашу грешну истину, ми се не можемо удаљити већ ћемо поверовати у истину да је Исус постао наш лични принос за преступе. Тако ћемо бити спашени чак и ако грешимо а све је то могуће ради дара спасења датог од Господа који је жртвовао Себе уместо нас. Да ли смо спашени само вером у Њега? Јесмо ли тако постали народ Божији путем вере? Да ли ми заиста имамо такву веру? Можемо ли да исповедимо да је наше спасење Божији дар, не од наших дела? Да ли ми заиста прихватамо да смо били сви одређени за пакао пре него што смо поверовали у дар спасења дат од Бога? Ми морамо да преиспитамо ово питање још једном.



Шатор је детаљни портрет Исусов Истина приказана у Шатору запечатила је

уста лажним проповедницима. Када ми отворимо Реч о Шатору и говоримо о томе пред њима, њихова превара је сва откривена. Стубови врата Шатора су била сва

обложена златом. Ово показује да у Шатору нигде нема никаквог људског трага. Све унутар Шатора било је обложено златом. Стубови од врата били су обложени златом, и покров изнад стубова био је такође обложен са златом. Међутим, постоља за стубове били су начињена од бронзе. Ово нам говори да смо због грехова и недостатака, ви и ја били одређени за пакао. Није ли то истина? Није ли ово заиста случај? Да ли заиста верујете да сте ви такође били одређени за пакао ради ваших грехова и недостатака свакодневно чињених? Били сте одређени за пакао ради

ваших грехова што је праведна осуда донесена од Бога. Да ли ћете онда прихватити ову пресуду? Морате! То није сво знање, али морате прихватити то путем вере. Библија каже, “Јер се срцем верује за

правду, а устима се признаје за спасење.” (Римљанима 10:10). Када препознамо у нашим срцима да смо били одређени за пакао, и када поверујемо у истину да нас је Господ спасао дајући нам дар спасења испуњен Његовим делом приказаним у плавом, тамноцрвеном и црвеном концу, тада ми можемо сви да уђемо и живимо у Светом Месту. Ми верујемо да је Господ дошао на ову земљу, да Он, који је далеко више драгоцен од нас, понео наше грехе на Крст, и учинивши то Он је опрао све наше грехе и спасао нас од осуде наше. Спасавши нас кроз плави, тамноцрвени, и црвени конац, Господ нас је учинио праведнима.



Ми морамо истински веровати у ово у сред наших срца. Само они који верују у ову истину у сред својих срца постају народ Божији и радници Његови. Прихватањем ове истине само као једне људско-смишљене мисли није права вера. “О, па Шатор има то значење. Ја сам више пута чуо о плавом, тамноцрвеном и црвеном концу у мојој цркви, тако да њихово мишљење може бити интерпретирано као такво!” Иако имате веру у истину само у вашој мисли попут ове све до сад, сада је време када морате искрено веровати у еванђеље воде и Духа у свом срцу. Постоља од стубова за Шаторска врата

била су од бронзе. Али бронзана постоља су била коришћена само за пет стубова од врата за Шатор, стубови за вео од Светиње над Светињама, у супротности, нису имала бронзана постоља, већ четири постоља за стубове који су били од сребра. У Библији,

сребро означава Божји дар и милост, док злато означава истинску веру која се верује у центру срца. Бронза, на други начин, означава осуду за грех. Нисмо ли сви били одређени за осуду од Бога ради наших грехова? Сваки и свако од вас треба да буде осуђен за грехе и недостатке Пред Богом и народом. Није ли то случај? Ја нисам то рекао само за вас. Ја, радије прихватам пред Богом тако нешто. Ја се питам ово не само за вас, другим речима, већ такође и за себе. И као за себе, ја потпуно признајем пред Богом да сам био одређен за осуду од Њега ради мојих недостатака, и да сам у сагласности са Његовим Законом, такође би одређен за пакао ради мојих грехова. Ја прихватам ово начисто. За бића попут мене, Господ долази на ову

земљу. Он долази у телу човека, узима све моје грехе на Своје сопствено тело крштењем, носи сву осуду за моје грехе и умире на Крсту,



и постаје мој савршени Спаситељ поновним устајањем из мртвих. То је оно што ја верујем. И када верујем тако, моје спасење које је Бог планирао чак и пре креације било је сво испуњено. То је испуњено као што и ја верујем у то у сред свога срца. Ваше срце је такође налик овом. Вером у

ову истину, ваше спасење које је Бог планирао у Исусу Христу и пре оснивања овог света такође је испуњено у вашем срцу. План Божији да вас учини Својим народом је испуњен када верујете у овај план у сред свог срца. То се постиже вером у вашем срцу да истинско спасење долази из центра нашег срца. Спасење се не постиже нашим телесним мишљењем. Спасење не долази из икакве теолошке науке. Правилније, она долази само из вере у истину.

Ово спасење је било испланирано у Исусу Христу и пре стварања

Спасење је дар који је дат нама у Исусу

Христу кроз Његово крштење и крв на Крсту. Ово спасење је било стварно испуњено на овој земљи пре око 2.000 година. И нико није искључен из овог дара за спасење, јер је Исус испунио божији план за спасење да би упио грехе свих. Тако да, они који су поверовали у ово спасење у сред својих срца сви постају Божија деца. Сви њихови греси су опрани, и бели су као снег, и сви они су примили отпуштање својих грехова бесплатно. Постоји још пуно људи у овом свету који

нису примили отпуштање грехова. Ко су ти људи? Они су они који не верују у ову истину иако је познају. Они који нису признали у сред својих срца да су одређени за пакао, и они који не препознају еванђеље воде, крви и



Духа-такви људи не могу ништа да учине у Господу. Божије спасење је дато само онима који

знају своју сопствену грешну природу и препознају да су одређени да буду осуђени и бачени у пакао ради својих грехова. Тамо где је било пет стубова са застором на вратима од Шатора, које је било исткано плавим, тамноцрвеним и црвеним концем и финим ланеним платном, да ли сте их све подигли? Они су били подигнути на бронзаним постољима. Ви и ја смо били одређени за пакао ради наших грехова. Само када ми прихватимо ову чињеницу наше спасење ће се изградити овим препознавањем. “Јер је Бог толико заволео свет,” за вас и мене, Господ је дошао на ову земљу, крстио се од Јована Крститеља, пролио Своју крв на Крсту и био распет, и тако нам дао спасење од наших греха.

Тако да, ви и ја морамо истински веровати у еванђеље воде и Духа у сред нашег срца. У најмањем, наша срца морају да препознају, “Ја сам заиста одређен за пакао, али Господ ме је спасао кроз воду и Духа.” Ми морамо стога да верујемо у нашим срцима да би се спасли. Као што у Римљанима 10:10 стоји, “Јер се срцем верује за правду, а устима се признаје за спасење.” Ми морамо заиста веровати у наше

спасење у сред нашег срца и признати нашим устима: “Господ ме је спасао кроз плави, тамноцрвени, и црвени конац. Ја треба да будем бачен у пакао и осуђен, али Господ је опрао моје грехе у моју корист, понео је моје грехе, носи сву моју осуду уместо мене, и тако ме је у целости спасао. Он ме је савршено учинио дететом Божијим.” На тај начин, ми морамо веровати у сред нашег срца и признати својим устима. Да ли верујете?



Да ли ви, на неки начин, и даље не прихватате чињеницу да сте били одређени за пакао, чак и ако верујете у истину плавог, тамноцрвеног и црвеног конца, чак и ако верујете да нас је Господ спасао на тај начин? Библија каже, “Јер су сви сагрешили и изгубили славу Божију” (Римљани 3:23). Истинита вера је та да смо сви згрешили и стога треба да одемо у пакао међутим, Господ је дошао на ову земљу, био крштен, умро на Крсту, устао из мртвих изнова, и тако нас учинио праведнима. Како је чудесно ово спасење? Није ли то

једноставно дивно? Шатор није био учињен на било који начин, већ је то било изграђено сагласно Божијој Речи у детаље разрађено. Кроз Шатор, Бог нам је у детаље предсказао да ће нас спасити дајући нам Свој драгоцени живот. Он нам говори, кроз Шатор, да нам је Исус дао драгоцено спасење крштењем и

смрћу на Крсту, и оно што морамо чинити јесте да верујемо у сред наших срца. Ко вам може дати спасење у вашу корист? Ви можете бити спашени вером у Исуса Христа који долази у телу човека налик на ваше. Ако је неко понео ваше грехе и био осуђен

уместо нас, ви би морали да имате више разлога за захвалност, али Господ Исус који је милион пута племенитији и вреднији од нас обавио је Своје драгоцено жртвовање у нашу корист и како-само је то захвално? Како је драгоцен дар чињеница да нам је високи Господ дао спасење Својим плавим, тамноцрвеним, и црвеним концем? Како је непроцењив овај дар? Како је могуће да не верујемо у нашим срцима? Зато сви који прихвате своју грешност

морају је прихватити у овој истини. Они који су квалификовани да верују у ову истину јесу они који прихватају да не могу другачије



умаћи паклу. Само они који препознају да су заиста грешници, и да су одређени за пакао за сигурно, јесу квалификовани да верују у Божије драгоцено спасење, онолико колико су примили ову веру. И они који верују у истину у свом срцу могу постати радници Божије Цркве. Ми смо само скромна бића која не могу да

се похвале, чак и када упоређујемо себе са онима који су постали славни у овом свету и са њиховим крајњим дометима. Када је ово случај, како можемо имати храбрости да се хвалимо пред светим, савршеним, и свемогућим Богом? Све што можемо учинити пред Њим је само да прихватимо да нас је Господ Спасао иако не можемо да избегнемо смрт ради наше мањкавости. Библија нам говори, “Јер је плата за грех

смрт, а дар Божји је живот вечни у Христу Исусу Господу нашем.” (Римљани 6:23).

Заиста, ми морамо да платимо животом цену наших грехова. Али зато што нас је наш Господ спасао, иако смо били одређени за пакао, ми сада можемо да уђемо у Небеса овом вером. Ако пропустимо ову веру, ми ћемо смо сви бити у паклу на хиљаду година. Није ли тако? Наравно да јесте. Сви ми заслужујемо да будемо бачени у пакао. Али зато што се подигао Господ са

неизмерном љубављу и дошао на ову земљу, био крштен, и пролио Своју крв и био осуђен на крст, ми смо сада побегли од наше сигурне дестинације за пакао. Зато што нам је Господ дао Свој драгоцени живот у нашу корист, ми смо примили ослобођење од греха. Када је ово случај, како да не верујемо да нас је Господ спасао од свих наших грехова једном за увек, и да је Он стога нама дао дар спасења? Како да одбацимо да смо постали праведни? Како да не верујемо у ово? Баш као



стубови за застор врата од Шатора који су били обложени са златом, тако да морамо потпуно увити наша срца у веру. Ми морамо прекрити себе потпуно и у целини са вером. Ми морамо веровати у еванђеље воде и Духа у сред наших срца. Без вере у ово истинито еванђеље у сред наших срца, ми не можемо да идемо пред Бога. Помоћу вере можемо схватити да смо

грешници заиста одређени за пакао. Помоћу вере такође постајемо праведни пред Богом. Помоћу вере, другим речима, грешници могу да приме отпуштање својих грехова-путем вере да нас је Господ спасао кроз Своју воду и крв. Овако се Реч нашег Господа, “као што је људима одређено једном умрети, а потом суд” (Јеврејима 9:27), испунила. Када смо били рођени у овом свету, ми смо

већ били осуђени ради наших грехова. Међутим, Бог нам је дао дар за спасење кроз

нашег Господа Исуса Христа. Путем вере у еванђеље воде и Духа у сред наших срца, стога, ми смо способни да постанемо Божија деца. Бог нам је дао Своју безусловну љубав за спасење свима који верују. Али Он ће осудити и казнити оне који не верују у ово еванђеље ради њихових грехова за неверовање (Јован 3:16-18).

Ми морамо веровати у ова два фактора спасења

Ми смо били грешници који су били

одређени за казну и предати смрти ради наших грехова, али путем вере у спасење плавим, тамноцрвеним, и црвеним концем и фино ланено ткање које је Бог испланирао и дао нам, ми смо примили отпуштање од наших грехова. Заиста, ми морамо да



признамо Богу, “Ја сам заиста одређен за пакао,” и ми морамо такође да признамо, “Али ја верујем да ме је Господ спасао кроз воду и крв.” Ми морамо да верујемо у еванђеље воде, крви и Духа; тако је, у истину плавог, тамноцрвеног, и црвеног конца и финог ланеног ткања. То је помоћу вере у ову истину сред наших срца да смо спашени. Ми смо спашени вером у еванђеље воде и

Духа. Људи могу постати лично Божији народ само када верују да је Господ спасао сва људска бића који су били одређени за пакао плавим, тамноцрвеним, и црвеним концем и финим ланеним ткањем што је истинска вера. Ово је духовно значење приказано у

застору врата од Шатора. Да ли верујете? Када људи дођу до вере у истину у својим срцима , они тада могу да говоре тачно о правој вери. Стварана вера није само исповест истине уснама док се не верује у срцу, али то

је исповедање нечије вере његовим/њеним устима док верују у истину у сред срца. Свако од вас мора да верује у спасење плавим, тамноцрвеним, и црвеним концем и финим ланеним платном којим смо спашени заувек. Ми не можемо довољно да захвалимо Богу

колико год да напорно Њему служимо. Како онда можемо да заборавимо наше спасење? Како можемо да заборавимо да је Господ спасао вас и мене, који нисмо могли да избегнемо пад у пакао, од свих наших грехова? Како можемо да заборавимо еванђеље воде и Духа када се наши недостатци откривају свакодневно? Како можемо да игноришемо ово еванђеље када нема другог пута за спасење осим кроз ово изворно еванђеље? Ми смо заувек захвални. Ми смо заувек радосни. Ми не можемо ништа друго осим да увек Њега славимо. Они који не знају ову истину кажу да је Бог



начинио људско биће само као играчку и забављао се њиме. Противећи се Богу, кажу, “Бог мора да се досађивао. Он нас је начинио као Своје играчке и играо се са нама. Он је знао да ћемо згрешити, и Он нас је само гледао како чинимо грех, и сада Он каже како је спасао грешнике. Није ли се Он само поигравао са нама? Он нас је начинио, и затим се само играо са нама на сваки начин како је Он то хтео. Није ли нас стога Бог учинио Својим играчкама? Небројено много људи мисли овако. Они имају зависти према Богу, говоре да ако их Он заиста волео, Он је требало да их начини савршеним бићима, уместо да их начини мањкавим грешницима. Постоји и тако много људи који игноришу Божије срце и оптужују показујући својим прстом на Њега.

Ми смо створења сачињена од Бога

Попут биљака и животиња, људска бића су

такође створења сачињена од Бога. Али Бог није учинио људска бића попут биљака и животиња. Чак и пре него што нас је Он начинио, Бог је одлучио да нас учини Својим сопственим народом у Исусу Христу Сину и да нам допусти да се придружимо Његовој слави, и то је била намера са којом нас је Бог створио. Намера за стварање људских бића била је различита од оне за стварање других створења. Шта је, тада, била намера за Божије стварање људи? То је било ради њих да живе вечно у Његовом Царству у свој слави и обиљу, не налик биљкама и животињама које је начинио да једноставно увеличају славу Божију. Намера Божијег стварања људских бића била је да им омогући да знају своју



сопствену грешност, да препознају и верују у Спаситеља који их је спасао као Господ креације, и тако постану целовити и уђу у Царство Божије у будућности. Бог нас није начинио као роботе играчке,

већ нас је Он начинио тако да можемо постати Његова деца препознавањем Створитеља, вером у Спаситеља, и поновним рођењем кроз еванђеље воде и Духа. Тако да, следећи ову намеру нашег стварања, ми ћемо примити и уживати славу. Иако на овој земљи ми жртвујемо себе за службу другим душама еванђељем , у Царству Божијем, ми ћемо бити услужени. Шта мислите да је била основна Божија намера за човечанство? Била је да омогући људским бићима да уживају обиље и славу Божију заувек. Божије намере у стварању људских бића биле су да начини Свој народ и омогући му да суделује у Свом личном обиљу и слави.

Зашто смо били рођени? Шта је сврха живота? Одакле долазимо, и где завршавамо? Таква филозофска питања још немају одговора, тако да су људи и даље у муци покушавајући да реше проблем. Без знања о својој будућности, неки људи се на несрећу обраћају чаробњацима. Све ово има за резултат неуспех човечанства да препозна изворног Бога који нас је креирао и недостатак вере у спасење које је Он њима дао. Међутим, да би нас учинио Својом децом,

Бог нас је начинио другачијим од свих осталих створења. И Он нас је спасао кроз воду и Дух, имајући план нашег спасења чак и пре стварања плавим, тамноцрвеним, и црвеним концем и финим ланеним ткањем. Спасавши нас законом спасења приказаном у плавом, тамноцрвеном и црвеном концу, Бог је заиста испунио Своје намере према нама.



Стога, ми морамо да знамо и верујемо у ову намеру Божију којом нам је дао вечни живот у Исусу Христу. Ако ми не знамо ово, онда ће тајна живота бити заувек нерешена. Зашто смо ми рођени у овом свету? Зашто морамо да живимо? Зашто морамо да једемо? Зашто морамо да живимо своје животе у вери? Како можемо да решимо проблем живота и смрти, старења и болести? Зашто морамо да одемо у пакао ради грехова? Зашто је живот тако трагичан? Зашто је живот тако болан? Сва таква питања могу наћи своје одговоре у Богу кроз еванђеље воде и крви које нас је спасило у Исусу Христу. Бог нам је допустио да се родимо на овој

земљи и створио нам наду за Царство Небеско у сред наших напорних живота, и стога Он ће спасити вас и мене, који смо били одређени за пакао, од свих наших грехова, тако да ћемо примити вечни живот. Када верујемо у

еванђеље воде и Духа, тајна живота је сва решена.

Бог има велики и обилни план за вас и мене

Баш како је Бог планирао, Он је послао

Свој Сина Исуса Христа на ову земљу, пренео све наше грехе на Његово драгоцено тело крштењем, кажњавајући Њега и предајући га смрти у нашу корист, и тако је спасао нас, који би смо се сусрели са вечним уништењем, ради свих наших грехова, казне, и проклетства. Сада, ми морамо да верујемо у ову истину, и морамо да дамо нашу захвалност Богу јер је отклонио могућност уништења Царства Сина Божијег, и за дату нам могућност да уживамо вечни живот. Истина спасења од Бога, другим речима, је



еванђеље воде и Духа, које је приказано у застору плавим, тамноцрвеним, и црвеним концем и финим ланеним ткањем, окаченим на вратима Шатора. Бронзана постоља за стубове Шаторских

врата показују нам нашу грешну природу, и тако нам омогућују да верујемо у еванђеље воде и крви Исусове. Стубови на вратима Шатора и застору са плавим, тамноцрвеним и црвеним концем и финим ланеним ткањем показују милост Божију која нас је спасила, нас који смо сви били одређени за пакао, од наше казне кроз драгоцену жртву Исуса Христа. Овом вером у еванђеље воде и Духа, ја сам спашен од свих мојих грехова. Да ли ви верујете исто? Да ли верујете у истину приказану у

Шатору? Ви и ја смо срећници. То је истински моћан благослов, чак иако има много људи који су усмерени према паклу, ми смо нашли

истину и сада живимо у Исусу Христу. Ми смо заиста били нечасни и некорисни у овом свету, где, рођени у њему, не може осим да греши и буде одређен за пакао, да би живели кукавички животе и били бачени у пакао. Али чак и тако, наш Господ је дошао на ову земљу, био крштен, умро на Крсту, устао из мртвих, и спасао нас заувек од наших грехова. Ми смо задивљени чињеницом да не само што не морамо више да боравимо у паклу, већ смо такође оспособљени да чинимо драгоцено, корисно, и часно дело. Они који могу ући у Свето Место су они

који су примили отпуштање својих грехова једно за увек. Наш Господ није само упио наше прошле грехе, већ је крштењем, Он однео све грехе из наших живота, и умревши на Крсту, Он је испио све наше грехе заувек. Стога, само они који верују у спасење које се испунило сво од једном јесу они који имају



веру свештеника, и само такви људи могу ући у Свето Место. Прецизније речено, сагласно систему

Шатора, обични свештеници нису могли да уђу у Светињу над Светињама, већ само Високи Свештеник. И вечни Високи Свештеник није нико други до Исус Христ. Само они који верују да нас је Исус Христ тако спасао могу ући у Кућу Божију, и у Светињу над Светињама заједно са Исусом Христом.

“А где је опроштење ових онде више нема прилога за грехе. Имајући, дакле, слободу, браћо, улазити у светињу крвљу Исуса Христа, путем новим и живим. Који нам је обновио заветом, то јест телом својим, И свештеника великог над домом Божијим да приступамо с истиним срцем у пуној вери, очишћени у срцима од зле савести, и умивени по телу водом чистом” (Јеврејима 10:18-22).

Они који препознају себе као зло одређено за пакао и који су примили ослобођење за све своје грехе очишћењем са чистом водом (Исусово крштење) и крв Исусова могу ући у Царство Божије да би становали са Њим заувек. Ово није зато што смо ми свакодневно

окајавали грехе да би наши греси били очишћени, већ је то зато што је Господ дошао на ову земљу, понео наше грехе са света једном за увек крштењем, био кажњен на Крсту да би заувек испио све наше грехе. “Јер је стога подесно за нас да испунимо сву праведност.” Исус је био крштен и понео је грехе човечанства једном за увек, однео грехе са света на Крст и умро на њему, и подигао се из мртвих изнова и тако нас спасао заувек једном за увек. Само они који верују у ову истину у сред својих срца могу ући у Свето Место. Ми примамо отпуштање наших



грехова једном и за увек вером да нас је наш Господ спасао све од једном, и да је Он однео све грехе из наших живота и из читавог универзума. Да ли верујете да је Господ однео наше

грехе једном за увек крштењем? И да ли верујете да је Он узео на себе грехе са света, умро на Крсту, устао из мртвих изнова, и тако постао наш савршени Спаситељ све од једном? У току Његових 33 године живота, наш Господ је испио све грехе са света заувек. Он је учинио да сви нестану, није оставио чак ни једну мрљу. Ја верујем ово у сред свог срца. Ја верујем да је при Његовом крштењу, Он узео грехе са света једном за увек, да би Он поднео казну за све моје грехе једном за увек проливањем Своје крви на Крсту, и да је Он постао мој савршени Спаситељ уставши из мртвих и живи изнова једном за увек. Помоћу ове вере ја сам се спасао од свих мојих

грехова. Вером у ово, ми сви можемо ући у Царство

Небеско, и док живимо на овој земљи, ми морамо да мислимо на ову веру свакодневно. Зашто? Зато што је Господ узео чак и грехе које ћемо тек починити. Али увек када згрешимо, ми морамо да признамо. И ми морамо да верујемо у сред наших срца да је Господ однео чак и ове грехе Својим крштењем. Ми морамо да препознамо да је Господ однео грехе са света верујући једном изнова. Зашто? Зато што ако ми не размишљамо о еванђељу воде и Духа изнова и опет изнова, наша срца ће бити упрљана. Зато је Господ однео чак и грехе које нисмо још починили, када год се наша слабост открије, ми морамо мислити о Њему својом вером у Његово посредништво плавим, тамноцрвеним, црвеним концем. Ми сви морамо да верујемо да је Господ



дошао на ову земљу и однео наше грехе све од једном. Једном за увек, сви наши греси су били пренети на Исуса Христа, јер је Он прихватио све грехе са света кроз Своје крштење. Како је Исус Христ био дат нама за вечно спасење крштењем и смрћу на Крсту, ми морамо веровати у ову истину чврсто и неустрашиво. Наш Господ Исус је рекао да ми можемо узети Царство Божије нашом чврстом вером у Његово крштење примљено од Јована. Исус је рекао, “А од времена Јована Крститеља до сад царство небеско на силу се узима, и силеџије добијају га.” (Матеј 11:12). Помоћу те вере нама су опроштени сви греси недостатака наших тела, мишљења, умова, и бића. Вером да је наш Господ однео све ове грехе Својим крштењем и однео сву осуду за грехе, ми се морамо спасти од свих наших грехова да би узели Царство Божије. Без обзира колико били неспособни, ако

само имате ову веру, ви сте човек од вере. Иако сте неспособни, Господ вас је спасао савршено, и стога ви морате веровати у ово. Како наш Господ живи вечно, тако је и наше спасење савршено вечно. Све што треба да учинимо је да верујемо у наше спасење које нам је дао Исус Христ. Тако је! Ми смо спашени вером у Њега у свом срцу. Зато што је Господ наш савршени

Спаситељ, Он је решио све проблеме наших грехова. Да ли верујете да је наш Господ био крштен, пролио Своју крв на Крсту, умро, устао изнова из мртвих, и тако нам дао вечно спасење? Како је само дивно ово спасење? Иако смо мањкави у својим делима, ми и даље можемо ући у Царство Божије вером у ову истину. Помоћу вере да ћемо бити способни да уђемо у Царство Божије и уживати сву славу и величанство и обиље Божије. Они који верују у еванђеље воде и



Духа јесу квалификовани да уживају у њему. Али без ове вере, нико не може чак ни да закорачи у царство Божије. Истина која нас спашава кроз плави,

тамноцрвени и црвени конац и фино ланено ткање била је планирана од Бога у Исусу Христу чак и пре креације. Како је Бог одредио да спасе нас, Он је дошао на овај свет, био крштен и понео је наше грехе све од једном, однео је грехе са света на Крст и био кажњен све одједном, умро, устао из мртвих, и тако нам дао вечно спасење. Ово је наше спасење учињено Његовом службом плавим, тамноцрвеним, и црвеним концем и финим ланеним ткањем, и ми морамо да верујемо у ово спасење. Само тада ми можемо постати Божији радници путем вере. Ми, ћемо ући у савршено Царство Божије и живети вечно. Савршени Бог нас је спасао савршено, али

ми смо и даље свакодневно мањкави, ради

нашег тела које је мањкаво. Али је то? Када је Господ био уроњен у воду, да ли је Он заиста узео наше грехе или не? Наравно Он то јесте! Зато што је наш Господ узео наше грехе Својим крштењем ми препознајемо да су сви наши греси били заиста пренети на Њега са Његовим крштењем. Да ли ви препознајете да су ваши греси били стварно пренети на Исуса? Чинећи тако, Исус је однео наше грехе и грехе света на Крст, био распет, и тако потпуно испунио Божији план спасења. Иако смо мањкави, ми можемо да уђемо у Царство Божије вером. Вером у шта? Ми можемо да уђемо у Царство Божије вером у Његову службу плавим, тамноцрвеним, и црвеним концем и финим ланеним ткањем. Након што смо примили опроштај од греха,

иако мањкави имамо добру веру и чинимо добро у Цркви. Божија Црква није место где владају јаки, већ где мањкави владају вером.



Зашто? Зато што у Божијој Цркви, ми и даље можемо следити Господа вером само када знамо да смо мањкави. То је место се негује и лече озледе. Као што су Небеса место где озлеђени “завлачиће руку своју у рупу змије василинске.” (Исаија 11:8) неће бити уједени, рај на овој земљи није друго до Божија Црква. То је чудесна тајна Божије Цркве. Помоћу вере улазимо у Царство Божије. То

је силовита и чврста вера која узима Царство Небеско. Да ли верујете у ову истину у вашем срцу? Ја, такође, верујем, и стога захваљујем Богу. И стога сам захвалан Богу што служим ово

еванђеље. Ја живим за ову истину и служим еванђеље, за много преосталих људи који не знају истину плавог, тамноцрвеног, и црвеног конца. Али управо сада, оставимо по страни питања да ли остали служе ово еванђеље или не, оно што је потребно за вас јесте најпре да

верујете лично у то. Надам се и молим да сви поверујете у

истину којом вас је Исус спасао од ваших грехова једном за увек, и тако да сте спасени од свих ваших грехова.


ПРОПОВЕД

3

93 Они који могу ући у Светињу над Светињама


Они који могу ући у Светињу над Светињама

< Излазак 26:31-33 > “И начини завес од порфире и од

скерлета и од црвца и од танког платна узведеног, и по њему нека буду везени херувими. И обеси га о четири ступа од дрвета ситима, окована златом, са кукама златним, на четири стопице сребрне. И обеси завес о куке, и унеси за завес ковчег од сведочанства, да вам завес раставља светињу од светиње над светињама.”

Материјали за Шатор Шатор је био мала усправна кућа омотана

покровом са четири врсте покривања. Они су били начињени од различитих материјала на његовим зидовима, на пример, било је направљено 48 дасака од багремовог дрвета. Висина сваке даске била је 4,5 м (10 лаката: 15 стопа), а ширина је била 67,5 цм (1,5 лаката: 2,2 стопе). Све даске су биле обложене златом. Прекривачи за Шатор су били начињени од

следећих материјала: први прекривач је био начињен од застора тканог плавим, тамноцрвеним и црвеним концем и финим ланеним ткањем; други прекривач је био начињен од козје коже; трећи прекривач је био начињен од овнујске коже обојене у црвено, и четврти прекривач је био начињен од коже јазавца. Као што смо ми већ испитали, сва врата

Шатора била су проткана плавим, тамноцрвеним, и црвеним концем и финим



ланеним ткањем. Боја четири конца кориштених за вео врата

Светиње над Светињама показивала је дело Исуса Христа који је спасао људе од греха. Како су ове четири боје светло истине које показују да је Исус Христ нама дао дар за отпуштање греха, они су нешто за шта су верници потпуно захвални.

Материјали на вратима Светог Меса и Светиње над Светињама

Материјали на вратим Светог Места и

Светиње над Светињама биле су проткани плавим, тамноцрвеним, и црвеним концем и финим ланеним ткањем. Сва врата Шатора била су начињена на овај начин. Човек би прошао кроз застор на вратима Светиње над Светињама након што би прошао кроз врата

Шатора која воде у Свето Место. Врата Светиње над Светињама нам показују да је Господ опростио наше грехе са Своје четири службе приказане у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу и фином ланеном ткању. Плави, тамноцрвени, и црвени конац и

фино ланено ткање кориштено за Свето Место и Светињу над Светињама јесу сенка која открива да ће Месија доћи на ову земљу, бити крштен, пролити Своју крв, и тако испунити своје дело спасења. Међутим, плави конац је сенка која приказује крштење Исусово које ће примити, и црвени конац је сенка жртве коју ће Он принети ради грехова света које је узео на Себе. Да би опрао наше грехе, наш Господ је био крштен и поднео је осуду за грех. То је вео на вратим Светиње над Светињама наговештавао.



Под Шатора Шатор је био саграђен на подлози, пешчане

заравни. Подлога овде указује на срце народа. Овај под Шатора је био од песка и подлоге која нам такође говори да је Исус дошао на ову земљу у телу човека и испио грехе из наших срца. Стога је Исус дошао да искуси сву слабост људску, Он је опрао све наше грехе својим крштењем које је Он примио и драгоценом крвљу коју је Он пролио на Крсту. Наш Господ је дошао на ову земљу да сија сјајном светлошћу истине за овај свет и разреши човечанство од греха као основног проблема. Исус је Бог креације који је створио читав универзум и све ствари у њему, и Он је светло спасења које долази на ову земљу да ослободи човечанство од свих његових проклетства и грехова.

Стубови Светиње нас Светињама Стубови Светиње над Светињама су били

начињени од четири колоне багремовог дрвета. У Библији, број 4 значи испаштање. Стубови Светиње над Светињама нам показују да народ није могао да буде спашен све док не поверује у блиставо светло спасења приказаног у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу и фином ланеном ткању. Оно приказује, другим речима, да ми можемо да откријемо сјајно светло спасења вером у еванђеље воде и Духа испуњеног Богом Лично кроз Његово испаштање. Ко год би желео да уђе у Светињу над

Светињама и стане у присуству Божијем мора веровати у сјајно еванђеље воде и Духа, еванђеље спасења које је Бог припремио. Али они који дођу Богу без вере у еванђеље постављено Богом сусрео би Божији жесток



гнев. Они који стоје пред Богом морају имати веру која верујем у светлу истину приказану у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу и фином ланеном ткању. Кроз сјајно светло истине, свако од нас мора доћи до светиње над светињама где је Бог установљен. Еванђеље отпуштања греха откривено у

Старом Завету је истина спасења приказана у плавом, тамноцрвеном и црвеном концу и фином ланеном ткању. Кроз сјајно светло истине, свако од нас мора доћи до светиње над светињама где је Бог установљен. Еванђеље отпуштања греха откривено у

Старом Завету је истина спасења приказана у плавом, тамноцрвеном и црвеном концу. Изворно еванђеље отпуштања греха откривено у Новом Завету било је испуњено кроз крштење које је Исус примио, крв на Крсту, и Његовом васкрсењу. Ми можемо ући у Светињу над Светињама само када имамо

веру у ово најсветије еванђеље.

Ми морамо веровати у наше спасење приказано у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу

У Јеврејима 11:6 стоји, “А без вере није

могуће угодити Богу; јер онај који хоће да дође к Богу, ваља да верује да има Бог и да плаћа онима који Га траже.” Бог ће живети заувек. И даће нама вечни живот. Он нас је благословио да примимо отпуштање грехова кроз нашу веру у Исуса Христа који је дошао на ову земљу у телу човека, био је крштен и распет, умро, устао из мртвих изнова, и тако је постао наш Спаситељ. Путем прања свих наших грехова старог човека са Својом посредничком осудом за наш грех, и дајући



нашим душама веру у еванђеље воде и Духа, Господ нас је обукао у светост са потпуном савршеношћу. Обукавши нас у нови живот, наш Господ

нам је омогућио да идемо пред Бога и молимо се Њему. Штавише, Он нам је такође дао милост за бића способна да стану у присуство Божије и Њега зову своји Оцем. Све ове ствари су дар Божији који је дошао спасењем које нам је Он дао. Износећи ово спасење пред нас кроз истину плавог, тамноцрвеног, и црвеног конца, Бог је учинио да имамо веру која нам омогућује да будемо спашени и станемо пред Њега. Ако ви и ја сутра умремо, јесмо ли

довољно сигурни да ћемо отићи у Небеса? Хајде да овде размислимо о будућем моменту. Када људи умру, они сви стану пред судом који заседа Бог. Ово значи само да ми морамо да решимо овај проблем свих грехова које смо

починили на овој земљи-некако, затим, да ли можемо да решимо ово спорно питање? Ако имамо само слепу веру у Исуса као нашег Спаситеља, не значи ли то да верујемо само у религију? Било је времена у мом животу када сам

игнорисао еванђеље воде и Духа и покушавао да решим проблем мојих грехова слепом вером само у крв на Крсту. У то време, ја сам тврдоглаво веровао да је Исус био распет и умро ради људи попут мене, и да је Он решио све проблеме греха. Али том вером, нисам могао да решим проблеме свакодневног греха које сам чинио. Касније, вером у спасење приказано плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу моја душа је потпуно била изнова рођена. Да ли су сви наши греси заиста упијени

када ми слепо верујемо у Исуса као Спаситеља? вера која нам омогућава да одемо



пред светог Бога није она која у Њега верује слепо, већ је у познању и веровању истине. Није важно колико ватрено можда ми верујемо у Исуса као нашег Спаситеља, ако не знамо еванђеље истине које је нас грешнике спасло плавим, тамноцрвеним, и црвеним концем, тада само што нисмо сусрели Бога. А то ће се десити само када верујемо у еванђеље воде и Духа којим можемо да сусретнемо светог Бога. Који материјали вере, онда, сачињавају истину која нам омогућује да станемо пред Бога као спашени? Које је еванђеље које нам омогућује да имамо такву веру? Ово еванђеље је сјајно еванђеље воде и Духа. Наш Господ је допао на ову земљу, однео

грехе света крштењем од Јована, био је распет, пролио је Своју крв, устао је из мртвих у трећи дан, и тако испунио Своје савршено спасење за оне који верују. Ако наше душе

жуде да буду очишћене од греха, то ће бити само када верујемо у крштење које је Исус примио од Јована (Матеј 3:15) и крв са Крста (Јован 19:30) да би могли да уђемо у сјајну надмоћ истине. Докле год не верујемо у Исуса Христа који је дошао са сјајним еванђељем воде и Духа као наш Спаситељ, дотле нећемо моћи да имамо срце које је чисто као бели снег. Понекад, гледано на слабост тела, ми

јадикујемо над њиме. Али чак и тада, због еванђеља воде и духа, ми и даље дајемо нашу захвалност Богу, због Господа који је упио све наше грехе Својим Крштењем и крвљу. Ви и ја никада нећемо постати свети ни на који други начин, већ путем вере у еванђеље воде и Духа, ми смо постали свети. Наш Господ нас је савршено спасао од греха. Вером у еванђеље плавог и црвеног конца, ми можемо открити брилијантно светло истине које нас је



спасло од свих наших грехова. Са еванђељем воде и Духа, Господ нас је учинио исправним и светим. У Матеју 19:24, наш Господ је рекао, “И

још вам кажем: Лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божије.” Они који су у души богаташи не могу бити спашени, јер они не верују да могу примити отпуштање греха путем вере у еванђеље воде и Духа. Само они који су истински сиромашни у души жуде да уђу у Небеса, моле за Божију помоћ, одбацују своју личну праведност и уместо тога верују у праведност Божију 100 процентно могу примити вечни живот вером у еванђеље воде и Духа. Еванђеље воде и Духа је сјајило сјајним светлом спасења тако да нам је омогућено да се сусретнемо са најсветијим Богом. По нама самима, ми никада не би постали свети, већ кад верујемо у еванђеље

воде и Духа дато од Господа, ми можемо заиста постати свети и доћи у блиставу надмоћ истине.

Ми морамо да одбацимо религиозност и веру доктрина

У Јовану 3:3, Исус је Лично рекао, “Ако се

ко наново не роди, не може видети царство Божије.” На ово, Никодим поново пита, “Како се може човек родити кад је стар? Еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се?” (Јован 3:4) За оне који нису изнова рођени, бити

изнова рођен вером изгледа немогуће. Понекад, и Његови ученици нису разумевали Његове Речи и били су у недоумици. Стога, Господ је једном рекао Својим ученицима, “Људима је ово немогуће, а Богу је све



могуће” (Матеј 19:26). Наравно, немогуће је за људска бића да уђу у Царство Божије својом религиозном вером, али је могуће за њих да уђу у Царство вером у еванђеље воде и Духа. Иако не можемо постати свети по себи самима, они који верују да је Господ дошао на ову земљу, узео грехе са света на Своје тело кроз Његово крштење, био распет, устао из мртвих изнова, и тако засветлео сјајним светлом спасења које је заувек упило све наше грехе-Бог их је оспособио да уђу у Његово Царство. Истина приказана у плавом, тамноцрвеном,

и црвеном концу кориштена за материјале Шатора јесте исткана веза са еванђељем воде и Духа које је Исус испунио у Новом Завету. Еванђеље воде и Духа, другим речима, јесте исто што и истина приказана у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу. Плави, тамноцрвени, и црвени конац су сенка за

Његово актуелно спасење, и еванђеље воде и Духа је стварна садржина ове сенке. Ми стога можемо открити светлу истину

спасења кроз еванђеље воде и Духа и остати у њему. Ту је мир у светлости еванђеља воде и Духа, попут детета које након игре, одмара, и спава са миром у наручју мајке. А то је путем открића нај светијег светла у еванђељу које нам је омогућило да сусретнемо нај светијег Бога. То је веровање у сјајно еванђеље воде и Духа којим можемо да нађемо спасење од Бога нам дато. Само они који верују у ово спасење дато од Бога могу да приме вечити мир. Укратко, веровање у најсветије еванђеље

воде и Духа је само вера која нам омогућава да уђемо у Светињу над Светињама. Вера у ово светло еванђеље воде и Духа омогућава нам прихватимо отпуштање наших грехова. Наш Господ долази на ову земљу, у истини



еванђеља које је упило наше грехе једном за увек кроз Његово крштење и Крст. Он је сада испунио обећање које је Он начинио за нас својим плавим, тамноцрвеним и црвеним концем и финим ланеним ткањем. Само они који верују у Исуса као Спаситеља и у еванђеље воде и Духа могу примити вечни живот и ући у Небеса. Овим истинитим еванђељем воде и Духа

које се проповеда од пре 30 година, замахнућемо преко света. Међутим то је провиђење Божије за ову истину да буде раширена у време послетка. Наш Господ каже у Откривењу та ће безбројни људи бити спашени од својих грехова у време послетка. Он је такође рекао да ће бити много мученика, и да ће током времена невоља мноштво људи демонстрирати своју веру поверењем у Господа и прихватањем свог мучеништва. Наш Господ, другим речима, фокусирао је

време послетка као време за жетву многих душа. Божји план је за оне који заиста верују у ово еванђеље истине и примају дар спасења од свих грехова. Зато што сте били довољно срећни да

чујете еванђеље воде и Духа сада у ово доба које вам омогућава да будете спашени од свих грехова. Ја сам заиста захвалан Богу за дато нам еванђеље воде и Духа. Шта ће се десити сваком од нас ако не чујемо еванђеље воде и Духа? Чињеница је да и сада неће сви да прихвате еванђеље воде и Духа. Ова истина није нешто што може ући баш у свако срце. У бити, видимо да постоји много

Хришћана широм овог света, и многи од њих нити знају нити верују у еванђеље воде и Духа. Како, онда, могу ови људи који игноришу истинито еванђеље бити ослобођени од греха? То је стога што нам је Бог допустио да ширимо истину еванђеља



кроз Хришћанску литературу. Постоје многи широм света који сведоче да

су дошли до познања шта је еванђеље воде и Духа већ само након читања еванђеоске литературе које смо ми поделили. Сви су они знали само за крв на Крсту пре него што су упознали еванђеље воде и Духа, али сада они су захвални Господу што су постали способни да веома јасно схвате еванђеље воде и Духа и верују у њега. Такође, постоји много оних који сведоче да нису знали да је тако велика важност била скривена у чињеници да је Исус био крштен од Јована. Они нису веровали у ово еванђеље и нису могли довољно да се захвале Богу за то. Можемо видети да су попут еванђеља воде

и Духа, врата шатора такође била од плавог, тамноцрвеног, и црвеног конца и финог ланеног ткања. Ове четири боје су исте као еванђеље воде и Духа. И на исти начин, одсјај

еванђеља воде и Духа је такође приказано у застору на вратима Светог Места и завеси на вратима Светиње над Светињама. Први покривач Шатора, шта више, био је такође проткан са исте четири боје; плавом, тамноцрвеном, и црвеном нити и финим ланеним ткањем. Ова истина нам указује на крштење и крв Исусову. Стога је Исус објавио за Себе да је пут у Царство Небеско. Доласком на ову земљу и спасавањем грешника истином еванђеља водом и Духом, Он је учинио оне који верују безгрешнима. Пут у Царство Небеско се нашло у вери

крштења и крви Исусове. Са плавим, тамноцрвеним, и црвеним концем и финим ланеним ткањем, Исус нас је спасао савршено од греха. Где мислиш да можеш наћи ову истину? Ако верујеш у крштење које је Исус Христ примио и крв на Крсту, тада ћеш бити спашен од свих грехова и примићеш вечни



живот једном за увек. Шта, онда, јесте различито између вере

која верује на неки начин у Исуса Христа и вере која верује тачно у еванђеље воде и Духа? Зато што је то са еванђељем воде и Духа којим је Господ спасао грешнике од њихових преступа, вера у ово еванђеље је тачна вера у Господа. Зато што је Господ спасао грешнике Својим крштењем и крвљу на Крсту, вера у овог Господа као Спаситеља је иста као бића спашеног од греха веро у еванђеље воде и духа које је Он испунио. Веровање само на неки од начина у Његово име не значи да ћемо бити ослобођени од наших грехова и ући у Небеса. Правилније, ако верујемо тачно та је Исус

Христ био крштен од Јована у нашу корист, пролио Своју крв на Крсту, понео казну за све грехе, и устао из мртвих да би ми могли да примимо отпуштање греха и постанемо Божји

народ лично. Бог допушта само онима који имају веру у најсветије еванђеље воде и Духа да уђу у Царство Небеско. Али они који не верују у еванђеље воде и Духа не могу ући у Царство Небеско, јер они нису изнова рођени. Вером у еванђеље сјајне светлости воде и

Духа приказаног у Шатору, ми смо способни да примимо најсветију веру откада живимо на овој земљи. Међутим наша дела нису довољна, када имамо такву веру, како може неко рећи да нисмо учињени праведнима? Када постанемо свети вером у еванђеље воде и Духа, како можемо и даље да имамо грех? Неки људи су зачуђени како можемо да кажемо да смо без греха када смо и даље у телу које наставља да греши. Али ово њихово мишљење је телесно. Они

који знају и верују у еванђеље воде и Духа слажу се да људско биће има несавршено тело и стога не могу осим да греше док не умру.



Међутим, они такође верују да су им заувек отпуштени сви њихови греси, укључујући грехе које су ће починити у будуће, у савршености спасења Исусовог крштењем и Његовим Крстом. Тако да ви и ја можемо да поделимо такву

Реч духовне вере и имамо најсветију веру док живимо на овој земљи ради чињенице да је Господ нама дао наше спасење приказано у плавом, тамноцрвеном и црвеном концу и фином ланеном ткању. Због тога што нам је Господ дао веру која нам омогућује да верујемо у истину еванђеља воде и Духа као Његовог дара за нас. Са нашом вером у Господа, ми можемо да имамо друштво један са другим и живимо нашим животом док служимо Господа и волимо једни друге-овде лежи наша истинска срећа. Ми можемо само да захваљујемо Богу за

ово еванђеље. Како је то дивно да ја могу да

дођем до познања еванђеља воде и Духа и верујем у то! Када нисам имао ни мрвицу знања о Исусовом крштењу, кроз Реч истине, Бог је дао вере у моје срце да могу да верујем у ово еванђеље воде и Духа. Вером у еванђеље воде и Духа, ми смо сви примили благослов са Небеса.

Због истинитог еванђеља у мом срцу, ја га проповедам са истинитом захвалношћу

Док читам Библију, почиње да се рађа

питање у мом уму: зашто је Исус био крштен? Зато што ме је ово питање збуњивало, ја сам гледао да пронађем одговор на ово питање кроз Библију, али нико није био способан да ме научи. Зато сам био веома заинтересован за ову тему док нисам сазнао за еванђеље воде



и Духа. Ја обично читам пасусе из Матеја 3:13-17,

посебно где је Исус рекао Јовану пре него што се крстио, “Остави сад, јер тако нам треба испунити сваку правду.” али никада нисам схватио значење овога. Тако да бих ја обично питао остале у вези разлога Исусовог крштења од Јована Крститеља у реци Јордану, али никада нисам чуо потпуно задовољавајући одговор. Све док ме Бог није оспособио да схватим сврху крштења које је Исус примио од Јована. То је била духовна револуција за мене, као кад би слепи човек добио свој вид. Тако, да сам након разумевања значења по Матеју 3:13-17 дошао до схватања истине приказане у плавом, тамноцрвеном и црвеном концу које ме је спасло од мојих грехова. Пре него што сам схватио ову истину,

веровао сам само у крв на Крсту као моје

спасење, али заиста сам и даље имао грех и стога био грешник. До тог времена, веровао сам да се могу ослободити само изворног греха крвљу Исусовом, и моји актуелни греси би и даље остали у мом срцу. Ја нисам знао да је вера та која чини некога потпуно без греха-тако да, сам ја био потпуно несвестан крштења које је Исус примио од Јована. Међутим, Бог је осветлио моје срце са сјајном светлошћу за отпуштање греха, као што је светло укључено у тамној соби. “Ах, крштење које је Исус примио од Јована је уско повезано са рукополагањем у систему жртвовања у Старом Завету! Па то је оно што еванђеље воде и Духа јесте!” Али шта онда? Запањен својим познањем,

неки велики метеж је почео да се рађа у мом срцу након схватања ове истине: ако нема другог еванђеља осим еванђеља воде и Духа онда је то једино истинско еванђеље, шта ће



се догодити са овим светом? Почео сам да мислим како је еванђеоска вера била библијски здрава. Али сада, ја напокон долазим до схватања да је еванђеље све друго осим еванђеља воде и Духа, и оно лажно стиже од Сатане. Стога, све што сам учинио од тада је

веровање и проповедање да нема другог истинитог еванђеља осим еванђеља воде и Духа. Неки људи ме критикују за ово. Бог ми је такође показао, човека са много недостатака, истину спасења приказаног у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу, и Он ме је такође оспособио да проповедам да је ова истина право еванђеље. Постоји много сличних еванђеља у овом свету, али постоји само једно право еванђеље. Зато сам ја одлучио да ширим еванђеље воде и Духа широм читавог света. Када помислим о томе како је дошло до

тога да проповедам истину отпуштања греха, и како сам је сазнао, поверовао у њу, и ширио најсветије еванђеље воде и Духа, схватио сам како сам пуно био благословљен од Бога. Све што сам учинио било је само да верујем да је Исус однео грехе са света крштењем од Јована и проливањем Своје крви на Крсту, и да су моји греси већ сви нестали! Еванђеље воде и Духа је права истина, и ја захваљујем Господу за ово еванђеље које ми је дао. Ја сам човек који је заиста веома благословен од Бога. Они од вас који верују у еванђеље воде и Духа такође си тако блажени људи. Верујем да све ове ствари јесу благослов

којим ме је Бог благословио. Како је апостол Павле исповедао, “Али не ја него благодат Божија која је са мном, благодат Његова што је у мени не оста празна.” (1 Коринћанима 15:10) Ја не могу друго осим да славим Његову милост надамном. У свом



поштењу, где ако у Божијој Цркви, не можемо да чујемо еванђеље истине приказано у плавом, тамноцрвеном и црвеном концу? Свако ко чује и верује у Реч плавог, тамноцрвеног, и црвеног конца и финог ланеног ткања биће очишћен у срцу. Шта, онда, чине они који не верују у еванђеље воде и Духа док мисле о овом еванђељу? За њих, истина воде и Духа је само замарање. Да ли имате веру у плаве и црвене нити на

завеси врата Светиње над Светињама? Када чујете ову Реч, немојте да мислите да то већ знате, већ испитајте себе да би видели да ли се истина налази у вашем срцу. Сада, ви морате, другим речима, бити они који верују у еванђеље воде и Духа сагласно Речју из Писма. Биће срећа и благослов за вас ако можете ући у Божију Цркву, чути Реч Божију, и бићете повлашћени да уђете у Небеса. Али ако ово није случај, ако нисте

способни да сазнате за еванђеље воде и Духа, да имате праву веру, и да уђете у Царство Небеско, све ради слушања неке земаљске и отрцане људски-направљене приче, какву ће корист то да вам донесе? Ако је еванђеље које верујете другачије од еванђеља воде и Духа, како ће ваша душа имати икаквог значаја пред Господом? Реч Божија и ваша вера морају бити потпуно исте, баш као што су вера апостола Павла и наша исте. Еванђеље воде и Духа које је Петар веровао је такође исто са еванђељем које ми верујемо у (1 Петровој 3:21). Ја сам тако захвалан Богу што нас је

оспособио да верујемо у право еванђеље воде и Духа у ово време послетка. И када држите до истине еванђеља воде и Духа из наших књига и делите их са осталима, они ће, такође, да приме отпуштање греха и захвалиће Богу у својој радости. Ми морамо да схватимо да су



сви модели и потрепштине за Шатор предвиђени за детаљни портрет Господа за спасење који је испио све наше грехе, и ми морамо захвалити Богу за ову истину. Ми смо блажени за спасењем и улазак у

Небеса када верујемо у истину откривену у застору врата од Светиње над Светињама. Шта више, Бог нас је оспособио да ширимо широм света истину за отпуштање греха начињену плавим, тамноцрвеним, и црвеним концем и финим ланеним ткањем. Бог нам је поверио ово дело. Поштовањем наше дужности, ми смо верни послу који је одређен за сваког од нас, и Бог нас је благословио овом верношћу. Захваљујем Богу. Славим Њега својом

вером, верујем да је еванђеље воде и Духа приказано у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу и фином ланеном ткању коришћеном за врата дворишта Шатора које

су такође четири боје откривене у завеси врата Светиње над Светињама. Сада, ово је моја искрена нада да ћете сви ви бити они који су спашени од свих грехова путем вере, они који су способни да уђу у Светињу над Светињама где Бог заувек борави. Да ли је и ваша вера изграђена на овој истини?


ПРОПОВЕД

4

110 Завеса која се расцепила


Завеса која се расцепила

< Матеј 27:50-53 > “А Исус опет повика гласно и испусти

душу. И гле, завеса црквена раздре се надвоје од горњег краја до доњег; и земља се потресе, и камење се распаде; И гробови се отворише, и усташе многа тела светих који су помрли; И изашавши из гробова, по васкрсењу Његовом, уђоше у свети град и показаше се многима.”

Светиња над Светињама била смештена где Бог борави. И само је Високи Свештеник могао да уђе у Светињу над Светињама једном годишње, на Дан Помирења, доносећи крв жртвованог јарца ради отпуштања грехова Израиља. Он је то чинио јер је Светиња над

Светињама у Шатору, била Кућа Божија, свето место где нико није могао да уђе а док не узме крв жртве, на чију главу је био полагао руке, да би упио преступе грешника. Другачије, чак и Високи Свештеник није могао да избегне Божију осуду док не би примио отпуштање својих грехова приносом жртве пре уласка у Његово присуство. Када се завеса у Храму расцепила? Она се

расцепила када је Исус пролио Своју крв и умро на Крсту. Зашто је Он пролио своју крв на Крсту и умро? Зато што је Исус Син Божији, дошао на ову земљу у телу човека, понео сву неправду од грешника крстећи се од Јована у реци Јордан. Зато што је Исус узео на себе све грехе света кроз Своје крштење, Исус је могао да заврши са казном за грех само ако би Он пролио Своју крв на Крсту и умро. Стога је завеса која је раздвајала Светињу над Светињама од Светиње у Кући



Божијој била је расцепљена са врха на доле. Ово значи да је зид греха који је раздвајао Бога од човечанства пао доле једном за увек. Другим речима, кроз крштење које је Исус

примио и крви коју је Он пролио на Крсту, Он је учинио да сви греси нестану. Са крштењем и крвљу Исуса Христа, Бог Отац је умио све наше грехе једном за увек и отворио Небеса вером у ово крштење и крварење Исусово. Када је Исус умро на Крсту, тама је пала

тамо где је Он провео три сата. Имајући на раменима све грехе света кроз Његовим крштењем у реци Јордан, Исуса, распињу и Он убрзо умире, викнувши, “Или Или, Лама сабахтани?”, што значи, “Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?” (Матеј 27:46). Он тада изговара Своје последње речи, “То се завршило!”, и тада умире. И трећег дана Он изнова устаје из мртвих, носећи сведочанство 40 дана, и затим се подиже на Небеса пред

очима многих Својих ученика и следбеника.

Да ли је Отац заиста оставио Исуса?

Бол коју је Исус испаштао била је тако

интензивна да је Он осећао као да га је Његов Отац оставио. Испаштање казне за грех била је тако много већа. Јер Исус је понео грехе са света крштењем од Јована, и истина је да је Он био моментално окренут од Оца када је носио пресуду за грех на Крст. Бог Отац је морао да казни свакога ко би начинио грех, и зато су сви греси света прешли на Исуса, Исус је морао да буде прободен и да пролије Своју крв на Крсту као казну за те грехе. Зато што је Исус, који је Бог Лично у Својој

суштини, узео на себе све грехе човечанства крштењем, греси са света били су скренути на



Његово сопствено свето тело. Тако је Исус, имао на себи грехе са света, сада треба да буде окренут од Бога Оца на моменат, да испашта смрт на Крсту и плати цену за све наше грехе, и тако спаси човечанство од свих грехова. Зато је Исус требало да буде изложен екстремним испаштањима са пресудом за грех, и зато Бог Отац није могао друго осим да окрене Своје лице од Свог Сина на кратко. Али ово не значи да је Исус био остављен

од Оца заувек. Правилније, то значи да је Исус требало да поднесе заступничку пресуду за наше грехе, и стога Он је требало да буде остављен од Оца само на тренутак. Али како је Исус викнуо у Свом болу, “Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?” зато што је Исус испаштао тако екстремну агонију за грех да би ми били спашени од осуде за грех. Ми смо били они који су требали да буду одбачени од Бога ради наших грехова, али Исус је узео на

себе наше грехе, испаштао бол као осуду за грех на Крсту, и, штавише, чак је био и остављен од Оца у нашу корист. Као што можда већ знате, након изградње

Храма у току владавине Цара Соломона, Шатор је био замењен Храмом. Али суштина система Шатора била је и даље примењивана у Храму тачно као што је била примењивана пре његове изградње. Тако да је овде била такође завеса која је раздвајала Светињу над Светињама од Светиње у Храму. И у оном тренутку када је наш Господ повикао из свег гласа на Крсту, “Или Или, Лама сабахтани?” ова завеса на Храму се расцепила са врха до дна. Истину коју нам говори овај догађај односи се на Господа који је опрао наше грехе својим крштењем које је Он примио и драгоценом крвљу коју је он пролио на Крсту, врата Небеска су сада била сасвим отворена, тако да сви који верују могу ући. Сада,



помоћу вере у еванђеље воде и Духа, ми можемо сви да уђемо у Небеса путем вере. Кроз откривење Шаторског система, људи

из Старог Завета такође су веровали да ће Исус доћи као Месија, и стога су они били ослобођени од свих својих грехова и постали Божија деца. У Новом Завету, свим Божијим праведницима су били потпуно отпуштени греси једном за увек када је наш Господ био заиста крштен у реци Јордан и умро на Крсту. Разлог зашто ми имамо захвална срца, чујемо и верујемо у еванђеље отпуштања греха које нам је Господ дао, јесте стога што имамо еванђеље воде и Духа. По нама самима, ми не би били ослобођени

од греха, већ због истине спасења које нам је Бог дао кроз воду и Дух, нама је омогућено да наши греси буду отпуштени вером у ову истину. Путем вере у еванђеље воде и Духа које нам је Исус дао, наши греси су нестали и

ми смо сада способни да уђемо у Царство Небеско вером. Давши нам ово, како можемо а да не захвалимо Богу? Ми можемо само да захвалимо Њему, јер знамо да су врата Небеса сломљена одозго на доле у моменту када је наш Господ умро. Ово је радосна новост која нам говори да је наш Господ понео све грехе човечанства кроз Своје крштење које је примио у реци Јордан, понео осуду за грех са Својом крвљу на Крст, и тако ослободио греха оне који верују. Чињеница да је завеса Храма била

расцепана одозго до доле када је Исус умро на Крсту учи нас истини да сада у овом добу, они који су очишћени од греха вером у еванђеље воде и крви сви могу ући у Небеса. Ово је коначни доказ о истини спасења које нам је Господ допустио. Зато што смо били грешници, постојао је зид греха који нас је спречавао да дођемо пред Бога, али са



Његовим крштењем и крвљу, Исус је учинио да овај зид греха нестане једном за увек. То што је Бог расцепио завесу Храма одозго на доле значи да свако ко верује у крштење кроз које је Син Божији понео сву злобу од грешника и у крви са Крста сада могу бити савршено очишћени од својих грехова и тако ући у Небеса неометано. Бог нас је спасао од греха попут тога. Исус је расцепио завесу у Храму одозго на

доле као доказ овог дела за спасење које је Он испунио. Стога, Јеврејима 10:19-22 стоји, “Имајући, дакле, слободу, браћо, улазити у светињу крвљу Исуса Христа, путем новим и живим. Који нам је обновио заветом, то јест телом својим, И свештеника великог над домом Божијим: Да приступамо с истиним срцем у пуној вери, очишћени у срцима од зле савести, и умивени по телу водом чистом.” Када је Исус умро на Крсту, ушао је у

Светињу над Светињама и отворио је широм пошто је завеса била расцепана, и ова отворена врата од Светиње над Светињом овде јесу Божија Реч еванђеља које отвара нови живи пут у Небеса. Овде, Библија нам говори изнова да су сви греси нашег срца и тела били упијени кроз Његово крштење (чисту воду) и Његову крв, и стога, ми смо очишћени нашим пуним уверењем у веру Његовог савршеног спасења. Ради тога, ја дајем сву своју хвалу Богу. Ми

не би могли да уђемо у Небеса без обзира колико покушавали, али за такве људе као што смо ми, Исус нас је спасао од свих наших грехова овим праведним делом Свог крштења и Својим проливањем крви на Крсту, и Он је оставио врата Небеска широм отворена, такође само они који верују у еванђеље воде и Духа могу ући у Небеса. Сада је то постало могућим за нас да се очистимо од наших



грехова и уђемо у Небеса вером у еванђеље воде и Духа. Зато је Господ отворио врата Небеска за нас

крштењем и распећем, ми смо сада способни да оперемо наше грехе и уђемо у Небеса вером у ову истину. Како можемо онда да не захвалимо Богу? Ми не можемо довољно да захвалимо Његовој љубави и жртви. Завеса-врата од Светиње над Светињама била су расцепљена уздуж крштењем које је Исус примио да узме наше грехе и жртвом понуди Своје тело да би Он могао бити заступник у осуди за наше грехе.

Постоји само један пут за улазак у Небеса

Зато што верујемо у крштење Исусово и

крв на Крсту, ми ћемо ући у Небеса. Нема

другог пута за улазак у Небеса осим путем вере у еванђеље истине. Једино путем вере у оно што је Исус учинио за нас ми можемо да уђемо у Небеса, Бог је то учинио за оне који верују у еванђеље воде и крви Исусове. Зато Хришћани не могу ући у Небеса кроз

своје сопствене напоре, преданост, или друго такво лицемерно настојање. Бог је одредио да само они који су очишћени од својих грехова вером у крштење које је Исус примио и Његовом проливеном крви могу ући у Небеса. Они који верују у ову истину јесу они који верују да је Исус Син Божији, Бог Лично, и вечни Спаситељ који нас је спасао од греха кроз Своје крштење и крварење. Таквим људима је Бог допустио да оперу грехе. Само кроз крштење Исусово које је примио и испаштао истрајно на Крсту, Бог Отац је омогућио онима од нас који верују у ово да уђу у Царство Небеско вером.



Да ли нама треба новац да уђемо у Небеса? Да је ово случај, ми би могли да стекнемо наше спасење радећи за њега, и стога не би било спасења које је дато бесплатно од Господа. Да би ми ушли у Небеса, не треба ништа друго осим вере у еванђеље воде и Духа. Другим речима, да би ушли у Небеса, не треба плаћати, делати, или настојати својим напорима. Ништа што има људског карактера није неопходно да се уђе у Небеса. Да би били квалификовани да уђемо у Небеса, Бог не тражи никакве покушаје, дела, жељу, накнаду, или доброту од нас. Постоји само једна ствар која је апсолутно

неопходна за нас да би ушли у Небеса, и то је вера у крштење прања од греха које је Исус примио на реци Јордан и жртва коју је Он учинио проливањем Своје крви на Крсту као наше сопствено отпуштање греха. Не постоји други начин. Једина ствар која нам треба је

вера у еванђеље крштења и крви Исусове. Из овог разлога што примимо отпуштање греха и улазимо у Небеса, ми морамо веровати у еванђеље воде и Духа које је Исус испунио. Исус, Господ љубави, је испунио наше

савршено спасење кроз еванђеље воде и Духа. Зато што је Исус већ довршио спасење за отпуштање греха, ако би грешници веровали само у ово еванђеље истине свим срцем, они би били спашени од свих својих грехова. Наш Господ је отпустио све наше грехове, било да их имамо много или само неколико грехова, и Он је омогућио свакоме да уђе у Небеса само путем вере. Овај Исус је отворио врата од Небеса, тако

да грешници могу да уђу у њих вером у еванђеље воде и Духа, представља милост спасења заиста посебним. “Господ је био крштен да би понео све моје грехе и умро на Крсту уместо мене! Он је опрао моје грехе и



отворио је врата од Небеса за мене! Он ме је волео тако много да се крстио, пролио Своју крв, и испунио мој опроштај од греха као такав!” на овај начин, када верујете у истину спасења, ви ћете ући у Небеса овом вером. Да би људи веровали у Исуса као свог

Спаситеља није тешко, али то је, у бити, донекле лако, а све што треба да учине је само да прихвате у своја срца већ свршену чињеницу коју је Исус постигао када је дошао на ову земљу и веровати у то. Зато што је Исус испио све наше грехе и ослободио нас од њих кроз Своје крштење у реци Јордан које је Он примио од Јована Крститеља, и кроз крв коју је Он пролио на Крсту и кроз Дух, када тако верујемо у Исуса у свом срцу, ми ћемо бити спашени.

“И познаћете истину, и истина ће вас избавити” (Јован 8:32). Да ли су наши греси велики или мали, крштењем и проливањем

Његове крви, Исус је учино да сви нестану. Путем вере у ово еванђеље воде и Духа, истина која нас ослобађа од греха, да ми можемо да примимо наше вечно спасење и сусретнемо се са слободом овог истинитог спасења. Испуњењем еванђеља воде и Духа, наш

Господ је оставио врата Небеска широм отворена. Наш Господ је дошао на ову земљу, био крштен, умро на Крсту, устао из мртвих изнова у трећи дан-ова истина, еванђеља воде и Духа, чини нас блиским Богу, и то је омогућено нама да учинимо Небеса нашим у будуће. Сада, ако желите да уђете у Небеса, онако како сте ослобођени од греха и постали Божја деца, тада ви морате да примите ваше отпуштање од греха вером у крштење Исусово и крв на Крсту. То је она вера која ће омогућити да примите отпуштање од греха и провести вас кроз врата Небеска.



Наш Господ зна све о нама. Он зна када смо рођени, и Он зна све о гресима које смо починили и које ћемо починити. И Он такође зна врло добро да није важно колико ми настојали, ми не можемо учинити да наши греси нестану на наш начин. Зато што Господ зна нас тако добро, Он Лично је упио све наше грехе Својим крштењем и крвљу на Крсту.

Зашто је Исус дошао на ову Земљу?

Име Исус значи Спаситељ. Исус је био

рођен на овој земљи зато што наше спасење од греха није могло да се обави ниједним људским бићем, већ је оно припало у надлежност божанској моћи. Попут тога, рођење Исусово је повлачило невиност за

сврху. Стога да би спасио човечанство од греха, Исус је био рођен на овој земљи кроз тело девице. Другим речима, Исус је био рођен кроз тело жене у корист грешника који су наследили грех због прекршаја Адама и Еве. Да би постао Спаситељ који ће спасити све грешнике на овом свету од све њихове злобе, Господ је дошао на овај свет, зачет у телу девице Божијом силом. Наш Господ је рођен на овој земљи кроз

тело Својег сопственог створења да би Он Лично могао постати наша понуда без мане. И када је дошло време, корак по корак Он је поступао по Свом плану да нама донесе спасење. Када је наш Господ напунио 30, био је крштен у реци Јордан. Да би постигао сврху Својим рођењем на овој земљи, Исус је морао да прихвати грехе света крштењем, и тако је Он испунио овај задатак крстивши се од Јована. (Матеј 3:13-17).



Када је три године прошло од када је Исус прихватио грехе света кроз Своје крштење, Он је био распет. То се десило стога што је наш Господ био крштен и тиме узео грехе света да би Он био заступнички био осуђен ради нас. Кроз крштење добијено од Јована Крститеља и Његове крви на Крсту, Господ је учинио да сви греси нестану, и Он је тако омогућио онима који верују да буду спашени од својих грехова. Без обзира у каквој су неукости људи били

затечени, у којим слабостима заробљени, и која врста грешника да су били, Бог је омогућио нам верницима у еванђеље воде и Духа да уђемо у Небеса, Царство Господње. То је било плаћање цене за грех Исусовим крштењем у реци Јордан и проливањем Његове крви на Крсту. Због спасења које је Исус испунио плаћањем цене за наше грехе и жртвовањем Себе, они од нас који верују сада

могу бити опрани од наших грехова само путем наше вере у еванђеље воде и Духа. То је основна истина за Хришћанство и језгро за ослобођење од греха. Господ долази на овај сет да постане

Спаситељ за све грешнике овог света. И Господ је заиста спасао све нас од греха. Наш Господ је омогућио свим грешницима, без обзира ко то они били, да уђу у Небеса помоћу вере у Његово дело. То је љубав Господња. Ово беше због

љубави нашег Господа који нас је толико волео да се крстио и пролио Своју крв да нас спасе. Да ослободи од греха, нас које Он воли као и Своје сопствено тело, наш Господ испуњава спасење крштењем и проливањем Своје крви. Ми смо били грешници који ће наставити да греше до дана када ћемо умрети. Оптерећени наших гресима, ми настављамо да се удаљавамо од Бога. Да би спасао такве



људе попут нас, Господ је морао да испуни дело спасења које нам омогућује да постанемо уједињени са Њим. Наш Господ је спасао нас који смо били

грешници љубављу Божијом. Да би спасао нас грешнике од наше злобе, Он је довршио праведност и љубав Божију примањем Свог крштења и проливањем Своје крви. Ми који верујемо у ово еванђеље смо тако захвални за оно што је Господ учинио за нас да нам речи једноставно фале да изразимо нашу захвалност за веру те се клањамо пред Њим. Истина за ослобођење од греха коју нам је наш Господ дао је тако племенита и апсолутна љубав да нема логичних речи, нема сласнијих речи које би икада могле то да опишу. Пре 2.000 година, нико од нас није био

рођен тада. А ово је било пре око 2.000 година пре када је завеса земаљског Храма и небеског Храма од Царства Божијег била

отворена. Ми нисмо били ни зачети у утроби наше мајке у то доба, али наш Господ је већ знао за нас. Он је знао да ћете бити рођени, и да ћете живети своје животе на ваш јединствени начин. И Господ је заволео мене-не само мене, већ је Он заволео вас и свакога другог истоветно. Господ нас је заволео тако пуно да је свим грешницима омогућио да уђу у Небеса путем вере у еванђеље воде, крви, и Духа које је Исус испунио за нас. Кроз воду и Духа (крштење Исусово и Његова крв на Крсту), Исус је обавио наше спасавање од греха. Тај вео од Храма био је расцепан са врха до

доле и то је заиста чудесан догађај. Како је могао тај вео од Светиње над Светињама да буде расцепан, управо када је Исус умро на Крсту? Овај вео је изгледао попут данашњег тепиха. Био је ткан веома густ и крупан. У Палестини, чак и сада ми можемо и даље



проћи кроз тако густ вео ткан попут тепиха. Они су ткали тако чврсто да би требало четири коња да га затежу у супротним смеровима не били га поцепали. Колико је снажан коњ? Још је вео био тако јак да би требало обезбедити четири коња да га поцепају од врха до дна када је Исус умро на Крсту. Зашто је вео расцепан? Он је расцепан јер

је Исус опрао све грехе који су били у срцима човечанства. Био је расцепан јер је Исус испунио све Своје праведно дело крштењем и распећем на смрт. Прихватањем грехова света кроз Своје крштење и осуду на Крст, Исус је отворио пут за оне који верују да уђу у Небеса. Све што треба да учините сада је само да верујете. Господ је отворио врата Небеска тако да сви ви можете да уђете управо помоћу вере.

Да ли су и Исусово крштење и крв неопходни за наше спасење?

то је то био закон за спасење дат од Бога да

жртвована понуда прихвати све грехе полагањем руку и умре, Исус, долази као наша лична жртвена понуда да нас спасе заувек, могао је да упије све наше грехе, само примањем Свог крштења, у форми полагања руку. Зато се улазило у Светињу над Светињама, чак је и Високи Свештеник морао обавезно да понесе са собом крв жртвене понуде која је узела на себе грехе полагањем руку. Зашто је, онда, Високи Свештеник требало

да уђе у то место са крвљу? Живот за тело је у крви, Бог је дао Високом Свештенику да начини искупљење своје душе пре него што би ушао у Његово присуство (Левитима 17:11). Сав народ је требало да умре ради својих



грехова, али зато што је Исус узео на себе све грехе човечанства путем крштења у реци Јордан (сви греси су прешли на Исуса Његовим крштењем) и све их је натоварио, Исус је био распет и тако нас спасао крвљу коју је пролио, Својим сопственим животом. Ово нам говори да када грешници дођу пред Бога, они морају под обавезно да понесу са собом веру у воду и крв. Само када ми целим срцем верујемо у воду крштења Исусовог и крви коју је Он пролио ми можемо да умакнемо од осуде за наше грехе. Сада, Исус је опрао све грехе, тако да нико

не треба да се моли молитвама покајања, или пости, или даје принос за његово/њено отпуштање греха. Ми не треба да упутимо покајничке молитве, нити ћемо бити кажњени за наше грехе, јер је Исус већ дао понуду за отпуштање греха и био осуђен. Све што треба да чинимо је само да верујемо нашим срцима

у спасење приказано у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу. Све што било ко треба да учини је да верује

у крштење које је Исус примио као плаву нит која се употребила за Шатор из Старог Завета, и да верује у крв коју је Исус пролио на Крсту као црвену нит. И истину да је Исус Цар у Својој основној суштини приказаној у тамноцрвеној нити кориштеној за врата од Шатора. Као и то, ако смо били опрани од наших греха вером у отпуштање греха приказано као плава, тамноцрвена, и црвена нит, и верујемо да су све наше осуде већ извршене, тада свако од нас може да уђе у Царство Небеско. Ово еванђеље је право еванђеље воде и Духа.



Зашто се завеса од Храма расцепила када је Исус умро на Крсту? Хајде да размотримо ово још једном

Плава, тамноцрвена, и црвена нит

приказана у Старом Завету је еванђеље које доноси благослове за примање ослобођења од греха и улазак у Царство Небеско за оне који верују. Зато је вео био расцепан када је Исус, након што је крштен, умро на Крсту. За оне који верују у Исуса, ово је била истина еванђеља воде и Духа дата од Бога Лично. “Ах, то је било зато што се Исус крстио од Јована уместо мене да би Он пролио Своју крв и умро на Крсту, и тако платио надницу смрти, надницу за грех. Умирући на Крсту, Исус је рекао, “То се завршило,” и то је био моменат када је Он отворио пут за нас да

уђемо у Царство Небеско. Исус је дошао на ову земљу да спасе они

који су раздвојени од Бога зидом грехова који није могао да се уклони већ је чувао зграду. То је уклонио Исус властитом вољом, али у исто време то је такође била и заповест Бога Оца и Његове љубави према нама. Поштовањем воље Очеве, Исус је примио крштење које је пренело грехе са света на Његово сопствено тело. Тако је Исус натоварен гресима света кроз Своје крштење и отишао на Крст, био распет, пролио Своју крв и умро, устао из мртвих у трећи дан, и тако испунио Своје дело спасења. Постоје службе приказане у плавој, тамноцрвеној, и црвеној нити, отпуштање греха које ослобађа грешнике од њихове злобе, и завршетак система жртвовања. И то је стога што је Исус испунио спасење

Својом службом тако да су врата Небеска,



кроз која ниједан човек није могао да прође тако дуго, сада пак отворена. Ово показује да се врата спасења не отварају више полагањем руку и крвљу животиње која се користила као жртвена понуда из Старог Завета, али сада су отворена вером у крштење које је Исус примио и крв коју је Он пролио на Крсту. Овај вео који је био расцепљен показује постизање спасења, које је Бог сада омогућио свакоме који зна и истински верује у еванђеље воде и Духа испуњено Господњим уласком у Небеса. Зато је вео Храма био расцепљен. Ви морате да уђете у Царство небеско са

вером у крштење Исусово и крв са Крста. Исус који није имао грех ни у чему дошао је на ову земљу уобличен у тело и био је крштен од Јована да би прихватио све наше грехе (Матеј 3:15). Шта више, наш Господ је дао Своје тело као накнаду за наше грехе и постао вечна понуда за помирење коју морате имати

уз себе када дођете пред Бога. Стога, свако од нас мора да верује у крв коју је Исус пролио након што се крстио као наше спасење. Да би ослободио човечанство од греха и учинио их Божијим личним народом, Исус је отворио врата од Небеса расцепањем Свог сопственог тела. Када нас је Исус спасао, морамо да знамо

да Он није само крварио на Крсту. Три године пре смрти на Крсту, Он је већ узео на себе наше грехе крштењем на реци Јордан. Када је Исус био крштен од Јована у корист свег човечанства био је распет од војника Римљана. И пре него што смо ви и ја били рођени у овом свету, Исус је већ очистио све наше грехе крштењем и проливањем Своје крви. Исусово крштење од Јована био је метод за

спасење које је Он испунио као обавезу у циљу прихватања наших грехова унапред свих од једном. И крв коју је Он пролио била



је плата за накнаду свих ових грехова. Зато што је Исус Бог Лично, крштење које је Он примио и крв коју је Он пролио на Крсту могла је сигурно да сачини наше спасење од греха. Ово је било савршено спасење нашег Господа које је Он учинио за спасење целог човечанства. Да ли верујете да је еванђеље Реч воде и Духа очистило наше грехе и ослободило нас од свих наших грехова и осуде?

Кроз крштење Исусово и крв на Крсту, сви греси човечанства сада су били опрани

Ради прања грехова човечанства Исус је

био крштен од Јована. Ако погледамо на Исусову службу спасења изостављајући крштење Исусово из Његовог јавног живота,

онда спасење човечанства планирано у Исусу Христу још од пре заснивања света биће све обрнуто у лаж. И пре оснивања света, Исус је већ био спреман на крштење да би понео грехе човечанства и пролио Своју крв. Зато је Исус био крштен од Јована

Крститеља, представника свег човечанства, и тако је прихватио све грехе (Матеј 11:11-12; Матеј 3:15). Да би Исус опрао злобу грешника био је крштен као начин за спасење. Исус је прихватио злобу грешника и очистио их, и уместо нас умро ради наших грехова, Он је заступнички умро уместо нас, и учинивши тако Он је ослободио оне који верују у ово од свих њихових грехова и осуде. На овај начин (начин крштења), Исус је могао да прихвати све грехе човечанства на Себе и да носи осуду за грех проливањем Своје крви на Крсту. “Остави сад, јер тако нам треба испунити сваку правду” (Матеј 3:15). Исусово крштење



на реци Јордан значи да је Он прихватио све грехе нас грешника. Браћо и сестре, да ли сте неспособни да

верујете да је Исус дошао на ову земљу пре 2.000 година, да је био крштен када је напунио 30, и да је Он пролио Своју крв ради вас, само зато што то нисте видели сопственим очима? Али знајући све о нашим недостатцима, Бог је већ испланирао наше спасење водом и крвљу и пре оснивања света, и послао је Исуса Христа и Јована Крститеља на ову земљу по свом плану, Он је извршио спасење за све нас. Да би нам омогућио да схватимо ову истину, Бог је учинио да Његове слуге запишу Његову Реч. Кроз Његову писану Реч, Бог је открио све о плану за спасење и испунио га за цело човечанство. Он је сада оспособио свакога да схвати кроз писану Реч Божију истину да је Исус био крштен од Јована у реци Јордан да би понео

све наше грехе. Свако од нас сада мора да верује у крштење

које је Исус примио и крв коју је он пролио на Крсту као наше лично спасење. Иако нисмо видели својим телесним очима, морамо веровати у нашим срцима. Истинита вера нам долази када је наша вера заснована на Његовој Речи. Господ је рекао Томи, “Благо онима који не видеше и вероваше.” (Јован 20:29). Исус је спасао тебе и мене својим крштењем које је Он примио и крвљу коју је Он пролио. Бог је омогућио свакоме ко верује у ово да уђе у Небеса. Зато је Бог расцепао вео Храма када је Исус

умро на Крсту. Исус је срушио доле зид греха који је раздвајао нас људе од Бога. Оно што је Исус учинио било је више него довољно да расцепа све зидове греха. Он је то учино могућим за свакога да уђе у Небеса апсолутно независно управо путем вере у еванђеље воде



и Духа у срцу. Ја захваљујем Господу што нам је дао ову истину, тако да заиста можемо сви ући у Небеса само ако верујемо у нашем срцу. Како је велики тај догађај, да је Исус био

рођен на овој земљи управо у телу створења да би спасао грешнике? То је заиста необичан догађај, и када упоредимо са Његовим стварањем света. То је само материја на Божијем путу, Створитељ који је начинио све ствари, желео је да створи Своја бића, међутим Створитељ је постао попут створења, узео на себе грехе света крштењем, и био је распет, то значи само једно а то је велики догађај спасења. Како је могао Створитељ Лично да постане

као једно од Његових створења? Штавише Исус, Бог Лично, снизио је Себе на такву величину да је Он чак крштен од Јована Крститеља, представника човечанства, у реци Јордан. Шта је чудесно у овом догађају? Али

ово није крај, Исус је снизио Себе на сваки начин, испунивши чак и Своју смрт, да би поднео неизмерно сурово испаштање на Крсту, да би пролио Своју крв и умро. Све ове ствари не могу бити ништа друго осим љубави Божије, Његовог опроштаја и Његове велике милости. Сви греси човечанства су били сасвим

избрисани једном за увек крштењем Господовим и Његовом крви на Крсту. И исцепавши вео Храма, Исус је устао из мртвих у трећи дан, и Он сада жели да сусретне у истини сваког ко верује у ову истину. Попут овог, Божије дело којим је спасао грешнике је чак већи и од Његовог дела стварања овог универзума и свих ствари у њему. Рођење Исусово, Његово крштење, Његова смрт на Крсту, Његов васкрсење, вазнесење и повратак, и то да нас је Он учинио Својом сопственом децом су дела од



љубави Божије. Наш Господ је спасао вас и мене од свих

грехова. Наш Господ је ослободио вас и мене од свих грехова света кроз крштење воде и Духа. Ми стога можемо да постанемо праведни вером и захвалити Богу. Бог нас је даровао Својим благословом спасења до свог испуњења. Да ли верујете? Браћо и сестре, ви и ја смо били они који су

могли само у паклу да заврше. Могли смо бити само они који ће бити уништени ради свог греха и живети својим жалосним животима, али Господ нас је спасао од греха својим спасењем које је Он испланирао и пре оснивања света. Ми немамо другог избора оси да живимо своје животе седећи у наших греховима, јадиковати, бити увређени, и проклињати нашу судбину, али да би били способни попут нас да уђете у Царство Небеско, Господ нас је ослободио од свих

наших грехова. Наш Господ је стога постао Господ нашег спасења. Исус нам је дао еванђеље воде и Духа, и Он

је такође гаранција нашег ослобођења од греха. Исус Лично постао је Господ спасења. Исус је узео на себе грехе света уместо нас, умро у нашу корист, и тако постао наш савршени Спаситељ.

Да ли верујете у крштење које је Исус примио и крв коју је Он пролио?

Наше ослобођење од греха је испуњено

вером у крштење које је примио Исус и крв на Крсту. Да би грешници били спасени путем вере у Исуса као Спаситеља, они морају да разматрају Његово крштење и Крст као циљ, и они морају веровати да је путем јединства



ових двеју савршено спасење испуњено. На неки начин, да ли не верујете да је Исус

био крштен и да је умро на Крсту? Да ли игноришете крштење Исусово примљено од Јована и одбацујете да верујете у њега? Праведност Божија је била испуњена зато што је крштење које је Исус примио било процес кроз који је Он узео на себе сву злобу од грешника, и смрт коју је Он испаштао проливањем Своје драгоцене крви и био осуђен за наше грехе. Тако да, када ви и ја изразимо мишљење да верујемо у Исуса, ми морамо да верујемо и у Његово крштење и Његову крв на Крсту као наше спасење. Бог је записао о потреби за крштењем и

проливањем крви Исусове у Својој Речи, и још у пркос томе многи људи и даље инсистирају да треба да се верује само у крв на Крсту да би се спасило. Ако сте један од њих, онда морате озбиљно размотрити вашу

веру, окренути се наоколо, и веровати у обе чињенице. Ако то не учините па верујете само у крв на Крсту, ви ћете онда да се окренете светој служби јавног живота Господњег али све узалуд. Ако вам се деси да имате такву веру, онда морате да се окренете наоколо од ове погрешне вере и имате истинску веру о којој се говори широм Библије. Без Његовог крштења, од каквог ће значаја бити Његова смрт на Крсту за нас? Да Исус није био крштен од Јована Крститеља, Његова смрт не би могла ништа да учини са нашим гресима. Браћо и сестре, ако сте обрисали ваша

имена са рачуна, неће ли ваш рачун да плати давалац кредита? Дужници морају дати више новца ради кореспонденције вредности свог дуга, и само тада могу избрисати своја имена са листе. Попут овога, да би платио цену наших греха, Исус је прихватио такве грехе и нашу злобу кроз Своје крштење и испио их



проливањем Своје крви. Кроз крштење које је Он примио, Господ је

заиста узео све наше грехе, и стога је Он био осуђен за све наше грехе проливањем Своје крви. Да би исплатили дуг, здрав ум налаже да неко треба да донесе одговарајућу вредност за тај дуг. Ако дужници не донесу новац већ само тврде да су платили своје дугове и траже да њихова имена буду избрисана са рачуна, хоће ли њихова имена заиста бити избрисана? Без обзира како озбиљно они веровали да су њихова имена била избрисана, чињеница је да њихова имена и даље остају записана на рачуну. Као што дужници могу бити ослобођени од

својих дугова само када су дугови заиста плаћени, за нас грешнике ради примања отпуштања греха, ми морамо да имамо у нашим срцима веру да су наши греси прешли на Исуса кроз крштење које је Он примио. Ми

лично нећемо крштењем да преносимо наше грехе на главу Исусову. Али кроз посредника званог Јован

Крститељ, ми смо способни да пренесемо наше грехе на Исуса. Исус који је био крштен од Јована Крститеља натоварио је грехе света, отишао на Крст, пролио Своју крв и умро. Вером у Његово крштење, спомен на примање спасења, кроз које је Исус узео на себе наше грехе и спасао нас, ми можемо да примимо доказ за наше спасење. Вером у оно што је наш Господ учинио за нас у својим срцима, ми смо сада способни да примимо ослобођење од греха. Зашто? Зато што кроз Његово крштење и крв, наш Господ даје нама нови живот. Када је Исус умро на Крсту, вео од Светиње

над Светињама био је расцепан на два дела, земља се потресла, стење котрљало, гробови се отворили, и многа тела светих која су пала



у сан била су пробуђена. Кроз ове догађаје, Бог је показао да ће Он подићи оне који верују у Његову Реч, да ће Исус Христ доћи и испити све грехе човечанства. Он је показао да је Исус заиста устао од мртвих, и да ће они који верују у Исуса заиста устати из мртвих, и да ће онима који верују у Исуса бити заиста дати живот. Исус није само спасао нас од греха, већ је Он такође дао нови живот нама који смо били духовно мртви. Нови живот нам је био дат када је Исус био крштен, умро на Крсту, изнова оживео. Бог нас је оспособио да уђемо у Његов Свети Град и живимо за увек у њему. Ја се истински захваљујем Њему својом вером. Небеса су место где ће живети они који су

примили ослобођење. Стога верујмо да ће они који су примили ослобођење од греха на овој земљи сви ући у Небеса и живети у њима. Небеса припадају онима који су примили

ослобођење од греха. Веровање у еванђеље воде и Духа и поновно рођење нису раздвојене ствари, већ су оне истоветне. Ако неко верује у еванђеоску Реч воде и

Духа, тада особа он/она који су рођени изнова верују на прави начин. Када грешници приме ослобођење од греха, они постају Божија лична деца, и за Своју децу, Бог даје Небеса као дар. Иако можда нашим телима не чинимо своја сопствена дела, погледајмо само једну ствар, наша вера у Спаситеља, нашег Господа дала нам је ослобођење од греха и Небеса као Његов дар за нас. Чињеница да наш Господ долази на ову

земљу, да је Он био крштен, и да је Он пролио Своју крв, јесте све истина. Када је Исус умро на Крсту, Он је већ узео на себе грехе света Својим крштењем. Пре него што је Исус био распет, био је крштен од Јована, тако да је Он већ понео грехе са света. Стога што је Исус



натоварио све грехе света крштењем Он је носио осуду по законској објави да је накнада за грех смрт. Да би Исус спасао човечанство од греха, Он је морао да умре на Крсту јер је носио грехе света које је узео на себе Својим крштењем. Када је Исус био распет, људи који су Њега

ухватили нису били Јевреји, већ војници Римљани. Исуса су распели незнабожачки војници. Када је искрварио је сву Своју крв у корист наших грехова, Исус је повикао, “Сврши се!” Својим последњим дахом. У том истом тренутку, вео у Храму се расцепио на двоје одозго на доле. Шта више, Библија нам такође говори да се земља потресла, стене раздвојиле, и гробови су се отворили; и да су пробуђена многа тела светих који су заспали (Матеј 27:51-52). Када је центурион и римски војници видели шта се догодило када је Исус умро на Крсту, посведочили су, “Заиста овај

беше Син Божји.!” (Матеј 27:54). Бог је начинио да уста незнабожачких војника сведоче да је, “Исус био Син Бога живога.” Сада, они који морају да сведоче истину

еванђеља широм света није нико други до ми, који верујемо у еванђеље воде и Духа. Кроз еванђеље воде и Духа свако је измењен. Када људи приме отпуштање греха од Исуса, они су промењени духовно без икаквих покушаја, јер Свети Дух долази да станује у њиховим срцима. И срца изнова-рођених праведника се обнављају свакодневно, јер у Божијој Цркви они могу доследно слушати Реч еванђеља воде и Духа. Они долазе да слушају Реч, славе Исуса, и како они славе, тако осећају да је песма урезана у њихова срца, тако обнављају своја срца свакодневно. Праведници своја срца непрекидно преображају, и они могу осетити такво опипљиву промену у себи. Видљиве су промене на нама, који смо



постали праведни, да и неверници сведоче, “Они су заиста спашени. Они су истински Хришћани, народ Божији.” Попут овог, наше ослобођење од греха није врста спасења која се доказује једино нама самима. Римски центурион и војници су посведочили ову истину, да је Исус као Син Божији спасао грешнике од грехова света када је Он био распет. Попут овог, Бог Лично носи сведочанство за оне који верују у истину да нас је Исус спасао од свих наших грехова водом и крвљу.

Еванђељу воде и Духа се чак и Ђаво покорава

Еванђеље воде и Духа је спасење коме се

чак и Ђаво покорава. Када је Исус рекао, “То се завршило!” на самрти, Ђаво је можда рекао,

“Ах! Ово је понижавајуће, али ништа не могу да учиним у вези тога! Он је у праву. Нема више греха у овом свету. Свако је сада потпуно без греха и нема изузетка! Ово изједа моје срца, али ја не могу ништа да учиним у вези тога!” Другим речима, Ђаво лично није могао

друго осим да призна ово спасење које је Исус испунио. Али он и даље покушава да омета оне који су примили отпуштање греха из својих живота вером. Како су они који верују у еванђеље воде и Духа испуњено од Исуса Божија деца, они настоје да живе за Њега. Али за Ђавола, ово може бити само мисао да је мало слугу његових који су заробљени грехом, и стога настоји да спречи Божије слуге од ширења ову истину свуда у свету. Ако они који су примили ослобођење од

греха наставе да шире еванђеље воде и Духа, тада ће овде бити још више људи који су



ослобођени од греха. Зато Сатана убада своје зубе на слабости људској и неће да их остави, ометајући их да би се бар једна особа више одвратила од Исусових следбеника. Подстиче људска срца причајући им “Уби

Исуса!”, Ђаво је учинио да Њега људи разапну на смрт. Али баш када је Ђаво мислио да се све завршило са тиме, Исус, разапет умире, и повиче гласно, “То се завршило!” Сатана је био шокиран овим. Није се сукобљавао, понео је све наше грехе кроз Своје крштење у реци Јордан и умро на Крсту, Исус је праведно испунио спасење које је ослободило човечанство од греха и осуде. Ђаво је био заборавио на мудрост Божију. Он је мислио да ће све бити готово ако само убију Исуса на Крсту, али то није био случај. Након преузимања грехова света кроз Своје крштење, Исус је извршио отпуштање грехова грешничких дајући Своје тело на Крсту и

умро. Смрћу Његовог тела, Исус је већ платио сву

цену греха. Тако да, грех не може више да се нађе у људима. Зашто? Зато што по објављеном закону плата за грех је смрт, Исус је већ умро уместо грешника. Ми морамо да верујемо у ово јер је Исус узео све слабости грешника на реци Јордану и да је Он умро заступнички уместо грешника.

“То се завршило!” Узвикнуо је Исус на Крсту при последњем даху. Зато што је Исус умро, Ђаво не може више да нам каже, “Ти си грешан, зар не?” Због Исусовог рођења, Његовог крштења, Његове смрти на Крсту, и Његове крви и васкрсења, Ђаво је претрпео пораз од Исуса. Ипак Ђаво је покварио наш однос са Богом учинивши нас грешним за све време, и на крају, због мудрости Исуса Сина Божијег, Његовим прањем греха и осуђивањем, коначно није могао ништа осим



да буде сасвим поражен. Када верујете у крштење Исусово и његову

крв на Крсту, да ли имате грех? Наравно не! Рећи да немамо грех је нешто што се не може рећи на основу телесне свесности. Али вером у крштење и крв Исусову, ми смо сада способни да смеоно објавимо да смо без греха. Да ли верујете у истину да је Исус узео наше грехе крштењем у реци Јордан, умро на Крсту уместо нас, и тако нас спасао? Помоћу наше вере у ову истину, ми сада можемо да кажемо да немамо греха. У бити, не може бити ни мало греха у нашим срцима, чак ни попут малог новчића. Због тога наша срца у нама се уздижу пред Богом, захваљујући са вером.

“Боже, моја вера можда није велика, али чак и са мало вере попут горушициног зрна, ја ипак могу да ти захвалим. Ја сам био неко ко није могао да носи Твоју велику љубав, али си Ти и тако ушао у моје срце, и тако са мојом

вером у еванђеље воде и Духа, ја сада могу да очувам Твоју љубав у свом срцу. Моје срце Ти је захвално за сваки Твој дан, Господе који станујеш у мом срцу са мном. За ово дато срце, одајем сву своју захвалност Теби.” Попут овога, наш Господ нам је дао захвално срце. И наш Господ нас благосиља свакодневно. И не само ја, већ такође сви други који чују

и верују у истину Његовог савршеног спасења такође, ми смо чисти и никако немамо греха у нашим срцима. Зато што верујемо у истину воде и Духа, ми смо примили благослов спасења, постали смо Божја сопствена деца. И Бог свим срцем жели да сви схвате да нема начина за њих да се спасу од свих својих грехова без вере у рођење Исусово и Његово крштење и крв, и да се врате Њему и верују у ову истину. Дела 4:12 објављују, “Јер нема другог



имена под небом даног људима којим би се ми могли спасти.” Ми верујемо у Исуса као нашег Спаситеља. У онима који верују у ово, срце се уздиже захвалношћу. Ми стога имамо срце које је захвално Господу. Наш Господ нам је дао спасење, и Он нам је такође дао и захвално срце. Господ на је дао живот вечни. Ми и не можемо друго осим да хвалимо Господа свом захвалношћу за дато обиље благослова. Чак и ако је наша вера мала као

горушицино зрно, ако ипак верујемо у оно што је Исус учинио за нас у нашем срцу, ми сви можемо да се спасемо. Ја вас све заклињем да схватите да нема ничег другог што може да нас спасе осим саме вере, да знате за ово спасење које нам је Господ бесплатно дао, и да верујете у њега. Зато што се ослобођења од греха не може се стећи нашим сопственим настојањима Бог је упио

све наше грехе и дао нам Своје спасење ради оних који верују. Сада, све што нам је преостало да учинимо је да примимо ослобођење од греха помоћу вере. У Кореји се овако каже, “Ако вам се много

свиђа бесплатно јело, бићете ћелави.” По Енглеском говорном, може бити, “Не постоји тако нешто као бесплатан ручак.” То је сигурно истина, ништа нам у животу не долази за џабе. И ми смо склони да се подсмехнемо онима који очекују да приме дар без да нешто дају заузврат. Свако, ко је спашен и отишао у Небеса то постигао вером у еванђеље воде и Духа, и то све бесплатно. Они који ћелави ради узимања превише бесплатне хране могу бити неугледни телесно, али духовна ћелавост за примање дара од Бога јесте благослов пред Богом. Ја се молим за вас све да схватите да је Бог радостан када види безгрешан срца, и када види то, Он нас грли у



Својим рукама. Ми смо привржени Божијој бесплатној

милости. И ми не можемо друго осим да захваљујемо Господу: Нашем Господу који дошао на ову земљу, примио крштење водом, пролио Своју крв на Крсту, и тако отворио Небеска врата. Расцепивши вео од Светиње над Светињама одозго на доле, Он је омогућио свакоме ко је изнова рођени вером у еванђеље воде и Духа да уђе у Царство Небеско. Ти, исто тако, такође мораш ући у Небеса вером у ово еванђеље воде и Духа у свом срцу. Захваљујем нашем Господу на крштењу,

Његовој проливеној крви, устајању из мртвих, и за милост којом је отворио врата за наше спасење од греха.


ПРОПОВЕД

5

139 Два сребрна лежишта и два клина за сваку летву Шатора


Два сребрна лежишта и два клина за сваку летву Шатора

< Излазак 26:15-37 > “И начини за шатор даске од дрвета

ситима, које ће стајати право. Десет лаката нека буде свака даска дуга а подруг лакта широка. Два чепа нека буду на дасци, један према другом наједнако; тако начини на свакој дасци за шатор. Тако начини даске за шатор, двадесет дасака на јужној страни. А под двадесет дасака начини четрдесет стопица од сребра: две стопице под једну даску за два чепа њена, и две стопице под другу даску за два чепа њена. А на другој страни шатора према северу двадесет дасака. Са четрдесет стопица сребрних, две

стопице под једну даску и две стопице под другу даску. А на западној страни шатора начини шест дасака, И две даске на два угла од шатора. И оне нека се састављају оздо и нека се састављају озго биочугом; тако нека буде у обе које ће бити на оба угла. Тако ће бити осам дасака са стопицама сребрним, са шеснаест стопица, две стопице под једну даску, а две стопице под другу даску. И начини преворнице од дрвета ситима, пет за даске на једној страни шатора, И пет преворница за даске на другој страни шатора, и пет преворница за даске на западној страни шатора до оба угла. А средња преворница да иде преко среде дасака од једног краја до другог. А даске окуј златом, и биочуге им начини од злата, да се кроз њих провуку преворнице, а и преворнице окуј златом. Тако ћеш подигнути шатор по слици која ти је



показана на гори. И начини завес од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног, и по њему нека буду везени херувими. И обеси га о четири ступа од дрвета ситима, окована златом, са кукама златним, на четири стопице сребрне. И обеси завес о куке, и унеси за завес ковчег од сведочанства, да вам завес раставља светињу од светиње над светињама. И метни заклопац на ковчег од сведочанства у светињи над светињама. И намести сто пред завес а свећњак према столу на јужној страни шатора, да сто стоји на северној страни. И на врата наслону начинићеш завес од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног, везен; И за тај завес начинићеш пет ступова од дрвета ситима, које ћеш оковати златом, са кукама златним, и салићеш за њих пет стопица од бронзе.”

Сам Шатор је био конструисан са 48 летви; двадесет летви за јужну и северну страну, шест летви за западу страну, и две летве за два угла на задњој страни. Свака летва је износила 4,5 м (15 стопе) у дужину и око 67,5 цм (2,2 стопе) у ширину. Да би свака летва стајала усправно, постојала су два сребрна постоља и два клина да причврсте летву. Ово нам показује изнова да је Божије спасење дато само Његовом милошћу кроз веру у Христа.

Спасење милошћу кроз веру у Христа

Многи Хришћани знају и рецитују чувене

пасусе из Ефесцима 2:8-9, “Јер сте благодаћу спасени кроз веру; и то није од вас, дар је Божји, Не од дела, да се нико не похвали.” Али на несрећу, они не знају шта је тачно



Његова милост и коју врсту вере треба да имају да би се спасли. Међутим, тајна ова два сребрна постоља и два клина у склопу јасно нам показује тајну Божијег спасења. Да би схватили истину “два клина и два

сребрна лежишта” намештена за подножје летви, ми треба најпре да знамо основну истину еванђеља. Сва врата Шатора су била проткана плавим, тамноцрвеним, и црвеним концем и финим ланеним ткањем. Ове четири боје указују нам да су за спасење од грехова и уништења, крштење и крв Исусова неопходни. И омогућавају нам да верујемо у истину Исусовог спасења, ослобођења од сваке сумње. Ми морамо да имамо јасно спознање истине која нас је спасла, приказана у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу и фином ланеном ткању, и да верујемо у то. Исус је рекао, “И познаћете истину, и

истина ће вас избавити.” (Јован 8:32). Исто

тако, ми сви морамо да примимо савршено ослобођење од наших грехова упознавањем духовне истине које је скривена у четири боје приказане на платну врата Шатора и завеси Светиње над Светињама. Плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу и фином ланеном ткању материјалима на вратима Шатора. Другим речима, Исус Христ је наш

Спаситељ и Краљ за оне који верују, Он је онај који нас је од једном спасао од свих грехова света крштењем од Јована и узимањем свих наших грехова на Своје сопствено тело једном за увек, и поневши грехе света и проливањем Своју крв на Крсту. Овај Исус Христ, који је Краљ, могао је да нас коначно спасе од наших грехова јер је Он био крштен и распет. Стога, плав и црвен конац нам говори о јасној и сигурној истини коју не можемо да напустимо ми који смо спашени од



наших грехова. Да би понео наше грехе, Исус је био крштен од Јована, и понео је грехе са света и пролио Своју крв на Крсту, Он нас је све спасао за увек од наших грехова, тако је испунио Своје дело спасења. Овде, ми морамо да верујемо да су ове

четири тачке са плавим концем (Исусово крштење), црвеним концем (Његово крварење), тамноцрвени конац (Он је наш Цар), и фино ланено ткање (Он је Бог из Речи коју проучавамо, и учино нас је праведнима) да ли су сви ти материјали коришћени као материјали нашег спасења. Ми морамо да схватимо да ако ми упркос овој истини покушамо д се спасемо од свих наших грехова вером само у једну од ових, тада спасење неће потпуно. Зашто? Зато што су од дна до сваке летве Шатора, била два клина увучена у сребрна подножја да држе летву. Сребро у Библији означава Божију милост,

дар од Бога. И то је записано у Римљанима 5:1-2, “Оправдавши се, дакле, вером, имамо мир с Богом кроз Господа свог Исуса Христа, Кроз ког и приступ нађосмо вером у ову благодат у којој стојимо, и хвалимо се надањем славе Божије.” Наше спасење може бити гарантовано само када се наша вера исправно сусретне са Божијом милошћу. Баш како су ова два клина била на дну сваке летве Шатора, и ова два клина су била склоп сребрних подножја који држе летву. Бог нам је рекао да је наше спасење испуњено само када ми исто тако верујемо и у крштење Исусово и у крв на Крсту. Свако од нас треба да верује у разлог и

истинску садржину зашто је свака летва требала да има по два убачена клина. Било је два подножја и два клина за летве

као сенка еванђеља воде и Духа, да би у доба Новог Завета Исус Христ дошао, би крштен



од Јована Крститеља, распет, пролио Своју крв и умро на Крсту, и тако испунио наше спасење потпуно. Милост за отпуштање греха, другим

речима, је поклон за срце само оних који заиста верују у њихово праведно спасење које је Исус испунио крштењем од Јована и проливањем Своје крви на Крсту да би упио све наше грехе. Исто тако, за наше спасење од грехова, нама треба вера у ова два посла Исусова. Као чињеница. све у Шатору пружа детаљни портрет Исуса који нас је спасао од наших грехова. Није било без разлога што је Господ заповедио Израелцима да користе два клина и два сребрна постоља за сваку лету Шатора. Ми смо спашени и ослобођени од свих

наших грехова и све осуде од греха сасвим кроз дело крштења и крви Божије које нам је Бог дао. Другим речима, вером у еванђеље

водом и Духом које смо примили управо да би постали Божија деца. Наша вера је попут чистог злата која је изграђена примањем овог Божијег дара.

Да ли и даље не знате ко сте ви заиста чак и ако верујете у Исуса?

Да ли посматрате себе као добру особу? Да

ли мислите за себе да имате праведне особине да не можете да толеришете никакву не праведност, под било каквим околностима у било ком облику? Да ли мислите да сте на неки начин праведни пред Богом, јер свакодневно држите Божије заповести у свом срцу и покушавате да поштујете сваку ставку из заповести у свом животу? Све што ми чинимо је да настојимо да будемо праведни, док чинимо прељубу и блуд у приватности.



Данас, стотине канала је расположиво за гледање кабловског и сателитског ТВ-а. Радећи 24 сати на дан, ови канали доносе своје сопствене специјалне-програме и пуштају их у континуитету. Међу тим каналима, већина су комерцијални успешни специјални-канали, пре свега, канали за одрасле. Постоји много таквих канала за одрасле где је свака врста порнографског материјала расположива за гледање једноставним кретањем кроз канале. Колико је само порнографских веб сајтова? Нетреба ни помињати, поплаву порнографских спам-мејлова који сада потапају свет. Свако се жали на зло ових срамотних веб сајтова, али када размислимо о “закону понуде и тражње,” њихов успех може само да значи да безбројни људи заиста уживају у таквим веб сајтовима у својој приватности. Овај феномен нам показује да смо ми

људска бића у основи покварени и бестидни. Библија указује на грешно срце човечанства извештајима о блуду, прељуби, и безакоњу. Бог каже да ове ствари долазе из наших људских срца и прљају их, и да су она сасвим грешна. Нисмо ли, онда, сви испуњени са грехом? Бог стално понавља да је наша суштинска особина грешност. Али да ли ми заиста то прихватамо? Како

то? Можемо ли ми да побегнемо од грешних особина које су нам својствене тако што ћемо да затворимо своје очи и прекријемо наше уши? Ми не можемо друго осим да прихватимо сву врсту греха својом маштом наших умова и мишљењем. Није важно колико ми говоримо себи да морамо да се клонимо од таквих грехова, и није важно колико тешко покушавали да чинимо то, све је то у залуд. У бити, наше тело је такво да не само што не можемо да постанемо савршени



и сеци који не чине телесне грехе, већ ми заиста имамо сродности са грехом без жеље да се дистанцирамо од њега. Тело и срце човечанства је увек далеко од ствари које су свете, и то је чињеница, штавише, они не само да желе да буду блиски са грехом, већ они желе да почине и веће грехе. На Истоку, многи уче науку Конфучија од

свог рођења, и тако они покушавају веома тешко да ставе ово учење у праксу. На Западу, опет, Католицизам или легалне Хришћанске цркве имају доминантне религијске терене, и многи Западњаци покушавају да одрже Закон Божији, мисле да они могу бити светији и светији онолико колико то напорно настојали. Али нема везе какве је позадине њихова религија али, када се они поставе пред Богом и свуку се до свог истинског сопства, они су само маса греха и подједнако семе злога. Људска бића су неправедна, пуна

недостатака, и гомила греха направљена од прашине и штроке, Чак наизглед Божији народ који чини добра дела не препознаје друго осим своје честито срце, њима је заиста неугодно да приме икакву хвалу за своја добра дела, не могу побећи од чињенице да када се њихова основна суштина рефлектује пред Богом, они су маса греха и семе злога. Зато што бране људску праведност је велико зло пред Богом, људи на могу побећи од осуде за грех све дог не упознају своју казну и прихвате еванђеље водом и Духом, љубав Божију. Пред Богом, настојања човечанства не могу да се преведу ни у какво добро, чак ни за зрно прашине, и жеља човечанства је само срамна пред Њим. У Библији, људска бића су често подразумевана под дрветом. Дебло багремовог дрвета себе не може да подигне за стуб на улазу у Храм Божији док Бог најпре не обложи златом. И без милости спасења



датог од Бога, људи нису ништа осим праха и не могу друго осим да буду осуђени на ватру. Међутим, Бог је отклонио све наше грехе и

преступе помоћу Исуса Христа Месије који је примио крштење и крварио до смрти, иако смо ми остали само грешници. Такво спасење је било пророковано у детаље кроз Краља Давида пре око хиљаду година пре доласка Месије: “Колико је исток далеко од запада, толико удаљује од нас безакоња наша. Како отац жали синове, тако Господ жали оне који Га се боје. Јер зна грађу нашу, опомиње се да смо прах.” (Псалам 103:12-14). Пре него што смо упознали праведност

Божију, људска праведност је била наш стандард за живот. Ја сам, такође, био такав док нисам упознао Божији дар за спасење и нисам имао веру у Његову Реч. У бити, ја нисам имао праведности по себи, већ са и даље мислио пристојно о себи. Од мог

детињства, пуно пута нисам толерисао не праведност и улазио бих у борбу са сваким човеком кога нисам подносио. “Живи праведним животом” био је мој мото. Исто тако, зато што нисам могао да видим себе пред Богом, ја сам био пун своје личне праведности. Тако сам мислио за себе да сам бољи од других и напорно сам покушавао да живим праведно. Али такво биће као моје није било више од

масе греха пред праведношћу Божијом. Ја нисам био неко ко је могао да држи чак ни једну од Десет Заповести или 613 ставки које је Бог заповедио да се држи. Чињеница да сам желео да их држим била је моје лично дело неправде које је било бунт против Речи Божије декларишући ме као потпуно немоћног да чиним ишта осим греха, и да станем против Њега. Сва праведност човечанства је само неправда према Богу.



Ова генерација, која је изгубила Бога и Његов Закон усред поплаве раскалашности и корупције, такође је изгубила сваки осећај кривице. Међутим, ми препознајемо да људска бића могу само да греше свакодневно и стога смо осуђени да одемо у пакао без изузетка. Ми смо били неправедни и испуњени грехом, али Господ нас је сада учинио Својим Сопственим народом спасивши нас од наших грехова Еванђељем воде и Духа

Ми смо били сви неправедни, али даром

спасења, Господ је спасао таква бића попут нас од свих наших грехова. Сваку летва у Светом Месту, износила је 4,5 м (15 стопа) у

висину и 67,5 цм (2,2 стопе) у ширину, биле су начињене од багремовог дрвета обложеног златом и подигнуте као зид на Светом Месту. Испод сваке летве, два сребрна постоља су била намештена да држе летву. Сребрна постоља овде показују да је Бог сасвим спасао вас и мене самим Собом. Истина да нас је Бог спасао од наших

грехова је Његова љубав, у Исусу Христу који је дошао на ову земљу и био крштен да однесе грехе, носи осуду за наше грехе умирући на Крсту, и тако нас је спасао од свих грехова света и све осуде. Вером у овај дар спасења који нам је Он дао, ми смо изнова рођени. Овај дар спасења који нам је Господ дао је непокварен попут злата, и стога је заувек непромењен. Спасење које нам је Господ дао састоји се

од крштења и крви Исусове, и оно је вечито и начисто упило наше грехе. Зато што нас је



Исус спасао од свих наши грехова које смо ти и ја имали да би могли да потпуно да будемо ослобођени од свих наших грехова које смо починили нашим умовима, нашим мишљењима, и стварним делима. Вером у дар спасења које је Бог ставио у наша срца, ми смо постали Његови драгоцени свеци. Кроз два постоља која држе сваку летву Шатора, Бог нам је рекао за спасење водом и Духом. Бог нам је рекао да је то 100 процентно Његова милост и дар којим постајемо Његова деца. Ако оставимо нашу веру у крштење и крв

Исусову, тада неће ништа остати у нама. Ми смо сви таква бића која су одређена за осуду ради греха. Ми смо били заправо смртници пред нашом сигурном смрти у сагласности са објавом закона Божијег да је плата за грех смрт, они који су схватили праведну осуду ватре која нас чека. Зато ми нисмо ништа ако

напустимо нашу веру у еванђеље воде и Духа. Док живимо у добу које данас прожето

грехом, ми не смемо да заборавимо да је наша вера она која је само чекала на суд са ватром. Ми смо били таква мртва бића. Међутим, Божија милост нам је била потпуно дарована јер је Он нама дао спасење водом и Духом. Месија је дошао на ову земљу, био крштен од Јована, пролио Своју крв и умро на Крсту, устао из мртвих изнова, и тако спасао нас од свих наших грехова, све наше неправде, и све наше осуде. Вером у ово савршено еванђеље воде и крви, ми смо сада савршено спашени од свих грехова, и ми можемо једино да захвалимо Богу са нашом вером. Иако смо слаби у телу, наши радници,

представници, и ја проповедамо ово еванђеље воде и Духа широм света. Иако је ово доба тако корумпирано, због тога што верујемо у еванђеље воде и Духа, ми смо способни да



служимо Господу чисто, слободни од сваке слабости. Овај ум немамо због наше личне снаге, већ зато што нам је Господ дао светост обукавши нас у Своју милост спасења. Зато што нас је Господ спасао савршено од

греха и осуде тако да смо се обукли у силу овог спасења, и то у потпуности јер смо потпуно способни да служимо Господа. Зато што нас је Господ спасао од свих наших грехова са водом и Духом, ја верујем да ми можемо да служимо Њега у пркос наше слабости, нисмо више ограничени нашим гресима, преступима, и осудом.

Ја сам који Јесам је апсолутно помоћу Милости Божије

Заиста, ово су све немогуће ствари које су

могле бити учињене милошћу нашег Господа.

Ширење еванђеља воде и Духа широм света и потпуно служење овог еванђеља не би било могуће у потпуности да није било милости Господа. То је 100 процентно путем милости спасења Божијег које нам је дато да би ви и ја били способни да живимо наше животе бранећи и служећи еванђеље. Ми смо постали стубови Храма Божијег

(Откривење 3:12) и народ Царства Његовог путем вере. Зато што нам је Господ дао веру попут злата, ми сада живимо у Кући Божијој. У овом добу када је свет преплављен и потопљен у греху, у добу када је већина људи заборавила Бога и хули, ми смо опрани чистом водом и постали чисти, и способни смо да пијемо чисту воду и служимо Господа потпуно – речи не могу да изразе како сам само дубоко захвалан за овај благослов. Наша вера је заиста таква. Како можемо да

постанемо праведни? Како смо постали



способни да се назовемо праведнима када нема доброг у нама. Како може тако грешно биће као ви и ја да постане безгрешно? Можете ли да постанете безгрешни и праведни праведношћу вашег тела? Мишљења тела, ваша лична настојања, и ваша сопствена дела-може ли ишта од овога да вас обрати у безгрешне, праведне особе? Можете ли постати праведни осим помоћу вере у еванђеље воде и Духа? Можете ли постати праведни осим помоћу вере у Божије спасење приказано у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу и фином ланеном ткању? Да ли можете постати праведни без вере у ваше спасење кроз еванђеље воде и Духа испуњено Месијом и откривено у Речи Божијој? Ви то никада не можете тако! Вером једино у црвену нит, ми никада не можемо постати праведни. Зато што је Исус Христ, наш Спаситељ и

Месија, понео на себи све наше грехе света, укључујући све грехе читавог животног доба, кроз крштење које је Он примио од Јована и испио све наше грехе уместо нас, ми смо постали праведни путем вере. Баш као жртвена понуда из Старог Завета која понесе грех када грешник или Високи Свештеник стави своје руке на њену главу, у време Новог Завета, Исус је прихватио све грехе света пренесене на Њега крштењем од Јована. Исус је заиста узео све наше грехе кроз Своје крштење (Матеј 3:15) И Он је сведочио са Јованом попут “Јагње Божије које узе на се грехе света.” (Јован 1:29). Примивши Своје крштење, Исус је живео

следеће три године Свог живота за наше спасење, отплатио све наше грехе и осуду одласком на Крст и давши Своје сопствено тело Богу, као нема овца пред својим стрижачем, и дао нам нови живот.



Зато што је Исус Христ узео наше грехе кроз крштење које је Он примио од Јована да би дао Себе тихо и био прикуцан у обе Своје руке и ноге када је био распет од римских војника. Окачен на Крст, Исус је пролио сву крв која је била у Његовом телу. И Он успоставља крајњи период за наше спасење, рекавши, “То се завршило!” (Јован 19:30). Умревиши тако, Он је устао изнова из

мртвих у трећи дан, вазнео се у Царство Небеско, и постао наш Спаситељ дајући нам вечни живот. Поневши грехе са света кроз крштење које је примио од Јована Крститеља, и путем Свог Крста, распет, и подигнут, Исус је постао наш савршени Спаситељ. Тако, Библија изјављује, “А где је опроштење ових онде више нема прилога за грехе.” (Јеврејима 10:18).

Вера једино у крв са Крста и наука у повећавање очишћења никада вас неће потпуно спасити од ваших грехова

Хришћани би требало да знају да не могу

бити спашени савршено од својих грехова вером само у Исусову крв са Крста. Јер људи греше свакодневно својим очима и делима, они не могу очистити своје грехе само вером у крв са Крста. Једна од највише изопачених неправди које људи чине у данашњим животима је сексуални неморал. Као културна отворена бестидност света, овај грех је укорењен у нашем телу. Библија заповеда да не чинимо прељубу, али данашња стварност је због околности које нас окружују, многи људи чине грех иако то не желе. Бог изјављује да свако ко гледа на жену са



похлепом већ је починио прељубу у свом срцу (Матеј 5:28), и оно шта још виде наше очи свакодневно јесте све непристојно. Тако људи чине грех блуда сваког минута и сваке секунде. Када је ово случај, како они могу да буду очишћени покајничким молитвама и да уђу у Царство Божије? Како они могу да постану праведни? Дали њихова срца постају праведна када они сами задуго на неки начин постану очишћени тек када остаре? Дали постају благи? Дали постају више напаћени? Наравно да не! Оно шта се дешава је управо супротно. Међу преовлађујућим хришћанским

наукама је “наука о увећању очишћења.” Ова Наука држи да када Хришћани дуже време верују у смрт Исусову на Крсту, моле се покајнички свакодневно, и служе Бога свакодневно, тада они постепено постају свети и добре-жестине. То потврђује да је

више времена прошло од када смо почели да верујемо у Исуса, више чинимо у некоме ко ништа не може да учини са грехом и чија су дела честита, те како нама се време смрти приближава, ми ћемо тек постати потпуно очишћени и стога потпуно безгрешни. И овде се такође учи да зато што се

покајнички молимо све време, да ћемо бити опрани од наших свакодневних грехова, и како је наша одећа опрана, тако да када ми умремо на крају, одлазимо Богу као неко ко је постао савршено праведан. Постоје многи који верују овако. Али ово је само разматрана хипотеза и заклетва људски-произведеног мишљења. Римљани 5:19 кажу, “Јер као што

непослушањем једног човека посташе многи грешни, тако ће и послушањем једног бити многи праведни.” Пасус нам говори да је свако од нас постао безгрешан путем



послушности једног Човека. Шта ви и ја нисмо могли да учинимо, Исус Христ је постигао када је Он лично дошао на ову земљу. Знајући добро да ви и ја нисмо слободни сами по себи од грехова, Исус нас је ослободио од наших грехова уместо нас, нешто што ми никада не би могли да учинимо. Дошавши на ову земљу, примио је крштење, био распет, и устао изнова из мртвих, Он је спасао вас и мене и очистио нас од свих наших грехова једном за увек. Овај Исус Христ је могао дати спасење

Његовом народу опраштањем њихових грехова јер је Он поштовао вољу Очеву. Поштујући вољу Очеву као Месија, Исус Христ нам је даровао милост спасења кроз Своје крштење, Крсти и васкрсење. Тиме нам је дао дар спасења, Исус је испунио ослобађање од греха савршено. И сада, вером, ми смо се обукли у милост овог спасења, од

Господа који је испунио наше спасење од греха, које никада не би могло да буде постигнуто нашим личним настојањем. Међутим, већина Хришћана не верује у

крштење које је Исус примио, већ у замену верују само у крв коју је Он пролио на Крсту и покушавају да постану очишћени кроз своја лична дела. Другим речима, иако је Исус узео на себе све грехе човечанства када се Он крстио од Јована, људи и даље не верују у ову истину. Поглавље 3 из Матеја нам каже да је прва ствар коју је Исус учинио у Свом јавном животу било крштење од Јована. Ово је истина посведочена од свих четири писца-еванђелиста. Исус је узео на себе наше грехе крстивши

се код Јована Крститеља, представника човечанства и највећег од свих који су били од жена рођени, и још има пуно људи који игноришу ову чињеницу и не верују у то.



Такви људи верују у Исуса без вере у Његово крштење, и жестоко се моле само драгоценој крви са Крста коју је Он пролио. Мучење до смрти Исусове на Крсту, они изазивају своје емоције, чине све врсте досетки у својим молитвама, узвикују, “♫Ту је предивна моћ у крви. ♪ Ту је моћ, дивно-дело моћно у драгоценој крви Јагњетовој!♫” Они покушавају да оду Богу, другим речима, напуњени својим сопственим емоцијама, ободрени и ојачани. Али ви морате да схватите да што више они тако чине, постају више лицемерни, правећи се светима али заиста само у тајности прикупљају грехе у своја срца.

Како можемо да Верујемо у Исуса као нашег Спаситеља без познавања Еванђеља Воде и Духа?

Када ми чујемо људе да говоре о Шатору,

ми обично видимо да они чак и немају имало решења о ономе о чему заиста причају. Када је реч о вери у Шатору, како можемо само да верујемо у било ком правцу којем мислимо да је најзгоднији? Зато је спасење од греха које је Господ испунио тако разрађено, Бог нас је оспособио да схватимо како је разрађено и како је стварно наше спасење испуњено. Кроз Шатор, Он је такође учинио да

схватимо да нас је Господ спасао плавим, тамноцрвеним концем, водом и крвљу. Ми долазимо до схватања да је за умивање наших грехова, Господ дошао “не само водом него водом и крвљу” (1 Јованова 5:6). Водом,



крвљу, и Духом у које ми верујемо као једно. Дошао је као човек, био крштен од Јована Крститеља, умро, и устао из мртвих изнова да би нас Бог спасао. Кроз Шатор, ми смо били способни да

откријемо и верујемо у овај детаљни портрет спасења. Проучавајући два клина и два сребрна постоља за сваку летву, ми можемо да схватимо метод којим нас је Исус спасао од наших грехова. И ми стога налазимо истину да морамо са поуздањем да верујемо у службу Исусову приказану у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу. Одвојено од Библије, нигде није могуће

наћи порекло овог спасења. Нама треба дар спасења који је начињен од ова два елемента са крштењем и Крстом. Они који верују у ову истину могу постати они који су рођени од Бога. Нашим ослобођењем од грехова са водом и Духом, Бог је испунио наше спасење

савршено. Два клина, другим речима, били су испод

сваке летве и увучен у два сребрна постоља. Ова истина је потпуно неопходна и од огромне важности за нас и наше ослобођење од греха. Најкритичније, је да морамо да верујемо у наше спасење које је Бог довршио ради нас, ако не верујемо у истину плавог, тамноцрвеног, и црвеног конца ми никада не можемо да будемо спашени. Попут сваке летве Светог Шатора којој су

требала два сребрна постоља да би стојале право, када се дође до вере у Исуса Христа, две истине Његове милости су потпуно неопходне. Које су оне? Оне су те да је Исус узео на себе наше грехе крштењем, и да је Он носио сву осуду и проклетство за наше грехе одневши их на Крст и био распет. Когод да је учињен праведним то је могао да постигне једино када он/она потпуно верују у ове две



милости савршеног спасења. Наша вера и у крштење Исусово и крв на Крсту, су две осовине Његовог дара спасења, које нас чине да стојимо постојано у Божијој Кући. Како су два клина била постављена у два сребрна постоља, свака летва је могла да стоји усправно. Попут овога, помоћу наше исправне вере у

ове две осовине за Његово спасење чине нас Његовим истинским беспрекорним народом. Вером у еванђеље воде и крви које нам је дато помоћу Исуса, ми смо примили веру попут злата која је заувек непромењена. Вером у ово еванђеље воде и Духа приказано у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу и фином ланеном платну, ми постајемо свеци који су примили спасење савршеног праштања греха.

Теологија до сада и Доба Еванђеља Воде и Духа

Искључујући доба Раног Црквеног периода,

од Едикта из Милана 313 н.е., Хришћанство, укључујући данашње Хришћанство, било је ширено као еванђеље Крста напуштајући Исусово крштење. Од Раног Црквеног периода до 313 н.е., са легализацијом Хришћанства као нове Римске религије, Хришћанство је проповедало еванђеље водом и Духом, али после Римске Католичке Цркве долази до преовлађивања побожних збивања. Затим од раног 14-тог века, култура која је центар свега по људски-створеном мишљењу и такозваном обновом хуманизма почиње да настаје нешто ново, најпре у неким успешним градовима-државама северне Италије. Ово је била Ренесанса. У 16-том веку, под тадашњом културом која



је почела да се шири кроз западни свет, школе у којима се учио хуманизам, људски-створена филозофија почиње да се бави теологијом. Тумачећи Библију својом сопственом главом, они почињу да граде Хришћанске науке. Али зато што нису знали истину, они нису могли да схвате својим главама, да су надвладани обједињујући своје световно знање и мишљење, ово је произвело њихову сопствену Хришћанску науку. За резултат, већина Хришћанских наука и

теологија настаје у Хришћанској историји: Лутеранизам, Калвинизам, Арменианизам, Нова Теологија, Конзерватизам, Рационализам, Теолошке Критике, Мистична Теологија, Либерална Теологија, Феминистичка Теологија, Црна Теологија, и такође Атеистичка Теологија, и тд. Историја Хришћанства може да изгледа

веома дуга, али је она заиста не тако дуга. Пре

300 година од Рано Црквеног периода, људи су могли да науче о Библији, али то је ускоро уследило Средњовековно Доба, доба таме за Хришћанство. У току овог доба, за лаике је читање Библије било забрањено и кажњавано смрћу одсецањем главе. То је било до 1700–стоте када је ветар теологије почео да дува, и тада је Хришћанство изгледа процветало у 1800-тој и 1900-тој као су ове теологије расле нагло и биле активне, док сада, многи људи падају у мистичне науке, верујући у Бога базирано на својим сопственим искуствима. Али упркос теолошком напретку, све гране струјања у Хришћанству имају највише деноминацијску веру, која, верује само у крв Исусову. И дали је то истина? Када верујете на овај

начин, да ли су ваши греси заиста нестали? Ви грешите свакодневно. Грешите свакодневно вашим срцем, мишљењем,



делима, и недостатцима. Можете ли онда да будете ослобођени од свих ових грехова само вером у крв коју је Исус пролио на Крсту? Овај Исус је понео наше грехе крштењем и смрћу на Крсту што је библијска истина. Ипак има тако много људи који кажу да су њихови греси били отпуштени вером само у крв на Крсту и свакодневним упућивањем њихових молитви покајања. Како су греси вашег срца и свести очишћени таквим покајничким молитвама? То је немогуће. Ако сте Хришћанин, тада морате сада да

знате и верујете у спасење овом истином, да је Исус Христ дошао на ову земљу и узео на себе наше грехе света крштењем код Јована. У пркос томе, да ли ви још игноришете ову истину, чак и не покушавајући да знате за то, или не верујете у њу? Ако је тако, ви сте починили грех исмевањем Исуса, опадајући и презирући Његово име, и ви неможете рећи да

заиста верујете у Исуса као Спаситеља. Ако не верујете у Исусово крштење и ово спасење испуњено од Исуса Христа или вером у Њега на неки начин који ви хоћете, никада неможете бити обучени у милост спасења. Ипак многи Хришћани не верују у истину

каква јесте, да је Исус умио наше грехе, већ уместо тога следе своје сопствено мишљење и верују у неку изврнуту истину коју желе да верују. Данас, њихова срца постају окорела све више и више њиховом погрешном верском науком, верујући да њихови греси могу бити упијени само помоћу вере у крв на Крсту. Али одговор са спасењем планираним од

Бога је као следећи: Ми можемо да примимо вечно опраштање греха вером у Исусово крштење, Његову смрт на Крсту, и Његово васкрсење. Подигло се безброј људи који верују у Исуса изостављајући Његово крштење из ове истине спасења, без



разумевања и без вере следећом формулом непроменљивог закона: “Исус (Крст и Његово васкрсење) + молитве покајања + честита дела = спасење примљено кроз постепено очишћење.” Они који верују на овај начин кажу само својим уснама да су примили опроштај од греха. Како било, истина је да су њихова срца испуњена гомилом греха које остају нерешене. Да ли и даље имате грех у свом срцу? Ако

имате грех у вашем срцу иако верујете у Исуса, онда је јасно, да постоји озбиљан проблем са вашом вером. То је стога што верујете у Исуса једино као религијску чињеницу тако да ваша свест није чиста и имате греха. Међутим, права истина је да можете схватити разлог што и даље имате заосталог греха у вашем срцу а то је највећа срећа сама по себи. Зашто? Зато што они који заиста схвате да имају грех могу да

препознају да не могу никако да избегну пакао због тог греха, и када то схвате коначно могу постати сиромашног духа и тако бити способни да чују Реч истинитог спасења. Ако желите да примите ослобођење од

греха од Бога, онда ваше срце мора да буде припремљено. Они чија срца су већ спремна пред Богом прихватају, ‘Боже, ја желим да примим отпуштање греха. Ја верујем у Исуса дуго времена, али и даље имам грех. Зато што је плата за грех смрт, ја не могу друго осим да будем бачен у пакао” Попут овога, они препознају себе испуњеног грехом пред Богом. Они који препознају Реч Божију, они који верују да је Реч Божија испуњена управо су они који и говоре-заправо они чија су срца спремна. Бог прилази таквим душама без изузетка.

Такви људи чују Његову Реч, виде Реч својим сопственим очима и потврђују је, и тако



долазе до схватања, “Ах, ја сам погрешно веровао. И безброј људи данас верује погрешно.” И помоћу вере у еванђеље водом и Духом, без обзира шта други можда кажу, они тада примају своје ослобађање од греха.

Они који су се спасили од свих својих грехова морају да одбране своју веру Еванђеља Водом и Духом

Међутим, овај свет је пун безбројним злим

наукама које могу да уздрмају и испрљају чак и срце изнова-рођеног. Господ Исус нас упозорава, “Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог.” (Марко 8:15). Али ми не можемо чак ни да избројимо колико таквих квасаца уче, прљајући људска

срца само од једног слушања. Ми морамо да схватимо како само овај свет таласа у сексуалном неморалу. Ми који верујемо морамо да знамо тачно у

којој врсти доба сада живимо да би одбранили своју веру. Иако живимо у тако грешном свету, у нашим срцима је неосвојива истина да нас је Господ ослободио од греха. Реч која носи сведочанство за наше непроменљиво спасење јесте еванђеље воде и Духа. Ми морамо да имамо веру у истину која се неће уздрмати од света нити ће бити одвучена њиме. Све из овог света је неистина. Бог нам је

рекао да ће праведници победити свет. То могу помоћу своје вере у еванђеље непроменљиве истине да праведници побеђују Ђавола и тријумфују над светом. Иако нисмо способни, наша срца, наше мисли, и наше тело је и даље у Кући Божијој и стоји чврсто на еванђељу спасења са вером. Ми



стојимо непоколебљиво на еванђељу воде и крви којим нас је Господ спасао. Ради тога, ми смо захвални Богу. Без

обзира колико грех обилује у овом свету, укратко ми праведни заиста имамо беспрекорну свест и веру која сија попут злата у нашим срцима. Ми праведни ћемо живети сав живот као живот који надвладава свет својом вером. До дана Господњег повратка, и онда када смо у Његовом Царству, свако од нас ће славити ову веру. Ми ћемо заувек да славимо Господа који нас је спасао и славићемо Бога који нам је дао ову веру. Тако се ова истинита вера коју имамо пред

Богом подиже као стена, и она није пољуљана под било каквим околностима. Тако да, није важно шта нам се дешава у животу на земљи до дана када станемо пред Господа, ми ћемо одбранити наша срца помоћу вере. Чак и ако све у овом свету буде уништено, и ако се овај

свет утопи у греху, и ако овај свет постане гори од Содома и Гомора, ми нећемо да следимо овај свет, већ ћемо веровати у Бога прочишћени, ми ћемо следити Његову праведност, и ми ћемо наставити да радимо на проповеди ове две милости (крштења Исусовог и Његове смрти на Крсту) за спасење, истинске милости Божије.

Они који наизглед верују у истинско Еванђеље

Неки људи, иако заиста не верују у

еванђеље воде и Духа, и даље наизглед верују у истину плавог, тамноцрвеног, и црвеног конца. Али ми можемо да видимо да такви људи имају греха у свом срцу због неискреног веровања у еванђеље воде и Духа. Они су попут оних који су изгубили пеглу на воду,



позајмљену од суседа, у води (2 Царевима 6:5) На сличан начин, то је могуће, као потреба

да устанете, ради неких људи да би узели еванђеље воде и Духа на кратко. Али без вере да је ово еванђеље воде и Духа истина, они су неспособни да говоре са истинитом вером када проповедају или имају следбенике. И они који су без вере у истину трагично завшавају одрицањем својих живота од вере на сред пута. Али истина еванђеља воде и Духа се није променила, и зато они морају да верују у ово еванђеље воде и Духа. Међутим када се цитира Јеврејима 7:12,

који кажу, “Јер, кад се промени свештенство, мора се и закон променити.” неки људи кажу, “Закон се такође изменио. Стога спасење које је Исус испунио није заиста испуњено сагласно истом методу у Старом Завету. Исус Христ је дошао да нас спасе праведно умревши на Крсту, изменивши метод.” Неки

други тврде, “Ово изгледа попут тога као да је Исус умро на Крсту када је Бог пренео наше грехе на Свог Сина. ” Али таква тврдња је са недостатцима и

неоснована је. Ми можемо лако побити њихову тврдњу питањем, “Да ли то значи да је Бог праведно распео Исуса који је био безгрешан и само тако пренео грехе са света на Њега? ” Када верујемо у Реч Божију, морамо да верујемо каква јесте, без инсистирања на наше лично мишљење. Иако имамо сопствене расправе, ако нам Библија каже да је та расправа погрешна, онда ми треба да преломимо нашу личну праведност и верујемо у Реч Божију. Како више време пролази, више је захвална

и драгоцена чињеница да нас је Господ спасао еванђељем воде и Духа. Када верујемо сагласно нашем мишљењу, онда је време када су наши животи вере у опасности и ми ускоро



осећамо како се одвајамо од Цркве. Али само са два клина који држе сваку летву Шатора који су били постављени у два сребрна постоља, наша вера у истину Исусову, да је Он узео на себе грехе крштењем од Јована и да је понео нашу осуду према распећу и проливању Своје крви, наш Господ нас је спасао од свих наших грехова. Стога, наша вера се никада неће поколебати. Пословице 25:4 кажу, “Уклони од сребра

троску, и успеће посао златарев.” Попут ових пасуса, иако су многи рђави, зли, и покварене телесне ствари се појављују у нашим мислима, са Својим крштењем и крвљу, Исус је прочистио нас од ових прљавих ствари, од греха човечанства, и учинио нас радницима за праведност Божију. Господ нас је прочистио од грехова света. Крстио се од Јована и тако прихватио све наше грехе све од једном, и био је распет и

пролио Своју крв и тако је носио сву осуду нашу осуду за грехе, Исус нас је чисто спасао од грехова света. Тако да, они који верују у еванђеље воде и

Духа имају гаранцију за своје вечно спасење. Наша дела могу изгледати мучно понекад, али еванђеље воде и Духа држи нашу веру чврстом, баш као сребрна постоља која држе сваку летву са углављена два клина.

Вечна милост спасења која нас држи

Сада, хајде да обратимо пажњу на преграде

које су држале летве Шатора заједно. Излазак 26:26-27 каже, “И начини преворнице од дрвета ситима, пет за даске на једној страни шатора, И пет преворница за даске на другој страни шатора, и пет преворница



за даске на западној страни шатора до оба угла.” Крајњи облик Шатора био је правоугаони. Стубови су били намештени на вратима Шатора и за завесу Светиње над Светињама, и остало је начињено од летви. Ове летве су биле спојене близу једна друге са пет гредица Да би држао те гредице, пет златних

прстенова било је намештено на сваку летву, и гредице саме, начињене од багремовог дрвета, биле су такође обложене са златом. Пет гредица било је намештено на летвама за све три стране Шатора, северно, јужно и западно. Како су летве биле учвршћене овим гредицама пролазећи кроз прстене од злата, оне су остајале чврсте. И како је 48 летви било спојено близу једна

друге са пет гредица и држале су једна другу, народ Божији је такође био спојен заједно Богом са еванђељем воде и Духа. Божија

Црква је смештена где се они који су примили дар за спасење водом и Духом скупљају заједно и живе своје животе у вери. Исус је рекао Петру да ће Он да изгради Своју Цркву на стени (Матеј 16:18-19). Стога, место где је Царство Божије формирано прикупљањем оних који су примили ослобођење од греха јесте Божија Црква. Бог нам је показао да нас је целе спасао од грехова света Исусовим делом приказаним у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу. Излазак 26:28 каже, “А средња преворница

да иде преко среде дасака од једног краја до другог.” Ове гредице по средини чиниле су довољно дугу везу за све летве са једне стране све од једном. Шта, онда, значе ове гредице по сред летви са краја на крај? Ово значи да се праведници уједињују једни са другима, и да њихова вера општи са другима. Другим речима, вером у спасење испуњено кроз



еванђеље воде и Духа дато од Господа, они могу да опште са другим у вери. Праведни се састају очи у очи путем своје вере. Зато када се састанемо са нашим светим колегом или послаником и имамо његово друштво, ми заиста можемо да осетимо ту комуникацију срцима.

“Једна вера, Једно Крштење, и Један Бог”

Хајде да се вратимо на Ефесцима 4:3-7:

“Старајући се држати јединство Духа у свези мира; Једно тело, један дух, као што сте и позвани у једној нади звања свог. Један Господ, једна вера, једно крштење, Један Бог и Отац свих, који је над свима, и кроза све, и у свима нама. А свакоме се од нас даде благодат по мери дара Христовог.” Апостол

Павле нам каже да држимо до јединства у Духу везани миром. Исусово крштење и Крст-када примимо дар спасења начињен од ова два, тада мир долази у наша срца. Када примимо ослобођење од греха у наша срца, тада постајемо породица у Христу. Ми постајемо, у кратко, једно тело.

“Један Господ.” Исус Христ који нас је спасао је један. “Једна вера.” У шта верујете? Ви верујете у спасење водом и крвљу Исусовом и у Дух, приказан у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу и фином ланеном ткању. “Једно крштење.” Апостол Павле наглашава Исусово крштење још једном. Он није указивао на Крст овде, већ пре он наглашава крштење Исусово које чисти све вернике безусловно. Ми који верујемо у Његово крштење били смо крштени у Христа и стога смо стављени у Христа (Галатима 3:27). “Један Бог.” Бог је



један. Овај Бог нас је спасао посланством Свог сопственог Сина. Све ове ствари указују на једну веру у воду,

крв, и Дух (1 Јованова 5:8). Када имамо веру у еванђеље воде и Духа наша срца могу да комуницирају једна са другима. Они који су примили отпуштање греха могу да се састану једни са другима очи у очи. Могуће да буде неколико тренутака да не могу да се разумеју сасвим. Али попут гредица по средини повезани су са краја на крај, ако су заиста примили отпуштање греха у сред свог срца, тада они могу да комуницирају једни са другима. “Овај брат је такође спашен од греха, али његово тело је слабо и има много телесних трагова у његовом срцу. Попут сваког другог, и он, такође, је семе зла, али Господ је већ отпустио његове грехе еванђељем воде и Духа.” Попут тога, они долазе до схватања једни других и славе Господа.

Без обзира са каквим недостатцима људи могу бити, ако они приме отпуштање греха и стоје у Цркви, тада ће њихова лица бити обасјана, њихове мисли ће бити обасјане, њихова срца ће бити обасјана такође, и они ће бити способни да комуницирају једни са другима. Праведни могу гледати једни друге очи у очи. Шта је то што ово чини могућим? Вера ово чини могућим. Они гледају једни друге очи у очи не из неких других разлога осим ради вере. Шта, онда, објашњава нашу неспособност да комуницирамо са осталима? Ми не можемо да делимо наша срца са онима који нису у Христу, зато што они то нису, у својим срцима, и не верују у еванђеље воде и Духа. Они који не верују у еванђеље воде и Духа не могу комуницирати са нама у свему. Браћо и сестре, шта је тачно то Божија

Црква? То је прикупљање оних који су очишћени у Христу Исусу, названи светима (1



Коринћанима 1:2). То је верски скуп оних који верују у истину да је Исус Христ опрао њихове грехе крштењем, да их је Он спасао поневши њихове грехе и да је понео сву њихову осуду на Крст, и да је Он устао из мртвих изнова и постао њихов лични Спаситељ. Божија Црква није ништа друго до скупљање оних који су постали једно вером у еванђеље воде и Духа. То је ради ове вере која је такође и у мом

срцу и твоме срцу да ми можемо да видимо једни друге очи у очи када смо у Његовој Цркви. Као што и Бог не гледа нашу спољашњу појаву већ у центар нашег срца када нас Он гледа, ми који смо примили ослобођење од греха не гледамо нечију спољашњу појаву, већ имамо колегијалност гледајући на центар вере један другог. “Да ли ова особа заиста верује у истину у срцу?”-то је оно на шта ми гледамо. Није важно какве

разлике могу бити на њему/њој лично, то није важно ни мало колико је да ли он/она верују у “једног Господа, једну веру, једно крштење; једног Бога и Оца од свих.” Зато ми верујемо, да смо постали стубови и

летве Шатора, и зато верујемо, да смо постали породица Божија. Да ли верујете у еванђеље воде и Духа? Зато што верујемо да ширимо светло спасења читавим светом, баш као чисто злато (вера) светли у Кући Божијој. Ми можемо да поделимо наша срца са онима који тек што су примили ослобођење од греха, јер Свети Дух такође станује у њиховим срцима. Само ако смо примили ослобођење од греха, тада ми можемо сви да комуницирамо једни са другима, али ако нисмо примили ослобођење од греха, тада не можемо да комуницирамо једни са другима. Грешници који раздвајају људе на основу спољашње појаве терете једни друге разликама на основу



таквог површног становишта као што је изглед, богатство, или слава, али ми праведни то не чинимо у нашим срцима. Не постоји дискриминације за праведне. Када људи прво приме ослобођење од греха,

ја их обично питам, “Да ли сте заиста примили ослобођење од греха? Да ли и даље имате грех, или да ли су сви ваши греси нестали? Тим поводом, ви мора да имате пуно питања у вези Библије, зар не? Питам их колико су времена провели у животу са вером. Такође, ваши недостатци ће вам бити откривени и могуће да ћете учинити неке грешке успут. Али лидери и они који су ово прошли пре вас у Цркви помоћи ће вам, тако да ће све да има позитиван обрт.” Браћо и сестре, нама праведницима треба

Црква. Шатор такође означава Божију Цркву. Они који не верују у воду и крв не могу доћи у Божију Цркву и остати у њој. Они који не

верују у еванђеље воде и Духа приказаног у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу не могу доћи и боравити у Његовој Цркви. Само они који верују у истину могу боравити у Цркви, постати Божији народ и Његови радници, и такође видети Божју славу. Ово није само помоћу крви или неке квалификације од тела да људи могу постати Божја деца. Није важно колико могу бити ауторитативни неки пастори, ако они не верују у еванђеље воде и Духа, онда они нису Божја деца.

Исус који је дошао Водом и Крвљу Савршено нас је Спасао

Оно што је Господ учинио када је дошао на

ову земљу може бити сажето у Његовом рођењу, крштењу, крварењу, и васкрсењу. Све



ове Његове службе су за отпуштање греха. Исус је испунио Своју мисију Својом службом плавим, тамноцрвеним, и црвеним концем. Плави, тамноцрвени, и црвени конац приказани у Шатору били су ради нашег личног спасења од греха. Божије спасење је тако разрађено да ми не би требало да верујемо у Њега на наш сопствени начин. Ми треба да верујемо у Његово спасење какво и јесте. Наша вера треба да је тачно сагласна са

двема истинама Његовог спасења: Његовог крштења и Његове крви на Крсту. Зато постоје два клина који тачно упадају у простор од двају сребрних постоља. Ми не можемо истински да захвалимо Исусу који нам је дао једну овакву спознају света и верујемо у њу само онако каква и јесте. Ви и ја смо они који су спашени од греха пред Богом вером у Исусово дело спасења приказано у два

сребрна подножја. Шатор нам детаљно говори о Исусовом

начину спасења, и ово спасење је већ заиста и испуњено ради нас. Веруј у два дара спасења које је Бог теби дао. Злато које је коришћено у Шатору указује на веру. Ако верујете у истину каква јесте, тада спасење и слава Господња може постати ваша, али не може ако не верујете. Да ли желите да живите унутар Шатора помоћу вере, обучени у Божију славу и бити заштићени од Њега, или да будете проклети заувек настављајући са невером? Ако верујете само у крв на Крсту, онда не можете да будете спашени. Ви морате да верујете да су крв на Крсту и крштење једно. Дар од Господа је начињен од ово двоје. Дух Божији станује у нашим срцима само

када верујемо у оба ова елемента (Исусово крштење и крварење). Свети Дух никада не станује у срцима оних који не верују у ово.



Ако исповедате вашу веру само својим уснама али не верујете у вашем срцу, и ако ваша спознаја није више до интелектуална пракса, онда ви никада нећете бити спашени. Да би били спашени, ви морате најпре да повучете јасну линију разграничења постављене границе од вашег спасења: “До сада, ја нисам био спашен. Спасење у које сам веровао није било стварно. Али вером у Исуса који је дошао водом и крвљу, ја сам сада спашен.” Људи постају праведни само ако најпре постану бар једном грешни. Они морају да прихвате да су као не спашени, одређени за осуду ради својих грехова, и затим да ће постати савршено спашени помоћу вере у еванђеље воде и Духа. Са плавим и тамноцрвеним концем,

крштењем и крвљу Исусовом, ми морамо примити савршено спасење. Својим крштењем и крвљу, Господ нам је дао дар

савршеног спасења. Да би нас заштитио од вере базиране на нашем личном схватању, Господ је открио ово спасење у детаљима такође кроз Шатор. Зато што је ово спасење тако драгоцено и савршено, оно је достојно да свако верује у њега. Не верујте само у појединачна становишта Његовог спасења, крви на Крсту, већ верујте у оба у крштење и крв Исусову све заједно! Ако има неком међу нама ко још није спашен, тада се ја искрено надам да ће он/она бити спашени вером, управо сада, у ову истину. Има ли неког таквог међу нама? Могућност

увек постоји. Али моја нада је да ова могућност неће никада бити откривена на некоме од нас. Није важно шта се дешава, ја не могу да припадам гомили не спашених. Ми смо они који су спашени савршено путем вере у ове две ствари (плавим и црвеним концем)-управо тако, у крштење и крв Исусову. Ја



захваљујем Богу за ова два дара спасења кроз које ме је Господ спасао. Зато што је Бог испунио моје спасење савршено, ја сам такође већ слободан од проклетства и осуде. Заиста, наше спасење које долази од плавог

и црвеног конца је драгоцено након свих речи. Запамтите и верујте да је ваше спасење учињено савршеним не само крвљу на Крсту, нити само крштењем Исусовим, већ са обоје и крштењем и крвљу на Крсту, и да је то путем вере у ово двоје којим постајете Божије дете. Ми смо примили вечни живот вером еванђеоске Речи воде и Духа, тајном скривеном у Шатору. Сву своју захвалност упућујем Господу

који нас је спасао од грехова света. Алелуја!


ПРОПОВЕД

6

173 Духовна тајна скривена у Ковчегу Завета


Духовна тајна скривена у Ковчегу Завета

< Излазак 25:10-22 > “Нека начине ковчег од дрвета ситима, у

дужину од два лакта и по, а у ширину од подруг лакта, и у висину од подруг лакта. И покуј га чистим златом, изнутра и споља покуј га; и озго му начини златан венац унаоколо. И салиј му четири биочуга од злата, и метни му их на четири угла, да му с једне стране буду два биочуга и с друге стране два биочуга. И начини полуге од дрвета ситима, и окуј их у злато. И провуци полуге кроз биочуге с обе стране ковчегу, да се о њима носи ковчег; У биочузима на ковчегу нека стоје полуге, да се не ваде из њих. Па у ковчег метни сведочанство, које

ћу ти дати. И начини заклопац од чистог злата, у дужину од два лакта и по, а у ширину од подруг лакта. И начини два херувима златна, једноставне их начини, на два краја заклопцу. И начини херувима једног на једном крају а другог херувима на другом крају; на заклопцу начините два херувима на оба краја. И нека херувими рашире крила у вис да заклањају крилима заклопац, и нека буду лицем окренути један другом, према заклопцу нека су окренута лица херувимима. И метнућеш заклопац озго на ковчег, а у ковчег ћеш метнути сведочанство које ћу ти дати. И ту ћу се састајати с тобом и говорићу ти озго са заклопца између два херувима, који ће бити на ковчегу од сведочанства, све што ћу ти заповедати за синове Израиљеве.”



Данашња тема је Ковчег Завета. Ковчег Завета, износио је 113 цм (3,7 стопе) у својој дужини, 68 цм (2,2 стопе) у својој ширини, и 68 цм (2,2 стопе) у висину, био је начињен од багремовог дрвета и обложен чистим златом. Унутар Ковчега, биле су две камене плоче угравиране са Десет Заповести и златним ћупом са манном, и касније, Аронова процветала палица била је додата у њега. Шта, онда, ова три елемента смештена унутар Ковчега Завета нама казују? Кроз ова три елемента, ја бих да вам обезбедим целокупно објашњење ове три службе Исуса Христа. Хајде сада да испитамо духовну истину приказану у ова три елемента смештена унутар Ковчега Завета.

Две камене плоче угравиране са Законом

Две камене плоче угравиране са Законом

смештене у Ковчеку Завета говоре нам да је Бог Законодавац који нам је дао Свој закон. Римљанима 8:1-2 стоји, “Никаква, дакле, сад нема осуђења онима који су у Христу Исусу и не ходе по телу него по Духу. Јер закон Духа који оживљава у Христу Исусу, опростио ме је од закона греховног и смрти.” Из ових стихова, ми можемо да видимо да је Бог успоставио два закона у наша срца: закон за живот и закон за осуду. Са ова два закона, Господ донео осуду и

спасење за сва људска бића. Пре свега, ми можемо да препознамо кроз Закон да смо грешници неизбежно опредељени за пакао. Међутим, за оне који знају своју грешну природу и судбину са казном, Бог је дао Свој



закон спасења, “закон Духа који оживљава у Христу Исусу.” Бог је постао истински Спаситељ за све дајући им ова два закона.

Манна садржана у златном ћупу Златни ћуп који се такође налази у Ковчегу

садржи манну. Када људи Израела проведу 40 година у пустињи, Бог им донео храну са небеса, и Израелци су живели од ове мане и спремали је на различите начине. Она је била бела попут семена коријандера, и укус је био налик обландама начињеним са медом. Ову ману је Бог дао народу Израела одржавајући њихове животе док они не уђу у земљу Канан. Тако, да би ово запамтили сачували су ову храну у ћупу. Ово нам говори да ми, данашњи верници,

такође треба да једемо хлеб живота којом

духовна деца Божија морају да се хране док су у овом свету док не уђу у Небеса. Али постоји време када пожелимо да једемо хлеб овог света, што је, учење овог света уместо Речи Божије. Још, са чиме деца Божија морају живети верно и пре него што заиста доспеју у духовну земљу Канан јесте Реч Божија, која је духовни хлеб истинитог живота који долази са Небеса. Нико се није уморио од хлеба истинског

живота. Што више нам је потребан овај духовни хлеб, он више постаје истински живот за наше душе. Али ако се ми хранимо хлебом који учи свет уместо Речју Божјом, наше душе ће коначно да заврше смрћу. Бог заповеда да народ Израела манну које

сишла са небеса доле стави у ћуп и чува је. Како је показано у Изласку 16:33, Бог је рекао, “Узмите ћуп и ставите један омер манне у њега, и положите га пред ГОСПДА, да би је



сачували за будуће генерације.” Манна која се спустила са небеса била је хлеб истинског живота за људске душе. “И мучио те је, глађу те морио; али те је опет хранио маном за коју ти ниси знао ни оци твоји, да би ти показао да човек не живи о самом хлебу него о свему што излази из уста Господњих” (5.Мојсијева 8:3).

Шта је онда истинити Хлеб Живота за нас?

Крштење које је Исус Христ примио да би

узео наше грехе на Своје тело и Својим распећем је пролио крв тако да је наш хлеб истинског живота. Дајући нам Своје тело и крв, Исус Христ је постао наш хлеб вечног живота. Као што нам Јован 6:48-58 каже: “‘Ја сам Хлеб живота. Очеви ваши једоше ману у

пустињи, и помреше. Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре. Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света. А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо? А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи. Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан: Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће. Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему. Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради. Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек.’”



Наш Господ каже, “Ово је хлеб који сиђе с неба — не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек.” Шта је “хлеб који сиђе с неба”? Ово значи тело и крв Исусову. У Библији, тело и Исусово нам говори да је Исус Христ узео на себе грехе света крштењем од Јована у реци Јордан. И крв Исусова нам говори да зато што је Исус био крштен, Он односи грехе света и носи осуду за грех распећем. Манна у ћупу смештена у Ковчегу Завета

била је хлеб живота за Израелце када су били у пустињи, и у време Новог Завета, то духовно значење указује на тело Исуса Христа. Ова истина нам приказује крштење кроз које је Исус Христ узео на себе неправду свих грешника и крв коју је Он пролио на Крсту. Зато што је Исус Христ узео све грехе са света на Своје тело кроз Своје крштење и пролио Своју крв и умро на Крсту, Његово

крштење и Његово крштење и крварење је постало вечно врело новог живота које омогућује верницима да се роде изнова. Тело које је Исус дао да преузме на себе

неправду грешника кроз Његово крштење и крв коју је Он пролио на Крсту јесте хлеб живота и омогућава свим грешницима да приме отпуштање греха. Ми морамо стога да схватимо разлог зашто је Исус рекао, “ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи” (Јован 6:53).

Ко је већи? Када погледамо на Јована 6, можемо да

видимо да је већина Јевреја у то време гледала на Мојсија као већег од Исуса. Када је Исус дошао на ову земљу, они су Њега питали,



“Јеси ли ти већи од нашег оца Мојсија?” Чињенично, да су они посматрали Мојсија као већег од свих. Зато што Јевреји нису могли да препознају Исуса као Месију, они су видели Њега као неког ко их вређа. Тако су Њега изазивали питањима, “Јеси ли већи од Мојсија?” Народ Израела је веровао у Јехову Бога, а дошао је човек који има само 30 година и тврдио је, “Иако су ваши очеви јели манну умрли су, они који једу хлеб који им ја дајем неће умрети.” Ово је зато што он упоређује моћ ово двоје, Мојсија и Исуса. Као што Исус објављује касније, “Пре

Аврама, Ја сам,” Он је већи од било којег људског бића које је ушло у људску историју, јер је Он Лично Створитељ. Како су смела заправо створења да изазивају Створитеља? Исто тако, неки људи и даље кажу да је Исус само велики учитељ, заправо један од великих догађаја у људској историји. Која хула! Исус

је Бог, Цар над царевима, и Створитељ читавог универзума. Он је свемогући и свезнајући Бог. Још је Он понизио Себе и дошао на ову земљу у телу човека да спасе тебе и мене од свих наших грехова и вечне смрти, да постане наш истински Спаситељ. Исус Христ је рекао, “Писано је у

пророцима; И они су свему научени од Бога’ Стога свако ко чује и научи од Оца долази Мени. Нико није видео Оца, осим Оног ко је од Бога; Он је видео Оца.” На крају, Исус је коначно рекао да је Он Христ на кога су чекали. Али они нису схватали шта је Исус рекао, нити су били способни да верују или да прихвате то, и резултат је био озбиљно неразумевање, као што су они били зачуђени, “Како нам можеш дати твоје тело да једемо? Зар ти кажеш да ћемо наследити вечни живот ако заиста једемо твоје тело и пијемо твоју крв? Зар мислиш да смо ми овде неки



људождери?” Али они који једу тело Исусово и пију

Његову крв живеће заувек. Тело Исусово је хлеб живота. Истинска супстанца манне која је била стављена у ћуп, хлеб живота, јесте тело и крв Исуса Христа. Доласком на ову земљу и давањем Свог тела и крви, Исус нас је оспособио да једемо хлеб живота и примимо вечни живот. Како, онда, свако може да једе тело

Исусово и пије Његову крв? Једини начин да једемо тело Исусово и пијемо Његову крв јесте да верујемо у крштење Исусово и крв Његову на Крсту. Ми морамо да једемо тело Исусово и пијемо Његову крв путем вере. Да би дао вама и мени ослобођење од греха и оспособио нас са живимо заувек у Царству Небеском, наш Господ је испио наше грехе једном за увек крштењем и проливањем Своје крви, и Он је стога постао наша храна за нашу

душу. Сада, вером у Божију Реч воде и Духа, морамо да једемо духовну храну и примимо вечни живот. Хајде да ми посведочите у више детаља

како можемо да једемо тело Исусово и пијемо Његову крв. Као што ви и ја знамо врло добро, Исус Христ је дошао на ову земљу и узео на себе грехе човечанства крштењем од Јована у 30 година старости, и тада, Он је понео сву осуду од наших грехова крварећи до смрти на Крсту. Путем вере у ову праву истину којом можемо да једемо Његово тело и пијемо Његову крв. Прање од греха се испунило преношењем грехова човечанства на тело Исусово кроз крштење које је Он примио. Пити Његову крв значи да је Исус био крштен и да је пролио Своју крв на Крсту, ова крв коју је Он пролио носила је осуду за наше грехе. Исто тако, они који верују у крв Исусову у

својим срцима су утолили своју жеђ, ради



осуде за све своје грехе сигурно би завршили казном на Крсту коју је Исус однео. Ми морамо да схватимо ову истину. И морамо да верујемо у њу. Зато што је Исус Христ дошао на ову земљу и прихватио наше грехе својим крштењем од Јована, вером у ову истину ми смо очишћени од свих грехова једном за увек. Бог нам је реко да једемо тело Исусово и

пијемо Његову крв путем вере. Зато што је Исус узео на себе све грехе кроз крштење које је Он примио од Јована, не остављајући ни једну нашу неправду, и зато што је он предао Своје тело за казну на Крст и пролио Своју драгоцену крв, срца оних који верују сада су чиста и задовољна, као што су опрали све своје грехе сва њихова осуда за грехе је однета путем вере. Зато је Исус рекао, “Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће.” (Јован 6:55). Несумњиво, овај Исус је заиста Спаситељ,

Син Божији који је опрао наше грехе и однео осуду за наше грехе. Ослободио нас од закона и објавио да ће цена за грех бити смрт, да би нас опрао од свих наших грехова, и ослободио нас од све наше казне, овај Један, Спаситељ и Син Божији, дао је Своје сопствено тело на Крсту, пролио Своју крв, и стога је очистио срца оних који верују и утолио њихову жеђ. Ово је последица тела и крви Исусове. Исус је Спаситељ који је преузео бригу за

наше грехе и осуду за човечанство. Исус је Спаситељ који је прихватио људске грехе кроз крштење које је Он примио, који је био распет и пролио Своју крв да би понео осуду за ове грехе. Стога је Исус прихватио грехе света пренете од нас на Њега да би казну за грех Он поднео на распећу кажњен за наше личне грехе. Ово је помоћу вере у истину воде и Духа

којом можемо примити ослобођење од греха.



Ви сви морате веровати у крштење Исусово и Његову проливену крв као ваше сопствено ослобођење од греха. Путем вере у еванђеље истине ми можемо јести и пити тело и крв Исуса духовно. То је вера, другим речима, да Исус Христ Син Божији долази на ову земљу, узима на себе наше грехе кроз Своје крштење, и подноси сву осуду за наше грехе на Крсту да би ми могли да будемо они који су способни да једу Његово тело, и пију Његову крв и тако приме вечни живот. Путем вере у крштење и проливену крв Исусову, ми сада можемо да једемо Његово тело и пијемо Његову крв. Помоћу узимања крштења Исусовог и крви коју је Он пролио на Крсту као своје сопствене хране за ослобођење од греха, ми можемо да будемо слободни од свих грехова. То је кроз веру којом смо способни да примимо опроштење од наших грехова, и постанемо Божија деца, и живимо заувек у

Царству Божијем.

Процветала Аронова палица Међу стварима смештеним унутар Ковчега

Завета, процветала Аронова палица указује на Исуса Христа као вечног Високог Свештеника за Царство Небеско. Ово нам такође говори да се вечни живот налази у Њему. Да би олакшали наше разумевање овога, хајде да се окренемо Бројевима 16:1-2: “А Кореј, син Исара сина Ката сина Левијевог, и Датан и Авирон синови Елијавови, и Авнан син Фалета сина Рувимовог побунише се, и усташе на Мојсија, и с њима двеста и педесет људи између синова Израиљевих, главара народних, који се сазиваху на збор и беху људи знатни.” Пасуси нам воде говоре да међу Левитима,

250 славних вођа из скупштине заједно устају



против Мојсија. Они кажу, “Шта сте ви, Мојсије и Ароне, учинили за нас изводећи нас из земље египатске? Дали сте нам винограде? Одвели сте нас до неке оазе? Шта сте учинили за нас? Нисте ли нас одвели у пустињу само да би на крају умрли на песку? Да ли Бог чини само кроз вас?” Овде су устали, другим речима, побунили се против вођа Мојсија и Арона. У то време, Бог је рекао Кореју, Датану,

Они, и другим вођама из скупштине који су водили побуну, “узми од њих по једну палицу од сваког дома отаца њихових, од свих кнезова њихових, по домовима отаца њихових, И остави их у шатору од састанка пред сведочанством, где се састајем с вама.” Бог је затим рекао, “И кога изаберем, његова ће палица процветати; тако ћу утишати пред собом вику синова Израиљевих што вичу на вас.” (Бројеви 17:5). У стиховима 8, ми

видимо да “и гле, процветала палица Аронова од дома Левијевог; беше напупила и цветала, и бадеми зрели на њој.” Затим у стиховима10, ми видимо, “А

Господ рече Мојсију: Донеси опет палицу Аронову пред сведочанство да се чува за знак непокорнима, да престане вика њихова на ме, да не изгину.” Тако је Аронова процветала палица била смештена и чувана унутар Ковчега Завета. Ово показује да је Арон, потомак Левија,

био помазан као Високи Свештеник народа Израиља. Мојсије је био Божији пророк и Арон и његови потомци су били Високи Свештеници народа Израиља. Бог Лично је поверио Арону дужност Високог Свештеника на земљи. Бог је показао жртвени систем Мојсију, где ће народ Израела доносити жртвене понуде и нудити их Богу када год згреше, и Он је произвео Арона да надзире



принос ових понуда у сагласности са прописима жртвеног система. Иако је Бог поверио сву свештеничку

дужност Арону Високом Свештенику, било је и даље људи који су изазивали своје свештенике, и зато је Бог учинио да Аронова палица процвета, показујући да његово свештенство долази од Бога. Он је тада учинио да људи Израела држе ову палицу унутар Ковчега Завета у сећање на ову лекцију. Тако су две плоче Закона, ћуп са манном, и Аронова процветала палица били сви смештени унутар Ковчега са Заветом. На шта су ове три ствари духовно указивале? Оне су указивале на свештенство Исуса Христа нашег Спаситеља.

Коју је службу Исус Христ испунио испивши све наше грехе?

Најпре, Он је испунио службу Пророка. Он

је Алфа и Омега. Он зна почетак и крај, и Он нас све учи о првом и последњем. Наш Господ зна шта ће се десити човечанству, вама и мени, ако останемо грешни. Друго, Исус је постао вечити Високи

Свештеник за Царство Небеско. Он је дошао на ову земљу јер је Он желео да нас спасе од грехова поставши наш сопствени Спаситељ Лично, да би нас спасао потпуно поставши наш истински Високи Свештеник за Царство Небеско. Треће, Исус Христ је Цар. Библија

објављује, “И има на хаљини и на стегну свом име написано: ЦАР НАД ЦАРЕВИМА И ГОСПОДАР НАД ГОСПОДАРИМА” (Откривење 19:16). Он је истинити



Створитељ читавог универзум, и стога има ауторитет да влада над свиме у њему. Ми треба да схватимо да Исус Христ, који

је наш истински Цар, Свештеник који нас је учио истини о нашем спасењу од греха, и вечни Високи Свештеник на Небесима, сада постаје наш истински Спаситељ. Наш Господ је ослободио тебе и мене од

греха, учинио нас Божијим народом, Његовом децом и Његовим радницима, и Он нас је оспособио да чинимо добра дела. Он је учинио да наше душе буду изнова рођене тако да можемо живети нове животе на овој земљи, и Он нам је дао нови живот тако да када дође време Он може да подигне наша тела и оспособи нас да живимо заувек са Њиме у Небесима. Ко је Исус Христ за вас и мене? Он је наш истински Спаситељ. И Исус Христ је наш Проповедник, наш вечни Високи Свештеник и наш Цар.

Међутим ми не желимо да не послушамо жељу Божију, ми смо са недостатцима и слаби да не можемо друго осим да грешимо све време. Ако наставимо да живимо тако, умремо тако и затим станемо пред Бога, где ће бити одговарајуће место за нас да одемо? Да ли ће то бити Рај или пакао? Ако свако од нас буде осуђен сагласно Закону који изјављује, “Цена за грех је смрт,” нећемо ли сви бити уништени? Он који је спасао такве људе попут нас од греха и уништења и постао наш Спаситељ јесте Исус Христ. Он Лично долази на ову земљу, заволео је нас, и постао Спаситељ који нас ослобађа од греха, стога постаје Велики Пастир за Своје стадо. У Јовану 3:16 стоји, “Јер Богу тако омиле

свет да је и Сина свог Јединородног дао, да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни.” Бог је заволео тебе и мене тако много да је Он Лично дошао на земљу



ради нас, био крштен да узме на себе грехе света, био распет и умро на Крсту, устао из мртвих изнова, и тако заиста постао наш Спаситељ. Стога, вером у Исуса Христа који је постао наш Спаистељ у нашем срцу, ми постајемо они који су очишћени од греха, који су примили дар за спасење, који нам омогућава да постанемо Божија деца и стекнемо вечи живот. Постоји једна ствар у коју морамо бити

сигурни а то је да верујемо пред Богом. Стога што је Бог заволео нас, и испио наше грехе, Он је дошао на ову земљу преображен у тело човека, био крштен, умро на Крсту, устао из мртвих, и тако постао наш истински Спаситељ. Путем узимања тела Исусовог за храну и крви Његове за пиће и помоћу наше вере у срцу дат нама је вечни живот. Зато што ништа не може да буде јасније од ове чињенице, ми не можемо друго осим да

научимо ово и верујемо у то. Ми морамо да једемо тело Исусово и

пијемо Његову крв помоћу вере. И свако ко има ову веру препознаје и верује у еванђеље воде и Духа испуњено Исусом какво јесте. Шта нам друго преостаје осим да верујемо? Ми не можемо да чинимо ишта друго осим да станемо против Бога. Ми смо брзи за непослушност Богу и за грех. Али Бог је и даље спасао вас и мене од свих наших грехова једном за увек, јер нас Он све воли.

Како је Бог говорио о Свом спасењу у време Старог Завета?

Којим методом, онда, Господ спасе нас? У

Старом Завету, Он говори о свом спасењу кроз боје приказане у вратима Шатора и одећи ношеној од Високих Свештеника. Боје



плавог, тамноцрвеног, и црвеног конца и финог ланеног ткања приказаног на вратима Шатора су откривене да нам покажу Његово савршено спасење. И на одећи Високог Свештеника, златни конац је био уметнут. Плави конац нам говори да је Исус Христ

дошао на ову земљу као наш Спаситељ и узео на себе наше грехе крштењем. Тамноцрвени конац нам говори да је Исус Христ Цар над Царевима и Бог Створитељ који је начинио универзум. Црвени конац нам говори да зато што је Исус Христ узео на себе наше грехе Својим крштењем, Он однео грехе света и био осуђен за њих на Крст проливањем Своје крви и умро је, тако нам је дао спасење које нас је ослободило од осуде за све наше грехе. Фино ланено ткање значи да нам Реч из

Старог и Новог Завета детаљно говори да је наш Господ дошао на ову земљу, био крштен, умро на Крсту, устао изнова из мртвих, и тако

испио грехе оних који заиста верују, њихове душе су очишћене беле се као снег, и спашени су. Златан конац означава веру у оно шта је Исус Христ учинио за нас. Због тога златан конац сија. Ви и ја немао чиме да се хвалим, већ да свим својим срцем верујемо у оно шта су Исус Христ, Бог Лично и Син Божији, учинили за нас. Ми можемо заиста да се обучемо у љубав Божију, примимо Његов благослов, и неговани Њиме само имајући веру у праведно дело које је Он учинио. Ово је оно шта нам је Бог рекао кроз Шатор. Ми морамо да схватимо шта нам је Бог

рекао кроз Ковчег Завета који је био смештен унутар Шатора. Ми морамо да знамо и верујемо да је Исус Христ дошао на земљу, узео на себе све грехе наше и човечанства путем крштења од Јована Крститеља, поднео нашу осуду за грех умревши на Крсту, и устајући из мртвих изнова жив. Кроз Ковчег



Завета, Бог је начинио приказ којим ми морамо заиста да верујемо у Исуса Христа као нашег Спаситеља, као нашег личног Бога. Они који верују у крштење Исусово као у оно којим су узети његови лични греси, у Исусову крв на Крсту као осуду за своје грехе, у смрт Исуса Христа као своју личну смрт, у Његово васкрсење као своје лично васкрсење јесу они које је Бог спасао. Онда, на кога тај Шатор указује? Он указује

на Исуса Христа. Говори нам о методу спасења којим је Исус Христ спасао вас и мене од наших грехова. У Новом Завету, то је био Исус Христ који се крстио и умро на Крсту, и тако испио све наше грехе, оправши нас све, био је осуђен за нашу неправду, и спасао нас од свих грехова све од једном. У Старом Завету, била би понуђена жртва

да спасе грешнике од њихове неправде када би своје руке положили на њену главу, и

проливањем њене крви и смрћу. Стари Завет описује да је смрт жртвене понуде односио грехе од ових грешника путем полагања њихових руку и смрћу уместо њих ради окајања . Жртвени систем за окајање приказан у Старом Завету, када упоредимо са Новим Заветом, указује да је Исус Христ, испунио еванђеље воде и Духа који је дошао крштењем и крвљу. Ко, онда, чини и поставља закон за

спасење? Бог наш Спаситељ. Бог успоставља закон за спасење који ослобаша грешнике од грехова, и Он је дао нама овај закон. У Ковчегу Завета где су биле две плоче са Законом, ћуп манне, Аронова процветала палица, говоре нам о својству и служби Исуса Христа. Аронова палица које је процветала говори

нам да нас је Бог спасао када смо поверовали у Исуса Христа који је постао духовни Високи Свештеник у Царству Небеском и наш



Велики Пастир. Ћуп са манном нам такође говори о телу и крви Исуса Христ који је постао хлеб нашег живота. Две камене плоче са Законом такође нам говоре да је Бог Творац закона. Закон који је Бог успоставио је закон за грех и смрт и закон за опраштање греха и спасење. Као наш Бог, Исус је успоставио закон за живот и закон за нашу осуду. Попут овога, Ковчег Завета и све у њему

говори нам о Исусу Христу. Путем вере у Исуса Христа као нашег Спаситеља којим можемо да се очистимо од свих наших грехова и примимо наше спасење. Није важно колико смо неспособни и слаби ако прихватимо и следимо два закона које је Исус Христа успоставио, ми тада схватамо да смо грешници, а затим постајемо праведници примањем опроштаја свих наших грехова и тако постајемо Божији народ. Да ли верујете? Сада у ово време, већина свих Хришћана

широм света су склони да верују у Исуса залудно, зато што не знају истину приказану у Шатору. Они верују да могу да приме отпуштање греха само вером у Исусову крв на Крсту. Они верују, другим речима, да је Исус био спашен само крвљу на Крсту. Али да ли је Исус у бити умро ради нашег спасења? Да ли нас је Он само тако спасио? Не он није, заправо, узео је на себе све грехе света једном за увек помоћу крштења од Јована (Матеј 3:13-15, 1 Петрова 3:21, 1 Јован 5:6)? Ипак данашњи Хришћани верују само у

Исусову крв на Крсту, примање отпуштања греха само овом половином. Да би им изворни грех био опроштен вером у Исуса Христа као Спаситеља, они упућују покајничке молитве свакодневно покушавајући да оперу своје актуелне грехе сами лично. Колико је контрадикторно ово спасење? Оно личи на прање само пола њихових грехова путем вере,



и онда покушавају да оперу остало кроз своје сопствене напоре. Када је ово случај, како да не наставим да

проповедам поновно и изнова крштење и крв Исусову заједно? До сада, многи Хришћани у овом свету, одвојено од Хришћана из Раног Црквеног периода, верују само у полу-празно спасење. Није ли због тога да људи верују у Хришћанство само као у неку од светских религија? Недавно, жена звана Валерија Џонс из

Сједињених Држава примила је ослобођење од греха након што је читала прво издање из ове серије о Шатору. Пре него што је она читала ову књигу, она је већ читала неколико наших других публикација. Иако се она слагала са оним што су наше књиге говориле, она још није била потпуно уверена у еванђеље воде и Духа. Она нам је рекла да је и даље у премишљању, чуду, “Ово изгледа да

је уреду, али како онда да тако много људи ово не проповеда?” Али она је изјавила да ће када буде завршила са читањем првог издања из серије о Шатору, доћи до схватања вере у спасење, вера у еванђеље воде је уреду, она је права истина приказана у Шатору. Читалац исте књиге Бенин такође нам је

писао, “Ви ћете бити јако изненађени да знате да након што сам примио ослобођење од греха читањем ваше књиге, да сам напустио своју цркву. Зашто сам напустио цркву у коју сам одлазио? Зато што она проповеда науку о постепеном очишћењу, нешто што није учење из Библије. Ова наука о постепеном очишћењу је потпуно не библијска. Као што она држи до учења да ја морам и могу бити очишћен и поред чињенице да моје тело никада неће бити очишћено, то је довело до тога да не могу да седим и слушам такве беседе. Зато сам изашао из те цркве и удаљио се од



ње. Зато сам примио опроштај од својих грехова читајући ваше књиге, нисам имао избора осим да напустим цркву у коју сам одлазио и одвојим се од ње. Ако ми који пролазимо све ово сада постанемо људи вере и ујединимо се са Божијом Црквом, сви људи овог света могу да се промене ако само знају истину, како Реч каже, “Спознаћеш истину и истина ћете ослободити.” Шатор са Ковчегом Завета такође указује на

Исуса Христа. Овај Ковчег Завета је био смештен у најдубље одаје Шатора. Човек би могао да га види једино подизањем завесе Шатора и проласком кроз њу, и онда подизањем застора од Светиње над Светињама и уласком у њу. Другим речима, врата Шатора су била лоцирана на истоку, и Ковчег је био смештен далеко на запад на крају Шатора.

Полуге не треба скидати са Ковчега

Излазак 25:14-15 каже, “И провуци полуге

кроз биочуге с обе стране ковчегу, да се о њима носи ковчег; У биочузима на ковчегу нека стоје полуге, да се не ваде из њих.” Шта ови стихови значе? Овим стиховима, Бог нама је рекао да треба да служимо еванђељу воде и Духа и да се посветимо Њему. Еванђеље се шири само када посветимо себе за Његово дело. Служити Господа посветивши себе за еванђеље јесте слеђење пута ка Крсту којим је наш Господ ишао пред нама. Зато је Он рекао Својим ученицима, “Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.” (Марко 8:34). Да би ширили истинито еванђеље по свом

свету, огромна жртва, потребни су настојање и испаштање. Ми ово можемо да пронађемо



гледајући само како је пуно Апостол Павле испаштао за еванђеље воде и Духа: “Јесу ли слуге Христове? (Не говорим по мудрости) ја сам још више. Више сам се трудио, више сам боја поднео, више пута сам био у тамници, много пута сам долазио до страха смртног; Од Јевреја примио сам пет пута четрдесет мање један ударац; Трипут сам био шибан, једном су камење бацали на ме, три пута се лађа са мном разбијала, ноћ и дан провео сам у дубини морској. Много пута сам путовао, био сам у страху на водама, у страху од хајдука, у страху од родбине, у страху од незнабожаца, у страху у градовима, у страху у пустињи, у страху на мору, у страху међу лажном браћом; У труду и послу, у многом неспавању, у гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотињи; Осим што је споља, наваљивање људи сваки дан, и брига за све цркве.” (2 Коринћанима 11:23-28).

Међутим, они који воле себе више од Господа који им је Лично дао слободу од све осуде не могу да се жртвују за Царство Божије. Не постоји лаки начин за службу еванђеља воде и Духа. Како може неки фармер да очекује добру жетву без имало зноја? Попут тога, Ковчег Завета од Сведочанства

требало је да се збрине нашом жртвом. Цар Давид је једном покушао да ондесе Ковчег на новој двоколици са упрегнутим воловима, уместо да је однесе на полугама које су предвиђене да их људи носе. На овај начин, волови су се спотакли, и човек по имену Уза посегао је својим рукама Ковчег Божији и дохватио га. Гнев Господњи био је изазван због Узе, и Бог га је ударио за ову грешку. Уза је умро онде од Божијег Ковчега (2 Самуилова 6:1-7). Тако Давид, запрепаштен овим и уплашен од Господа тог дана, смешта Ковчег унутар куће Обед-Едома Гитите. Ковчег је



требало да носе људи на својим раменима у свој град три месеца касније. На рачун ове илустрације, ми морамо понети Ковчег Завета тачно онако како нам је Бог рекао, са нашим знојем и крвљу, нашом жртвом, нашом непопустљивом оданошћу Његовом еванђељу. Они који заиста примају ослобођење од

греха великом захвалношћу су више него срећни да посвете себе Господу који је посветио Себе нама. Ми дајемо нашу захвалност стално и изнова поново Господу, нашем Спаситељу и Богу. Ми дајемо захвалност Њему нам је допустио да служимо еванђеље на овој земљи Ми смо сви зачуђени и обрадовани овом

чињеницом попут-сна, да је Господ изабрао нас и учинио нас слугама овог истинитог еванђеља, да би следили Њега и живели врстом живота којом је Он задовољан. Допуштајући нам да знамо саму истину

спасења у довољној мери да будемо преплављени са радошћу, и још нам је Господ допустио да служимо то еванђеље. Дајући нам тако велики благослов, како је могуће да не захвалимо Њему? Ми дајемо сву своју захвалност Богу. Зато ми желимо да жртвујемо себе у ширењу еванђеља, не штедећи време, настојања, или нашу имовину за ову свету дужност светске еванђелизације. То што смо примили ослобођење од греха,

у бити, је само по себи нешто за шта смо бескрајно задовољни. Али Бог се није зауставио на томе, већ је Он штавише нас оспособио да ширимо еванђеље истине, еванђеље воде и Духа - да ли је то нешто друго осим великог благослова за нас? Ко још сме да служи ово еванђеље воде и

Духа? Свако може да служи ово еванђеље. Могу ли политичари да га служе? Мајори? Председници? Краљеви? Није важно колико је



висока социјална позиција ових људи, ако они не знају и не верују у еванђеље воде и Духа, они никада неће служити истинито еванђеље. Чак нам је Бог дао једну такву незаслужену могућност и заиста нас оспособио да служимо ово еванђеље. Шта је то највећи благослов? Захваљујем Богу за милост којом нас је

спасао, јер нас је Он заволео. Браћо и сестре, ми верујемо да је Исус Христ наш Бог и Спаситељ. Ми смо народ Божији који се храни телом Исусовим и крвљу Његовом кроз нашу духовну веру. Библија каже да Исус није Бог смрти, већ живих (Лука 20:38), и живи овде означавају оне који су примили вечни живот вером у еванђеље воде и Духа. Ко год не верује у истину овог еванђеља он је духовно је мртав, и ко год верује у њега он је духовно жив. Бог је заиста Бог оних који верују еванђеље воде и Духа. Браћо и сестре, Исус Лично нам је дао

отпуштање од грехова кроз Своје сопствено тело и крв. Ви морате да схватите да ако не верујете у ову истину, тада нећете ништа да учините са Исусом. Исус Христ вам је дао небески благослов, вечни живот, и отпуштање ваших грехова. Ко је Онај који је постао Пастир који је вам је даровао вечни благослов, који вас води и чува? То је Исус Христ Испунитељ еванђеља воде и Духа. Исус је тај Бог. Надам се и молим да ће сви и свако од вас поверовати у овог Исуса као свог Бога. Ја на пример, не само да верујем у ову

истину и служим Бога сада, већ ћу наставити увек да чиним то и у будуће. Али шта је са вама? Да ли верујете у еванђеље воде и Духа? И да ли верујете да морате да боравити у Божијој Цркви и љубави Христовој помоћу ваше вере? Хајде да сви живимо са вером у еванђеље воде и Духа до оног дана када ћемо се сусрести са нашим Господом.


ПРОПОВЕД

7

195 Понуда за ослобођење од греха дата у Пребивалишту Милости


Понуда за ослобођење од греха дата у Пребивалишту

Милости

< Излазак 25:10-22 > “Нека начине ковчег од дрвета ситима, у

дужину од два лакта и по, а у ширину од подруг лакта, и у висину од подруг лакта. И покуј га чистим златом, изнутра и споља покуј га; и озго му начини златан венац унаоколо. И салиј му четири биочуга од злата, и метни му их на четири угла, да му с једне стране буду два биочуга и с друге стране два биочуга. И начини полуге од дрвета ситима, и окуј их у злато. И провуци полуге кроз биочуге с обе стране ковчегу, да се о њима носи ковчег; У биочузима на ковчегу нека стоје полуге, да се не ваде из

њих. Па у ковчег метни сведочанство, које ћу ти дати. И начини заклопац од чистог злата, у дужину од два лакта и по, а у ширину од подруг лакта. И начини два херувима златна, једноставне их начини, на два краја заклопцу. И начини херувима једног на једном крају а другог херувима на другом крају; на заклопцу начините два херувима на оба краја. И нека херувими рашире крила у вис да заклањају крилима заклопац, и нека буду лицем окренути један другом, према заклопцу нека су окренута лица херувимима. И метнућеш заклопац озго на ковчег, а у ковчег ћеш метнути сведочанство које ћу ти дати. И ту ћу се састајати с тобом и говорићу ти озго са заклопца између два херувима, који ће бити на ковчегу од сведочанства, све што ћу ти заповедати за синове Израиљеве.”



Пребивалиште Милости Лакат је дужина којом се мерило од врха

руке до лакта. У Библији, лакат је процењен на око 45 цм у данашњој мери. Дужина пребивалишта милости била два и по лакта, и тако када претворите у метрички систем, дужина је око 113 цм (3.7 стопе). И та ширина била је један и по лакат, приближно мерено 67.5 цм (2.2 стопе). Ово нам указује на опште мишљење о величини пребивалишта милости. Ковчег Завета био је најпре направљен од

багремовог дрвета и обложен златом унутра и споља. Али пребивалиште милости, које је било смештено у Ковчегу, било је начињено само од чистог злата. И на оба краја, херувими су били намештени пружајући своја крила преко, прекривајући поклопац од Ковчега–тако да су, на пребивалишту милости–херувими били окренути лицем

према пребивалишту милости. На пребивалишту милости је било Божије даровање Његове милости онима који су дошли до Њега вером. Четири златна прстена су била смештена на

сваком углу Ковчега. Два златна прстена су била са сваке стране, и полуге су биле провучене кроз прстене да би Ковчег могао да се носи. Ове полуге су биле начињене од багремовог дрвета и обложене са златом. Уметањем полуга кроз два прстена са једне стране и друга два са друге стране, Бог је обезбедио да два човека могу да га подигну и носе. И Господ је рекао, “И ту ћу се састајати с тобом у пребивалишту милости.” Бог је учинио да Израелци могу да носе

Ковчег Завета идући поред пребивалишта милости провукавши полуге кроз Ковчег. Ово значи да Бог жели од нас да проносимо



еванђеље широм света. Иста истина је била за олтар са тамјаном – тако су, прстени били смештени са сваке стране, полуге биле провучене кроз прстене, и два човека су могла да понесу олтар. Ово, исто, значи да ми треба да тражимо Божију помоћ када год се сусретнемо са тешкоћама, и да треба да се молимо са ширење еванђеља широм света када год то можемо. У Ковчег Завета, три ствари су биле

стављене: златан ћуп са манном, Аронова процветала палица, и камене плоче са Заветом. Шта ово значи? Најпре, златан ћуп са манном значи да је Исус Христ дао нови живот верницима. Он је једном објавио, “Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.” (Јован 6:35). Аронова палица нам говори да је Исус

Христ Господ васкрсења и Он нам даје вечни

живот. Камене плоче Завета нам говоре да смо ми неизбежно осуђени на смрт пред Законом. Међутим, милост Божија је тако велика да она покрива сву осуду за наше грехе које су Законом проклети. Пребивалиште милости је било намештено као светло на Ковчегу да се не би проклетство Закона испољило. Бог је довршио пребивалиште милости са савршеном жртвом Свог Сина Исуса. Сваки верник у еванђеље воде и Духа стога може храбро да дође до престола доброчинства, пребивалишта милости.

Драгоцена Крв које би била попрскана на Пребивалишту Милости!

Ми морамо најпре наћи шта тајна скривена

у пребивалишту милости јесте. Једном



годишње, Високи Свештеник је узимао крв од жртвене понуде и уносио га је у Светињу над Светињама. Он би тада попрскао крвљу жртвене понуде на пребивалиште милости тачно седам пута. Бог је рекао да ће Он тада да се састане са Израиљем на пребивалишту милости. Бог се састаје са сваким ко има исту веру са Високим Свештеником, тако је, вера у Њега ослобођење од греха откривено у жртвеном систему. Крв жртве попрскана на пребивалиште

милости показивала је Божију осуду греха и Његову милост за човечанство. На дан Измирења, десети дан седмог месеца, Арон Високи Свештеник полагао би своје руке на жртвену понуду да пренесе све годишње грехе народа Израела. Он би тада пресекао њено грло и пустио њену крв, и онда би ту крв унео иза завесе и попрскао би је на пребивалиште милости (Левитима 16:11-16).

Овом крвљу којом се тако прскало, Бог се сусретао са Израиљем и давао им благослов отпуштања греха. То је била Божија милост за Израиљ коју је Он успоставио као жртвени систем. Полагањем руку на жртвену животињу и њеном крвљу, Бог је ваљано отклањао њихове грехе и давао им Своју милост, опраштао им грехе милошћу. Како, онда, ми можемо да примимо

милост? Са којом Речју је Бог упио све наше грехе једном за увек? Бог нас је оспособио да схватимо како морамо да имамо веру која зна и верује у истину приказану у жртвеном систему за нас да би били способни на примимо дар који нам је Он даровао. Бог је учинио могућим да се Његова праведност испуни са ова два фактора; полагањем руку на главу жртве и њеном крвљу. Ова жртва из Старог Завета указује ни нашта друго сем на крштење Исуса Христа које је примио и крв



коју је Он пролио на Крсту. За наше сопствене грехе, Исус Христ Син

Божији био је крштен од Јована да би преузео грехе света, постао жртвена понуда на Крсту да плати цену ових грехова, умре ради нас, и устане изнова из мртвих да нам донесе живот. Крштењем које је Исус примио и Његовим проливањем крви на Крсту дао нам је ослобођење од греха, и они су благословени милошћу истине која омогућава да се они који имају такву веру сусретну са Богом. Ово истина је сенка еванђеља воде и Духа. Еванђеље воде и Духа је истина која је успостављена заснивањем на истинитој вери која омогућава грешницима да приме отпуштање грехова од Бога. Исус Христ је постао жртвена понуда за наше грехе. Он је постао мост вере који нам допушта да идемо ка Богу Светом Оцу. Изнова, ми можемо да пронађемо убедљив

доказ за ову истину у бојама четири нити које су биле кориштене за врата Шатора: плаву, тамноцрвену, и црвену, и фино ланено ткање. Ове четири нити на вратима Шатора, другим речима, обезбеђује нам путоказ за истину еванђеља. Први путоказ је тајна плавог конца

приказаног у вратима Шатора. Ова тајна је крштење Исуса Христа од Јована, значи да је Он узео наше грехе са света. Наш Господ, другим речима, прихвата наше грехе које је Јован рукама положио преко Њега. Стога Он тражи од Јована да га крсти рекавши, “Остави сад, јер тако нам треба испунити сваку правду” (Матеј 3:15). Други путоказ је тамноцрвени конац

приказан у Шатору. Боја “тамноцрвена” је боја за цара. Исус Христ је Цар над царевима који је дошао на ову земљу као Спаситељ човечанства да га ослободи од његовог греха.



Он оставља славу Небеску и долази на ову земљу да испије наше грехе. Исус Христ је Бог Лично у Својој бити, али спасава нас од свих наших грехова, Он долази на ову земљу, и био је крштен и распет у покорности према Очевој жељи. Да би упио све наше грехе, другим речима, Бог је оставио трон славе Небеске и родио се телом од Девице Марије на овој земљи да спасе грешнике. Ми морамо стога да верујемо да је Бог Лично био рођен од тела девице, био крштен, и пролио Своју крв на Крсту, све сагласно обећању које је Он дао преко Пророка Исаије пре 700 година. Трећи путоказ је црвени конац. Он указује

на крв Исусову. Ова истина указује да је Исус довршио мисију Божијег спасења проливањем Своје крви на Крсту. Његово проливање крви на Крсту била је казна коју је примио за зло свих криминалаца. Са казном за грехе које је Исус понео кроз Његово крштење, сви греси

човечанства су били осуђени. Крштењем и проливањем Његове крви, Он је носио осуду за све грехе света и тако нас ослободио од греха. Прихватањем наших греха преко Јована кроз Своје крштење и покоравањем Оцу до смрти, Бог је спасао све грешнике од њихових преступа. Да ли схватате да је Исус укинуо сву осуду

за грех и вернике учинио Божијом децом заступнички носећи лично нашу осуду Својим кажњавањем и распећем? Бог је учинио све ове ствари да би ми могли да верујемо у истину и примимо вечни живот. Овај Исус је био крштен и десет заповести на Крсту значе да је Он нас спасао од греха. Зато је Он викнуо Својим последњим дахом, “То се завршило!” (Јован 19:30) Исус је објавио великом радошћу и олакшањем да је Он довршио наше спасење од греха сагласно жељи Бога Оца.



На крају, фино ланено ткање указује да је Исус Бог Реч. Он открива Божију вољу кроз Своју детаљну и праведну Реч. Кроз Стари Завет, Он је рекао унапред да ће Он доћи на овај свет и спасти сво човечанство Својим крштењем и распећем. Он је тада испунио сво Своје обећање одређено у Новом Завету. Зато у Библији стоји, “У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч... И реч постаде тело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видесмо славу Његову, славу, као Јединороднога од Оца.” (Јован 1:1, 14). Ова истина нам је омогућила да будемо

опрани од свих наших грехова и забелимо се као снег. Крштење које је Исус примио и Његово проливање крви није ништа друго до полагање руку и испаштање од пресуде из система жртвовања. Зато је Исус узео све грехе са света на Своје сопствено тело да би пролио Своју крв на Крсту. Како је Исус био

крштен да носи наше грехе у нашу корист, и отишао на Крст и пролио Своју крв на њему, ова истина је постала окајање које је опрало наше грехе. Крштење које је примио наш Господ када је

дошао на ову земљу као човек и крв коју је Он пролио на Крсту јесте истина приказана у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу. Исус је био рођен на овој земљи пре 2.000 година, узео грехе са света крштењем, умро на Крсту, устао изнова из мртвих у трећи дан, носио сведочанство 40 дана након тога, и затим се вазно и сео са десне стране Божијег трона – што је истина манифестована у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу. Бог нам је рекао да верујемо у ову истину, да нас је Он спасао од свих грехова испијајући наше грехе. Када верујемо у ову истину, Бог нам каже,

“Сада, постао си Моје дете. Ти ниси грешник. Ви сте Мој народ и нисте више грешници. Ја



сам вас спасао од свих ваших грехова, осуде, и проклетства. Ја сам вас спасао са Својом безусловном љубављу. Јер сте ви Мене заволели, спасао сам вас безусловно. Не само што вас Ја волим, већ сам заиста демонстрирао Своју љубав вама на тај начин. Погледајте на крв Моје жртве. То је доказ Моје љубави за вас. Ја сам вам показао тај доказ.” Када дођемо Господу сиромашног духа, Он

нам показује та нас спасао са плавим, тамноцрвеним, и црвеним концем. Господ је дошао на ову земљу, био је крштен, презрен, и осуђен на смрт на Крсту, устао из мртвих изнова, и подигао се у небеса. Бог се састаје са сваким когод верује у Његову љубав спасења. Бог дарује милост спасења онима који

верују. Његово спасење је обратило управо та створења у лично Божију децу. Бог нам је

рекао, “Ви сте сада Моја деца. Ви сте Моји синови и кћери. Ви нисте више деца Сатане, већ лично Моја деца. Нисте више створења, већ лично Мој народ. Ја сам вас избавио од свих грехова кроз Мог Сина Исуса. Ја сам вас сада учинио Мојим народом, и ви сте постали Мој народ помоћу вере.” Бог није само спасао грешнике, већ је Он такође њих даровао милошћу учинивши их Својом сопственом децом. Бог је назвао поклопац Заветног Ковчега у

Шатору пребивалиштем милости. Два херувима су гледала лицем доле на њега. Зашто је Бог рекао да ће Он сусрести народ Израела преко пребивалишта милости? Разлог за ово је био тај што је Бог отпустио грехе народа Израиља прихватањем крви жртвене животиње на коју су сви њихови греси били пренети полагањем руку. Бог је такође рекао, другим речима, зато



што Он жели да пружи народу Израела ослобођење од њихових грехова као дар којим би њихове грехе пренео на њихову жртвену понуду полагањем њихових руку на њену главу, и тако би жртвена понуда платила цену за њене грехе заступнички у њихов корист, све у циљу упијања преступа Свог народа. Зато Бог не може да се састане са грешницима без понуде за измирење, то се десило кроз ову жртвену понуду којом је упио све њихове грехе и састао се са њима. Свако је рођен у овом свету са грехом као

наследник Адамов. Свако стога има грех, и нико не може да се састане са Богом без жртвене понуде. Зато је Бог рекао да ће Он прихватити жртвену понуду која је накнада за грехе Израела и да ће се састати са њима изнад пребивалишта милости. Бог је заповедио народу Израеле да десети

дан седмог месеца буде Дан Измирења. Он је

заповедио да Високи Свештеник преноси годишње грехе Израела на жртвену понуду и даје ту крв од жртве Њему. У одређени дан, греси народа Израела били су отпуштени за читаву годину, и зато што је ово било тога дана, Високи Свештеник је приносио понуду за грехе уместо њих.

Жртвени систем Старог Завета за ослобођење Грешника од њихових преступа

Како је у Левитима 1:4 речено, “И нека

метне руку своју на главу жртви паљеници, и примиће му се, и очистиће га од греха.” сви греси грешника били заиста пренети на нечију жртву полагањем његових руку на главу жртве. Бог је прихватио са



задовољством врсту понуде која се приносила истинском вером у Његову Реч. То је било суштински и први корак за жртвени систем који је Бог утврдио за Свој народ Израиљ. Онда би особа пререзала грло и пустила

њену крв, и дала њену крв свештенику. Свештеник би тада ставио крв на рогове олтара за жртву паљеницу, ставио њено тело на олтар и запалио је, и тако принео Богу жртвену понуду за грехе грешника. То је био закон спасења којим је Бог стварно опростио сваки грех грешника. Међутим, на Дан Измирења, десети дан

седмог месеца. Бог је допустио Свом народу да принесе жртву која је могла да отпусти годишњу цену за њихове грехе. На овај дан, Високи Свештеник, представник свег Израиља, требало је да припреми два јарца. “И нека Арон баци жреб за та два јарца, један жреб Господу а други жреб Азазелу. И

нека Арон принесе на жртву јарца на ког падне жреб Господњи, нека га принесе на жртву за грех.” (Левитима 16:8-9). Он је полагао своје руке на главу првог јарца тако да је годишња заслуга за грехе свег Израиља била пренета на жртву. Тада би пустио њену крв убивши је, ушао би у Светињу над Светињама, и попрскао би њеном крвљу својим прстом пребивалиште милости на источној страни, и испред пребивалишта милости он би попрскао седам пута. Прихватањем ове крви од жртвене понуде, Бог би опрао њихове грехе и потврдио би њих као Свој сопствени народ. Након овог, Високи Свештеник би тада

изашао из Шатора, и дао другог јарца у присуству људи из Израела. Да би заиста принео грехе свог народа, он би положио своје руке изнова на главу жртвене понуде. Он би тада исповедио, “Ја преносим све грехе



које је мој починио у току последње године на ову понуду.” Након тога, он би послао понуду далеко у пустињу вођену од погодне особе. Овај јарац је морао да буде послат далеко у

неплодну пустињу да умре (Левитима 16:20-22). Ово нам говори да су греси народа Израела били потпуно очишћени једном за увек са понудом за грехе која је била дата на Дан Измирења. Ова два јарца су сенка никог другог до

Исуса. Ова понуда за грехе манифестована је у истини спасења коју је Исус Христ испунио крштењем од Јована и распећем да би упио грехе свих у овом свету. Бог је обећао да ће да се састане са народом Израела на пребивалишту милости када они понуде законску жртву преко Високог Свештеника. Народ Израела је сматрао Високог Свештеника и пребивалиште милости драгоценим, за њих је Високи Свештеник онај

који приноси понуде за грех сваке године у њихову корист, и пребивалиште милости за опроштај њихових преступа. Попут тога, Исус је наше помирење са

Богом, једном жртвом понудом Његовог тела за наше грехе заувек кроз Његово крштење и проливање крви. Стога ми не можемо довољно да захвалимо Господу Исусу, и зато верујемо у Његово крштење заједно са Његовим распећем.

Пребивалиште Милости је печат двеју Камених Плоча са Десет Заповести које су биле смештене унутар Заветног Ковчега

На планини Синај, Бог је заповедио

Мојсију да смести две камене плоче исписане



са Десет Заповести у Заветни Ковчег и запечати Ковчег са пребивалиштем милости. Бог је то учинио јер је Он желео да дарује Своју милостиву љубав народу Израела, јер они нису могли да одрже Закон. Другим речима, то је било стога што Бог није могао да има посла са народом Израела који су грешили свакодневно са Његовим праведним Законом који је објавио да је плата за грех смрт. Ово, такође, даје ослобођење од греха народу Израела. Народ Израела, другим речима, је био

превише мањкав пред Богом да би држао Његов Закон својим делима. Тако да је Бог њима дао жртвени систем са Законом. То их је учинило очишћеним од свих њихових грехова кроз принос жртве. Ово нам показује да је за упијање грехова народа Израиља, Бог заповедио њима да пренесу своје грехе на жртвену понуду полагањем руку на њену

главу, и да је закољу у своју одбрану. Бог је дао закон Своје љубави заједно са законом Свог праведног гнева народу Израела. Тако да, ми такође треба да верујемо у две основне истине Божијег спасења; крштење које је Месија примио од Јована и крв коју је Он пролио на Крсту. Жртвена животиња као понуда за грехе у

Старом Завету је била тело Месије у Новом Завету. Жртвена понуда која се приносила за нас у Списима била је Божија милостива љубав која је упијала све наше грехе. Сада као и раније, да би се отпустили наши греси, нама је апсолутно потребна жртвена понуда за окајавање. Од давнине, за упијање грехова човечанства, морала је да постоји праведност Божија и Његова милостива љубав. Зато што је праведност Божија морала да

нас осуди ако би смо згрешили, требало је и да се оперемо од грехова преносећи их на



понуду за грех. Као што се каже у Кореји, “Мрзи грех, али не мрзи грешнике,” Бог мрзи наше грехе али Он не мрзи наше душе. Да би Бог упио грехе наши душа, ми треба да поставимо наше руке на понуду за жртвовање, пустимо њену крв и дамо то Њему. У Старом Завету, када је Бог окајавао грехе народа Израела значило је да Бог прихвата њихову жртвену понуду и тако отпушта њихове грехе. За народ Израела, једини створитељ Закона

био је Бог. Јахве, који се Лично открио пред народом Израела, да је Он онај који постоји сам по Себи. Ако препознамо Бога као самог законодавца Закона, ми морамо да препознамо да је Он Бог свих нас и прихватити жртвени систем који је Он поставио за испијање наших грехова. Кроз жртвени систем који је Бог успоставио, ми смо способни да схватимо колико само нас Бог воли и колико праведно нас је Он

ослободио од греха. И кроз Закон Божији, ми смо такође ослобођени од греха. И кроз Закон Божији, ми смо способни да схватимо да једноставно не можемо да се држимо Његових заповести. У нашој бити, ми смо идолопоклоници пред Богом, чинимо све врсте преступа и злоће. Стога, ми не можемо друго осим да прихватимо да ћемо бити у паклу ради наших непрестаних грехова. Зато је Бог Лично требало да дође код нас као Спаситељ. Исус Христ је дао Своје тело као жртву за

наше грехе света заувек. Он је понудио Себе на сасвим исти начин као што се давала понуда за грехе у Старом Завету, посебно нам на то указују стихови о Дану Измирења: полагањем руку на жртвину главу и њено крварење. Две камене плоче у Ковчегу Завета и пребивалиште милости били су апсолутно неопходни за народ Израиља да прими



ослобођење од својих грехова, да би Бог оспособио оне који верују у Закон Божији и Његово обећање живота да приме нови живот. Данас, Закон нам показује праведност Божију и Реч истине који доноси вечно спасење од греха што омогућава не само народу Израиља већ такође сваком од нас да се састане са Богом и прими вечни живот. Ви и ја који живимо у овом добу морамо да

знамо и верујемо ко је наш Бог, шта нам Он говори, и кроз шта нас је Он оспособио да примимо ослобођење од наших грехова. Кроз истину плавог, тамноцрвеног, и црвеног конца и финог ланеног ткања манифестованог на вратима Шатора Старог Завета, Бог нас је позвао вас и мене, прихватио нас, и дао нам веру која верује у то.

Плави конац указује управо на крштење које је Исус примио

Хајде да окренемо Матеја 3:13-17: “Тада

дође Исус из Галилеје на Јордан к Јовану да се крсти. А Јован брањаше Му говорећи: Ти треба мене да крстиш, а Ти ли долазиш к мени? А Исус одговори и рече му: Остави сад, јер тако нам треба испунити сваку правду. Тада Јован остави Га. И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише Му се небеса, и виде Духа Божјег где силази као голуб и дође на Њега. И гле, глас с неба који говори: Ово је Син мој љубазни који је по мојој вољи.” Кроз понуду дату под жртвеним системом

из Старог Завета, Бог Отац је заиста указао да ће Он пренети све грехе света на Свог једино рођеног Сина Исуса Христа. Јован Крститељ је чињенично крстио Исуса да би испунио сву



праведност Божију. Зато што су греси света били заиста пренети на Исуса када је Он био крштен од Јована, они који верују у ово ослобођени су од свих грехова из њихових срца. Ово крштење које је Исус примио потпуно

је другачијег значења од воде крштења које људи обично примају као ритуал да би постали Хришћани. Другим речима, воду крштења коју данашњи људи примају само је један спољашњи знак њихове промене у Хришћанску религију. Исус је био крштен на реци Јордан да би узео све грехе света полагањем руку Јована Крститеља, представника човечанства. Крштење које је Исус примио било је крштење које испуњава Божије обећање вечног спасења, опраштање греха које је Бог успоставио кроз жртвени систем у Левитима. Тај Исус је узео грехе света будући да је лично крштен и да је

крварио до смрти на Крсту да би платио цену за ове грехе јесте Божија љубав за човечанство и савршено опраштање греха. Да би смо били спашени од свих грехова

света Бог Отац је учинио да Његов Син буде крштен од Јована. “Остави сад, јер тако нам треба испунити сваку правду.” (Матеј 3:15). “Тако” овде се мисли да ће Исус узети све људске грехове са света крштењем. Зато што је Јован крстио Исуса Христа, наши греси су били пренети на Њега. То је стога што је Исус Христ узео наше грехе са Својим крштењем да би Он пролио Своју крв и умро уместо нас. Крштење које је Исус примио је Божија пожртвована љубав и опроштење греха. Након што је Он заиста прихватио све наше грехе пренете на Њега, Он је потопљен у воду. Ово гњурање указује на Његову смрт. И Његов излазак из воде унапред сведочи за Његово васкрсење.



Исус је наш Створитељ и Спаситељ

Истина је да Исус Христ који нам долази

јесте Бог Лично који је створио универзум и све ствари у њему. Постање 1:1 каже, “У почетку створи Бог небо и земљу.” и Постање 1:3 каже, “И рече Бог: Нека буде светлост. И би светлост.” У Јовану 1:3 такође стоји, “Све је кроз Њу постало, и без Ње ништа није постало што је постало.” Исус Христ је заиста створио сав универзум са Оцем и Светим Духом. У Филипљанима 2:5-8 стоји, “Јер ово да се

мисли међу вама шта је и у Христу Исусу, Који, ако је и био у обличју Божијем, није се отимао да се упореди с Богом; Него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи и на очи нађе се као човек. Понизио сам себе поставши

послушан до саме смрти, а смрти крстове.” Он је заиста Створитељ који је створио овај свет и креирао нас људе. Да би нас ослободио од греха, овај Господ Лично долази до нас као човек, узима грехе са света крштењем од Јована, пролива Своју крв због овог крштења, и тако нас спашава од свих грехова. Месија је заиста учинио да Израелци

направе сва врата од Шатора ткањем плавог, тамноцрвеног, и црвеног конца у бело, фино проткано платно. Он је им је дао да користе плави, тамноцрвени, и црвени конац за врата Шатора манифестованог у сврху Његовог спасења свег човечанства од њихових грехова: узео је њихове грехе од света крштењем које је Исус примио од Јована, и платио цену за њихове грехе Својом крвљу на Крсту. У Старом Завету, грешници су приносили

своју жртвену понуду у Шатору и преносили своје грехе на њу полагањем својих руку на



њену главу пред олтаром за жртву паљеницу. Они би тада пустили њену крв заклавши је, да би дали њену крв свештенику. Свештеник је тада приносио понуду Богу стављањем крви на четири рога олтара за жртву паљеницу, а остатак би просуо на земљу. На Дан Измирења, када би Високи

Свештеник узео крв жртвене понуде на чију је главу полагао руке у Светињи над Светињама би попрскао пребивалиште милости, Бог би прихватио крв жртвене понуде као заступништво за осуду Свог народа. Зашто је жртвена животиња требала да се убије? Зато што је њена глава узела све грехе Израела кроз полагање руку од Високог Свештеника. Њена крв је била, другим речима, резултат полагања руку. Стога, Бог је прихватао крв жртвене животиње и ширио би се пријатан мирис њеног тела спаљеног на олтару, и стога би били опроштени сви греси народа Израела.

У Новом Завету такође, Исус је дошао да учини управо то. Да узме наше грехе и носи осуду за грех, наш Господ је дошао на ову земљу кроз тело Девице Марије, и Он је обавио спасење крштењем од Јована и проливањем Своје крви на Крсту. Плави, тамноцрвени, и црвени конац су заправо еванђеље манифестовано истином да је Исус, Бог Лично, био крштен и распет. То је стога што је Исус узео наше грехе

Својим крштењем и што је Он био распет, пролио сву Своју крв, умро, устао из мртвих у трећи дан, и тако постао Спаситељ нас који верујемо, седи са десне стране од престола Божијег. Исус Христ је омогућио оним који заиста верују у Њега као свог Спаситеља да га зову Бога са Ава, Оче, отпуштајући све њихове грехе једом за увек Бог Отац. Овде је тајна од истине скривене у плавом, тамноцрвеном и црвеном концу.



Кроз Његово крштење и крв на Крсту, Месија је испунио очишћење наших грехова и носио је осуду за наше грехе уместо нас. Сада, Он постаје Спаситељ света. Тако да, ми морамо да верујемо да су врата Шатора у Старом Завету била начињена од тканог плавог, тамноцрвеног, и црвеног конца и финог ланеног платна, и ми морамо такође да верујемо да је у Новом Завету, Месија наш Спаситељ заиста дошао на ову земљу, узео грехе света Својим крштењем, и да је понео осуду за све грехе на Крст – тако да, ми морамо да примимо опроштај за наше грехове.

Као Хришћанин, Колико пуно пажње обраћаш на Његову Реч?

У изласку 25:22 стоји, “И ту ћу се

састајати с тобом и говорићу ти озго са

заклопца између два херувима, који ће бити на ковчегу од сведочанства, све што ћу ти заповедати за синове Израиљеве.” Колико си близу, онда, еванђељу воде и Духа, еванђељу искупљења? Где је Господ реко да ће Он говорити онима који верују у Исуса као Спаситеља? У Изласку 25:22, Он је рекао да ће Он дати нама све Своје заповести изнад поклопца од Заветног Ковчега, Бог је рекао да ће Он да им говори о свему из пребивалишта милости. Ви морате да схватите да је Божије обећање

којим ће Он водити ваше животе након што вам ослобођење од греха кроз закон жртвене понуде и да ће вас учинити Својим народом. Бог је нам је рекао да није важно колико пуно свако од вас који верује у Хришћанство покушава да буде вођен од Господа, ако и верује у Исуса док и даље игнорише истину еванђеља воде и Духа, онда Он не може да вас



води. Тако да, ако заиста желите да будете вођени од Господа, ви морате најпре да знате и прихватите истину ослобођења од греха које је отпуштање ваших грехова од једном, и онда чекате на Његова упутства. Постоји једна ствар коју желим да вам

кажем, и то је да ако желите да постанете Божије дете, и ако желите да постанете део Његове Цркве, најпре мора да вам се опросте греси вером у еванђеље воде и Духа, тајну плавог, тамноцрвеног, и црвеног конца. Само након овог ви такође можете да примите Божије заповести које су изговорене изнад Заветног Ковчега. Ми морамо да запамтимо и верујемо да је

Господ увек заповеда и води наше животе када имамо веру у еванђеље воде и Духа које нам омогућава да примимо ослобођење од греха. Да ли сте сада примили Божије заповести које су вам дате изнад

пребивалишта милости? Или следите Господа на основу ваших личних осећања? Ваши сопствени осећаји и емоције не могу

да изграде вашу веру, већ само да вас одведу у збуњеност. Ако желите да следите заповести Божије које су вам изговорене изнад Заветног Ковчега, морате онда да схватите и верујете да су плави, тамноцрвени, и црвени конац и фино ланено платно у Шатору показатељи на ослобођење од греха које нам је Бог дао. Алелуја! Захваљујем Богу за крштење

Господње, крв на Крсту, и Његову моћ и љубав која нас је спасила од свих грехова света.


ПРОПОВЕД

8

215 Сто са Хлебовима


Сто са Хлебовима

< Излазак 37:10-16 > “И начини сто од дрвета ситима, у

дужину од два лакта а у ширину од лакта, и од подруг лакта у висину. И покова га чистим златом, и начини му венац златан унаоколо. И начини му оплату с подланице унаоколо, и начини венац златан уз оплату унаоколо. И сали му четири биочуга од злата, и метну биочуге на четири угла, који му беху на четири ноге. Према оплати беху биочузи, а у њима полуге, да се може носити сто. А полуге начини од дрвета ситима, и окова их златом, да се може носити сто. И начини од чистог злата посуђе што се меће на сто: зделе и чаше и котлиће и ведра, којим ће се преливати.”

Смештањем оквира у нашa срца, ми морамо да постанемо они који једу Хлеб Живота

Сто са хлебовима, један од средства

нађених унутар Шатора, био је начињен од багремовог дрвета, и обложен са чистим златом. Износио је два лаката (90 цм: 3 стопе) у дужину, и стопу и по (67,5 цм: 2,2 стопе) у висину, и стопу (45 цм: 1,5 стопе) у ширини. На столу са хлебовима биле су смештене 12 векни хлеба, и овај хлеб су могли да једу само свештеници (Левитима 24:5-9). Карактеристике столова за хлебове су: да

имају ручно израђен оквир свуда око њега; калуп од злата био је смештен свуда око тог оквира; четири прстена од злата су била смештена на четири угла, и прстени за полуге од багремовог дрвета обложени златом



користили су се за пренос плоча. Потрепштине за сто – посуде, чаше, пехари, и крчази за точење – били су такође од злата. Излазак 37:11-12 записује, “И покова га

чистим златом, и начини му венац златан унаоколо. И начини му оплату с подланице унаоколо, и начини венац златан уз оплату унаоколо.” Сто са хлебовима у Светом Месту у Кући Божијој имао је оквир који је био висине као и земичке, и око оквира су били смештени златни калупи. Зашто је Бог заповедио Мојсију да постави такав рам? Овај оквир за земичке, био је испупчен око 10 цм, и штитио је хлеб на столу од пада. Како су само свештеници могли да једу

хлеб који је био смештен на столу за земичке, тако смо и ми требали да постанемо они који могу да једу хлеб духовно, стога ми морамо да постанемо они који могу јести хлеб духовно. Само они који су спашени од греха и

примили су вечни живот вером у крштење Исуса Христа и крви на Крсту – другим речима, само они који верују у еванђеље воде и Духа као своје спасење – могу јести овај хлеб. Зато што је оквир висок као и земичке био

посебно смештен свуда око Шаторског стола за земичке, он је сачињен да хлеб не исклизне и падне доле. И на сваку Суботу, вруће, свеже – начињен хлеб био је смештен на столу. Ми треба да обратимо посебну пажњу на чињеницу да оквир за земичке био начињен око стола за земичке, и овај оквир је био свуда око златних модела. Оквир на столу за земичке нас учи да ми

морамо држати у нашим срцима Реч истине која нам доноси спасење и стога примимо вечни живот. Ово нам говори да можемо имати духом вере у плави, тамноцрвени, и црвени конац и фино ланено платно



коришћено за врата Шатора само ако верујемо у крштење Исуса Христа и крв на Крсту. И долазимо до схватања овога откривеним да само они који верују у ову истину манифестовану у овом плавом, тамноцрвеном и црвеном концу и фином ланеном платну могу да буду Божија деца. Зато не можемо ништа да учинимо са

Господом док не поверујемо на овај начин, они који траже хлеб живота морају имати веру у еванђеље воде и Духа манифестованог у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу и фином ланеном ткању. Ми морамо да верујемо да само еванђеље воде и Духа јесте стварна истина спасења. Бог нам је рекао, у кратко, да подизањем оквира вере у нашим срцима Реч спасења неће склизнути од нас. Ово еванђеље воде и Духа било нам је

предано из времена Ране Цркве. Од тог доба Ране Цркве до данашњег дана, Бог је очистио

све грехе оних који верују у ово еванђеље. Ми можемо да видимо сада као и раније, Бог чува душе оних који верују у истину овог еванђеља воде и Духа. Ми смо спасени вером у истину манифестовану у вратима Шатора, и Бог нам је омогућио да живимо духовно подизањем оквира у нашим срцима. Од наше вере у еванђеље воде и Духа дато

од Господа, ми смо примили вечни живот, и овим еванђељем истине ми смо способни да делимо хлеб живота са осталима. И ми такође служимо праведно дело Божије. Чак и када верујемо у еванђеље воде и Духа, ако нам не достаје чврстина у истини овог еванђеља временом како пролази, то не значи ништа друго осим да ћемо изгубити живот. Тако да, ми морамо да подигнемо оквир вере у нашем срцу размишљањем о еванђељу воде и Духа са вером.



У нашем срцу мора постојати вера у Еванђеље садржано у Плавом, Тамноцрвеном, и Црвеном Концу

Ако људи немају вере у ову истину, онда не

могу да се спасу од својих грехова. Они можда инсистирају на томе да су дефинитивно спасени, али управо сада, због њихових срца која не држе у вери еванђеља воде и Духа манифестованог у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу, спасење које они имају извесно да је непотпуно. Без вере у еванђеље воде и Духа које је

истина исто је што и грех је одрицања од Господа. Хлеб живота није само нешто што нам треба ради поседовања, већ нешто што ми морамо ставити у наша уста, премишљати о томе, и тако учинити ову истину нашом. Када идемо без вере у Реч Божију и држимо то у нашим срцима, онда ће истина спасења

испарити из наших срца у зло доба. Ви сте можда зачуђени као је то могуће да

изгубите драгоцено спасење када сте већ спасени од греха. Али на жалост, многи који не држе реч Божију, иако су је примили најпре са истином и радошћу, завршиће умирући, јер немају основу вере утемељене у истинском еванђељу. Захваљујући овој чињеници, Исус је

говорио о четири различитих утемељења у срцу у ‘причи о сејачу’ (Матеј 13:3-9, 18-23). У овој причи, семе истине Божије било је посејано у четири различито утемељена људска срца. Прво земљиште је било суво, друго каменито тле, треће трновита земља, и четврто добра земља, Са овим, семеном које је пало на прва три земљишта није донело никакав плод, и само оно које је пало на четврто земљиште, које је било добро, донело је плод. Ово значи да многи људи могу



изгубити своје спасење на пола пута иако су једном чули и прихватили еванђеље воде и Духа, истинско еванђеље спасења. Тако да, ми морамо да запамтимо да тло нашег срца није добро, да је могуће да изгубимо спасење које нам је Господ дао. У нашим срцима ми верујемо у спасење

које долази од плавог, тамноцрвеног, и црвеног конца, онда ће тле нашег срца бити добро. Али временом ми видимо да неки људи губе своје спасење ради своје неспособности да одбране своју веру као резултат тога што њихова вера у Реч Божију није дубоко укорењена. Због тога ми морамо да останемо у Божијој Цркви, узимамо хлеб живота свакодневно, и растемо у вери. Са истином манифестованом у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу, Бог нас је гајио свакодневно тако да ће наша вера порасти. Ми морамо свакодневно да потврђујемо у

својим срцима да смо примили ослобођење од греха. Истина која мора да се налази у нашим срцима је спасење еванђељем воде и Духа манифестована у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу и фином ланеном платну. Ова истина спасења у нашим срцима је она која је примљена отпуштањем греха. Обнављањем наше вере у ову истину еванђеља воде и Духа, ми можемо да живимо из дана у дан као Божија деца. Тако да, чак и они који верују у еванђеље

воде и Духа морају такође да размишљају свакодневно о еванђељу праведности Божије манифестоване у плавом, тамноцрвеном, и црвеном, концу и фином ланеном платну, и потврдити своју веру свакодневно. Зашто? Зато што ако се ми не држимо увек чврсто за еванђељу воде и Духа и не потврђујемо то, онда га можемо изгубити у свако доба. Ми морамо увек да се сећамо шта је писац



Јеврејима реко у Дијаспори Јевреја: “Тога ради ваља нам већма пазити на речи које слушамо, да како не отпаднемо.” (Јеврејима 2:1). Данас, иако је међу нама много оних који

знају еванђеље воде и Духа, ми видимо да је много оних чија вера у еванђеље пада како време пролази. Ово је зато што они, иако су већ поверовали у еванђеље воде и Духа, не узимају хлеб живота непрестано на Светом Месту, и, за резултат, њихова срца нису оплемењена са истинском вером. Такође многи служе Сатану у овом свету

који покушава да убије праведне хранећи их са хлебом од квасца, што говори, учење њихових сопствених тела. Ако је лажно еванђеље унето у Божију Цркву, онда истина постаје помешана са лажју, обраћа вернике у некога ко не може да буде прихваћен од Господа. Такви људи знају истину али не

верују зато што је њихова вера фалична да би подигла оквир вере, и такви завршавају на томе да више нису сасвим спашени од греха. Пословице 22:28 кажу, “Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.” Зато је од критичне важности да не

померамо границе наше вере. Ми морамо имати јасне границе наше истинске вере и одбранити је до дана Господњег повратка. Само тада можемо увек да се хранимо хлебом живота, само тада Господ може да станује у центру наших срца, и само тада можемо да имамо вечни живот. Није важно колико нам пуно хлеба Бог даје, ако не ценимо његову драгоценост и не држимо га у нашим срцима, или ако померамо оквире наших срца и пустимо хлеб живота да склизне са стола, ми ћемо онда завршити као деца уништења. Неки од нас који су недавно примили своје

ослобођење од греха, док је за остале, требало



десет година док најпре чују за еванђеље воде и Духа и буду ослобођени од својих грехова. Откако свакодневно слушамо из Речи о еванђељу воде и Духа, врло је могуће да неки од нас могу да се уморе чим се реч “вода” еванђеља воде и Духа спомене. Али и даље, ми морамо да наставимо да једемо хлеб истинског еванђеља. Колико дуго ми то морамо да чинимо? До дана Господњег повратка. Неки од нас могу да се жале да ја увек

понављам проповед еванђеља воде и Духа, али ви треба да схватите зашто ја морам да причам на овај начин. То је зато што наша вера мора да буде ојачана више и више размишљањем о еванђељу воде и Духа да би ми могли постати радници Божији. Ми морамо да испунимо улогу верних и верно посматрамо душе у овом добу. За изнова – рођене душе такође, ово истинито еванђеље

воде и Духа је хлеб живота и права храна за веру. Тако да, ми морамо да имамо тај хлеб свакодневно, и не само то – то је, оно што ми не треба да имамо само ради нас самих – већ морамо такође да делимо са осталима свакодневно да би они могли такође да приме своје ослобођење од греха. Хлеб праведности се шири еванђеоском

Речју воде и Духа и тако ослобађа људе од силе таме и преноси их у Царство Сина и Његове љубави (Јован 4:34, Колошанима 1:13). Ако занемаримо узимање хлеба еванђеља воде и Духа, онда ћемо неизбежно пасти или умрети. Временом, због слабости наших тела, наша вера у еванђеље воде и Духа може бити ослабљена. Али ако се држимо еванђеља воде и Духа у време проблема, онда је заиста могуће кроз прозор видети прилику да наше душе постану још јаче. Када чујемо и размислимо о овом еванђељу



истине, како је више слушамо, наше душе су више ојачане, јача наша вера, и обновљеном снагом видимо раст у нашем срцу. Ми треба да слушамо еванђеље воде и Духа свакодневно, и учврстимо и прочистимо нашу веру у ово еванђеље. Како Бог каже, “Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад.” (Пословице 25:4), ми треба да прочистимо веру – тако да, ми треба да наставимо да слушамо еванђеље воде и Духа, спознамо је у нашим срцима, и размишљамо о њој све време – јер је еванђеље воде и Духа хлеб живота који нас чини живим! Како је Исус реко у Господњој Молитви, “хлеб наш дај нам данас,” наш Господ нам је заиста дао Реч еванђеља воде и Духа. Зато је Он нама реко да се молимо на овај начин. Када дође до спасења са ослобађањем од

греха које нам је Бог дао, ми морамо разјаснити каква је наша вера била пре

спасења од греха. “Пре него што сам знао ову истину, нисам био спашен од греха.” Ми морамо јасно да прихватимо да у време, када смо мислили да верујемо у Исуса, нисмо били спашени од греха. “Ја нисам био сасвим спашен од греха у то време, али када сам наставио да слушам ово еванђеље воде и Духа, дошао сам тада до вере у њега у свом срцу. Иако сам веровао у Исуса као свог

Спаситеља раније, моје спасење није било савршено тада, али сада, слушајући истинско еванђеље воде и Духа, ја сам заиста спашен. Сада могу да верујем у еванђеље воде и Духа, и ја заиста верујем у њега.” Тако је само онда када схватите и верујете да вас је Господ сасвим спасао од греха Својим крштењем и крвљу на Крсту који је дар истинског спасења које силази твом срцу са Небеса. Вера у ову истину је она која те спашава. Еванђеље воде и Духа откривена у Библији



је различита од вере коју смо имали раније. Ми смо, тада, веровали само у еванђеље крви на Крсту, уместо у савршено еванђеље воде и Духа. Вера само у Крст и вера у еванђеље воде и Духа могу да изгледају у почетку сродне, али су на крају две потпуно различите. Пре него што дођете до знања о овом еванђељу воде и Духа, нисте ли веровали само у крв на Крсту? Да ли ће се онда вратити сви ваши остали греси? Наравно не! Када верујете само у Исусову крв на Крсту, ви ћете и даље имати актуелне грехе у вашем срцу. То је разлика између вере у еванђеље воде и Духа и вере само у Крст. Јасна разлика је у томе што они који верују

само у крв на Крсту нису спашени док они који верују у еванђеље воде и Духа јесу спашени од свих својих грехова. Тако да су, њихове душе непогрешиво другачије. Али свакидашњи људи то не схватају. Иако два

еванђеља могу да изгледају слично, постоји велика празнина у вери између ова два која не могу да се премосте. Када мале разлике између било да или не верујемо у крштење Исусово је оно што чини да примимо или изгубимо вечни живот, онда ми можемо само да признамо да постоје разлике између ове две вере које никада не могу да се порубе. Ми морамо да знамо тачно која вера

ограђује наше спасење од греха. Јасно - скројен статус спасења биће онда када прихватимо да нисмо били спашени пре него што смо поверовали у еванђеље воде и Духа, и да сада сигурно верујете у истинско еванђеље воде и Духа свим својим срцем. Ако верујете у еванђеље воде и Духа у сред

свог срца, тада ви морате јасно да прихватите ово пред Богом, да сте примили ослобођење од ваших грехова слушајући и верујући у еванђеље воде и Духа. Ако сада верујете у



истину еванђеља воде и Духа, онда ви можете непогрешиво наћи ово забележено у вашем срцу. Ми морамо испитати нашу веру пажљиво

пред Богом. Нема никакве срамоте у испитивању наше вере. Ако се узме пет година од када сте најпре поверовали у Исуса да би дошли до вере у еванђеље воде и Духа сред свог срца, нема никакве срамоте. Ако то захтева ваших 10 година да се спасите, нема срамоте у томе, и ако захтева ваших 20 година да се спасите, то и даље није никаква срамота. Шта више, то је благослов. Међутим, у стварности постоји много оних

који настоје да се спасу од греха. Али Свети Дух, који истражује све ствари, не може одобрити њихову веру, јер она не повлачи једну јасну - одсечну линију искреног спасења. То је разборитије, иако сада, да би поставили граничну линију нашег спасења

јасније – не да би знали тачан дан када смо спашени, већ шта је важније овде је јасна разлика између пре и после спасења – и упечатљива је исповест наше савршене вере.

Наши очеви су такође веровали у исто Еванђеље које ми сада верујемо

Прелазећи Црвено Море, када је народ

Израела намеравао да пређе Реку Јордан да би ушао у земљу Канан, они су могли безбедно да је пређу само ако су заиста следили своје свештенике који су најпре носили Божији Ковчег Завета. Ако ми мислимо сами за себе, “О, тако ја могу да пређем Реку Јордан,” и не пређемо је заиста, онда ми не можемо да уђемо у земљу Канан, јер смо желели да останемо на другој страни реке. Да би прешли



у земљу Канан, ми безусловно морамо прећи Црвено Море и Реку Јордан помоћу вере у Господа. Духовно речено, Река Јордан је река смрти

и васкрсења. Вера која нас је спасила од греха је вера да, “Завршићу падом у пакао, међутим Господ је долазио на ову земљу и спасао ме Својим крштењем и крвљу на Крсту.” Да би нас спасао савршено, наш Господ се крстио у Реци Јордан и пролио Своју крв на Крсту. На тај начин Он је узео наше грехе и платио цену греха дајући Свој сопствени живот у нашу корист. Сада, ми морамо да верујемо у ову истину и повучемо линију вере и линију спасења јасно у нашим срцима. Као што проповедам Реч Божију, могу да

видим да је много оних у Његовој Цркви који и даље нису јасно повукли линију спасења у сред својих срца тако да нису способни да следе Господа. Они се чуде како могу да

повуку ову линију између оног пре и оног после спасења. Они се изговарају речима, “Има ли икога на овој земљи да је повукао ову линију? Да ли је Апостол Павле то учинио? Да ли је Петар учинио? Не нико никада то није учинио.” Али сви Апостоли са вером попут Павлове и Петрове су повукли линију спасења. У Павловљевом случају, он је повукао

линију док је био на путу за Дамаск. Стога, он често спомиње речи “једном, у прошлости, или пре” у супротности са речју “сада.” Тако и Петар, он такође користи исту реч више пута (1 Петрова 2:10, 14, 25). Ми можемо да видимо да је он такође повукао линију када погледамо на исповест: “А Симон Петар одговори и рече: Ти си Христос, Син Бога Живога” (Матеј 16:16), и, “За спомен тога и нас сад спасава крштење, али не прање телесне нечистоте, него обећање добре



савести Богу васкрсењем Исуса Христа.” (1 Петрова 3:21). Обојица и Павле и Петар јасно повлаче линију вере између пре и после свог спасења. Стога, ово питање да ли или не верујете у

еванђеље воде и Духа није проблем неког другог, већ је велики проблем ваше сопствене душе. Слуге Божије у Библији су сви прионули на проблем греха. Зато је ово критично важан проблем за грех. Зато што је ово критично важан проблем за све нас, ми сами морамо да га решимо вером. Када верујемо у еванђеље воде и Духа и тако решимо проблем греха у сред срца, Бог је веома задовољан. Да ли желите да угодите Богу? Онда све што треба да учините је да препознате вашу грешност и решите тај проблем вером у еванђеље воде и Духа. Ако све ово време нисте били спашени до сада, онда морате да исповедите, “Боже, ја нисам још спашен.”

Исус је рекао, “И шта свежеш на земљи биће свезано на небесима, и шта разрешиш на земљи биће разрешено на небесима.” (Матеј 16:19). Са наше стране, морамо најпре да прихватимо, “Бог ме је спасао водом и Духом. Управо сада, у сред мог срца, верујем у истину еванђеља воде и Духа. Не постоји ни мало сумње да не је Господ спасао кроз еванђеље воде и Духа.” Морамо сви да прихватимо еванђеље воде

и Духа у наша срца. “Верујем у ово еванђеље. Зато што је то истина, зато што је Господ упио све моје грехе више него довољно, ја верујем у ово еванђеље сада. Ја сам спашен вером.” Када ми стога препознамо и верујемо у еванђеље дато од Господа, онда нам Бог каже, “Ја одобравам твоју веру.” Када нам је Бог већ дао истину воде и Духа

којом може да нас спасе савршено, ако ми, са наше стране, не повучемо линију спасења и



прихватимо ово спасење вером у ову истину, онда Бог, са Његове стране, не може да нас препозна као спашене. Зато Бог поступа са нама лично али нас не обавезује, ако не верујете у еванђеље воде и Духа у сред свог срца, онда Он не може да вам да ослобођење од греха. Ако нисте упознали еванђеље воде и Духа у свом срцу, другим речима, Свети Дух не може да станује у вашем срцу. Да ли смо одбацили сва друга еванђеља као

лажна осим еванђеље воде и Духа? Или мислимо иако је лажно еванђеље да је оно ипак употребљиво, и да не треба да га одбацујемо? Ми треба да преиспитамо себе и видимо колико исправно верујемо. Хајде да претпоставимо на тренутак да ми идемо по гомили коришћених справа и електронике. Хајде да затим претпоставимо да донесемо нешто од тога кући, мислећи да ћемо моћи да то поправимо, али откривамо касније да

ништа од тога не ради и да је то некорисно. Треба ли онда и даље да то чувамо или да бацимо? Једном када одлучимо да је нешто бескорисно, наравно да ћемо све то да бацимо. Када досегнете закључак да нешто никада неће бити корисно за вас и да није аутентично у свему, онда ви морате такође да знате како да га одлучно одбаците. Ако ћемо тако да поступамо са земаљским

стварима, како би онда требало да то буде са нашим духовним стварима? Ми морамо бити још више одлучни у нашем одбацивању лажи у нашим духовним стварима. Ми морамо повући јасну линију за ово разликовање наше вере у еванђељу воде и Духа од лажне вере која верује само у крв на Крсту; ми морамо да препознамо да вера само у крв на Крсту никада неће да нам донесе спасење; и ми морамо одлучно да одбацимо погрешну науку. Које је еванђеље је библијско? Да ли је то



еванђеље само крви на Крсту? Или је то еванђеље воде и Духа? Ваша вера која верује у еванђеље воде и Духа и која вас је спасла од ваших грехова је она која годи Богу. У кратко, постоје две врсте Хришћана: Они

који знају и верују у еванђеље воде и Духа и они који не верују. Ово може изгледати како обоје воде сличан живот вере, али истина је у бити да су ово двоје потпуно различити. Да ли ви, на неки начин, мислите да је непотпуно еванђеље у које сте раније веровали и даље употребљиво? Да ли и даље држите то сво време, мислећи да се може користити понекад касније? Таква вера је лажна вера, тако нешто што

долази од људски – створеног мишљења, је такво да га морате одбацити као стари терет ваше прошлости. И то стога што и даље одбацујете неистину и лажи који вам праве проблеме по сред вашег срца. Предлажем вам

да запамтите Његову Реч: “Уредбе моје држите; живинчета свог не пуштај на живинче друге врсте; не засевај њиве своје двојаким семеном, и не облачи на се хаљине од двојаких ствари” (Левитима 19:19).

Да би ушли у Свето Место, ми можемо ући само кроз та Врата

Од којег материјала су била врата Шатора

начињена? Она су била исткана плавим, тамноцрвеним, и црвеним концем на фино тканом платну. Они који су рођени изнова водом и Духом морају отворити ова врата Шатора и ући у Свето Место. Под стубовима на вратима Шатора, била су намештена бронзана постоља. Ова бронзана постоља нас доводе до сазнања да је еванђеље воде и Духа истина спасења.



Они нас уче да иако немамо избора осим да будемо осуђени од Бога и умремо ради наших грехова, примањем благослова поновног рођења водом кроз еванђеље воде и духа, ми постајемо Божији народ. Ми можемо да уђемо у Шатор само када одбацимо погрешну идеју да, су боје четири конца коришћена на овим вратима, и ми се не можемо спасти само вером у Исусову службу манифестовану у црвеном концу. Док ми не одбацимо своје его – центрично

мишљење и веру, ми никада нећемо поверовати у спасење манифестовано у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу. Ми морамо да препознамо да је истина манифестована у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу и фином ланеном платну еванђеље воде и Духа, и ми морамо да спознамо наше лажно его – центрично мишљење када смо раније веровали само у

крв на Крсту. Ако је Божија воља, онда ће вас Он водити

ка истини еванђеља воде и Духа. Само они који верују у ову истину еванђеља воде и Духа могу да се ослободе од свих својих грехова и приме вечни живот. само онда ми можемо да отворимо врата спасења вером у ову истину у сред својих срца и уђемо у Свето Место. Ако вам не можете да разазнате вашу

лажну веру коју сте имали раније ви дођите да упознате еванђеље воде и Духа, тада ћете испаштати казну за грех, јер нећете бити способни да се спасите. Ако се то догоди, ви не можете чак ни да уђете у Свето Место и узмете хлеб живота. Само када уђете у Свето Место вером у еванђеље водом и Духом имаћете снагу за хлеб живота. Морате да схватите да вас Господ начинио

Божијим дететом прањем ваших грехова Својим крштењем, плавим концем, трпљењем



осуде за наше грехе крварењем на Крсту, црвеном нити. И ви морате јасно да схватите и верујете да је еванђеље воде и Духа истина која је апсолутно неопходна за вас. Ви можете да дођете у Божију Цркву и узмете део хлеба живота са праведнима само када знате да је Бог Онај који вам је дао еванђеље воде и Духа, и само када верујете у ово еванђеље.

Тело Господње је Хлеб Живота и опроштење од греха

Хајде да окренемо Јована 6:49-53: “‘Очеви

ваши једоше ману у пустињи, и помреше. Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре. Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света. А Јевреји се препираху међу

собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо? А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.’” Исус је рекао да само они који једу Његово тело и пију Његову крв имају вечни живот. Ови пасуси значе да свако од нас мора да једе тело Исусово и пије Његову крв. Како, онда, можемо да једемо тело Исусово

и пијемо Његову крв? То је могуће путем вере у еванђеље воде и Духа да можемо да једемо тело Исусово и пијемо Његову крв. Помоћу вере да је Исус узео све наше грехе Својим крштењем, ми можемо да једемо Његово тело, и вером да Исус носи наше грехе и да је био осуђен на Крст за то, ми можемо да пијемо Његову крв. Ми морамо такође да верујемо да је кроз

дело спасења манифестовано у плавом,



тамноцрвеном и црвеном концу и фином ланеном платну, Исус упио наше грехе и учинио нас самом Божијом децом. Захваљујући томе како сте можда веровали раније у еванђеље воде и Духа, морате упознати да је та ваша стара вера била погрешна, и сада морате да подигнете оквир вере са телом и крвљу Исусовом и да једете хлеб из Речи. Јован 6:53 тврди, “Заиста, заиста вам

кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.” Иако сада, неки људи користе ове пасусе да потврде науку о оностраној супстанцији. Ова наука држи да хлеб и вино употребљено у Светом Причешћу јесте преобраћена заиста у тело и крв Исусову када припреме ритуал вером. Међутим ми морамо да схватимо и верујемо да су ови пасуси у Јовану 6:23, далеко од оностране супстанце, у

бити говоре о еванђељу воде и Духа. У току Светог Причешћа, ако чекате у

врсти и свештеник ставља комад хлеба у ваша уста, да ли ће се овај хлеб тада трансформисати у тело Исусово? Неће! Ми можемо јести тело Исусово и пити Његову крв вером да је Исус дошао на ову земљу, узео грехе са света и очистио нас помоћу крштења, понео наше грехе на Крст и умро на њему, и тако нас спасао од смрти. Они који једу тело Исусово и пију Његову

крв вером јесу они који верују у истину да је Исус, плавим и тамноцрвеним концем, спасао нас од греха узимајући наше грехе и носећи осуду за грех на Свом сопственом телу. Ми морамо да једемо тело Исусово и пијемо Његову крв нашом вером у крштење и крв Исуса Христа. Да би прихватио наше грехе пренесене на

Њега, Исус је био крштен од Јована



Крститеља у Реци Јордан. Хајде да окренемо Матеја 3:15-17: “А Исус одговори и рече му: Остави сад, јер тако нам треба испунити сваку правду. Тада Јован остави Га. И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише Му се небеса, и виде Духа Божјег где силази као голуб и дође на Њега. И гле, глас с неба који говори: Ово је Син мој љубазни који је по мојој вољи.” Исус узео све грехе када је био крштен од

Јована и умро на Крсту тако да је испунио сву праведност Божију. Наша вера у истину еванђеља, да су сви греси света пренесени на Исуса Христа када се крстио од Јована, је права вера којом можемо да једемо тело Исусово и пијемо Његову крв. Ако препознамо ову истину, онда смо ми

већ јели тело Исусово вером. Да су ваши греси са света пренесени на Исуса Христа једном и за увек је истина, и стога је необично

важно за вас да верујете ово у сред вашег срца. Ова вера омогућава да једете тело Исусово. Када су ваши греси пренесени на Исуса кроз Његово крштење? Само онда када верујете ово ви можете да једете тело Исусово. Након крштења Исусовог, Јован Крститељ је узвикнуо, “Гле, јагње Божије које узе на се грехе света!” (Јован 1:29) И зато што је Исус прихватио грехе света

кроз Своје крштење, Он је понео све на Свом сопственом телу, био распет, и пролио је Своју крв и умро. Овим распећем, прикуцан у оба Своја стопала и руке, и крвавећи Својом крвљу, Исус је узвикнуо у тренутку смрти, “То се завршило!” Он је тада устао из мртвих у трећи дан, проносио сведочанство 40 дана, подигао се на Небеса управо како је изгледао, и Он сада седи са десне стране од Бога Оца. И Он је такође обећао да ће се вратити баш као што се и подигао на Небеса. Да ли верујете у



ову истину у сред ваших срца? Вером у ову истину ви можете да једете тело Исусово и пијете Његову крв. Када ми заиста верујемо сред свог срца можемо да једемо тело Исусово и пијемо Његову крв. То је вером да можемо јести хлеб на Светом Месту. Наш Господ нам заповеда да се увек сећамо

Његовог тела и крви када год се скупимо заједно (1 Коринћанима 11:26). Тако да, у свако доба када се скупимо заједно, морамо да се подсећамо на Његово тело и на крв Исусову сво време. Када помоћу вере тобоже једемо тело Исусово и пијемо Његову крв када год се скупимо заједно, како можемо држати Свету Причест само као формални ритуал? Зато што верујемо у крштење кроз које је

Исус узео грехе на Своје сопствено тело и у Његову жртвену крв на Крсту, помоћу вере се сећамо Његовог тела и крви свакодневно. Зато што верујемо у истину воде и Духа које

свакодневно једемо као тело Исусово и пијемо Његову крв. Као што је Исус рекао, “Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни (Јован 6:54),” Он ће подићи оне који једу Његово тело и пију Његову крв у последњи дан. Ми морамо да прихватимо да ако нам наша

вера није омогућила да једемо тело Исусово и пијемо Његову крв, онда је то погрешна вера. Наш Господ је рекао, “Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан: Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће. Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему. Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради.” (Јован 6:54-57). Они који једу тело Господње и пију Његову

крв вером живеће ради Њега. Другачије, они који не једу Господње тело и не пију његову



крв умреће, зато што они не верују. Али то није тешко за нас да једемо тело Исусово и пијемо Његову крв путем вере. Хајде да претпоставимо на тренутак да

постоји испит за спасење који ми морамо да прођемо да би ушли у Царство Божије. Једно од тих питања је, “Која вера нам омогућава да једемо тело Исусову и пијемо Његову крв?” Како ћемо да одговоримо на ово питање? Када обоје и тело и крв Исусова сачињавају истину, можемо ли да кажемо да једемо Његово тело када се у бити напијемо само Његове крви? Ми морамо да саставимо крштење и Крст Исусов као наш одговор. Ми можемо да уђемо у Царство Небеско само када једемо тело Исусово и пијемо Његову крв. Чак и ако раније нисмо веровали и погрешно разумели, ако обратимо наше срце, једемо тело Исусово и пијемо Његову крв, ми тада можемо да прођемо тест. Ако верујемо у

тело и крв Исусову управо сада, у овом истом моменту, то је довољно да ми можемо да прођемо испит. Људи гледају на спољашњу појаву, али Бог

гледа по сред нашег срца, и када верујемо и у крштење Исусово и крв на Крсту, ми тада једемо тело Исусово и пијемо Његову крв. Добар изглед нашег срца је битан ако заиста имамо веру у тело и крв Исусову у нашим срцима. Стога, ако не верујемо у тело и крв Исусову у сред нашег срца, онда ми нећемо бити спашени од греха. Није важно како сте веровали раније, ако сада имате веру у обоје и тело и крв Исусову, онда можете ући у Царство Небеско. Многи религиозни људи у овом свету

завршавају дискусије о веродостојности науке о оностраној супстанци. Оно шта заиста треба да знамо у бити је вера која нам омогућава да једемо тело Исусово и пијемо Његову крв.



Али ово је могуће само када верујемо у еванђеље воде и Духа у нашим срцима. Вером у Исуса у сред нашег срца кроз еванђеље воде и Духа је узимање правог хлеба и узимање правог пића.

Ми морамо да верујемо у Крштење и Крв Исусову као наше ослобођење од греха

Наш Господ каже, “крв је моја право пиће.”

(Јован 6:55). Наш Господ носи осуду за грех на Крст. Вера да је Исус узео наше грехе крштењем и проливањем Своје крви на Крсту је вера која нам омогућава да пијемо крв Исусову. Кроз крштење које је Он примио од Јована, Исус је узео све наше грехе, укључујући оне од наше деце, наших родитеља, и било кога и свакога од нас, и

проливањем Његове крви на Крсту Он носи осуду за све њихове грехе. Са Његовим крштењем и крвљу, Исус је решио све наше проблеме греха сасвим за свакога у читавом свету. Вера да је Исус узео наше грехе Својим крштењем и да је био осуђен ради наших грехова са Својом крвљу на Крсту јесте узимање крви Исусове вером. У данашњем свету, постоје многи који кажу

да верују у еванђеље воде и Духа само својим речима. Али они не верују потпуно у тело и крв Исусову. Свако ко нема потпуне вере у тело и крв Исусову не могу да се ослободе греха. Ви сте можда веровали да је крв на Крсту била једина истина, али сада када сте нашли праву истину, морате да имате веру јасног разумевања у тело и крв Исусову. Само тада ће Бог да вас препозна као спашеног. Али, другачије, ако не повучете јасну линију спасења овом објавом – а то је, ослобођењем



од греха примљено вером у тело и крв Исусову сред срца – онда ви не можете да имате веру коју одобрава Бог. Наш Господ каже, “Који једе моје тело и

пије моју крв стоји у мени и ја у њему.” (Јован 6:56). Али док не једемо тело Исусово и не пијемо Његову крв путем вере, ми не можемо да уђемо у присуство Божије. И свако ко нема ову веру у тело и крв Исусову не може да борави у Господу. Искрено се надам да ни један међу светима, радницима и слугама Божијим у нашој Цркви неће трагично отпасти од своје вере у тело и крв Исусову. Када је Содома и Гомора била уништена

ватром, Лотови зетови су Божију Реч живота коју им је Лот пренео сматрали само шалом. За оне који не узимају Реч Божију за озбиљно, суд Божији ће их стићи баш како је то записано. Неверници ће бити осуђени ради својих грехова за неверу. Они ће бити

уништени за своје грехе. Ово је одрицање немарним смехом који може да буде ивица изнад које је церекање. Еванђеље воде и Духа указује на веру у

тело и крв Исусову. Вером у ову истину да смо ослобођени од наших грехова примамо вечни живот. Због вере у тело и крв Исусову у коју верујемо што је истинито еванђеље и права истина, ми морамо да држимо ову веру у нашим срцима. Најпре подизањем оквира вере високо у нашим срцима, ми морамо држати тесно све Речи Божије и никада не дозволити да склизну од нас. Вером у нашим срцима, ми морамо да прихватимо истину да је Бог упио сву нашу неправду грешника својим телом и крвљу Исусовом. Надам се и молим да сви верујете у

еванђеље воде и Духа које је испунио Господ, једете хлеб спасења који нас спасава од наших грехова, и тако примите вечни живот.


ПРОПОВЕД

9

238 Златни свећњак


Златни свећњак

< Излазак 25:31-40 > “И начини свећњак од чистог злата,

једноставан нека буде свећњак; ступ и гране и чашице, јабуке, и цветови нека буду у њега. А шест грана нека му излази са страна, три гране с једне стране свећњака а три гране с друге стране свећњака. Три чашице као бадем нека буду на једној грани и јабука и цвет, и три чашице као бадем и јабука и цвет на другој грани; тако нека буде на шест грана што излазе из свећњака. И на самом свећњаку нека буду четири чашице као бадем и јабуке и цветови. Једна јабука под две гране што излазе из њега, и једна јабука под друге две гране што излазе из њега, и једна јабука под друге две гране што излазе из њега; тако ће бити под шест

грана што ће излазити из свећњака; Јабуке и гране њихове из њега нека излазе; све једноставно од чистог злата. И начинићеш му седам жижака, и палићеш их да светле са сваке стране; И усекачи и спремице за гар нека буду од чистог злата. Од таланта чистог злата нека буде начињен са свим тим справама. И гледај, те начини све ово по слици која ти је показана на гори.”

Златни свећњак је био начињен од таланта

чистог злата. Његова оса је била искована из једног комада таланта чистог злата, са три гране које су излазиле са обе своје стране, и седам светиљки смештених на врх осовине и својих шест грана. Као што је златни свећњак начињен од таланта чистог злата, освајао је блиставим и дивним изгледом који је поседовао.



На врху златног свећњака, било је седам светиљки на уље, што је било светло за осветљавање Светог Места све време. Човек је могао ући у Свето Место само подизањем и отварањем врата Шатора истканих од плавог, тамноцрвеног, и црвеног конца и финог ланеног платна. Они који могу да уђу у ово место су они који верују у дело спасења манифестованог у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу. Тако да, нико није могао да уђе у Свето Место без ове вере, која је место дозвољено само онима који знају тајну плавог, тамноцрвеног, и црвеног конца и финог ланеног платна манифестованог у завеси врата Шатора. Стога, само они који верују у чудесно

спасење начињено плавим, тамноцрвеним, и црвеним концем и фино ланено платно могу да постану чланови Божије Цркве. Четири боје на завеси врата Шатора су сенка

еванђеља воде и Духа, преобликованим за долазак Исуса, који је узео на себе наше грехе и био распет и пролио Своју крв. Ништа друго осим овог правог еванђеља

воде и Духа није еванђеље ослобођења од греха које нам је Господ дао. Еванђеље воде и Духа је сачињено од крштења које је Исус Христ примио и затим био осуђен на Крст који је носио да би нама дао благослов отпуштања греха. Као такав, само они који свим срцем верују у ову истину могу бити ослобођени од свих својих грехова. Бог, другим речима, допуштао је само онима који верују у истину плавог, тамноцрвеног, и црвеног конца и фино ланеног платна да би ушли у Свето Место. Као што је свећњак унутар Светог Места

увек осветљавао својом блиставом светлошћу, тако да су они постали Божија деца вером у еванђеље воде и Духа које осветљава овај свет



својом светлошћу спасења да спаси људе од њиховог греха. Другим речима, само они који су примили ослобођење од греха кроз еванђеље воде и Духа могу да испуне улогу свећњака који даје светлост спасења, тако да остали могу да знају такође ову истину и приме ослобођење од својих грехова. Златни свећњак има светове, украсна

дугмад, и кугле. Како је Бог заповедио да седам светиљки треба ставити на свећњак, када је свећњак засветлео, тама је нестала у Светом Месту за све време. Ово значи да праведни који су очишћени од својих грехова вером у еванђеље воде и Духа скупљени заједно, граде Божију Цркву, и светле овом свету. Светло свећњака које је сијало у Светом Месту је еванђеље воде и Духа, које отклања таму са овог света. Да би нас спасао од греха, Исус Христ је

дошао на ову земљу, уобличио се у тело

човека. И понео је наше грехе, Он је био крштен од Јована, и носио је осуду за наше грехе, Он је био распет. Исус је тако постао светло спасења. У дворишту Шатора, грешници су преносили своје грехе на своју жртвену понуду полагањем руку на њену главу и она би носила осуду за своје грехе те би убили своју жртву. Попут тога, Исус Христ је довршио наше

спасење крштењем и смрћу на Крсту сагласно закону Божијем, и Он је постао светло спасења за сво човечанство. Са службом манифестованом у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу и фином ланеном платну, Исус Христ је испунио спасење човечанства. Ми смо тако спашени од наших грехова вером у еванђеље крштења и крви које је Исус Христ нама дао. Сви који верују у Исуса морају такође да открију ово светло истине. Исус Христ је светлео светлошћу спасења у



овом свету да би само они који су рођени изнова водом и Духом могли да уђу у Царство Божије. Тако да, само они који су рођени изнова водом и Духом могу да постану део Божије Цркве и буду квалификовани да светле и шире светлост воде и Духа кроз читав свет. Зато само они верују у еванђеље воде и Духа и шире га, Бог је поверио ово еванђеље воде и Духа посебно њима и дозволио им да сијају светлошћу правог еванђеља. Тако да, ми треба да схватимо да је посао у

ширењу светла еванђеља широм света може да се обави само помоћу оних који верују у еванђеље воде и Духа као у праву истину. Грешници не могу да уђу у Свето Место. Само они који верују у еванђеље манифестовано у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу на вратима Шатора могу да уђу. Стога, само они који знају истину плавог, тамноцрвеног, и црвеног конца и верују у то

свим срцем могу да уђу у Шатор и понесу задатак да светле блиставом светлошћу спасења. На вратима од дворишта Шатора, застор

који је био сачињен од плавог, тамноцрвеног, и црвеног конца такође је осветљавао пут. За оне који гледају ка Шатору да би принели своју жртву у њему, Бог је начинио врата на његовом дворишту са исте четири боје. Али људи из времена Старог Завета нису могли да се сасвим очисте кроз њихове дневне понуде. Они су требали стога да наставе да чекају на Месију. Међутим, када је Исус Христ Месија заиста дошао, они нису схватили да је Он постао прави Месија давши им вечну понуду сагласно откривењу сачињеном у четири боје на застору врата од Шатора. Ово је само попут оних Хришћана данас

који, чак као и они зову име Исусово, не знајући да је Он дошао плавим,



тамноцрвеним, и црвеним концем и финим ланеним платном и спасао нас савршено. Када људи из Старог Завета дају своју жртвену понуду свакодневно полагањем руку и крвљу понуде, они су требали да верују да ће Спаситељ да се појави на тај начин, баш као што су они приносили понуду. Попут тога, људи овог света морају такође

да верују да је Исус Христ Спаситељ који је дошао на ову земљу, узео грехе са света крштењем сагласно Старо Заветном жртвеном систему са полагањем руку и крвљу, био распет и пролио Своју крв, и тако спасао Свој народ од греха. Али стога што они не знају жртвени систем из Старог Завета, немају идеје зашто је Исус дошао Крштењем и крвљу, или крвљу на Крсту само, или само као планирани Спаситељ. У Божијим очима, вера данашњих

Хришћана стављена у жртвени систем из

Старог Завета је са недостатком као што је то било са народом Израела. Зато они немају истиниту веру у Месију који је манифестован у жртвеном систему, они не могу да верују да је Месија дошао, био крштен, и пролио Своју крв. Али сви људи са овог света, укључујући народ Израела, морају да верују у еванђеље воде и Духа, којим је Исус спасао њих од њихових грехова кроз службу Својим крштењем и Својим распећем. Да би спасао вас и мене од свих наших

грехова и осуде, Исус Христ је био крштен и пролио је Своју крв. Кроз истину садржану у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу манифестованом у вратима Шатора, сенком еванђеља воде и Духа, ми постајемо способни да упознамо Исуса Христа. Ова истина спасења је да људи могу да приме ослобођење од својих грехова вером у истинито еванђеље у њиховим срцима. Вером у еванђеље воде и



Духа које је Исус Христ дао нама актуелним доласком на овај свет, био крштен, и умро на Крсту, ви морате да имате веру која вас спасава у вашем срцу. Ова истина је спасла вас од свих ваших грехова. У светој Кући Божијој, било је троја врата

са засторима. Сва ова врата су била исткана од плавог, тамноцрвеног, и црвеног конца и финог ланеног платна. Баш као што сам вам рекао изнова и изнова, ове четири боје откривају тачно Божије спасење: Да би нас спасио од наших грехова, Бог је поставио закон отпуштања греха и довршио га кроз плави, тамноцрвени, и црвени конац и фино ланено платно. Стога, ако верујемо сагласно овом закону отпуштања грехова, онда ће Бог прихватити нашу веру и заувек нас спасити од наших грехова. То је помоћу вере у еванђеље воде и Духа

манифестованог у плавом, тамноцрвеном, и

црвеном концу да свако од нас може да се спасе од свих грехова заувек. Знајући и верујући у истину означену жртвеним системом датим од Бога, свако може да иде ка Њему. На уласку у Свето Место, Кућу Божију, било је пет стубова, и застор исткан са плавим, тамноцрвеним, и црвеним концем и финим ланеним платном окаченим на ове стубове. Да би ми отишли Богу, морамо имати четири веровања манифестованих у четворо – обојеном застору на вратима. Вера показана у плавом концу је та да је

Исус Христ прихватио наше грехе крштењем, и вера манифестована у црвеном концу била је та да је Исус носио осуду греха и био распет и пролио Своју крв. Ова вера откривена у тамноцрвеној боји јесте да је Исус Бог Лично, и вера манифестована у фином ланеном платну је вера у Његову детаљну Реч да ће нас Бог учинити



безгрешним прањем наших грехова са горе поменутим концем – и то, са плавим, тамноцрвеним, и црвеним концем. Ово је истина названа еванђеље воде и Духа. Као такво, путем вере да нас је Исус спасао кроз воду и Дух, ми можемо да уђемо у Царство Божије. Ово је вера оних који могу да отворе врата Шатора и уђу у Свето Место. Врата дворишта од Шатора исткана плавим,

тамноцрвеним, и црвеним концем оспособила су нас да схватимо Божији план онако како је Он желео да нас спасе, показујући нам да наше спасење, долази од опраштања греха које је поставио Бог, што није постигнуто кроз наше сопствене људски – учињене напоре. Чак и ако молимо за опроштај за наше грехе свакодневно, без жртвене понуде за окајавање греха, преношење греха полагањем руку, и проливањем крви ми не можемо да будемо спашени од вечитих грехова. Само када

жртвена понуда која долази да ас спасе од наших грехова узима наше вечите грехе са света може потпуно да нас спасе помоћу вере у ову истину и тако примимо ослобођење од греха. Ако имамо у нашим срцима веру у ово

еванђеље истине, онда ћемо бити способни да ширимо еванђеље спасења које доноси вечни живот свакој изгубљеној души. вером у службу Исусову манифестовану у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу, ми можемо да осветлимо овај свет истином ослобођења од греха. Свећњак у Светом Месту је имао седам светиљки, и када су ове лампе светлале, њихова светлост је била одражена на зидовима Шатора начињеним од дасака обложених са златом, стога је сва светлост унутар Светог Места бљештала. Да није било свећњака у Светом Месту, онда би било мрачно. Ово је разлог зашто их је Бог



наместио, овде у потамнелом свету, свеце и слуге Своје које верују у еванђеље воде и Духа.

Која је улога златних Свећњака? Златни свећњаци нам показују да је Бог

нама дао веру у истину, која постаје светло за свет. Наша вера је она која верује да је Исус био рођен на овој земљи, био крштен, и пролио Своју крв на Крсту. Бог нам је говорио, другим речима, да је бљештава светлост спасење овом вером. Када ми држимо еванђеље воде и Духа у нашим срцима и ширимо ову веру, то је прави тренутак када светло истине светли. Људи ће тада видети и доћи до овог бљештавог светала, схватити да их је Господ спасао са плавим, тамноцрвеним, и црвеним концем и финим ланеним платном,

и постаће лично Божији народ. Ово светло истине је еванђеље воде и Духа планирано и испуњено од Бога Оца, Сина, и Светог Духа. Са нашом вером у истину да је Исус дошао

на овај свет, био крштен и распет, пролио Своју крв и умро, устао из мртвих изнова да би нам дао ослобођење од свих грехова, ми смо ширили еванђеље за оне који жуде да се спасу. Да Исус Христ није био крштен и жртвован за нас, ви и ја не би никада, могли да будемо спашени од наших грехова. Зато је Исус био крштен, пролио Своју крв,

и био жртвован за нас, Он је могао да пружи свим грешницима веру која их спасава. Ми нисмо ширили само неку илузорну науку овде. Широм читавог света, ми смо ширили светло спасења манифестовано у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу и фином ланеном платну. Зато што имамо веру која зна и верује у крштење Исусово и Његову жртву



на Крсту, ми смо раширили светлост живота онима чија су срца у тами. Сви они који су тако осветљени помоћу овог светала носе сведочанство о дивном чуду за нестанак свих грехова из својих срца. Сви људи света ће такође доћи до знања о крштењу које је Исус примио и о жртви на Крсту коју је Он принео да опере све грехе света, путем вере да су то њихово сопствено опроштење греха, они ће доћи открити светло истине. Зашто је Исус Христ дошао на ову земљу?

Зашто је Он требало да буде крштен? Зашто је требало да умре на Крсту? Зашто је Он требало да устане из мртвих изнова у трећи дан? Разлог за ово је тај што је Исус Христ Месија. Да би испунио сво дело спасења као Месија, Исус је био крштен и пролио је Своју крв, и Он стога сија светлом за спасење грешника. Стога, ширењем светла спасења читавим светом, ми можемо да будемо сасвим

способни да знамо ову истину, верујемо у њу, и тако примимо вечни живот. Ви и ја смо свећњаци који светле овим

светом са светлошћу еванђеља воде и Духа. Кроз еванђеље које се шири, људи ће доћи до упознавања светла истине које их је спасило. Они који траже светло у овом тамном свету видеће брилијантну светлост које се проширило, доћи ће до светла истине, и спасиће се од свих својих грехова. Доласком до вере у ову истину, сва људска бића могу бити спасена. Ово еванђеље није теоријско градиво. Тако

да, ми морамо да верујемо са својим искреним срцем. Ми можемо да радимо у ширењу еванђеља само када заиста верујемо у службу Исусову манифестовану у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу и фином ланеном платну. Али иако би ми примили ослобођење од греха, без лампе где се може



ставити уље, ми не можемо да светлимо заувек, и тако нам Бог даје Божију Цркву, наш свећњак. На сваку грану свећњака, биле су кугле, и испод ових кугли било је украсних дугмади. Ово не значи друго осим Цркву изграђену на вери. Место где су само они који су заиста

примили ослобођење од грехова вером у својим срцима и окупљају се јесте Божија права Црква. Глава од Цркве је Исус Христ, и Христ је Њено тело. Управо како се тело помера тачно како глава командује, Црква стога помера своје руке и стопала како је заповедио Исус Христ. Тако се еванђеље служи. Шта, онда, чини и тражи Божија Црква? Потопљен у таму грехова, сав свет је умро, и Црква тражи душе по сред њега које на могу друго осим да падну у пакао. божија Црква је осветлила њих са светлом спасења. Ово је оно што ви и ја чинимо у Његовој

Цркви са нашом вером у еванђеље. У земљама где је дуга историја

Хришћанства, постоји много оних који су стекли високо образовање из Библије. Ја верујем да када они међу таквим људима који су били непрестани тражитељи истине дођу у сусрет са овом истином, они одједном примају ослобођење од својих грехова. Зато ширимо еванђеље воде и Духа таквим људима, и раде за уједињење са сваким изнова – рођеним светим у вери. Зато што Хришћанство, не личи на друге

религије, полагањем основа вере у Реч, људи ће примити ослобођење од граха ако шире Реч тачно. Али ту има оних који дивље стоје против ове истине, само је исмевају и не верују у њу, без обзира колико пута им је проповедано. У детаље, постоје неки који су тврдоглаве религије и не верују у Реч Божију, и такви људи никада неће поверовати у ову



истину воде и Духа. Али шта је са онима који су прихватили Библију као Реч Божију? Огроман број њих ће примити ослобођење од греха слушањем и веровањем у ово еванђеље. Зато ја имам ову веру та служим Бога,

заједно са вама, и чиним то сваки дан. Како дани долазе, ово еванђеље ће бити раширено мноштву народа и велико дело еванђеља ће порасти. Може чак бити случај да Бог ради онде где ми то не можемо да видимо и хиљаде људи заиста примају своје ослобођење од греха свакодневно. И воле вас и мене, и гомила народа ће постати лампе у проповеди људима читавог света вером њихових срца за веру спасења манифестовану у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу и фином ланеном платну. Ја верујем да као што они осветљавају читав свет, нови верници ће се непрестано подизати, и они ће, такође, бити одгојени и шириће ово еванђеље у окрету.

Ми који смо сада постали лампе за Бога осветљавамо светлом спасења нашу веру у истини манифестованој у плавом, тамноцрвеном, црвеном концу и фино тканом ланеном платну. Плави конац је дао светло истине Исусовог крштења – тако да је, Исус носио грехе читавог света крштењем од Јована; тамноцрвени конац осветљава светлом истину да је Исус Цар царева; црвени конац зрачи светлом истине да је Исус понео грехе са света на Крст и пролио Своју крв на њему; и фино исткано ланено платно је светли светлом истине да Реч Божија чини грешнике праведнима. Еванђеље Речи воде и Духа дате од Бога јесу светло истине манифестовано у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу и фином ланеном платну. Ово еванђеље нам такође говори да ће се

Он вратити на ову земљу као Господ у Другом Доласку, донеће нам живот изнова, учиниће



да владамо са Њим за хиљаду година у Миленијском Царству, и оспособиће нас да уђемо у вечно Царство Божије и живимо заувек. Можете ли замислити шта је то вечни живот? Овај универзум је тако простран и широк

да научници кажу да постоје звездани системи изнад звезданих система у другим небројеним галаксијама изван нашег соларног система и Млечног Пута. Област универзума које је Бог створио је изванредно велики. Након нашег спознања универзума, небројена подручја која никада нисмо упознали постављена су широм галаксија. Распрсле звезде које сада падају заправо су комади планета који су делови из дубоких галаксија билионима година раније, тек сада стижу до земљине атмосфере и пале се. Ми смо, другим речима, тек сада

потврдили оно што се десило билионима

година раније. Попут овог, пространо подручје универзума створено од Бога и даље остаје непознато. Али иако нам је непознат универзум, за Бога, он је мален само као длан руке. Бог је свезнајући и свемогући. Онај који је створио све ствари и успоставио ред у универзуму. Ми осветљавамо свет са светлом истине,

која верује у еванђеље воде и Духа да сви можемо да примимо вечно ослобођење од греха и уживамо вечни живот. Деца Божија имају блештаво светло живота које им допушта да живе заувек са Исусом Христом. Бог живи са нама заувек, допушта нам да уживамо у Његовој вољи и облачи нас у Своју славу. Зашто? Зато што верујемо у светло еванђеља са Његовом силом. Једном када откријемо светло које нам допушта да знамо истину, ми нећемо чинити ишта друго осим да ширимо то светло другима.



И када видимо провиђење Божије како делује у читавом универзуму, наша вера у Његово дело може само да поскочи. Неке звезде су нестале билионима година раније, али наше очи још увек могу да их виде јер су оне биле билионима светлосних-година далеко од ове планете! Ми можемо да замислимо поставку “вечности” једино ако истражујемо о бесконачности универзума. Ми који смо постали део Божије Цркве

сада живимо наше животе ширећи светло истинског еванђеља, ради наше вере у истину манифестовану у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу. Ми верујемо да нам ово спасење гарантује вечност и блажени живот у Очевом Царству. И ми знамо да Бог жели да човек буде спашен и да дође до спознаје истине (1 Тимотијева 2:4). Стога, они који знају светло спасења морају да проносе еванђеље воде и Духа, задатак које им је Бог

поверио. Бог нас је благословио са способношћу да

ово чинимо. Схватајући колико је велики благослов, наше право је да проносимо назначени задатак путем вере. Надам се да ћете испунити ваше срце светлом истине Божије. Милошћу Божијом, дошли сте до вере у службу спасења манифестованог у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу и фином ланеном платну, и ми смо постали светло спасења за читав свет, они који осветљавају сав свет. Алелуја! Сву своју захвалност дајем Богу.


ПРОПОВЕД

10

252 Олтар са тамјаном


Олтар са тамјаном

< Излазак 30:1-10 > “Још начини олтар кадиони, од дрвета

ситима начини га. Дужина нека му буде лакат, и ширина лакат, четвороугласт да буде, и два лакта висок; из њега нека му излазе рогови. И покуј га чистим златом, озго са страна унаоколо, и рогове његове; и начини му венац златан унаоколо. И начини му по два биочуга златна испод венца на два угла његова с обе стране, и кроз њих ћеш провући полуге да се може носити. А полуге начини од дрвета ситима, и окуј их у злато. И метни га пред завес који виси пред ковчегом од сведочанства према заклопцу који је над сведочанством, где ћу се с тобом састајати. И нека кади на њему Арон кадом мирисним; свако јутро

нека кади кад спреми жишке. И кад запали Арон жишке увече, нека кади; нека буде кад свагдашњи пред Господом од колена до колена вашег. Не приносите на њему кад туђи нити жртву паљеницу нити принос; ни налив не лијте на њему. Само очишћење нека чини над роговима његовим Арон једном у години; крвљу од жртве за грех у дан очишћења једном у години чиниће очишћења на њему од кољена до кољена вашег; јер је то светиња над светињама Господу.”

Олтар са тамјаном је био место за молитве

Олтар са тамјаном је био начињен од

багремовог дрвета, и он је био квадратан, износио је лакат (45 цм: 1,5 стопе) у обе



дужине и ширину, и 2 лакта у висину. Смештен унутар Светог Места, олтар са тамјаном је био обложен са златом у својој потпуности, са златним калупом около. Четири златна прстена су била смештена у његов калуп да би га држале полуге за ношење. На овом олтару са тамјаном, ничег другог није било осим светог намаза уља и угодног тамјана који би се користио (Излазак 30:22-25). Олтар са тамјаном је био тамјан молитви

принесених Богу. Али пре него што се помолимо на олтару са тамјаном, морамо најпре да откријемо да ли смо квалификовани да се помолимо Богу на овом олтару или нисмо. Како било за квалификацију ради молитве светом Богу најпре морају постати безгрешни прањем његових/њених грехова путем вере. Да би учинили ово, особа мора да буде очишћена од свих његових/њених

грехова вером жртве паљенице и лавором. Бог није чуо молитве грешника (Исаија

59:1-3). Зашто? Зато што Бог прихвата само оне који су опрали све своје грехе вером у еванђеље водом и Духом, Зато је Бог опрао све наше грехе истином манифестованом у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу и фином ланеном платну. Бог је, другим речима, задовољан да чује само молитве праведника (Псалми 34:15, 1 Петрова 3:12).

Природа и стварност за сва људска бића

Када погледамо ближе, видимо да су сва

људска бића, укључујући вас и мене, рођена у бити као грешно семе, и стога сви они греше. Било који и сваки човек су семе зла. Зато што су људи изворно рођени са грехом, они не



могу друго осим да живе своје животе чинећи зла дела. Помисли о себи, ко год да си. Ми можемо да прихватимо пред Богом да смо били зли људи који нису могли да се клоне пада у пакао. Поврх свега, када ми судимо наша дела пред Богом, схватамо да у сагласности са законом Божијим објављујемо да је плата за грех смрт, ми једноставно не можемо да побегнемо од Његове праведности осуде за грех. Због тога што из срца људског долазе зле

мисли, убиства, прељубе, понос и лудост, и тако даље, људи чине ове ствари када год за то имају шансе (Марко 7:21-27). Срце људског бића, у основи је рођено као семе зла и не може друго осим да згреши када год околности пруже прилику, а да ли се икада посраме пред Богом? То није могуће људски – учињеним настојањима. Али ту је само и једино вера која нам допушта да се не

постидимо пред Богом, и то је тако. Ми морамо сви да знамо и верујемо у истину сачињену плавим, тамноцрвеним, и црвеним концем и финим ланеним платном, и истином која нам омогућава да оперемо све наше грехе и тако стојимо пред Богом без стида. Тако да, сваком од нас потпуно треба еванђеље воде и Духа. Нико од нас не може да спречи да не

будемо бачени у пакао што је чињеница ради наших грехова већ само да прихвате ову веру. И за оне који признају пред Богом да припадају паклу, није тако тешко да се поверује у нашим срцима у спасење које нам је Бог дао. Када сусретнемо Бога у пуној истини и искрености, не можемо срамежљиво да кријемо наше срце од Њега, и тако долазимо до спознаје правичности праведника Божијих. Свако је у таквом положају да не може друго осим да буде



кажњен за своје грехе праведним судом Божијим. Праведни закон Божији који објављује да је

плата за грех смрт није закон који сви грешници могу проносе својим сопственим мишљењем или религиозном вером. Зато што је Закон Божији детаљан, тачан, и праведан, он осуђује свакога ко стоји пред њиме да би схватио како су он/она осуђени на пакао ради његових/њених грехова. Сви грешници долазе до схватања да не могу да утекну Божијој осуди чак ни за најмањи свој грех. Стога, нама треба Спаситељ који нас све

ослобађа од греха, и треба да пронађемо ко је Спаситељ. То је Исус Христ, Спаситељ читавог човечанства. Он је Спаситељ који је дошао на ову земљу, који се крстио од Јована да би узео све грехе света, који носи осуду за недостатке свих грешника распећем и Својом проливеном крвљу, и који је тако спасао нас

од свих наших грехова. Нико од нас не разуме да би примање

ослобођења од греха било екстремно тешко. У бити, ми имамо мишљење да ћемо бити спашени само ако знамо Библију у њеној потпуности, или да наше спасење захтева неку врсту добрих дела. Али истина је да спасење дато од Бога јесте другачије. Ова истина спасења је отворена и показује пут за нас да се спасемо од свих наших грехова испитивањем наше савести пред Законом Божијим, препознавањем свих грехова који се налазе у нашем срцу, и веровањем у еванђеље воде и Духа. Ова истина је сенка у вратима Шатора. Отпуштање грехова човечанства долази од

истине драгоценог спасења испуњеног у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу и фином ланеном платну. Путем ове вере у истину да смо сви примили вечно ослобођење



од греха једном за увек. Чинећи тако, свако мора да препозна да је свако одређен за пакао ради својих грехова и да верује у еванђеље манифестовано у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу, тако примају ослобођење од својих грехова све од једном. Еванђеље које је Бог нама дао је еванђеље које се налази у еванђељу истине садржано у плавом, тамноцрвеном и црвеном концу и фином ланеном платну. Сви морају да верују у еванђеље истине,

јер ако не верују у истину садржану у овом еванђељу, онда они не могу бити ослобођени од својих грехова. Али они који верују у ову истину спасења коју је Бог испунио еванђељем воде и Духа довољно су достојни да буду спашени од свих својих грехова и постану лично Божија деца. Тако да, постанемо они који могу да иду пред Бога и моле се Њему, ми морамо најпре да верујемо

у истину воде и Духа, еванђеље ослобођења од греха. Када смо спашени од свих грехова познањем истине еванђеља и веровањем у њу нашим верним срцем, ми тада постајемо квалификовани да се молимо Богу. Вера која нам омогућава да се молимо Богу постиже се вером нашег срца у еванђеље воде и Духа, еванђељем од Бога. Погрешно је покушати са молитвом Богу

без вере која зна и верује у истину плавог, тамноцрвеног, и црвеног конца манифестованог у завеси врата од Шатора. Таква вера је сродна учињеном греху хуле и исмевања против Бога. Зар ћемо да постанемо Божији непријатељи одбацивањем вере у истину манифестовану у Шатору и нашим срцима? Када одбацимо веру у Исуса Христа који је

дошао истином плавог, тамноцрвеног, и црвеног конца, то је пречица да пожњемо гнев



Божији. То је један чин ужасне невере против Бога. Душе које настављају да чине грех презирући светост Божију су оне које не верују у спасење које је Бог испунио ради њих већ верују сагласно свом сопственом мишљењу и себи самоме. Такве душе су они који, прикривају себе одећом од смоквиних листова зване “лицемерство,” презиру Божију љубав и милост. Али ви морате да схватите да иако ови

људи могу да обману своје сопствено срце, они не могу да умакну осуди Божијој. Они са таквом невером биће осуђени да испаштају страшну казну за грех по праведном закону Божијем. Зашто? Зато што они нису тражили нити знали за еванђеље воде и Духа којим је наш Господ упио њихове грехе, нити верују у ово еванђеље. Када је наша свест запрљана чак и у нашим

сопственим очима, како можемо да сакријемо

наше грехе од светог Бога? То је једноставно немогуће! Свако ко покушава да сакрије своје грехе биће удаљен од Божије љубави и милости. Они који обмањују своја срца завршиће као ђавоље слуге који обмањују Бога и своје колеге људска бића. Идеја да се може некако обманути Бог је заслепљеност њихових очију својом сопственом ароганцијом која долази од њиховог уображеног мишљења. У бити, они који су заиста својим сопственим мишљењем изазивају еванђеље воде и Духа, и траже да постану слуге Сатане превазилазе своје сопствене моћи. Људи морају да схвате да иако могу бити

способни да обману своја сопствена срца, они не могу никада да обману Бога. И они морају да промене своје умове и поверују сагласно Речи Божијој. Како може неко да опере своје грехе без вере у еванђеље воде и Духа? Као



што је записано да је плата за грех смрт, ни један грешник који обмањује своје срце пред Богом никада не може да побегне од осуде Божије. Ако упознамо Закон Божији, онда је јасно да смо сви одређени за пакао ради наших грехова. Тако да, сви они који траже да изиђу пред Бога морају да се спасу вером у истину еванђеља манифестовану у вратима Шатора. Међутим, зато што многима недостаје да

схвате чињеницу да су осуђени ради својих грехова, они такође не могу да прихвате у своја срца еванђеље спасења које је дошло од истине плавог, тамноцрвеног, црвеног конца, и, за резултат, сви они су насловљени за пакао. Зарад тога било да су Хришћани или не, они који не верују у еванђеље воде и Духа срешће се са истом казном. Тако да, ми не смемо да обманемо нашу свест пред нашим Богом, већ да принесемо у наша срца еванђеље воде и

Духа, и упознамо и верујемо у ово еванђеље истине.

Ми морамо да очистимо наше грехе вером у Реч истине

Људи имају двојну савест: једна је савест

од тела, и друга је савест од вере са поштовањем еванђеља у истини. Ми морамо бити искрени према ова два домена, али ове две, не можемо да изоставимо, у појединостима, савест вере препознаје еванђеље истине. Ми морамо да испитамо савест наше вере пред Речју Божијом; верујемо да је Исус прихватио наше грехе крштењем, осудом на Крсту, и тако нас спасао; и опрао, овом вером, грехе наше савести. Љути ме да иако је ово истина да не може бити више, и даље има људи који не



верују у еванђеље истине. Постоји једна доследност у вери за

очишћење наше савести. Најпре, ми морамо да препознамо и потврдимо чињеницу да смо одређени за пакао, и друго, морамо да верујемо у нашим срцима да је наш Спаситељ дошао на ову земљу, био крштен од Јована ради наших греха, умро на Крсту, устао из мртвих, и тако нас спасао од свих грехова. Грешници морају да се спасу од својих недостатака и приме вечни живот својом вером у еванђеље воде и Духа која је манифестована у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу. Упркос чињеници да се морамо спасити од

наших грехова, неки људи и даље не верују, иако знају о отпуштању греха испуњеном кроз плави, тамноцрвени, и црвени конац. Како они то чине? Сигурно, они су одговорни за све последице своје личне невере. Ако ми

знамо само истину манифестовану у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу али не верујемо, онда ћемо бити и даље грешни, и ако смо и даље грешни, онда нећемо ли бити осуђени ради наших грехова сагласно закону Божијем? Било ко и свако од нас, женско и мушко, сви треба да се спасемо од грехова вером срца у истину спасења које је Бог испунио кроз плави, тамноцрвени, и црвени конац. Људи морају да имају такву врсту вере која

их спашава од њихових грехова. Они морају да имају веру која верује само у

еванђеље воде и Духа. Да ли верујете у еванђеље манифестовано у плавом, црвеном, и тамноцрвеном концу, којим је Господ понео све наше грехе будући крштен и спасао нас Својим крварењем на Крсту? Када мислите најпре о себи, да ли прихватате чињеницу да сте заиста били одређени на пакао? Да ли



схватате да иако смо били одређени за пакао, Господ је без разлике спасао сваког од нас истином манифестованом у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу? Морате да схватите да је то однело све

наше грехе и да је Господ долазио на ову земљу, био крштен, и пролио Своју крв. Да би упио ваше и моје грехе, наш Господ долази на ову земљу уобличен у тело човека, прихватајући од једном све грехе читавог човечанства на Своје сопствено тело будући крштен од Јована у Реци Јордан у добу од 30 година, и понео је осуду за грехе једном за све био је крштен и пролио је Своју крв. Све од једном, Бог је отпустио све грехе оних који верују. Ми можемо да се спасемо од свих наших

грехова вером у истину манифестовану у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу. Ми морамо да испитамо и потврдимо дали смо

или нисмо заиста спашени од свих наших грехова помоћу ове истине. Ми морамо да имамо веру која верује да је Исус Христ онај који долази плавим, тамноцрвеним, и црвеним концем као Спаситељ. Као што Библија говори, “Јер се срцем верује за правду, а устима се признаје за спасење.” (Римљанима 10:10). Римљани 10:17 такође изјављују, “Тако, дакле, вера бива од проповедања, а проповедање речју Божијом.” Ове Речи од Христа нам говоре да смо

спашени вером у спасење испуњено са плавим, тамноцрвеним, и црвеним концем. Ослобођење од греха није нешто што је стечено вером нашег сопственог мишљења, већ је нешто добијено вером нашег срца у спасење које долази од плавог, тамноцрвеног, и црвеног конца. Вера која може заиста да нас ослободи од греха је вера у еванђеље воде и Духа.



Морамо ли онда да се молимо Богу смештајући своју веру на ову истину? Наравно! Ми увек треба да упућујемо све молитве и молбе у Духу, опасани око нашег појаса истином (Ефесцима 6:14, 18). Али, онда, шта је истина? Да ли нам еванђеље говори да је наш

Господ дошао на ову земљу да нас спасе, био је крштен од Јована Крститеља у добу од 30, понео је све наше грехе са света, био је распет о обе своје руке и ноге, био је попљуван, пролио је Своју крв, и на тај начин је опрао све наше грехе. Ми морамо да исповедимо нашом вером у ову истину да је наше ослобођење од греха било испуњено. Наш Господ нас је спасао од свих наших грехова будући осуђен за грехе света кроз Своје крштење и крварење на Крсту.

“Господе, Ти ме волиш тако много да си ме учинио лично Божијим дететом” Тако ми

морамо да исповедимо нашу веру. Све што треба да учинимо је да исповедимо нашу веру. Када све што смо имали јесте само грех, наш Господ нам и даље даје квалификацију да уђемо у Царство Небеско упијајући све наше грехе кроз Његово крштење и распеће. Ми сви морамо да верујемо у ову истину и примимо вечни живот. Из којег разлога не верујете у ову истину?

Ја на пример, не бих имао шта да кажем да Господ није био крштен ради мог спасења од грехова, и све то у моју корист, Он је чињенично био крштен, пролио Своју крв, и тако ме спасао од мојих грехова. И ја у то верујем! Не постоји разлог зашто неко од нас не би требало да верује у ово еванђеље. Јадно је да грешници не верују у истину еванђеља воде и Духа, они ће стога сигурно бити бачени у пакао. Али ја желим да било ко и свако од вас сада буде спашен од греха вером



у еванђеље плавог, тамноцрвеног, и црвеног конца. Постоји време када подсећам грешнике као

што искрено верујем у Исуса. Желим да будем добар Хришћанин, настојим са пуно напора да немам стида под Небесима. Али усупрот мојој жељи, згрешим са време на време; једина утеха била је то што када поредим себе са другима, мислио сам да ипак имам нешто боље од осталих. Међутим, моја савест ми је и даље говорила да имам грех, и од када је плата за грех смрт сагласно закону Божијем, ја сам био онај који ће бити бачен у пакао ради мојих преступа. Након десет година мог тегобног и живота

по закону, готово да сам умро духовно. Међутим, Бог ме је подигао милошћу Исуса Христа који је био крштен за мене и узео моје личне грехе. Он је узео не само моје грехе, већ такође све грехе од свакога у читавом

овом свету. Он је тада понео осуду за ове грехе носећи их на Крст и био је распет и умро на њему, устао је из мртвих изнова, и тако је постао мој истински Спаситељ који живи и сада. Када дођем до знања да је ово еванђеље истина, ја не могу друго осим да верујем у то. И вером да је Исус Христ постао мој Бог спасења кроз Његово крштење и Његово проливање крви на Крсту, сви моји греси су били опрани. Ја сам примио ослобођење од греха у своје срце вером. То није стога што ја знам добро све о Речи

Божијој па сам примио ослобођење од грехова, већ су моји греси отпуштени јер ја знам својом сопственом савешћу, да су моји греси пренети на Исуса Христа кроз Његово крштење, и верујем у свом срцу да је Исус био осуђен на Крст да плати за моје грехе. Стога сам примио ово ослобођење од греха да ја сада живим свој живот проповедајући



еванђеље. Ви и ја смо исти; нема разлике између нас у стварности. Баш као и ви, ја сам такође био насловљен

за пакао, и баш као и ви, ја сам примио ослобођење од греха вером у исто еванђеље воде и Духа. Вером у еванђеље којим је Господ упио наше грехе, ви и ја обоје желимо да будемо спашени вером. Зато дајем хвалу Господу. Стога што на тај начин ми сада имао савест вере за примање савршеног ослобођења од греха водом и Духом да смо ми сада способни да идемо Богу и молимо се Њему и као Његова сопствена деца опроштени су нам греси. Као што нам Библија каже да угодан мирис

тамјана са олтара настао од утрљаног намаза од тамјана на угодан мирис, Исус нас је учино чистим оправши све наше грехе светом истином еванђеља. У доба предака из Старог Завета, људи Израела су требали да начине

овај тамјан и запале га на олтару тачно како је Бог заповедио. Тако да се унутар Светог Места, палио тамјан и ширио арому свакодневно. Овај тамјан је значио молитву Богу. У доба Новог Завета, да би сте запалили

овај тамјан у Светом Месту, ви сте морали најпре веровати у еванђеље истине и примити ослобођење од греха у своје срце. Другим речима, то је путем вере у еванђеље истине да човек може запалити тамјан молитве. Како би иначе запалили тамјан на исти начин као у време Старог Завета? Обзиром да ове потрепштине Шатора као олтар за жртву паљеницу и олтар са тамјаном нису стављени пред нас сада, како ћемо ви и ја припремити тамјан и запалити га на олтару? Ми можемо да запалимо тамјан молитви путем вере, ради Исуса Христа који је упио наше грехе и спасао нас. Зато што наша су срца очишћена



вером када смо примили ослобођење од греха, ми сада можемо да запалимо тамјан у принесемо га Богу са нашим ватреним молитвама. Ми верујемо у да су путем вере свег нашег

срца у еванђеље воде и Духа сви наши греси прешли на Исуса Христа, и да Исус Христ носи осуду у замену ради наших грехова. Ваше и моје срце стога постају потпуно чиста. Од када су сви греси из наших срца прешли на Исуса, наши греси су постали, вером, потпуно очишћени сви од једном. Ако су сви греси прешли на Исуса кроз крштење које је Он примио од Јована, онда су сви греси опрани и упијени једном за увек Овде нема више икакав грех који је преостао у нашем срцу. Зато што су наши греси били упијени и очишћени вером у еванђеље, ми сада идемо светом Богу и молимо за Његову помоћ. То што смо ми способни да се молимо Богу је

обећање наше вере, које смо примили ослобођењем од греха потпуном вером у еванђеље, које је сада у позадини нашег искреног срца. Браћо и сестре, идите ка олтару са

тамјаном и непрестано молите. “Оче, молим да ми помогнеш. Ово је ситуација у којој сам, и ово је шта ми треба. Желим да ширим право еванђеље и живим праведно, Оче. Желим да живим честитим животом доличан неком коме су заиста отпуштени греси. И ја желим да донесем плодове праведности. Дај ми веру у Тебе. Ја желим да живим свој живот сагласно Твојој вољи.” Тако да су, молитве за нечије потребе у вези овога. У вези молитве за Божију помоћ сагласно Његовој праведности. Ви можда имате различите жеље и жудње

као такве. Зато што смо постали праведни својом вером у еванђеље воде и Духа којом смо оправдани, сада је могуће да замолимо



Бога за све ствари нашом молитвом. Они који су способни да се моле Богу за Његову помоћ су срећни. Сада је свако од нас примио ослобођење од својих грехова вером у еванђеље воде Духа, тако да нема дилеме да се сви можемо молити Богу. Они, који су својом вером у Бога и

еванђеље воде и Духа, примили ослобођење од греха у своја срца убрзо постају квалификовани да оду светом Богу и моле за Његову помоћ. И сви изнова-рођени верници звањем и инстинктом долазе да се моле за Очев помоћ у својим животима, као деца што чине плачући за помоћ својим родитељима када су он/она у неприлици. Њихова вера којим је донела ослобођење од греха није само вера која чини да зову Бога својим Оцем, али то је такође вера која нам омогућава да се молимо за Очеву помоћ све време као лично његови синови и кћери. Зато је Бог заиста

постао наш Отац путем наше вере, ми сада можемо да тражимо Његову помоћ кроз наше молитве сагласно нашим потребама. Не знам, наравно, које су ваше личне

молитве којима се или како се сусрећете са Богом након што сте примили ваше ослобођење од греха. Али оно што знам је да када се молимо Богу омогућено нам је да се ујединимо са Његовом Црквом и ширимо еванђеље, Он сигурно одговара на наше молитве. Тако да у овим поступком молимо и за остале. Најпре, свако се моли само за потребе свог тела. Али делом Светог Духа, ми схватамо да је неопходно да се молимо и за остале, и стога ми предајемо себе молитви за спасење других душа и ширење еванђеља воде и Духа кроз читав свет. Зашто? Зато што су молитве изнова-рођених светих вођене Светим Духом. Господ нам је рекао, “Него иштите најпре царство Божје, и правду



Његову, и ово ће вам се све додати.” (Матеј 6:33). Али међу изнова-рођенима, они који су и

даље духовно незрели не знају да се моле за исправне ствари, зато што они још нису искусили Божији одговор за своју молитву. То је стога што они и даље не знају како је моћна вера у Божију праведност. Они са мало вере не само да не знају да ли ће бити одговорено на њихову молитву или не, већ шта више,они су опседнути сумњом. Тако да, они морају да се моле заједно са

онима који су поверовали пре њих. Они чија је млада вера неодлучни су у молитви Богу. И када се они моле, они траже оно што они хоће - “дај ми, дај ми, дај ми.” Али ако се млади у вери уједине са Црквом иако су без неке велике вере у Бога, они и даље могу да уче шта је то вера, од њихових претходника са вером у Цркви која се моли за праведност

Божију. Такође, зато што Свети Дух даје веру за молитву онима који су уједињени са Црквом, они постепено долазе до молитве за праведност Божију. “Непрестана молитва праведног много може помоћи.” (Јаков 5:16). Молитве верних изнова-рођених који имају

исправну молитву Богу користи много. Молитве оних који имају веру у Бога заиста имају и одговор од Њега. Када људи моле Бога, да би њихове молитве имале одговор од Оца, они најпре морају да верују да је Бог њихов сопствени Отац, и да Он одговара њиховим молитвама тачно сагласно њиховој вери. Тако да, када су претходници у вери уједињени заједно и моле за оне који их следе у праведном делу ширења еванђеља, они долазе до искуства великог дела. Ако стојите поред ваших претходника у вери који верују у Бога, ви ћете бити веома потпомогнути у вашој вери. Зато што Бог зна да смо ми у



потреби не само милошћу спасења већ такође и у другим аспектима живота, Он одговара на наше молитве. Ово је стога што је свима нама потребна вера да се ујединимо са Божијом Црквом. Када се молимо за ствари које су угодне

Богу, наша вера је веома ободрена. Као духовна деца такмичимо се да вером најзад дођемо до своје сопствене зрелости, ми такође можемо да се молимо Богу Оцу за наше сопствене проблеме касније. Они који чине ово истински верујући у Бога онда могу ићи по вери путем који следи праву истину. Како нам Библија каже да ће праведни живети само по вери, они живе не ради себе самих, већ ради спасења осталих душа. Како ћемо стећи квалификацију да се

молимо Богу? Ми то постижемо поновним рођењем кроз веру у еванђеље воде и Духа дато од Бога. То је само за оне који верују у

отпуштање греха вером у еванђеље воде и Духа што је ојачана вера која омогућује неком на дар да се моли Богу Оцу. Вера је дарована од Бога. Стицање квалификације да се молимо велики је благослов вере од Бога. Међу многим Хришћанима који верују на

овој планети, шта мислиш колико пуно њих је квалификовано да се моли таквом вером? Не пуно! Један од највећих благослова дарован од Бога је, пре свега, да ми долазимо до вере која нас спасава од наших грехова са истином манифестованом у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу. И друго је да ми примамо моћ и квалификацију да се молимо Богу као лично Његова деца; и треће, да ми долазимо до вере која нам допушта да живимо као Божији радници.



Бог не одговора на молитве грешника

Неки грешници, иако они тврде да верују у

Исуса, моле се Богу да умије њихове грехе пењањем на неку планину и узвикујући непрестано име Господње. Иако су хладне и ветровите ноћи, они се и даље успињу на планину, покривајући своје тело пластичним покривачима, и премда су обично неустрашиви са свом својом преданошћу. Али њихове молитве само звоне шупље у празном простору. Иако њихове молитве трају сву ноћ, они

немају вере колико год да Бог хоће заиста да одговори на њихове молитве. Разлог што се моле тако предано упркос њиховом недостатку вере је зато што се они моле да би се показали пред другима, само због егзибиције. Њихове молитве су без одговора.

У бити, они знају у својој савести да њихове молитве нису досегле Бога, јер и даље имају грехе у својим срцима, тако да нема одговора на њихове многе молитве, без обзира колико се молили, плакали и јадиковали, вриштали из свег гласа, и чинили сваку врсту ствари да би замолили Бога за оно што желе. Ми онда треба да схватимо да је предуслов

молитве и сусрет са Богом могућ само онда када најпре примимо ослобођење од греха. Али зато што многи грешници немају алтернативе док не дођу до спознања еванђеља воде и Духа, они не могу осим да наставе да живе своје животе вере као грешници. Када људи нису чисти једно за свагда вером у својим срцима у еванђеље воде и Духа датим од Господа, онда су њихове молитве и чињенично узалудне. Када год грешници настоје да се моле Богу, њихова савест узвикује, “Ти мислиш да ће твоје



молитве досећи Бога? Сањај то! Оне су све у залуд!” Тако да иако се они и даље моле Богу, “Дај ми ово, дај ми оно,” њихове молитве су заиста узалудне.

“Пре него што Ми се помолиш, најпре прими ослобођење од својих грехова.” То је Божија воља. Када се моле Богу они који нису примили ослобођење од греха, схватају да немају искуства и да се њихова савест противи. Када се грешници моле, они непрестано понављају, “Дај ми ово, Господе, и дај ми такође оно,” али нема одговора за њихове молитве. Далеко од тога, њихова савест им сама говори, “Нема шансе! Ваше молитве ће бити без одговора, јер сте грешни!” Када чак и њихова савест грешничка не толерише њихову веру, како је могуће да ће они обманути Бога, како ће их Он признати, и како ће одговорити на њихове молитве? Грешници једноставно нису

квалификовани да се моле Богу. Далеко од тога, чак и њихова сопствена срца немају поверења у своје молитве.

Наше молитве добијају одговоре када постанемо праведни по вери

Али молитве многих који су били

грешници пре него што су почели да добијају одговоре једном када су примили ослобођење за своје грехе вером у еванђеље воде и Духа манифестованом у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу Шатора. Они који верују у еванђеље воде и Духа у сред свог срца могу бити са недостатцима сами по себи, али они могу пред Бога помоћу вере, и вером могу да буду ојачани у молитви Њему, молећи Њега за своје потребе. Када они који су примили ослобођење од грах вером моле Бога сагласно



Његовој вољи, онда су ојачани молитвом. Али када се моле за своје сопствено тело,

они се временом осете несигурни. Ми праведни смо срећни када се молимо за ширење еванђеље воде и Духа, ради душа других. Када се молимо за динамично ширење еванђеља, тада клопке са телесним препрекама, можемо да савладамо као и потешкоће наше ограничености кроз молитве са вером. али временом, осетимо фрустрацију када нисмо способни да надвладамо такве потешкоће вером. У време попут овога, све што можемо да учинимо је да се молимо, и верујемо да ће Бог најзад одговорити. И сасвим сигурно, у време када сведочимо да је заиста и одговорено на наше молитве Богу. Оно што морамо да учинимо јесте молитва

и затим чекање, без да се нађемо у чуду са нестрпљењем зашто на наше молитве није одговорено одмах. Бог жели да се молимо

вером, и ми верујемо да ако су наше молитве у хармонији са Божијом вољом, он ће Он одговорити када дође време. И када примимо ослобођење од греха вером, и када се молимо вером у свом животу, онда ћемо видети искуством из прве руке да је на много наших молитви заиста одговорено. Али да ли овако живите по вери? Ако да,

онда се можете заиста молити Богу. Када испитамо себе још једном, ми схватимо да смо одређени за пакао, и такође схватимо још једном да смо квалификовани да се молимо само по примљеном ослобођењу од греха кроз нашу веру у еванђеље воде и Духа. Тако да, ми морамо да запамтимо за сигурно да они који могу да се моле јесу они који су примили ослобођење од греха вером да је Господ упио све грехе у току њиховог живота еванђељем воде и Духа. Међу онима који још нису рођени изнова,



има много људи који се тако поносе собом. Како је са вама? Да ли има нечег чиме би сте се поносили? Јесу ли ваше руке јаке? Јесу ли ваше ноге јаке? Није важно колико ваша тела могу бити јака, она не могу чак поднети обичан вирус прехладе, нити могу да издрже дуже физичко напрезање, изложени су својој правој слабости. Да ли схватате колико је само људско биће слабо? Ми можемо да умремо од једног убода комарца, или паднемо мртви ако нас погоди камен док шетамо. Ми нисмо ништа. Ако неко изјавом повреди наш понос, наше срце ће бити повређено тако пуно да ћемо постати полу-мртви. Није ли то тако? Наравно да јесте! Колико људи умре пре него што напуни 60?

Постоји безброј људи који умру чак и пре 30-те. Тако слаба бића су управо људска бића. Вечна јачина људског бића се сада може открити. Ми смо тако слаба бића, стога, да би

били ојачани у својим срцима зар нећемо да верујемо у Реч Божију свим срцем? Немамо ничег чиме би се поносили, нити настојимо да будемо јаки у ономе-у чему људска бића јесу. Тако да, ми морамо да схватимо нашу

слабост, препознамо нашу мањкавост и грешност, верујемо у еванђеље истине испуњено кроз плави, тамноцрвени, и црвени конац у нашем срцу, и тако стекнемо квалификацију да се молимо Богу. Ми морамо да имамо веру у Бога. Да би имали ову веру која је Богу угодна сред свог срца, људи морају да верују у еванђеље воде и Духа, али постоје многи који и даље не верују у то. Можете ли стећи право да се молите Богу од другог еванђеља осим од еванђеља воде и Духа? Да ли су ваши греси могли бити умивени од Исуса, доласком на ову земљу, без да није узео наше грехе крштењем у нашу



корист? Да ли би могли да пренесете ваше грехе из срца на Исуса и оперете их без вере у крштење које је Исус примио? Одговор је не, не, и апсолутно не! Јер је

Исус понео грехе света својим крштењем примљеним од Јована и Он је био распет и носио је осуду за све грехе Својом сопственом крвљу. Да ли сте онда могли да будете спашени без крштења Исусовог и Крста? Наравно да не! Овај Исус је био крштен да би узео на себе наше грехе једном за увек и опрао их, да би очистио наше грехе. И тако је Он био распет да поднесе казну за наше грехе. Путем вере у ову истину еванђеља воде и Духа ми смо се ослободили од свих наших грехова. Стога, ми можемо пред Бога у свако доба и

смело исповедимо, “Господе, ја сам тај неспособни, али зато што си ме Ти спасао Својом водом и крвљу, ја сам сада безгрешан.

Ти си дошао на ову земљу, одједном узео све грехе крштењем, однео ове грехе света на Крст, био кажњен за њих, и устао изнова из мртвих. И учинивши тако, Господе, Ти си постао мој истински Бог спасења. И све је мојом вером у ову истину помоћу које верујем у Тебе.” Када држимо нашу веру, другим речима, ми увек можемо да идемо пред Бога и да се молимо Њему упркос нашој мањкавости. Ми можемо да се молимо за експанзију Његовог Царства, ми можемо да се молимо за нашу браћу и сестре, и ми можемо да се молимо за друге душе да приме ослобођење од греха. Само онда када људи поверују у еванђеље

воде и Духа да би могли увек бити без икаквог срама под небом. Али ако немамо веру у еванђеље воде и Духа, неки људи можда покушавају да испуне празнину нечим другим-ви треба да схватите да су таква



настојања потпуно неуспешне. Њихова срца су стога у невољи и у муци, обраћајући њихове животе у неподношљиве. Било у истину или лаж, свако жели да верује у нешто. Посматрајмо сами себе Испитајмо себе да видимо да ли заиста

верујемо у Господа са вером која верује у еванђеље воде и Духа, или да ли не верујете у ово еванђеље воде и Духа. Господ је упио ваше грехе водом и крвљу-ако верујете ово, онда, да ли ће и даље бити грех у вашем срцу? Ако заиста верујете, у дну свог срца и душе, у еванђеље воде и Духа, онда ту сигурно нема нимало греха. Са вашом вером свим срцем у ову истину, сада примате истинско ослобођење од ваших грехова. Зато што нам је Бог дао ослобођење од

греха кроз истину манифестовану у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу и фином ланеном платну, ми смо сада примили ово

вечно ослобођење од греха. И због овога, они који верују у ову истину постају лично Божија деца, обучена у милост која им омогућава да изађу пред Њега. Стога, ми треба да волимо једни друге, разумемо мањкавости једни других, служимо дело Божије до краја, и онда одемо Њему и станемо у Његово присуство. Они који су примили ослобођење од греха

воле све грешнике. Срце праведних жуди да сваки грешник зна истину манифестовану у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу и роди се изнова. Али овде је одређена врста људи који не воле заиста људе. Они су тврдоглави грешни-Хришћани који варају сопствену савест вером и обмањују себе у мисли да верују у Бога иако они остају грешни. Вером у еванђеље воде и Духа и примањем

ослобођења од греха у своје срце, ми сви морамо да одбранимо нашу савест вером.



Хајде да истрчимо трку до краја, држимо нашу савест у вери и не губимо нашу веру. И када неко изгледа да ће духовно проћи кроз тешко време, онда помозимо једни другима и држимо се једни других непоколебљиво. Није важно шта се дешава, праведни не смеју да напусте Цркву. Ако праведни напусте Божију Цркву, они ће убрзо умрети. Напустити Божију Цркву је налик губљења вашег сопственог дома. Губљење вашег дома је губитак уточишта, и тако ће ваша срца неће имати одмора нити удобности нигде, и ви ћете скончати на крају. Божија Црква је место где се Његове овце

хране и имају одмора и потпоре. Тако да, када овце изгубе своју снагу и постану превише уморне, Божија Црква помаже њиховим срцима да буду ојачана слушањем Речи. Када прихватите Реч вером у вашем срцу, онда ће се Свети Дух у вама обрадовати, ваше срце ће

такође бити ојачано, и, као крајњи резултат, ви ћете примити вечни живот. Сваки праведник од нас даје своју

захвалност Богу. Ми захваљујемо Господу, јер нас је квалификовао да се молимо, Он нам је дао еванђеље воде и Духа. Алелуја! Ја се молим живом Богу да нам Он омогући да верујемо у Њега и живимо по вери.


ПРОПОВЕД

11

276 Високи Свештеник који је приносио понуду на Дан Измирења


Високи Свештеник који је приносио понуду на

Дан Измирења

< Левитима 16:1-34 > “И рече Господ Мојсију пошто погибоше

два сина Аронова, а погибоше кад приступише пред Господа, И каза Господ Мојсију: Реци Арону, брату свом, да не улази у свако доба у светињу за завес пред заклопац који је на ковчегу, да не погине, јер ћу се у облаку над заклопцем јављати. С овим нека улази Арон у светињу: с јунцем за жртву ради греха и с овном за жртву паљеницу. Свету кошуљу ланену нека обуче, и гаће ланене нека су на телу његовом, и нека се опаше појасом ланеним и капу ланену нека метне на главу; то су

хаљине свете, и нека опере тело своје водом, па онда нека их обуче. А од збора синова Израиљевих нека узме два јарца за жртву ради греха, и једног овна за жртву паљеницу. И нека принесе Арон јунца свог на жртву за грех и очисти себе и дом свој. Потом нека узме два јарца, и нека их метне пред Господа на врата шатора од састанка. И нека Арон баци жреб за та два јарца, један жреб Господу а други жреб Азазелу. И нека Арон принесе на жртву јарца на ког падне жреб Господњи, нека га принесе на жртву за грех. А јарца на ког падне жреб Азазелов нека метне жива пред Господа, да учини очишћење на њему, па нека га пусти у пустињу Азазелу. И нека Арон принесе јунца свог на жртву за грех и очисти себе и дом свој, и нека закоље јунца свог на жртву за грех. И нека узме кадионицу пуну жеравице с олтара, који је пред Господом, и



пуне прегршти када мирисног истуцаног, и нека унесе за завес. И нека метне кад на огањ пред Господом, да дим од када заклони заклопац који је на сведочанству; тако неће погинути. После нека узме крви од јунца и покропи с прста свог по заклопцу према истоку, а пред заклопцем нека седам пута покропи том крвљу с прста свог. И нека закоље јарца на жртву за грех народни, и нека учини с крвљу његовом као што је учинио с крвљу јунчијом, и покропи њом по заклопцу и пред заклопцем. И тако ће очистити светињу од нечистота синова Израиљевих и од преступа њихових у свим гресима њиховим; тако ће учинити и у шатору од састанка, који је међу њима усред нечистота њихових. А нико да не буде у шатору од састанка кад он уђе да чини очишћење у светињи, докле не изађе и

сврши очишћење за се и за дом свој и за сав збор израиљски. А нека изађе к олтару који је пред Господом, и очисти га; и узевши крви од јунца и крви од јарца нека помаже рогове олтару унаоколо; И нека га покропи одозго истом крвљу с прста свог седам пута; тако ће га очистити и посветити га од нечистота синова Израиљевих. А кад очисти светињу и шатор од састанка и олтар, тада нека доведе јарца живог. И метнувши Арон обе руке своје на главу јарцу живом, нека исповеди над њим сва безакоња синова Израиљевих и све преступе њихове у свим гресима њиховим, и метнувши их на главу јарцу нека га да човеку спремном да га истера у пустињу. И јарац ће однети на себи сва безакоња њихова у пустињу; и пустиће оног јарца у пустињу. Потом нека опет уђе Арон у шатор од састанка и свуче



хаљине ланене које је обукао када је ишао у светињу, и онде нека их остави. Па нека опере тело своје на светом месту и обуче своје хаљине; и изашав нека принесе своју жртву паљеницу, и очисти себе и народ. А сало од жртве за грех нека запали на олтару. А ко одведе јарца за Азазела, нека опере хаљине своје и окупа тело своје у води, па онда нека уђе у логор. А јунца за грех и јарца за грех, од којих је крв унесена да се учини очишћење у светињи, нека изнесу напоље из логора, и нека спале огњем коже њихове и месо њихово и балегу њихову. А ко их спали, нека опере хаљине своје и окупа тело своје у води, па онда нека дође у логор. И ово нека вам буде вечна уредба: десети дан седмог месеца мучите душе своје, и не радите никакав посао, ни домородац ни дошљак који се бави међу вама. Јер у тај дан бива очишћење за вас,

да се очистите; бићете очишћени од свих греха својих пред Господом. То нека вам је почивање суботно, и мучите душе своје по уредби вечној. А свештеник који буде помазан и који буде освећен да врши службу свештеничку на место оца свог, он нека очишћа обукавши се у хаљине ланене, хаљине свете. И нека очисти светињу свету и шатор од састанка; и олтар нека очисти; и свештенике и сав народ сабрани нека очисти. И ово нека вам је вечна уредба да очишћате синове Израиљеве од свих греха њихових један пут у години. И учини Мојсије како му заповеди Господ.”

Високи Свештеник је био човек који је

приносио понуду на Дан Измирења за народ Израела. Ова понуда се приносила једном годишње на десети дан седмог месеца по



израелском календару. На тај дан, као Високи Свештеник Арон је приносио понуду уместо народа Израела у њихову корист, сви њихови недостатци били су заиста пренесени на ову жртвену понуду и били би очишћени. На Дан Измирења би почео велики празник за народ Израела. Попут других приноса, понуда на Дан

Измирења је такође била пропраћена са три стална стандарда: жртвовање животиње без мане, полагање руку, и пуштање крви жртвеној животињи. Бог је тада прихватао са задовољством понуду која би се принела на овај начин. Шта је било другачије у овој понуди у односу на друге понуде чију је жртвену крв Високи Свештеник требало да узме и принесе у Светињи нада Светињама. Након приноса понуде за себе и

домаћинство, Арон Високи Свештеник би понуди два јарца и то једног Господу Богу на

исти начин у сагласности са приношењем жртви он је требало да принесе бика. И онда би принео другог јарца на жртву. Он би пренео грехе народа Израела на јарца полагањем својих руку на његову главу у присуству Израиља, и овај јарац који би тада прихватио њихове грехе био послат у пустињу у пратњи одговарајућег човека.

Понуда на Дан Измирења чистила је све грехе израелског народа

На Дан Измирења, Високи Свештеник,

представник израелског народа, преносио је њихове грехе на главу жртвене понуде полагањем својих руку на њу. Он би довео два жива јарца, бацао би коцку за њих – једног ради Бога и другог за народ Израела. Полагање руку овде значи преносити све



грехе на жртвену понуду стављањем руку на њену главу. Ово полагање руку било је метод прања од греха датим од Бога, и у време Новог Завета такође, исти метод у облику полагања руку на главу био је примењен подједнако на Исуса да би опрао све грехе човечанства. Да би Високи Свештеник отписао своје личне грехе, грехе његовог домаћинства, и годишњу цену греха за народ Израела, он је би положио своје руке на главу јарца и пренео све њихове грехе на њега. Зато што је Високи Свештеник преносио грехе народа Израела на жртвену понуду полагањем својих руку на његову главу, годишња цена граха Израиља била би отписана. Попут овога, кроз принос на Дан Измирења, народ Израела је могао да захвали Богу за њихово спасење од свих њихових грехова. Свако ко има грех биће неизбежно осуђен.

Да би заступајући грех народа жртвена

понуда била осуђена, она је најпре требало да прихвати њихове грехе. Да је Високи Свештеник принео понуду Богу без полагања руку на њену главу, ова понуда би онда била увреда Богу, тако да се он уздржавао да учини тако. Да би спасао сво човечанство које се обратило у грешнике, Бог је требало да постави Свој план спасења испуњењем кроз метод полагања руку. Да би упио грехе народа Израела, Бог подиже Високог Свештеника као представника да њиме пренесе грехе свег његовог народа једном за свагда полагањем његових руку на главу жртвене понуде. Тако да, све жртвене животиње које су биле предате Богу у Шатору прихватиле су грехе Израела полагањем руку на њих, и тако су оне носиле осуду за грех уместо њих, и након проливања крви су умрле. Да би испунили праведност и љубав

Божију потпуно, Израелци су требали да



принесу жртву на Дан Измирења полагањем руку Високог Свештеника на главу жртвене животиње и клањем да би пролили њену крв која вреди за читаву годину. Кроз ову понуду, другим речима, Бог је желео да опере годишњу вредност свих грехова народа Израела једном за увек. Ово је био закон Божије љубави која је задовољавала и Његову милостивост и Његову праведност. Зато што је Бог праведан, да би испио грехе народа све од једном у сагласности са Његовим законом, Бог је довео Исуса Христа за Јагње, Њиме је узео грехе полагањем руку, и Њега је предао на Крст да крвари. Исус, које је понудио Себе као вечну жртву,

узео је грехе свих једном за увек кроз овај метод, пролио је Своју крв једном, и тако је испунио њихово спасење од греха. Тако да, ми, такође, морамо да дођемо пред Бога са вером у истину спасења манифестованој у плавом,

тамноцрвеном, и црвеном концу и фином ланеном платну. То је помоћу вере сви грешници могу да буду ослобођени једном за увек. Стога, когод жели да прими ослобођење од греха једном за увек мора доћи Богу са истинском вером у еванђеље воде и Духа.

Значај полагања руку Полагање руку значи, “пренети, бити

пренесено, или сахранити” (Левитима 1:3-4). Када неко од обичног народа Израела ненамерно згреши и буде свестан тога, он треба да принесе жртву паљеницу Богу (Левитима 4:27-29). Он најпре треба да донесе жртвену животињу без мане, и онда треба да пренесе грехе на њу полагањем својих руку на њену главу. И он треба да је закоље, пусти њену крв, и затим да ту крв



свештенику (Левитима 4:27-28). Онда свештеник треба да узме нешто од те крви својим прстом, стави је на рогове олтара за жртву паљеницу, и проспе сву осталу крв у подножје олтара. Он такође треба да запали њено сало на олтару, и Бог би тада одобрио мирис истопљеног сала који је дат у овој понуди. Ми смо већ научили да је за упијање

грехова народа Израела, Бог одредио понуду за Дан Измирења где би се полагале руке на жртвену животињу и њена крв би се пустила. У овом случају такође, Бог није могао да опере грехе Израела без полагања руку на жртвену понуду. Попут тога, понуда на Дан Измирења која се приносила у Старом Завету је блиско повезана са крштењем и крвљу Исусовом у време Новог Завета. Баш као жртвена понуда у Старом Завету са

савршеном животињом, у време Новог Завета

такође, Исус је дошао као савршено јагње Божије, и био је крштен и пролио је своју крв на Крсту да опере неправду свих грешника. Као што је жртвена животиња требало да прихвати неправду грешника полагањем руку у Старом Завету, сви греси света били су пренесени на Исуса када је Јован Крститељ положио своје руке на главу Исусову да Њега крстио у Реци Јордан (Матеј 3:15). Старо Заветна жртвена понуда и Ново Заветни Исус су требали да приме полагање руку и да крваре до смрти на исти начин. Понуда са полагањем руку и проливањем крви била је иста понуда која је одређена за грешнике и у Старом и Новом Завету на исти начин.



Грешно човечанство неизоставно очекује Гнев Божији

Пред Богом, ми смо грешници који могу

једино да умру због својих грехова, баш попут понуде за грех која се убијала на рачун греха који је примала. Када насликамо ову жртвену понуду исечену на делове и спаљену ватром на олтару за жртву паљеницу, ми схватамо да попут овога, ми такође треба да будемо уништени пред Богом, али Господ нас је спасао крштењем од Јована и проливањем Своје крви. Тако да, они који нису изнова рођени

морају да сазнају да ће се као грешници сусрести са страшном осудом ради њихових грехова пред Богом ако не поверују у крштење и крв Господњу као њихово спасење. Да би нас спасао од наших грехова уместо да нас казни за њих, Бог је одредио понуду за

спасење, пренео наше грехе на ову понуду вечне жртве, допустио је да Он крвари, и тако нас ослободио од свих грехова (Левитима 16:1-34; Римљанима 8:3-4, Јеврејима 10:10-12). Да ли и даље имате грех у вашем срцу? Онда, морате најпре да прихватите пред Богом да сте грешник који ће се сусрести са осудом од Бога, и морате да поверујете да је кроз Исуса Христа Бог испунио план вашег спасења који је Он наменио чак и пре оснивања света. Грех не може да буде опроштен без

плаћања одговарајуће откупнине. Зато је Бог дао народу Израела жртвени систем. У овом жртвеном систему, само понуда која је била пропраћена полагањем руку и проливањем крви била је истински понуђена вером да се могу опрати греси Израела. Вером, ми такође морамо да дамо Богу ову

понуду која се приносила полагањем руку и проливањем крви, све у сагласности са



жртвеним системом записаним у Писму. Господ је пролио Своју крв јер је Он требало да узме наше грехе кроз Своје крштење, заступнички носи осуду за грехе место нас, и тако упије ове наше грехе (Матеј 3:15; Јован 1:29; Исаија 53:1-7). Када верујемо у Реч воде и Духа, и када ставимо наше руке на Господа који је постао жртвена понуда и тако пренесемо све наше грехе на Њега, ми можемо да примимо отпуштање греха вером да је Господ који је понео наше грехе већ претрпео осуду за грех уместо нас. Вером у еванђеље воде и Духа, ми можемо да пренесемо све наше грехе на Господа који је постао наша жртвена понуда, и ми можемо да умремо са Њим и живимо са Њиме (Римљанима 6:1-11, Галатима 3:27). Духовна лекција коју морамо да схватимо

из понуде за Дан Измирења је, најпре, да морамо да препознамо наше грехе и осуду за

наше грехе, и да морамо принети понуду вере коју Бог жели да прими-тако је, ми морамо да имамо веру у Исуса који је испунио наше спасење Својим крштењем и проливањем крви на Крсту. Ми морамо поставити своје руке на главу Исусову вером у Његово крштење. Зашто? Јер само када ми поставимо наше руке на жртвену понуду путем вере и пустимо њену крв можемо да будемо спашени од свих наших грехова. Исто тако, свако ко жели да се ослободи

свог греха пред Богом мора да плати откупнину за живот, јер цена за грех је смрт. Било да сте богати или сиромашни, мора да се принесе жртвена понуда која ће платити за нечији грех и цену накнаде за живот. Све док је ово случај, нико не може да прими отпуштање греха путем вере.



Старозаветна понуда на Дан Измирења

Хајде да се окренемо Левитима 16:6-10: “И

нека принесе Арон јунца свог на жртву за грех и очисти себе и дом свој. Потом нека узме два јарца, и нека их метне пред Господа на врата шатора од састанка. И нека Арон баци жреб за та два јарца, један жреб Господу а други жреб Азазелу. И нека Арон принесе на жртву јарца на ког падне жреб Господњи, нека га принесе на жртву за грех. А јарца на ког падне жреб Азазелов нека метне жива пред Господа, да учини очишћење на њему, па нека га пусти у пустињу Азазелу.” Да би омогућио народу Израела да прими

ослобођење од њихових грехова путем вере, Високи Свештеник, у њихову корист, давао је понуду која је била пропраћена полагањем

руку и проливањем крви. Каква, онда, вера влада у данашњем Хришћанству? Није ли то сумњива и приземна вера која понуду тражи ради примања отпуштања греха иако не преноси своје грехе? Ако ваша вера није она врста вере којом се преносе греси на Исуса Христа кроз полагање руку, онда имате проблем у руци. Све док је ваша вера није она која верује у крштење Исусово и Његову крв на Крсту, то не може бити права вера. Ми нећемо друго осим да грешимо у

држању Закона пред Богом и починићемо сваку врсту греха током једне године. Ако смо живели у Старозаветно време, ми треба да примио опроштај за наше грехе вером у принос за грехе који је Високи Свештеник приносио у нашу корист. Да би принели понуду вере Богу, ми морамо најпре да знамо да смо одређени за уништење ради наших грехова, и морамо онда да верујемо у



полагање руку које све наше грехе преноси на жртвену понуду коју је Бог одредио за нас и пустио крв те понуде. Зато што је полагање руку на жртвену

животињу и њено крварење моћ спасења, народ из Старог Завета није могао да прими отпуштање својих грехова кроз ову понуду коју је Високи Свештеник приносио у складу са жртвеним системом постављеним од Бога. Полагањем његових руку на жртвену понуду, Високи Свештеник је преносио годишњу вредност греха свог народа на њу, клао би и пуштао крв, и попрскао би њеном крвљу испред седишта милости и на његовој источној страни седам пута. Чинећи то, он никада није престајао тачно да приноси понуду Богу сваке године. Тако је народ Израела могао да прими савршено отпуштање греха у те дане. Исто тако, кроз понуду за грех коју је

Високи Свештеник давао, народ Израела је веровао и утврђивао у својим срцима да је сав њихов грех био отпуштен. Оно на шта нам је Старозаветна понуда на Дан Измирења указивала био је у Новом Завету, Исус Христ који је узео грехе света крштењем од Јована и Својом проливеном крвљу на Крсту, тако да ми морамо да верујемо у овог Исуса Христа као нашег Спаситеља и примимо вечно отпуштање греха путем вере. Све душе на овом свету чије срце пати и трпи агонију грехова мора да схвати да они могу да приме вечито отпуштање греха путем веровања у еванђеље воде и Духа, и они морају да верују то у својим срцима. Исто тако, понуда за опроштење свих грехова била је постављена од Бога пре него што је и Он то и обећао да ће се испунити, и ово обећање спасења је такође манифестовано у плавом, тамноцрвеном, и црвеног концу и фином ланеном ткању које је



коришћено као материјал за Шатор.

Понуда на Дан Измирења испуњена у Шатору

На Дан Измирења, да би понео све грехе

народа Израела, Високи Свештеник је полагао своје руке на главу жртвене понуде у присуству свих Израелаца (Левитима 16:1-23). То је било апсолутно неопходно ради њих да се пренесу њихови греси на жртвену понуду полагањем руку на главу у њихову корист. Када је Високи Свештеник Арон приносио понуду на Дан Измирења унутар Шатора за народ Израела, нико није могао да уђе у Шатор. То је био необичан догађај, јер су га користили многи свештеници у дворишту Шатора изузев на Дан Измирења. Високи Свештеник је преносио грехе

народа Израела на жртвен понуду полагањем својих руку на њену главу, узимао би крв ове жртве у Светињи над Светињама, и попрскао би са прстом седиште милости на источној страни; и испред седишта милости он би попрскао седам пута (Левитима 16:14). У то време, златна звонца која су била

окачена на одећи Високог Свештеника чула су се како звоне, и сваки пут када би попрскао крвљу испред седишта милости и на источној страни, звонца би звонила и народ Израела који је стајао изван Шатора могао је да чује звук звонаца. Када би Израел чуо ова звук звончића, они би схватили да је Високи Свештеник управо дао понуду Богу у њихову корист. И када би се чуо тај звук седам пута, они би тада уздахнули са олакшицом, јер су знали да је принос понуде на Дан Измирења тада био обављен, потврђен и да је довршена понуда за опроштај њихових годишњих



грехова. Након тога, Високи Свештеник Арон

излази из Шатора, узима преосталог јарца као преосталу понуду, и приноси и ову понуду на Дан Измирења у присуству народа Израела. Бог је заповедио народу Израела да не чини ништа на Дан Измирења (Левитима 16:20-21, 29). Са овом огромном светином Израелаца прикупљеном наоколо да види принос понуде изван Шатора, Високи Свештеник би положио своје руке на главу жртвеног јарца да испуни своју дужности и послао га на пут у пустињу вођеним од руку подобног човека. На Дан Измирења, Високи Свештеник

изабира јарца пред народом Израиља, полаже своје руке на његову главу, и исповеда сву неправду и преступе деце Израела, преносећи је на јарца. “Господе, ја исповедам све грехе које је народ Израела починио у току прошле године. Ми нисмо држали сав закон у целини,

ми смо починили безброј грехова против Тебе и сваког другог, ми нисмо успели да живимо животом којим си Ти заповедио нама да живимо, и ми смо учинили оне ствари за које си заповедио на не чинимо. Ми смо прекршили много Твојих заповести у току прошле године. Ми смо лагали. Ми смо убијали. Ми смо чинили прељубу. Ми смо крали.” На овај начин, Високи Свештеник је преносио све грехе народа Израела на жртвеног јарца полажући своје руке на његову главу пред њиховим присуством, и онда би га слао на пут у пустињу вођеног одговарајућим човеком. Зато што је плата за грех смрт, Бог није

могао да пусти жртвеног јарца да живи након што је прихватио грехе народа Израела. Јарац би био напуштен у пустињи да испашта и умре у пустињи, јер је носио сву неправду, ману, преступе народа Израела. Сада, сав



народ Израела почиње да се радује и Весели у Шатору (Левитима 23:34) зато што су одбачени, кроз понуду на Дан Измирења, они греси који су их оптерећивали читаве прошле године. Полагање руку значи помоћу којих су греси

свег народа пренети на жртвену понуду. Када Високи Свештеник положи своје руке на жртвену животињу, сви греси народа Израела који су скупљени преко читаве године били су пренети на њу одједном за све. Сваки поједини грех за сваког и било ког Израелца био је пренет од једном на жртвену понуду са полагањем руку Високог Свештеника. Могу ли се сви греси данашњих људи

такође пренети на жртвену понуду полагањем руку, баш као и греси народа Израела који су пренесени полагањем руку Високог Свештеника у Старом Завету? Ако ово није могуће, којим начином данашњи људи могу

да пренесу своје грехе? Ко преноси грехе данашњих људи, како, и кроз кога? У сагласности са жртвеним системом успостављеним од Бога у доба Старог Завета, Исус Христ узима на себе грехе са света крштењем од Јована Крститеља у време Новог Завета. Баш као годишње грехе који су се преносили на жртвеног јарца једном за све кроз понуду на Дан Измирења који је Високи Свештеник приносио за народ Израела, тако да су наши греси пренети на Исуса Христа који је био крштен од Јована Крститеља, последњег Високог Свештеника. Где, су онда, сви греси данашњих људи? Они су сада на глави Исуса Христа. Баш као што је јарац прихватао све грехе

народа Израела кроз Високог Свештеника полагањем руку на његову главу, Исус је постао жртвена понуда вечитог ослобођења од греха за све нас који сад живимо у



данашњем добу. Исус који је постао наша лични јарац који је понудио сам Себе Богу као жртвену понуду ради наших грехова. Исус је, другим речима, био крштен од Јована и дао је Себе на распеће, као што је у Старом Завету Бог имао понуду за жртву народа Израела и преносио њихове грехе на ову жртвену животињу и осуђивао њу у замену. Јарац који би био послат у пустињу није

могао да опстане, јер тамо није било воде већ само сунчеве светлости која пали у пешчаној пустињи. Попут тога, Исус, такође, није могао друго оси да буде распет, јер је Он већ узео на себе грехе човечанства са света кроз Своје крштење. Као што би јарац био напуштен у беживотној пустињи, Исус је узео на себе грехе света који су такође омражени и презрени од многих људи. Дали је жртвени јарац остављен у пустињи и одбачен у пустоши, могао једино још да умре од жеђи?

На исти начин, Исус који је прихватио наше грехе био је одбачен од многих људи, и Он је требало да буде распет да би поднео осуду за наше грехе, пролије Своју крв, и умре. Ово је било спасење које је Исус Христ испунио да би нама дао Своје истинско спасење у еванђељу воде и Духа. Народ Израела је гледао процес окајавања

и отпуштања греха својим очима и веровао је у то у својим срцима. Попут њих, ми, такође, сада можемо да примимо ослобођење од наших грехова гледањем, слушањем, и веровањем у праведно дело Исуса Христа у нашим срцима. Ово нам говори да је Исус Христ био крштен од Јована, да понесе грехе света, буде распет, пролије Своју крв, умре, и устане из мртвих изнова, да би ми били спашени гледањем свега овог нашим духовним очима и веровањем у то у својим срцима.



Ова понуда на Дан Измирења ће остати онолико дуго колико Израелци наставе да постоје. Они и даље приносе понуду на Дан Измирења на 10-ти дан седмог месеца по њиховом календару, јер им је Бог рекао, “И ово нека вам је вечна уредба да очишћате синове Израиљеве од свих греха њихових један пут у години.” (Левитима 16:34). Учинивши да народ Израела овако даје понуду на Дан Измирења, Бог је даровао њима Своју милост тако да сви њихови греси буду опрани и они буду ослобођени од казне за те грехе. Управо тако, за данашње људе такође, Бог

им је омогућио да схвате да Исус носи све грехе света на свом Сопственом телу будући крштен од Јована, распет, и тако сасвим довршио вечно чишћење од греха. Исус Христ је носио грехе људи Својим крштењем и постао вечни Високи Свештеник на Небесима. Сада, нема ничег другог што нам остаје да

чинимо за наше спасење осим да верујемо у ову истину.

Понуда за Велико Измирење коју је Месија принео Богу Оцу Својим Сопственим телом

Зашто је Бог заповедио народу Израела да

Њему приносе понуду на Дан Измирења? Он је то учинио јер ће тражити заузврат, од њихове вере, на дан када ће Бог Отац принети Свог Сина Исуса Христа на понуду за велико измирење због грехова свих људских бића са Његовим крштењем и проливањем крви. Зато је Исус Христ, јединац Син Бога Оца и Спаситељ човечанства, дошао на ову земљу да упије све грехе свакога, испуни све са љубављу Божијом, и открије спасење људској



врсти и проливањем Своје крви на Крсту, Исус је упио све грехе и неправду са света, био осуђен за то, и тако постао наш прави Спаситељ. Бог позива Мојсија и даје му најпре Закон.

И тада Он им је одредио да саграде Шатор са таквим материјалима као што су плави, тамноцрвени, и црвени конац и фино ланено платно, и Он им даје жртвени систем. Чинећи тако, Бог је оспособио народ Израела да схвати важност полагања руку и проливања крви, и у потезу је Он њима показао Исуса Христа, врата спасења пророкована у Шатору, долазио је на ову земљу, узео грехе света крштењем, био је распет и пролио је Своју крв. Спасење са прањем од греха које нам је Бог дао манифестовано је јасно у материјалима који су коришћени за врата Шатора. Између материјала коришћеним за врата

Шатора, значење обухваћено плавим концем је да Исус узима грехе света једном за све крштењем од Јована; тамноцрвени конац показује да је Исус Цар над царевима и Господар над господарима, јер је Он створио универзум; црвени конац нам говори да због тога што је Исус био крштен, да је Он носио осуду за грех од свих грешника проливањем Своје крви на Крсту; и фино ланено платно нам говори да је Библија описала детаљно све у вези ове три службе манифестоване у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу, и Бог је дао отпуштање греха онима који верују у Његову Реч. Сада, сви морамо да се подсетимо још

једном и поверујемо да је ова истина-да је, Исус Христ њихов Спаситељ и да је Он опрао све њихове грехе крштењем од Јована и да је пролио Своју крв на Крсту–што је такође манифестовано у плавом, тамноцрвеном, и



црвеном концу и фином ланеном платну коришћеном за Шатор, и они морају тако да приме отпуштање својих грехова. Кроз Мојсија, Бог успоставља закон за спасење, закон за отпуштање греха човечанства, и када дође време, Он шаље Исуса Христа на ову земљу да се крсти Јовановим крштењем и пролије Своју крв на Крсту, да би Исус постао жртвена понуда која ће да опере грехе света. И чинећи тако, Бог нас све оспособљава да они који верују буду опрани од свих својих грехова вером. Стога, када ми исповедамо веру у Исуса

Христа као Спаситеља, морамо веровати путем упознавања крштења које је Исус примио и Његовог крварења на Крсту. Баш као и жртвена понуда у Старом Завету прихватио је неправду грешника полагањем руку и заступничком осудом пролио је крв уместо њих, Исус Христ је дошао као жртвена

понуда за грех ради свакога ко живи на овој земљи, узео грехе света крштењем, био распет и пролио Своју драгоцену крв, и тако заувек испио, све од једном, грехе оних који верују. Ми морамо да верујемо у истину записану

у Речи тачно како то јесте. Библијска истина је да са истим методом као понудом Високог Свештеника принетом за народ у Старом Завету, Исус долази на ову земљу, крштава се и био је распет, и пролио је Своју крв да би нас спасао од свих грехова света једном заувек. Ми морамо зато да верујемо у Библију тачно како је записано. Ми нећемо умаћи вечној осуди ради наших грехова, али Исус Христ је дошао на ову земљу и спасао нас од свих наших грехова Својим крштењем и крвљу. Без вере у ово, иако кроз Бога имамо

опроштај за све наше грехе ових, јесу греси који никада не би били опроштени од Бога.



Он је испио све грехе света изузев преосталог греха, “хуле на Светог Духа” (Марко 3:28-29). Тако да, они који заиста желе да приме ослобођење од греха морају веровати истину да је Исус Христ био крштен, пролио Своју крв, устао из мртвих изнова, и тако нас ослободио од свих наших грехова света. Одвојено од ове вере, која добра дела би била неопходна ради нашег ослобођења од греха? Сада је време дошло да сазнамо шта је истинито еванђеље воде и Духа, и да верујемо у ту истину. Свако мора да схвати и верује да је истина

манифестована у вратима Шатора уткана плавим, тамноцрвеним, и црвеним концем и финим ланеним ткањем управо еванђеље спасења, и сенка Исуса Христа који ће доћи. У оној мери колико верујемо у Исуса Христа, крштење које је Он примио и крв коју је Он пролио на Крсту имамо основу за наше

спасење, и ми морамо зато да верујемо у то. Неоспорна и необорива истина је да Исус даје спасење онима који верују у Његово крштење, Његово крварење на Крсту, и Његово васкрсење из мртвих, и да нас је ово што је учинио спасло нас од грехова света.

Жртвовање Сина које је Бог Отац Желео

Хајде да окренемо Јеврејима 10:5-9: “Зато,

улазећи у свет говори: Жртава и дарова ниси хтео, али си ми тело приправио. Жртве и прилози за грех нису Ти били угодни. Тада рекох: Ево дођох, у почетку књиге писано је за мене, да учиним вољу Твоју, Боже. И више казавши: Прилога и приноса и жртава, и жртава за грехе ниси хтео, нити су Ти били угодни, што се по закону приносе; Тада рече:



Ево дођох да учиним вољу Твоју, Боже. Укида прво да постави друго.” На шта се мислило у овим стиховима овде

где се каже да Бог није желео жртву и понуду? Ови стихови су наведени из Псалма 40:6-7. Ово значи да сви греси са света нису могли бити потпуно упијени дневним понудама из Старог Завета, и да је за принос вечите понуде за грех, Исус Христ дошао на земљу, био крштен, пролио Своју крв, устао из мртвих изнова, и тако постао спаситељ за све нас. Значење из Псалма 40:7, које каже, “И по томе рекох: Ево идем, као што је у књизи писано за мене;” је да Исус Христ долази на ову земљу и пере све грехе полагањем руку на Његову главу и проливањем крви, тачно како је записано у Старом Завету. У добу из Старог Завета, греси народа

Израела били су отпуштени када би жртвена понуда била понуђена Богу на Дан Измирења

полагањем руку Високог Свештеника и проливањем жртвине крви. Исто тако, Исус Христ који је дошао на ову земљу да постане вечита жртвена понуда за сво човечанство узима грехе света примањем крштења, у облику полагања руку, и носи сву осуду за грехе читавог човечанства односећи ове грехе света на Крст, био је распет, пролио је Своју драгоцену крв и умро. Учинивши тако, Исус је дао вечно спасење свима онима који верују. Управо како је Бог обећао кроз систем

Шатора, у Новом Завету Исус је дошао на ову земљу и тако испунио спасење једном за увек. Они који верују стога су спашени од свих грехова. У Шатору је било обећање Божије да ће Исус заувек да упије грехе свих људи једом за увек крштењем и проливањем Своје крви. И Исус је заиста дошао и испунио обећање за спасење будући да је заиста крштен и да је пролио Своју крв, и тако испунио Реч Божију



савршено. Сва Божија обећања за спасење, другим речима, заиста су се испунила у Исусу Христу. Народ Израела је веровао у Закон Старог

Завета и речи пророковане у Речи Божијој. Али они нису били способни да верују у Исуса Христа који је нама дошао у доба Новог Завета као Бог или Спаситељ. Сви људи у овом свету, укључујући народ Израела, сада мора да схвати да је Исус Христ Бог Лично и да прихвате у своја срца да је Он Месија који је долазио.

Ради чега је Исус долазио? Као што је Исус дошао да испуни вољу

Бога Оца, Он је и Спаситељ свих оних који верују у њега као таквог, и Он је долазио на овај свет да заувек опере све његове грехе.

Као што у Јеврејима 10:10 стоји, “По којој смо вољи ми освећени приносом тела Исуса Христа једном.” Ми морамо јасно да схватимо и верујемо да је то била воља Бога Оца да се Исус роди на овој земљи, Он је био крштен сагласно Очевој вољи, том вољом је Он био и распет, пролио је Своју крв да би умро на Крсту, устао из мртвих изнова, и тако постао Спаситељ оних који верују. Да би упио све наше грехе сагласно вољи Бога Оца, Исус Христ је требало да испуни спасење за човечанство испијајући грехе крштењем које је Он примио и Својим проливањем крви. Тако да, Његовом вољом Себе даје на жртву, тако пружа савршено спасење. Зато што Исус Христ жртвује Себе самог да

би упио не само грехе народа Израела већ такође грехе читавог човечанства, тако да ми можемо да се спасемо само ако свако од нас верује у свом сопственом срцу. У току



Његових 33 година живота, Исус је био крштен једном, жртвован само једном, и тако је спасао грешнике света једном за увек. Ово је једино и савршено спасење. Како је Исус све од једном упио наше грехе

почињене у човечанству од почетка до краја света, Он нам је такође омогућио да се спасемо једном за увек путем вере. Понудивши Своје сопствено тело једном за све, Исус Христ нас је заувек учинио савршеним. Како је Он био крштен од Јована и осуђен за све наше грехе проливањем Своје крви, ми морамо сада весело да верујемо у ово еванђеље у нашим срцима и тако се спасемо од свих наших грехова. Вољом Бога Оца, Исус Христ је дошао на ову земљу да носи све наше грехе и плати цену за живот, и Он успешно открива Своје истинско спасење кроз љубав Божију у складу са Очевом вољом. Ова Реч је поуздана истина да ви и ја који

сада живимо у овом модерном свету морамо да верујемо. Ми се морамо обавезати крштењем Исусовим и Његовом крвљу на Крсту заједно и веровати у њих као једну поставку истине која нас спашава савршено. Ако нам ово недостаје, ми ћемо онда да изгубимо вечно ослобођење од греха. Тако да, ми морамо да верујемо сагласно записаној Речи Божијој, сагласно истини еванђеља воде и Духа. Еванђеље воде и Духа шире светлост спасења, али ако ми додамо било шта друго или избацимо нешто битно из истине еванђеља док верујемо у Бога, или ако не верујемо у истину каква јесте, онда ће ова светлост еванђеља спасења бити изгубљена, само ће се сакрити и нестаће Ми не смемо да паднемо под обману да је

истина еванђеља воде и Духа такође само једна светска наука, ако нас то учи да можемо некако примити ослобођење од греха кроз



наше молитве покајања молећи Бога да опрости наше свакодневне грехе. Бог је јасно рекао у Јеврејима 10:11, “И сваки свештеник стоји сваки дан служећи и једне жртве много пута приносећи које никад не могу узети грехе.” Он нам је рекао, другим речима, да свакодневни греси које починимо не могу да се оперу само зато што ми молимо Бога за опроштај наших дневних грехова нашом вером у крв на Крсту. Зато жртвена понуда коју је Исус Христ дао

Богу Оцу будући крштен од Јована и умревши на Крсту била је савршена понуда за спасење, вером у ову понуду ми смо сасвим спашени. Зато што су греси света били пренесени на Исуса Христа једном за увек када је Он био крштен од Јована тако да је Исус могао да понесе наше грехе на Крст и умре на њему да би довршио осуду за наше грехе, и то је било стога што су греси оних који верују у Његово

крштење и крварење били опрани. Вером у крштење које је Исус Христ

примио и крв на Крсту, ми, такође, сви умиремо са Исусом Христом и постајемо живи са Њим путем вере. У Римљанима 6:23 стоји, “Јер је плата за грех смрт, а дар Божји је живот вечни у Христу Исусу Господу нашем.” Плата за грех је смрт, није важно који је од грехова у питању, и стога цену морамо да платимо животом. Зато је било неопходно да Исус Христ дође на ову земљу уобличен у тело, буде крштен од Јована, и пролије Своју крв на Крсту. Стварним преношењем ваших грехова на тело Исусово било је испуњено Његовим крштењем, и одношењем ових грехова и смрћу. Исус је платио цену наших грехова и тако их упио једном за увек. Али упркос овоме, иако нам је Бог дао ову истину еванђеља, постоје многи људи који се и даље правдају Богу ради



опроштаја њихових актуелних грехова свакодневно-они су једноставно не знају истину еванђеља воде и Духа. Када људи имају грех у својим срцима, он

не могу друго осим да буду преплашени пред Богом ради ових грехова. Ако је тачно да постоје многи који, и даље игноришу еванђеље воде и Духа и ако су опрани од својих грехова, ухваћени су у страху ради грехова своје савести. Међутим, Исус долази на ову земљу да их ослободи од свих њихових грехова, крштењем од Јована, проливањем Своје крви на Крсту, тако да их спашава савршено. Из којег разлога треба да смо на опрезу онда, када еванђеље воде и Духа, еванђеље Божијег спасења, потпуно нас је спасло и преузело нашу осуду за грехе? Они који знају и заиста верују да је Исус

упио све грехе човечанства кроз еванђеље воде и Духа могу заиста да се спасу савршено

вером, баш како је Бог обећао, “Ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна.” (Исаија 1:18). Ми сви можемо бити спашени вером, јер је крштењем Исус грехе овог света сагласно закону постављеним од Бога у Старом Завету да треба пренети све грехе на жртвену понуду полагањем руку. Зато је Исус узео грехе света крштењем од Јована да би могао да умре на Крсту, и зато је спасење за које је Бог говорио у Старом Завету било испуњење којим се можемо спасити од свих наших грехова једино путем наше вере. Ако упркос овој непогрешивој истини, ми и

даље видимо да неки људи верују у Исуса као да је то нека емотивна вежба. Они јецају и плачу свакодневно да би унапредили своју веру јер је основа њихове вере у наклоности са Исусовим самртним испаштањем које је Он



претрпео на Крсту. Срца таквих људи су сасвим преплављена, и они морају да одбаце ову погрешну веру. То сте ви и ја којима треба крштење и крв

Исуса нашег Спаситеља, не Исуса коме треба наша симпатија или преданост. Једноставна истина је да смо ми они очајни којима треба Исус Христ Спаситељ, и још постоји пуно људи који верују у Бога из неодређених разлога за њих саме, мислећи да Богу нешто недостаје, ако их Он моли да верују у Њега. Али је таква вера снисходљива и она врста вере коју презире Бог. Срца оних који се спуштају да би рекли

Исусу како ће они веровати у Њега, ако им Он учини услугу, је смештена тако високо колико је и Бог, њихова ароганција никада не може да прихвати у своје срце еванђеље воде и Духа које их савршено спашава од греха. Они имају тако мало захвалности за Реч Божију да је они

разматрају мало другачије од било чега што кажу њихови суседи, потцењујући и заступајући то, као да је то што они верују услуга за Бога јер их симпатише. И на крају, они су ти који не верују у

крштење и крварење Исусово као ослобођење од њихових грехова и стоје против Бога. Они верују да њихови греси могу бити опрани кроз њихове молитве у агонији са понављањем иако су без вере у еванђеље воде и Духа. Зато што они користе име Божије у залуд, они нити знају нити верују да је Исус Христ Спаситељ који је потпуно испио њихове грехе, и они стога не могу да буду спашени. Бог је рекао, “Кога ћу помиловати,

помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се.” (Римљанима 9:15). Ако Бог одлучи да спасе грешнике са законом спасења ради Своје милости, онда ће Он то да учини



управо онако како је одлучио. Ми морамо зато да верујемо у еванђеље воде и Духа и тако примимо наше истинско спасење. Они који не верују у ову еванђеоску Реч

воде и Духа лично ће открити колико је само велика Божија строгост и Његов гнев. Они који верују у еванђеље воде и Духа, са друге стране, видеће само колико је велика милост Божије љубави. Когод упозна своје грехе пред Богом и препозна и верује у еванђеље воде и Духа, Божије еванђеље савршеног спасења, биће ослобођен од свих грехова. Они који верују да је Исус Христ узео све

његове грехе крштењем биће ослобођени од свих својих грехова. Они који пркосе овој истини, у супротном, сусрешће се са страшном осудом за грех ради својих грехова. Сви људи у овом свету морају зато да верују у еванђеље воде и Духа, праву истину. Они грешници који се не боје Божије осуде и не

верују у еванђеље воде и Духа сигурно ће бити осуђени за своје грехе. Али они који верују у истину Исусовог прања греха биће спашени од свих својих грехова. Свако чија савест има грех је рђав у

спокојству, и многи људи долазе са неоснованим, великим наукама о спасењу које су сасвим различите од еванђеља воде и Духа, покушавајући да охрабре своју заблуделу савест. Постоје и они који кажу, “Од када верујем у Исуса, добро је што имам грех у свом срцу.” Али ми не смемо да заборавимо да ћемо сви ми који имамо грех у свом срцу сусрести паклену казну, јер Бог ће сигурно приказати Свој праведни суд таквим људима ради њихових грехова. Зато што су они подржани од Сатане, Бог једноставно не може да их остави на миру. Али они који знају о праведности Божијој,

да ће бити Његовог суда за грех, моле Бога за



Његову милостиву љубав, желе да се спасу од свих греха, траже истину, и желе да стану на Божију страну. За такве људе, овде је истина да је Исус Христ узео све грехе човечанства крштењем. Сваки грешник мора да верује у то и прими ослобођење од греха. Кроз Његово крштење, Исус Христ је прихватио све грехе читавог света једном за увек, умро на Крсту једном, и стога упио све грехе и учинио нас праведнима. Кроз еванђеоску Реч воде и Духа, свако од

нас мора сада да схвати шта је наше право спасење, и у нашим срцима ми сви морамо да имамо веру која заиста верује у ово еванђеље. Сви који верују у ову истину у свом срцу, без обзира коју врсту греха починили, заиста ће бити опрани од свих својих грехова вером и примиће истинско опроштење од греха и вечни живот. Зар не желите да верујете у ову еванђеоску Реч и прихватите еванђеље воде и

Духа вером, еванђеље које чини да сви греси из вашег срца нестану? Они који верују у еванђеље воде и Духа пред Богом сигурно ће примити ослобођење од греха.

Не могу вас спасити покајничке молитве

Данас, многи који исповедају да верују у

Исуса моле се покајнички свакодневно, моле Бога да опрости њихове грехе. Они живе своје животе вером приносећи своју жртвену понуду Богу свакодневно, попут оне у време Старог Завета. Али то није живот вере којим треба да живите. Да ли је Исус пролио Своју крв на Крсту да опере ваше грехе када год сте упућивали покајничке молитве? Ово није случај. Уместо тога, ви морате да оперете ваше грехе једном заувек вером да моћ



крштења и проливања крви Исуса Христа траје вечито. Они који покушавају да оперу своје грехе покајничким молитвама свакодневно не могу да приме вечно ослобођење од грехова, нити они немају веру која им омогућава да приме истинско спасење. Када би свачији греси могли да се опросте

кроз такве покајничке молитве или било каквим људски-учињеним ритуалима, тада Бог није успоставио закон који декларише да је плата за грех смрт. Да би људима били опроштени њихови греси, они морају заиста да принесу понуду која преноси њихове грехе, на тело Исусово путем вере. Оно што морамо да имамо није врста вере која се моли покајнички свакодневно, већ вером у еванђеље воде и крви манифестованом у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу и фином ланеном платну коришћеним за врата Шатора. Другим речима, ми морамо да

схватимо да једино вера у еванђеље воде и Духа може да донесе истинско прање од греха, и морамо да верујемо то у нашем срцу. Баш као грешници из Старог Завета који су

преносили своје грехе на своју жртвену животињу полагањем својих руку на њену главу када су приносили своју понуду за грех, ми морамо такође да преносимо наше грехе на Исуса Христа вером у Његово крштење, и вером у Његово проливање крви на Крсту, ми морамо изаћи до Бога и примити вечно ослобођење од греха. Бог каже, “Јер се срцем верује за правду, а устима се признаје за спасење.” и “Тако, дакле, вера бива од проповедања, а проповедање речју Божијом.” (Римљанима 10:10, 17). Јован 1:29 каже, “А сутрадан виде Јован

Исуса где иде к њему, и рече: Гле, јагње Божије које узе на се грехе света.” Ови пасуси описују сведочанство које је Јован



Крститељ дао следећег дана након што је Исус био крштен. Када је Јован Крститељ видео Исуса стојећи пред њиме, он је рекао, “Видите људи! Онамо долази тај Човек!” Ово је проузроковало метеж међу масом прикупљеном око Јована. Јован је узвикнуо “Гледајте! Овде долази Јагње Божије! Он није нико други до Син Божији, право Јагње Божије које узе грехе са света кроз мене. Он је наш Спаситељ. Он је Исус Христ, Јагње Божије, Гледајте!

Јагње Божије које односи грехе са света” Ово се догодило након што је Јован Крститељ крстио Исуса Христа и пренео грехе света на Њега тако да је Јован лично могао да сведочи за Исуса. Зато што је Јован пренео наше грехе на Исуса крштавајући га, другим речима, Исус Христ је постао жртвено Јагње које узима наше грехе сагласно жељи Бога Оца. У Старом Завету, ослобођење од греха је

било примљено понудом жртве Богу, али у Новом Завету, оно је само вером која сасвим верује у крштење Исусово и Његову крв на Крсту чиме можемо бити ослобођени од наших грехова. Зато што је Бог узимао такву стоку као бикове, јагањце, и јарце за жртвену понуду за упијање грехова народа Израела безбројне животиње су крвариле, исечене на комаде, и спаљене на олтару за жртву паљеницу. Заиста је безброј жртвованих животиња било убијено ради људских грехова. Али у доба Новог Завета, Исус није

понудио такве жртвене животиње, већ је Он понудио Своје сопствено тело за нас. Као Јагње Божије дошао је на ову земљу, прихватио је грехе света на Своје сопствено тело кроз Своје крштење, и пролио је Своју крв на Крсту, Он је оспособио оне које верују у ово да буду спашени од свих својих грехова једном за увек. То што је Исус дошао нама



заувек је окончало наше грехе водом, крвљу, и Духом. Бог је сада заповедио вама и мени да

верујмо у ову истину истинитог спасења. Он нам је рекао, “Упио сам све ваше грехе, јер сам вас заволео. Ја сам вас спасао тако. Зато верујте! Ја сам упио ваше грехе дајући Свог сопственог Сина као жртву за грех ради вас. Ја сам допустио Моме Сину да живи на овој земљи 33 године Свог живота, дао сам Њега на крштење, Ја сам Њега дао на проливање Своје крви на Крсту у вашу корист, и тако учинивши потпуно сам вас ослободио од ваших грехова и осуде. Сада, вером у ову истину, ви можете да постанете лично Моја љубљена деца, и они које сам загрлио Својим рукама.” Знајте и верујте истину у својим срцима-да они који верују у крштење које је Исус Христ примио и крв коју је Он пролио не само да их спашава од свих њихових

грехова, већ ће они такође примити право да постану лично Божија деца.

Да ли је Исус заиста отпустио све грехе са овог Света?

Хајде да окренемо Јеврејима 10:14-18: “Јер

једним приносом савршио је вавек оне који бивају освећени. А сведочи нам и Дух Свети; јер као што је напред казано: Ово је завет који ћу начинити с њима после оних дана, говори Господ: Даћу законе своје у срца њихова, и у мислима њиховим написаћу их; И грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати. А где је опроштење ових онде више нема прилога за грехе.” Пасуси разјашњавају: “А где је опроштење

ових онде више нема прилога за грехе.” Слушајте ове блажене новости, да су сви



наши греси пренети на Исуса кроз крштење које је Он примио! Не само да су сви греси које смо ви и ја починили у току свег живота пренети на Исуса, већ су сви греси читавог човечанства били пренесени на Њега лично. Носећи све грехе, штавише, Он је био

распет и тако је носио сву осуду за све грехе човечанства и стога они који верују сада су ослобођени од све своје осуде. Баш као што је Високи Свештеник преносио грехе народа Израела на жртвену животињу стављајући своје руке на њену главу, Јован Крститељ је пренео све наше грехе на Исуса Њега крштавајући, И Исус, за узврат, понео је све ове грехе и био је распет, и тако је ослободио од грехова свакога ко верује у Њега. Стога, они који верују у ово могу да имају право да постану лично Божија деца. У Римљанима 10:10 стоји, “Јер се срцем

верује за правду, а устима се признаје за

спасење.” За све, ради вере у праведност Божију срцем да можемо бити оправдани, вером у истину спасења срцем које може да прими ослобођење од греха и уђе у Небеса. Браћо и сестре, да ли сте били спашени вером вашег срца и исповешћу вашег језика да су крштење и крв Исусова основни елементи који сачињавају “праведност Божију,” “истину спасења,” и “еванђеље отпуштања грехова”? Под жртвеним системом из Старог Завета, греси Израела нису били упијени само убијањем жртвене животиње без полагања руку да би пренели своје грехе на понуду. Исто тако, ако верујемо само у крв на Крсту и оставимо крштење које је Исус примио, онда сви наши греси не могу да се оперу.

“И грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати. А где је опроштење ових онде више нема прилога за грехе.” (Јеврејима 10:17-18). Зашто је Бог рекао овде да неће



више памтити наше грехе? Иако ми не можемо друго осим да наставимо да грешимо до дана када умремо, зато је Исус узео све грехе са света једно за све будући да се крстио, наше спасење је сада испуњено и трајаће заувек, и они који верују у ово сада су безгрешни. Зато Бог не треба да памти наше грехе. Праведници Божији су средство Његове

праведности. Праведност Бога Оца захтева да смо свети као и Он, ми који верујемо у еванђеље воде и Духа такође смо свети и безгрешни. Од самог почетка, Бог нас је заволео и одлучио да нас учини Својом сопственом децом. Али без обзира колико пуно Он желео да нас учини Својом децом, Он то не може да учини ради наших грехова. Тако Бог Отац долази са солуцијом за решење нашег проблема. Зато што је Бог поставио тако да се понуда

без мане у уместо нас жртвује на нашу корист и одлучио да опере наше грехе преносећи грехе на ову жртвену понуду, Исус није оклевао са крштењем, да би постао наша лична жртвена понуда, која би се осудила уместо нас, и тако дала вечиту понуду за грех. И кроз ову жртвену понуду, Бог је испунио Своју промисао да очисти оне који верују од грехова и учини их Својом сопственом децом. Сада, они који верују у ово еванђеље истине ослобођени су од свих својих грехова пред Богом. Зато што је Исус већ опрао све грехе овог света крштењем, ако верујете у овог Исуса који је очистио грехе човечанства будући да је заступнички осуђен, ми не треба више да дајемо понуду за наше грехе. Дали ми и даље треба да нудимо жртвену понуду за наше грехе, браћо и сестре? Не, апсолутно не! Да ли знате зашто је Исус Христ био распет,

иако је Он био безгрешан и чист? Међутим



Исус је био распет, Он није учинио ништа погрешно у свему, чињенично. Ради тога што је Исус прихватио све грехе човечанства крштењем на Реци Јордан да би Он умро на крсту било је због тога што је Он већ прихватио грехе света пренесене на Њега кроз Своје крштење и био је спреман да испуни сву праведност. Када је Син Божији био крштен да испуни

сву праведност на овај начин, како можемо да Њему не захвалимо? Зато што је Исус узео на себе наше грехе које је Он, као овца пред својим стрижитељем, тихо поднео испаштајући на Крсту. Морамо да памтимо Његово крштење и Крст заувек, да није био крштен и осуђен, онда би ми сами требали да будемо сасвим сигурно осуђени. Наш Господ не само да је узео све наше

грехе, већ Он лично такође носи сву осуду за грех. Другачије постављено, Исус је

Спаситељ Лично, онај који је узео на себе наше грехе, постао наша лична жртвена понуда и тихо је поднео казну на Крсту, све да би нас спасао од греха и тако испунио Божију вољу. Зато Библија каже, “А где је опроштење ових онде више нема прилога за грехе. Имајући, дакле, слободу, браћо, улазити у светињу крвљу Исуса Христа, путем новим и живим.” (Јеврејима 10:18-19). Да ли сада разумете зашто је Исус био

распет? Ми не смемо да верујемо само у Исусову крв на Крсту, већ ми морамо схватити разлог зашто је Он умро на Крсту, и ми морамо правилно схватити и веровати да тај разлог лежи у крштењу које је Он примио. Ако ви и ја желимо да знамо и верујемо тачно где и како су наши греси били опрани, морамо да схватимо и верујемо да је то ради наших грехова који су пренети на Исуса када се Он крстио од Јована у Реци Јордан тако да смо



били опрани од наших грехова путем вере.

Познањем и веровањем у Истину Еванђеља Воде и Духа, ми сада можемо да се спасемо од свих наших грехова

Оно што сам вам говорио на широко је

истина еванђеља воде и Духа о чему Библија говори у разрађеним детаљима. И ова истина је спасење које је било планирано чак и пре оснивања света, и ово спасење је такође манифестовано у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу, материјалима коришћеним за врата Шатора. Заједно са сарадницима, ја сам проповедао ову истину манифестовану у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу безбројним људима у овом свету. Такође и

сада, у овом часу, ово еванђеље се шири кроз читав свет кроз наше књиге. Постоје они који тврде да верују у Исуса

иако игноришу еванђеље воде и Духа. Ја могу смело да назовем такве људе обманутима, јер ово еванђеље воде и Духа је кора истине која нам говори о истинском систему жртвовања испуњеном кроз Исуса Христа, стварну супстанцу од сенке спасења манифестоване у Шатору. Сада, на вама је потез. Ако сте поверовали без знања праве истине, време је да се окренете наоколо, верујете у еванђеље воде и Духа, и примите ослобођење од ваших грехова. Крштење Исусово и Његова смрт на Крсту

је била обећана чак и пре оснивања света, и она је била манифестована у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу и фином ланеном платну такође. Да би испунио ово обећање, и стварно спасао вас и мене од



наших грехова, Исус је био крштен, умро на Крсту, устао из мртвих изнова, и сада седи са десне стране од Бога Оца. Да ли и даље покушавате да верујете у

Исуса следећи своје сопствено искуство и емоције, без познавања истине? Постоји много таквих људи у овом свету, али они морају сада да се обрате од своје погрешне вере и читавим својим срцем верују у истину еванђеља воде и Духа скривене у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу и фином ланеном ткању манифестованом у вратим Шатора. Јеврејима 10:19-20 говоре, “Имајући, дакле,

слободу, браћо, улазити у светињу крвљу Исуса Христа, путем новим и живим. Који нам је обновио заветом, то јест телом својим” Када је Исус Христ, узео грехе света будући крштен, и затим распет, вео Храма се расцепио, и греси човечанства су били опрани

крштењем Исусовим и Његовом крвљу на Крсту. Вео Храма, исткан од плавог, тамноцрвеног, и црвеног конца и финог ланеног платна, био је јак да није могао да се расцепа чак и када би се завезала његова четири краја за четири коња. Овај отпорни вео Храма не би могао да

буде расцепан од врха до дна, јер нико не би ни могао да га дохвати, што открива да је у том часу Исус Христ испунио Своју мисију, врата Небеска су била отворена широко. Цепањем вела од Храма од врха до дна значи да су сви зидови греха збачени доле, што нам показује да је кроз Исуса Христа, Бог оборио ове зидове греха. Шта, онда, ово значи када су зидови греха

оборени доле? Ово значи да свакоме могу бити опроштени сви греси вером у крштење које је Исус Христ примио и Његовом крвљу на Крсту. Оно што је Бог желео да прикаже



кроз врата Шатора јесте да је спасење човечанства сада испуњено једном за увек кроз службу Исусову приказану у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу и фином ланеном платну. Зато је наше вечно искупљење обећано од Бога за сваког од нас било испуњено када се вео на вратим Светиње нас Светињама исткан од плавог, тамноцрвеног и црвеног конца и финог ланеног платна расцепао на двоје са врха на доле, не људском, већ Лично Божијом руком. Ово открива да је Исус Христ који је

постао вечита жртва за грехе човечанства савршено спасао све оне од нас који верују у еванђеље воде и Духа. Бог Отац је удесио да когод верује у крштење Исуса Христа и Његову крв на Крсту може да прими ослобођење од греха и стане у Његово присуство. Да ли ћете веровати у ову истину или не?

Управо како нас је Бог заволео, тако је Исус Христ Син Божији заволео вас, и Он је дао вама савршено спасење крштењем од Јована и распећем. Примањем ове љубави Божије дате кроз Исуса Христа, и вером у истину која нам омогућава да уђемо у Царство Божије, сви наши греси су нестали. Вером у еванђеље воде и Духа, сви наши стварни греси су узети, сваки наш грех и осуда за њих је опрана крштењем Исусовим и Његовом крвљу на Крсту. Јеврејима 10:22 каже, “Да приступамо с

истиним срцем у пуној вери, очишћени у срцима од зле савести, и умивени по телу водом чистом;” Библија непрестано говори о прању греха. Ми се можемо спасити од свих наших грехова вером у истину да је Исус Христ опрао све грехе које смо починили нашим телом и умом кроз Његово крштење. Управо као Високи Свештеник који је



такође прао своју нечистоћу у лавору од бронзе након што би принео понуду, након што је очистио све наше грехе вером у крштење Исусово, ми, такође, морамо да запамтимо ово свакодневном вером. Као што би Високи Свештеник опрао себе у лавору од бронзе, ми морамо да оперемо наше стварне грехе са крштењем Исусовим, јер ми живимо у овом свету, где смо временом изложени нечистоћи. Сви греси, које смо починили са телом,

срцем, или мишљу, припадају гресима света. Са којом се вером, онда, можемо опрати од свих ових грехова света? Ми их можемо опрати само крштењем које је Исус примио. Они који су једном очишћени вером у крштење Исусово морају држати чистим срце , и када год би згрешили, они морају да га изнова оперу вером. Они који се сећају крштења Исусовог свакодневно и перу одећу

од својих дела вером јесу блажени. Зато што су сви наши греси пренети на Исуса Христа кроз крштење које је Он примио од Јована, размишљањем о овој истини и веровањем у њу свакодневно, ми можемо бити потпуно ослобођени од свих грехова заувек. Ви морате веровати у ово еванђеље воде и

Духа, да су ваши греси такође прешли на Исуса Христа када је Он био крштен од Јована. Нећете ништа изгубити вером у ово еванђеље, јер је Свемоћни Бог планирао ово чак и пре оснивања света, пре доба Старог Завета. Истина да је Исус прихватио ваше грехе крштењем у Реци Јордан и понео сву осуду за наше грехе отишавши на Крст који нам је омогућио да досегнемо праведност Божију и своје спасење. Истина која нам омогућује да схватимо да је Исус Цар над царевима заувек нас је спасила од грехова, и освештала наша срца од једне зле свести и



опрала наша тела чистом водом, а то је право еванђеље воде и Духа. Еванђеље воде и Духа је независна Реч за ваш живот, и то је блесак још више блистав када верујете. У току 3 године Његовог јавног живота,

прва права ствар коју је Исус учинио било је да је спасао читаво човечанство од греха крштењем. Исус Христ, другим речима, требало је да понесе на себи наше грехе, и да би то учинио Он је требало да оде Јовану и буде крштен од њега. Тако, сва Четири Еванђеља пишу о преломном тренутку од почетка. Ви и ја, у бити, били смо одређени да

умремо ради наших грехова. Али шта се догодило? Наш Господ долази на ову земљу, узима наше грехе крштењем од Јована, постаје Јагње Божије, носи све грехе света на Крст, где је био прикуцан у обе Своје руке и стопала ради наших грехова, пролио сву крв

која је била у Његовом срцу и умро, и затим устао из мртвих изнова. Зато је Исус рекао, “То се завршило,” када је Он удахнуо Свој последњи дах на Крсту. Све што је Исус реко и учинио било је све

истина. Исус је постао наша понуда за грех да би нас спасао, и устао из мртвих, Он је носио сведочанство Свог васкрсења 40 дана, и подигао се у Небеса, и сада седи са десне стране Очевог престола. Овај Исус Христ ће доћи на ову земљу да нас узме. Исус долази као Спаситељ приликом првог доласка на ову земљу, али када Он изнова дође по други пут, ОН ће доћи као Судија да осуди све оне који нису веровали. Ви морате да схватите да ће Исус Христ да

се врати на ову земљу као Судија, да би позвао и примио као децу Божију оне који верују у спасење воде, крви, и Духа које је Он испунио у току Својих 33 година живота на



овој земљи и оспособио нас да живимо у Миленијумском Царству и вечним Небесима, и да би обавио Свој вечни суд на онима који не верују у еванђеље воде, крви, и Духа те су одбацили љубав Божију. Сада, ви не смете више да игноришете

еванђеље воде и Духа и настојите да будете необавештени о томе, већ морате да верујете у ову истину спасења. И ви морате да схватите да управо како је Бог обећао кроз Шатор и жртвени систем, Исус долази на ову земљу, крштава се у форми полагања руку, бива распет, и тако спашава све нације из читавог света од греха, и ви морате да примите ослобођење од ваших грехова вером у ову истину са свим својим срцем. Шта више, нација Израел је и даље

окренута од истине и чека на другог Месију. Међутим Израелци морају да схвате да схвате да без обзира колико усрдно они чекали на

Месију који није Исус, једноставно неће бити другог Месије до Исуса Христа. Не постоји други Месија осим Исуса на лицу ове земље што је очигледна истина, чак и ако су народ Израела не постоји изузетак када се дође до ове истине, нити постоји неки други Спаситељ за њих. Тако да, народ Израела мора да се покаје за

свој грех невере у Исуса Христа као Сина Божијег, и они морају да верују да је Исус Христ заиста њихов прави Месија и прихвате ово као истину. И још једном изнова потврде и верују да је Исус Христ прави Спаситељ који долази, нације Израела морају постати праве, духовно изабране нације Божије. Чак и сада, народ Израела и даље очекује

на величанственог, способног, и моћног Месију који може да их спасе од испаштања и беде у овом свету. Али Исус Христ је већ долазио на ову земљу у телу човека као



Месија и спасао их, тако да не могу да избегну осуду ватром, ради свих својих грехова. Тако да, они морају спознати ову истину и да верују у њу. Ради њихових душа, Исус Лично долази на ову земљу као њихова жртвена понуда обећана у Старом Завету, која их је спасила од свих њихових грехова, и учинила их лично Божијим народом. Исус Христ који је дошао као Спаситељ

јесте спасао све нас кроз еванђеље воде и Духа, истину манифестовану у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу и фином ланеном платну. И Он ће сигурно да оспособи од нас оне који верују у ово да би владали за сво Миленијумско царство са Њиме. Након тога, Он ће такође њима допустити да узму дела у вечном Царству Божијем и живе заувек са Богом Лично у срећи и слави. Тако да, ако смо и даље на овој земљи,

свако од нас мора да верује у еванђеље воде и

Духа са свим својим срцем и постане лично Божије дете. Само они који верују у еванђеље истине могу да постану безгрешна деца Божија и да гарантовано приме све благослове који их очекују у следећем свету. Алелуја! Захваљујем Господу са свом

својом вером за дате духовне благослове са Небеса. Наш Господ је обећао да ће ускоро да се врати; зато, дођи, Господе!


ПРОПОВЕД

12

317 Четири тајне скривене у покривачима Шатора


Четири тајне скривене у покривачима Шатора

< Излазак 26:1-14 > “А шатор ћеш начинити од десет завеса

од танког платна узведеног и од порфире и од скерлета и од црвца; и по њима да буду везени херувими. Један завес нека буде двадесет и осам лаката дуг и четири лакта широк; сви завеси да буду једне мере. Пет завеса нека се састављају један с другим, и пет других завеса нека се састављају један с другим. И начини петље од порфире по крају једног завеса, где ће се крајеви састављати, и тако начини по крају другог завеса, где ће се крајеви састављати. Педесет петаља начини на једном завесу, а педесет петаља начини на крају другог

завеса, где ће се састављати с другим, а петље да буду једна према другој. И начини педесет кука од злата, да запнеш завесе један за други кукама, и тако ће бити шатор један. И начини завесе од кострети за наслон над шатором; једанаест таквих завеса начини. Завес један нека буде тридесет лаката дуг, а широк четири лакта; тих једанаест завеса да су једне мере. И састави пет завеса заједно, а шест осталих заједно, на двоје ћеш превити шести завес с предње стране наслону. И начини педесет петаља на стражњем крају првог завеса, где ће се састављати, а педесет петаља на крају другог завеса, где ће се састављати. И начини кука бронзаних педесет, и запни куке на петље, и састави наслон, да буде једно. А што је више у завеса на наслону, половина завеса што претиче, нека виси на стражњој страни



шатору. И лакат с једне стране а лакат с друге стране што има више у дужину у завеса на наслону, нека виси шатору са стране и тамо и амо, да га заклања. И начини покривач наслону од кожа овнујских црвених обојених, и сврх њега покривач од кожа јазавичијих.”

Покривачи Шатора Ми сада обраћамо нашу пажњу на

покриваче Шатора. Шаторски покривачи били су начињени у четири слоја. Када је Бог рекао Мојсију да изгради Шатор, Он им је дао детаљне инструкције. Јединствени, први покривач је могао да се види само изнутра из Шатора, простирао се преко летви Шатора, Светог Места и Светиње над Светињама, све до доле до земље. И он је био начињен од

плавог, тамноцрвеног, и црвеног конца и финог ланеног платна, и дивних слика са херувимима који су такође били уткани у њих. Први покривач је био начињен у два главна

сета застора причвршћених један за други, сваки од њих је био начињен спајањем пет мањих застора једних за друге. За пар ова два сета застора један са другим, педесет модро плавих петљи било је начињено на сваком рубу који је спајао засторе. Златне копче биле су упарене на овим модро плавим петљама, прикаченим за два сета застора да би начинили у ширину, један покривач. Први покривач Шатора био је начињен од

десет застора, који су били упарени у два сета ширих застора. Њихова дужина је била 28 лаката. Лаката је око 45 цм (1,5 стопе), и постављени су били на око 12,6 м (41,6 стопе) у данашњим мерама, били су широки за сваки застор четири лаката, 1,8 м (5,9 стопа). Пет



застора било је најпре упарено заједно да чини два сета покривача, и онда је овај сет био спојен један са другим са педесет модро плавих петљи и са педесет копчи од злата. Овим је био први покривач Шатора комплетиран. Али је остало још три покривача. Први покривач Шатора био је начињен од истканог застора са уметничким дизајном од херувима са плавим, тамноцрвеним, и црвеним концем и од финог ланеног платна. Ово нам показује пут у Царство Небеско.

На пример, плави конац коришћен за први покривач Шатора указује на крштење које је Исус примио од Јована да би узео грехе света. Будући крштен, Исус је узео све грехе са света (Матеј 3:15). Зато што је Исус узео грехе света на Своје сопствено тело кроз Своје крштење, ово крштење је сада постало спомен за крштење (1 Петрова 3:21).

Други покривач Шатора био је начињен од јарчевог крзна (Излазак 26:7). Он је био дужи од првог покривача за 90 цм (3 стопе). За 30 лаката, дужина је била 13,5 м (45 стопа), и за 4 лаката, ширина је била 1,8 м (5.9 стопа). Покривач је био начињен од једанаест застора, упарени један у други сет застора, један са пет и други са шест застора. Ова два сета су била упарена један са другим са бронзаним копчама. Овај други покривач за Шатор, био је

начињен од јарећег крзна, и говори нам да нас је Исус учинио светим Божијом праведношћу. Доласком на ову земљу, када је наш Господ напунио 30, Он је био крштен од Јована не Својом личном вољом, и Он је примио грехе света на Себе. Као резултат тога, Господ је носио грехе света на Крст, био је распет, упио је грехе све од једном, и стога је постао наш Спаситељ. Зато је други покривач, бели



покривач од јарећег крзна, и говори нам да је Исус Христ који је постао жртвени јарац нас учино безгрешним Својим крштењем и крвљу. Трећи покривач Шатора био је начињен од

овнујске коже обојене у црвено, што нам говори да је Исус понео наше грехе крштењем и донео их на Крст, пролио Своју крв и био осуђен, и стога нас ослободио од свих наших грехова. Четврти покривач за Шатор је био начињен

од јазавчје коже. Ова јазавчја кожа значи да Исус Христ, гледано по својој спољашности, није имао ништа пожељно у Себи. Осим што је Он био Лично Бог. Јазавчја кожа нам показује портрет Исуса Христа који је умањио Себе снизивши се на ниво људског бића да би нас спасао од грехова света. Хајде да сада истражимо ова четири

покривача од Шатора у више детаља.

Духовно значење првог од покривача Шатора

Материјали коришћени за први од четири

покривача за Шатор били су плави, тамноцрвени, и црвени конац и фино ланено платно. Направљене су на такав начин да четири боје буду јасно видљиве унутар Шатора. Такође, уметнички дизајниране са анђелима који су били у њих уткани, да би они гледали на доле са врха Шатора. Духовно значење садржано у сваком од четири конца је следеће. Тајна плавог конца манифестованог у

материјалима првог покривача у Шатору је то да је Месија, једном за свакога, прихватио све грехе читавог света кроз Његово крштење. Он је дошао на ову земљу и био крштен од Јована Крститеља, представника човечанства, да би носио све грехе света, баш као жртвена



понуда из Старог Завета која би прихватила неправду грешника пренесену на њу кроз полагање руку. И то нам говори о истини да је Исус опрао све наше грехе у свету носећи осуду за те грехе све од једном. Црвени конац, на други начин, говори нам

да је Исус Христ који је дошао на ову земљу јесте Цар над царевима и савршени Бог Лично за нас. То нам говори да је Исус Бог Лично у Својој бити. Црвени конац манифестован у Шатору говори нам да је Исус, прихватио од једном све наше грехе кроз крштење које је Он примио од Јована, пролио Своју крв на Крсту и тако заступнички носио жртву и осуду за наше грехе уместо нас. Крштење Исуса и Његова смрт на Крсту

биле су исто што и жртвени систем из времена Старог Завета где би понуда без мане прихватила неправду грешника кроз полагање

руку и крварењем до смрти носећи осуду за те грехе. Попут тога, у Новом Завету, Исус је био крштен, отишао на Крст, и пролио Своју крв да би умро на њему. Библија указује на Исуса Христа као

жртвену понуду. Име “Исус” значи “Он ће избавити свој народ од греха њихових” (Матеј 1:21). И име “Христ” значи “Помазаник.” У Старом Завету, три врсте особа су биле помазаници; краљеви, и свештеници. Стога, име “Исус Христ” означавао је Њега као Спаситеља, Бога Лично, Високог Свештеника из Царства Небеског, и Господа вечне истине. Доласком на ову земљу, био је крштен од Јована, и пролио је Своју крв, Он је постао наш прави Спаситељ. Попут овога, први покривач за Шатор

откривао је да ће Месија доћи кроз плав, тамноцрвени, и црвени конац и фино ланено платно и тако спасти све оне који верују у



Њега од њихових грехова и осуде. Ова служба није ништа друго до крштење Исусово и Његова крв на Крсту. Тајна спасења манифестована у ова четири-боје првог покривача је да Месија долази на ову земљу, узима грехе човечанства крштењем, распиње се на смрт, изнова устаје из мртвих. Са овим службама, Исус Христ је спасао

оне који верују у Њега од њихових грехова, и учинио их Божијим народом. Исус Христ је Цар над Царевима и жртвена понуда која је упила неправду грешника, и Он је ослободио оне који верују од свих њихових грехова и осуде.

Духовно значење другог покривача од Шатора

Материјали коришћени за други покривач

Шатора су били од јарчеве коже. Ово нам говори да је Месија дошао да оправда човечанство ослобађајући га од свих њихових грехова и осуде за њихове грехе. То нам показује, другим речима, да је за људска бића да би примила праведност Божију, апсолутно неопходно да верују у еванђеље воде, крви и Духа. Праведност Божија је опрала наша срца и убелила их као снежно бела, и тако нам омогућила да примимо ослобођење од наших грехова.

Духовно значење Трећег покривача Шатора

Материјал коришћен за трећи покривач

Шатора био је од овнујске коже обојене у црвено. Ово указује да ће Месија доћи на ову земљу, узети грехе света крштењем, бити



распет, и тако постати жртвена понуда за грехе Свог Народа. Крв Исуса Христа проливена на Крсту платила је цену смрти за грехе света. Другим речима, то нам говори да је Исус Христ Лично постао жртвена понуда и тако је спасао Свој народ од њихових грехова (Левитима 16). На Дан Измирења, два жртвена јарца су

била припремљена да узму грехе народа Израела. Један од њих био је жртвена понуда за окајавање који са приносио Богу за њихове грехе. У то време, Високи Свештеник би полагао своје руке на главу првог жртвеног јарца, преносио би све грехе Његовог народа на њега од једном. Он би тада узео његову крв, попрскао по источној страни седиште милост, и попрскао би седам пута испред седишта милости. Тако је понуда за измирење народа Израела била приношена Богу. Онда, пред Израелцима као сведоцима

прикупљеним око Шатора, Високи Свештени би стављао своје руке на другог јарца и преносио годишње грехе народа Израела. Ово је давало свем народу Израела уверење да су сви њихови греси за прошлу годину били узети од њих кроз полагање руку Високог Свештеника. Овај јарац би се послао у пустињу да умре, односећи са собом све њихове грехе (Левитима 16:21-22). Ово је било обећање Божије да ће Месија доћи на ову земљу, узети грехе са света крштењем Јована Крститеља, представника човечанства (Матеј 11:11-13, 3:13-17), носити осуду за њихове грехе путем распећа, тако да ће спасити Свој народ од свих њихових грехова.



Духовно значење четвртог покривача Шатора

Јазавчје коже нам показују нашу сопствену

слику, управо као слика Господњу када Он долази на ову земљу. Наш Господ долази на ову земљу у телу човека и позива грешнике и чини их праведнима. Јазавчја кожа нам такође говори Исус Христ није делао себе да уздигне високо доласком на ову земљу, већ је Он пре снизио Себе као човека скромно рођеног. У време Старог Завета, Бог је говорио кроз

Своје пророке да ће Месија доћи да ослободи грешнике са земље од њихове неправде. Ми можемо да видимо да је Бог испунио изречену Реч пророштва кроз Свог слугу крштењем Исуса Христа и Његовом крвљу на Крсту. Ово пророковано обећање је Реч завета које ће Месија да носи и не само грехе народа Израела већ такође све грехе и осуду свакога

на овоме свету, и да ће Он спасити све Његове вернике и учинити их Својим сопствени народом. Излазак 25 говори о материјалима

коришћеним да се изгради Шатор. Ови материјали за Шатор укључујући плави, тамноцрвени, и црвени конац, фино ланено платно, јарчево крзно, овнујску кожу обојену у црвено, јазавчју кожу, златне, сребрне, бронзане, ситнице, уље, и драгоцено камење. Сви ови материјали указују да ће Месија доћи на ову земљу и спасити Његов народ од њихових грехова кроз Своје крштење и крварење. Тако да, скривен у прекривачима Шатора јесте дубоко смишљени план за спасење који је Бог учинио да спасе Свој народ од њихових грехова. Зашто је Бог заповедио да плави,

тамноцрвени, и црвени конац буде коришћен као материјал за покриваче Шатора? И зашто



је Он заповедио да се узме јарчево крзно, овнујска кожа, и јазавчја кожа? Ми морамо да обратимо пажњу на план који је Бог начинио да би нас ослободио од грехова света. Ми морамо да верујемо у службу манифестовану у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу, кроз које је Исус спасао Свој народ од њихових грехова, какви јесу, и ми морамо да се спасемо од наших грехова и постанемо народ Божији. Ми морамо, другим речима, знати и веровати у план Божији манифестован у покривачима Шатора.

Четврти метод Четврти покривач Шатора нам говори у

детаље о начину којим нас је Бог ослободио од наших грехова: Месија ће доћи на ову земљу у телу, узети све грехе света Својим

крштењем примљеним од Јована, биће распет ради казне за грехе, и отпустиће грехе Свог народа и спашће их од њихових грехова са Својом сопственом крвљу. Међутим, ово спасење је испуњено само за оне који верују у Месију као свог Спаситеља. Ми морамо сви да верујемо да је Исус Христ, као што је манифестовано у материјалима који су прекривали Шатор, заиста дошао Својим крштењем и Крстом, и тако нас све спасао спасио од свих наших грехова. У сагласности са пророчанствима плавог,

тамноцрвеног, и црвеног конца манифестованог у покривачима Шатора, Син Божији нам је дошао као жртвена понуда у време Новог Завета, био је крштен, и пролио је Своју крв распет на Крст. И више, вера у Месију је откривена у покривачима Шатора, ми можемо дати Богу понуду вере да нас је спасао.



Тако да, ми морамо да верујемо у истину манифестовану у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу. Ако неко не излази пред Бога и не нуди му понуду вере путем веровања у службу Исусову манифестовану у плави, тамноцрвени, и црвени конац, он/она ће сигурно бити уништени за његове/њене личне грехе. Али ако неко верује у ту истину, онда ће он/она вером у спасење њега/ње моћи да изађу пред Бога у свако доба као Његова деца. Шатор нам показује да нико ко не верује у Исуса Христа који је постао жртвена понуда и био манифестова у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу неће моћи да уђе у Царство Божије. Шаторски покривачи нам стога показују

пут у Небеса. Ми морамо да нађемо начин да уђемо у Царство Небеско вером у истину откривену у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу. Свако ко жели да уђе у

Царство Божије мора најпре да његове/њене проблеме греха реше вером у истину отпуштања греха манифестованом у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу. Тако да, било да народ улази у Цркву Божију са вером у ову истину, или да је одбачен од Бога ради невере, то је избор који они морају да начине. Наравно, наша савест је слободна да верује

или да не верује у истину спасења откривену у покривачима Шатора. Али ви би требало такође да схватите да ће резултат не веровања у ову истину бити превише катастрофалан да би га било ко поднео. Међутим, да би ушли у сјај Божије Куће сагласно Његовој вољи, ми морамо заувек да се спасимо од наших грехова вером у крштење које је Месија примио од Јована и крви на Крсту. Сви морамо да прихватимо и верујемо у свом срцу да је крштење Месијино и Његова крв на Крсту опростила све наше грехе. Само када



они верују могу да приме вечно опраштање греха и да уђу у славу Божију. Први покривач Шатора био је исткан од

четири различита конца, и био је постављен испод другог покривача начињеног од јарчевог крзна. Ово нам показује на чињеницу да је способност за примање отпуштања греха заснована на Исусовој служби: Његово крштење и Његова сопствена крв. Тако да, отпуштање греха које ми примамо вером у праведност Божију заснована је на нашој вери у плави, тамноцрвени, и црвени конац и фино ланено платно манифестовано у првом покривачу. Да би видели како је ова чињеница извесна, хајде да обрнемо Реч из Библије испод. Исаија 53:6 стоји, “Господ пусти на Њ

безакоње свих нас.” Јеврејима 9:28 објављују, “Тако се и Христос једном принесе, да узме многих грехе” И у 2 Коринћанима 5:21 стоји,

“Јер Оног који не знаше греха нас ради учини грехом, да ми будемо правда Божја у Њему.” Сви ови пасуси нам стога говоре да је наше спасење било испуњење засновано на Исусовој служби за спасење манифестовано у фином платну и плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу коришћеном за први покривач Шатора. Христ Лично био је окачен на дрво и заступнички је носио осуду за наше грехе на Свом сопственом телу што је постало могућим ради чињенице да је Он најпре узео наше грехе крштењем од Јована, а није то учинио тек на Крсту да би понео наше световне грехе. Када је Исус узео све грехе са света

крштењем и стога испаштао смртну патњу на Крсту да би их окајао, Он се није плашио. Већ супротно, Он се радовао! Зашто? Зато што је то био прави тренутак за Њега “да испуни сву праведност” (Матеј 3:15). Да би нас



ослободио од наших грехова, Исус је био крштен и пролио је Своју крв на Крсту. Учинио је тако јер нас је заволео. Зато је Он дошао на ову земљу, крстио се код Јована, и вољом испио чашу за жртвовање. Зато што је Господ узео наше грехе и мане кроз Своје крштење да би пролио Своју крв на Голготи и заступнички носио осуду за наше личне грехе.

Копче које су укопчавале први покривач Шатора у једно биле су начињене од злата

Први покривач Шатора био је начињен из

сва сета од пет застора, које су биле прикопчане један за други са златним копчама. Ово нам заиста показује да можемо ући у Царство Небеско само када верујемо у истину отпуштања греха манифестованог у плавом,

тамноцрвеном, црвеном концу. Да су два сета од пет застора били укопчани један у други са педесет златних копчи показује нам да можемо да се спасимо од свих наших грехова само кроз веру у Његово спасење. У Библији, злато означава праву веру у Реч Божију. Тако да, било ко и свако од нас сигурно

мора да верује у сву Реч Божију. Нарочито важно за нас да имамо веру у истину манифестовану у плавом концу. Само Исусово распеће има, а по себи, нема никаквог ефекта на наше спасење. Зашто? Зато што је пре Његовог распећа, најпре требало да се обави процес Исусовог крштења кроз које би грешници могли да пренесу своје грехе на Исуса Христа. Крст има ефекта за наше спасење само када верујемо да је Бог Отац учинио да Исус Христ прихвати грехе света путем крштења.



Шта нам говори фино ткано ланено платно коришћено у Шатору?

Оно нам говори да је Бог боравио међу

нама сагласно Његовој разрађеној Речи истине. Месија је заиста долазио на ову земљу и носио је наше грехе и осуду кроз крштење које је Он примио од Јована и крви на Крсту. И то нам говори да је Његово спасење већ било испуњено баш као што је Он обећао у Својој речи. У време Новог Завета, наш Господ је

чињенично дошао на ову земљу, узео наше грехе крстивши се код Јована, крварио до смрти, носио сву осуду за наше грехе, и тако одржао све што је обећано за спасење. Крштењем од Јована и распећем, наш Господ је завршио и испунио вољу Бога Оца. Завет

који је Бог учино са Својим народом Израелом био је испуњен кроз Његовог Сина Исуса. Ко, онда, треба заиста да обрати пажњу на

ову истину? Да ли је то само народ Израела? Или је то на вама и мени? Чињеница да је први покривач Шатора био

прикопчан заједно са педесет златних копчи захтева од нас праву веру. То нам показује да можемо да уђемо у Царство Божије само када знамо и верујемо да је Исус опрао све наше грехе кроз Његову службу манифестовану у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу и фино тканом ланеном платну коришћеном за први покривач Шатора. Другим речима, то нам показује да је

ослобођење од греха примљено само вером у Реч истине. Кроз Реч Старог и Новог Завета, Бог нам је заиста показао у детаљима да ми можемо да стекнемо наше право спасење само путем вере да је крштење и крв на Крсту



манифестовано у прекривачима Шатора што нас спашава од свих наших грехова. Бог нам је заиста омогућио да оперемо све

наше грехе и постанемо бели као снег вером у истину откривену у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу и фино тканом ланеном платну коришћеном за Шатор као први покривач. И бог допушта само онима који имају ову веру да уђу у Његово Царство. Ми морамо да знамо о покривачима за Шатор и верујемо у њих. Вером у Исуса Христа који је дошао нама кроз службу плавог, тамноцрвено, и црвеног конца, ми заиста можемо да стекнемо квалификацију да постанемо Божија деца и примимо славу уласком у Његово Царство. Када нас је Месија спасао од свих наших

грехова кроз Његово дело манифестовано у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу, како да не верујемо у Божију промисао и огромну љубав спасења те је одбацимо? Како да

одбацимо ослобођење од греха и Царство Небеско, које се може стећи само вером? Ми сви морамо да верујемо у Исуса Христа као нашег Спаситеља који нас је спасао од грехова света крштењем и проливањем Своје крви на Крсту. Само тада можемо да постанемо људи Божији. Они који не верују у истину плавог,

тамноцрвеног, и црвеног конца манифестованог у првом покривачу Шатора не могу заиста да оперу своје грехе путем вере. Они који не верују у истину не могу постати деца Божија. Зато ми морамо да верујемо у истину спасења откривену у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу коришћеном за покривач Шатора, и ми на тај начин морамо да примимо вечни живот.



Покривач од јарчевог крзна био је начињен већим од првог покривача Шатора

Други покривач начињен од јарчевог крзна

био је већи од првог покривача Шатора. Ово значи да они који стоје против Бога виде чак и део истине откривен у првом покривачу Шатора. Овде је заиста потребно да се сакрије мистерија отпуштања греха манифестована у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу првог покривача Шатора. Стога што је Бог уредио да само они који цене и плаше се Њега могу да уђу у Његово Царство путем вере у службу Исусову манифестовану у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу. Такође стога што је Бог наместио херувиме

на истоку Едемског врта, и пламени мач којим се окретао у свим правцима, да би чувао пут до дрвета живота, након што је Он истерао

човека који је пао у грех (Постање 3:24). Истина која нам омогућује да уђемо у Царство Небеско није могуће да буде виђена за било кога ко најпре не верује у Бога. Зато је Бог начинио други покривач од јарећег крзна мало већим од првог покривача Шатора. Други покривач Шатора нам показује да ми

можемо да постанемо праведни само када примимо ослобођење од греха манифестовано у првом покривачу. Другачије, Бог нам је признао само оне који верују у Његову Реч са страхом и поштовањем, и они стога држе еванђеље истине, да би постали Његов народ. Зато што је Бог одредио то тако, Он није допустио баш свакоме да постане Његово дете без претходне вере у плаву, тамноцрвену, и црвену истину отпуштања греха коју је Он поставио. Воља Божија је да они чија су срца зла не могу да свате чак ни делић тајне плавог, тамноцрвеног, и црвеног конца.



Други покривач Шатора је био начињен од јарчевог крзна, а његове копче су биле начињене од бронзе

Духовно значење бронзаних копчи означава

осуду људског греха. Бронзане копче нам говоре да сваки грех захтева плаћање своје цене. Тако да, бронзане копче садрже истину да је Месија пролио Своју крв на Крсту јер је Он дошао на ову земљу и узео грехе света све од једном будући да је крштен. Зато што је Месија први узео наше грехе са света кроз крштење које је Он примио од Јована, Он је могао да носи осуду за ове грехе света својом крвљу коју је Он и пролио на Крсту. Копче од бронзе, откривају Божији закон

који нам говори да је цена за грех смрт. (Римљанима 6:23). Стога, ми морамо да

схватимо да је Бог испунио пресуду за наше грехе кроз Месију. Од Исуса Христа који је био крштен од Јована и крварио до смрти на Крсту, осуда за све грехе човечанства била је сасвим испуњена. Када идемо пред Бога, ви и ја морамо да

мислимо у својој савести о томе шта је истина. Ми живимо у овом свету чинећи свакодневне грехе својим срцем, мишљу, и делима. При свему томе, Месија прихвата све ове актуелне грехе које ми такође починимо свакодневно, платио је надницом за цену тих грехова Својим сопственим животом, и тако је испунио наше спасење. Нашом савешћу пред Богом смо одређени да венемо и умремо, ако немамо вере у Његову истину. Стога, свако од нас мора сада да верује у ову истину, да би стога наше умируће душе могле да буду спашене и поново живе. Да ли наше срце жуди да верује у истину



манифестовану у ове бронзане копче? Истина коју су нам бронзане копче рекле је да не можемо да умакнемо осуди за наше грехе, Месија је узео наше грехе крштењем и заступничком осудом за наше грехе у нашу корист. Исус је заиста поднео сву осуду за наше грехе једном за увек Својим крштењем и крвљу на Крсту. Чинећи тако, Исус нам је дао веру и омогућио нам да уђемо у Царство Божије. Када он/она има грех у свом срцу пред

Богом, онда он/она мора да се баце у пакао. Због својих грехова, све што ми заслужујемо да примимо јесте само вечна смрт. Али Месија постаје понуда заступничке жртве за наше грехе и тако нас спашава од све наше осуде. Ми би требало да будемо кажњени у паклу ради наших грехова, али управо вером да је Месија био заступнички кажњен, ми сада можемо да уђемо у Царство Божије.

Вером у ову истину у нашем срцу, ми морамо да се ослободимо од наши грехова света и утекнемо осуди за наше грехе. Чинећи ово дело за спасење којим је Месија прихватио грехе света будући крштен од Јована, и распет за наше грехе из света. Знајући и верујући у ову истину, ми не смемо само да примимо отпуштање греха, већ морамо такође да се спасемо од осуде за грех. Ми треба да верујемо да је месија могао да

прихвати наше грехе на Себе и носи осуду за те грехе само доласком на ову земљу и примајући најпре Своје крштење облику полагања руку. Ако је Месија узео све наше грехе са света кроз крштење које је Он примио од Јована, и ако је Он био распет да плати цену за ове грехе, онда ми морамо такође да верујемо тако. За оне који стога верују, Бог даје нови живот. Зато што смо одређени за пакао ради



наших грехова, Месија прихвата наше грехе и умире уместо нас, тако носи сву осуду за наше личне грехе. За нас који смо одређени да умремо ради осуде за наше грехе, наш Господ у замену носи нашу осуду у нашу корист. Ако је Господ био распет да би умро да нас спасе ради осуде за наше грехе, ми морамо да верујемо тако. Морамо да прихватимо Господње спасење

у наше душе, у дубини нашег срца, не нашом чулном жељом већ нашом духовном вером у Његову Реч. Било ко и свако од вас, ко је чуо ову поруку, мора да верује у ову истину у свом срцу. Зато што нас је Месија спасао Својим крштењем и крварењем, они који верују мог заиста да буду спашени. Ако људи не верују да су одређени за пакао,

онда они не виде потребу да се спасу вером у Месију који је дошао плавим, тамноцрвеним, и црвеним концем. Али ако људи не верују да

су заиста пали у пакао, онда они неће јасно видети своју потребу да се спасу вером у овог Месију који је дошао плавим, тамноцрвеним, и црвеним концем. Зато је Исус казао, “Не требају здрави лекара него болесни. Ја нисам дошао да дозовем праведнике но грешнике на покајање.” (Марко 2:17). Када они стога верују у ову истину у свом срцу, тада ће примити ослобођење од греха у своје срце. Ако посматрамо себе по мери Закона пред

Богом, онда нећемо бити способни да се побијемо то да смо потпуно грешни, и да смо проклети за увек ради нашег греха. Не само да морамо да прихватимо за себе само бачени у пакао ради наших грехова, већ ми морамо такође да имамо једну озбиљну жељу да избегнемо такву осуду, да би стога могли бити опрани од свих наших грехова путем вере у ову поруку. То је једини пут у животу да су поднете све наше осуде за грех путем вере.



Без нашег вере у службу Исусову манифестовану у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу коришћеном у првом покривачу Шатора, ми ћемо нај сигурније да управо да се сусретнемо са паклом. Крштење које је Месија примио и крв коју је Он пролио на Крсту јесте наговештена везом са спасењем наших душа. Зато што смо били рођени као потомци

Адама и стога смо грешни, ми смо припали паклу. Ми морамо стога да прихватимо пред Богом да јесмо сви грешници исправно насловљени за пакао, али да ли ви прихватате ово? Када Бог погледа на нас, Он види да смо били одређени за пакао, и када ми погледамо себе пред Богом заправо, ми, такође, видимо да смо били одређени за пакао. Стога смо ви и ја били на дестинацији за пакао те је наш Спаситељ дошао на ову земљу да нас спасе од наших грехова.

Дошавши тако, био је крштен, и пролио је Своју крв и умро, наш Господ је испунио Своје дело спасавши нас. Да ми нисмо у основи били одређени за пакао, тада не би било потребе да Господ учини ова дела за спасење. Али јасно, чак иако смо изнова-рођени и немамо греха у нашем срцу, ми смо, такође, раније сви били грешни. Ко год је грешан сигурно ће отићи у пакао.

Цена греха је смрт. Ово значи да ће грешници нај сигурније бити бачени у пакао. Али они који, путем вере, примају дар за отпуштање греха дат од нашег Господа Исуса Христа наслеђују вечни живот. Када ви и ја верујемо у Исуса Месију као нашег Спаситеља, Господ нас спашава од свих наших осуда за грехове у Својој љубави према нама. Амен! Алелуја!



Морамо да се преиспитамо и видимо да ли је у наши срцима права вера дата од Господа

Хајде да погледамо на себе. Да ли смо ви

поверовали сагласно са законом Божије Речи? Ако јесмо, онда шта ће се догодити са нама пред Богом? Када ми нећемо да будемо осуђени пред Богом за наше грехе? Наш Бог није неправедан Бог који не кажњава грешност. Зато што је Бог свет и праведан, Он не толерише грешност. Бог нам је рекао да ће Он сигурно бацити у пакао све оне који су грешни пред Њим ради неверовања. Он нам је рекао а ће бацити у страшан

пакао који гори ватром и сумпором где су чак и црви. Бог неће бацити у пакао само оне који покушавају да оперу своје грехе сами по себи и они који угађају својим срцима. Зато је Господ рекао таквим људима, “Идите од мене

који чините безакоње” (Матеј 7:23). Тако да, ми морамо да верујемо у Месију, и

ми морамо да верујемо у крштење које је Он примио када је дошао на ову земљу, у крв на Крсту, и у Његово васкрсење из мртвих. Зато? Зато што је речено, ми смо били сви грешни пред Богом и били смо сви одређени за пакао. Зато је Месија дошао плавим, тамноцрвеним, и црвеним концем, и принео жртвену понуду за спасење Својим сопственим телом, и на тај начин упио све наше грехе. Ми морамо стога да верујемо да је Господ био крштен и жртвован све у нашу корист. Ако не можемо да схватимо да смо сви били одређени за пакао, онда ми ништа не можемо да учинимо са Господом. Међутим, тако пуно људи не мисле да ће

бити осуђени на пакао ради својих грехова. Они мисле да ће бити најбоље да се посаветују са докторима. Такви људи су они



који захваљују Исусу само из пристојности и људи врло-доброг понашања, људи су од поштовања и учитељи, и они су такође они који верују у Исуса само из личних настојања да буду људи од карактера. Наш Господ каже за такве људе, “Не требају здрави лекара него болесни” (Матеј 9:12). Они требало одмах да испитају своја срца у потпуности по библијским становиштима, да не би морали да заврше у паклу. Разлог зашто верујемо у Месију је ради

опроштаја наших грехова вером у Њега као Спаситеља. Није изградња наше личне врлине то што верујемо у Месију. Радије, то је због наших грехова ради којих је апсолутно неопходно за вас и мене да верујемо у Месију. Зато ми верујемо: Да је Исус Месија био рођен и то на овој земљи; да је Он био крштен од Јована у добу од 30 година; да је Он понео грехе света и да је пролио Своју крв при

Својем распећу; да је Он устао изнова из мртвих у трећи дан; да се Он подигао на Небеса; и да Он сада седи са десне стране Бога Оца - све ове ствари носе сведочанство за наше ослобођење од греха. Ради свих ових ствари у којима дело Спаситељево који нас је ослободио од наших грехова, ми морамо са поуздање да верујемо у свако од њих, ништа не испуштајући. По нашем личном мишљењу, то може да

буде наизглед уреду да се начини прекривач за Шатор управо ткањем дебелим концем, али у Библији Бог изричито даје у детаљима спецификације како да се направи, како неке копче треба да буду начињене од злата а друге од бронзе. Зашто мислите да је Бог заповедио тако? Он је заповедио тако јер су све ствари имале намеру да открију своје духовно значење за нас. Зато ми не можемо да превидимо ниједно од њих.



Ми заиста морамо да верујемо у Крштење и Крв Исуса Христа који је постао Месија

Због наших грехова, ми морамо да будемо

бачени у пакао, али Исус Христ Месија долази на ову земљу и спашава нас од наших грехова. Исуса је био заиста крштен, распет, и пролио је Своју крв. Тако, да је безакоње ако кажемо да смо безгрешни уколико не верујемо у нашем срцу у крштење Исусово и крв коју је Он пролио на Крсту. Исус, који је постао Месија, заиста је дошао на ову земљу да нас спасе, заиста је прихватио грехе човечанства на Свом сопственом телу кроз Своје крштење, претрпео је нашу казну и умро, устао изнова из мртвих, и тако постао наш истинити и вечни Спаситељ. Исус нас је спасао на овај начин јер су једино тако могли да нам буду опроштени сви наши греси путем вере у овог

Исуса. Да би довршио дело спасења, Месија је

требало да буде крштен од Јована Крститеља и онда да умре на Крсту. Ово значи да смо од почетка, били осуђени ради наших грехова. Али у бити, сада ми не треба више да носимо ову осуду. Зашто? Зато што је Месија који је био безгрешан и стога није ништа учинио да би био осуђен заиста је прихватио наше грехе пренесене на Њега, и Он је био заступнички осуђен за све наше грехе. Стога, свим срцем верујући у Исусово крштење и Његову крв на Крсту којом смо били ослобођени од све осуде за наше грехе. Ми можемо видети “Исус те воли!”

налепнице на позадини прозора од многих аутомобила. Да ли је то све што Исус жели да ти знаш? Наш Господ спасења није нешто направио само таквим речима. Он жели да ви знате, “Ја вас волим тако много. Стога, Ја сам



опростио ваше грехе. Само верујте у Мене, и Ја чу вас учинити Својом децом.” Месија је заиста вио крштен и распет, и пролио је Своју крв и умро, све у циљу да нас ослободи од наших грехова. Господ нас је заиста спасао и ослободио нас од осуде која нас очекује. Господ је дошао физички да нас излечи од

наших грехова. Доласком на ову земљу, Он је заиста прихватио наше грехе на Своје тело путем крштења, био је распет и крварио је до смрти, устао је заиста изнова из мртвих, и тако нас спасао. Када смо били сасвим сигурно одређени за пакао ради наших грехова, Господ нас је већ излечио од болести и од свих наших грехова. Ми морамо да се излечимо од наших грехова кроз праву веру. Када људи не би били бачени у пакао и

поред своје грешности, онда не би било потребно да Месија дође на овај свет и пролива Своју крв. Али разлог зашто људи

апсолутно морају да верују у Исуса је то што они имају страшну болест грехова која их води у пакао. Заиста, људи који имају страшну болест греха не могу да утекну осим да буду бачени у пакао, и није спорно питање да они морају да верују у крштење и крв Исусову који је постао Месија. Сви који имају грех у својим срцима

примиће казну пакла сасвим сигурно, јер када дође тренутак за закон Божији, цена за грех је смрт за свакога. Једноставно претпоставимо, ако неко ко има и најмањи делић греха у своме срцу, онда ће бити бачен у пакао. Зато је Исус требало нама да дође. Тако када ми заиста верујемо у Месију који је савршено упио све наше грехе, ми тада можемо да будемо спашени од свих наших грехова. Ми морамо да верујемо у Исуса као нашег Спаситеља, и ми морамо да верујемо тачно сагласно оном што је Он учино за нас.



Исус је заиста Бог Лично. Он је заиста Створитељ. Али Он је оставио по страни Своју божанску славу и заиста се уобличио у људско тело ради жеље, све у циљу ослобођења вас и мене, које је Он заволео, од страшне казне за грех и пакла, уништења, и проклетства. И Он је био заиста крштен, распет, васкрсао, и онда се уздигао на Небеса. То је истина. Ми не можемо површно да захвалимо за ову истину, као да је то било само шала. Вера у ову стварну истину није нешто необавезно за нас. Ми морамо да верујемо у ову стварну истину у нашим срцима, и морамо да је знамо за сигурно. Да ли су јагњад и јарчеви коришћени као

жртвена понуда имали неки грех? Не постоји животиња која би чак издалека имала појма шта је то грех. Али зато што су ове животиње прихватале грехе људи Израела из Старог Завета кроз полагање руку, они су заиста биле

убијане заступнички уместо њих. Зашто? Зато што је цена за грех, смет, и то је оно што је Бог одредио. Тако да је жртвена понуда на Дан Измирења на који је требала да прихвати све грехе народа Израела такође требала и за сигурно да умре. Из истог разлога ради којег је Исус Христ требало да умре, јер је Он већ носио све грехе света кроз Своје крштење. За кога су сва ова дела била заиста

обављена? Она су се одиграла за вас и мене. Да ли је, онда, то нешто у шта ми можемо било да верујемо или не верујемо? Људи не верују зато што су јако заборавни ради озбиљне болести греха. Али када знају чињеницу да ће бити бачени у пакао чак и за најтањи делић греха, тада они неће бити у стању да захвале за спасење Исусу Христу Месији као за нешто што је необавезно, нешто што они било да верују или не верују неће имати икакве последице.



Ако људи имају грех, чак и танак као влакно, тада ће они бити бачени у пакао. Они ће бити уништени. Свему што они чине на о овој земљи биће напокон сасвим крај у њиховом вечном проклетству. Они који мисле да је уреду имати грех налазе се у дубокој халуцинацији. Свест о греху је неоспорно смрт. Наравно, постоји тако пуно људи који наизглед живе успешним животом иако сматрају да имају грех у својим срцима. Млади су склони обожавању славних личности, сањају о сусрету са њима једног дана. Али да ли ће њихов наизглед раскошни животи трајати заувек? Многи од њих падају у очај једном када њихових петнаест минута славе увелико замре. Постоје неки људи којима се све што учине

обрне на лоше. Пре него што сте срели Господа, вама је, такође можда било тако, када ништа заиста не иде добро како сте желели.

Ако сте живели животом проклетства, нисте ни могли да будете сигурни да ствари никада неће да се окрену, и нисте ни могли да мислите да ће све кренути наопако. Можда су ваши снови били велики, али се ништа није заиста материјализовало, и снови су постајали све мањи и мањи, док коначно нису нестали. Када сте схватили да чак ни они најмањи ваши снови не мог да се остваре, онда су ваши снови на крају сасвим нестали. Зашто је ово имало такав ток? Зато што су

греси били у вашем срцу. Људи који имају грех у својим срцима никада не могу да буду срећни. Бог их никада не благослови, без обзира колико они то напорно покушавали. Ако постоје неки људи који су наизглед успешни упркос грешности, ви морате да схватите да их је Бог одбацио. Ви сигурно знате да иако њихови садашњи животи могу бити успешни, Бог никада неће одустати од



намере да их баци у пакао. Када би овај свет био пун само са безгрешнима, онда не би било потребе да постоји пакао. Али Бог је заиста начинио пакао, и Он га је начинио за оне који имају грех у својим срцима. Бог је заповедио да се начини први

покривач Шатора са плавим, тамноцрвеним, и црвеним концем да би заиста ослободио грех из наших срца. И то је такође откривено када је дошло време Новог Завета, да ће Исус Христ узети грехе са света крштењем од Јована, и да ће Он потом бити распет на смрт да би носио осуду за те грехе. Наш Господ је заиста постао Спаситељ грешника. Зато је Он дао ослобођење од греха

грешницима кроз Његово дело са плавим, тамноцрвеним, и црвеним концем. Да ли схватате сада ово? Исус Христ је заиста био крштен у Реци Јордан да би узео наше грехе, и Он је био распет и пролио је Своју крв да

плати цену за те грехе. Он је био крштен да би носио наше грехе. Да ли верујете да је Исус умро на Крсту због тога што је Он најпре узео наше грехе кроз крштење које је примио од Јована?

У нашим телима, ви и ја били смо налик кожи јазавца

Четврти покривач је био начињен од коже

јазавца. Јазавац је пренесено име од сисара названог “Тачаш” на Јеврејском у Старом Завету. То се преводило у нешто другачијег сисара-на пример, “морска крава” (NIV), “морски пас” (ASV), “фина јарећа кожа” (NLT), and “плискавица” (NASB). Ми не можемо тачно да идентификујемо шта је сисар. Библијски филолози тврде да је оригинал ове речи “Тачаш” вероватно страног



порекла. У сваком случају, сисар “Тачаш” је био животиња чија се кожа користила да би се направио четврти покривач за Шатор. И то је вероватно поуздано и претпоставити да овај покривач није био диван и није нудио атрактиван квалитет. Овај четврти покривач и од јазавчје коже

указује да је Исус Христ дошао на ову земљу у телу човека. Шта више, Он није имао ништа атрактивно у Свом лику. Библија описује Његову појаву говорећи, “Јер изниче пред Њим као шибљика, и као корен из суве земље; не би обличја ни лепоте у Њега; и видесмо Га, и не беше ништа на очима, чега ради бисмо Га пожелели.” (Исаија 53:2). Овај Син Божији долази доле на ову земљу

у телу човека понизно рођен да спасе сваког од нас који не могу друго осим да живе у срамоти до дана своје смрти. Када је Бог видео нас, потомке Адамове, Он је видео да

смо ми такође не атрактивни попут ове коже покривача, Шта више, ми једино волимо да чинимо грех. Баш попут прљавог јазавца, људска бића су заинтересована једино да нахране своје сопствене стомаке, од свог рођења до свог краја. Ово је истински разлог зашто Исус долази у телу човека, и био је изложен болу са испаштањем. Само они који заиста знају озбиљност своје

грешне природе могу да верују у Месију и буду спашени од својих грехова и осуде. Тако да, они који игноришу своје сопствене грехе, и они који не знају и не верују у осуду за своје грехе, нису квалификовани да приме ослобођење од греха. Бог нам говори да такви људи нису бољи од звери (Псалам 49:20). Иако смо били начињни по Божијем лику,

није свако прихватио Божију љубав. Они који не верују у Божији план спасења не могу да приме ослобођење од греха у своја срца, и



стога ће бити уништени попут звери које ишчезавају. Зато што је Бог планирао да људска бића начини по Својој слици. Погледајмо изблиза на свакога шта чини и

мисли. Ја се не позивам само на вас у једнини, већ се позивам на читаво човечанство. Већина људи чак и не зна свог сопственог Створитеља који их је начинио. Осим тога, многи од њих тврде да нису починили грех, и да су они бољи од свих других. Како су ограничена и неозбиљна људска бића? Они који не знају Бога пуни су ароганције. Када се упоредимо са осталима, шта је заиста другачије што можемо заиста да пронађемо? Колико пуно смо бољи или смо заиста лошији? И да ли људи и даље штете осталима само да би се бавили својим сопственим себичним интересима-колико је то погрешно? Ми не можемо ни да обухватимо колико је

много грехова свако починио против Бога у

току живота. Нисам реко ово само да би презрео људски карактер, већ ја само указујем на чињеницу да иако је Бог створио драгоцена људска бића, већина од њих и не успева да схвати да ће они заиста да буду уништени ради својих грехова. Људи не знају да се побрину за своје душе; они не могу да припреме своју будућност за себе; они не препознају Реч Божију; и они не желе да верују у Њега иако немају друге опције да би уклонили од своје вечне деструкције. Нема разлике између ових људи и оних су попут звери које пропадају

Али Бог нас није препустио нашем уништењу

Да би нас спасао од наших грехова, у бити,

Исус је дошао на ову земљу, и упио све наше



грехе, Он је био крштен, пролио је Своју крв на Крсту, изнова је устао из мртвих. Господ је тако постао наш Спаситељ. Ми морамо да верујемо у ову истину. Да ли верујете? Неком приликом, нисте ли рекли, ради ваше неукости и недостатка библијског знања, “Шта је велика нагодба? Ако верујемо у Исуса на неки начин, онда ћемо отићи у Небеса”? И постоје они који такође кажу, “Ако верујемо само у крв на Крсту, онда су Небеса наша.” Али да ли је ова врста вере заиста права? Бог је, у бити Бог истине. Он је Онај који

нам говори о Свом плану, који је испунио дело спасења тачно сагласно Својој речи, коју нам је дао за отпуштање греха, и који нас је сусрео кроз ову истину. Бог је жив. Бог је овде чак и сада, са било ким и сваким од нас. Људи који имају грехе у својим срцима сигурно да не би требало да обмањују Бога. Ако људи

имају грех у својим срцима и ако је њихова савест изједа, онда ни морају да имају тај проблем решен путем вере у крштење које је Он примио и крви коју је Он пролио. Грешници морају да верују у истину зато што ће пасти у пакао, Господ их је спасао од свих њихових грехова кроз Своје крштење и Своју крв на Крсту. Не постоји апсолутно ни један који није

способан да реши проблем својих грехова вером у воду и крв. Али иако нас је наш Господ спасао кроз воду, крв, и Дух (1 Јованова 5:6-8), ако са наше стране не препознајемо и верујемо у ову чињеницу и стога будемо уништени, онда смо ми сасвим одговорни за последице. Свако од нас мора да исповеди пред Богом, “Ја сам пао у пакао јер сам грешан. Али ја верујем у еванђеље воде, крви, и Духа.” Ми морамо да имамо такву веру. Ми морамо да верујемо у нашим срцима



да нас је Господ спасао од свих наших грехова кроз воду, крв, и Дух. Са нашим искреним срцима и вером, ми морамо ујединити себе са истином манифестованом у еванђељу воде и Духа. Само онда можемо да се спасемо од свих наших грехова. Тако да, ми морамо да схватимо све ове

ствари, и морамо да верујемо у ову истину. Без познавања истине која је манифестована у Шатору и еванђеља воде и Духа, неки људи верују, “Зато што ја верујем, отићи ћу у Небеса иако и даље имам грех.” Али Бог је рекао да ће сви који имају грех бити бачени у пакао; Он није рекао да они неће бити бачени у пакао иако имају грех само зато што верују у Исуса. То је сродно настанку највеће обмане од свих. Рећи да ће они отићи у Небеса само зато што верују у Исуса, када, у бити, они верују на начин који им се свиђа, као одраз неозбиљности, неукости, и потпуно слепе вере.

Неки други кажу, “Ја нисам видео ниједну особу која је била бачена у пакао, нити сам видео икога ко је ушао у Небеса. Ми смо хтели да истражимо до Дана Измирења.” Али заиста постоје Небеса и пакао. Да ли постоје на овом свету само ствари које ми можемо да видимо нашим очима? Можемо ли да видимо ваздух својим очима? Он је сигурно ту и ако га не видимо. Сви грешници који не верују у Бога зато што не могу да Њега виде су попут звери на умору. Тако да, људи морају да схвате да ако имају

грех у својим срцима, они ће бити уништени, и они стога морају а верују у еванђеље воде и Духа и утекну од осуде Божије. Мудри су они који, чак и ако немају много грешака према људима око себе, при свему томе препознају да су учинили много погрешног против Бога, и тако прихватају да ће сигурно бити осуђени када ускоро стану пред Њим.



Ми не би требали да пропаднемо ради наше неукости и занемаривања Бога и Његовог праведног суда. Он ће сигурно осудити било кога и сваког грешника са вечитим огњем пакла. Ако се људи униште ради не веровања у истину манифестовану у Шатору иако су је чули, онда они мора да су Сатанина деца. Оно што Месија жели од нас је да сви имамо веру која нам омогућава да примио ослобођење од греха и уђемо у Царство Небеско.

Бог нас није начинио као играчке Када је Бог створио нас људска бића,

Његова намера је била да нам омогући да живимо без мука од греха, већ да вечно уживамо вечни живот, обиље, и славу са Богом као Његова сопствена деца. Да не би

били послати у пакао, Месија је био крштен, узео је грехе света, пролио Своју крв на Крсту, и стога је упио све наше грехе. Када нас Бог заволео тако много, ако ми не упознамо ту љубав већ само половичним срцем верујемо у спасење које је Он нама дао, онда сигурно нећемо умаћи од Божијег гнева. Бог нас је ослободио од наших грехова

жртвујући Свог сопственог Сина. Зато је Месија био крштен да понесе све наше грехе на Свом сопственом телу и да Себе као жртвену понуду за грех да би нас Он заиста спасао од свих грехова света. Зато што смо пали у пакао ради наших грехова овај наш Господ је имао милости за нас, и зато је био крштен, крварио до смрти, устао из мртвих, и тако нас спасао од свих наших грехова и учинио нас Божијом децом. Бог нас није учинио Својим играчкама. Једном раније, када је сестра из моје цркве



била у колеџу, ја сам имао прилику да је посетим на дипломској изложби. Тамо, у тој уметничкој галерији, ја сам прошао поред различитих слика. Једно од уметничких дела дипломаца било је платно са портретима Адама и Еве који једу са дрвета познања доброг и лошег, насловљено, “Да ли је Бог учинио људска бића Својим играчкама?” Ништа није могло бити више погрешно од

овог одговора. Зашто је, онда, Бог начинио дрво спознања доброг и злог и онда рекао Адаму и Еви да не једу са њега? Након свега, Он је већ знао да ће они отићи и јести са њега. Након што су они јели, Он их је избацио из Врта Едемског јер су пали у грех. Онда им је рекао да ће грешници бити послати право у пакао. Зашто је Бог учинио ово? Да ли је Бог заиста нас створио јер Он није има играчке и досађивао се? Да ли је Он начинио људски род зато што је Њему било превише досадно и

није могао то могао више да поднесе? Наравно не! Браћо и сестре, оно што је Бог заиста желео

да учини било је да нас обрати у Свој сопствени народ, да нас учини бесмртне, и да живи са нама срећно за увек. Божија промисао је у допуштању свих ових ствари за човечанство је била да нас учини бесмртним бићима која уживају вечито обиље и славу и која живе заувек прослављена. Стога, када ви и ја, у обмани Сатаниној, пали смо у грех и били смо одређени за пакао, Бог је послао Свог јединорођеног Сина на ову земљу да нас спасе. И дао је Сина да се крсти и узме грехе света, пролије Своју крв, и устане из мртвих изнова, Бог нас је све спасао од Сатане. Међутим, огроман број људи има ову

смешну погрешну идеју да је Бог нас начинио некако својим играчкама да убијају Његову досаду. Међу онима који су прекинули да



верују у Исуса и онима који никада нису веровали у Њега од почетка, овде су они који, у својој горчини према Богу, кажу, “Зашто је Бог створио мене и затим је учинио да патим? Зашто Он инсистира да ја морам да верујем? Зашто Он каже да ће ми дати спасење ако верујем, али неће ако ја не учиним тако?” Они кажу да такве ствари зато што они не знају дубоку промисао за спасење коју је Бог дао човечанству. Ова дубока промисао са Месијом била је да

нас прихвати као Божији народ и тако нас учини Својом сопственом децом, допуштајући нам да уживамо сву славу и обиље са Небеса као Његова породица. Ово је сврха Божије креације са човечанством. Ја, лично, такође нисам разумео ову истину док се нисам родио изнова водом и Духом. Али након што сам примио ослобођење од греха и био изнова рођен, дошао сам до спознања,

“Ах! Зато је Господ мене начинио!” Шта је то што је Месија заиста учинио да

би узео наше грехе када је Он долазио на ову земљу пре више од 2.000 година? Шта је са тиме да је Он понео наше грехе? Он је примио крштење и пролио је Своју крв! И ово је било праведно дело и праведна жртва да би упила наше грехе. Овде лежи разлог зашто ми морамо заиста

да верујемо у Бога, и зашто ми морамо да верујемо у Исуса Христа као нашег Бога Спаситеља. Стога што смо ви и ја били одређени за пакао Бог је Лично требало да дође на ову земљу да нас спасе. Другим речима, Исус је требало да буде крштен од Јована, да умре на Крсту, и требало је да устане изнова из мртвих. Разлог зашто ми заиста верујемо у ослобођење од греха откривено је плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу ради тога да би ми били



ослобођени од наших грехова. То је испуњење промисли Божије према нам да морамо да имамо веру. И када ми имамо веру у Господње спасење, нећемо бити задовољни ни са чим другим, осим нашом сопственом добити.

Сада је најбоље време за веру у истину Божијег спасења

Ако неко жели да досегне следеће

разумевање, онда та особа мора одбацити своју погрешну веру управо сада и веровати у еванђеље воде и Духа у свом срцу: “Ја нисам знао да сам био одређен за пакао. Ја сам заправо веровао јер сам говорио да је Исус испио моје грехе. Али моја вера је била заснована на погрешном разумевању! Ја бих требало сада на научим шта је тачно и основа моје вере на исправно знању. Све до сада, ја

сам веровао погрешно, али још није прекасно. Све што сам требао јесте да схватим, од сада, да сам упућен ка паклу ради мојих грехова, вера у мом срцу да ме је Месија спасао кроз Своје крштење и проливање крви, довело је до тога да примим опроштај за своје грехе. Био сам одређен за пакао!” Као чињеница, само прегршт Хришћана је

правилно и тачно разумевала еванђеље воде и Духа када су први пут почели да верују. За мене, такође, требало је да прође 10 година од када сам први пут постао Хришћанин да бих потпуно схватио да је Исус узео грехе света Својим крштењем и био распет да умре на Крсту, и само онда сам ја био заиста спашен поновно верујући у Исуса као мог личног Спаситеља. И тако 10 година након што сам постао Хришћанин, ја сам одбацио своју погрешну веру, и дошао сам до правилног схватања еванђеља воде и духа и веровао сам



тачно. Али за остале, можда, могуће да треба чак и више од 20 година да би сазнали истину и поверовали изнова. Када такви људи дођу до спознања, чак и

након 20 година, да је Бог планирао да их спасе кроз воду и Духа, они морају онда да верују да је Исус био крштен и распет за њихове сопствене грехе. Ништа не може бити више зло пред Богом до спознања истине и затим одбацивања да се поверује. Али ако би они поверовали у еванђеље воде и Духа сада, чак и након што су живели 10, 20 година као Хришћани, да ли је то тако лоше? Наравно да не! Овде нема апсолутно ничег погрешног или срамног у вези овога. Када људи заиста сазнају и верују у ослобођење од греха манифестованог у плавом, тамноцрвеном, црвеном концу, они ће заиста бити спашени. Вера у еванђеље воде и Духа је оно што задовољава Бога. Ја се надам да ћете сви

поверовати у ово спасење које је заиста било постигнуто, чијим испуњењем долазимо кроз плави и црвени конац. Покривач Шатора био је начињен у

разрађеним детаљима. Само погледом на чињеницу да је овнујска кожа обојена у црвено била смештена на покривач начињен од јарчевог крзна, и да је јазавчја кожа била постављена поврх свега овог, ми можемо да видимо јасно манифестовану истину да смо били одрешени за пакао, али наш Господ је дошао на ову земљу, заиста узео наше грехе крштењем, и постао жртвена понуда за ове наше грехе проливањем Своје крви и умирањем на Крсту. Ми сви можемо да поверујемо у еванђеље воде и Духа. Господ нас је заиста спасао кроз дело Исусово манифестовано у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу. Покривачи Шатора не садрже ни једну другу осим ове тајне спасења.



Оно што је важно није само учење из Библије. Оно што ће задовољити Бога није само учење, већ и веровање-та је, ако нам Библија каже да је Бог одредио да нас спасе кроз дело Исусово откривено у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу, онда ви и ја морамо заиста да прихватимо то у наша срца и верујемо у то. Тако ми можемо да задовољимо Бога. Ако у нашим срцима ми заиста чујемо Реч Божију, препознамо наше сопствене грехе, и верујемо у крштење Господње и крв на Крсту, онда ми такође можемо заиста да примимо ослобођење од граха дато од Господа, ако уместо тога верујемо у Њега само као теоријску чињеницу, онда ћемо ми наставити да будемо мучени окривљени савешћу. Ако не решимо проблем нашег актуелног

греха вером у воду и Дух, онда ће ова крива савест наставити да изједа наша срца.

Међутим, ако ми верујемо у еванђеље воде и Духа, онда ћемо бити ослобођени од кривице у савести, јер смо постали безгрешни путем примања савршеног ослобођења од греха, како би смо икада били мучени грехом изнова? Тако ми морамо заиста веровати. Ми морамо да верујемо у еванђеље воде и духа и решимо проблеме за све наше грехе. Они који не учине тако немају избора осим да наставе да буду мучени са грехом. Живот је веома кратак, и пун патње. Бог

допушта патњу сваком људском бићу. Шта је разлог што Бог допушта да патимо? То је зато што кроз нашу патњу од греха, Он жели да ми схватимо драгоцено еванђеље воде и Духа, да верујемо у еванђеље, и да тако будемо заиста решени нашег греха. Он је донео испаштање од греха вама да би могли доћи до вере у вашем срцу да је Месија опрао све ваше грехе кроз Своје крштење и крв на Крсту. Не



веровати у еванђеље воде и Духа као истину је нај луђа ствар коју можемо да учинимо. Греси човечанства могу бити обрисани начисто само истинском вером у еванђеље воде и Духа. Бог нам је рекао да решимо проблеме

нашег греха вером у право еванђеље. Ми морамо стога да верујемо у Исуса, правог Спаситеља. Ви, такође, морате заиста да верујете у Исуса Христа као вашег личног Спаситеља у вашем срцу. Ви морате да прихватите ваше грехе пред Богом, верујете у еванђеље воде и Духа, и тако се спасите. Када у вашем срцу верујете у крштење Исуса Спаситеља и Његову крв на Крсту, онда ћете заиста да будете ослобођени од свих ваших грехова. Само када ми верујемо у крштење Исусово и крв на Крсту као истину можемо бити спашени од свих наших грехова.

Доследност покривача се подудара тачно са доследношћу нашег спасења

Када је у питању доследност нашег

спасења, приоритет је да најпре препознамо потпуну истину да смо у правом тренутку били рођени у овом свету, ми смо сви били грешни попут јазаваца, животиње која изумире. И ми морамо да верујемо да ћемо сигурно поднети смрт и бити бачени у пакао ради наших грехова. Шта више, ми морамо такође да верујемо да смо ослобођени од наших грехова, нама заиста треба жртвена понуда, тако да је, Месија заиста дошао и понео наше грехе крштењем. Ми морамо да верујемо да наш Спаситељ не може бити људско биће, већ Бог Лично. И ми морамо да верујемо да је Исус Спаситељ који нас је



заиста спасао од свих наших грехова Својим крштењем и Крстом. Да то није било случај, онда би Бог

начинио само два покривача за Шатор. Ако би спасење могло да буде стечено напуштањем Исусовог крштења, онда не би било потребе да се начине четири раздвојених покривача за Шатор, и Бог би га прекрио само са јазавчјом кожом и, овнујском кожом. Али да ли су само ова два покривача заиста била употребљена? Не! Шатор је требало да буде покривен са четири различита покривача; застори исткани од плавог, тамноцрвеног, и црвеног конца и финог истканог ланеног платна; следећи покривач је био начињен од јарећег крзна; и следећи покривач је био начињен од овнујске коже; и последњи је био начињен од јазавчје коже. Ми морамо да верујемо у истину онакву-

каква јесте, Исус је прихватио све наше грехе

крштењем, смрћу на Крсту, чиме је спасао нашу срамоту и јадне душе одређене за пакао ради наших грехова, чинећи нас лично Божијим људима. Ово је тајна скривена у четири покривача Шатора, и доследношћу ових четири покривача који су били постављена у Шатору нису ништа друго осим истинске доследности ради нашег спасења. За пар првог и другог покривача Шатора

заједно, биле су неопходне златне и бронзане копче. И на рубовима ова два сета заједно са застором чинили су сваки покривач, уоквирен отворено плаво. Али за оне који верују само у крв на Крсту, немогуће је да знају шта ове златне и бронзане копче прикачене за отворено плаве рубове заиста значе. Само они који верују у еванђеље воде и Духа могу да разумеју и верују у истину скривену у четири покривача. Отворено плави оквир указује на крштење



које је Исус примио у Реци Јордан. Зашто, онда, људи не верују у крштење кроз које је Исус прихватио грехе света, већ верују само у крв на Крсту? Зато што они не верују у Божију Реч каква јесте. Када ми исповедимо веру у Исуса, ми не можемо да верујемо у Њега тачно додавањем или одузимањем од Речи Божије. Ми морамо да верујемо у Божије Речи тачно онако какве јесу, са једним “да.” Међу многим људима који тврде да верују

у Исуса, многи од њих верују само у крв коју је Он пролио на Крсту, напуштајући крштење које је Он примио. Зато многи Хришћани не могу да схвате тајну са истином манифестованом у покривачима Шатора. И зато данашњи Хришћани не верују у право отпуштање греха које је Месија савршено испунио. Они верују у Исуса, све у залуд, само као једног од оснивача религија у свету. Тако да, многи Хришћани у суштини иду

погрешним путем. Они греше свакодневно, и још тврде да иду у Небеса само свакодневним покајањем. Ово објашњава зашто се световни људи обично изјашњавају као Хришћани. Када питамо Хришћане, “Како, и на који

начин верујете, да ли можете заиста да решите проблем наших грехова?” тада у већини кажу, “Ми можемо да их решимо приношењем молитви покајања док у исто време верујемо у Исусову проливену крв на Крсту.” Када их затим питамо, “Да ли су ваши греси заиста разрешени у вашем срцу?” они одговарају, “Заиста, ја имам грехе који су остали у мом срцу.” Људи који имају грех у својим срцима још увек нису људи Божији. Такви људи нису у Исусу Христу. Они морају убрзо да се појаве у Исусу Христу вером у еванђеље воде и Духа. Ми морамо да знамо у детаље са којом

тачном методом је наш Господ упио све наше



грехе, као што заиста јесте. Поневши грехе света на Крст кроз крштење које је Он заиста примио од Јована и проливши Своју крв којом је Господ Заиста упио све наше грехе. Ако желимо да уђемо у Божије присуство, онда ми морамо да уђемо вером у наше спасење исткано плавим, тамноцрвеним, и црвеним концем. Није важно са колико преданости неко заиста може да има вере у Бога, и даље је могуће да он/она имају погрешно схватање и погрешну веру све време. Да би ушли у Царство Небеско, ми морамо да прихватимо спасење сачињено од плавог, тамноцрвеног, и црвеног конца, кроз који је Месија заиста упио наше грехе, као истину, и верујемо у њу. Ако је наша вера пред Богом погрешна,

онда ми морамо да је учврстимо и поверујемо изнова тачно, није важно из којег пута. Ми морамо да верујемо у спасење, којим је Господ заиста узео наше грехе и све их опрао

кроз Своје крштење, као истину. Ми морамо заиста да верујемо да је Господ узео све наше грехе једном за увек са Својим крштењем, и да је Он поднео сву осуду за наше грехе кроз крв на Крсту. Са правом вером у службу Исусову

манифестовану у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу Шатора, ми можемо да се сретнемо са Месијом. Кроз Шатор, ми смо сада способни да шчепамо еванђеље воде и Духа са више поуздања, и да схватимо да је та вера заснована на истини манифестованој у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу и фином ланеном ткању. Вера од критичне важности коју сви ми морамо сада да имамо је она у коју заиста верујемо у срцу у спасење начињеном од плавог, тамноцрвеног, и црвеног конца. Ми смо сада чули и научили о истини која

је садржана у Шатору а начињена са плавим,



тамноцрвеним, и црвеним концем и финим ланеним ткањем. Месија је чекао на нас, заиста је већ ослободио све наше грехе кроз Његово дело манифестовано у плавом, тамноцрвеном, црвеном концу. Бог те је опоменуо да верујеш у ову истину

са својим срцем. Да ли и даље имате грех у вашем срцу? Онда, ви морате јасно да признате пред богом како је само тамно и прљаво у вашем срцу, исповедите ваше грехе, верујете у истину откривену у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу, и стога примите ослобођење од свих ваших грехова. Када истински поверујете да вас је Исус већ ослободио од свих ваших грехова, ви ћете тада да пренети све грехе који се налазе у вашем срцу на Њега и примићете Његово савршено ослобођење од греха. Ви све морате да верујете, у вашим срцима,

у ослобођење од греха начињено са плавим,

тамноцрвеним, и црвеним концем и фино тканим ланеним платном које је Бог заиста испланирао за нас. Бог нам је дао еванђеље сачињено са овим чудесним службама Исусовим, са плавим, тамноцрвеним, и црвеним концем, и тиме нам омогућио да примимо ослобођење од греха и уживамо сву моћ и ауторитет као лично Његова деца. Господ нас је оспособио да будемо спашени од свих наших грехова и осуде, и примимо вечни живот, вером у дела спасења дата нама и манифестована у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу. Ја хвалим Господа што је учинио могућим

да будемо спасени вером у истину манифестовану у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу и фино тканом ланеном платну. Вером у ову истину, ми можемо да будемо ослобођени од свих наших грехова и уђемо у Царство Небеско вером. Алелуја!


ОЦЕНЕ ЧИТАЛАЦА

359 Оцене читалаца


Оцене читалаца

Читалац: Valeria Jones Hammond, Indiana, USA

Rev. Paul C. Jong, ја никада раније нисам

заиста чула о плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу и фино тканом ланеном платну на вратима Шатора, тако да сам природно била збуњена при учењу и разумевању значења које има на моје спасење! Ја сам рекла да не верујем све што прочитам зато што тако много лажних информација протиче, и борила сам се свакодневно понављајући јако пуно да је то било попут живљења под Мојсијевим старим законом. Међутим, дошла сам до сазнања нечег што се тиче Исусовог крштења које има дубоко смишљено значење за моје спасење.

Ја имам 55 година, али ми нико није рекао разлог Исусовог крштења. Разлог што сам мислила да је тако био је само један спољашњи знак за нас. Али мој здрав разум ми је говорио другачије. Зашто? Зато што је Господ манифестовао Себе у много небеских знакова у дан појаве, и Исус Лично је говорио. Али нико није одговорио на Његово крштење. Ја сам се молила покајнички када год би учинила нешто погрешно. Али то ме је само враћало Мојсијевом закону. Једина разлика са Старо Заветним жртвовањем била је да ја нисам нудила чисту жртвену животињу. Ми испаштамо јер нам недостаје знање.

Након што сам рекла једној особи у вези оног што је књига рекла, он је одговорио да ако је то тачно, зашто нико не проповеда то у црквама у којима ја присуствујем. Али све што сам могла рећи било је да је крштење Исусово начинило печат нашем спасењу и да



ја верујем у ову истину. Ја никада нећу престати да волим Господа или да не живим вером-испуњеним животом. Исус зна да су наша тела слаба. То је постало као борба за мене да живим савршеним животом, и ја знам да је било нечега што нисам разумевала, премда су ми моје срце и ум говорили да је Исусово крштење имало дубоко смишљено важно значење. Ја баш не знам на који начин могу да

изразим како се заиста осећам благословено у поседовању овог знања. Ја сам ишла пуно у критику када бих објашњавала ово, али ћу наставити да гајим семе истине у плавом, тамноцрвеном, и црвеном концу и фино тканом ланеном платну на вратима Шатора. И ја ћу такође проповедати важност Исусовог крштења. Хвала вам тако пуно ради вашег истраживања и покорности Светом Духу! Ја желим да дистрибуирам ваше књиге.

Читалац: Robert Cohn New Bern, North Carolina, USA

Ово је књига са слободом. Слобода од пута

којим иде свет. Слобода од греха кроз Исуса Христа. Када сам почео да читам колекцију књига од Rev. Jong, осетио сам мир у себи. Као што би свако у неко време или времена осетио изнутра да зна да је то било управо тачно. Тако сам се ја осећао. Осећао сам духовни мир од сазнања да су сви моји греси били опроштени, прошли, садашњи и будући. Мој Бог, мој Авва, мој Спаситељ волео ме је тако много да је Он послао Свог једино рођеног Сина да узме моје грехе и плати цену за мене, и све што Он тражи заузврат од мене је само да верујем у Њега. ВЕРУ у Воду и Дух. Ми као људска бића

желимо да учинимо тако велик савез и учинимо сваки напор док је наш Бог учинио



то тако лако. Сетимо се да Он није Бог хаоса, већ Бог мира и љубави. Верујмо и Он ће нас учинити слободним... Имајмо веру и Он ће нас учинити слободним... Откривење 3:20 каже, “Гле, Ја стојим код врата, и куцам: ако неко чује мој глас, и отвори врата, Ја цу доћи њему, и вечераћу са њиме, и он са мном.” Ова књига је куцање нашег Господа у наше животе. Хоћете ли отворити врата?

Читалац: Rev. Jason Blakeman Sanford, North Carolina, USA

У овој књизи, Rev. Paul Jong је узео

инспирисану Реч Божију и јасно нам је показао безбедан пут да се елиминишу греси прошлости, садашњости, и будућности. Rev. Jong обелодањује најчешће погрешно схватање већине Хришћана настало веровањем у лажне науке о оправдавању и освештавању. Он јасно показује читаоцу како да прихвати еванђеље воде и Духа да би елиминисао све грехе, и како да зна да ли Свети Дух борави са њиме. Био сам Хришћанин годинама. Веровао сам

да сам спашен науком о оправдавању. Књиге Rev. Jong-а су ме привукле снажно са пута који је водио у пакао и поставиле ме на светло. Ја сам молио Господа да бих сазнао да ли је еванђеље воде и Духа истина и добио сам



одговор. Сада сам ја жељан да поделим то са светом. Ја препоручујем ове књиге Хришћанима свих доба да читају, и молим се да ви прихватите истину еванђеља воде и Духа.

Читалац: Pastor Timothy Katola Nairobi, Kenya

Божији благослов Rev. Paul C. Jong који је

донео еванђеље поновног-рођења још јасније читаоцима његових књига, Да ли сте заиста били изнова рођени са Водом и Духом? Након што сам читао ове књиге пре неколико недеља, порука за избављење кроз смрт нашег Спаситеља Исуса Христа постала је још живља у мом животу. Постављање грехова света на Исуса при Његовом крштењу на Реци Јордан од Јована Крститеља даје сваком људском бићу уверење да је сав терет (греха) докрајчен у нашим животима када смо једном поверовали у еванђеље. Јован Крститељ је био прототип Високог

Свештеника из Старог Завета, н.пр. Арон који је вршио жртвовања ради грехова Израела. Арон би понудио жртву Богу, сваког пута у



заузимање ради опроштаја грехова почињених од Израела. Исус је Својим крштењем узео све наше грехе када је Јован Крститељ поставио своје руке на Њега. Он је наговештен јарац из Старог Завета. Али Он је то учинио једном за увек за читаво човечанство. Једно када поверујемо у Господа Исуса Христа, нама се прашта све од једном.

Rev. Paul Jong показује јасно како су наши греси стављени на Исуса и да греси не треба више да буду проблем у нашим животима. Ја сада више нисам грешник, јер ми је опроштено када је ИСУС УЗЕО МОЈЕ ГРЕХЕ НА СЕБЕ и умро уместо мене. Човеков највећи проблем данас је слобода

од грешне природе. Ова књига нам показује јасно како ми можемо да живимо живот слободни од греха, кривице и осуде ако верујемо у истину еванђеља Исусовог. Хвала Богу за Његово откривење у Свом слузи Paul

C. Jong-у.



Читалац: Linda Liu Beijing, China

Ја сам веома поносна да имам прилику да

читам ову књигу. Она ми је дала боље разумевање у вези односа између Исусовог крштења и нашег спасења. Такође, она ми је дала ново схватање у вези мог идентитета у Њему, којим ме је заиста довео до великог ослобођења и радости. Као Хришћанка за многе године, ја никада

нисам добила тако јасно учење попут овог у књизи. Ја сам само знала да је Исус дао добар пример за нас крстивши се од Јована Крститеља, иако је Он у свему био без греха. Ако је Његова сврха била само да нам буде пример, ми би требали безусловно да прихватимо воду крштења баш као Он. У том случају, они који нису крштени, нису нити спашени. Ово проузрокује збуњеност и чини

да људи осете да је наше лично спасење веома повезано са нашим крштењем. Ја верујем да већина Хришћана мисли да су

грешници, али једина разлика између њих и других не-Хришћана грешника јесте то што је њима дата милост Божија и њихове грехе Он може да опрости. Пре него што сам читао књигу, ја сам се заиста много борио када год бих згрешио, тада бих се плашио да ће Он изменити Своје гледиште према мени и да ја више не бих био спашен сваки пут када бих згрешио. Ова књига ми даје потпуно ослобођење од ове борбе, јер сам знао унапред да ћу згрешити чак и ако постанем Хришћанин, и Он неће никада да измени спасење које ми је дао од дана када сам се исповедио и покајао се пред Њим. У Његовим очима, ја нисам више грешник већ праведна особа. Мени само треба вера која прихвата ову истину. Која је то предивна порука! Ја



мислим да ће ово многе људе ослободити од данашњих нечистоћа и погрешног поучавања.

Читалац: Martin Wilde from Shelby, North Yorkshire, United Kingdom

Пре читања Rev. Paul C. Jong-ових књига,

Да ли сте заиста били изнова рођени са Водом и Духом?, Ја нисам био сигуран у вези мојих свакодневних грехова и грешака. Знао сам да ће ми Бог опростити, али и даље сам се борио са осудом након што бих се покајао-АЛИ НЕ ВИШЕ! Сада знам за сигурно након читања ове књиге да је Исус узео све грехе са света на Себе када се Он крстио од Јована Крститеља у Реци Јордану, тако да сада овде нема осуде за оне који су у Христу Исусу! ЗАШТО? Зато што је Исус понео све грехе са света када се крстио у Реци Јордан и зато што је платио пуну цену на Крсту проливањем Своје крви приносећи Свој живот, и устао изнова из мртвих у трећи дан. Слава Богу!



Хвала вама Rev. Paul C. Jong на писању ове књиге и објашњења овога. И хвала Теби Исусе што си ме спасао, кроз Воду, Крв, и Дух.

Читалац: Nadene Reynolds, Kingston, Jamaica

Ја сам увек мислио да Исус није требало да

буде крштен јер је Он био без греха. Ја сам такође мислио да је једини разлог што је Он био крштен био тај да нам да један пример како би могли да знамо да нам је то битно да будемо крштени. Након читања ове књиге схватио сам да сам био испраног мозга. Исус је требало да се крсти да би наше грехе могао опере. Исус је узео наше грехе Својим крштењем и Он је био осуђен ради њих на Крст. Он је примио осуду која је нама претстављала резултат наших грехова који су прешли на Њега са Његовим крштењем. Свети Дух је отворио моје очи коришћењем ове књига као алата да ми покаже праву истину.



Читалац: P. Square Aiken, SC, USA

Ова књига је заиста сјајна. Сваки

Хришћанин и не-Хришћанин треба да чита ову књигу. Rev. Jong објашњава веома чисто на једноставном Енглеском језику, Библијске везе у Писму, о томе како ми морамо да се родимо водом и Духом. Ако не верујете у Исуса, Јована Крститеља, водено крштење, Духа и Крв Исусову сад, повероваћете када прочитате ову књигу. Књига је написана да би проследила знање из Божије Речи, и што је више читате, више заинтригирани и пробуђени овом поруком. Ја никада нисам знао како је важан био Јован Крститељ за Исусово крштење, зашто се родио 6 месеци пре Исуса, и да су његова мајка и Исусова мајка биле сличне у својој трудноћи све сагласно Божијем плану.

Q&A секција је велика, уз тумач појмова на крају књиге који објашњава неке од важних термина коришћених у њој. То нико не треба да пропусти. Узмите књигу, и ви ћете је на крају препоручивати свакоме да је чита. Rev. Jong објашњава Шатор и какав је Исусов карактер. Он учи исту истину коју сам ја научио из мојих Библијских Студија-на пример, боје на завеси, делови опреме Шатора (лавор, олтар за понуду жртве паљенице, Светиња над Светињама, и тд.) и њихово значење (Исусов карактер). Ја свакако препоручујем да читате књигу. Ви је нећете оставити док је не прочитате.



Читалац: Gabriel Tchede Porto-Novo, Benin

Да би имали сазнање о човековом греху,

Бог нам је дао 613 ставки из Закона. Закон нас учи да је цена за грех смрт и осуда нас води право у пакао. Али за време Његовог крштења, Исус Христ је одстранио све грехе из прошлости, садашњости и будућности из света. Он је однео наше грехе на Крст Голготе и платио је цену за наше грехе крвљу и Својом смрти. Алелуја! Исус је спасао свет. Све оне који верују у Његово рођење, Његову воду крштења, Његову крв на Крсту, и Његово васкрсење немају греха у својим срцима и поздравиће Исуса без греха када Он дође изнова. Свети Дух станује у њима. Они су деца Божија и њихово је Царство Божије. Ово је милост која је добијена вером.

Материјал који је коришћен у Шатору и боје

конца које су коришћене симболизују службу Исуса Христа који је опрао све грехе света. Вода, крв, и Дух су подударни као један и три елемента су неопходна за наше спасење. Молите се за мене тако да ја могу да

проповедам ово дивно еванђеље као што Апостоли јесу. Много вам хвала.

TheNewLifeMissione-Књига

УПУТСТВО?

Како читати

Лакши начин за читање

Насловна Страна

370 УПУТСТВО

◄ УПУТСТВО ►

Како читати

ПРЕЛИСТАВАЊЕ КЊИГЕ

Страна по страна

Скок на Страну



Страна по страна

• Тастатура

1) Страна горе / Страна доле Страна горе = Претходна Страна, Страна доле = Следећа

Страна

2) Дирке Стрелице ← или ↑ = Претходна Страна, → или ↓ = Следећа

Страна

• Мени Акробат Ридер-а

◄ = Претходна Страна, ► = Следећа Страна • Веза

◄ = Претходна Страна, ► = Следећа Страна Садржај = Иди на Садржај



Скок на Страну

1) Тастатура

Ctrl + N Key : Број стране на коју желите.

2) Клизач Акробат Ридер-а

Кликни и повуци клизач до броја стране у пољу броја који одговара страни на коју желите да одете.



Лакши начин за читање

Коришћење маркација

Ви се можете лако кретати где желите коришћењем маркација.

- Покажи маркације : Притисни F5 дирку на тастатури

- Сакри маркације : Притисни F5 дирку изнова

http://www.bjnewlife.org/gospelsong/001_Before_Creation_God_Planned_Salvation.mp3

Documents

SATOR - Detaljni Portret Isusa Hrista II