EVROPSKI SAVET I SAVET MINISTARA EUMINISTARA EU

Nastavnik: Doc. dr Marija Kostić Email: mkostic@singidunum.ac.rs

Udžbenik: Prof. dr Gordana Gasmi“Pravo i osnovi prava EU”, Beograd, 2010

CILJEVI DANAŠNJEG ČASA

• Objašnjavanje pojma institucije EU i navođenje najvažnijih institucija

• Predstavljanje Evropskog saveta i Saveta ministara EU kao prve dve ključne institucije EU

• Objašnjavanje sastava, načina izbora i načina funkcionisanja • Objašnjavanje sastava, načina izbora i načina funkcionisanja svake od ove dve institucije

• Navođenje i objašnjavanje nadležnosti svake od dve predmetne institucije

INSTITUCIJE EU

• Evropski savet i Savet ministara

• Evropska komisija

• Evropski parlament

• Evropski sud pravde• Evropski sud pravde

• Izvorno je svaka od tri Zajednice (EZUČ, EEZ I EUROATOM) imala svoje odvojene organe koji su spojeni Ugovorima o spajanju iz 1957 i 1965 godine

Evropski parlament

The EU institutions

Svet ministara Evropska komisija

Evropski savet

Evropski parlament

Sudpravde

Računovodstveni sud

Ekonomski i socijalni komitet Komitet regiona

Svet ministara Evropska komisija

Evropska investiciona banka Evropska centralna bankaAgencije

Vrste institucija / organa EU

I. Legislativni organi:

- Savet ministara / Evropski savet

- Evropska komisija

- Evropski Parlament

- Evropska centralna banka

II. Pravosudnu organiII. Pravosudnu organi

- Sud pravde

- Prvostepeni sud

- Službenički sud

- Ombudsman

- Računovodstveni (Finansijski) sud

III. Savetodavni organi:

- Ekonomski i socijalni komitet

- Komitet regiona

Predsednik Evropske komisijeJosé Manuel Barroso

Legislativni organi EU

• Evropska komisija- predlagač komunitarnih akata (odluka)

• Savet – glavni zakonodavac

• Evropski parlament – kozakonodavac• Evropski parlament – kozakonodavac

• Sud pravde – kontrola zakonitosti procesa odlučivanja

Pojam Evropskog saveta

• Evropski savet nije bio organ EZ, već je tvorevina EU• Savet predsednika država, odnosno vlada država članica EU,

postoji od 1967.godine, a formalno je utemeljen kao organ EU 1986. godine Jedinstvenim evropskim aktom (Single European Act)

• Čelnici država ili vlada zemalja EU sastaju se najmanje dva puta • Čelnici država ili vlada zemalja EU sastaju se najmanje dva puta godišnje, zajedno s predsednikom Evropske Komisije, kako bi raspravljali o pitanjima značajnim za Uniju i dali politički podsticaj daljim aktivnostima

• Ne smemo ga mešati sa Savetom Evrope iz Strasbura, koji je nezavisna institucija međunarodnog prava, sa različitim funkcijama van okvira EU

Uloga Evropskog Saveta u EU

Najuticajniji organ meNajuticajniji organ me đđuvladine saradnje uvladine saradnje ččlanica EUlanica EU , čije odluke su obavezne , čije odluke su obavezne ččlanica EUlanica EU , čije odluke su obavezne , čije odluke su obavezne za sve institucije EUza sve institucije EU

Kreira strategiju delovanja EU, dKreira strategiju delovanja EU, daje neophodan pods ticaj za aje neophodan podsticaj za razvoj Unijerazvoj Unije, , utvrutvr đđuje opuje opššte politite politi ččke smernice ke smernice ( čl. 4 Ugovora (čl. 4 Ugovora o EU)o EU)

••ES je van kontrole ECJ I EPES je van kontrole ECJ I EP

ES - unija vrhovnog političkog autoriteta

• CILJ osnivanja: spoljno - politi čka saradnja čl EU

• Nije institucija EU u klasičnom smislu niti strogo normativno, većPOLITIČKO TELO - formalno nema zakonodavnu vlast, to je institucijakoja se bavi važnim pitanjima i sve odluke su veliki podsticaj u definisanjuopštih političkih smernica EUopštih političkih smernica EU

• Savet se sastaje najmanje dva-tri puta godišnje u svom sedištu u Briselu

• http://ec.europa.eu/avservices/video/video_prod_en.cfm?type=details&prodid=17733&src=1

Evropski Savet i Ugovor o EU iz Mastrihta

• Čl. 2 JEA inkorporiran u Ugovor iz Mastrihta– pozicija ES pravnoojačana i utvrđeno da ES daje neophodan podsticaj za razvojUnije i utvrđuje opšte političke smernice

• Snaga uticaja ES je u specifičnom vidu neformalnosti i velikojpolitičkoj težini deklaracija i zaključaka ES – koje nemajupravno – obavezujuću snagu

ES i Lisabonski ugovor

• Evropski Savet postaje zvanična institucija EU, kao organ koji će Uniji obezbediti neophodnu podršku za njen razvoj - Savet definiše politiku EU i time se smatra motorom evropske integracije

• Pored potrebe da obezbedi podstrek razvoju EU, Savet je razvio i dalje uloge:

• Pored potrebe da obezbedi podstrek razvoju EU, Savet je razvio i dalje uloge:

- u spoljnoj politici deluje kao kolektivni šef države i učestvuje u pregovorima o sporazumu promena

- utiče na planiranje policije i pravosuđa, kao i na sastav Komisije

- utiče na pitanja koja se odnose na suspenziju članstva i prava

- utiče na promenu sistema glasanja,itd.

Sastav ES

•• ČČineine gaga ššefoviefovi drdržžavaava iliili vladavlada drdržžavaava čl čl ii PredsednikPredsednik KomisijeKomisije EUEU ((ima samosavetodavnu funkciju)

• Pre stupanja na snagu Ugovora iz Lisabona (UiL) , sastancima su (u savetodavnoj f-ji) prisustvovali i ministri inostranih poslova. Mađutim, budućida je UiL odnos između država članica odredio kao pitanje domaće a ne kaomeđunarodne politike, time prisustvo ministara inostranih poslovanije međunarodne politike, time prisustvo ministara inostranih poslovanije neophodno

• Po potrebi mogu prisustvovati i drugi vodeći nacionalni funkcioneri, Generalni sekretar ES i njegov zamenik su obavezni učesnici, a Predsednik Evropskog Parlamenta uzima učešće u govoru prilikom otvaranja sastanka, podvlačeći stav EP-a pre nego što pregovori počnu

• Pomoćno osoblje

Predsednik

• Aktuelni predsednik EU-a i predsedavajući ES-a je belgijski premijer Herman Von Rompuj, izabran je za mandat u trajanju od dve i po godine

• Uloga predsednika ni u kom smislu nije ekvivalent funkciji šefa države, već ima ulogu ’’prvog među jednakima’’ između ostalih evropskih šefova vlada / država

• Predsednik je odgovoran za:• Predsednik je odgovoran za:• Pripremu sastanaka Saveta i predsedava njima• Predstavlja ES i EU u međunarodnim odnosima

• Podnosi izveštaje Evropskom parlamentu (nakon sastanaka Saveta, kao i na početku i na kraju Predsedništva)

Uloga Evropskog Saveta

• Primarna – usmeravanje budućeg razvoja EU

• Ostale nadležnosti - ocena postignutog napretka EU kroz podnošenjegodišnjeg izveštaja EP, ali ne odgovara EP u političkom smislu

• Razmatra ustavna i institucionalna pitanja, pitanja prijema novih članica,ekonomski i politički osetljiva pitanja i donosi konkretne zaključke iRazmatra ustavna i institucionalna pitanja, pitanja prijema novih članica,ekonomski i politički osetljiva pitanja i donosi konkretne zaključke ismernice:

– Podsticaj ekonomskg rasta i zapošljavanja

– Prijem novih članica

– Reforma Ugovora o EU i pitanja Ustava EU...

– Donosi zaključke o opštim smernicama ekonomske politike

Oblast delovanja Evropskog Saveta

• Strateške smernice za razvoj EU – promotor produbljivanja evropskihintegracionih tokova

• Utvrđuje opšte smernice za usklađivanje nacionalnih ekonomskih i SB

politika čl EU-ES raspravlja i o aktuelnim pitanjima međunarodne političke scene koristeći mehanizam kojim države članice mogu usaglasiti i predočiti scene koristeći mehanizam kojim države članice mogu usaglasiti i predočiti zajedničku spoljnu i bezbedonosnu politiku

• U oblasti monetarne unije – utvrđuje ispunjenost kriterijuma za stupanjeu monetarnu uniju

Način odlučivanja Evropskog Saveta

• Nije detaljno regulisan Ugovorom o EU, osim odredbi čl. 109 J i K -odlučivanje kvalifikovanom većinom o pitanjima dosega monetarneunije (izuzetak zbog strateške vaznosti monetarne unije za razvojEU)

• Prećutno pravilo jednoglasnosti tj. konsenzusa, zbog političkog• Prećutno pravilo jednoglasnosti tj. konsenzusa, zbog političkogznačaja i delikatnosti pitanja – nema glasanja

• Smernice i deklaracije ES nisu pravno obavezujuce, ali je političkavažnost odluka ES ogromna

Savet ministara EU

Sastav Saveta ministara EU

• Centralno zakonodavno telo sastavljeno od resornih ministara izsvake od država članica – zastupaju nacionalne interese država članica

• Iako je jedinstven, Savet ima mnogo svojih užih formacija:• Iako je jedinstven, Savet ima mnogo svojih užih formacija:

- Savet za opšte i spoljne poslove (prvi među jednakima)

- Sektorski saveti (preko 20)

Formacije Saveta

– Savet za opšte poslove i spoljne odnose– Savet za ekonomska i finansijska pitanja (ECOFIN)– Savet za pravosuđe i unutrašnje poslove (JHA)– Savet za zapošljavanje, soc. politiku, zdravlje zaštitu potrošača– Savet za konkurenciju (jedinstveno tržište, industriju I istraživanje)– Savet za konkurenciju (jedinstveno tržište, industriju I istraživanje)– Savet za saobraćaj, telekomunikacije i eneregetiku– Savet za poljoprivredu I ribarstvo– Savet za zaštitu životne sredine– Savet za obrazovanje, omladinu I kulturu

Odlike

• Najdominantniji organ EU u dnevnom zakonodavnom raduEU: donosi uredbe, uputstva i odluke (sekundarnozakonodavstvo)

• Usvaja zajedničke stavove, akcije, preporuke, okvirneodluke i mišljenja, zaključke, deklaracije i rezolucijeodluke i mišljenja, zaključke, deklaracije i rezolucije

• U saodlučivanju deli svoja ovlašćenja sa EP

Savet za opšte poslove i spoljne odnose

• GAERC – General Affairs and External Relations Council – Savet opštihposlova i spoljnih odnosa

• Okuplja ministre instranih poslova i koordinira rad ostalih resornihzasedanja Saveta (finansije, polj., trgovina, saobraćaj, itd.), ali ne utičena suštinu njihovih odlukana suštinu njihovih odluka

• Ministri država članica su ovlašćeni da preuzimaju obaveze u imesvojih vlada i deluju shodno instrukcijama svoje vlade, ali i u interesuEU

Organizacija rada Saveta ministara

• Sastancima Saveta prisustvuje predstavnik Komisije(odgovoran za oblast koju Savet konkretno razmatra, bezprava glasa)

• Generalni sekretarijat Saveta podeljen u više odeljenja pomaže Savetu u radu, c.a 200 zaposlenih administrativaca

• Gen. sekretar je Havijer Solana

Predsedavanje Savetom

• Rotira se na svakih 6 meseci, odnosno svaka država članica je nadležna za vođenje agende Saveta u polugodišnjem periodu- promoviše zakonodavne i političke odluke Saveta i posreduje u odnosima između država članica

• Predsedavanje Savetom ministara EU do juna 2020. godine:

• http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/site/en/oj/2007/l_001/l_00120070104en00110012.pdf#page=2

Komitet stalnih predstavnikaKOREPER

• Čine ga predstavnici stalnih misija / ambasada u Briselu

• Obezbeđuje konzistentnost u radu Saveta

• Sastaje se jedan put u nedelji

• Priprema rad Saveta i izvršava zadatke koje mu Savet poveri

• Priprema donošenje odluka u Savetu• Priprema donošenje odluka u Savetu

• U radu KOREPER-a učestvuju brojne radne grupe sastavljene od eksperata za određena pitanja, te je i postupak razmatranja predloga Komisije upućenih Savetu veoma detaljan – tehnička i politička pitanja rešavaju se pre formalnog razmatranja na sednici Saveta

• U praksi predlog Komisije se najčešće razmatra u okviru neke od radnih grupa KOREPER-a, koja o tome podnosi izveštaj.

Pomoć u radu Sveta pružaju i...

• KOMITETI SAVETA – stariji službenici resornih ministarstava, koji pripremaju sastanke Saveta

• RADNE GRUPE SAVETA – c.a #150, analiza • RADNE GRUPE SAVETA – c.a #150, analiza formalnih inicijativa Komisije

• SEKRETARIJAT SAVETA

Nadležnost Saveta ministara

Centralno zakonodavno telo u institucionalnom trouglu EU – Komisija predlaže novo EU zakonodavstvo, ali ga EP i Savet usvajaju

• U Savetu objedinjene zakonodavna, izvršna i diplomatska f-ja

• Ne postoji politička odgovornost čl Saveta nijednom drugom organu• Ne postoji politička odgovornost čl Saveta nijednom drugom organuEU

1. Zakonodavna – donosi propise sekundarnog zakonodavstva(saodlučivanje ili konsultacije sa EP): uredbe, direktive, odluke,preporuke i mišljenja i podnosi amandmane na osnivačke ugovore

2. Usklađuje ekonomske politike drž. čl.2. Usklađuje ekonomske politike drž. čl.

3. Utvrđuje/sprovodi ZSBP u skladu sa smernicama ES

4. Sklapanje međ ugov između EU i država ili međ. Organizacija

5. Usvajanje i kontrola budžeta EU (saradnja sa EP)

6. Koordinira saradnju između nacionalnih sudova i policija država ukrivičnim stvarima

Način odlučivanja – do Lisabonskog

ugovora• Odlučivanje bez diskusije po TAČKAMA A (ako je ranije postignuta saglasnost

oko odluke) ili uz diskusiju po TAČKAMA B

• 3 načina odlučivanja:- Jednoglasno (pitanja saradnje i konstitutivna pitanja – npr. prijem novih

članica, proširenje ovlašćenja, pitanja azila ili zaj imigracione politike) - Kvalifikovana ili prosta većina (proceduralna pitanja)- Kvalifikovana ili prosta većina (proceduralna pitanja)

Saodlučivanje sa EP –

preovlađujuci način

odlučivanja

(uveden Ugovorom iz Mastrihta)

Luksemburški kompromis iz 1966

• Svaka država čl može zahtevati da se određena odluka donese jednoglasno, a ne prostom ili kvalifikovanom većinom, iako je tako propisano, onda kada je predmetno pitanje od vitalnog ili suštinskog značaja za tu zemlju

• Iako je ovaj instrument korišćen samo nekoliko puta, do sada, ima izuzetno jak uticaj na politiku i process odlučivanja u EU - usporava izuzetno jak uticaj na politiku i process odlučivanja u EU - usporava integracioni proces, jer je mnoge države iz nacionalnih razloga, koriste da blokiraju odluke koje bi vodile brzoj integraciji

Odmeravanje glasova u Savetu

• Odmeravanje = PONDERISANJE glasova = odstupanje od principa jednakog predstavljanja država članica shodno određenim političkim principima, u cilju zaštite malih i srednjih država EU od hegemonije velikih

NPR. Ugovorom o EU iz Mastrihta, EU je imala 12 država, a blokirajuća manjina je bila 23 glasa, dok je nakon proširenja na 15 članica (1995.g) povećana na 26

glasovaglasova

• Primenjuje se kod kvalifikovane većine, te širenjem oblasti odlučivanja kvalifikovanom većinom (oblasti podeljenih nadležnosti EU – obrazovanje, zdravstvo, platni promet, saobraćaj, socijalna politika, kohezija, istraživanje, zaštita ž. sredine, omladina, stručno osposobljavanja itd.) raste i značaj ponderisanja glasova

Prethodno stanje ponderacije glasova

• Do 1. maja 2004. (15 clanica EU): Nemacka, Francuska, Britanija I Italija (po 10); Spanija (8); Belgija, Grcka, Holandija, Portugal (5); Austrija, Svedska (4); Danska, Irska, Finska (3); Luksemburg (2) – Total 87, kval. vecina 62 glasa za predlog Komisije; u ostalim slucajevima potrebno da ova 62 glasa poticu od najmanje 10 drzava clanica

• Od 1. maja 2004. do kraja oktobra 2004. – prelazni aranzmani za izmenu ponderacije – 25 clanica

• Od 1. novembra 2004. (25 clanica EU) :• Od 1. novembra 2004. (25 clanica EU) :• Nemacka, Francuska, Britanija i Italija (po 29); Spanija i Poljska (po 27);

Holandija (13); Belgija, Ceska, Grcka, Madjarska i Portugal (po 12); Austrija i Svedska (po 10); Danska, Irska, Litvanija, Slovacka I Finska (po 7); Kipar, Estonija, Latvija, Luksemburg I Slovenija (po 4) i Malta (3) – ukupno 321 glas.

• Kvalifikovana vecina iznosi 72,3% od ukupnog broja glasova (321) od strane vecine drzava clanica (u nekim slucajevima dve trecine)

• Dodatno, svaka clanica EU moze zatraziti dokaz da kvalifikovana vecina predstavlja najmanje 62% stanovnistva EU – demografski kriterijum

Kasnije odmeravanje glasova – 27 članica

• Princip “Više stanovništva – više glasova” korigovan kriterijumom privredne i političke snage država članica

• Nemačka, Francuska, Italija i UK – 29; Španija, Poljska- 27; Rumunija – 14; Holandija –13; Belgija, Češka, Grčka, Mađarska, Portugal – 12; Austrija, Bugarska i Švedska – 10; Danska, Irska, Litvanija, Slovačka, Finska – 7; Kipar, Estonia, Latvija, Luxemburg, Slovenija – 4; Malta – 3 = UKUPNO: 345

• Kvalifikovana većina postoji ukoliko su ispunjena 2 uslova: • Kvalifikovana većina postoji ukoliko su ispunjena 2 uslova:

1. da je za odluku Saveta glasa većina država tj. 14 od 27 članica EU (nekim dve trećine članica kada predlog odluke nije podnela Komisija)2. da postoji minimum 255 pozitivnih glasova od ukupno 345 – 74,8%

• Svaka država članica može da traži proveru da li pozitivni glasovi u Savetu predstavljaju najmanje 62% ukupnog stanovništva Unije. Ako ne, odluka neće biti usvojena – dopuna demografskim kriteriterijumom

Glasanje po Lisabonskom ugovoru

• Primenjivaće se od 2014.god.

• Uvedena kvalifikovana većina, u formi • Uvedena kvalifikovana većina, u formi dvostruke većine

• Za usvajanje neke odluke potrebna je podrška 55% država članica, koja predstavlja 65% populacije EU

• Blokirajuća manjina – 4 države članice

ISHODI DANAŠNJEG ČASA

• Studenti bi trebalo da:

• Nabroje najvažnije instutucije EU i objasne pojam institucije EU

• Razlikuju Savet Evrope od Evropskog saveta i prezentuju najvažnije podatke vezano za sastav, nadležnost, način rada i najvažnije podatke vezano za sastav, nadležnost, način rada i politički značaj odluka Evropskog saveta

• Prezentuju najvažnije podatke vezano za sastav, nadležnosti, način rada i glasanja u Savetu ministara

• Razlikuju način donošenja odluka (glasanja) u Savetu ministara do 2014.g. i posle

KOMISIJA EVROPSKE UNIJE

CILJEVI DANAŠNJEG ČASA

• PREDSTAVLJANJE NADNACIONALNOG KARAKTERA EVROPSKE KOMISIJE

• UPOZNAVANJE SA SASTAVOM I • UPOZNAVANJE SA SASTAVOM I NAČINOM RADA KOMISIJE

• PREDSTAVLJANJE NADLEŽNOSTI EVROPSKE KOMISIJE

UVOD

Izvršni organ- neka vrsta Vlade EU

• Predsednika i članove Komisije biraju države članice pošto prethodno dobiju odobrenje EP-a

• Nadnacionalnost EK – predsednik i čl ne smeju primati niti tražiti instrukcije od svojih ili drugih vlada, ve ć isklju čivo

zastupati interese EUzastupati interese EU

• Jedinstvena Komisija ustanovljena 1967 – Merger Treaty (do tadaodvojene Komisije tri EZ)

Evropska komisija– zastupa zajedničke interese

27 nezavisnih članova iz svake države

članice

�Predlaže nove pravne akte�Izvršni organ�Izvršni organ�Čuvar Osnivačkih ugovora�Predstavlja EU na međunarodnoj sceni

SASTAV EK

• Do 2014. g. – 1 čl EK iz svake drž. članice (trenutno 27 komesara), među kojima se bira predsednik i potpredsednici EK

• Kandidate za komesare predlažu vlade čl, uz saglasnost EP

• Mandat komesara traje 5 godina , uz mogućnost reizbora

• Ugovor iz Lisabona (od 2014):

• Komisija sa 15 članova (2/3 država čl): Predsednik + Potpredsednik (Ministar spoljnih poslova EU)

+13 rotirajućih članova (države koje u određenoj rotaciji nemaju predstavnika u kolegiju Komisije, imaće u tom telu predstavnike bez

prava glasa)

• Predsednik raspodeljuje portfelje komesarima

***

• Sastav Evropske komisije u periodu od

2010-2014:

http://ec.europa.eu/commission_2010-2014• http://ec.europa.eu/commission_2010-2014

Izbor Predsednika i Potpredsednika

• Evropski savet imenuje predsednika Komisije, što

potvrđuje Evropski parlamentpotvrđuje Evropski parlament

• Izabrani predsednik zatim, u saglasnosti sa Evropskim

savetom, predlaže ostale članove Komisije, a celu Komisiju imenuje

Savet nakon što potvrdi EP

Organizacija Komisije

• Opšte uprave (Directorate general - DG)- svaki član Komisije pripada jednom ili više resora opšte uprave

• Na čelu svake Opšte uprave nalazi se generalni direktor, a svaka se opšta uprava deli na uprave kojima su na čelu direktori

• DG i oblasti kojima se bave: http://ec.europa.eu/about/ds_en.htm• DG i oblasti kojima se bave: http://ec.europa.eu/about/ds_en.htm

• Prateće službe – pravna, statistička, prevodilačka, Generalni sekretarijat

• Svaki član ima po jedan glas

• Članovi EK se sastaju jednom nedeljno, a redovno i rade i kroz pismene prepiske

Ovlašćenja EK

• U vršenju funkcija članovi EK su nezavisni i rukovode se isključivo interesima EU

• Ovlašćenja EK: 1. Staranje o primeni Ugovora o EU, odnosno Ustava EU

2. Podnošenje inicijativa za predloge sekundarnog zakonodavstva i davanje preporuka ili mišljenja kad je predviđeno Ugovorom

3. Učešće u pripremi mera koje donosi Savet i EP

4. Delegirana ovlašćenja radi primene propisa (Savet prenosi na Komisiju)

EK- čuvar Ugovora / Ustava

• Nadgleda sprovode li države članice obveze koje proizlaze iz normi usvojenih na evropskom nivou

• Ovlašćena na pokretanje postupka pre d ECJ protiv države koja krši gore pomenute obaveze ili Saveta (ako ne donese odgovarajuci akt na sta ga obavezuje Ugovor o EU –nepostupanje)

Zakonodavna ovlašćenja

• U cilju osmišljavanja politike EU, EK je nadležna da pokre će zakonodavni postupak :

• upućivanjem predloga akta Savetu• upućivanjem predloga akta EP-u

(područjima saodlučivanja)• predstavljanje EU u

međunarodnim organizacijama(WTO i sl.)

• vođenje pregovora o sklapanju

Izvršna ovlašćenja

• Glavni izvršni organ EU, iako se izvršenje politika EU uglavnom prepušta organima država članica

• Važnu izvršnu ulogu EK ima u sprovođenju POLITIKE KONKURENCIJE - ovlašćena da donosi odluke koje su direktno upućene pravnim subjektima u državama članicama, kojime čak može i kazniti!

Kriza Komisije – kolektivna ostavka 1999.

• Predsednik Komisije Santer

• Santerova Komisija dala doprinos primeni Ugovorao EU iz Amsterdama i pripremama za uvo đenje evra

Kompletna Santerova komisija bila je prinu đena od• Kompletna Santerova komisija bila je prinu đena odstr EP-a da podnese ostavku 1999, nakon optužbi oproneveri

• Ovo je bio prvi put da je Komisija naterana dakolektivno podnese ostavku, i ozna čio je ja čanjeovlaš ćenja EP-a

Ugovor o EU iz Amsterdama i EK

• Jačanje uloge Predsednika Komisije = znacajanfaktor jedinstva i efikasnosti Komisije:

– Koordinira raznorodne aktivnostiKomisije = političko rukovodstvoPredsednika

– Vrši unutrašnju reorganizaciju– Vrši unutrašnju reorganizacijuKomisije

– Nove politike EU u nadležnostiKomisije :

• Zapošljavanje• Zaštita javnog zdravlja• Komunitarizacija (vize, imigracija,

azil, prelazak granica zemalja EU)• Zajednicko pravo inicijative sa

EK posle Ugovora iz Nice• Najvažnija novina je postupak naimenovanja

Komisije u cilju sprečavanja blokade naimenovanjaKomisije usled veta neke od države članice:

• Od 2004. imenovanje članova EK kvalifikovanomvećinom na specijalnom zasedanju ES

• Do tada su države čl odlučivale jednoglasno pod• Do tada su države čl odlučivale jednoglasno podokriljem ES – Samita EU

• Dalje jačanje pozicije Predsednika EK u ciljupoboljšanja političke odgovornosti i efikasnosti EK:pravo utvrđivanja interne strukture EK i ovlašćenje datraži ostavku nekog od komesara, kada dođe dozloupotrebe

• Slicnost sa predsednickim sistemom

Komisija i princip supsidijarnosti

• Monopol EK zakonodavne inicijative u I stubu –ekonomska pitanja

• U II I III stubu pravo predlaganja akata deli sadržavama članicama EU

• Svaki predlog Komisije mora imati za cilj zaštituinteresa EU kao celine

• EK vodi računa o održivom razvoju EU - sprovodiprocenu ekonomskih, ekoloških i socijalnih efekatapredloga svojih propisa. Procena efekata predlogapropisa Komisije objavljuje se zajedno sa tekstompredloga

Primena principa u konkurentskim

nadležnostima

• U slučaju konkurentskih nadležnosti-primena supsidijarnosti iproporcionalnosti:

Komisija predlaže određeni propis iliKomisija predlaže određeni propis ilimeru samo ako je dato pitanje efektivnijeregulisati na nivou EU i shodno veličini icilju akcije čije se preduzimanje predlaže

• Ukoliko je efikasnije pitanje regulisati nanacionalnom, regionalnom ili lokalnomnivou država članica – Komisija nećepredlagati propis

Zaključna razmatranja

• Članove predlažu vlade zemalja članica, ali od njih seočekuje da deluju nezavisno

• To je u kontrastu sa Savetom ministara EU, kojipredstavljaju vlade, Evropskim parlamentom, kojipredstavlja gra đane, i Ekonomskim i socijalnim komitetom,koji predstavlja „organizovano civilno društvo“

• Postoje mišljenja da metod izbora Komisije povećava• Postoje mišljenja da metod izbora Komisije povećavademokratski deficit u Evropskoj uniji

• Inicijativa Komisije da se oja ča ekonomsko-socijalnakohezija izme đu razli čitih regiona Evrope doprinela daljemuravnoteženom napretku EU