SAVETI

O IVOTU I

ISHRANIE. G. VAJT

Knjiga Saveti o ivotu i ishrani najpre se pojavljuje kao udbenik namenjen studentima dijetetike i medicine na univerzitetu Loma Linda u Kaliforniji. iroko interesovanje za zdravstvene savete i naela istaknuta u ovom delu pokrenulo je novo i proireno izdanje 1938. godine. Interesovanje se nastavilo, tako da je u razdoblju od osam godina, knjiga doivela etiri izdanja. izdanja. Pisac Elen Vajt iznosi stavove koji na polju dijetetike u tom vremenu nisu bili poznati i popularni. Napretkom naune i medicinske misli, koje donosi epohalna otkria, iroka italaka javnost sve vie prihvata stavove koje pisac iznosi u ovoj knjizi. Saveti iz ove knjige svojim snanim, preobraujuim uticajem pomoi e vam da unapredite svoje fiziko i duhovno zdravlje, najpre zato to ete uspeti da uskladite svoje potrebe i mogunosti iz prirodnog okruenja u kome ivite.

NASLOV ORIGINALA: COUNSELS ON DIET AND FOODS BY ELLEN G. WHITE

SADRAJPREDGOVOR..........................................................................12 I. RAZLOZI ZA REFORMU............................................................14

Na slavu Bogu...........................................................................14 Izbor ivota ili smrti...................................................................14 Traenje savrenstva.................................................................14 Pitanje poslunosti....................................................................15 Kazna za neznanje.....................................................................16 Ne uvek neznalice......................................................................16 Odgovornost za svetlost............................................................17 rtva bez mane.........................................................................17 Bedna rtva...............................................................................18 Zato je data svetlost o zdravstvenoj reformi?............................18 Znaaj zdravstvenih naela........................................................19 Zdravstvena reforma i molitva za bolesne...................................20 Pouka iz neuspeha koji je doiveo Izrailj......................................21 Hrianska trka.........................................................................21 Danilov primer..........................................................................22 Boje odobravanje.....................................................................24 Nespremni za glasnu viku..........................................................24 Priprema za osveenje...............................................................24 Poziv onima koji oklevaju...........................................................25 Svi emo biti okuani.................................................................25 Prava reforma je reforma srca....................................................26 Pitanje od velikog znaaja..........................................................26 Budimo jedinstveni....................................................................27 Spoticanje o blagoslov...............................................................28 Razmiljanje o sudu...................................................................28 Neumerenost je greh.................................................................30 Kada je posveenje nemogue?..................................................30 Hotimino neznanje poveava greh.............................................31 Uticaj na razumevanje istine......................................................32 Delovanje na shvatanje i odluivanje..........................................33 Delovanje ishrane na uticaj i korisnost........................................36 Naroite odgovornosti i iskuenja propovednika..........................36 Sve na slavu Boju inite........................................................37 Odnos prema pobedonosnom ivotu...........................................38 Moralna neistota u staro doba..................................................41 Opte propadanje - ishod neobuzdanog apetita...........................42 Uticaj jednostavne hrane...........................................................43 Umerenost kao pomo u ouvanju morala...................................43 Kao ruka telu............................................................................45 Da pripremi narod.....................................................................45 Pomo u raspoznavanju istine....................................................45 Posveeni ili kanjeni.................................................................46 Ilijino i Jovanovo delo kao uzor...................................................46REFORMA I VEST TREEG ANELA...............................45 IZMEU HRANE I MORALA...................................................41 I DUHOVNOST..........................................................30

II. ISHRANA

ODNOS

III. ZDRAVSTVENA

2

IV. PRAVILNA

Vidljiva suprotnost....................................................................46 Daj zdravstvenom delu njegovo mesto........................................47 Potreba vladanja samim sobom..................................................47 Propovednici i vernici treba slono da rade.................................48 Deo vesti, ali ne cela vest..........................................................48 Povezanost sa medicinskim ustanovama.....................................48 Snano sredstvo........................................................................49 Odbaciti predrasude - poveati uticaj..........................................49ISHRANA.............................................................51

V. FIZIOLOGIJA

DEO I - PRVOBITNA HRANA......................................................................51 Tvorev izbor............................................................................51 Poziv na povratak......................................................................51 DEO II - JEDNOSTAVNA HRANA...................................................................51 Uslovljava bistrinu uma..............................................................52 Oslobaa mnogih patnji.............................................................52 Razlog za jednostavan ivot.......................................................52 Nagraena istrajnost.................................................................53 Napredujmo..............................................................................53 Ishrana za vreme sastanaka.......................................................53 Ruak na izletu..........................................................................54 Jednostavnost u gostoprimstvu..................................................55 Spreman za neoekivanog gosta.................................................56 Manje mislite na prolaznu hranu.................................................56 Obnavljajui uticaj jednostavnog ivota......................................56 DEO III - PRIKLADNA ISHRANA..................................................................57 Ne budimo ravnoduni...............................................................57 Boje staranje...........................................................................58 Osiromaena ishrana rui ugled zdravstvene reforme..................58 Prilagoditi hranu potrebama pojedinaca......................................58 DEO IV - HRANA U RAZNIM ZEMLJAMA..........................................................59 Hrana prilagoena godinjem dobu i podneblju...........................59 Dobra hrana postoji u svakoj zemlji............................................59 Savet za tropske predele...........................................................60 Obazrivost u pouavanju zdravstvene reforme............................60 Sigurnost boanskog vostva.....................................................60VARENJA............................................................62

Nagrada za potovanje prirodnih zakona.....................................62 Fiziki uticaj neumerenog jedenja...............................................62 Smetnje u probavi.....................................................................62 Probava potpomognuta umerenim vebama................................63 Pomo istog vazduha...............................................................64 Ometena tenom hranom...........................................................64 Hrana treba da bude topla, a ne vrua........................................65 ivotna snaga smanjena hladnom hranom...................................65 Upozorenje zaposlenim ljudima..................................................65 Jedite polako, vaite dovoljno...................................................65 Pouka koju treba ponavljati........................................................66 Izbegavajte preteranu zabrinutost..............................................66 Sastavljanje hrane.....................................................................67 Rat u stomaku...........................................................................68 Miran stomak - mirno raspoloenje.............................................68

3

VI. NEPRAVILNA

Voe i povre............................................................................69 Bogati slatkii i povre...............................................................69 eer i mleko............................................................................69 Bogati i sloeni sastavi..............................................................70ISHRANA UZROK BOLESTI..........................................71

VII. NEUMERENOST

Nasleena degeneracija.............................................................71 Svesno neznanje zakona ivota..................................................72 Drutvene posledice neobuzdanog apetita..................................72 Prekreni zakoni - prirodni i duhovni...........................................73 Patnje koje sami sebi nanosimo..................................................73 Poputanje apetitu donosi bolest................................................74 Pripremanje puta pijanstvu........................................................74 Oboljenje jetre zbog rave ishrane.............................................74 Bogata hrana i groznica.............................................................75 Bacanje krivice na Boga.............................................................75 Cena dobrog obroka...............................................................76 Uticaj nepravilnog jedenja na raspoloenje.................................76 Pozivi na reformu......................................................................76U JELU.........................................................78

VIII. VLADANJE

Opti, ali ozbiljan greh...............................................................78 Ometanje ljudskog organizma....................................................78 Prodrljivost - glavni prestup.....................................................79 Nain iznoenja jela podstie neumerenost.................................79 Uzrok telesne i umne iznurenosti................................................80 Pospanost za vreme bogosluenja..............................................81 Uzrok zaboravnosti....................................................................82 Saveti propovednicima i onima koji sedei rade...........................82 Oteano varenje i odborske sednice............................................83 Nikakva prepreka za zdravstvenu reformu..................................83 Kopaju grobove svojim zubima...................................................84APETITOM..........................................................85

Nedostatak vladanja nad samim sobom - prvi greh......................85 Nojevo doba i nae doba............................................................85 Sodom i Gomor..........................................................................86 Prohtev za jelom pobedio je Isava...............................................86 Sve su to primeri.......................................................................87 Savremeni svet.........................................................................87 Sluba na oltaru izvitoperenog apetita........................................88 Hristova pobeda za nas..............................................................88 Pogled na Spasitelja..................................................................89 Danilov primer u pobeivanju.....................................................90 Naa hrianska dunost............................................................91 Robovi apetita...........................................................................92 Vaspitanje apetita.....................................................................92 Uticaj poputanja - telesni, umni i moralni..................................93 Budui dan kajanja....................................................................93 Suzbiti neprirodan apetit...........................................................94 Korisnost Bojih radnika zavisi od vladanja apetitom...................94 Poziv jednom saradniku.............................................................95 Umerenost poveava snagu........................................................95 Odnos izmeu navika i posveenja..............................................96

4

IX. REDOVNOST

Potrebna odlunost karaktera....................................................96 Beskoristan pokuaj postepenog sprovoenja reforme................97 Petrov poziv..............................................................................97 Snagom volje i milou Bojom...................................................98 Pitanje moralne hrabrosti...........................................................98 Pobeda Hristovom pomoi..........................................................99U JEDENJU........................................................100

X. POST...........................................................................107

DEO I - BROJ OBROKA.........................................................................100 elucu je potreban odmor........................................................100 Za doruak uzmite jaku hranu..................................................100 Kasne veere...........................................................................100 Uzrok i leenje ovakve iznurenosti............................................101 Plan za dva obroka..................................................................101 Lek protiv razdraljivosti..........................................................102 Nikoga ne treba prisiliti da izostavi trei obrok..........................102 Da ne bude iskuenje...............................................................103 Rav ishod uvoenja ishrane od dva obroka u naim kolama. . . .103 DEO II - JEDENJE IZMEU OBROKA.............................................................103 Znaaj redovnosti....................................................................103 Hristova pobeda savlaivanjem prohteva za jelom.....................107 Priprema za prouavanje Pisma................................................108 Kada je potrebna naroita boanska pomo...............................108 Pravi post................................................................................109 Lek za bolesti..........................................................................109 uvati se uzdravanja koje vodi slabljenju.................................110 Savet jednom starom propovedniku..........................................110U ISHRANI.........................................................112

XI. KRAJNOSTI

XII. ISHRANA

Vrednost doslednog stava........................................................112 Pogrene ideje o reformi..........................................................113 Nametanje linih pogleda.........................................................113 Izbegavaj osiromaenu ishranu.................................................114 Menjajte jelovnik.....................................................................115 Razmatranje pojedinanih potreba............................................115 Kad zdravstvena reforma postaje zdravstvena izvitoperenost. . . .116 Hranu treba ukusno pripremiti.................................................119 tetan uticaj onih koji idu u krajnost.........................................120 Naturanje linog miljenja i linih merila...................................120 Greka u suprotstavljanju krajnosti...........................................121 Izbegavati obe krajnosti...........................................................122ZA VREME TRUDNOE...............................................123

XIII. ISHRANA

Uticaj pre roenja....................................................................123 Neka se uva!......................................................................124 Ne predati se apetitu...............................................................124 Posledice preteranog rada i slabe ishrane.................................125U DETINJSTVU......................................................127

Savet zasnovan na boanskom uputstvu...................................127 Pravi poetak reforme..............................................................127 Dojene...................................................................................127 Redovnost u jelu......................................................................129 Rano vaspitanje apetita...........................................................129

5

XIV. PRIPREMANJE

Poputanje i izopaenost..........................................................130 Pouavajte jednostavnost........................................................131 Podsticanje neumerenosti........................................................131 Razvijajte odvratnost prema nadraujuim sredstvima...............133 Hrana tetna za decu...............................................................133 Spreavanje ravih sklonosti....................................................133 Okrutna ljubaznost poputanja.................................................134 Zapaanja za vreme putovanja.................................................135 Uzrok razdraljivosti i nervoze..................................................136 Odnos izmeu hrane i moralnog razvoja....................................137 Iskvarenost meu decom..........................................................138 Uite decu kako da se odupiru iskuenjima................................139ZDRAVE HRANE...............................................141

XV. ZDRAVA

Ravo kuvanje je greh..............................................................141 Znanje kuvanja vredi deset talanata.........................................141 Potovanje kuvarice.................................................................141 Dunost je svake ene da postane veta kuvarica......................142 Neka ljudi i ene ue da kuvaju.................................................142 Prouavajte zdravstvene asopise............................................142 Podsticanje razvoja pojedinanih sposobnosti...........................143 Poziv na kole kuvanja.............................................................143 Zdravstvena reforma i dobro kuvanje........................................143 Promena i naputanje mesne hrane..........................................143 Ravo kuvanje uzrok bolesti.....................................................144 Prikladni nadgrobni natpis.......................................................144 Prouavajte tednju.................................................................145 ivoti rtvovani pomodnim shvatanjima....................................145 Vaan je izbor i priprema hrane................................................146 Jednolian doruak..................................................................146 Prouavanje i sprovoenje u delo.............................................146 Pouke iz kuvanja mnogo vanije od muzike...............................148 Nauite tajne kuvanja..............................................................149HRANA I HIGIJENSKI RESTORANI.....................................150

XVI. ISHRANA

Od nebeskog Darodavca...........................................................150 Da bude kao mana...................................................................150 Znanje - Boji dar.....................................................................150 Jednostavno, lako pripremljeno, zdravo.....................................151 Jednostavnije i jevtinije............................................................152 Nedostatak hrane zahteva njeno pojednostavljivanje.................152 Hristove pouke o tednji..........................................................152 Hrana od domaih proizvoda iz raznih zemalja...........................153 Zdrava hrana treba da omogui razvoj i napredak zdravstvene reforme...................................................................................153 Sluba higijenskih restorana za vreme sastanaka pod atorima. .154 Nai restorani treba da se zalau za naela...............................155 Izbegnite sloene sastave........................................................155 Zadatak restorana zasnovanih na zdravstvenoj reformi..............155 Konani cilj dela zdrave ishrane................................................156U SANATORIJUMIMA................................................157

Razumno staranje i dobra hrana...............................................157 Odgovornost lekara, dijetetiara i bolniarki.............................157

6

XVII. ISHRANA -

Omoguite udobnost i dobru volju pacijenata............................157 Zahtevajte samo neophodne promene u navikama i obiajima....158 inite postepene promene u ishrani..........................................158 Uticaj slabih obroka ili neukusne hrane.....................................161 Mesna hrana nije deo ishrane u sanatorijumu............................162 Ne preporuivati mesnu hranu..................................................162 Predostronost u nepropisivanju mesa......................................163 Sluenje aja, kafe i mesa u bolesnikim sobama.......................164 aj, kafu i meso ne treba prepisivati.........................................164 Alkoholna pia ne smeju se sluiti.............................................165 Jela koja stvaraju apetit...........................................................165 Hrana za bolesne.....................................................................165 Vaspitavanje za bolnikim stolom.............................................166 Trpeza pomonika....................................................................166 Kuvarica, lekar - misionar.........................................................166RAZUMAN LEK..................................................168

XVIII. VOE,

Lekovita sredstva iz prirode.....................................................168 Neto to moemo uiniti za sebe.............................................168 Vera i pravilno jedenje i pijenje................................................169 Razumni lekovi u sanatorijumima.............................................169 Ishrana kao lek........................................................................170 Stroga umerenost - lek za bolesti.............................................170 Potrebna je najbolja hrana.......................................................171ITARICE I POVRE.................................................172

DEO I VOE..................................................................................172 Blagoslov u sveem vou..........................................................172 Deo odgovarajue ishrane........................................................172 Privremena vona ishrana........................................................173 Zamena tetnih namirnica........................................................173 Konzerviranje i suenje............................................................173 Svee iz vonjaka i bata..........................................................174 DEO II - ITARICE..............................................................................175 Hrana po Tvorevom izboru......................................................175 Deo prikladne ishrane..............................................................175 Bogato snabdevanje................................................................175 Pravilna priprema....................................................................175 Da zauzme mesto mesne hrane................................................176 DEO III - HLEB................................................................................176 Podrka ivotu.........................................................................177 Vera u dobroj vekni..................................................................177 Upotreba sode u hlebu.............................................................177 Stari hleb je poeljniji od sveeg...............................................178 Zlo od kiselog hleba.................................................................178 Prednost upotrebe hleba i druge vrste hrane...........................179 Vrui biskviti...........................................................................179 Razno pecivo...........................................................................179 itarice u hlebu treba da budu raznolike...................................180 DEO IV - POVRE.............................................................................181 Svee povre jednostavno pripremljeno....................................181 Deo potpune hrane..................................................................181 Obilje povra...........................................................................181

7

XIX. SLATKII....................................................................184

Neko ne moe da upotrebljava povre.......................................182 Krompir...................................................................................182 Pasulj zdravo jelo....................................................................182 Gajenje i uvanje povra..........................................................182 Povre i paradajz u ishrani E. G. Vajt.........................................182

XX. ZAINI

DEO I - EER.................................................................................184 Prodaja na mestu za sastanke pod atorom...............................185 eer u ishrani sestre Vajt........................................................186 DEO II - MLEKO I EER.......................................................................186 DEO III - PITE, KOLAI, TORTE, PUDINZI......................................................186 Iskuenje poputanja...............................................................187 To ne predstavlja deo zdrave i korisne hrane.............................187 Jednostavne poslastice nisu zabranjene....................................188 Za bistar um i snano telo........................................................189I OSTALO.............................................................190

XXI. MASTI.......................................................................195

DEO I - ZAINI.................................................................................190 Zaini nadrauju eludac i stvaraju neprirodan apetit................190 Upotreba zaina je uzrok slabosti.............................................191 DEO II - SODA I PRAAK ZA PECIVO...........................................................192 DEO III - SO...................................................................................193 DEO IV - TURIJA I SIRE.....................................................................194 Sire.......................................................................................194 DEO I - MASLAC...............................................................................195 Postepena reforma..................................................................195 Zameniti maslinama, pavlakom, orasima i zdravom hranom.......195 Nije najbolje za decu................................................................195 Neograniena upotreba ometa varenje......................................196 Kada se dobar maslac ne moe dobiti.......................................196 Nije u istoj grupi sa mesom......................................................196 Ostaviti drugima njihova ubeenja............................................196 Izbegavanje krajnosti...............................................................197 DEO III - MLEKO I PAVLAKA...................................................................199 Deo ukusne i korisne hrane......................................................199 Opasnost od nezdravog mleka..................................................199 Sterilizacija mleka...................................................................200 Zamena za maslac...................................................................200 Najstroa ishrana nije najbolja..................................................201 DEO IV MASLINE I MASLINOVO ULJE.........................................................202 DEO I ORASI I HRANA OD ORAHA............................................................203 Deo dobre ishrane...................................................................203 Hrana od oraha treba da bude jevtina i briljivo pripremljena.....203 Srazmera izmeu oraha i drugih sastojaka................................203 DEO II - JAJA...................................................................................204 Ne staviti u istu grupu sa mesom..............................................204 Nezdravo za decu....................................................................205 Lekovitost jaja; uvajte se krajnosti..........................................205 U sanatorijumskoj ishrani.........................................................205 Nenadoknaivanje potrebnih sastojaka.....................................206 DEO III - SIR..................................................................................206

8

XXIII. MESNA

Nepodesan za hranu................................................................206 Obiaj sestre Vajt....................................................................207HRANA

(PROTEINI -

NASTAVAK).................................208

XXIV. NAPICI....................................................................234

Mesna hrana - posledica greha.................................................208 Pretpotopna pokvarenost.........................................................208 Bezmesna hrana menja narav...................................................209 Pobuna i kazna........................................................................209 Boji cilj sa Izrailjem................................................................210 Primer za nas..........................................................................211 Vraanje prvobitnoj ishrani......................................................212 Pripremanje za preobraenje....................................................212 Napredovanje u svetosti...........................................................213 Jedenje mesa sada je veoma opasno.........................................214 Patnje ivotinja i posledice toga...............................................215 Bolesna krv.............................................................................216 Rak, tuberkuloza, tumori..........................................................216 Smanjuje umnu mo.................................................................217 Jaa niske strasti.....................................................................218 Najsigurniji put........................................................................218 Nepriznati uzrok......................................................................218 Svinjetina naroito osuena.....................................................219 ivotinjska mast i krv...............................................................220 Riba je esto zagaena............................................................220 Nepredviene prilike................................................................220 Pogodna bezmesna hrana........................................................221 Zato upotrebljavati hranu iz druge ruke...................................222 Meso tipino nadraujue sredstvo...........................................222 Pobrinite se za zamenu............................................................223 Nelogini izgovori....................................................................223 Ozbiljni pozivi na reformu.........................................................224 Post i molitva - sila otpora........................................................224 Kada je molitva za izleenje nedosledna....................................224 Voe u reformi........................................................................225 Kratak sadraj.........................................................................226 Postepena reforma ishrane u adventistikim ustanovama..........227 Poziv za upotrebu bezmesne hrane u........................................227 Neposredan pristup problemu..................................................230 Drugo pismo o istom problemu.................................................231 Ostajemo verni svojim naelima................................................232

DEO I - PIJENJE VODE..........................................................................234 ista voda je blagoslov............................................................234 Upotreba vode u bolesti...........................................................234 U sluajevima groznice.............................................................234 Pravilna i pogrena upotreba vode............................................234 DEO II - AJ I KAFA...........................................................................235 Nadraujui uticaj aja i kafe....................................................235 Nadrauju ivce, a ne daju snagu..............................................237 Nemaju vrednost hrane............................................................237 Duhovna svest je otupljena......................................................237 elje ometaju sluenje Bogu.....................................................238

9

XXV. UENJE

Oamueni prestupnik nije bez krivice......................................238 Izgubljena bitka sa apetitom....................................................239 Sukob izmeu istine i poputanja sebi.......................................239 Koreni neumerenosti................................................................240 Sotonin uticaj..........................................................................241 Neumerena upotreba vruih i tetnih napitaka..........................242 DEO IV - JABUKOVAA.........................................................................242 Pod mikroskopom....................................................................244 DEO V - VONI SOKOVI........................................................................244 Sladak groani sok.................................................................244 Blagotvorno deluje na zdravlje.................................................244ZDRAVSTVENIH NAELA............................................245

DEO I DAVATI POUKE O ZDRAVSTVENIM TEMAMA............................................245 Potreba zdravstvenog vaspitanja..............................................245 Mnogi e biti prosvetljeni.........................................................245 Pionirski napori u uenju naela zdravstvene reforme................245 Za vreme sastanaka pod atorima i od kue do kue..................246 Medicinski ator na prostoru za odravanje sastanaka...............246 I primerom i reju....................................................................246 U naim sanatorijumima...........................................................247 Uite bolesnike domaoj negi...................................................247 Treba davati pouke o umerenosti..............................................247 Potrebna je sveobuhvatna reforma...........................................248 Lie sa drveta ivota..............................................................248 Priprema za molitvu za ozdravljenje..........................................249 Lekari treba da prosveuju svoje bolesnike...............................249 Sveana dunost......................................................................249 Moralna hrabrost potrebna je reformatorima u ishrani...............250 Saradnja sanatorijuma i kola...................................................250 Evaneoski posao i gradske misije............................................250 Neka propovednici propovedaju naela reforme........................251 Poziv propovednicima, predsednicima oblasti i ostalim voama..251 Zdravstveno vaspitanje u domu................................................253 Boje delo spreeno sebinim poputanjem...............................253 Svaki vernik treba da objavi istinu............................................254 Osnivajte nova sredita............................................................254 Vaspitai, idite napred.............................................................254 DEO II - KAKO IZNOSITI NAELA ZDRAVSTVENE REFORME.....................................255 Imajte u vidu veliki cilj reforme.................................................255 Sledite Spasiteljeve metode.....................................................255 Pokaite takt i ljubaznost.........................................................256 Reforma ishrane treba da bude postepena................................256 Traktati o zdravstvenoj reformi................................................257 Mudro postupanje sa pitanjem mesne hrane..............................257 Vreme kada treba utati...........................................................258 Pogrena metoda rada.............................................................259 Uite primerom........................................................................259 Prikaite umerenost u najprivlanijem obliku............................259 Sretnimo ljude tamo gde se nalaze...........................................260 Susretanje sa krajnostima - istorijska izjava..............................260 Strpljivost, obazrivost i istrajnost potrebni pokretu reforme......261

10

DODATAK I........................................................................268

DEO III - KOLE KUVANJA.....................................................................262 Delo od najveeg znaaja.........................................................262 U svakoj crkvi, verskoj koli i misionarskom polju......................262 Njihovo pravo mesto................................................................263 Sredstvo reforme.....................................................................263 Pouavanje od kue do kue.....................................................264 Pouke iz zdravstvene reforme na naroitim drutvenim sastancima ..............................................................................................264 Prednosti i opasnosti od naih restorana...................................264 Od vaspitaa se zahteva razumevanje i razboritost....................265 asovi kuvanja u svim naim kolama.......................................265 Vernost u svakodnevnom ivotu...............................................266 Lino iskustvo sestre Vajt kao pristalice zdravstvene reforme....268 Prva vizija o zdravstvenoj reformi.............................................268 Otkrivena kao napredno delo....................................................268 Lino prihvatanje vesti.............................................................268 Posle godinu dana borbe usledili su blagoslovi..........................269 Borba za pobedu......................................................................269 Radila je u skladu sa naelom...................................................270 Borba protiv upotrebe sireta...................................................270 tedljiva ali prikladna ishrana..................................................271 Dobro snabdeven sto...............................................................271 U vagonu.................................................................................271 Susretanje sa tekoama i kompromis proistekao iz toga...........272 Problemi zbog nedostatka dobre kuvarice -1892........................272 Konano opredeljenje za trezvenu, bezmesnu hranu..................272 Godinu dana posle naprednog koraka.......................................273 Dve godine posle naprednog koraka.........................................273 Umerena upotreba oraha.........................................................273 Dobra ishrana - ali bez mesa....................................................273 aj i kafa.................................................................................274 Jednostavna hrana...................................................................274 Godine 1903. u skladu sa ranije primljenom svetlou................274 Porodica nije vezana strogim pravilima.....................................274 Onima koji postavljaju pitanja o naelima ishrane sestre Vajt.....275 Opta naela reforme...............................................................276 Trpeljivost prema drugima.......................................................276 Bila sam verni pristalica zdravstvene reforme........................276

DODATAK II.......................................................................278 OBJANJENJA NEKIH POJMOVA......................................................280 INDEKS.............................................................................282

Izjava brata Vajta koja se odnosi na uenje o zdravstvenoj reformi ..............................................................................................278

11

PREDGOVORDecenijama pre nego to su fiziolozi poeli da se zanimaju i prouavaju blisku vezu, koja postoji izmeu ishrane i zdravlja, Elen G. Vajt opisujui svoja vienja, koja su joj data 1863. godine, jasno istie povezanost hrane koju upotrebljavamo sa naim fizikim i duhovnim zdravljem. U svojim predavanjima i spisima tokom godina, koje su usledile, ona se esto vraala ovom predmetu. Ovi saveti, onako kako su sauvani u raznim brourama, knjigama i lancima, rasutim po crkvenim asopisima, izvrili su jak, preobraavajui uticaj na dijetetske navike adventistikih hriana, kao i na opte ivotne navike najire javnosti. Poto su delom ovih saveta u pojedinostima ve raspolagali studenti i istraivai, godine 1926. nainjena je kompilacija od mnogih ranijih stavova, zajedno sa onima koji se nalaze u raznim knjigama E. G. Vajt, pod naslovom: Studije svedoanstva o ishrani i namirnicama. Ovi saveti Duha prorotva o namirnicama i zdravoj ishrani prvobitno su sakupljeni kao udbenik za studente dijetetike i medicine na Univerzitetu Loma Linda u Kaliforniji. Prvo izdanje bilo je brzo rasprodato, jer su ga traili ne samo studenti nego i ljudi iz najire adventistike italake publike. iroko interesovanje za ova uenja pokrenulo je pripremanje jednog proirenog izdanja 1938. godine. Naslov nove knjige bio je - Saveti o ishrani i namirnicama - i kao kompilacija nastala je pod upravom Odbora za uvanje spisa Elen G. Vajt. Interesovanje je bilo tako veliko da su u razdoblju od osam godina objavljena etiri izdanja. Svaki odsek u ovoj knjizi predstavlja potpunu raspravu o odreenim predmetu. Meutim, mnoga uputstva o zdravlju esto se zajedno obraduju u jednom paragrafu, pa se zato moe stei utisak o neposrednom ponavljanju pojedinih misli i stavova. Paljivim korienjem unakrsnih izvora podataka, ova ponavljanja svedena su na najmanju meru. Stavovi obuhvaeni ovom knjigom nastali su u vreme, kada je na polju dijetetike preovladavalo opte neznanje i kada je reforma u tom podruju ovekovog ivota bila vrlo nepopularna. Napredovanje naune, medicinske misli donelo je nova i epohalna otkria na kojima uzrastaju naela, koja su adventistikim hrianima data kao istina otkrivena od Boga. U skladu sa ovim saznanjem, sve pouke iz ove knjige treba prouavati otvorenim umom, kao deo postojane i dobro uravnoteene celine. Na taj nain bie izbegnuto prihvatanje ekstremnih i radikalnih gledita zasnovanih samo na jednom odseku, izdvojenom iz njegovog konteksta ili od slinog iskaza o tom istom predmetu. Ova knjiga pod naslovom Saveti o ivotu i ishrani pojavljuju se prvi put na naem jeziku 1975. godine. Izdavanje ovog znaajnog dela iz impozantnog opusa knjiga Duha prorotva, bilo je rezultat velikog zanimanja vernika Crkve za vrednost, znaaj i sutinu teme o zdravstvenoj reformi. Knjiga je u potpunosti ostvarila svoj zadatak i izvrila koristan uticaj. Taj uticaj iroko je nadmaio zanimanje za temu - zdrav nain ivota, koji postoji u okvirima Hrianske adventistike crkve. Posle vie od dvadeset godina, ova korisna knjiga ponovo polazi na put prema svojim itaocima. U skladu s vremenom u kome ive i problemima koje ono donosi, ovi ljudi jo jednom e se nadahnuti venim naelima. Neka zato saveti ove knjige doprinesu dubljem poznavanju i potovanju velike zdravstvene poruke, koja je s puno dobre volje upuena svim ljudima.

12

Izdava

13

I. RAZLOZI

ZA REFORMU

Na slavu Bogu (C.T.B.H. 41.42; 1890) C.H. 107.108. 1. Nama je poklonjen samo jedan ivotni vek; i pitanje koje svako treba da postavi glasi: Kako mogu da uloim svoje snage tako da ostvarim najveu korist? Kako najvie mogu da doprinesem Bojoj slavi i dobrobiti svojih blinjih? ivot je vredan samo onda kada se iskoristi za postizanje ovih ciljeva. Lino napredovanje je naa prva dunost prema Bogu i blinjima. Svaku sposobnost kojom nas je Tvorac obdario, treba negovati do najvieg savrenstva da bi smo, prema svojim sposobnostima, mogli uiniti najvie dobra. Zbog toga je vreme upotrebljeno za utvrivanje i uvanje telesnog i umnog zdravlja, dobro utroeno vreme. Ne moemo dozvoliti da se sprei u razvoju ili onesposobi bilo koja telesna ili umna delatnost. Ako to ipak inimo, moramo snositi posledice. Izbor ivota ili smrti Svaki ovek ima priliku da, u velikoj meri, postane ono to izabere. Blagoslovi ovog ivota, kao i besmrtnost, nalaze mu se nadohvat ruke. On moe da izgradi karakter postojane vrednosti, stiui novu snagu na svakom koraku. On svakodnevno moe da napreduje u znanju i mudrosti, doivljavajui nove radosti u napredovanju, dodajui vrlinu vrlini, vrednost vrednosti. Njegove sposobnosti usavravae se upotrebom, jer ukoliko vie mudrosti dobije, utoliko e biti vea njegova mogunost za napredovanje. Tako e se njegova inteligencija, znanje i vrline razviti u veu silu i savreniji sklad. S druge strane, ovek moe dopustiti da njegove snage zaraju usled toga to ih ne koristi, ili da se izopae ravim navikama, nedostatkom samosavlaivanja ili moralne i religiozne vrstine. Njegovo napredovanje tada zaostaje; on je neposluan Bojem zakonu i zakonima zdravlja. Apetit ga osvaja i sklonost ga odvlai. Za njega je lake da uvek aktivnim silama zla dopusti da ga vuku unazad, nego da se bori protiv njih i ide napred. Slede neumerenost, bolest i smrt. Ovo je istorija mnogih ivota koji su mogli biti korisni Bojem delu i oveanstvu. Traenje savrenstva (1905) M.H. 114.115. 2. Bog eli da dostignemo uzor savrenstva koje nam je omogueno Hristovim darom. On nas poziva da izaberemo pravu stranu, da se poveemo sa nebeskim silama u usvojimo naela koja e u nama obnoviti boanski lik. U svojoj pisanoj Rei i velikoj knjizi prirode, otkrio je naela ivota. Na posao je da upoznamo ova naela i u poslunosti saraujemo s Njim u obnovi zdravlja tela i due. Letter 73 a, 1896. 3. ivi organizam je Boja svojina. On Mu pripada stvaranjem i otkupljenjem. Zloupotrebom bilo koje od svojih snaga, potkradamo Boga u asti koja Mu pripada.

14

I ODSEK RAZLOZI

ZA REFORMU

Pitanje poslunosti M.S. 49, 1897. 4. Mi ne shvatamo svoju obavezu prema Bogu da Mu posvetimo isto i zdravo telo. Letter 120, 1901. 5. Nedostatak brige o ivoj maini je vreanje Tvorca. Potovanje pravila koja je Bog odredio, sauvae ljudska bia od bolesti i prerane smrti. R.H. 8. maj 1883. 6. Zato to ne pazimo na svetlost zakona o ivotu i zdravlju, koju nam je On sa zadovoljstvom dao, jedan je od razloga to ne uivamo vie blagoslova od Gospoda. (1900) COL 347.348. 7. Bog je Tvorac fizikih zakona, kao to je Tvorac i Moralnog zakona. Njegov zakon napisan je Njegovim prstom na svakom ivcu, svakom miiu, svakoj sposobnosti, koja je poverena oveku. M.S. 3, 1897 8. ovekov Tvorac oblikovao je ivu mainu naeg tela. Svaka funkcija je divno i mudro uspostavljena. Bog se zavetovao da e uvati ovu ljudsku mainu da radi u dobrom zdravlju, ako ovek bude bio posluan Njegovim zakonima i ako sarauje sa Njim. Svaki zakon koji upravlja ljudskom mainom treba smatrati upravo tako istinski boanskim po svom poreklu, karakteru i znaaju kao i Boju re. Svako nemarno, nepaljivo postupanje, svaka zloupotreba divnog Gospodnjeg mehanizma, nepotovanjem Njegovih odreenih zakona u ljudskom telu, je prekraj Bojeg zakona. Mi moemo posmatrati i diviti se Bojem delu u svetu prirode, ali ljudsko telo je najvelianstvenije. (Nepotrebno troenje ivotnih snaga i umnih mogunosti je greh -194) (1890) C.T.B.H. 53 9. Prestupanje zakona naeg tela isto je tako greh, kao i krenje Deset zapovesti. initi jedno ili drago znai kriti Boje zakone. Oni koji prestupaju Boji zakon u svom telu, bie skloni da kre Boji zakon izgovoren na Sinaju. (Vidi: 63) Na Spasitelj je opomenuo svoje uenike da e upravo pred Njegov drugi dolazak nastati stanje koje e biti veoma slino onome koje je prethodilo potopu. Svet e se odati uivanju i preterivae u jelu i piu. Ovakvo stanje postoji i danas. Svet se uveliko odao poputanju apetitu; naklonost prema svetskim obiajima dovee nas do robovanja izopaenim navikama navikama koje e nas uiniti sve slinijim osuenim stanovnicima Sodoma. udim se to stanovnici Zemlje nisu uniteni kao stanovnici Sodoma i Gomore. Zapaam dovoljno uzroka za sadanje stanje degeneracije i smrtnosti u svetu. .Slepe strasti upravljaju razumom tako da su u ivotu mnogih sve uzviene pobude rtvovane poudi. Odravanje tela u zdravom stanju treba da bude naa ivotna tenja, tako da svi delovi ove ive maine mogu skladno da rade. Boja deca ne mogu da proslavljaju Boga bolesnim telom ili zakrljalim umom. Oni koji poputaju bilo 15

I ODSEK RAZLOZI

ZA REFORMU

kome obliku neumerenosti, na primer u jelu ili piu, rasipaju svoje telesne snage i slabe moralnu silu. (1900) 6T 369.370. 10. Prirodni zakoni su Boji zakoni, i zato je naa dunost da se posvetimo briljivom prouavanju ovih zakona. Mi moramo da prouimo njihove zahteve u odnosu na svoje telo i postupimo u skladu sa njima. Nepoznavanje ovoga je greh. (Svesno neznanje poveava greh - 53) Ne znate li da su telesa vaa udi Hristovi? Ili ne znate da su telesa vaa crkva svetoga Duha koji ivi u vama, kojega imate od Boga, i niste svoji? Jer ste kupljeni skupo. Proslavite dakle Boga u telesima svojim i u duama svojim, to je Boje. (1. Korinanima 6,15.19.20) Nae telo je Hristova otkupljena svojina i nama nije data sloboda da sa njim postupamo kako nam se svia. ovek je to uinio. Postupao je tako sa svojim telom kao da zakoni tela ne kanjavaju. Usled izopaenog prohteva za jelom njegovi organi su oboleli i onesposobljeni, a snage oslabljene. Sve ove posledice, koje je izazvao svojim kuanjima, sotona je iskoristio da narui Boga. On pred Boga iznosi ljudsko telo, koje je Hristos otkupio, kao linu svojinu; a kako je ovek neugledna slika svoga Tvorca! Bog je obeaen time to je ovek zgreio protiv svoga tela i to je iskvario svoj put. Istinski obraeni ljudi savesno e potovati zakone ivota koje je Bog ustanovio u njihovom biu, nastojei tako da izbegnu telesnu, umnu i moralnu slabost. Poslunost ovim zakonima treba da postane dunost svakoga pojedinca. Mi sami moramo da snosimo posledice prekrenog zakona. Mi moramo da odgovaramo pred Bogom za svoje navike i dela. Stoga, pitanje za nas ne glasi: ta e svet rei?, ve Kako u ja, koji tvrdim da sam hrianin, postupati sa ivotom koje mi je Bog dao? Hou li raditi za svoje najvee zemaljsko i duhovno dobro, uvajui svoje telo kao hram u kome prebiva Duh Sveti ili u sebe rtvovati svetovnim shvatanjima i nainu ivota? Kazna za neznanje Health Reformer, October 1866. 11. Bog je uspostavio zakone koji upravljaju naim telom, a ti zakoni koje je postavio u naem biu su boanski, pa je za svaki prekraj utvrena kazna koja e ranije ili kasnije postati iskustvo. Veina bolesti od kojih je patila ljudska porodica i jo uvek pati, nastala je usled nepoznavanja zakona koji vladaju u ovekovom telu. Izgleda kao da su ljudi nezainteresovani za pitanje zdravlja i istrajno rade na tome da potpuno razore svoje telo, a kada postanu oronuli i iznureni telom i duhom, trae lekara i truju se lekovima do smrti. Ne uvek neznalice (1900) 6T 372. 12. Kada govore o zdravlju, ljudi esto kau: Mi znamo mnogo vie nego to inimo. Oni ne shvataju da su odgovorni za svaki zrak svetlosti u odnosu na svoje telesno dobro i da Bog uvek nadzire svaku njihovu naviku. Sa telesnim ivotom ne sme se nasumice postupati. Svaki organ, svako vlakno naeg tela treba sveto uvati od tetnih navika.

16

I ODSEK RAZLOZI

ZA REFORMU

Odgovornost za svetlost Good Health, November, 1880. 13. U vreme kada nas je obasjala svetlost zdravstvene reforme i posle toga, svaki dan su se mogla uti pitanja: Da li sprovodim u ivot pravu umerenost u svemu? Da li je moja hrana takva da e mi pomoi da ostvarim najvie dobra? Ako ne moemo potvrdno da odgovorimo na ova pitanja, stojimo osueni pred Bogom, jer e nas On sve smatrati odgovornim za svetlost koja je svetlela na naoj stazi. Bog ne gleda na vreme neznanja, ali im nas svetlost obasja, On zahteva da napustimo svoje navike koje naruavaju zdravlje i uspostavimo pravilan odnos prema fizikim zakonima. (1890) C.T.B.H. 150. 14. Zdravlje je blago. Od svih prolaznih dobara, ono je najdragocenije. Bogatstvo, obrazovanje i ast skupo se stiu gubitkom zdravlja. Ni jedno od njih ne moe nam obezbediti sreu ako nedostaje zdravlje. Zloupotreba zdravlja, koje nam je Bog dao, straan je greh; ovakva zloupotreba onesposobljava nas za ivot i ini gubitnicima, ak i onda kada takvim sredstvima dostignemo bilo koji stepen obrazovanja. (Primeri patnji zbog potcenjivanja svetlosti - 119.204) (1890) C.T.B.H. 151. 15. Bog se dareljivo pobrinuo za odranje i sreu svih svojih stvorenja; i da Njegovi zakoni nisu nikada pogaeni, da su svi postupali u skladu sa Bojom voljom; tada bi zdravlje, mir, srea, zamenili bedu i neprekidno zlo. Health Reformer, August, 1866. 16. Savrena usklaenost sa zakonima, koje je Bog usadio u nae bie, obezbedie nam zdravlje i sauvati organizam od sloma. (Zdravstvena reforma i Gospodnja sredstva za umanjivanje patnji - 788) rtva bez mane (1890) C.T.B.H. 15. 17. U staroj izrailjskoj slubi potovan je zahtev da svaka rtva bude bez mane. U stihu smo pozvani da svoja tela damo u rtvu ivu, svetu, ugodnu Bogu i da to bude naa razumna sluba. Mi smo Boja stvorenja. Psalmista, razmiljajui o divnom Bojem delu u ljudskom telu, uzvikuje: Kako sam divno sazdan! Ima mnogo onih koji imaju nauno obrazovanje, i poznaju teoriju istine, ali koji ne razumeju zakone koji vladaju njihovim telom. Bog nam je dao sposobnost i talente i naa je dunost, kao Njegovih sinova i keri, da ih najbolje iskoristimo. Ako ravim navikama ili poputanjem izopaenom apetitu, slabimo sile duha i tela bie nam nemogue da pravilno potujemo Boga. (C.T.B.H. 52.53; 1890) C.H. 121. 18. Bog zahteva da Mu damo telo u ivu rtvu, a ne u mrtvu ili rtvu koja umire. rtve starih Izrailjaca morale su da budu bez mane, pa zar e Bogu biti ugodna ljudska rtva puna bolesti i raspadanja? On nam kae da je nae telo hram Svetog Duha; i On zahteva od nas da brinemo o ovom hramu da bi mogao da postane pogodno prebivalite Njegovom Duhu. Apostol Pavle nas opominje: I niste svoji; jer ste kupljeni skupo. Proslavite dakle Boga u telesima 17

I ODSEK RAZLOZI

ZA REFORMU

svojim i u duama svojim, to je Boje. Svi paljivo treba da sauvaju telo u najboljem zdravlju, da bi mogli da obavljaju savrenu slubu Bogu i izvre svoje obaveze u porodici i drutvu. Bedna rtva (1872) 3T 164.165. 19. Da bi smo sauvali zdravlje, potrebno je da steknemo znanje o jelu, piu i oblaenju. Bolesti su prouzrokovane krenjem zdravstvenih zakona; one su rezultat krenja zakona prirode. Naa prva dunost, koju dugujemo Bogu, sebi lino i svojim blinjima jeste poslunost Bojim zakonima, koji obuhvataju i zakone o zdravlju. Kada smo bolesni, mi stavljamo teret koji zamara nae prijatelje, sebe onesposobljavamo za izvrenje dunosti prema svojim porodicama i prema svojim blinjima. A kada prerana smrt postane ishod naeg krenja prirodnih zakona, tada nanosimo bol i patnje drugima, liavamo svoje blinje pomoi koju za ivota treba da im pruimo, liavamo svoje porodice utehe i pomoi koju bismo mogli da im pruimo i zakidamo Boga u slubi koju On zahteva od nas da bi se Njegova slava poveala. Zar mi tada, u najgorem smislu, nismo prestupnici Bojeg zakona. Meutim, Bog je veoma milostiv, alostiv i nean i kada svetlost dopre do onih koji su grenim poputanjem naruili svoje zdravlje, kada se osvedoe o grehu, pokaju i trae oprotenje, On prihvata jadnu rtvu koja Mu se daje i prima ih. O, kakvo je to neno milosre kojim On ne odbija ostatak zloupotrebljenog ivota grenika koji pati, ali i koji se kaje! U svojoj velianstvenoj milosti, On spasava ove due kao iz ognja. Kakva se slaba, alosna rtva rtvuje istom i svetom Bogu? Plemenite sposobnosti bile su paralisane ravim navikama grenog poputanja. Tenje su izopaene, a dua i telo unakaeni. Zato je data svetlost o zdravstvenoj reformi? (1870) 2T, 399.400. 20. Gospod je dopustio da nas u ovim poslednjim danima obasja Njegova svetlost da bi se tama, koja se usled grenog poputanja nakupila u toku ivota prolih narataja, mogla donekle rasterati i umanjiti zla koja su nastala kao posledica neumerenog jela i pia. Gospod je u svojoj mudrosti stvorio plan kako da svoj narod dovede u poloaj kojim bi u duhu i delima bio odvojen od sveta tako da njegova deca ne bi bila lako odvedena u idolopoklonstvo, i da ostanu ista od pokvarenosti koja vlada u ovom veku. Bog ima plan da roditelji koji veruju i njihova deca, istupe kao ivi Hristovi predstavnici, kao kandidati za veni ivot. Svi koji imaju udela u boanskoj prirodi nee biti zahvaeni pokvarenou koja je u svetu prouzrokovana uivanjem. Oni koji poputaju apetitu ne mogu da dostignu hriansko savrenstvo. (1890) C.T.B.H. 75. 21. Bog je dopustio da nas svetlost zdravstvene reforme obasja u ovim poslednjim danima, da bismo hodajui u svetlosti, mogli da izbegnemo mnoge opasnosti kojima emo biti izloeni. Sotona radi u velikoj sili da bi naveo ljude da popuste apetitu, da zadovolje svoje sklonosti, a svoje dane provedu u bezbrinoj nerazumnosti. On nudi privlanosti ivota ispunjenog sebinim uivanjem i poputanjem strastima. Neumerenost potkopava sile uma i tela. 18

I ODSEK RAZLOZI

ZA REFORMU

Onaj koji je tako savladan, nalazi se na sotonskom tlu na kome e biti kuan i uznemiravan, i na kraju potpuno dopasti pod vlast neprijatelja svake pravde. (C.T.B.H. 52; 1890) C.H. 120.121. 22. Da bi se sauvalo zdravlje, potrebna je umerenost u svemu - umerenost u radu, umerenost u jelu i piu. Na nebeski Otac poslao je svetlost zdravstvene reforme da uva od zala koja nastaju kao rezultat pokvarenog apetita, a da oni koji vole istotu i svetost mogu da saznaju kako razborito da koriste dobra koja im je dao i da umerenou u svakodnevnom ivotu mogu biti posveeni istinom. (1890) C.T.B.H. 120. 23. Imajmo uvek na umu da je veliki cilj zdravstvene reforme postizanje potpunog razvoja uma, due i tela. Svi prirodni zakoni - koji su Boji zakoni odreeni su za nae dobro. Poslunost tim zakonima uveae nau sreu u ovom ivotu i pomoi u pripremi za veni ivot. Znaaj zdravstvenih naela (1909) 9T, 158-160. 24. Pokazano mi je da su naela, koja su nam data u prvim danima vesti, danas isto tako vana i treba ih smatrati isto tako znaajnim kao to su onda bila. Ima nekih koji nikada nisu sledili datu svetlost o ishrani. Sada je vreme da se svetlost uzdigne da bi zasjala jasnim, sjajnim zracima. Naela zdravog naina ivota za nas pojedinano i za nas kao Boji narod, veoma mnogo znae... Sada se svi kuaju i ispituju. Mi smo krteni u Hristu, i ako budemo izvrili svoj deo u odvajanju od svega to e nas srozati i uiniti od nas ono to ne bi trebalo da budemo, dobiemo snagu da uzrastemo u Hristu koji je na ivi Poglavar; i videemo spasenje Boje. Jedino kad se razumno odnosimo prema naelima zdravog ivota, moemo postati potpuno svesni zala koja proizilaze iz nepravilne ishrane. Oni koji posle uvianja svojih greaka, imaju hrabrosti da izmene svoje navike, shvatie da reformni postupak zahteva borbu i mnogo istrajnosti; ali kada jednom oblikuju ispravan ukus, shvatie da je upotreba hrane koju su ranije smatrali nekodljivom, polako, ali sigurno, postavila temelje dispepsiji (slabom varenju) i drugim oboljenjima. U prvim redovima reformatora (1909) 9T, 158. 25. Adventisti sedmog dana raspolau istinama od velike vanosti. Pre vie od 40 godina, Gospod nam je dao naroitu svetlost o zdravstvenoj reformi, ali kako hodamo u toj svetlosti? Koliko ih je odbilo da ivi u skladu sa Bojim savetima! Kao narod treba da napredujemo u srazmeri sa svetlou koju smo primili. Naa je dunost da razumemo i potujemo naela zdravstvene reforme. U pogledu umerenosti treba da smo ispred svih ostalih ljudi; pa ipak ima medu nama dobro upuenih vernika, pa ak i propovednika Jevanelja, koji imaju malo potovanja prema svetlosti koju nam je Bog dao u vezi sa ovim predmetom. Oni jedu kako im se svia i rade to ele. Neka uitelji i vode u naem Delu, u odnosu prema zdravstvenoj reformi, vrsto utemelje svoj stav na Bibliji, i daju pravo svedoanstvo onima koji veruju 19

I ODSEK RAZLOZI

ZA REFORMU

da ivimo u poslednjim danima istorije ove Zemlje. Mora se povui crta koja e razdvojiti one koji slue Bogu od onih koji slue sebi. (1867) 1T, 487. 26. Zar e oni koji ekaju blaena nada i javljanje slave velikoga Boga i Spasa naega Isusa Hrista, koji je dao sebe za nas da nas izbavi od svakog bezakonja i oisti sebi narod izbrani koji ezne za dobrim delima, biti iza verskih zanesenjaka dananjice, koji nemaju veru u skori Dolazak naeg Spasitelja? Naroiti narod koga On isti za sebe, da bude odveden na Nebo ne videvi smrti, ne sme da bude iza drugih u dobrim delima. U svojim naporima da se oiste od svake pokvarenosti tela i duha, usavravajui se u svetosti i strahu Bojem, oni treba da budu isto tako ispred svih ostalih ljudi na Zemlji, kao to je i njihovo zvanje mnogo uzvienije od zvanja drugih. Zdravstvena reforma i molitva za bolesne (1909) 9T 164.165. 27. Da bi bili oieni i da bi ostali isti, adventisti sedmog dana moraju da imaju Svetoga Duha u svojim srcima i u svojim domovima. Gospod mi je dao svetlost da e On, kada se dananji Izrailj ponizi pred Njim i kada oisti hram due od svake prljavtine, usliiti njegove molitve za bolesne i blagosloviti upotrebu svojih lekova za bolesti. Kada ovek verom ini sve to moe da suzbije bolest, koristei jednostavne metode leenja koje je Bog uspostavio, tada e On blagosloviti njegove napore. Ako posle toliko mnogo svetlosti, koju je Bog dao, Boji narod bude gajio rave navike, poputajui sebi i odbijajui da se promeni, snosie neminovne posledice prestupa. Ako odlue da po svaku cenu zadovolje izopaeni apetit, Bog ih udom nee spasti od posledica njihovog poputanja. Tada ete u mukama leati. (Isaija 50,11) Oni koji oholo govore: Gospod me je iscelio i nije potrebno da ograniavam svoju ishranu; mogu po svojoj volji da jedem i pijem, uskoro e u telu i dui osetiti potrebu za Bojom obnoviteljskom silom. Zato to vas je Bog milostivo izleio, ne treba da mislite da u poputanju samom sebi moete slediti navike sveta. inite ono to je Hristos zapovedio posle svoga dela izleenja: Idi, i ne grei vie! (Jovan 8,11) Apetit ne sme da bude na bog. (1867) 1T, 560.561. 28. Zdravstvena reforma je grana naroitog Bojeg dela i blagoslov Njegovom narodu... Videla sam da je razlog zbog koga Bog nije potpunije usliio molitve svojih slugu za bolesne medu nama, bio taj to se time ne bi mogao proslaviti, jer su oni krili zakone zdravlja. Takoe sam videla da je On stvorio plan za zdravstvenu reformu i zdravstveni Institut, da bi pripremio put za potpuno uslienje molitava vere. Vera i dobra dela treba da idu ruku pod ruku u pomaganju bolesnima medu nama i u njihovom osposobljavanju za proslavljanje Boga ovde i spasenje prilikom Hristovog dolaska. (1864) Sp. Gifts IV, 144.145. 29. Mnogi su oekivali da e ih Bog sauvati od bolesti samo zato to su Ga molili da On to uini. Meutim, Bog nije usliio njihove molitve, zato to njihova vera nije bila usavrena delima. Bog nee initi uda da bi sauvao od bolesti one koji se ne brinu za sebe, nego stalno kre zdravstvene zakone i ne ine 20

I ODSEK RAZLOZI

ZA REFORMU

nikakve napore da bi spreili bolest. Kada sa svoje strane inimo sve to moemo da imamo dobro zdravlje, tada moemo oekivati da e uslediti blagosloveni rezultati i u veri moemo moliti Boga da blagoslovi nae napore za ouvanje zdravlja. On e usliiti nae molitve onda, kada se Njegovo ime time moe proslaviti. Meutim, neka svi razumeju da i oni treba da obave odreeni posao. Bog udima nee sauvati zdravlje osoba koje su svojim bezbrinim nepotovanjem zdravstvenih zakona, krenule sigurnim putem bolesti. Oni koji zadovoljavaju svoj apetit i onda pate zbog svoje neumerenosti i uzimaju lekove da to ublae, mogu biti sigurni da se Bog nee zalagati da spase zdravlje i ivot koji je tako nepromiljeno doveden u opasnost. Uzrok je izazvao posledicu. Mnogi, kao svoje poslednje utoite prihvataju uputstva Boje rei i trae da se stareine crkve mole za obnovljenje njihovog zdravlja. Bog nije sklon da odgovori na molitve koje su upuene za takve, jer zna da e oni, ako im se zdravlje i obnovi, ponovo ga rtvovati na oltaru nezdravog apetita. (Vidi: 713) Pouka iz neuspeha koji je doiveo Izrailj (1909) 95.165. 30. Gospod je obeao starom Izrailju da e ga, ako se bude strogo drao Njega i izvravao sve Njegove zahteve, sauvati od svih bolesti koje je pustio na Misirce; ovo obeanje dato je pod uslovom poslunosti. Da su Izrailjci posluali uputstvo koje su primili i da su koristili svoje prednosti, oni bi svetu bili primer zdravlja i napretka. Izrailjci su zanemarili ispunjenje Bojeg cilja i zato nisu uspeli da prime blagoslove koje su mogli da dobiju. Meutim, Josif, Danilo, Mojsije, Ilija, i mnogi drugi ostali su nam plemeniti primeri ispravnog naina ivota. Ista vernost dae i danas isti ishod. Nama je napisano: A vi ste izabrani rod, carsko svetenstvo, sveti narod, narod dobitka, da objavite dobrodetelji onoga koji vas dozva iz tame k udnome videlu svome. (1. Petrova 2,9) (1905) M.H. 283. 31. Da su Izrailjci posluali uputstvo koje su primili i da su koristili svoje prednosti, oni bi postali ugled svetu u zdravlju i napretku. Da su kao narod iveli u skladu sa Bojim planom, bili bi sauvani od bolesti koje su muile ostale narode. Posedovali bi telesnu snagu i umnu silu kojom bi prevazilazili sve druge narode. (Vidi: 641-644) Hrianska trka (1890)C.T.B.H.25. 32. Ne znate li da oni to tre na trku, svi tre, a jedan dobije dar? Tako trite da dobijete. Svaki pak koji se bori od svega se uzdrava: oni dakle da dobiju raspadljiv venac, a mi neraspadljiv. (1. Korinanima 9,24.25) Ovde su izloeni dobri rezultati samosavlaivanja i umerenosti. Apostol Pavle predstavio je razne igre starih Grka, koje su odravane u ast njihovim bogovima, da bi nam prikazao duhovnu borbu i njenu nagradu. Oni koji su uestvovali u ovim igrama pripremali su se pod najstroom stegom. Svako poputanje koje bi moglo da oslabi telesne snage bilo je zabranjeno. Luksuzna hrana i vino bili su zabranjeni s ciljem da se unapredi telesna snaga i vrstina. Dobiti nagradu za koju su se borili - venac od cvea koje vene i pljesak 21

I ODSEK RAZLOZI

ZA REFORMU

mnotva, smatrano je najveom au. Ako su tako mnogo trpeli, ako se pokazalo toliko mnogo samoodricanja u nadi da se dobije tako bezvredna nagrada, koju je mogao da osvoji samo onaj koji je bio najbolji, koliko vea treba da bude rtva, koliko voljnije samoodricanje za neraspadljiv venac i za veni ivot! Pred nama je posao koji treba obaviti - vaan, ozbiljan posao. Sve nae navike, ukus i naklonosti moraju da budu vaspitavani u skladu sa zakonima ivota i zdravlja. Na taj nain obezbediemo najbolje telesno stanje i bistrinu uma da bismo mogli da pravimo razliku izmeu zla i dobra. Danilov primer (1890) C.T.B.H. 25-28. 33. Da bismo ispravo shvatili pitanje umerenosti, moramo ga prouavati sa biblijske take gledita. Nigde ne moemo nai tako opsean i snaan prikaz prave umerenosti i blagoslova koji je prate, kao to nam je to dato u primeru iz ivota proroka Danila i njegovih prijatelja Izrailjaca, na vavilonskom dvoru... Bog priznaje ono to je pravo. Mladii iz svih zemalja koje je potinio veliki osvaja, a koji su najvie obeavali, bili su skupljeni u Vavilonu, ali meu svima njima zarobljeni Izrailjci nisu imali premca. Uspravan stas, siguran, gibak korak, lep izgled, zdrava ula, ist dah - sve su to bila mnogobrojna svedoanstva dobrih navika - obeleja plemenitosti kojom priroda poastvuje one koji su posluni njenim zakonima. Istorija Danila i njegovih drugova zabeleena je na stranicama nadahnute Rei za dobro mladih svih vekova. Ono to su ljudi inili, ljudi mogu da ine. Da li su ovi mladi Izrailjci vrsto stajali usred velikih iskuenja i dali plemenito svedoanstvo u korist prave umerenosti? Dananji mladi ljudi mogu da daju slino svedoanstvo. Pouka koja nam je ovde data toliko je znaajna da bi bilo dobro da o njoj razmiljamo. Opasnost nam ne dolazi od oskudice, ve od obilja. Mi smo stalno u iskuenju da budemo neumereni. Oni koji ele da sauvaju svoje snage neoslabljene za slubu Bogu, moraju da vode rauna o strogoj umerenosti u korienju Njegovih darova, kao i potpunom uzdravanju od svakog tetnog ili poniavajueg poputanja. Narataj koji nastaje okruen je zamkama pripremljenim da kuaju apetit. Naroito u velikim gradovima svaki oblik poputanja je primamljiv i pristupaan. Oni koji kao Danilo odbiju iskuenje, ponjee nagradu za svoje umerene navike. Svojom veom telesnom snagom i poveanom izdrljivou, stvaraju ulog koji mogu da iskoriste u sluaju potrebe. Dobre telesne navike unapreuju umne sposobnosti. Umna mo, telesna snaga i dug ivog zavise od nepromenljivih zakona. Tu ne postoji sluaj. Bog prirode nee se umeati da sauva ljude od posledica gaenja prirodnih zakona. Ima mnogo prave istine u izreci: Svako je kova svoje sree! Dok su roditelji odgovorni za oblikovanje karaktera, kao i vaspitanje i obrazovanje svojih sinova i keri, istina je da na poloaj i korisnost u svetu u velikoj meri zavise od naeg pravca delovanja. Danilo i njegovi drugovi uivali su koristi pravilnog obrazovanja i vaspitavanja u ranoj mladosti, ali samo ove prednosti ne bi ih uinile onim to su bili. Dolo je vreme kada su morali da rade za sebe kada je budunost zavisila od njihovog linog vladanja. Tada su odluili da budu verni poukama koje su dobili u detinjstvu. Strah Gospodnji, poetak mudrosti, bio je temelj njihovoj veliini. Njegov Duh krepio je svaku dobru nameru, svaku plemenitu odluku. 22

I ODSEK RAZLOZI

ZA REFORMU

R.H. 25. Jan. 1881. 34. Mladiima (Danilu, Ananiji, Misailu i Azariji) u ovoj koli bio je dozvoljen pristup u carsku palatu i odreeno da se hrane mesom i piju vino, koje je dolazilo sa carske trpeze. U svemu ovome car je smatrao da im nije samo ukazao veliku ast, ve da im je obezbedio najbolji telesni i umni razvoj koji su mogli da postignu. U hrani koja je iznoena pred cara bilo je svinjskog i drugih vrsta mesa, koje je po Mojsijevom zakonu bilo neisto i zato je Izrailjcima bilo odluno zabranjeno da ga jedu. Danilo je bio stavljen na ozbiljnu probu. Da li e biti veran uenju svojih otaca o jelu i piu i uvrediti cara, verovatno izgubiti ne samo poloaj ve i ivot, ili prekriti Boju zapovest i zadrati carevu naklonost i tako ostvariti velike umne prednosti i najlaskaviji svetski uspeh? Danilo nije dugo oklevao. vrsto je odluio da bez obzira na ishod ostane u svojoj estitosti. On naumi da se ne skvrni obrokom jela careva i vinom koje on pijae. (Danilo 1,8) Medu onima koji danas kau da su hriani, ima mnogo onih koji bi zakljuili da je Danilo bio previe jednostran i zato ga proglasili uskogrudim i fanatikom. Oni smatraju da pitanje jela i pia ima vrlo mali znaaji da ne zahteva tako odluan stav - koji bi verovatno imao za posledicu rtvovanje svake zemaljske prednosti. Meutim, oni koji tako misle na dan suda ustanovie da su se udaljili od Bojih izriitih zahteva i svoje miljenje proglasili merilom dobra i zla. Oni e utvrditi da ono to im je izgledalo beznaajno, Bog tako nije posmatrao. Njegove zahteve treba verno posluati. Oni koji prihvate i posluaju jednu od Njegovih naredaba, zato to im je zgodno da tako ine, dok odbacuju drugu zato to bi njeno dranje zahtevalo izvesne rtve, sniavaju merilo pravde i svojim primerom navode drage da olako gledaju na sveti Boji zakon. Tako veli Gospod, treba da bude nae pravilo u svemu... Danilov karakter postoji u svetu kao izraziti primer onoga to Boja milost moe da naini od ljudi koji su po prirodi pali i iskvareni grehom. Izvetaj o njegovom plemenitom ivotu samoodricanja predstavlja ohrabrenje za ceo ljudski rod. Iz njega moemo da dobijemo snagu da se uspeno odupremo iskuenju i vrsto, u poniznosti, i u najteem kuanju stanemo uz pravdu. Danilo je mogao da nade uverljivo opravdanje i napusti svoje strogo umerene navike; ali Boje odobravanje bilo mu je drae nego naklonost najjaeg zemaljskog vladara - drae ak i od samog ivota. Poto je svojim pristojnim ponaanjem stekao naklonost Amelsara, slubenika zaduenog za jevrejske mladie, Danilo ga je zamolio da im dozvoli da ne jedu od carskog jela i ne piju od njegovog vina. Amelsar se uplaio da e, ako uslii ovu molbu, izazvati carevo nezadovoljstvo i tako svoj ivot dovesti u opasnost. Kao i mnogi danas, mislio je i on - da e umerena ishrana dati ovim mladiima bled i boleljiv izgled i slabe miie, dok e ih obilna hrana sa carskog stola uiniti rumenim i lepim i dati im veu telesnu snagu. Danilo je zamolio da se ovo rei probom od deset dana. Mladim Izrailjcima je za vreme ovog kratkog perioda bilo dozvoljeno da jedu jednostavnu hranu, dok su njihovi drugovi jeli carska jela. Zahtev je konano odobren i tada je Danilo bio siguran da je dobio spor. Iako je bio mladi, on je uvideo tetan uticaj vina i raskonog ivota na telesno i umno zdravlje. Posle deset dana ustanovljeno je da je dobijeni rezultat potpuno suprotan Amelsarovim oekivanjima. Ne samo u linom izgledu, ve i u telesnoj snazi i umnosti, oni koji su bili umereni u svojim navikama znatno su bolje izgledali nego njihovi drugovi koji su poputali apetitu. Posle ovog ispita, Danilu i 23

I ODSEK RAZLOZI

ZA REFORMU

njegovim drugovima dozvoljeno je da i dalje upotrebljavaju svoju jednostavnu ishranu tokom celokupnog kolovanja za dunosti u carstvu.

Boje odobravanje Gospod je sa odobravanjem posmatrao vrstinu i samoodricanje ovih jevrejskih mladia i Njegov blagoslov ih je pratio. I dade Bog svoj etvorici mladia znanje i razum u svakoj knjizi i mudrosti; a Danilu dade da razume svaku utvaru i sne. (Danilo 1,17) Na kraju trogodinjeg kolovanja, car je ispitao njihovu sposobnost i znanje i pronaao da se meu svima njima ne nade nijedan kao Danilo, Ananija, Misailo i Azarija; i stajahu pred carem. I u svemu emu treba mudrost i razum, za to ih car zapita, nae da su deset puta bolji od svih vraa i zvezdara to ih bee u svemu carstvu njegovu. (Danilo 1,19.20) Ova pouka usmerena je svima a naroito mladima. Pokornost Bojim zahtevima zato blagotvorno deluje na zdravlje tela i duha. Za ostvarenje najviih moralnih i umnih dostignua, potrebno je traiti mudrost i silu od Boga i drati se stroge umerenosti u svim ivotnim navikama. U Danilovom iskustvu i iskustvu njegovih drugova imamo primer pobede naela nad iskuenjem poputanja apetitu. To pokazuje da mladi mogu pobediti elje tela zahvaljujui verskim naelima i ostati verni Bojim zahtevima, ak i po cenu velike rtve. (Danilova hrana - 117,241,242) Nespremni za glasnu viku (1867) 1T, 486.487. 35. Pokazano mi je da je zdravstvena reforma deo Vesti treeg anela i tako usko povezana sa njom kao miica i aka sa ljudskim telom. Videla sam da kao narod moramo da nainimo korak napred u ovom velikom delu. Propovednici i narod moraju slono da rade. Boji narod nije spreman za glasnu viku treeg anela. On za sebe treba da obavi posao koji ne moe da prepusti Bogu da ga obavi za njega. Bog je izvrenje ovog posla prepustio nama. To je posao svakog pojedinca; niko ne moe da ga izvri za drugoga. Imajui dakle ovakva obeanja, o ljubazni! da oistimo sebe od svake pogantine tela i duha, i da tvorimo svetinju u strahu Bojemu. (2. Korinanima 7,1) Neumerenost u jelu je greh koji je zavladao ovim vekom. Neuzdrljiv apetit nainio je ljude i ene robovima, zamraio im um i do te mere otupio njihova moralna oseanja da vie ne cene uzviene istine Boje rei. Niske sklonosti zavladale su ljudima i enama. Da bi postao spreman za preobraenje, Boji narod mora da poznaje sebe. On mora da poznaje svoje telo, da bi zajedno sa psalmistom mogao da uzvikne: Hvalim te to sam divno sazdan. Njegov apetit uvek mora da bude potinjen moralnim i umnim silama. Telo treba da bude sluga umu, a ne um telu. Priprema za osveenje (1867) 1T, 619. 36. Bog zahteva od svog naroda da se oisti od svake prljavtine tela i duha, i u strahu Gospodnjem usavri svetost. Svi ravnoduni i koji izbegavaju ovaj posao, oekujui da Bog uini za njih ono to On zahteva da sami, uine za 24

I ODSEK RAZLOZI

ZA REFORMU

sebe, nai e se laki, kada krotki na Zemlji, koji su izvravali Njegove sudove, budu zatieni u dan Gospodnjeg gneva. Pokazano mi je da e se Boji narod nai nespreman, ako ne bude ulagao napore sa svoje strane, nego bude ekao da osveenje doe na njega da otkloni njegova zla i ispravi greke; ako oekuje da se tako oisti od prljavtine tela i duha i osposobi da sudeluje u glasnoj vici treeg anela. Osveenje ili Boja sila doi e samo na one koji su se pripremili za njega, obavljajui posao koji im je Bog dao, naime, istei se od svake prljavtine tela i duha, posveujui se u strahu Gospodnjem. Poziv onima koji oklevaju (RH, 27. May 1902) C.H. 578.579. 37. Istoriju Bojeg naroda pokvarilo je nesprovoenje ispravnih naela. Neprekidno nazadovanje u zdravstvenoj reformi uslovilo je veliki nedostatak duhovnosti koji je obeastio Boga. Podignute su prepreke kakve se nikada ne bi videle, da je Boji narod hodao u svetlosti. Hoemo li mi koji imamo tako velike prednosti, dopustiti da ovaj svet bude ispred nas u zdravstvenoj reformi? Hoemo li omalovaavati svoje umove i zloupotrebljavati svoje talente pogrenim nainom ishrane? Hoemo li prestupati Boji sveti zakon poputanjem sebinim navikama? Hoe li naa nedoslednost postati predmet osude? Hoemo li iveti tako nehrianskim ivotom da se na Spasitelj stidi da nas nazove svojom braom? Zar neemo radije obavljati lekarsko-misionarski posao, koji je u stvari Jevanelje u praksi, ivei tako da Boji mir moe da vlada u naim srcima? Zar neemo ukloniti svaki kamen spoticanja ispred nogu nevernika, imajui uvek na umu pravo hrianstvo? Mnogo je bolje da se odreknemo hrianskog imena, nego da kaemo da smo hriani, a da u isto vreme poputamo apetitu koji podstie nesvete nagone. Bog poziva svakog vernika da bez oklevanja posveti svoj ivot slubi Gospodu. On poziva na odlunu reformu. Sva stvorenja uzdiu pod prokletstvom. Boji narod treba da zauzme takvo mesto da bi mogao da raste u milosti, posveujui istinom telo, duu i duh. Kada raskine sa svakim poputanjem koje naruava zdravlje, dobie jasniji pojam o tome u emu se sastoji prava pobonost. Divna promena nastae u verskom iskustvu. Svi emo biti okuani RH. 10. Feb. 1910. 38. Veoma je znaajno da svaki pojedinac meu nama dobro izvri svoj deo i izgradi pravilno miljenje o tome ta treba da jedemo, pijemo i kako treba da ivimo da bismo sauvali zdravlje. Svi e biti iskuani tako da e se videti da li su prihvatili naela zdravstvene reforme ili poli putem poputanja sebi. Neka niko ne misli da se prema ishrani moe odnositi onako kako Mu se svia. Neka svi, koji sa vama sede za stolom, vide da potujete naela pravilne ishrane, kao i sva druga naela, da bi se mogla otkriti Boja slava. Vi ne moete drukije postupati, jer treba da izgradite karakter za budui, besmrtan ivot. Velike odgovornosti poivaju na svakoj ljudskoj dui. Shvatimo ove odgovornosti i asno ih nosimo u Gospodnje ime. Svakome koji pada u iskuenje da popusti apetitu rekla bih: Nemoj podlei iskuenju, ve se opredeli za upotrebu zdrave hrane. Naui da uiva u zdravoj hrani. Gospod pomae onima koji tee da pomognu sebi; ali ako ljudi ne uloe 25

I ODSEK RAZLOZI

ZA REFORMU

naroite napore da slede Boju volju i nameru, kako On onda moe da radi sa njima? Uinimo svoj deo, izgraujui svoje spasenje sa strahom i drhtanjem - sa strahom i drhtanjem da ne bismo pogreno postupali sa svojim telom, za koje smo obavezni pred Bogom da ga sauvamo u to zdravijem stanju. Prava reforma je reforma srca (1896) Special Testimonies, Series A, No. 9, p. 54. 39. Oni koji ele da rade u Bojoj slubi ne treba da tee za svetskim uivanjima i sebinim poputanjima. Lekari u naim ustanovama moraju da budu proeti ivim naelima zdravstvene reforme. Dok Hristova milost ne postane naelo koje ivi u srcu, ljudi nikada nee biti istinski umereni. Sve sveane obaveze uinjene u svetu tebe i tvoju suprugu nee nainiti reformatorima zdravlja. Samo doslovno uzdravanje od hrane nee izleiti vae bolesne apetite. Brat i sestra ... nee postii umerenost u svemu, sve dok se njihova srca ne preobraze Bojom milou. Okolnosti ne mogu da izvre reformu. Hrianstvo predlae reformu srca. Ono to Hristos radi iznutra, pokazae se po nalogu obraenog uma. Plan po kome je trebalo poeti spolja, a zatim raditi unutra, uvek je propadao i uvek e propasti. Bog planira da sa vama pone u samom sreditu svih tekoa, u srcu, i tada e iz srca izai naela pravde; reforma e biti ostvarena spolja kao i unutra. Letter, 3. 1884. 40. Oni koji uzdiu naela pribliavajui ih Bojoj naredbi u skladu sa svetlou koju im je Bog dao preko svoje Rei i Svedoanstva Svoga Duha, nee promeniti nain svoga delovanja da bi ispunili elje svojih prijatelja ili roaka, bilo da je jedan, ili dva ili itavo mnotvo, onih koji ive u suprotnosti sa Bojim mudrim odredbama. Ako u ovom pogledu napredujemo u skladu sa naelima, ako se strogo pridravamo pravila ishrane, ako kao hriani vaspitavamo svoj ukus prema Bojem planu, izvriemo uticaj koji e ispuniti Boju nameru. Pitanje je: Da li smo voljni da budemo pravi zdravstveni reformatori? (Vidi: 720) Pitanje od velikog znaaja (1909) 9T, 153-156. 41. Dobila sam uputstvo da nosim vest o zdravstvenoj reformi celom naem narodu, jer su mnogi odstupili od prvobitne vernosti naelima zdravstvene reforme. Bog eli da Njegova deca kao ljudi uzrastu do Hristove visine. Da bi to postigli oni moraju pravilno da koriste sve moi uma, due i tela. Oni ne mogu dozvoliti da izgube ita od umne ili telesne snage. Pitanje kako sauvati zdravlje je pitanje prvorazrednog znaaja. Kada u strahu Bojem prouavamo ovo pitanje, doznaemo da je najbolje, kako za na telesni, tako i za duhovni napredak, da vodimo rauna o jednostavnosti u ishrani. Prouavajmo strpljivo ovo pitanje. Nama je potrebno znanje i rasuivanje da bismo u ovom pogledu mudro napredovali. Prirodnim zakonima ne treba se odupirati, njih treba posluati. Oni koji su primili saznanje o zalima koja nastaju upotrebom mesne hrane, aja, kafe i bogate, nezdravo pripremljene hrane i koji su odluili da sa Bogom uine zavet rtve, nee nastaviti sa poputanjem elji za hranom za koju znaju 26

I ODSEK RAZLOZI

ZA REFORMU

da je nezdrava. Bog zahteva da se apetit oisti i pokae samoodricanje u svemu to nije dobro. To je posao koji treba izvriti pre nego to Njegov narod, kao savreni narod, stane pred Njega. Ostatak Bojeg naroda mora da bude obraeni narod. Iznoenje ove vesti treba da pokrene obraenje i posveenje dua. U ovom pokretu treba da osetimo silu Bojeg Duha. To je divna, odreena vest; ona znai sve za one koji je prihvate i nju treba objaviti glasnom vikom. Treba da imamo pravu, postojanu vera u napredak ove vesti koja e uveavati svoj znaaj do kraja vremena. Ima nekih vernika koji prihvataju pojedine delove Svedoanstava kao vest od Boga, a odbacuju one delove koji osuuju njihova omiljena poputanja. Ovakve osobe rade protiv svoga dobra i blagostanja Crkve. Osnovno je da hodamo u svetlosti dok imamo svetlost. Oni koji tvrde da veruju u zdravstvenu reformu, a ipak u svakodnevnom ivotu rade suprotno njenim naelima, ranjavaju svoje due i ostavljaju rav utisak na vernike i nevernike. Sveana odgovornost poiva na onima koji poznaju istinu da sva njihova dela treba da odgovaraju njihovoj veri i da njihov ivot treba da bude ist i posveen, a oni pripremljeni za rad koji u ovim poslednjim danima objavljivanja ove vesti, treba brzo izvriti. Oni nemaju vremena ni snage za troenje u poputanju apetitu. Rei dopiru do nas sa ozbiljnou koja obavezuje: Pokajte se dakle, i obratite se da se oistite od greha svojih, da dou vremena odmaranja od lica Gospodnjega. (Dela 3,19) Meu nama ima onih kojima nedostaje duhovnosti i koji e, ako se potpuno ne obrate, biti sigurno izgubljeni. Da li moemo dopustiti takav rizik? Jedino Hristova sila moe da preobrazi srce i um i zato svi koji ele da sa Njim uestvuju u novom ivotu u nebeskom carstvu, moraju to da iskuse. Ako se ko nanovo ne rodi, kae Spasitelj, ne moe videti carstva Bojega. (Jovan 3,3) Vera koja dolazi od Boga, jedina je vera koja vodi Bogu. Da bismo Mu ispravno sluili, moramo biti roeni Boanskim duhom. Ovo e nas uiniti opreznim. To e nam oistiti srce, obnoviti misli i stvoriti nove mogunosti da upoznamo i ljubimo Boga. To e nam dati voljnu poslunost svim Njegovim zahtevima. To je prava sluba Bogu. Budimo jedinstveni Letter 48. 1902. 42. Nama je povereno delo unapreivanja zdravstvene reforme. Gospod eli da Njegov narod ivi u skladnoj zajednici. Kao to vam je poznato, treba da napustimo stanovite na kome po Bojem nalogu stojimo poslednjih 35 godina. uvajte se protivljenja delu zdravstvene reforme. Ono e napredovati zato to je to Boje sredstvo za smanjivanje patnji u naem svetu i za oienje Njegovog naroda. Obratite panju na to kakav ete stav zauzeti, da ne postanete uzronici podela. Brate, ak iako propusti da u svoj ivot i u ivot svoje porodice unese blagoslov dranja naela zdravstvene reforme, nemoj tetiti drugima time to se suproti svetlosti koju je Bog dao o ovom predmetu. (Special Testimonies, Series A, No. 7, p. 40) C.H. 561.562. 43. Gospod je svom narodu dao vest o zdravstvenoj reformi. Ova svetlost obasjava njegov put ve trideset godina; i Gospod ne moe podrati svoje sluge na putu koji e biti protiv nje. On je nezadovoljan kada Njegove sluge rade u suprotnosti sa veu o ovom predmetu, koju im je dao da je predaju drugima. 27

I ODSEK RAZLOZI

ZA REFORMU

Moe li On biti zadovoljan kada polovina radnika, koji rade na jednom mestu, ui da su naela zdravstvene reforme tako usko povezana sa Veu treeg anela kao ruka sa telom, dok njihovi saradnici svojim ivotom, ue naelima koja su sasvim suprotna? Ovo je greh u Bojim oima... Nita ne moe tako da obeshrabri Gospodnje straare kao povezanost sa onima koji imaju umnu sposobnost i razumeju razloge nae vere, ali delom i primerom ispoljavaju ravnodunost prema moralnim obavezama. Ne moemo se neozbiljno odnositi prema svetlosti kojom je Bog obasjao zdravstvenu reformu, jer e oni koji to ine doiveti tetu; niko ne moe da se nada uspehu u Bojem delu, dok delom i primerom radi u suprotnosti sa svetlou koju je Bog poslao. (1867) 1T, 618. 44. Neophodno je da propovednici daju uputstva o umerenom ivotu. Oni treba da prikau kako nain ishrane, rada, odmora i odevanja jaa zdravlje. Svi koji veruju u istinu za ove poslednje dane, moraju da uine neto za ovaj predmet. On se tie njih i Bog zahteva da se probude i zainteresuju za ovu reformu. On nee biti zadovoljan njihovim nainom ivota, ako ravnoduno prouavaju ovo pitanje. Spoticanje o blagoslov (1867) 1T, 546. 45. Aneo je rekao: Izbegavajte telesne elje koje vojuju na duu. Vi ste se spotakli o zdravstvenu reformu. Vama se ini da je ona nepotrebni dodatak istini. To nije tako; ona je deo istine. Pred vama je posao koji se mora zavriti, i koji je tei od svega to je do sada bilo stavljeno pred vas. Vi gubite dok oklevate i stojite po strani, proputajui da primite blagoslov kao svoju prednost. Vi se spotiete o sam blagoslov koji je Nebo stavilo na va put da bi vam olakalo napredak. Sotona vam sve ovo prikazuje u najneprijatnijem svetlu, podstiui vas da se borite protiv toga to bi se pokazalo kao vae najvee dobro, i to bi doprinelo vaem telesnom i duhovnom zdravlju. (Izgovor za rava dela pod soton