1

SAVEZNA REPUBLIKA NEMAČKA

Jovan Teokarević

Istorija

• 800-1806: Prvo Nemačko carstvo (rajh) - Sveto rimsko carstvo

• 1815: Nemački savez (od 320 do 39 državica u okviru konfederacije)

• 1834: Carinska unija (Pruska kao predvodnik)

• 1871 (ujedinjenje) -1918: Drugo Nemačko carstvo

• 1914-1918: Prvi svetski rat

• 1918-1933: Vajmarska republika

• 1933-1945: Nacistička diktatura i Drugi svetski rat – „Treće nemačko carstvo“

• 1949: Osnovane Savezna Republika Nemačka i Demokratska Republika Nemačka

• 1990: Ujedinjenje

2

3

Ustav

Osnovni zakon (Grundgesetz): 1949. (kontra-Vajmar)

Parlamenti pokrajina + Parlamentarni savet + saveznici

Privremeni karakter?

Izmena: 2/3 + 2/3 (ne: učešće pokrajina; ne: referendum)

Nepromenjivi deo Ustava:

Podela na pokrajine, učešće pokrajina u zakonodavstvu, pravna država i osnovna prava

Pravna država, pre nego demokratska: preispitivanje svih akata i postupaka svih državnih organa, uključujući one

izabrane. Ljudska prava – najnaglašenije i dotada najrazrađenije u Osnovnom zakonu. Zaštita „čovekovog

dostojanstva“.

«Zakonodavna vlast je potčinjena ustavnom poretku, izvršna i sudska vlast su potčinjene zakonu i pravu. U

nedostatku drugog sredstva svi Nemci imaju pravo da se odupru bilo kome ko bi pokušao da obori ovaj ustavni

poredak.» (Osnovni zakon, čl. 10).

4

Savezni ustavni sud

Dva veća (Senati), sa po osam članova, 3 moraju da budu iz nekog federalnog suda, ostali – dipl. pravnici, stariji

od 40 god.

Polovinu sudija svakog Senata bira Bundestag, polovinu Bundesrat.

Izbor: 2/3 na 12 godina

Snažna i uticajna institucija.

Ovlašćenja:

-ispitivanje ustavnosti zakona i podzakonskih akata

-svaki pojedinac može da uloži (ustavnu) žalbu protiv zakona, sudske odluke ili postupka državnih organa

-sukobi državnih institucija ili pokrajina (i federacije) povodom ustavnih ovlašćenja

-presude povodom raspuštanja Bundestaga

-zabrana političkih partija

5

Federacija

16 (do ujedinjenja 1990: 11) pokrajina (država, zemalja – land, lender)

Pokrajine odlučuju o svemu osim o onome što je, eksplicitno, ovlašćenje federacije, dakle:

samo policija, obrazovanje, kultura, opštinski poslovi.

Pokrajine sprovode i najveći deo federalnog zakonodavstva.

Politički sistemi pokrajina: različiti, moraju da budu demokratije, pravne i socijalne države

Parlamenti: landtag (jednodomni, osim Bavarske do 2000), premijeri: ministri-predsednici

Izbori: na 4 ili 5 godina, nezavisno od saveznih

6

Bundesrat – gornji dom parlamenta

Bundesrat: 1871-1919Rajhsrat: 1919-1934Bundesrat: 1949 –

Broj predstavnika pokrajina u Bundesratu (3-6)

StanovnikaMesta

(69)Pokrajine

> 7 miliona 6

Baden-WirttembergBavariaLower SaxonyNorth Rhine-Westphalia

6-7 miliona 5 Hesse

2-6 miliona 4BerlinBrandenburgRhineland-PalatinateSaxony

7

Saxony-AnhaltSchleswig-HolsteinThuringia

< 2 milliona 3

BremenHamburgMecklenburg-Western PomeraniaSaarland

Poslanici – predstavnici izvršnih vlasti pokrajina (imenuju ih pokrajinske vlade).

Glasanje u “blokovima” (po pokrajinama).

Predsednik Bundesrata – jedan od ministara-predsednika pokrajina (rotacija jednom godišnje).Zamenjuje predsednika Nemačke, u slučaju potrebe (nezvanično: potpredsednik Nemačke).

Sednice: jednom mesečno.

Zakonski predlog (iz vlade) prvo ide u Bundesrat na glasanje, pa tek onda u Bundestag.

Predlog odbijen prostom većinom postaje zakon ponovljenim glasanjem u Bundestagu prostom većinom. 2/3 – 2/3.

Sastav Bundesrata promenljiv između dva glasanja za Bundestag.

8

Bundestag – donji dom parlamenta

Izbori

Bundestag = parlament, na 4 godine

Velika izlaznost

Bundestag: 598 mesta (299 izbornih jedinica)

Svaki birač dva glasa:

1) za pojedince - predstavnike izbornih jedinica

2) za partijsku listu

9

10

11

"Personalizovano proporcionalno predstavljanje"

(sastav zavisi od oba glasanja, oba zajedno deluju uravnoteženo, jer kombinuju većinsko i proporcionalno glasanje)

Prohibitivna klauzula: 5% osvojenih na glasanju za partijske liste

Izuzeci: a) osvojeni pojedinačni mandati u najmanje 3 od 299 izbornih jedinica

b) nacionalne manjine: Danci u Šlezving-Holštajnu, Lužički Srbi u Saksoniji, Romi

Višak mesta

Ukoliko kandidati partije pobede u neposrednim izborima na više mesta od procenta osvojenih glasova partijske

liste.

2017: 111 (!!!) ukupno 709 mesta (a ne 598), najviše do sada

12

Institucije nemačkog političkog sistema

13

Federalni (savezni) kancelar(Angela Merkel, od 2005, sada u 4. mandatu)Na čelu federalne vlade.Bira ga/je samo Bundestag (ne i Bundesrat) i samo je njemu odgovoran.

Izbor kancelara:

I - većina glasova svih poslanika BundestagaII – 14 dana, većina glasova prisutnih

Ako apsolutnom većinom – predsednik imenuje kancelara;ako relativnom (bilo kojom) većinom: predsednik imenuje „manjinskog kancelara“ ili raspušta Bundestag

Vice-kancelar (zamenik premijera, obično ministar spoljnih poslova) – iz manje koalicione partije

Kancelar: jedini odgovoran parlamentu (menja ministre bez potvrde Bundestaga)

Tri načela na kojima počiva rad Vlade (Osnovni zakon):1. „kancelarsko načelo“2. „kolegijalno načelo“3. „načelo autonomije ministara“

Pitanje poverenja: samo kancelaru, može se smeniti samo ako mu se izabere naslednik(konstruktivno pitanje odgovornosti/ poverenja)

14

Racionalizovani parlamentarizam:

-rok između postavljanja pitanja poverenja i glasanja (48 sati)-jedno glasanje za jedan predlog-predlog zakona povezan sa pitanjem poverenja vladiAutonomija vlade, stabilnost

Predsednik federacije

Izbor: na 5 godina (23. maja) od strane Federalne skupštine: Bundestag + jednak broj predstavnika pokrajina (oko1.200 ljudi)

U prva dva kruga: potrebna apsolutna većina, u trećem – prosta.Ceremonijalne funkcije,Imenovanje i opoziv kancelara i ministaraPremapotpis (osim ovlašćenja u vezi sa kancelarom i raspuštanjem Bundestaga)Raspuštanje Bundestaga (izuzetak, pre nego pravilo):

-kad nije moguće izabrati većinskog kancelara-kad kancelar nije dobio poverenje Bundestaga, a tražio ga je

Stanje zakonodavne nužde (samo jednom u trajanju kancelarovog mandata)Mogućnost da manjinska vlada ostane na vlasti, ukoliko ima podršku predsednika federacije i Bundesrata

a) odbacivanje vladinog nacrta zakona (samo po hitnom postupku)b) odbacivanje nacrta zakona koje je kancelar povezao sa pitanjem poverenja

Usvajanje zakona samo u Bundesratu i proglašavanje od strane predsednika.

15

Osvojeni glasovi partija na izborima za Bundestag (1949-2013)

16

Partijske koalicije u Nemačkoj (1949-2017)

17

Partije na vlasti i u opoziciji (1990-2017)

18

Partijski sastav Bundestaga posle izbora 2017.

19

Alternativa za Nemačku: osvojeni glasovi 2017

20

Partijski sastav vlada u nemačkim pokrajinamai struktura Bundesrata

21

Popularnost nemačkih partija (2020)

22

Sledeći izbori za Bundestag (2021)

2021 German federal election

← 2017 26 September 2021

All 598 seats in the Bundestag (plus overhang and leveling seats)

300 seats needed for a majority

Opinion polls

Leader Annegret Kramp-Karrenbauer

(Outgoing)

Olaf Scholz Jörg Meuthen[a]

Tino Chrupalla

Party CDU/CSU SPD AfD

23

Leader since 7 December 2018 10 August 2020[b] 30 November2019

Leader's seat – –Görlitz

Last election 246 seats, 32.9% 153 seats, 20.5% 94 seats, 12.6%

Leader Christian Lindner Katja KippingBernd Riexinger

AnnalenaBaerbock

Robert Habeck

Party FDP Left Green

Leader since 7 December 2013 2 June 2012 27 January 2018

Leader's seat North Rhine-Westphalia (list)

Saxony (list)Baden-Württemberg (list)

Brandenburg (list)–

Last election 80 seats, 10.7% 69 seats, 9.2% 67 seats, 8.9%

24

Nova liderka CDU (od 2018):Annegret Kramp-KarrenbauerIzbori za novog lidera: u januaru 2021.Pogledajte odličan video grupe Rammstein o novoj Nemačkoj:demokratskoj, multikulturnoj, tolerantnoj...

https://www.youtube.com/watch?v=HMQkV5cTuoY