Savremeni Principi Reciklaze Opasnog Otpada i Mogucnosti Primene u Republici Srbiji

8/10/2019 Savremeni Principi Reciklaze Opasnog Otpada i Mogucnosti Primene u Republici Srbiji

1/74

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

Marija Okuka

SAVREMENI PRINCIPI RECIKLAE OPASNOG

OTPADA I MOGUNOSTI PRIMENE U

REPUBLICI SRBIJI

ZAVRNI RAD

-Osnovne akademske studije-

Novi Sad, 2009.


2/74

21000 , 6

, : , :

, :

, :

, : -

, : Oya

, : .

, : oo oe yPe

, :

, :

, :

, :

, : 2009.

, :

, : , 6

, :(// ////)

17/72/0/7/6/0/0

, :

, : oo

/ , : Tpe, a, oao

, :

, :

, :

, .

, ,

, ,

.

,:

,:

, : : .

:


3/74

UNIVERSITY OF NOVI SAD FACULTY OF TECHNICAL SCIENCES

21000 NOVI SAD, Trg Dositeja Obradovia 6

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number,ANO

:Identification number, INO:

Document type, DT: Monographic publication

Type of record, TR: Textual printed material

Contents code, CC: Bachelor thesis

Author, AU: Marija Okuka

Mentor, MN: Goran Vuji, PhD

Title, TI:Modern aspects of hazardous waste recycling and posibilities for appliance inRepublic of Serbia

Language of text, LT: Serbian

Language of abstract, LA: Serbian

Country of publication, CP: Serbia

Locality of publication, LP: Vojvodina

Publication year, PY: 2009.

Publisher, PB: Authors reprint

Publication place, PP: Novi Sad, Trg Dositeja Obradovia 6

Physical description, PD:(chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)

17/72/0/7/6/0/0

Scientific field, SF: Environmental engineering

Scientific discipline, SD: Management of hazardous waste

Subject/Key words, S/KW: Treatment, recycling, hazardous waste

UC

Holding data, HD: The Library of the Faculty of technical sciences

Note, N:

Abstract, AB: Task of the thesis is to show characteristics of hazardous waste and

hazardous waste management hierarchy. Also here are describedpossible treatments and methods of processing and recycling, with areview of the methods applied in the world with overview olegislation and the current situation in Republic of Serbia, as well aproposed solutions to the opportunities.

Accepted by the Scientific Board on, ASB:

Defended on, DE:

Defended Board, DB: President: Ph.D Jelena Radoni, Assisstent proffesor

Member: Mr.Sci Dejan Ubavin Menthor's sign


4/74

Sadraj

1. Uvod .............................................................................................................. 3

2. Otpad............................................................................................................. 5

2.1 Opasan otpad ........................................................................................... 5

2.2 Osobine opasnog otpada prema Bazelskoj Konvenciji ............................. 6

3. Hijerarhija upravljanja opasnim otpadom..................................................... 10

3.1 Smanjenje nastajanja opasnog otpada (smanjenje otpada na izvoru) 11

3.2 Razmatranje reciklae i ponovne upotrebe odreenih komponentiopasnog otpada ............................................................................................ 11

3.3 Tretman opasnog otpada kao element hijerarhije .................................. 123.4 Deponovanje neizbeno preostalog otpada ........................................... 13

4. Generatori opasnog otpada......................................................................... 13

4.1 Ekoloki najopasnije industrijske grane .................................................. 13

4.2 Najznaajniji izvoriopasnog otpada ....................................................... 14

5. Tretman opasnog otpada............................................................................. 15

5.1 Fiziko-hemijski tretman ......................................................................... 16

5.2 Bioloki tretman opasnog otpada ........................................................... 165.3 Hemijski tretman opasnog otpada: ......................................................... 17

5.3.1 Redukcija i oksidacija .......................................................................... 17

5.3.2 Neutralizacija ....................................................................................... 18

5.3.3 Precipitacija ......................................................................................... 18

5.4 Termiki procesi tretmana opasnog otpada ........................................... 19

6. Stabilizacija i solidifikacija............................................................................ 20

7. Upravljanje specifinim vrstama opasnog otpada........................................ 21

7.1 Kiseline i baze, koncentrovani rastvori ................................................... 21

7.2 Hromna kiselina ...................................................................................... 22

7.3 Reaktivna jedinjenja u vazduhu i vodi .................................................... 22

7.4 Teni rastvori toksinih metala ............................................................... 22

7.5 Hemijski slabo kontaminirani otpad ........................................................ 22


5/74

Savremeni principi reciklae opasnog otpada i mogunosti primene u Republici Srbiji

2

7.6 Potencijalno eksplozivne hemikalije ....................................................... 23

7.7 Neopasan teni otpad ............................................................................ 23

7.8 Neopasan vrsti otpad ............................................................................ 23

7.9 Peroksidi ................................................................................................. 24

7.10 tpad u vidu otrih predmeta ............................................................... 24

7.11 Supstance i materijali koji se ne smeju stavljati u kante za organskerastvarae ..................................................................................................... 25

7.12 Nepoznate hemikalije ........................................................................... 25

8. Opasan otpad iz domainstva ..................................................................... 26

9. Odlaganje opasnog otpada.......................................................................... 28

10. Oprema za rad sa opasnim otpadom......................................................... 30

11. Reciklaa opasnog otpada ....................................................................... 3112. Elektronski otpad ....................................................................................... 33

12.1 Opasne meterije u elektronskom otpadu .............................................. 35

12.2 Uticaj opasnog materija elektronskog otpada na zdravlje ljudi ............. 36

12.3 Ponovna upotreba i recikliranje elektronskog otpada ........................... 40

13. Recikliranje istroenih baterija i akumulatora............................................. 42

13.1 Automobilski akumulatori ...................................................................... 44

13.2 Nikal-Kadmijumske baterije .................................................................. 51

13.3 Nikal-metal-hidridne baterije ................................................................. 51

13.4 Litijumske baterije ................................................................................. 52

13.5 Litijum-jonske baterije ........................................................................... 52

14. Stanje upravljanja opasnim otpadom u svetu ............................................ 55

14.1 Tretman opasnog otpada u razvijenim zemljama ................................. 56

15. Stanje upravljanja opasnim otpadom u Srbiji............................................. 58

16. Zakljuak .................................................................................................. 68

17. Literatura: .................................................................................................. 70


6/74


3

1. Uvod

Intenzivan privredni razvoj ima za posledicu porast ivotnog standarda ali i

sve veu degradaciju resursa ivotne sredine. Zagaivanje ivotne sredine moe

se definisati kao nepoeljna promena u fizikim, hemijskim ili biolokim

svojstvima vazduha, zemljita ili vode. To su promene koje mogu ili e tetno

delovati na oveka ili druge organizme, njihove uslove ivota, industrijsku

proizvodnju, kulturnoistorijske spomenike ili mogu unititi sva prirodna bogatstva.

Hemikalije su glavni zagaivai irom sveta (tete ljudima, biljkama, ivotinjama,

zemljitu, vodi, vazduhu...). Priblino 100 000 sintetikih supstanci koje se sada

koriste zagauju ivotnu sredinu, s tim da se svake godine pojavi 1 000 novih.

Iako proizvoai vre ispitivanje toksinosti svojih proizvoda, sutina problema je

u kombinovanom dejstvu sa drugim hemikalijama. Pesticidi, napravljeni da

suzbiju delovanje insekata, korovskih biljaka, gljiva, ispoljavaju neurotoksino

dejstvo na ljude i uzrokuju rak i oteenja reproduktivnog, neurolokog i imunog

sistema. Svaka hemikalija koju koristimo, svaka supstanca koju proizvedemo u

industriji, poljoprivredi, ostaje na zemlji. Nama se ini da nestaju, ali oni ostaju

skriveni.Nagomilani problemi naruene ivotne sredine i posledice njenih razaranja,

nalau brzo reagovanje na svim nivoima ljudske aktivnosti. Sutina duboke

ekoloke krize i prava mogunost reagovanja na nju nalaze se na svim poljima,

gde se u okviru postojeih ogranienja mogu postii realna poboljanja

Kvalitet ivotne sredine u direktnoj je vezi sa postizanjem ravnotee izmeu

drutva i prirode. Put realizacije ovog sklada ukljuuje: individualne akcije,

delovanje privrednih sistema i politikih subjekata, eksperata kao i dravni i

meunarodni angaman.

U duhu postindustrijalizma gorue pitanje postaje kako izvriti

najbezbolniju intervenciju oveka nad prirodom i kako da se ona svede na

najmanju moguu meru. Nije prihvatljivo zatvaranje fabrika i ukidanje radnih

mesta ve iskljuivo poslovanje u zakonskim okvirima i plaanje realne vrednosti,


7/74


4

eventualnih, zagaivakih aktivnosti, to je i predvieno predlogom Zakona o

ivotnoj sredini, u delu zagaiva plaa.

Zagaenje ivotne sredine je ogroman problem koji sadanja civilizacija

ostavlja u naslee buduim pokolenjima.

Najvei prioritet u kontroli naruavanja biodiverziteta jeste prevencija

nastanka tetnog uticaja. Dostignua na ovom polju su manje nego

zadovoljavajua, rast ekonomskih aktivnosti za posledicu ima pad kvaliteta

votne sredine. Budui da je u itavoj Evropi prioritet ekonomski rast, esto je

veoma teko pronai prihvatljive instrumente koji mogu uspeno ograniiti

emisiju.

Prevencija nastanka zagaenja predstavlja prioritet kod svih oblika

zagaenja a posebno kod opasnih materija.

Ciljevi prevencije:

1. redukcija emisije

2. smanjivanje opasnih supstanci u tokovima materijala i njihovog rasipanja

3. efikasnije iskoriavanje resursa

Obaziranje na ivotni ciklus nekog proizvoda prilikom dizajniranja,

produetak veka upotrebe ili odlaganje otpada u skladu sa svim tehnikim

propisima predstavlja primer vanog instrumenta prevencije nastajanja otpada.

Jo jedan primer predstavlja smanjivanje prisustva tekih metala u baterijama

(ive i kadmijuma), ime bi se poveala mogunost reciklae i ograniilo

rasipanje opasnih supstanci u ivotnu sredinu. Mnoga znaajna poboljanja u

industriji vezana za ivotnu sredinu, odigrala su se zahvaljujui postavljanju

konkretnih ciljeva i vremenskih ogranienja.

U nastavku ovog rada bie obraena tema reciklae opasnog otpada na

primeru reciklae elektronskog otpada istroenih baterija i akumulatora. Pre

same reciklae otpad podlee odreenim tretmanima, koji zavise od vrste

opasnog otpada, a potom sledi reciklaa. Kod elektronskog otpada ija je

reciklaa obraena u ovom radu postoje etiri osnovne metode.


8/74


5

2. Otpad

Pod otpadom podrazumevamo bilo koju supstancu ili predmet koju vlasnik

(korisnik ili proizvoa) odlae, ili je primoran da odloi. Ne postoji jasno

definisana lista onoga ta predstavlja otpad, a ta ne. Granica iza koje otpad

prestaje da bude otpad je podvuena na nivou materijala koji ne moe biti

obnovljen, recikliran ili ponovo upotrebljen. Produkcija otpada je moda

najprirodniji ljudski akt ivota kako u ruralnim, tako i u urbanim sredinama. to je

drutvo sofisticiranije i bogatije to vie otpada produkuje.

Otpad se deli na :

Opasan

Neopasan Inertan

2.1 Opasan otpad

Opasan otpad je svaki otpad koji trenutno ili nakon odreenog vremena

predstavlja rizik po ljude, ivotinje, biljke, odnosno ivotnu sredinu u celini.

Opasan otpad je otpad koji ima bar jednu od opasnih karakteristika

(eksplozivnost, zapaljivost, sklonost oksidaciji, organski je peroksid, akutna

otrovnost, infektivnost, sklonost koroziji, u kontaktu sa vazduhom oslobaa

zapaljive gasove, u kontaktu sa vazduhom ili vodom oslobaa otrovne

supstance, sadri toksine supstance sa odloenim hroninim delovanjem, kao i

ekotoksine karkateristike), kao i ambalaa u kojoj je bio ili jeste spakovan

opasan otpad.

Jedan od naina definisanja opasnog otpada je to da je ova vrsta otpada

svaka materija koja:

sadri jedno ili vie od poznatih 39 kancerogenih, mutagenih ili

teratogenih jedinjenja u nedozvoljenim koliinama, odnosno

koncentracijama


9/74


6

je lako zapaljiva ( benzin, lakovi, boje, rastvarai)

dovoljno reaktivna ili nestabilna da moe da eksplodira ili isputa

toksina isparenja

sklona koroziji.

2.2 Osobine opasnog otpada prema Bazelskoj Konvenciji

Opasnim otpadom smatra se 45 kategorija otpada plus kategorije otpada

koje poseduju jednu ili vie opasnih karakterisitka :

Zapaljivost,

Oksidirujua svojstva, Otrovnost,

Infektivnost,

Korozivnost

Ekotoksinost

2.2.1 Zapaljivost

Zapaljivim otpadom se smatra svaki otpad ili materijal, koji moe da

prouzrokuje ili intenzivira vatru za vreme upotrebe ili njegovog rukovanja. Otpadse smatra zapaljivim ako spada u jednu od sledeih kategorija:

sve vrste tenosti koje su zapaljive na temperaturama niim od 60 C

sve vrste materije koje su u uslovima standardne temperature i

pritiska mogu lako da se zapale putem trenja, ili neke spontane


10/74


7

hemijske reakcije i procesa, pri emu je to gorenje kontsantno ili se

pojaava tokom vremena

sve vrste zapaljivih gasova

sva oksidaciona sredstva

Priimer :

Otpadna ulja

Upotrebljeni rastvarai

Organske tenosti za ienje

Otpadne boje

2.2.2 Korozivnost

U ovu vrstu otpada spadaju sve jako kisele i jako alkalne hemikalije koje su

sposobne da vre koroziju, odnosno nagrizanje metala.

Otpad se smatra korozivnim ako spada u grupu:

sve tenosti sa pH vrednou manjom ili jednakom 2, odnosno veom

ili jednakom 12.5

sve tenosti koje imaju sposobnost nagrizanja elika vie od 6.35mm

godinje.

Primer:

Kiselina iz procesa ienjametala, ferihlorid iz proizvodnje tampanih

ploa

Tenost iz prerade elika.


11/74


8

2.2.3 Reaktivnost

Otpad ima osobinu reaktivnosti, ako je:

nestabilan u normalnim uslovima

burno reaguje sa vodom

potencijalno eksplozivan pri kontaktu sa vodom

u kontaktu sa vodom generie toksine gasove, isparenja i dim, ija

jedinjenja prelaze dozvoljene koncentracije i predstavljaju potencijalnu

opasnost po ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu

tokom skladitenja i uvanja u uslovima sa pH vrednou izmeu 2 i

12.5 moe da generie toksine gasove, isparenja i dim, ija jedinjenja

prelaze dozvoljene koncentracije i predstavljaju potencijalnu opasnostpo ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu

sklon eksploziji u kontaktu sa toplotom

u grupi zabranjenih eksploziva ili u spada u eksplozivna sredstva klase

A ili klase

Primer:

rastvori peroksida

rastvori hipohlorita.


12/74


9

2.2.4 Toksinost

Toksiniotpadi su opasni ili fatalni kada se gutaju, udiu ili adsorbuju kroz

kou. Primeri toksinog otpada:

Ostaci cijanidnih rastvora

Otpadni pesticidi.

Toksinost se u okviru EPA definie uz pomo TCLP (Toxicity

Characteristic Leachate Procedure) laboratorijskog testa. Ovim testom meri se

kolika koncentracija toksinih jedinjenja iz otpada moe dospeti u povrinske i

podzemne vode, ukoliko se posmatrani otpad nepravilno tretira. TCLP test bazira

se na praenju jedinjenja u sklopu otpada koja su poznata po toksinim

svojstvima. Tu spadaju pre svega toksini metali, kao to su olovo i iva,

organska jedinjenja poput benzola, razne vrste pesticida itd.

2.2.5 Ekotoksinost

Eko-toksini otpadi su tetni ili fatalni na druga bie ili na ekoloki integritet

drugih habitata.

Primer :

Teki metali

Deterdenti


13/74


10

Ulja

Rastorljive soli

3. Hijerarhija upravljanja opasnim otpadom

Zbog sve vee upotrebe elektronske opreme, mobilnih ureaja, raznih

hemijskih sredstava u svakodnevnom ivotu, svakim danom postajemo i sve

aktivniji u generisanju ove vrste opasnog otpada. Zbog sve izraajnijih posledica

njegovog prisustva u svim segmentima ivotne sredine, potrebno je definisati,

postati svestan vanosti i potovati postavljenu hijerarhiju upravljanja opasnimotpadom, koja je ve uveliko zaivela u EU, a proces njenog integrisanja u Srbiji

je u toku.

Hijerarhija podrazumeva:

prevenciju nastajanja otpada

minimizaciju nastajanja otpada

reavanje problema otpada na mestu nastajanja

princip odvojenog sakupljanja i sortiranja otpada

reciklau ili druge metode korienja materijala

princip racionalnog korienja postojeih uredjaja i izgradnje novih

sistema za preradu

ekoloki odrivo konanoodlaganje otpada

princip potpunog monitoringa zagadjenja u cilju ouvanja prirodnih

resursa.


14/74


11

Slika 1. Grafiki prikaz hijerarhije upravljanja otpadom

3.1 Smanjenje nastajanja opasnog otpada (smanjenje otpada na izvoru)

Smanjenje nastajanja opasnog otpada:

Predstavlja osnovu hijerarhije upravljanja

Redukuje pritisak na potrojenje za tretman.

Smanjuje cenu i uva resurse.

U procesu upravljanja bilo kojom vrstom otpada na vrhu hijerarhije

akcija jeste smanjenje nastajanja otpada. Otpad se moe posmatrati kao

optereenje i iskazivati finansijski kroz trokove. Od momenta nastanka pa

sve do konanog odlaganja otpada, sve opcije upravljanja zahtevaju

odreenu koliinu izmeu ostalih i finansijskih sredstava. Dobro upravljanje

otpadom moe samo da smanji trokove, dok su primeri benefitnog reavanja

problema izuzetno retki.

3.2 Razmatranje reciklae i ponovne upotrebe odreenih komponenti

opasnog otpada

Reciklaa i ponovna upotreba komponenti opasnog otpada:

Spreava odlaganje otpada

Smanjuje korienje resursa


15/74


12

Smanjuje cenu prerade

Smanjuje uticaj sekundarnih sirovina na okolinu

Nakon neizbene produkcije opasnog otpada, neophodo je preduzimati

akcije sa ciljem da se to vie smanji koliina opasnog otpada ili da se smanji

njegova opasnost mogunost ostvarivanja negativnog uticaja. Smanjivanje

koliine opasnog otpada kojim e se dalje upravljati i koji e se na kraju

deponovati, najbolje je realizovati reciklaom, odnosno tehnologijama

ponovne upotrebe. Na taj nain smanjili bi se, na jednoj strani tokovi dalje

obrade opasnog otpada u smislu njegovog tretmana i deponovanja, a sa

druge strane smanjili bi se trokovi sirovina.

Cilj reciklae opasnog otpada:

minimizacija otpada

ekonomska korist

ouvanje resursa

neophodna stimuliua regulativa

3.3 Tretman opasnog otpada kao element hijerarhije

Tretman opasnog otpada omoguava:

Redukciju zapremine (redukcija zapremine otpada sa opasnim

komponentama koncentrisanjem )

Destrukciju (konverzija opasnih supstanci u neopasne)

Lokalizovanje (izolovanje opasnih materijala).

U narednom koraku, nakon iscrpljenih mogunosti smanjenja koliine

otpada, bez posebnih tretmana, pristupa se razliitim vrstama tretmana

opasnog otpada sa ciljem da se:


16/74


13

a. Smanji koliina opasnog otpada koji e se deponovati (npr.

insineracijom otpada mogue je smanjiti zapreminu otpada i preko

80%)

b. Smanji opasnost otpada razliitim fiziko hemijskoim rekacijama

(npr, razblaivanje jake kiseline, neutralizacija jake baze pomou

kiseline...)

3.4 Deponovanje neizbeno preostalog otpada

Predstavlja poslednji korak u hijerarhiji upravljanja otpadom. Iako je

najnepovoljniji trenutno je i najzastupljeniji, zbog svoje relativne jednostvnostii niih trokova. Pravila deponovanja opanog otpada donekle se razlikuju od

deponovanja komunalnog otpada, zbog velike opasnosti i tetnosti materija

sadranih u ovom otpadu, kao i materijala koji su bili bezopasni pre kontakta

sa opasnim otpadom.

4.Generatori opasnog otpada

Generatori mogu biti iz industrijskog i neindustrujskog sektora:

Industrijski:koare, bojenje tekstila, proizvodja boja, prerada metala i

elektropoliranje, livnice, prerada akumulatora-reciklaa, hemijska

industrija/laboratorije, tamparije.

Neindustrijski sektor: automobilski servisi, radnje sa bojama, fotografske

radnje, hemijsko ienje,medicinski otpaci.

4.1 Ekolok i najopasnije industrijske grane Energetika

Farmaceutska industrija

Hemijska industrija

Prehrambena industrija

Industrija ambalae


17/74


14

4.2 Najznaajniji izvoriopasnog otpada

1. Otpad iz rudnika, istranih radova i fiziko-hemijskih tretmana mineralnih

sirovina

2. Otpad iz poljoprivrede, umarstva, hortikulture, lova i ribo lova i

prehrambene industrije

3. Otpad iz prerade drveta, proizvodnje nametaja, papira i kartona

4. Otpad iz industrije koe, kao i krznarske i tekstilne industrije

5. Otpad iz petrohemijske industrije i pirolitike obrade uglja

6. Otpad iz neorganskih hemijskih procesa

7. Otpad od organskih hemijskih procesa

8. Otpad iz industrije boja, lakova, lepkova i adheziva

9. Otpad iz tamparske industrije

10. Otpad od termalnih procesa

11. Otpad iz industrije prerade metala, neferometala i hidrometalurgije

12. Organski rastvarai, propelanti

13. Otpad iz industrije ambalae

14.Graevinski otpad

15. Medicinski otpad

Tabela 1. Podela generatora prema koliini otpada

Vrste generatora prema koliini

otpada

Koliina

generisanog

otpada

Generatori

Generatori velikih koliina Vie od 1.000

kg/meseno

Farmaceutska

industrija

Generatori srednjih koliina 100-1.000

kg/meseno

Laboratorije,

stamparije

Generatori malih koliina Manje od 1.000

kg/meseno

Fotografske radnje


18/74


15

5. Tretman opasnog otpada

Osnovni cilj svakog tretmana opasnog otpada je da se na prvom mestu

smanji opasnost otpada sa kojom se upravlja. Druga korist je eventualna

mogunost ponovnog iskorienja ili reciklae otpada ime se pored smanjenja

opasnosti, koliine otpada koja e se odloiti, utie i na smanjenje upotrebe esto

ogranienih sirovina.

Prema efektu koji prouzrokuju tretmani opasnog otpada se mogu podeliti

na:

Tabela 2. Podela tretmana prema efektu koji prouzrokuju

Efekat tretmana Vrsta tretmana

Redukovanje zapremine fiziki hemijski

fiziko-hemijski

bioloki

Destrukcija (Konvertovanje opasnih

materija u neopasne)

termiki

stabilizacija/solidifikacija

Kombinovan metod tretmana

Lokalizacija (izolovanje opasnihmaterija)

Ko-odlaganje Odlaganje na lokacijama

opasnog otpada ili u elije

unutar objekta

Druge opcije Biodegradacija zemljita

Injektiranje u zemljite

Odlaganje u rudnicima

Svi tretmani modifikuju fizike i hemijske osobine opasnih komponenti, a

veina tretmana ima i ostatak koji se mora odloiti.

Postoji izuzetno veliki broj vrsta tretmana, meutim njihova ogranienja su

esto vezana za razliite vrste, koliine i tipove otpada.


19/74


16

U sledeim poglavljima se mogu videti neke od metoda za tretman opasnog

otpada.

5.1 Fiziko-hemijski tretman

Ovaj tretman obuhvata niz procesnih tehnika. Njime se postie redukcija

opasnog potencijala otpada. Ovaj metod moe biti ponovna upotreba ili

reciklana mogunost.esto se koristi u kombinaciji sa drugim metodama, radi

optimizacije tretmana opasnog otpada. Hemijski procesi koriste hemijske reakcije

da transformiu opasne otpade u manje opasne supstance. Fiziki procesi

omoguavaju separaciju ili izolaciju razliitih otpada u cilju ponovne upotrebe iliodgovarajueg tretmana ili odlaganja.

5.2 Biolok i tretman opasnog otpada

Bioloki tretman opasnog otpada predstavlja biodegradaciju organskih u

jednostavne neorganske materije uz pomo odgovarajuih mikroba.

U biolokom tretmanu opasnog otpada:

Organizuju se prirodni procesi

Koriste se mikroorganizmi

Zahteva se kontrola temperature i vlage

Odvija se u aerobnim i anaerobnim uslovima

Je relativno mala cena

Se koristi najee za preiavanje voda Se istrauju nove aplikacije.

Najvie se koriste za tretman otpadnih voda iz industrije, za preradu papira i

reciklau, preradu hrane, u farmaceutskoj industriji, za preradu procednih voda iz


20/74


17

deponija, meutim imaju primenu i kod in-situ bio-remedijacije kontaminiranog

zemljita, tretmana kanalizacionih voda, tretmana zemljita, kompostiranja.

Slika 2. Bioloki tretman opasnog otpada

5.3 Hemijski tretman opasnog otpada:

Pri upotrebi hemijskog tretmana za opasan otpad:

menjaju se hemijske osobine otpada

koriste se hemikalije za tretman

potrebne su detaljne informacije o sastavu otpada i reaktivnosti.

Potrebno je obueno osoblje za :

ocenu sastava otpada,

monitoring hemijskih reakcija,

proveru rezultata reakcija.

5.3.1 Redukcija i oksidacija

Koriste se oksidacioni i redukcioni agensi. U grupu oksidacionih agenasa

spadaju: natrijum i kalcijum hipohlorit, vodonik peroksid, hlor, kalijum


21/74


18

permanganat, UV, ozon, dok su redukcioni agensi: gvoe-sulfat, natrijum-sulfit,

sumporasta kiselina, gvoe, aluminijum, cink.

5.3.2 Neutralizacija

Ovaj metod se koristi kod kiselih i baznih otpada.Kiseline se neutraliu

alkalijama, i obrnuto.Koristi se za tretman tenih otpada, muljeva i gasova.

Reakcije se mogu laboratorijski testirati, Ph se mora kontrolisati,identifikovati

reagensi. Po izvrenim hemijskim reakcijama, neutralizovane tenosti se alju na

sedimentaciju.

5.3.3 Precip itaci ja

Ovaj postupak pretvara rastvorne supstance u manje rastvorne ili

nerastvorne. Uvek se koristi u kombinaciji sa drugim procesima-redukcija,

neutralizacija.Ovo je efikasan tretman za otpadne vode koje sadre toksine

metale koji nastaju u elektrohemijskim procesima i industriji prerade metala i u

rudarstvu.

Slika 3. Hemijski tretman opasnog otpada


22/74


19

5.4 Termiki procesi tretmana opasnog otpada

Termiki tretman predstavlja destrukciju opasnog otpada termikom

dekompozicijom. Ukljuuje:

Insineraciju kompletno sagorevanje korienjem vika vazduha

Gasifikaciju nepotpuno sagorevanje sa deliminim prisustvom kiseonika

Pirolizu termikadekompozicija uz totalno odsustvo kiseonika.

Termikim metodom tretmana se postie:

Destrukcija opasnog otpada pod uticajem visoke temperature

Veliko smanjenje zapremine otpada

Proizvodnja toplotne i/ili elektrine energije

Visoki investicioni trokovi


23/74


20

6. Stabilizacija i solidifikacija

Stabilizacija: tehnika kojom se opasan otpad konvertuje u stabilnu formu.

Solidifikacija: tehnika kojom se kreira vrsta masa od originalnog otpada iliod stabilizovanog.

Najee se koriste u kombinaciji i definiu zajedno kao:

Stabilizacija/solidifikacija otpada je proces smanjivanja pokretljivosti otpada.

Otpadni materijal se mea sa drugim materijalima u cilju dobijanja smee

koja moe da bude u vrsom ili nekom drugom prihvatljivom obliku, pogodnom

za dalje upravljanje.Svrha primene stabilizacije i solidifikacije :

redukuje mogunost curenja

konverzija u manje toksinu formu

smanjuje povrinu otpada

redukuje mobilnost polutanata

razmatra se kao predtretman za deponiju opasnog otpada.

Tabela 3. Primena stabilizacije

Metoda stabilizacije Primena

Solidifikacija sa cementom Muljevi, kontaminirana zemlja

Solidifikacija kreom Otpad od desulfurizacije otpadnih

gasova, drugi neorganski otpad

Solidifikacija sa termoplastinim

materijalima

Radioaktivni otpad

Enkapsulacija Muljevi, tenosti, odreene materije

Vitrifikacija Ekstremno opasan otpad, radioaktivni

otpad


24/74


21

7. Upravljanje specifinim vrstama opasnog otpada

U ovom poglavlju ce se razmatrati odreeni postupci i tehnike za

upravljanje specifinim vrstama opasnog otpada. U ovu grupu otpada spadaju:

7.1 Kiseline i baze, koncentrovani rastvori

Upravljanje ovom vrstom otpada, kao to su koncentrisani rastvori kiselina(

hlorovodonina - HCl, azotna - HNO3, sumporna - H2SO4), kao i koncentrisani

rastvori baza(amonijum-hidroksid, NH4

1. Odlaganje: najbolje ga je izvriti na mestu koje je specijalizovano zatu namenu, pri emu treba koristiti samo kontejnere za odlaganje od

materijala sa pH vrednou manjom od 3 ili veom od 12

OH) najuspenije se izvodi adekvatnim

odlaganjem ili neutralizacionim procesima.

2. Neutralizacija: Podrazumeva pridravanje sledeih koraka:

Ne sme se vriti neutralizacija jakih oksidacionih kiselina, kao to su

perhlorna kiselina-HClO4, hromna kiselina-H2CrO

Sve operacione korake vriti obazrivo i polako

4

Tokom neutralizacije kontejneri moraju biti hladni

Neutralizacija kiselina- tokom procesa, kiselina se dodaje u rastvor

hladne vode i odreene baze( natrijum karbonat-Na2CO3, kalcijum

hidroksid - Ca(OH)2

Neutralizacija

, natrijum hidroksid - NaOH )

baza

Neutralizacija koncentrisanih rastvora kiselina i baza ija se pH

vrednost nalazi u intervalu od 5 do 9 vri se isputanjem u

kanalizacioni odvod.

- posmatrana baza se dodaje u vei sud koji je

okruen vodom. Potom se polako dodaje rastvor hlorovodoninekiseline - HCl


25/74


22

7.2 Hromna kiselina

Hromna kiselina(H2CrO4

7.3 Reaktivna jedinjenja u vazduhu i vodi

) predstavlja jedan snaan oksidirajui agens. Ona

poseduje i toksina i korozivna svojstva, a mogua je i pojava eksplozivnosti u

kontaktu sa nekim organskim materijama. Upotreba ove kiseline za ienje

moe da izazove opekotine kod oveka i oteenje odee. 6-to valentni hrom,

takoe je klasifikovan kao karcenogeno jedinjenje.

Ove vrste jedinjenja potrebno je tretirati na poseban nain, odnosno

bezbedno dopremiti i skladititi na mesta specijalizovana za tu namenu, a potom

izvriti njihov dalji tretman uz sve bezbedonosne mere. Primeri ovih hemikalijasu: brom, kalcijum, litijum, kalijum, natrijum, fosfor itd.

7.4 Teni rastvori toksinih metala

Sva toksina jedinjenja, pa tako i teni rastvori metala zahtevaju poseban

tretman. U tu grupu metala spadaju: aluminijum, arsen, barijum, kadmijum,

bakar, olovo, iva, nikl, selen, srebro, cink.

7.5 Hemijski slabo kontaminirani otpad

Hemijski slabo kontaminirani otpad mogue je odloiti u redovne kontejnere

samo u sluaju ako je on nereaktivan, nezapaljiv, neinfektivan, kao i da nije

radioaktivan, odnosno visoko toksinih svojstava. U ovu kategoriju se ubraja

otpad iz laboratorija u vidu opreme i pomonih sredstava za rad kao to su

rukavice, pipete, epruvete, zatitna odela i slino.


26/74


23

7.6 Potencijalno eksplozivne hemikalije

Potencijalno eksplozivne hemikalije moraju da se odvajaju zasebno u

odnosu na druga hemijska jedinjenja i materije kako ne bi dolo do njihovih

interakcija i eventualnih neeljenih efekata po ivotnu sredinu.

7.7 Neopasan teni otpad

Veina tenog otpada koji u sebi sadri primese raznih hemikalija mora se

tretirati na strogo kontrolisani nain. Meutim postoji i neopasan teni otpad koji

se moe ispustiti u kanalizacioni odvod bez opasnosti od zagaenja. Da bi se

tako neto postiglo, potrebno je ovu vrstu otpada prethodno minimum 20 puta

razblaiti sa istom vodom. Dakle, neopasan teni otpad moe da se ispusti u

kanalizaciju uz sledee uslove:

-da je razgradljiv u vodi

-da je mogua njegova degradacija u kanalizaciji

-da je neopasan po svim osnovama

7.8 Neopasan vrsti otpad

Sa vrstim hemijskim materijama i supstancama potrebno je uglavnom

rukovati na strogo kontrolisan nain. Pored toga, postoji i vrsti otpad koji sadri

razna hemijska jedinjenja u sebi ali je generalno gledajui neopasan i moe da

se odlae u klasine kontejnere i na standardan nain. Ovu vrstu vrstog otpada

predstavljaju sve hemijske materije sa malom toksinou i bez kancerogenih

svojstava. U suprotnom smatra se da je otpad opasan.

I pored injenice da se ovakve vrste otpada smatraju neopasnim, poeljno

je da se one odlau u dobro izolovanim i hermetiki zatvorenim kontejnerima.


27/74


24

7.9 Peroksidi

Peroksidi predstavljaju hemijska jedinjenja hemijskih elemenata sa

kiseonikom,u kojem se kiseonik javlja saoksidacionim brojem -1.

Peroksidi imaju eksplozivna svojstva i veoma su osetljivi na potrese i

toplotu. Razne vrste organskih smea reaguju sa kiseonikom iz vazduha i na taj

nain stvarajunestabilne perokside.

Ova vrsta jedinjenja zahteva posebne mere i tretman. Pre bezbednog

odlaganja i daljeg tretmana mora se obratiti panja na sledee:

otpad ove vrste pre tretmana ne sme biti stariji od 12 meseci

ukoliko materijal ima starost veu od 12meseci a manju od 2 godine,

potrebno je proveriti koncentraciju peroksida u posmatranom otpadu.Ukoliko je ta koncentracija manja od 100ppm, tada je otpad potrebno

dobro izolovati i transportovati do specijalizovanog mesta za tretman

ove vrste otpada. Ako je koncentracija vea od 100ppm, potrebna je

intervencija strunih lica.

ako je materijal starosti 2 do 5 godina, sagledava se njegova

izloenost sunevoj svetlosti, postojanost materijala u kome je bio

skladiten, izloenost promenama temperature i slino. Ukoliko supomenuti faktori nepoznati otpad se ne sme dirati i potrebno je

saekati pomo strunjaka.

za perokside koji se nalaze skladiteni due od 5 godina, vai da se ne

sme dolaziti u kontakt, jer u tom sluaju predstavljaju veliku

potencijalnu opasnost po ljude usled eventualne eksplozije.

7.10 tpad u vidu otrih predmeta

Pod ovom vrstom otpada se podrazumevaju sve vrste iskorienih igala,

sve vrste seiva, komadi stakla, metala, otri metalni opiljci itd. Svakako da se po

svojim svojstvima ovakva vrsta otpada ne moe tretirati kao opasan otpad,
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D1%9A%D0%B5http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B8%D1%81%D0%B5%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9E%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9E%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B8%D1%81%D0%B5%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D1%9A%D0%B5


28/74


25

meutim rukovanje sa njima i sam tretman mogu biti rizini, pa se iz

bezbednosnih razloga i na ovu vrstu otpada treba obratiti posebna panja.

Potrebno je da se otpad u vidu otrih predmeta odlae u vrste kartonske ili

plastine kutije, uz naznaku da se radi o otrim predmetima.

7.11 Supstance i materijali koji se ne smeju stavljati u kante za organske

rastvarae

Tu spadaju:

rastvori kiselina i baza

teni rastvori toksinih hemikalija

metali (Sb, As, Ba, Cd, Cr, Pb, Hg, Ni, Se, Ag)

sulfidi

supstance koje reaguju sa vodom

supstance nepoznatog hemijskog sastava

voda

jaka oksidujua i redukujua sredstva

smee koje ire neprijatan miris

bilo koja materija koja reaguje se organskim rastvaraima.

7.12 Nepoznate hemikalije

Poznavanje hemijskih osobina otpada, pa makar bio i u pitanju opasan

otpad u velikoj meri olakava njegovo rukovanje i tretman. Sa druge strane,

hemikalije i otpad nepoznatog porekla i sadraja, predstvljaju veliki problem u

sigurnom postupanju i bezbednom odlaganju.

Kompanije koje se bave odlaganjem i skladitenjem opasnog otpada ne

prihvataju tretman otpada nepoznatog hemijskog sastava, one zahtevaju da se

prethodno izvri hemijska analiza, ija cena po uzorku moe biti i do 1000$.


29/74


26

8. Opasan otpad iz domainstva

Zastupljen je u opsegu od 0.1-1 % u komunalnom otpadu

Primarna selekcija Nesrazmerno velika teta

Reenje:regionalni centri za zbrinjavanje opasnog otpada iz

domainstva

Kuni otpad bi trebalo da razdvajamo dnevno u razliite kante

(akoje to nemogue, onda bar u kese), prema vrsti otpada.

Jedna kanta za opasan - rizian otpad (lekove, baterije, farbe, sijalice,

paste za cipele, toplomere, pokvarene tehnike ureaje) Druga kanta je za - biorazgradiv otpad, najee su to ostaci od

obroka, kore od voa i povra, cvee i lie. Ovo bi trebalo ostavljati u

rupu u zemlji, i posuti zemljom po vrhu da se razgradi u kvalitetnu

humusnu zemlju za cvee.

Trea kanta je za tvrdi otpad od metala, plastike i stakla.

Svaku od ove tri vrste (metal, plastika i staklo) trebalo bi stavljati u

zasebnu kesu i ubacivati u kontejnere za reciklau na kojima pie za

koji otpad su namenjeni.

Tabela 4. Procentualni udeo opasnog otpada iz domainstva

Sredstva za domainstvo i ienje 40%

Sredstva za linu higijenu 16, 4%

Sredstva za automobile 30,1%

Boje i slini proizvodi 7,5%Pesticidi, insekticidi i herbicidi 2,5%

Ostalo 3,5%


30/74


27

Tabela 5. Odlaganje opasnog otpada iz domainstva

Prizvod Osobina Odlaganje

Abrazivni prahovi Korozivni Deponija opasnog otpada

Aerosoli Zapaljivo Deponija opasnog otpada

Sredstva za ienjena bazi amonijaka

KorozivnaDeponija opasnog otpada ili beskonano

razblaenje

Hlorni izbeljivai KorozivniDeponija opasnog otpada ili beskonano

razblaenje

Sredstva zaproiavanjekanalizacije

Korozivna Deponija opasnog otpada

Sredstva zanegovanje nametaja

Zapaljiva Deponija opasnog otpada

Sredstva za ienjestakla

Iritantna Beskonano razblaenje

Lekovi sa isteklimrokom trajanja

Opasni pozdravlje

Beskonano razblaenje, deponijaopasnog otpada

Sredstva za ienjecipela


Sredstva zauklanjanje mrlja


Sredstva za ienjetepiha

Zapaljiva i/ilikorozivna Deponija opasnog otpada

Lak za kosu OtrovanBeskonano razblaenje i bacanje u

kanalizaciju

Antifriz Otrovan Deponija opasnog otpada

Akumulatori Korozivni Centar za reciklau

BenzinZapaljiv,otrovan

Deponija opasnog otpada

Otpadna ulja Zapaljiva Centar za reciklau

Rastvarai za boje Zapaljivi Ponovna upotreba ili deponija opasnogotpada

Baterije KorozivneCentar za reciklau ili deponija opasnog

otpada

Insekticidi zadomainstva

Otrovni Deponija opasnog otpada


31/74


28

9. Odlaganje opasnog otpada

Odlaganje svakog otpada predstavlja poslednji u nizu moguih koraka u

procesu upravljanja otpadom. Kao i kod drugih vrsta otpada, tako i u sluajuopasnog otpada ukoliko se preostala koliina ne moe iskoristiti (reciklaa i

ponovna upotreba), ili ne moe tretirati, neophodno je izvriti njegovo propisno i

bezbedno odlaganje.

Odlaganje moe biti privremenog ili permanentnog karaktera:

Privremeno odlaganje u skladita opasnog otpada

Permanentno odlaganje na deponije opasnog otpada

U Republici Srbiji - ne postoji trajno skladite.

Prilikom izbora najbolje lokacije za deponiju opasnog otpada treba imati u

vidu sledee preporuke:

Vreme transfera to krae.

Mere zatite u sluaju curenja, prosipanja i poara.

Koliina i tip otpada koji se skladiti.

Bez obzira da li mesto predvieno za odlaganje ima kratkotrajnu ili

dugotrajnu namenu, ono mora zadovoljiti niz bezbednosnih karakteristika.

Tako privremeno skladite opasnog otpada mora imati:

vrstu podlogu na koju e se odlagati kontejneri sa otpadom Dodatni prostor od nepropusnog materija u kojem e zavritiotpadne

materije u sluaju akcidenta, pucanja kontejnera ili sl.

Ogradu i mogunost zakljuavanja kako bi se spreio neovlaeni

pristup u skladite

Krov koji treba da omogui izolovanost od atmosfeskih padavima


32/74


29

Osnovni preduslov za izgradnju trajnog odlagalita otpada je izbor

odgovarajue lokacije.

Zatita od klimatskih promena

Dobra ventilacija

Ograniena visina slaganja kontejnera

Stanice za pranje pranje radnika koji su bili u kontaktu sa opasnim

materijama

Obezbeeni materijali za sakupljanje (u sluaju akcidenta)

Zone za slaganje materijala

U saglanost sa zakonima.


33/74


30

10. Oprema za rad sa opasnim otpadom

Rad sa opasnim materijama poznatog ili nepoznatog karaktera, veoma

esto zahteva upotrebu zatitne specijalne opreme, kako bi se onemoguilieventualni negativni efekti na zdravlje radnika, odnosno lica koja se nalaze u

neposrednoj blizini opasnog otpada. Specijalna zatitna oprema predstavlja

osnovna sredstva na mnogim radnim mestima i razlikuje se u zavisnosti od vrste

radnog mesta, odnosno od procenjenih rizika do kojih moe doi usled radnih

aktivnosti.

Specijalna zatitna oprema treba da zatiti sve delove tela i sve ivotne

funkcije radnika. Osnovni delovi opreme su zatita za:

respiratorni sistem

kou i telo

lice i oi

stopala i ake

glavu i

ui (sluh)

. Zatitna oprema esto je kabasta, u velikoj meri oteava kretanje radnika,

utie na pad koncentracije radnika i na usporavanje aktivnosti radnika. Iz tog

razloga vano je dobro proceniti koje opasnosti se pojavljuju pri radu sa

odreenom opasnom materijom, kako bi se pomenute oteavajue okolnosti

ukoliko je mogue svele na minimum.

Jedna o podela koja je u irokoj primeni definie 4 kategorije zatitne

otpreme za rad sa opasnim materijama. U ovoj podeli definisane su kategorije od

A do D, gde A predstavlja zatitnu opremu sa najviim stepenom zatite, dok jeD oprema sa najniim stepenom zatite.


34/74


31

11. Reciklaa opasnog otpada

Smanjivanje koliine opasnog otpada kojim e se dalje upravljati i koji e

se na kraju deponovati, najbolje je realizovati reciklaom, odnosno tehnologijamaponovne upotrebe. Reciklaa - ukljuuje preradu otpada, bilo u isti ili razliit

proizvod, ukljuujui organsku reciklau, ali iskljuujui povrat energije.

Mogunosti reciklae bie opisane u daljem tektu na primeru elektronskog

otpada.

Na taj nain smanjili bi se, na jednoj strani trokovi dalje obrade opasnog

otpada u smislu njegovog tretmana i deponovanja, a sa druge strane smanjili bi

se trokovi sirovina.

Za sada postoje etiri osnovne metode reciklae elektronskog otpada (koje

nisu meusobno iskljuive pri obradi nekog odbaenog proizvoda):

rastavljanje opreme: runo odvajanje delova koji se mogu ponovo

upotrebiti i reciklirati

mehanika obrada: uklanjanje tetnih delova, zatim usitnjavanje i

rezanje

spaljivanje i preiavanje: nakon to se spale gorivi delovi mogu se

odvojiti metali

hemijska obrada: plemeniti metali mogu se ukloniti putem hemijskih

procesa.

Kako bi se opasan otpad preusmerio s puta prema deponiji treba uvesti

promene u projektovanju opreme, koristiti manje razliitih materijala da se olaka

separacija pri reciklai itd.

Cilj reciklae opasnog otpada:

minimizacija otpada


35/74


32

ekonomska korist

ouvanje resursa

neophodna stimuliua regulativa

Svake godine na svetskom tritu se reciklira i trguje sa vie od 600 miliona

tona otpadnog papira, plastike, obojenih i crnih metala, tekstila, guma, stakla i

elektronskog otpada, a sektor reciklae, ostvaruje promet od 160 milijardi dolara

godinje i zapoljava vie od 1,5 miliona ljudi u celom svetu.

Jedan od naina ponovnog iskorienja otpada ukljuuje sakupljanje

razliitih otpadnih materijala koji se potencijalno mogu ponovno iskoristiti.

Jedna od glavnih dobiti ponovnog iskorienja i recikliranja je ouvanje

resursa.Druga prednost recikliranja je smanjenje efekata nastalih usled iskorienja

i transformacije sirovina (uticaji na ivotnu sredinu, potronja energije i prirodnih

resursa). Osnovni preduslov za procese recikliranja bilo koje vrste materijala je

dobro organizovan proces separacije otpada. Najpoeljniji oblik separacije je

svakako primarna separacija ili separacija otpada na mestu nastanka npr. u

domainstvima gde stanovnitvo odlae otpad u razliite kante i kontejnere .


36/74


33

12. Elektronski otpad

Elektronski otpad sadri u sebi komponente koje ne predstavljaju opasnost

u svakodnevnom korienju tih ureaja, ali prilikom nepravilnog odlaganja, stetne

komponente prodiru u zemljite i podzemne vode kada postaju opasan otpad i

dugotrajna pretnja za ive organizme.

Teko je utvrditi koliko procenata elektronskog otpada zavrava na

deponijama, gde delovi televizora i raunara ( katodne cevi, tampane ploe,

monitori) bivaju razbijeni , pa toksini sastojci iva, hrom, berilijum, fosfor,

arsen, mogu dospeti u tlo i zagaditi podzemne vode.

Da bi se to izbeglo, potrebno je organizovati odvojeno sakupljanje ove

vrste otpada,sabirne stanice, regionalne centre da bi se negativan uticaj toksinih

materija iz opasnog otpada sveo na minimum, tj. da bi se izvrio pravilan

tretman,odnosno reciklaa. Jedna od mogunosti reciklae elektronskog otpada

zasniva se na rasklapanju ureaja na komponenete, odnosno na metale, plastiku

i kablove koji se upuuju na preradu, dok se odreene komponente poput

plastike, monitora i tampanih ploa mogu izvoziti. U Republici Srbiji jo uvek ne

postoji organizovano sakupljanje elektronskog otpada. U zemljama gde jeorganizovano sakupljanje i tretman opasnog otpada od odbaene elektronike sve

vei postotak se reciklira, ali najvei deo odlazi na stovarita, dok se mali deo

spaljuje u insineratorima.

Prema podacima Mainskog fakulteta u Kragujevcu, publikovanim u

asopisu Ekonomski anali beogradskog ekonomskog fakulteta, u Srbiji je 2006.

godine bilo u opticaju oko 1.7 miliona kompjutera, od ega je blizu 700 000 van

upotrebe i predstavlja opasan elektronski otpad. Kompjuteri nisu jedina

elektronska oprema koju proganja zastarevanje. Uvoenje nove digitalne

tehnologije u proizvodnji TV prijemnika neminovno znai i povlaenje starih,

opremljenih opasnim katodnim cevima. Uzimajui u obzir dugotrajnost dananjih

TV prijemnika, tranzicionu, lou ekonomsku situaciju u Republici Srbiji, smena


37/74


34

TV generacija nee naglo uticati na zagaenost ivotne sredine u Srbiji.Problem

je delom i nepostojanje svesti u Republici Srbiji o vanosti odgovornog

ponaanja u vidu dopremanja opasnog otpada do sabirnog centra i isplaivanje

novane nadoknade za njeno zbrinjavanje. Ako se uzmu u obzir sve vrste

elektronskog otpada u itavom svetu, onda bi se, prema procenama Programa

za ivotnu sredinu Ujedinjenih nacija, brojke mogle penjati i do 45 miliona tona

godinje.

Prema trenutno aktuelnom zakonu koji regulie upravljanje otpadom od

elektrinih I elektronskih proizvoda, iz lana 50. vidimo da se: Otpad od

elektrinih i elektronskih proizvoda ne moe meati sa drugim vrstama otpada.

Zabranjeno je odlaganje otpada od elektrinih i elektronskih proizvoda bez

prethodnog tretmana. Otpadne tenosti od elektrinih i elektronskih proizvodamoraju biti odvojene i tretirane na odgovarajui nain. Komponente otpada od

elektrinih i elektronskih proizvoda koje sadre RSV obavezno se odvajaju i

obezbeuje se njihovo adekvatno odlaganje. Proizvoa ili uvoznik elektrinih ili

elektronskih proizvoda duan je da identifikuje reciklabilne komponente tih

proizvoda. Lica koja preuzimaju otpad od elektrinih ili elektronskih proizvoda

posle njihove upotrebe izdaju i uvaju potvrde o preuzimanju, kao i potvrde o

njihovom upuivanju na tretman i odlaganje. Obaveza preuzimanja iz stava 6.

ovog lana ne odnosi se na delove elektrinih ili elektronskih proizvoda. Lice

koje vri sakupljanje, tretman ili odlaganje otpada od elektrinih i elektronskih

proizvoda mora da ima dozvolu, da vodi evidenciju o koliini i vrsti preuzetih

elektrinih ili elektronskih proizvoda i podatke o tome dostavlja ministarstvu. Pri

stavljanju u promet moe se zabraniti ili ograniiti korienje nove elektrine i

elektronske opreme koja sadri olovo, ivu, kadmijum, estovalentni hrom,

polibromirane bifenile (PBB) i polibromirane difenil etre (PBDE). Ministar blie

propisuje listu elektrinih i elektronskih proizvoda, mere zabrane i ogranienja

korienja elektrine i elektronske opreme koja sadri opasne materije, nain i

postupak upravljanja otpadom od elektrinih i elektronskih proizvoda.


38/74


35

12.1 Opasne meterije u elektronskom otpadu

KATODNE CEVI u monitorima raunara i televizorima sadre i do etiri

kilograma olova. Amerika federalna vlast svrstava razbijene monitore u opasan

otpad i propisuje nain njihovog transporta. Tanki LCD monitori, koji zamenjujukockaste CRT ekrane, sadre ukupno manje otrovnog materijala, ali imaju ivu u

lampama koje osvetljavaju ekran.

KOMPJUTERI sadre otrovne materije kao to su olovo, berilijum i

heksavalentni hrom. Ako se ice izolovane plastikom spajaju radi vaenja bakra

oslobaaju se dioksini. Ali, nove tehnologije recikliranja-posebno u Evropi, gde je

recikliranje obavezno-ine recilkliranje plemenitih metala iz kompjutera sve

isplatljivijim.

Otrovne materije monitora:

CRT monitor:Stakleni veznik-70% olova, povezuje ekran sa staklenim

levkom;


39/74


36

Ekran-2,5% olova za zatitu od radijacije CRT monitora proizvedenih

pre 1990-ih godina;

Fosforni premaz na povrini ekrana;

Barijum-u starijim CRT monitorima.

12.2 Uticaj opasnih materija elektronskog otpada na zdravlje ljudi

Delovi iz e-otpada mogu da prodru u tlo i vodu, ili da se u esticama raspre

u vazduhu, ukoliko se elektronski ureaji odlau na deponijama smea, spaljuju

ili nepravilno rasklapaju.

OLOVOOlovo se u najveim koliinama nalazi CRT monitorima. Glavni nosioci

olova u CRT monitorima su :lepak koji spaja ekran sa katodnom cevi i lemovi na

elektronskim komponentama . U kontaktu sa zemljitem postoji mogunost da

olovo dospe u sistem podzemnih voda. Olovo je teki metal koji pokazuje

izuzetno tetan efekat kako na biljke, tako i na ivotinje i oveka, jer ispoljava

kumulativan, sporodelujui efekat. Olovo je sistematski otrov koji deluje na razna

tkiva. Kod ljudi se, od ukupne koliine unetog olova, resorbuje 5-10%. Ono se

nakuplja u kotanom tkivu. Poremeaji metabolizma nastajuonda kada se olovo

mobilizuje iz kotanog tkiva. Olovo deluje na miie i nerve, a takoe i centralni

nervni sistem, bubrege, skelet i funkcije respiratornih organa, i reproduktivnih

organa. Kod dece dolazi do usporavanja mentalnog razvoja, smanjenih

kognitivnih sposobnosti, tekoa pri uenju i odlaganja puberteta.

PVC

PVC se koristi za izolaciju kablova. Spaljivanjem mnogostruko primenjivaneplastike proizvode se toksini dioksini.Polivinilhlorid (PVC) sadri visok nivo

hlora, njegova osnova je vinilhlorid kojoj se dodaju razni aditivi i plastifikatori koji

sadre teke metale, od kojih su ftalati najvie u primeni. Ftalati se ne vezuju za

plastiku ve se meaju sa polimerima tako da se emituju iz predmeta izraenih


40/74


37

od PVC-a tokom itavog njihovog ivotnog ciklusa. Ftalati kao i Vinilhlorid su

bioakumulativni, to znai da se taloe u tkivima ivih bia. Sva ova jedinjenja su

veoma opasna po zdravlje. Istraivanjem Svetske zdravstvene organizacije dolo

se do zakljuka da su :

Rak

Poremeaji endokrinog sistema

Sterilitet

Oteenja razvoja embriona

Oteenja nervonog sistema

Disfunkcija imunog sistema

Oteenja jetre i bubrega

Samo neka od oboljenja i disfunkcija ljudskog organizma izazvanih

jedinjenjima sadranim u PVC-u, iju je konstantnu emisiju asamim tim i kontak

sa njima nemogue izbei. Prilikom sagorevanja, PVC emituje visoko tokisni

gas dioksin, tako da je prilikom poara na objektima sa PVC stolarijom

zabeleana visoka smrtnost kako stanara tako i vatrogasaca. Naunici su

sproveli obimna istraivanja, radi utvrivanja koliko je dioksin opasan po ljude.

Ljudi spadaju u srednji nivo osetljivosti na dioksin. Poto su dioskini izdljiva

jedinjenja koja se ne razlau lako, ak i male dnevne doze mogu da se

akumuliraju do nivoa kada su opasni. Naunici veruju da su dioksini toksini zato

to im njihova veliina i oblik omguava da imitiraju hormone, prirodne hemikalije

koje imaju ulogu nosioca informacija u telu. Hormoni kontroliu rast, razvoj,

reprodukciju i funkciju organa. Dioksini takoe moguda izazovu poremaaj rada

jetre, jake glavobolje, gubitak mase, akne, oteenje nervnog sistema i dr.

Takoe mogu da izazovu probleme sa imunim sistemom, reproducijom,

enzimima i genima.

BROMIRANI USPORIVAI GORENJA

Bromirani aromatski etri su hemijski aditivi koji se meaju s polimerima pri

proizvodnji plastike (ine i do 30% ukupnog materijala!) kako bi spreili ili uguili


41/74


38

eventualni nastanak plamena. PBDE-aditivi nisu usidreni u plastici, ve

redovno migriraju iz plastinih materijala i kumuliraju se u okolini, posebno na

sitnim esticama praine. Ne postoji nikakva tehnoloka nunost da se kao

inhibitori ili usporivai zapaljenja plastike koriste samo i jedino PBDE-aditivi.

Naprotiv, postoji niz zamena i ekoloki mnogo prihvatljivijih aditiva. Danska

agencija za zatitu ivotne sredine (Miljministeriet) objavila je listu od 25

alternativnih inhibitora zapaljenja (www.mst.dk). Jedini razlog to industrija koristi

uglavnom PBDE-aditive je,nia cena bromiranih hemikalija! Prema tome, PBDE-

aditivi predstavljaju civilizacijski neprihvatljiv rizik.Industrija ve godinama koristi

PBDE-aditive u proizvodnji elektrine i elektronske opreme, tekstila i nametaja.

Ova grupa komponenti moe izazvati oteenje titne lezde, i tetiti razvoju

fetusa.

BARIJUM

Barijum pripada IIa grupi periodnog sistema i spada u grupu zemno-alkalnih

metala. Poznata jedinjenja su barit (barijum-sulfat) i viterit (barijum-karbonat),

koji su vodonerastvorni. Upotrebljava se u industriji boja, papira. keramike, stakla,

specijalnog cementa, rentgenske dijagnostike, naftnih buotina, fluida, gume,

linoleuma i otrova protiv pacova. Barijum je otrovan ukoliko se nalazi u

vodorastvornim solima. Akutna izloenost barijumu dovodi do gastrointestinalnih,

neuromiinih i kardiolokih efekata kod ivotinja i ljudi. Visoka izloenost ivotinja

barijumu je povezana sa hipertenzijom i kardiotoksinou. Na laboratorijskim

ivotinjama se pokazao kao izaziva nefropatije, a kod ljudi pokazao se kao

mogui izaziva hipertenzije. Pojaana izloenost izaziva eludano-probavne

poremeaje, slabost miia, tekoe u disanju i povien ili snieni krvni pritisak.

HROM

Eksperimentalna istraivanja na ivotinjama su pokazala da je hrom (VI)

kancerogen, ukoliko se u organizam unosi inhalacijom. U epidemiolokoj studiji,

naena je veza izmeu inhalacije Cr(VI) i raka plua. Jedinjenje Cr(VI) su aktivna

u irokom rangu in vitro i in vivo genotoksinih testova, dok Cr(III) nisu.


42/74


39

estovalentni hrom ima tetan uticaj na jetru, bubrege i respiratorne organe uz

krvarenje, dermatitis i rane koe pri hroninoj i subhroninoj izloenosti.Do

trovanja dolazi delovanjem pare i praine hroma i hromnih soli.Udahnute pare

hroma izazivaju na povrini sluznica defekte i korozivne promene, ulceracije, a

na koi izaziva ekcem. Udisanje heksavalentnog hroma moe otetiti jetru i

bubrege, pojaati mogunost raka plua i izazvati astmatini bronhitis.

IVA

iva se koristi kao pozadinsko svetlo u LCD monitorima i laptop raunarima

(od 0 do 50 mg). Prisutne je i u elektronskim prekidaima i u tampanim

ploama. Na ovaj metal su osetljivi svi organi i elije itavog organizma.Sva iva

koja ue u organizam koncentrie se u bubrezima i preko njih se deo eliminie,dok deo ostaje u ovim organima. iva ulazi u sve elije u organizmu, a kada ue

u centralni nervni sistem, tu ostaje trajno.Povezana sa oteenjem mozga i

bubrega, kodi razvoju fetusa. Moe se prenositi mlekom pri dojenju. Slui za

punjenje barometara, termometara, manometara i sl. instrumenata, za dobijanje

zlata i srebra (amalgamacija), za ivine vakuum-pumpe, ivine lampe, ivine

ispravljae, u aparatima za hvatanje, kao katalizator, za proizvodnju inicijalnih

eksploziva.. U SAD upotrebljena je iva kao radni fluid za termika postrojenja:

njenim se parama pokree turbogenerator, a u kondenzatoru se proizvodi

vodena para visokog pritiska.

BERILIJUM

Berilijum se najee koristi u leguri sa bakrom u elektronskoj opremi kao

to je matina ploa, da povea zateznu snagu konektora odravajui elektrinu

provodnost. Rastvorljiva jedinjenja berilijuma (fluoridi, sulfati, hloridi) ispoljavaju

iritativne efekte na koi i sluzokoi. U sistemske efekte berilijuma spadaju

nekroza i degeneracija hepatocita, oteenje kore nadbubrene

lezde...Kancerogena supstanca, berilijumska praina izaziva plune tegobe i

kancer plua pa je prema IARC berilijum i njegova jedinjenja svrstani u I grupu,

grupu dokazanih kancerogena.


43/74


40

KADMIJUM

Kadmijum se nalazi u nikl-kadmijumskim baterijama koje se koriste kod

laptop raunara i mobilnih telefona. Male koliine kadmijuma su prisutne u CRT

monitorima. Kadmijum spada u toksine metale i do nekoliko puta je toksiniji od

arsena..Dugotrajna izloenost ovoj kancerogenoj supstanci oteuje bubrege i

jetru, omekava kosti..Akutno trovanje: ispoljava se oseajem guenja, bolovima

u grudima, plunim edemom, a u prvih nekoliko nedelja u velikom procentu

nastupa smrtni ishod.Hronina trovanja: izaziva oteenje bubrega i jetre, zuba,

emfizem plua, pojave osteomalacije (Looser-Milkmannov sindrom).Kadmijum je

kancerogena materija koja izaziva karcinom prostate. Kadmijum je takoe

otrovan i za slatkovodne ribe, beskimenjake i vodeno bilje [2]

12.3 Ponovna upotreba i recikliranje elektronskog otpada

Veoma je vano prvo izvriti razdvajanje opasnih od neopasnih materijala,

kako opasni materijali ne bi izvrili kontaminaciju neopasnih, gde e se zbog toga

pojaviti dodatna koliina opasnog otpada, koja se separacijom moe izbei.Potom treba odabrati pravi nain tretmana i upravljanja pojedinim vrstama

materijala. Za sada postoje etiri osnovne metode reciklae elektronikog otpada

(koje nisu meusobno iskljuive pri obradi nekog odbaenog proizvoda):

rastavljanje opreme: runo odvajanje delova koji se mogu ponovo

upotrebiti i reciklirati

mehanika obrada: uklanjanje tetnih delova, zatim usitnjavanje i

rezanje

spaljivanje i proiavanje: nakon to se spale gorivi delovi mogu se

odvojiti metali

hemijska obrada: plemeniti metali mogu se ukloniti putem hemijskih

procesa.


44/74


41

Kako bi se opasan otpad preusmerio s puta prema deponiji treba uvesti

promene u projektovanju opreme, koristiti manje razliitih materijala da se olaka

separacija pri reciklai itd.

Industrija treba da potuje etiri naela pri izboru materijala:

koristiti manje materijala

u sluaju plastike odabrati kompatibilne polimere

identifikovati sve upotrebljene polimere

projektovati sve delove za jednak vek trajanja, jer greke jednog dela

mogu rezultovati u preranom odbacivanju proizvoda.

Bela tehnika je veim delom napravljena od metala pa se kao takva lakoreciklira. Svaka sabirna stanica morala bi da ima poseban deo za odlaganje i

privremeno skladitenje ove vrste otpada.

Friidere je potrebno posebno tretirati jer sadre tetne gasove freone.

Komunalno preduzee bi moralo, na odlagalitima, da iz friidera izdvoji freon

pre nego to se friideri predaju na mehaniku reciklau.


45/74


42

13. Recikliranje istroenih baterija i akumulatora

Baterije je potrebno posebno istai zbog injenice to svi redovno

odbacujemo stare, iskoriene baterije. Kako koristimo sve vie mobilnih ureaja

broj odbaenih baterija raste iz godine u godinu. Na alost, veina tog otpadazavri sa ostalim kunim otpadom na smetlitima koja nisu predviena za

odlaganje opasnog otpada.

Slika 4. Otpadne baterije i akumulatori

Postoje mnoge vrste baterija, jednokratne, punjive, one s izuzetno toksinim

komponentama i one koje su praktino potpuno neutralne ako se odbace u

prirodu.

Vano je znati koje od njih moemo relativno sigurno odbaciti s komunalnim

otpadom, a koje od njih moramo obavezno zbrinuti na pravilan nain kao opasni

otpad. Jednako je bitno znati koje baterije je isplativo reciklirati kako ne bi

bezrazlono odbacivali vrednu sirovinu.

Zabranjen je promet baterija i akumulatora koji sadre vie od 0,0005%

masenih ive, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.Izuzetno od stava 1.

ovog lana, moe biti dozvoljen promet dugmastih baterija i baterija koje se

sastoje od kombinacija dugmastih baterija sa sadrajem ne veim od 2%

U Srbiji prema za sada vaeem zakonu o upravljanu posebnim tokovima

otpada, upravljanju istroenim baterijama I akumulatorima,iz lana 47. vidimo da

je :


46/74


43

masenih ive. Zabranjen je promet prenosivih baterija i akumulatora, ukljuujui

one koji su ugraeni u ureaje, koji sadre vie od 0,002% masenih kadmijuma,

osim onih koje se koriste u sigurnosnim i alarmnim sistemima, medicinskoj

opremi ili beinim elektrinim alatima, ako ovim zakonom nije drukije

odreeno.

Proizvoa opreme sa ugraenim baterijama i akumulatorima duan je da

obezbedi njihovu ugradnju u ureaj tako da korisnik posle njihove upotrebe moe

lako da ih odvoji. Proizvoa i uvoznik baterija i akumulatora, kao i proizvoa i

uvoznik opreme sa ugraenim baterijama i akumulatorima duan je da ih

obeleava koristei oznake koje sadre uputstva i upozorenja za odvojeno

sakupljanje, sadraj tekih metala, mogunost recikliranja ili odlaganja i dr.

Proizvoa i uvoznik baterija i akumulatora duan je da vodi i uva evidenciju okoliini proizvedenih ili uvezenih proizvoda. Vlasnik istroenih baterija i

akumulatora, osim domainstava, duan je da ih preda radi tretmana licu koje za

to ima dozvolu. Lice koje vri sakupljanje, skladitenje i tretman istroenih

baterija i akumulatora mora da ima dozvolu, da vodi i uva evidenciju o

istroenim baterijama i akumulatorima i o koliini koja je sakupljena, uskladitena

ili tretirana i podatke o tome dostavlja ministarstvu. Ministar blie propisuje

sadrinu oznaka baterija i akumulatora, sadraj opasnih materija u baterijama i

akumulatorima, nain i postupak upravljanja istroenim baterijama i

akumulatorima, kao i ureajima sa ugraenim baterijama i akumulatorima.

Na slici 5. predstavljen je ivotni ciklus olovnih baterija. Bateriju ine: 20%

kiseline i sulfati (natrijum sulfat kasnije moe biti upotrebljen za proizvodnju

deterdenata), 5% polipropilen, 5 % je otpadna plastika, a 3 do 4 % je ljaka.

Nakon tretmana baterija u fabrici, 55% od mase baterije se utroi na proizvodnju

novih. Procesni otpad koji recirkulie ini 10 do 15 %. Nakon reciklae,

proizvodnje novih, baterije idu do krajnjih korisnika, a deo njih se smatra

izgubljenim baterijama. Nakon upotrebe baterije bi trebalo sakupiti pomou

sabirnih stanica, sakupljakih centara, gde se u startu odvaja kiselina, iji je

procentualni udeo 15%.


47/74


44

Slika 5: ivotni ciklus olovnih baterija

13.1 Automobilski akumulatori

Akumulator je vrsta baterije, elektrohemijskog ureaja, koja je sposobnada vri dvostruko pretvaranje (konverziju) energije. Mogue je pretvarati

elektrinu energiju u hemijsku, to se smatra punjenjem akumulatora, jer se tada

vri uveanje potencijalne energije akumulatora. Meutim, mogue je vriti i

pretvaranje hemijske energije u elektrinu, kao i kod svake baterije, prikljuenjem


48/74


45

elektrinog potroaa na krajeve akumulatora (polove) kada akumulator

proizvodi elektrinu energijui predaje je elektrinom kolu.

Akumulator se sastoji od jedne ili vie elija koje imaju dve elektrode

(katodu i anodu) koje su uronjene u elektrolit. Jedna elija olovnog akumulatora

daje napon od priblino 2 V, a serijskim povezivanjem elija dobija se

akumulatorska baterija nazivnog napona koji odgovara broju elija pomnoenim

s naponom jedne elije. Naprimer, za nazivni napon od 12 V potrebno je spojiti 6

elija od 2 V serijski. Najpoznatiji i najee prisutni u praksi su olovni i alkalni.

Akumulatori spadaju u sekundarne elektro-hemijske izvore (reverzibline)

elektrine energije i mogu vie puta pretvarati hemijsku u elektrinu energiju i

obrnuto (mogu se puniti i prazniti).

Za razliku od akumulatora baterija spada u takozvane primarne izvoreelektrine energije jer pretvara hemijsku energiju u elektrinu i ne moe se puniti

(proces nije reverzibilan)

Akumulatori sadre ivu pa je njihovo nezbrinjavanje izvesno opasno i

tetno. U razvijenim dravama veina ovakvih baterija zavri u reciklai.

13.1.1 Postupak reciklae akumulatora

Postupak reciklae akumulatora u Republici Srbiji se vri u fabrici za

separaciju olova i olovno-antimonskih legura Zajaa, gde ce na primeru rada te

fabrike biti objanjen proces reciklae akumulatora. Fabrika je projektovana u

skladu sa standardima Evropske Unije, moe da se reciklira preko 90 000 tona

istroenih akumulatora iz Srbije i regiona. Istroeni olovni akumulatori, celi ili u

delovima, do fabrike se dopremaju kamionski u specijalnim kontejnerima. Istovar

se obavlja pomou viljukara.Materijal iz kontejnera se izruuje u skladinu jamu

- bazen u objektu, da bi se izbeglo rasprivanje materijala koji sadri kiselinu ili

olovo po podu.


49/74


46

Slika 6: Fabrika za reciklau akumulatora

Skladina jama za baterije i svi podovi koji uestvuju u procesu zatieni su

slojem od PE-HD ( polietilen visoke gustine) sa betonskom zatitom da bi se

izbeglo zagaenje tla materijalom koji sadri kiselinu. Skladina jama - bazen jedva metra ispod kote poda ukopana, a etiri metra kao nadzemna konstrukcija.

Dno bazena je sa padom od 1% tako da se u krajnjem desnom delu bazena

nalazi sistem za sakupljanje kiselog rastvora iz otpadnih akumulatora za dalji

tretman. Kamioni koji se koriste za transport sirovina pre odlaska iz zone

izruivanja peru se vodom a posebno gume. Baterije iz jame za akumulatore

izvlae se dizalicom sa "polip rukom" i ubacuju u napojnu sipku, odvagaju a

zatim, konvejerom sa metalnom trakom dopremaju u primarni mlin ekiar.

Tokom transporta se sva slobodna kiselina sakuplja u jamu za kiselinu i pumpa u

skladini rezervoar za kiselinu. Materijal koji je mlin izdrobio sakuplja se pomou

vibracionog kanala na ijem se vrhu nalaze magneti iznad trake za eliminisanje

eventualnih elinih delova. Materijal se zatim melje u sekundarnom mlinu na

veliinu od 30mm. Izdrobljeni materijal prolazi kroz vibraciono sito instalirano

ispod mlina, a masa i preostala kiselina koja se nalaze u toku ispira se

recirkulisanom vodom. Voda od ispiranja odlazi u rezervoar za zgunjavanje

TTK.1. Prosejana masa se sastoji olovo sulfata ( PbS04), olovo oksida (PbO,

Pb02), finog metalnog olova. Vodi i kiselom rastvoru koji sadri zgunjiva dodaje

se rastvor flokulanta koji je pripremljen u automatskoj stanici.

Vei komadi, poto se isperu, prenose se punim konvejerima do

hidrodinamikog separatora u komese izdvajaju sledee komponente:


50/74


47

metalni delovi koji sadre olovo i druge metalne delove reetke

Tenost koja je potrebna za separaciju napaja se pomou pumpe

prikljuene na dekanter TTK2 pravei tako teni prsten.Sistem je potpomognut

invertorom koji menja protok i visinu bacanja pumpe menjanjem broja obrtaja

pumpe. Rotaciono sito specijalne konstrukcije, namenjeno je za separaciju

vrstih tela iz tenosti, unutar koga se vrsta masa i dalje ispira da bi se smanjila

mogua kontaminacija oksidima. Voda za ispiranje je u recirkulaciji.

Plastika koja je prebaena na statiki separator pomou punog konvejera

se separira prema specifinoj teini, plivajui deo (polipropilen) i teki deo koji se

sastoji od ostale plastike, i estica metalnog olova ako ga ima.Voda se sakuplja u

rezervoar TTK2 koji se koristi kao talonik i skladini rezervoar. Preliv iz talonikaposle filtriranja, koristei rotacioni filter pumpa na vibraciono sito. Sa statinog

separatora izmeana plastika se razdvaja na:

izmeana plastika (PP, drvo, PE i drugi plastini materijal).

Polipropilen

Izmeana plastika (PVC separatori, ebonit i dr.)

Izmeana plastika se izdvaja preko hidrodinamikog separatora a potom se

odrstranjuje voda pomou rotacionog sita koje je instalirano na vrhu rezervoara

TTK3 sa strugajuim konvejerom na dnu, koji se koristi kao taloni i skladini

rezervoar. Svi delovi postrojenja gde se pojavljuju emisije aerosola kiseline ili

praine dre se pod usisom, a struja vazduha e se tretirati kroz skruber.Skruber

je opremljen sistemom za praenje pH radi kontrole vode koja se koristi za

obaranje kisele magle, ukljuujui i relevantnu petlju za kontrolu i korekciju

prekodoziranja rastvora kaustine sode.Postrojenje zato radi u uslovima baznog

pH, obezbeujui tako neutralizaciju kiseline koja se nalazi u sakupljenom

aerosolu. Tenosti i suspendovane vrste materije se odvode prelivanjem u

reaktor Tk1 i Tk2 na dalju preradu.


51/74


48

13.1.2 Postupak desulfurizacije olovne paste

Prva frakcija - poluproizvod, nazvana olovna pasta, u tehnolokom

procesu prerade starih olovnih akumulatora u okviru linije za drobljenja i

separacije,se izdvaja na visoko efikasnom vibracionom situ pomou energinog

ispiranja izdrboljenog materijala. Tipina analiza koja se odnosi na suvi deo je:

PbS04

52-54%

Metalno Pb 3-1%

PbOx 41-43%

Ostalo 4-2%

Olovna pasta podvrgava se daljoj obradi,da bi se smanjilo prisustvo

izmeanog sumpornog materijala,koji bi u opreaciji redukcionog topljenja,u cilju

dobijanja sirovog olova,dovelo do emisije sumpornih oksida ije su koncentracije

iznad vaeih propisa zatite okoline.Navedena operacija se sastoji od specifine

reakcije koja pretvara olovo sulfat,koji se nalazi u vrstoj masi kao vodena

suspenzija,u olovo karbonat korienjem natrijum karbonata.Procesna reakcija je

u osnovi sledea:

PbS04+ Na2C03 PbC03+ Na2S04,

i sumporna kiselina koja je deo reakcije na sledei nain:

Na2C03+ H2S04 Na2S04+ H20 + C0

Linija za desulfurizaciju olovne paste smetena je u eonom delu objekta.

Olovna pasta sa punim konvejerom prebacuje se u dve reakcione posude Tk2 i

Tk3. Na reaktorima je instaliran specijalni mea i sitem za odmeravanje.U

reakcione posude se dodaje i talog iz skrubera,emulzija od pranja i ienja inatrijum karbonat koji se dodaje mernim punim konvejerom,da bi se omoguila

reakcija desulfurizacije. Natrijum karbonat se dodaje u viku oko 20 %. Za

dobijanje najbolje mogue reakcije potrebno je da se i suspenzija i reaktant

energino meaju. Izreagovan mulj koji sadri natrijum sulfat u rastvoru i olovo

2


52/74


49

karbonat se pumpom prebacuju u filter presu. Filtrat se sakuplja u rezervoaru

Tk6, koji se zatim filtrira na filter presi FP3. Rastvor se potom prebacuje u

rezervoar sa meaem Tk7 za korigovanje pH,korienjem kiselog rastvora koji

tee iz TklO. U filter presi, pogaa od desufulrizovane mase se ispira

korienjem toplog kondenzata iz postrojenja za uparavanje,da bi se smanjila

koncentracija rastvora natrijum sulfata. Masa se zatim gnjei i sui

komprimovanim vazduhom da bi se smanjio sadraj vlage.Topao kondenzat koji

se koristi za ispiranje pogae sakuplja se u rezervoarima Tk4 i Tk5, da bi se

ponovo koristio u reakcionim rezervoarima Tk2 i Tk3. Filter presa je ploastog

tipa sa membranom, filterski medijum se sastoji od polipropilenskog platna.

vrste estice se zadravaju platnom tokom punjenja komora filter prese,dok se

tena masa (rastvor natrijum sulfata)odvodi u skladini rezervoar za rastvorpreko vodova unutar ploa. Kada se dostigne zadat pritisak punjenja (6

bara),napajanje suspenzijom koja dolazi iz reaktora se zaustavlja i poinje siklus

ispiranja vrste mase koja se nalazi u filter presi, koristei topao kondenzat iz

kristalizatora. Rastvor koji nastaje iz operacije ispiranja zagaen natrijum

sulfatom skladiti se u odgovarajuim rezervoarima TK4 i TK5.Spreman je da se

koristi za pripremu rastvora natrijum karbonata u reaktorima Tk2 i Tk3. Posle

ispiranja vri se operacija gnjeenja i duvanja kojoj je cilj smanjivanje vlage

desulfurizovane mase. Kada se zavri faza gnjeenja i suenja vrsta masa se

istovaruje u sabirni boks. Sve gore opisane operacije se vre automatski pod

nadzorom PLC sistema. Nadzorni sistem sadri program samodijagnoze za

kontrolu stanja filter prese,koji se obavljaju na ekranu i pristupaan je operateru.

Dobijen rastvor natrijum sulfata u Tk 6 se dalje filtrira na filter presi FP3 koja je

pored toga opremljena filterskim platnima od tkanine,koja je presvuena fosilnim

branom. Navedana operacija filtriranja e spreiti da se rastvor zagadi

suspendovanim vrstim esticama.to bi uticalo na kvalitet natrijum sulfata koji

se proizvodi na postrojenju za kristaliziaciju. Filtrirani rastvor se napaja u

skladini rezervoar koji je opremljen meaem, u kojie se preneti deo

rekuperisanog i filtriranog kiselog rastvora koji dolazi iz zone istovara i

skladitenja baterija.


53/74


50

Postupak uparavanja, kristalizacije i pakovanja natrijum sulfata u

anhidrovanom obliku smetena je u Aneksu la. Rastvor iz rezervoara TK 7 se

prepumpava na liniju za kristalizaciju natrijum sulfata.Kristalizator je uparivakogtipa i radi pod vakuumom na temperaturi od 75C. Potreban vakuum se odrava

pomou vakuum pumpe sa tenim prstenom. Iskristalisani natrijum sulfat se

izvlai iz kristalizatora kao mulj sa 15-20 % supendovanih vrstih estica (pod

kontrolom gustine) na horizontalnoj centrifugi sa potiskivaem. Natrijum sulfat se

zatim sui u sunici sa fluidnim slojem, a potom skladiti u silos kapacieta od

50m

13.1.3 Postupak kristalizacije, suenja i pakovanja natrijum sulfata

3

Preraeni materijal odlazi u pogon za proizvodnju rafinisanog olova, tako da

je ceo postupak bezbedan za ivotnu sredinu.

Fabrika e moi godinje da preradi 90 000 tona akumulatora, a to znai

da e proizvodnja sirovog olova biti 35 000 tona od kojeg se kasnije proizvodi

rafinisano olovo i sve vrste legura za domae i inostrano trite.[20]

Otpadni materijali koji zagauju ivotnu sredinu, u ovom procesu su

potpuno preradivi; oni se kontroliu tokom prerade.Veina proizvoda dobijenih tokom separacije ima upotrebnu vrednost, ili ide

na preradu u pogone koji se nalaze u okviru fabrike.

, postavljen na adekvatnu visinu koja omoguava direktno punjenje u

kamionske cisterne ili dambo vree.

Kapacitet opisanog postrojenja projektovan je za preradu 35000 t/god.

otpadnih akumulatora.

Produkti ovog procesa, metalno olovo i olovna pa

Documents

Savremeni Principi Reciklaze Opasnog Otpada i Mogucnosti Primene u Republici Srbiji