М И Л О В А Н Б У З А Ш Г Е

СЕЦЕСИЈА БИВШИХ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ РЕПУБЛИКА

У СВЕТЛОСТИ ОДЛУКА УСТАВНОГСУДАЈУГОСЛАВШЕ

НОВИНСКО-ИЗДАВАЧКА УСТАНОВ; СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СРЈ

МИЛОВАНБУЗАЏИЋ

СЕЦЕСИЈА БИВШИХ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ РЕПУБЛИКА

У СВЕТЛОСТИ ОДЛУКА УСТАВНОГ СУДА ЈУГОСЛАВИЈЕ

ЗБИРКА ДОКУМЕНАТА СУВОДНОМРАСПРАВОМ

БЕОГРАД • 1994

СЕЦЕСИЈА БИВШИХ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ РЕПУБЛИКА У СВЕТЛОСТИ ОДЛУКА УСТАВНОГ СУДА ЈУГОСЛАВИЈЕ

ЗБИРКА ДОКУМЕНАТА С УВОДНОМ РАСПРАВОМ

Приредио МИЛОВАН БУЗАЏИЋ

Рецензент Проф. др Ратко МАРКОВИЋ

Главни и одговорни уредник Благоје НИКОЛИЋ

Уредник Марина ДАВИДОВИЋ

Издавач Новинско-издавачка установа

СлужбенилистСРЈ Београд, Јована Ристића 1

МММШММг

УВОДНА РАСПРАВА

I

Социјалистичка Федеративна Република Југославија је нестала као политичка стварност и физичка чињеница. Чини се да је и сама идеја Југо-славије, на некадашњим својим просторима, нестала и као политичка идеја. У догледној будућности свакако. „Нико се - каже проф. др Михаило Ђурић -не стиди и не осећа одговорним због тога што су се тако сурово изјаловиле наде и очекивања читаве једне узалуд жртвоване генерације сањара и занесењака".1 Мрачне, хетерогене сецесионистичке снаге јавно ликују због те херостратске славе. Истакнути бојовници тих рушилачких снага, с говор-ница, узвикују: „Задаћа је извршена - Југославије више нема". Као да је историја само - ИШопа зсапЈаШ. Ти пигмеји не схватају да је, да пара-фразирамо Ломоносова, човечуљак и на високом брду патуљак, а горостас велик и у јами. У историју се, истина, може ући на разне начине: и ако рушилац и као стваралац, и као чувар и као разбијач заједнице, и као човек и као ништавило. Историја познаје и прогрес и регрес. Критичко проми-шљање прошлости вреднује и једно и друго. „Покољења дјела суде, што је чије дају свјема!" (Његош).

Нестанак Социјалистичке Федеративне Републике Југославије је ком-плексан догаћај, који „има своју предисторију и непосредну историју".2

„Предисторија" нестанка СФРЈ углавном је истражена и позната. У томе је заслуга проф. др Бранка Петрановића непроцењива. Научно истраживање већ је открило вГутврдило да су се у социјалистичкој Југославији веома дуго испод површинског збивања, „календарске историје" (Маркс) и вербалних прокламација о чврстини и јединству одвијали сасвим други дубоки процеси који су довели до самог разбијања и нестанка СФРЈ као државе. Иденти-фиковане су и снаге које су се истински залагале за опстанак и стабилност Југославије и управо због тога, њену стварну трансформацију из партијске

1 Немоћдуха, „Политика", Београд, 19. јул 1994. 2 Б. Петрановић, Историчар и савремена епоха, Новинско-издавачка установа .Зојска",

Београд, 1994, стр. 175.

3

државе у савремену федеративну демократску правну државу. Национални антагонизам био је, нажалост, јачи од тих снага. Откривене су, у правој свет-лости, и сецесионистичке снаге, за које је Југославија била само транзит. У присуству националног антагонизма, управо су сепаратистичке снаге раз-биле Југославију, наочиглед свих. То, свакако, не значи да наука, посебно историја, нема више шта да каже о предисторији нестанка СФРЈ. Нови извори, нова сазнања и нова вредновања увек су могући.

О „непосредној историји" разбијања СФРЈ већ је доста речено и напи-сано. Свестрано објашњење рушења СФРЈ, ипак, захтева потпунија истра-живања. Прави и потпун одговор на питања о узроцима и разлозима нестанка СФРЈ, снагама и идеологијама које су довеле до рушења те држа-вне заједнице, могућ је критичким испитивањем свих релевантних извора и ослобаћањем од фетишистичког односа према изворима једног порекла. А то је могуће једино „укрштањем разноврсних извора и порука садржаних у изворима и пракси живота" (Б. Петрановић). Такав прилаз истраживању и историографском тумачењу процеса који се одвијао пред нашим очима показаће како је СФРЈ нестала у „леденој води себичног рачуна" (Маркс), националној једностраности, искључивости и ограничености, националном шовинизму и верском фанатизму, па и клерофашизму. У исто време, пока-заће се да је цео тај процес текао уз свесрдну подршку и помоћ мећународ-них фактора који оличавају тзв. нови светски поредак. У том контексту, овај увод представља прилог таквој интерпретацији са правног аспекта, то јест са становишта одговарајућих одлука и мишљења Уставног суда Југославије.

Таквим приступом научном истраживању растурања СФРЈ показаће се и сва неоснованост и једностраност питања о томе да ли се СФРЈ распала или је разбијена, односно да ли се у Југославији радило о „дезинтеграцији или распаду" („процесу распадања", „процесу растакања", „стању распада"), како то формулишу Европска заједница и Арбитражна комисија, или о сецесији. Југославија је, без сумње, и пре „непосредне историје" њеног разбијања и рушења била у дубокој унутрашњој кризи. Вишеструко узроко-вана економска и политичка криза, партијска држава и државна партија, „економија феуда" (Ј. Мирић), петрификација политичке структуре и пре-вазићених форми политике и идеологије, па и облика производње и дру-штвеног живота уопште, первертирана једнопартијска власт, октроисано и извитоперено самоуправљање, које се у „свом крајњем исходу показало као атентат на здрав разум" (Б. Петрановић), полицентрични етатизам и други „изми", само су погодовали и потхрањивали латентни национални антаго-низам као главног гробара СФРЈ, па тиме и охрабривали центрифугалне, милитантне националистичке и сепаратистичке снаге које су већ поодавно, мање или више прикривено или отворено, радиле на разбијању Југославије. При томе је, нарочито, Устав СФРЈ од 1974. године дао у одређеном смислу, теоријску основу тог разбијања.3 Сепаратистичке снаге, убрзавајући процес разбијања Југославије, толико су, захваљујући посебно том уставу ојачале, да су управо оне давале основни печат и тон збивањима на југословенским просторима непосредно пред сам формални нестанак СФРЈ. Ваља, истина,

3 Вид. Јован Мирић, Систем и криза, Загреб, 1984.

4

* * ^ Ш Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н И Н Н Н р Т

имати у виду и неоспорну емпиријску чињеницу: сепаратистичке снаге у земљи тражиле су и нашле савезнике изван Југославије. У томе им, додуше, није било тешко успети, јер су и спољни противници Југославије такоће тражили савезнике унутар Југославије. У новонасталим светским околнос-тима, Југославија светским моћницима и картографима није више била потребна. Интерес освајача светских простора, посебно у историји овог поднебља добро упамћених насилника, подударио се, привремено, с интере-сом унутрашњих сепаратистичких снага. Интереси и тежње спољних и уну-трашњих снага деструкције нису, свакако, истоветни, поготово не на дужу стазу. Али, у датим приликама, заједнички интерес рушења Југославије, односно заједнички противник удружио је унутрашње и спољне снаге деструкције. Тако је, како би рекао Е. М. Ремарк, „споразум неисправних постао прави свети савез". Тај „свети савез" нити би био створен нити би СФРЈ била разбијена да је она сама била изнутра јединствена и чврста демократска заједница. Историја ће показати трајност тог „светог савеза", односно обележити докле ће савезници остати верни својим узајамним обећањима. О том и таквом савезништву и његовим последицама изврсно говоре следеће речи академика Александра Деспића: „Стабилност ове сре-дине упорно су поткопавали и поткопавају небројени актери, спољни и уну-трашњи, свако из неког свог разлога и убећења, најчешће потпуно различитих и мећусобно неповезаних. Није то синдром , балканског шпи-јуна" већ животна реалност. Њихово фактично савезништво имало је катас-трофалне последице којима се још не сагледава крај. Распад Југославије само је једна фаза у томе току".4 „Фактичко савезништво" спољних и уну-трашњих актера изабрало је сецесију као облик и начин ликвидације Друге Југославије". При томе је, да иронија буде већа, право на самоопредељење апсолутизовано и интерпретирано искључиво као право на сецесију. Извр-шено је насиље над самим појмом права на самоопредељење. Као што је познато, ово право, у најширем смислу речи, представља право народа да самостално, својом вољом, одлучује о сопственој судбини, односно о свом политичком статусу и економском, социјалном и културном развоју Оно укључује и право на стварање независне националне државе на отцепљење од постојеће државне заједнице и уједињење с другим народима као и еко-номско самоопредељење и избор друштвено-политичког урећења.

Право на самоопредељење, при томе је, нужно ограничено, с једне стране, истим таквим правом оних народа с којима колидира али исто тако и начелом заштите територијалне целокупности државе, предвићеним Повељом Уједињених нација и Завршним актом Конференције о безбед-ности и сарадњи у Европи, 1975. године. Тако се, како с правом примећује проф. др Бранко Хорват, искристализовао комплекснији приступ: штити се интегритет оних држава које се заснивају на самоопредељењу народа док се могућност реализације права на самоопредељење на штету (на рачун) тери-торијалног интегритета, према Декларацији Уједињених нација о начелима мећународног права, о пријатељским односима и сарадњи држава у складу са Повељом Уједињених нација (1970), везује искључиво за ситуације у

4 Сламка међу вихорове, „Политика", Београд, 4. август 1994.

5

којима је одређеном народу ускраћено његово неотућиво право да одлучује о свом унутрашњем политичком статусу, односно да учествује, као скупина, у вршењу власти, или, ако се он доводи на други начин у неравноправан положај у односу на друге народе с којима живи у истој држави.5

Свака интервенција стране државе, посредна или непосредна, без обзира на разлоге, у унутрашње или спољне послове друге државе, супротна је мећународном праву. Отуда су, према принципима Повеље Уједињених нација и изричитим нормама наведене декларације Уједињених нација, про-тивни међународном праву „не само оружана интервенција, већ и сваки други облик мешања или свака претња, уперени против личности државе или против њених политичких, економских и културних елемената". Исто тако принцип равноправности и самоопредељења народа, утврђен Повељом Уједињених нација, значи и то, како, опет, стоји у истој дек-ларацији, да „сви народи имају право да одреде свој политички статус, пот-пуно слободно и без страног мешања... а свака држава је дужна да поштује ово право сагласно одредбама Повеље" (курзив - М.Б.). А шта се десило у случају СФРЈ? Директно и грубо је погажено начело неинтервенције, а универзално право народа на самоопредељење везано је за федералне једи-нице југословенске федерације. Тако су републике чланице савезне државе, омеђене никада правно утврђеним и обележеним административним грани-цама, истицане као титулари права на самоопредељење; дакле, не нације, које једино јесу и могу бити носиоци права на самоопредељење. Админи-стративне границе федералних јединица узимане су, супротно и међународ-ном праву, као државне границе, то јест као границе суверених држава. Мећународни фактори су инсистирали на авнојским границама, али не и авнојским принципима који имају, заправо, универзалну вредност. Можда звучи парадоксално, али је, у накнаду, истинито, да су ти фактори, признава-1ући административне границе, без принципа равноправности југословен-ских народа, деловали као оруђа комунизма, чији су заклети непријатељи били. „Међународни фактори су у рушењу Југославије истицали принцип република (административне границе), а не право народа на самоопре-дељење; а, уколико су и истицали овај последњи принцип, он није важио за српски народ".6 Тако је „српски народ више него неоправдано изузет од универзалног права на самоопредељење".7 Лицемерје о праву на самоопре-дељење, свечано залагање за „мирно решење југословенске кризе" и китњасте фразе о људским правима неминовно су водили разбуктавању грађанског рата, а тиме и свим његовим трагичним последицама. Драма и трагедија тог рата утолико је већа што у нашим условима грађански рат није могао а да не буде и међуетнички и међуверски рат. Тај рат на југосло-венским просторима „криминализовао је наш живот на свим подручјима: од политике и привреде до забаве и спорта: унео неспокој, неред свуда и угрозио грађанску сигурност".8 У грађанском, међунационалном и верском

5 Вид. Б. Хорват, АБЦ југословенског социјализма, „Глобус", Загреб, 1989, стр. 120. $ Б. Петрановић, н.д., стр. 406. 7 Б. Петрановић, Југословенско искуство српске националне интеграције, Новинск

давачка установа Службени лист СРЈ, Београд, 1993, стр. 129. * Д. Ћосић, Време искушења, интервју, „Вечерње новости", Београд, 4. август 1992.

6

1ШТ

рату у Хрватској и Босни и Херцеговини припадници оба, односно сва три народа починили су низ свирепости и извршили многа кривична дела, па и кривична дела геноцида, ратних злочина против заробљеника, ратних зло-чина против цивилног становништва и др. У свему томе не може се, свакако, превидети и пренебрећи обол страних пустолова и плаћеника. Највеће злочине ипак је проузроковала противправна и насилна сецесија.

За збивања на тлу бивше Југославије требало је, пред очима света, показати кривца. Светски моћници и силници и њихова пропагандна маши-нерија и за то су се побринули. Пажљива анализа тзв. Брионске декларације наговештава могућег кривца, а Декларација ванредног министарског сас-танка Европске заједнице о Југославији, од 27. августа 1991, већ оптужује „српску страну" и Југословенску народну армију, која „пружа активну подршку српској страни". Резолуција Савета безбедности број 752,15. маја 1992, „захтева да сви облици спољног мешања у Босни и Херцеговини укључујући мешање јединица Југословенске народне армије, као и елеме-наша хрватске армије, одмах престану и да суседи Босне и Херцеговине врло брзо реагују како би се окончало такво мешање и поштовао тери-торијални интегритет Босне и Херцеговине (курзив - М.Б.). Авнојске границе се, дакле, проглашавају државним границама. Право српског на-рода на самоопредељење и његово опредељење за „заједничку југословен-ску државу", изражено на референдуму тог народа, једноставно се игно-рише. Исто тако и проглашење, 9. јануара 1992, Српске републике у Босни и Херцеговини. Али се, зато, штити „територијални интегритет Босне и Хер-цеговине", једне федералне јединице југословенске федерације коју Европ-ска заједница жели конституисати у суверену државу. Чини се то пре него што је Босна и Херцеговина, противно принципима међународног права примљена, 22. маја 1992, у чланство Уједињених нација. Убрзо се, наравно, показало на којег „спољног" чиниоца се мисли и на којег „суседа" Босне и Херцеговине се циља. Чини се да следеће речи академика Љубомира Тадића то веома рељефно и упечатљиво сликају и објашњавају: „Здружене су сила, лаж и неправда чим је грађански рат, као последица разбијања Југославије^ под утицајем САД и њених савезника преименован у српску агресију коју је' требало немилосрдно казнити. Разбијањем Југославије српски народ & изгу-био заједничку државу, поставши у Хрватској и Босни и Херцеговини дис-криминисана национална мањина, принуђена да се последњим средствима брани од нових шовинистичких режима који су целим својим претећим нас-тупом доказивали да су следбеници Независне Државе Хрватске. Дипло-машско признавање сецесије, чиме су погажене све међународне конвенције о неповредивости спољашњих граница, представља се као међународно-правни аргумент на основу којег је Савет безбедности засновао своје одлуке и донео репресивне мере против Србије и српског народа у новоформи-раним државицама. Тако је међународно неправо било подупрто мећународ-ном наоружаном неправдомУ Све то, па и проглашавање грађанског рата српском агресијом и завођење репресивних мера, само потврђује : прво, даје

9 Манипулација и лаж у политици - поводом грађанских ратова у Вшетнаму и Ј\го-слави/и,„Политика",Београд,26.јун1994. ' У У

1

то понашање светских силника последица палијативно обављене денаци-фикације и, друго, да мећународно право може егзистирати само на равнотежи снага.

Нвде овде место за с в е с т о а н у анализу комплексног процеса дегене-оапше Југославше као партијске државе. Није ни место за свеобухватно обЈашњење непосредне историје" разбијања СФРЈ, односно противправно и насилно извршене и признате сецесије. Самим тим, овде није реч ни о ана-лизи свих разноврсних разбијачких акција рушилачких снага. То није, нити може бити намера ове збирке, па ни њеног уводног разматрања. Најзад, писап ових редова нити располаже свим релевантним изворима за такву анализу, нити се осећа компетентним за такав подухват. Уосталом, то може бити задатак само једног мултидисциплинарног научног приступа.

По мишљењу писца ових редова, један од најделотворнијих методо-лошких приступа у обради било којег искуственог материјала на подручју поуштвених наука, којем су тући свака једностраност и апологетика, свакако \Гтопика као техника проблемског мишљења, заснована на судовима веро-ватноће. ' .

Тај класични истраживачки приступ доживео је последњих деценија нашег столећа пуну реафирмацију, нарочито у делима Хаима Перелмана, посвећеним новој реторициГали, чини се, ништа мање и у радовима Теодора Фивега 1 0 Е Р. Курциуса,11 Вилхелма Хениса,12 и др., укључујући ту, свакако, и студије познатог југословенског правног теоретичара, филозофа и поли-тиколога, Љубомира Тадића.13

Таквој ренесанси аристотеловске топике у садашњем времену несум-њиво је знатно допринело и сазнање модерне научне мисли да у природи и, поготову, људском друштву, строгог детерминизма, у ствари, нема.

Ако се поће од општеприхваћеног схватања да је Аристотелова топика у првом реду вештина изумевања или инвенције којој је страна свака аподиктичка извесносг, односно строго егзактно расућивање без алтерна-тиве и изузетака, онда се можемо у потпуности сложити да је поступак којим се она служи увек исти: најпре се мора јасно и прецизно формулисати пооблем кош треба расправити, затим ваља прикупити све релевантне чињенице односно аргументе „за" и „против" постављене тезе и оповрћи оне који се сматрају погрешним, и најзад, извести одговарајући закључак као одговор на спорно питање. У вези с тим, истиче се да под проблемом треба разумети свако питање које, додуше, допушта више од једног одго-вора али истовремено, захтева да се да један и само један одговор. Веш-тина пак да се изнаће тачан, тј. боље и убедљивије образложен одговор заправо и јесте топика,14 чији интегралан део, измећу осталог, представља правна логика, односно правни начин расућивања и доказивања.

Преведени на свакодневни језик, ти постулати топике упозоравају да кабинетски или једностран прилаз проблемима и круто инсистирање на

Топика и јуриспруденција, „Нолит", Београд 1987. 1 1 Еввопска књижевност и латинско средњов ековље, Матица хрватска, Загреб, 1971. 1 2 Политика и практичка философија, „Нолит", Београд, 1983. 1 3 Фшо7оЛјаправа, „Напријед", Загреб 1983, Наука о политици, „Рад", Београд, 1988. 1 4В.Хенис,ор.с//. ,стр.103.

8

апстрактним мећународноправним принципима и правилима нема нити може имати готово никакву практичну вредност уколико се пренебрегне чињеница да се мећународно право досад темељило на равнотежи снага, која је распадом тзв. источног блока и Варшавског пакта престала да постоји и да су, отуда, данас могућа свакојака непријатна изненаћења, о чему су упечатљиве доказе пружили Европска заједница (Унија) и мећународна заједница својим ставовима и понашањем у решавању државнополитичке кризе на просторима бивше СФРЈ.

По становишту писца ових редова, у досадашњим написима и радовима о југословенској кризи било је превише пренаглашено једностраних погледа, оцена, ставова и закључака, вероватно због изразито необје-ктивног и пристрасног односа мећународних фактора и политике двос-труких стандарда према странама у сукобу.

Ако је то неоспорно тачно, поготову што и поједини кључни актери данас почињу јавно и отворено да износе многобројне, често катастрофалне грешке које су учињене у решавању југословенске кризе, то ипак не осло-баћа истраживача обавеза да сагледа и пропусте југословенске стране, пре свега савезних органа, и друге околности и чињенице које су довеле до насилне сецесије бивших југословенских република од СФРЈ, а затим до граћанског рата у Хрватској и бившој Босни и Херцеговини, са свим својим разорним и катастрофалним последицама, досад незабележеним на овим просторима.

Илустрације ради, као типичан пример лутања и недоумица у посту-пању савезних органа на решавању отворених питања југословенске кризе може се навести рад на изради законског пројекта у вези с остваривањем права народа на самоопредељење, који је, према замисли једног од његових главних редактора, требало да буде прави „динамит у концепцији лорда Карингтона".

Карактеристично је да је сам предлагач одустао од тога пројекта, пошто је закључио да сепаратистичке републике неће пристати ни на какав закон о томе. Зато су идеје тога пројекта могле послужити само његовом предлагачу, као учеснику Конференције о Југославији, а не и као заједничка основа^и легалан иструмент за расплет југословенске државнополитичке

Други типичан пример који је писац ових редова одабрао у сврху ука-зивања на крупне пропусте и грешке које су чинили савезни органи, свакако, представља одлука бившег Председништва СФРЈ о дислокацији снага ЈНА из Словеније, о чему ће у овом тексту касније бити више речи.

Наведени примери, који нису усамљени, недвосмислено потврћују да се тадашњи савезни органи нису снашли у насталим збивањима везаним за југословенску кризу, да нису, по правилу, правовремено и на одговарајући начин реаговали на понашање, односно противуставне, једностране и наси-лне акте и радње сецесиониста, да су, најчешће, деловали конфузно и, отуда, углавном, повлачили изнућене потезе.

1 5 Вид. 3. Јелић, Неке дилеме у вези с остваривањем права народа на самоопредељење, „Економика", Београд, 4/92.

9

ТТтлптвене појаве процеси и историјске чињенице обухватају поједи-начно и огапте конкретно и апстрактно, константно и варијабилно. Ппшптвене појаве и процеси су сплетови разнородних чињеница. Све те чињенипе ваља истражити, као делове одређене целине. Као што се еле-менти ошзећене целине не могу протумачити независно од целине којој при-папа^ тако се ни целина не може разумети без анализе релевантних делова тепелине Отуда се ни разбијање Југославије, односно милитантни сеце-сионнзам као завршни облик тога разбијања, не може испитати и објаснити уколико се не истражи и правни аспект тога збивања. И сецесија и њена иностоана асистенцша и насиље одвијали су се у правној форми, независно оп тога што Је сецесша, изузев у Македонији, попримила и насиље, оружани облик, а насиље и асистенција форму „наоружане неправде".

Нестанак једне државе, као, уосталом, и њен настанак, јесте пре-васходно фактичко питање. Право на самоопредељење укључује и право на отпепљење А право на отцепљење значи - право на излазак из једне државе. Отпепљење \е пре свега, „практично-политичко, а не уставно питање" (В. Становчић) Али иако превасходно фактичко питање, отцепљење или сецесвда повлачи многобројне правне последице. Стога отцепљење, ипак, није пуко фактичко питање, питање потпуно ирелевантно за право. Уоста-лом реч 1е и о сецесији као категорији која се по унутрашњем праву квали-фикује као тешко кривично дело.

Отпепљење ако резултат остваривања права нације на самоопре-пељење признаЈемећународно право. Истина, у мећународном праву оно је настало и везано превасходно за процес деколонизације. Сама Повеља УЈепињених наци^а не познаје термин „сецесија", а, ехргеззГз уегЊ, ни појам

сепеси1а" Повеља Уједињених нација садржи појам „самоопредељење на-рода" Ћп појам садрже и други релевантни међународни акти. На пример, члан 1 Мећународног пакта о грађанским и политичким правима гласи: Сви наголи има1У право на самоопредељење. На основу овог права они сло-

бопно опрећују сво1 политички статус и слободно обезбеђују свој економски, сопшални и културни развитак". Текст члана 1. Међународног пакта о екон-омсиш сохшјалним и културним правима истоветан је с текстом члана 1. Међународног пакта о грађанским и политичким правима.

Али из појма права на самоопредељење произлази и право на отце-пљење Наиме обим појма „самоопредељење народа", иако се не своди на ппаво на отпепљење, несумњиво обухвата и отцепљење, као један од елеме-ната обима појма права на самоопредељење. Не би се могло рећи да међун-аг.опно поаво не познаје право на отцепљење као врсту генеричког појма поава на самоопредељење. Пре би се могло рећи да су многе норме међуна-родног права о том питању неусклађене. Ово поготово кад је реч о праву на самоопредељење и принципу територијалног интегритета држава.

Повеља Уједињених нација не само да познаје појам „територијалног интегритета" државе, него „поштовање територијалног интегритета" по-диже на ранг усгавне норме, норме ш со8епза"}6 Појам и принцип тери-

1 Ч ^ Е Н К О К Р Е Ћ А ) Бадентерова Арбитражна комисија, Критички осврт, Југословен-ски преглед , Београд,1993,стр.7бГ

10

тоошалног интегритета садрже многи међународни акти. Кад је реч о мећународним нормама о праву на самоопредељење и територијалном интегритету може се говорити о антиномијама у међународном праву. Право на самоопредељење прокламовано је као универзално право, а прин-пип територијалног интегритета као универзални принцип. Ипак се може рећи да мећународно право, у основи, даје предност територијалном инте-гритету државе То се огледа и у низу међународних аката. У хелсиншкој Пекларациш о принципима којима се државе руководе у међусобним одно-сима стош „Државе учеснице сматрају међусобно неповредивим све своје границе као и границе свих држава у Европи и стога ће се, сада и убудуће, узлржавати од сваког насртаја на те границе". И даље: „Државе учеснице поштоваће територијални интегритет сваке државе учеснице". А кад је реч уопште о могућности мењања државних граница, у тој декларацији пише да се границе могу мењати у складу са међународним правом, мирним путем и споразумно" Државе чланице се обавезују да ће се „уздржавати од претње силом или употребе силе против територијалног интегритета или поли-тичке независности било које државе". А у Париској повељи за нову Европу, која се изричито позива на Повељу Уједињених нација и Завршни акт из Хелсинкија, поново се наглашава поштовање „територијалног интегритета сваке државе". У одељку те повеље о безбедности истиче се решеност у одбрани од активности „којима се нарушавају независност, суверена једна-кост. опносно територшални интегритет држава учесница. Ту спадају неза-коните активности, укључујући спољне притиске, принуду и диверзију".

Уважавање права на самоопредељење и поштовање територијалног интегритета претпоставља да се конкретни сукоб та два универзална прин-ципа решава „мирним путем и споразумно", политичким и правним сред-ствима, а не притисцима и насиљем. Међународно право забрањује употребу силе у решавању спорова уопште, па и кад је реч о мењању граница у случају осгваривања права на самоопредељење. Нажалост, кад је реч о Југославији, ниједан од ових принципа није поштован, а да се и не говори о изналажењу правог значења и једног и другог принципа и начина решавања противречја тих принципа. Једном је истицано право на самоопредељење, али, као што је речено свим народима није једнако признавано, или је за титулара про-глашавана федерална јединица. Вршена је, дакле, злоупотреба права на самоопредељење Други пут је наглашаван територијални интегритет, али не југословенске државе, на коју се тај принцип једино могао односити, већ њених република чланица, које, ни по Уставу СФРЈ, ни по међународном праву нису биле суверене државе у смислу међународног права. Неповреди-вост југоотовенске државне границе, на коју су се односиле норме међунаро-дног права, није поштована Уместо тога, истицало се и истрајавало на територијалном интегритету федералних јединица и неповредивости њихо-вих апминистративних граница. Административне границе федералних једи-ница одједном су, вољом силника и директним кршењем међународног права и непризнавањем југословенског устава, проглашене државним грани-цама Нека разуме ко може! Интерес протагониста новог светског поретка био је 1ачи од права и свечано прокламованих преузетих обавеза. Уосталом, интерес је практичан и стога жели да уништи свог противника. Интерес

11

светских силника, Марксовим речима, „себе сматра за коначну сврху света . Он се мора обезбедити, па макар због тога „пропао цео свет права и сло-бода" Томас Хобс је био у праву кад је рекао: „Кад би геометријски аксиоми зашгоали V интерес људи они би сигурно били оспоравани". Чему пошто-вање норми мећународног права ако то у датој ситуацији не одговара инте-песима оних кош располажу таквом моћи да своју вољу могу наметнути другима. Ништа не смета то што је „наметање своје воље другима насиље" Шао Пе\ Зашто не и насиљем, ако то захтева интерес? Тако се, изгледа, на политичку сцену враћа средњовековно „право песнице", које је, додуше, како је то говорио Маркс, такође право, али не у смислу концепта владавине права, који почива на идеји правде и правичности, а не голе силе.

Ппаво на самоопредељење, респ. право на отцепљење, познавао је и Устав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Али, Устав СФРЈ \е V исто време, прокламовао и гарантовао независност, сувереност и територ'и[алну целокупност СФРЈ. Устав је, дакле, прописивао неповреди-вост државне границе СФРЈ. Међународна норма о територијалном инте-гритету па тиме и о неповредивости државне границе је, према томе, била и норма (угословенског устава. Промену државне границе Устав СФРЈ је доз-вољавао једино уз сагласност свих република и покрајина. Може се рећи да \е и Устав СФРЈ садржавао исту противречност као и Повеља Уједињених напша и други мећународни правни акти. Утврђивао је право на самоопре-дељење и територијални интегритет СФРЈ. Истина, као што је речено, Устав \е опет као и међународно право, дозвољавао и промену државне границе, на уставан начин, „мирним путем и споразумно". Право на самоопредељење могло се остварити. Али се то право није могло остварити једнострано, поготово не насилним путем. Право на отцепљење не може нити сме игно-оисати пренебрегавати и вређати иста, једнака права других народа. Једнос-трано ' поготово насилно отцепљење је груба злоупотреба права на отцепљење. Покушај отцепљења дела територије СФРЈ употребом силе или П О У Г И М противуставним путем је тешко кривично дело угрожавања тери-торвдалне целине.17 Зар уопште може бити спорно да је сецесија извршена противуставним путемГпа и употребом силе?! Укратко, Устав СФРЈ при-знавао је право на самоопредељење, укључујући и право на отцепљење, али се то право могло остварити само на уставан начин, легално и мирним пу-тем Тиме \е Устав СФРЈ, у принципу, решио и противречност између права на самоопредељење и принципа територијалног интегритета државе.

Југославвда као држава настала је добровољним уједињењем и слобод-ном вољом њених конститутивних народа. Народи Југославије, управо на основу права на самоопредељење, створили су Југославију као „савезну државу суверених и равноправних народа". Југославија је, дакле, била израз суверености народа, а не административних делова, односно федералних јединица република чланица. Југославија није била уговорна заједница Гконшедерашна, савез држава) држава чланица државног савеза, па, отуд, није ни почивала на сувереној сагласној вољи република чланица, а пого-тово не на вољи њихових осамостаљених политичких репрезентаната. Југо-

1 7 Вид. Кривични закон СФРЈ.

12

славија је проистекла и темељила се на слободној сагласној вољи њених конститутивних народа. Самим тим и субјективитет Југославије као савезне државе није изведен из федералних јединица, република чланица савезне државе. Извор и темељ субјективитета Југославије су конститутивни народи Југославије. Чланице федерације, макар се називале и државама, нису посебне државе. Савезна држава, то јест федерација, јесте држава сложене унутрашње структуре. Та структура зависи од низа историјских, поли-тичких, економских, географских и других околности и, с тим у вези, датог уставног решења. Чланице федерације, чак и кад се називају и дефинишу као државе, самосталне су само изван уставне надлежности савезне државе, утврђене савезним уставом. Правна власт савезне државе јача је од правне власти државе чланице. Устав и закони чланица федерације морају бити у сагласности са уставом и законима савезне државе. Савезна држава има право нулификације општих правних аката (устава, закона, прописа и других општих аката) чланица федерације који нису сагласни са савезним уставом и савезним законима. Савезна држава је међународноправни суб-јект. Чланице федерације то нису. Права и дужности државе у међународ-ном праву и међународној заједници призната су и тичу се само савезне државе. Отуда и пет основних права у међународној заједници ужива савезна држава: право на међународну личност, право на независност (суве-реност), право на суверену једнакост, право на поштовање достојанства државе и право на одбрану. Према томе, федералне јединице југословенске федерације (републике) нису могле да одлучују о политичкој судбини Југо-славије као савезне државе. Ако је, пак, постојала и у демократском поступку слободно изражена аутентична политичка воља неког од консти-тутивних народа Југославије за отцепљење, излазак из федерације могао се остварити легалним путем и уз поштовање воље оних конститутивних на-рода који желе да наставе живот у Југославији као савезној држави. Воља једног или више народа не може се наметнути вољи једног или више других народа. Другим речима, право на самоопредељење као излазак из Југо-славије, имало се, како каже проф. др Миленко Крећа, извести 1е§е агт, у уређеном поступку који би се градио на две основне чињенице:

,,а) да је Југославија у свим фактичким и правним менама које је доживела током своје преко 70 година дуге историје сачувала своје суштин-ско обележје - да је увек била заједница добровољно уједињених народа... Републике као административно територијални облик организације државе нису изворни, оригинерни облик државног бића Југославије, већ су настале накнадном уставном интервенцијом...

б) да о политичкој судбини Југославије могу одлучивати конститу-тивни народи на равноправној основи. Другим речима, да се вршење права на самоопредељење не може ограничавати гаНопе регзопае, јер се на тај начин право на самоопредељење претвара у своју супротност - политичка воља једног народа користи се као средство за онемогућавање испољавања једнако вредне политичке воље другог народа."18

1 8 Ор.сИ.,стр. 84-85.

13

Г в е т о потвоћује да, иако сама сецесија јесте, право на сецесију није П У К О Љактичко питање Држава је правна организација. Право и држава су кооелативни појмови. Нема државе без права. Отуда је рушење правног пооетка 1епне државе у исто време, рушење те државе. Ш зоаеш, Ш шз. ЈопНе Платон V Законима, написао да је држава у којој се не поштују закони споемна за пропаст". А Слободан Јовановић, једним посебним пово-пом изоећи ће и став да без „стабилизовања правног поретка, нема п п у ш т в е н о г оеда а без друштвеног реда не може бити друштвеног мира'. Отупа управо веза и узајамна условљеност друштвене стабилности и п р а в а показУ1У зашто су сецесионистичке снаге усмериле своју енергију непо-с п е п н о V оазбшање правног поретка земље. „Право уопште - и с т и ч е ака-п е м и к Рапомио Лукић - а п о с е б н о устав и закони, о с о б и т о устав , имају с т а -бмизиоатуће дејство.... и стварају се првенствено ради стабилизовања одре-ћеног поуштвеног поретка".15ГПрема томе, баш због тог „стабилизирајућег пектва" права рушење Југославије текло је у разбијању њеног правног поретка А само разбијање правног поретка доприносило је са своје стране, ппуштвено1 нестабилности и разарању целокупног друштвеног урећења. Пшалектика је неумољива, свесни ми ње били или не. Негирање савезног устава и савезног законодавства вршено је постепено, увијено и смишљено, нагЈОчито у примени савезног законодавства. Последњих десет година живота СФРЈ оно је бивало све транспарентније.20

Почев од 1989 године, републичка законодавства све више су бивала у несклапу са савезним законодавством, а у Словенији и Хрватској увелико су били У О Ч Љ И В И знаци стварања посебних правних система, независно од савезног устава и савезних закона. Законодавство у Словенији и ХрватскоЈ све мање је кореспондирало са савезним законодавством, да би завршило нулишикапијом савезних правних норми, односно сецесијом унутрашњег поава Сецесшом унутрашњег права мењан је правни систем, односно правни поредак Југославије, што је, такоће, имало за последицу промену

1 9 Уставност и законитост, издање Савеза удружења правника Југославије, Београд, 1966, стр. 68.

20 V ПРЧИ са лггоожавањем правног система, односно правног поретка земље, писац ових пепова позвољавТсеби да исприча етедеће. На једном партијском састанку Савезног извршног

октобоа 1982 имао је прилику да упозори на озбиљно нарушавање правног поретка зе-М1ке'на™еГ По7лмдништво ЦК СКЈ заказало је партијски састанак Савезног извршног већа ^ С И В и^аче нте имао посебну партијску организацију). Седницу Савезног извршног већа, ппетвооГну V паотијски састанак, отворила је Милка Планинц, председник СИВ-а, а затим Је пЕсепавао Ми™ Рибичич, председник Председништва ЦК СКЈ. Састанку су присуствовали гЈкпетЈпI^некмико чланова Председништва ЦК СКЈ. У свом излагању скренуо сам пажњу на ™™о1ње поавногпоретка све веће мећусобно сукобљавање одрећених елемената правног

свГпшсггнту неделотворност појединих елемената правног поретка и готово пот-' ™ поимене савезних прописа, а на Косову и Метохији не само правни хаос, већ и го-

™ ™ СМКО^ОПСУОТО поимене права. После мог излагања председник Председништва ЦК СКЈ 11™У^ћаскању V паузи,]едан члан Савезног извршног већа, склон сам веровати у шали,

1е*1о?епа[ би ме>требало ухапсити. На то је потпредседник Савезног извршног већа, Б. Сре-бпић попао-поелсашик Председништва ЦК СКЈ требало је дневни ред састанка да сведе упра-™ на оно што самја говорио, па да се после расправе види да ли је неко, и ко, можда, и за ™пгаење У Т О К У па^е (негде пред саму поноћ} саопштено је да је већ и сувише касно за даљу писк^сиХ" па«инаставаксастанка заказује за сутрадан. Тачно време (час) самог почетка настав-кагастанка јавићеГсе накнадно. Тај сутрашњи дан нисмо дочекали, али смо доживели разбшање правног поретка СФРЈ и нестанак ње саме као државе.

14

државног и друштвеног уређења СФРЈ. У завршној фази сецесија је и овде попримила облик силе. Ништа не мари што је покушај да се употребом силе или претњом силе промени уставом утврђено државно и друштвено уређење СФРЈ санкционисан као тешко кривично дело напада на уставно уређење.

Неуставност и незаконитост, коликогод биле и јесу нездраве и правно недозвољене, ипак су, у извесној мери, појаве нормалног друштвеног жи-вота. Оне се не могу толерисати, али се могу разумети. Готово је немогуће замислити правни поредак једне земље у којој би правни систем био стално потпуно усклађен, односно у којем би увек све норме ниже правне снаге биле у складу с нормама више правне снаге. Још теже је замислити правни поредак у којем би сви појединачни правни акти и материјалне радње увек били сагласни праву, законити. Стога право и располаже средствима за отклањање неуставности и незаконитости, а држава установљава органе чија је то надлежност. Појаве неуставности и цезаконитости чешће су у динамичном друштвеном развоју који прати стална промена општих правних норми, а карактеристичне су за велике друштвене кризе. У неста-билном економском кретању и нездравом друштву не може бити здрав ни правни поредак. Југославија, у времену и у смислу о којем говоримо, није била „здраво друштво" (Е. Фром). Услед тога је и имала болестан правни поредак. Болестан правни поредак логична је последица болесног друштва. Отуда се и несклад правног система СФРЈ и неделотворност њеног правног поретка увелико могу разумети као појаве које су нормално проистекле из саме друштвене кризе, без обзира на то што су тај несклад и та неделотвор-ност, са своје стране, неминовно продубљивале саму ту кризу. Али, све има своју меру и своје границе. Од 1989. године, ствари су кренуле у правцу смишљеног непосредног и све отворенијег рушења правног поретка земље. Рубикон је пређен 1990. године. Тада је, већ, било неспорно да сецесиони-стичке снаге захуктало крећу ка сецесији. Дошло је до готово невиђене про-лиферације општих правних аката противних савезном уставу и савезним законима. Процес који се одвијао пред нашим очима несумњиво је потврђи-вао да сецесионисти припремају правне поретке будућих независних држава.

П При разврставању грађе, основни критерији били су: предмет и хро-

' нологија. Грађа је распоређена по предмету (поглавља), а, затим, у оквиру предмета, хронолошки. Тај, ред одређен је према датуму настанка извора, односно према броју (број-година) службеног гласила, ако је акт о којем је реч био објављен. При томе су учињена два изузетка. Прво, реч председника Уставног суда Југославије на седници Савезног већа Скупштине СФРЈ, од 3. априла 1991, заузела је место испред мишљења Уставног суда Југославије о стању и проблемима уставности и законитости у земљи, датог Скупштини СФРЈ, 14. фебруара 1991. То се чини логичним, јер је реч председника Устав-ног суда била - уводна реч у разматрању наведеног мишљења на седници Савезног већа, одржаној 3. априла 1991. Друго, редослед одлука о оце-њивању уставности и законитости (поглавље Ш) дат је по доносиоцима оспорених аката (Словенија, Хрватска, Косово и Македонија), а, у оквиру

15

™™ пагпопепа поема бројевима (број-година) службеног гласила у којем је о^ављен поједини акт који је био предмет уставног спора.

Ј Нппле^ност Уставног суда Југославије била је заштита савезне устав-ППГТИ

Н

И ^ ч ^ с т а не примена савезног законодавства. Та надлежност ппп^ипа^а с7 лакле само на правни систем, а не и на правни поредак у П Р ^ Р у ^ н и ошови уопште, па и у СФРЈ, нису надлежни за примену пп^Уста^но С У Д С Т Б О у СФРЈ, па тиме и Уставни суд Југославије, обезбе-КлоТГз^тит^уставности, као и законитости у складу с уставом. Уставно г™о^иши^еЧставност и законитост нормативних аката. Уставни спо-п^п з^ ЧИ^ГСУ решавање надлежни уставни судови, јесу спорови о устав-но^и опносно законитости општих правних аката. Уставни спорови тичу се ^ ^ Т Ј ^ а с т и ) општег акта ниже правне снаге према општем акту Х е правне шаге Отуда су уставни спорови објективни спорови, то јест С П ° Р ° Ж » граће која је проистекла из оства-ппнанГа уставне надлежности Уставног суда Југославије, чини се упутним укратко се осврнути на надлежност тога суда.

ОгтоимI наплежност Уставног суда Југославије била је одлучивање о ^гтавносТопносно о уставности и законитости нормативних аката. Чланом 375^^^а^ '^ ј?листичке Федеративне Репбулике Југославије било Је утвр-ђено да Уставни суд Југославије: л ,„„ о о л „ Г Љ Р Т -

1 ̂ оплучује о сагласности закона са Уставом С Ф г Ј , 2) одл^гује да ли је републички, односно покрајински закон, у супрот-

тС^^^еТс^иос1И прописа и других општих аката савезних оогана са Уставом СФРЈ и савезним законом;

ппЈшчлле па ли С У прописи и други општи акти органа друштвено-по-лптичких Х д н и ц а и самоуправни општи акта у сагласности с Уставом СФрГОДНОСНО у супротности са савезним законом за чије су извршавање

° Д Ч с т ™ Р Ј И ниПредвиђао сагласност устава република и устава ^лггономних покоашна са Уставом СФРЈ. Члан 206. став 1. Устава СФРЈ утаопивао је да републички и покрајински устав не могу бити у супрот-« о ^ с Уст^омСФРЈ" Према члану 378. Устава СФРЈ, Уставни суд Југо-г п ^ е биЛе овлашћен да „даје Скупштини СФРЈ мишљење о томе да ли Је ^публичкиЈ устТ односно покрајински устав, у супротности са Уставом ГФРТ" За оазшку од одлуке о оцењивању уставности и законитости, К О Ј О М

^ неуставни и незаконити нормативни акти, односно неуставне и незако-™те' опоепбетих аката елиминисани из правног поретка, мишљење о Н™о™стГоепубличког односно покрајинског устава са Уставом СФРЈ ЛГ™^Гт1?поавно дејство. Супротност републичког, односно покраЈИН-гИЈлг И с ^ а с^Уставом СФРЈ није с1 могла отклонити аутоматским деЈСТвом мит1ен!^ Уставног суда Југославије. Та супротност требало је да се отклони пошта?ким средствима, односно политичким споразумом Скупштине

21 та„„ р а т т Мапковић Пакпетање уставног спора о усшавносши нормашивних акшш, (^воеменГадминистоација" ^ 1973; Никола Срзентић, Уставно судсшво у СФРЈ,

издање Уставног суда југославије, Београд, 1985.

16

СФРЈ и републичке и покрајинске скупштине. То је била ствар тзв. „поли-тичке медијације" у којој је Скупштина СФРЈ, уствари, била само поли-тички посредник. Правна наука, а ни уставно судство, никад нису открили стварну разлику измећу правог значења појмова „сагласност" и „несупрот-ност", односно „несагласност" и „супротност". А правна неразумност таквог уставног решења и све његове правне, па и политичке последице показале су се већ при првим мишљењима Уставног суда Југославије о супротности амандмана на републичке и покрајинске уставе са Уставом СФРЈ.

Уставни суд Југославије био је, у смислу члана 376. Устава СФРЈ, надлежан да Скупштини СФРЈ, на основу уставног овлашћења да прати појаве од интереса за остваривање уставности и законитости, даје мишљења, предлоге и обавештења о стању и проблемима остваривања уставности и законитости, односно појавама неуставности и незаконитости.

У вези с надлежношћу Уставног суда Југославије, ваља рећи да је Уставни суд Југославије, на основу члана 379. Устава СФРЈ, могао, у току поступка, до доношења коначне одлуке, наредити да се обустави извршење сваког појединачног акта или радње предузетих на основу нормативних аката чија се уставност, односно уставност и законитост оцењује. Такву наредбу Уставни суд Југославије могао је издати само ако би извршењем појединачног акта или радње могле наступити неотклоњиве штетне последице.

Одлуке Уставног суда Југославије имале су правно дејство само у односу на законе, друге прописе и опште акте који су били предмет оцене, односно уставног спора. При томе је правно дејство тих одлука било различито с обзиром на то да ли је реч о закону или другом пропису и општем акту. Одлука Уставног суда Југославије којом је утврћено да савезни, републички или покрајински закон није у складу са Уставом СФРЈ, односно одлука којом је утврћено да је републички или покрајински закон у супротности са савезним законом достављана је надлежној скугаптини. Надлежна скупштина била је дужна да, у року од шест месеци од дана достављања одлуке Уставног суда Југославије, усклади закон са Уставом СФРЈ, односно да отклони супротност републичког или покрајинског закона са савезним законом. На захтев надлежне скупштине, Уставни суд Југославије могао је рок од шест месеци продужити, најдуже за још шест месеци. Ако надлежна скупштина, у одрећеном року (шест месеци уколико рок није продужен, односно у продуженом року) није ускладила закон са Уставом СФРЈ, односно није отклонила супротност републичког или покра-јинског закона са савезним законом, тај закон, односно одредбе тог закона за које је Уставни суд Југославије утврдио да нису сагласне са Уставом СФРЈ, односно одредбе републичког или покрајинског закона за које је утврћено да су у супротности са савезним законом, престајале су важити по самом Уставу СФРЈ, то јест ех сопзНшНопе. Уставни суд Југославије само је то кон-статовао својом одлуком.

2 2 Вид. проф. др А. Фира, Уставно право, четврто издање, „Привредни преглед", Бео-град, 1987, стр. 310.

2 17

П п а в н о пештво одлука Уставног суда Југославије у погледу других про-писа Госим закона) и општих аката било је друкчије. Те нормативне акте Уст^ни СУП Југославше је поништавао или укидао. Другим речима, прописе Г ш ш т е акте савезних органа који нису у складу са Уставом СФРЈ и савезним законом и прописе и опште акте републичких и покрајинских оТган? као и органа других друштвено-политичких заједница који нису у сТгласности са Уставом СФРЈ или су у супротности са савезним законом за ™ и7вршавање одговорни савезни органи, Уставни суд Југославије Зе погаштавао или укидао. Одлука Уставног суда Југославије о поништавању, од™сно>идању прописа или општег акта била је коначна, а то значи и обавезна и извршна.

Као што 1е речено, Уставни суд Југославије могао је, у току поступка, наоепити обуставу извршења појединачних аката и радњи предузетих на основГзакона другог прописа или општег акта који је предмет уставног спора Судбина решења Уставног суда Југославије о обустави извршења поЈепиначних аката или радњи предузетих на основу нормативних аката Ч И Ј У

Ге у ^ н о с т односно законитост Уставни суд Југославије оцењивао зави-с^ла 1е од исхода уставног спора. Ако је мериторном одлуком Суда утврђена н^ст^ност односно незакогатост оспореног нормативног акта, поједи-начни актии радње чије је извршење Уставни суд обуставио нису могли бити извршени Само решење Уставног суда Југославије остајало је у правном пооетку иако \е његово правно дејство сада било супсумирано одлуком Слгаа Отупа проистиче да се појединачни акти или радње предузети на О Ш О В У закона односно одредаба закона које је Уставни суд Југославије про-гласио неуставним, односно незаконитим нису могли извршавати ни у року опоХном за усклађивање закона с Уставом СФРЈ, односно за отклањање с^ротности са савезним законом. Кад је реч о поништеним или укинутим ппописима Госим закона) или општим актима, односно поништеним или У ^ Н У Т И М одредбама тих аката, ствар је још једноставнија, јер овде није било нтаквог усклађивања, односно отклањања супротности, па, тиме, ни рок-ова за усклаћивање, односно отклањање супротности. Наравно, уколико Уставни суд Југославије није нашао да је нормативни акт који је био предмет уставног спора неуставан, односно незаконит, самом том одлуком преста-\ало 1е поавно дејство решења о обустави извршења појединачних аката или радњи Иако то није било потребно, Уставни суд Југославије стављао Је, у том случају, своје решење о обустави извршења ван снаге.

На^зап оади јасншег разумевања материје о којој је реч, а тиме и грађе ове збиоке треба нешто рећи о обавезности и извршности одлука Уставног супаХооЈавије Чланом 394. Устава СФРЈ било је утврђено да су „одлуке УсТавног суда Југославије обавезне и извршне". Обавезност одлука Устав-н о г супа Југославије 1е општа. Те одлуке су обавезивале све државне органе, сва правнГлица и све грађане. Одлуке Уставног суда Југославије деловале су ^ Л т п Н Г с в а к о \е био обавезан да поштује те одлуке, односно нико шце б?о оГашћен да примењује нормативни акт који је одлуком Уставног суда Југославије оцењен неуставним, односно незаконитим. Извршност одлука Ус̂ аТног̂ с̂̂ да Југославије значила је да никакви процесни услови нису пос-тфши за наступање њихове извршности. Самим својим постојањем, одлука

Ј 18

I

Уставног суда Југославије била је извршна. Другим речима, објављивање одлуке Уставног суда Југославије о неуставности, односно незаконитости нормативног акта значило је да та одлука самим чином објављивања постаје општеобавезна и извршна.

Уставни суд Југославије није био надлежн да обезбеђује извршавање сопствених одлука. Према члану 394. став 2. Устава СФРЈ, у случају потребе, извршење одлука Уставног суда Југославије обезбеђивало је Савезно из-вршновеће.

Ш

Ова збирка не обухвата све одлуке које је Уставни суд Југославије донео у времену од 1989. до 27. априла 1992. Она не садржи ни сва мишљења која је Уставни суд Југославије у том периоду утврдио, односно дао Скуп-штини СФРЈ. Садржај збирке опредељен је њеном основном сврхом. А њена основна сврха, оно што се њоме жели постићи, јесте презентација оних мишљења и одлука Уставног суда Југославије које откривају и потврђују сецесију, односно отцепљење делова територије СФРЈ. Збирка је начињена с намером да, у светлости одлука и мишљења Уставног суда Јутославије, покаже како се разбијао правни поредак Југославије, односно како је текао процес разарања и рушења саме СФРЈ. Самим тим, јасно је да збирка не обу-хвата све релевантне правне документе о разбијању Југославије, односно сецесији. Реч је само о грађи која је проистекла из вршења уставних надлеж-ности Уставног суда Југославије. То ће рећи да се ради о делу грађе која се односи на збивања о којима је реч. Али, презентирана грађа, без сумње, чшш правно и историјски релевантне изворе за проучавање, научно вред-новање, објашњење и разумевање „непосредне историје" нестанка Социјал-истичке Федеративне Републике Југославије. Као и сваки други историјски извор, тако и извори које садржи ова збирка подлеже критичком испити-вању, али су незаобилазни у критичком промишљању и тумачењу збивања непосредно пред сам силазак СФРЈ са политичке позорнице. Чини се да се тешко могу пронаћи други релевантнији правни извори о сецесији на југословенском простору. У сваком случају, презентирана грађа спада међу правно највредније и историјски најрелевантније изворе за проучавање и тумачење прошлости о којој је реч и питања на која се грађа односи.

Грађа ове збирке показује и какво је све насиље учињено над правом као својеврсном духовном творевином и над нормативном техником као скупом принципа, поступака и средстава намењених његовом стварању и преображавању постојеће стварности у тзв. правну реалност. Свакодневно бујање прописа, противречности и нејасноће у новоствореним правним нор-мама, поновно доношење већ постојећих прописа, стављање ван снаге савез-них закона и њихово накнадно преузимање као републичких закона, доно-шење одлука о непримењивању савезних закона и, убрзо затим, доношење закона о примењивању тих истих савезних закона као републичких, озна-чавање општих правних аката мимо свих правила нормативне технике и правне логике, непоштовање сопствених устава и закона у погледу над-лежности и поступка за доношење нормативних аката, поништавање одлука

2* 19

Уставног суда Југославије одлукама републичке владе, итд., итд., створило је хаос V ко.ем се тешко могу снаћи не само врсни правници, него, судећи по чбптга по1мова и правних решења, ни сами нормотворци. Али, како вели Шекспио V сваком лудилу има система". Основна нит водиља сецесиони-стичких поавотвораца остала је јасна и видљива: разбијање Југославије и стваоање независне државе. И, заиста, сваки пропис био је недвосмислено чсмеоен V том основном правцу. Главна порука била је неспорна и видљива. Колико год да \е правно био некоректан, сваки пропис експлицитно Је потвоћивао кидање сваке везе са СФРЈ и њеним правним поретком. Уз сав галиматшас правних аката, у основном усмерењу и коначном резултату, показује се да 1е тим кретањем, ипак, владала одређена духовна сила, уну-трашња или спољна, или обе заједно, свеједно. Његош би рекао:

„И цијели ови беспореци по поретку некоме сљедују над свом овом грдном мјешавином опет умна сила торжествује".

Мишљења о супротности амандмана на Устав Словеније са Уставом СФРЈ мишљење о супротности Уставног закона за спровођење амандмана на Устав Словеније са Уставом СФРЈ и мишљење о супротности Уставног закона за проведбу Устава Хрватске са Уставом СФРЈ нису резултирали О Т К Л З . Њ З . Њ С М

утврђених супротности тих правних аката са савезним уставом. Скупштина СФРЈ, услед опструкције и односа снага у њој, није могла обезбедити отклањање утврђених супротности амандмана и уставних закона Сповеније и Хрватске са савезним уставом. Њој је остало да, уз одређене протсстс и осудс. , немоћно посматра сурвавање „кола низа страну" (Његош).

Оплуке Уставног суда Југославије о оцењивању уставности, односно законитости нормативних аката нису поштоване. Закони за које је Уставни СУП Југославше утврдио да нису у складу са Уставом СФРЈ, односно да су у С У П Р О Т Н О С Т И са савезним законом нису усклађивани са Уставом СФРЈ нити Је отклањана супротност тих закона са савезним законима. Одлуке Уставног суда ЈугославиЈе о престанку важења републичких закона који нису ускла-ћени са савезним уставом, односно са савезним законима, као и одлуке тога супа о поништењу или укидању републичких прописа и општих аката нису извршаване Савезно извршно веће, као што је речено, уставно надлежно да, V С Л У Ч Ш У потребе обезбеди извршење сваке одлуке Уставног суда Југо-славрпе задовољило се тиме да даје формалну подршку одлукама Уставног суда Југославије (као да је то било потребно или уставно прописано!), јавно истиче потребу извршавања тих одлука и, најзад, законским уређивањем обезбећења извршења одлука Уставног суда Југославије. На предлог Савезног извршног већа, донесен је Закон о изменама и допунама Закона о основама система државне управе и о Савезном извршном већу и савезним ооганима управе

( Службени лист СФРЈ", број 35/91). Чланом 1. тога закона после члана 281. Закона о основама система државне управе и о Савезном извршном већу и савезним органима управе, додати су нови чланови 281а 2816 281в и 281г, који се односе на обезбеђење извршења оплука и оешења Уставног суда Југославије. Чланом 281г. Закона о осно-вама система државне управе и о Савезном извршном већу и савезним ооганима управе било је предвиђено да ће се одговорно лице у државном органу, односно правном лицу које примени закон који је по одлуци 20

Уставног суда Југославије престао да важи или примени поопис или П Г Ј У Г И

општи акт који је Уставни суд Југославије поништио или укинуо казнити за кривично дело казном затвора од три месеца до пет година Одрепбама члана 281а. тог закона било је утврђено да Савезно извршно веће обезбеђује, у случају потребе, извршење одлука Уставног суда Југославше преко савезног органа управе у чији делокруг, односно област друштвеног живота спада питање на које се одлука Уставног суда Југославије односи што је значило да ће савезни орган управе ,,на основу налога Савезног извршног већа, обезбедити извршење одлуке Уставног суда Југославије"

Одлуке Уставног суда Југославије и даље нису извршаване Нико због тога није кривично одговарао. Савезно извршно веће нше давало налоге з а извршење одлука, па, самим тим, ни надлежни савезни орган упоаве ниЈе обезбеђивао извршење одлука Уставног суда Југославије Додуше можпа Савезно извршно веће није сматрало да је акт сецесије баш таГ случа1 потребе"! Зар је, заиста, потребна велика мудрост да би се схватило да\е угрожавање територијалног интегритета државе, само по себи иначе кгж вично дело, „случај потребе" који захтева извршење одлуке Уставног супа Југославије. Али, то је ствар посебне анализе На овом месту довољно Је констатовати да одлуке Уставног суда Југославије нису извошаване и па Савезно извршно веће није извршавало своју уставну обавезу. Тиме С У одлуке Уставног суда Југославије остале мртво слово на хартији емпиршска грађа за научне посленике, посебно правне и друге историчаре.

IV

Југословенски брод нашао се, године 1988, на већ увелико у з б у г ж а н о м мору. Покушај смиривања таласа било је доношење Амандмана IX ХШП на Устав СФРЈ, управо те, немирне године. Амандмани IX - Х ^ И на Устав СФРЈ, проглашени су на седници Савезног већа Скупштине СФРЈ 24 новембра 1988. Уследило је доношење амандмана на републичке и покоајин' ске уставе, с циљем отклањања супротности тих устава са реченим амандма-нима на савезни устав. У току 1989. године, скупштине свих оепублика и аутономних покрајина усвојиле су амандмане на републичке и покршинске уставе. Амандмани на Устав СР Словеније, мећутим, донесени су уз П О Т П У Н О

игнорисање Устава СФРЈ, чиме су таласи још више узбуркани Политичка атмосфера постала је наелектрисана. Штампа је навелико писала о С У П Р О Т -

ности, у свакодневном речнику већ названих „словеначких аманпмана" са Уставом СФРЈ. Телевизијске емисије нису заостајале Са седница готово свих савезних државних органа и савезних партијских форума стизали су гласови о супротности „словеначких амандмана" са савезним уставом Савезно веће Скупштине СФРЈ, у расправи о покретању поступка за утвр-ђивање мишљења о супротности амандмана на Устав СР Словени1е са савезним уставом, није успело обезбедити потребну већину за покоетање поступка, па се определило за једно компромисно решење- покренуло 1е пред Уставним судом Југославије поступке за утврђивање мишљења о супротности амандмана на све републичке и покрашнске уставе са Уставом СФРЈ. Уставни суд Југославије, након спроведеног поступка за утврђивање

21

глтпичм укључУ1Ући и посебне јавне расправе у сваком од тих поступака, ^ ™ < * ? е Гпоставио Скупштини СФРЈ мишљења о томе да ли су аманд-

™ пепХичке и покрајинске уставе у супротности са Уставом СФРЈ. већГскушггине СФРЈ вртело се у кругу, не само како да обезбеди

^ ^ ^ п ^ ш п супротности републичких и покрајинских амандмана ^ ^ ^ т а и ^ о ш о в н н уставни текст и амандмани), него и како само миш^тГе^ставног суда да се просто наће на дневном реду Већа. Делегати ^ ^ а ^ т т в т су се и самом стављању мишљења Уставног суда на

Савезно веће успело да обави назови расправу и донесе Ј ^ Ј Ј Ј Ј в о отклањању речених супротности. Али, до отклањања ^ ^ ^ т а о с т Г н а ж а л о с г , није дошло. Истина, само је Скупштина СР Ј ? х ^ п ™ ™ по давању мишљења Уставног суда Југославше Скупштини Г ^ У Р Т ^ г ^ н м а утерћену супротност одредбе тач. 6. став 2. Амандмана

са савезним уставом. Супротност је, дакле, отклоњена ^ пазм^тоања м^љења Уставног суда Југославије на седници Савезног

Г С Х « ) У облику исправке (Закључак о исправкама). Супрот-ност је от^оњена, иако је правни облик тог отклањања правно некоректан

инепримет^н. ћ е н о с т п р а в н о г поретка земље попримале су Г « Р Ј ћ ^ ш Т о м е се убрзо придружило грубо и отворено игнорисање и ^ т ш в а њ ^ савезног правног поретка. Претила је опасност разарања ^ а т Г о т п о о е ^ савезне државе. У тим околностима, Уставни суд Југо-г^«иНепаоТскутгштини СФРЈ, у смислу члана 376. Устава СФРЈ, мишљење

и п г ^ Х и м а у правном поретку, односно о бујању разноврсних по^^не^Твности и незаконитоста. Упозоравајући на хаос у правном ™™™^оп^оТноправном поретку, суспендовање савезног устава и савезних ^н7 'об^и1овање самосталних правних система независно од Устава гљРТ '^опашпу наплежности савезних државних органа и погубне по-с7Ј^аГЛ1^из^аквогкретања могу проистећи, Уставни суд Југославије Зе, у и ^ Т 4 м е истакаонужностпроменаисамогсавезногуставакаоЈединипут п ^ к м т с к о г изласка из свеколике кризе југословенског ДРУШтва-То 2 Ј К % п ш о г суда Југославије (Су бр. 4/1-91 од 14. фебруара 1991) п а ^ т о ^ с Г 1е на стерилној седници Савезног већа Скупштине СФРЈ, одр-жТноП ̂ прила1991 године. Резултат је био раван плодотворности саме седнице Савезног већа.

к*п гато \е већ речено Уставни суд Југославије, у смислу члана 378. Угтаиа СФРЈ утврдис> је и дао Скупштини СФРЈ мишљења о супротности Г™™Гна на гзешгбличке и покрајинске уставе. Уставни суд је утврдио да ™ ^ ш ш [ на републичке и покрајинске уставе, осим амандмана на у Д а Г г Р ^ ш е Горе садрже одрећене одредбе које су у супротности са У ^ о м СФРЈ Сшоодредбе Амандмана XXIV до 1.ХШ на Устав СР Црне Гоп^Г^Сл^бениТист СР Црне Горе", бр. 4/89) нису биле у супротности са ^ о м С Ф Р Ј С в и други амандмани, према мишљењима Уставног суда ^ ^ ^ етлвт су одрећене одредбе које су у супротности са ; ^ ™ м ^ с т а ^ Шема утврћеним мишљењима Уставног суда ЈугославиЈе, ^ ™ ™ о ^ и ^ с а Уставом СФРЈ биле су: одредба тачке 6. став 2. Амандмана ХХПш^У^вСР Босне и Херцеговине („Службени лист СР БиХ", бр. 13/89);

22 •

одредба тачке 6. Амандмана XXVI на Устав СР Македонше ( Службен весник на СР Македонија", бр. 16/89); одредбе тачке 4 Амандма^тл? тачке 2. Амандмана Ј Д Амандмана осим дела одредбе тачке 1 став 3 тог амандмана којим је утврђена обавеза делегата у Скупштини СФРЈ и члана Председништва СФРЈ из Социјалистичке Републике <^™нше па о предлогу одлуке о проглашењу ванредних прилика на територшГсР Сло веније обавесте Скугаптину СР Словеније и друге надлежне органе СР Сло" веније, тачке 1. алинеја 3. Амандмана ЈЈСУШ, тачке 4 алинеја 1 и тачке 7~ Амандмана 1ЈСХП на Устав СР Словеније („Урадни лист СР СловениТе" бо 32/89); одредба тачке 3. Амандмана XX, у делу којим је утврћено па се законом може ограничити промет непокретности, одредба става 3 Аманп мана ХХ^П и одредба тачке 4. став 2. Амандмана ХХХГХ у делу ко!им ?е" утврђено да делегатску изборну јединицу за делегате у ЈЗећу општина Скугаптине СР Србије чине радни људи и грађани у друштвено-п^итиЗм организацијама, на Устав СР Србије („Огужбени гласник СР С р б ^ е ^ о 11/89); одредба тачке 6. став 1. Амандмана XV на Устав САП Во/вопине („Службени лист САП Војводине", бр. 20/89); одредба тачке 1 Аманпмана ХПУ, део одредбе тачке 17. став 1. Амандмана ХСУ којом је у ^ ћ е н о па Покрајина, у складу са својим правима и дужностима, преко покоа?инских органа и организација, уређује услове и начин употребе застава наоопности део одредбе тачке 2. Амандмана XIX којом је утарђено да Покра1инГ V складу са својим правима и дужностима, уређује основна Ш^ЛЛ^ЉУП1 у области социјалног осигурања и део одредбе тачке 2 став 2 Ама^пман! ХСУП којом је утврђено да делегатску изборну јединицу у већу општана чине радни људи и грађани у друштвено-политичким организади^амГиз Једне или више оппггина, на Устав САП Косова („С^ужбени лист Ж Ко сова", бр. 24/89); одредбе тачке 6. ст. 1. и 3. Амандмана XXX ш Устав СР Хрватске, које се односе на области електропривреде же7езшч^ГсГо браћаја и поштанско-телефонско-телеграфског саобраћаја Тнаоо^е" новинеСРХрватске",бр. 28/89). "рапаја ^„мародне

Утврђене супротности амандмана на републичке и покоашнске уставе изузев амандмана на Устав СР Словеније, ио својој правној пшоопи и досегу, нису битно угрожавале правни систем, односно правни пооепак земље. Реч је о супротностима, односно неправилностима и несклап^ по којих, такорећи, нормално долази при стварању правних норми то^ест правном уређивању друштвених односа. Те супротнЈсти се не могу толеш сати и морају се, наравно, отклањати. Међутим, ваља имати у В И П У па се ппи стварању права готово неминовно јављају одређене противр^ности и мећу собни несклади између мноштва правних норми у различитим поавним" актима. То је поготово било могућно у једаом замршеном уста^ном нормирању какво смо добили с уставима из 1974. године Кап би закони могли говорити сами за себе, прво би се потужили на правгаке" п Е Додајмо да се политика навелико уплиће и у нормативну техн7ку Но све не значи да је увек и потпуно могуће унапред избећи сваку супоотност између норми у разноврсним правним актамаГпа чак и у само је^ом обим нијем општем правном акту. Али, кад је реч о супротносгима с^^начких амандмана" са савезним уставом, онда се мора рећи да те супротаосгвг нису̂

23

••и

I

о « « А П глтпотности које су утврђене у наведеним одредбама на друге спадале у ред супрш > ' е а у т о н 0 м н и х покрајина. Супротности ?еПу^^Ј^2шшшАм са савезним уставом, то Јест супротности „словеначких аманд ^ ^ с р С л о в е н И Ј е > н е с а м 0 да су грубо садржане у Амандман п о с в о ј о ј п р а в н О Ј природи и В р е ђ ^ ! Ј п п а в о м значењу и укупним порукама, разарале правни поредак Д О ^ ^ Ј Ј Ј Ј Ј ^ Ј ^ а е СФРЈ и наговештавале стварање уставног поретка Односноуставноурс9 у О С Талом, Уставни закон за спровођење Једне нове,ЈЈ°»онв х с у 1 н а у с т а в Словеније, Уставни закон за спро-уставног Амандма« ^ ^ х с у ц д а у с т а в С л о в е н и Ј е у области народае одб^ане и[ Уставни амандман ХСК на Устав СловениЈе несумњиво потврђ^у ту оцену. ^ а м а н д м а н а » з н а чиле су суспензију савезног

о ^ П Р Ч Н И Х закона и парализу рада савезних органа. Њцедну битну ^ ^ г Л м ш Г т о ж а в н и органи, према тим амандманима, нису могли донети одлуку савезни држав ^ р е п у б л и к е чланице еавезне државе. Де-без с ^ л , а ^ ^ 3 и СФРЈ и савезни функционери из СловениЈе нису могли Л 6 Г а ? Ј х ^ ^ а г а м а одлучивати без и мимо ставова и налога органа соп-У ^ ^ ^ Ј Ж т С л г о о ™ поступање повлачило је опозив Да ли само ствене репуолике_^у Р 6 в т ' Прецизни и неумољиви. Надлежности °г™ 1™ЛТРЈ[ битно су ограничене, ван оквира утврђених савезним С к у П Ш ™ г ^ с н о ш ћ у Скупштине Словеније. Надлежности Председништва К Т ^ Г п Г б н о Је карактеристично игнорисање и суспендовање, 'Ј^ииижхње к условљавање сагласношћу Словеније, надлежности г ? 1 ^ ™ ™ в а ^ С Ф Р Ј у области народне одбране, итд. С обзиром на сврху

Р Ј и овпе не улазимо у то како је било могуће и К О Ј И су све узроци Л ^ и ^ е л и по парализе и неделотворности савезних органа, посебно

п Р ^ ™ т т « Г с Ф Р Ј независно од тога што је међу члановима савезних Р "1^по ппотагониста сецесије, па и њених истакнутих боЈОВника Ствар °РТЈ™™ посебне анализе, нарочито кад је реч о Председништву С Ф Р Ј и ]п ^^тпномве^ откуд таква немоћ, неспособност, клонулост и неде^отаорност^савезнихдржавних органа у „непосредној историЈИ разби-

јањаЈ^ославиЈ-е. ^ а м а н д м а н и » у збуркали су политичку атмо-м» Ј ^ м и о и ^ и Јавност и пробудили политичке духове, наЈвише одред-

°? 1УХ на самоопредељење. Творци амандмана полазили су од тога да п 2 тоаво на самоопредељење и да желе изл азак из Југосл авиЈе. гГ политички репрезентанти сматрали су да је искључиво ствар ? С ^ С Т ^ ^ о ће се отцепљење извести. Стога су амандмани, пре самога

к^1Г? плописали да је уређивање питања и поступка остваривања П Л е бГ?ГД'моопоепељење ствар Скупштине Словеније. Та Скупштина Је, права на н аплежна да уређује поступак самоопредељења, П ^ 1 И о п^пљења То што је отцепљење тангирало и друге конститутавне

т^гЈп«иГе и што оно повређује територијални интегритет СФРЈ -Н а Р "^;Г°манпмана нше занимало. Њих није забрињавало ни то што, са-то ^ Р Д ^ Д З 1 ^ ^ п у т у настанка Југославије и карактеру њеног

р ф т а Г п о ^ а к изласка из Југославије, ако је то последица аутентичне

24

воље њених конститутивних народа, може да уреди само савезна држава. Најзад, сепаратисте није узбуђивало ни то што ни једнострано нису утврдили поступак за остваривање права словеначког народа на самоопре-дељење, већ су отцепљење изводили уја ЈасН.

У вези с одредбама „словеначких амандмана" о самоопредељењу, Уставни суд Југославије утврдио је мишљење по којем конститутивни на-роди Југославије, па тиме и словеначки народ, имају право на самоопре-дељење, које обухвата и отцепљење. Али, по мишљењу Уставног суда Југо-славије, уређивање права на самоопредељење је у надлежности савезне државе, јер остваривање тог права „задире у питања и поступке који се тичу састава СФРЈ и њених граница, унутрашњих међусобних материјалних и других односа у СФРЈ и њеног међународног положаја, као члана међуна-родне заједнице, и права, материјалних и других обавеза утврђених међуна-родним уговорима, које је закључила СФРЈ". Остваривање права на самоопредељење није могуће без промена граница СФРЈ, а о промени државних граница СФРЈ одлучује Савезно веће Скупштине СФРЈ, уз сагла-сност свих република и аутономних покрајина. Стога се, по мишљењу Устав-ног суда Југославије, та питања „не могу уређивати једнострано, одлуком скупштине једне републике", већ одлуком надлежног органа савезне др-жаве.

Уставни закон за спровођење Амандмана ХСУ1 на Устав Словеније утврђује да се у Словенији не примењује 31 савезни закон, односно одређене одредбе тих закона, као ни прописи и општи акти савезних органа донесени за извршавање тих закона. У списку савезних закона који се, према том амандману, не примењују у Словенији нашли су се, свакако не случајно, Кривични закон СФРЈ и Закон о кривичном поступку. Одредбама Уставног закона за спровођење Амандмана ХСУ1 и ХСУП на Устав Словеније у области народне одбране утврђује се обавеза служења војног рока у тери-торијалној одбрани и органима унутрашњих послова, под условима и на начин који се уређује републичким законом. Регрути из Словеније не упућују се на служење војног рока у ЈНА, сем ако то регрут изричито захтева(!) Република Словенија финансира спровођење војне обавезе у ЈНА у висини која је пропорционална броју војних обвезника из Словеније у ЈНА. Према томе, Словенци не служе војни рок у ЈНА, а Словенија финан-сира војну обвезу у ЈНА према броју војних обвезника Словенаца у ЈНА. Само творци словеначких амандмана су мудри, сви остали су наивни. Ово чак и кад се, у таквом поретку ствари, „нормално" суспендују и КЗ СФРЈ, ЗКП, Закон о општенародној одбрани, Закон о војној обавези и Закон о финансирању федерације.

Уставни амандман ХС1Х на Устав Словеније већ има у виду дежелу као независну државу. Укидају се одредбе Устава Словеније којима је „изврша-вање суверених права Словеније пренесено на органе СФРЈ, као и одредбе којима се регулише положај Словеније у СФРЈ и односи који из тога проис-тичу". Словенија уређује односе са „другим државама и међународним орга-низацијама у складу са међународним правом, а као један од правних наследника СФРЈ и у складу са међународним уговорима које је закључила СФРЈ.

25

Друго поглавље збирке садржи и мишљење Уставног суда Југославије о супротности одредаба чл. 9а, 96 и 9ц Уставног закона за проведбу Устава Републике Хрватске. Наведеним одредбама Уставног закона за проведбу Устава Хрватске, у Хрватској се искључује примена одредаба Устава СФРЈ које нису у складу са Уставом Републике Хрватске и одредаба савезних закона које нису у складу са Уставом Републике Хрватске и законима Хрватске. Утврђује се да савезни органи не могу, без претходне сагласности Сабора Хрватске или председника Републике Хрватске, утврђивати посто-јање ванредних прилика, завести ванредно стање и увести ванредне мере или наредити употребу оружаних снага на територији Хрватске. Влада Хрватске овлашћује се да одреди савезне законе, друге савезне прописе и опште акте, као и радње и поступке савезних органа који се неће примењи-вати у Хрватској. И, чему, забога, узнемиреност и узбуђеност. Хрватска је још у саставу СФРЈ све „док Сабор Хрватске не одлучи другачије" (чланак 140. Устава Републике Хрватске). Уставна одлука о суверености и самостал-ности Републике Хрватске и Декларација о проглашењу суверене и само-сталне Републике Хрватске још се правно ,,шминкају". А није згорег чути и „савет" опробаних пријатеља једног од „најстаријих еуропских народа". То показује да „хрватско државно право никада није каскало за еуропским рјешењима, није тек преузимало обликоване институције него је, као један од темељних чимбеника у борби за очување опстојности хрватскога суве-ренитета и државности, својим рјешењима и збиљом и само доприносило развитку заједничке еуропске државноправне и уставне мисли".23 Деваста-ција уставног уређења Југославије је, према томе, само неизбежна пос-ледица примењене дијалектике у коришћењу надахнућа хрватског државног права, то јест једног од „темељних чимбеника у борби за очување опстој-ности хрватскога суверенитета и државности".

Свака сличност са поступцима Словеније је случајна! Хрватска је, богме, увек била „неовисна"! Уосталом, запгго би „тисућљетна национална самобитност и државна опстојност хрватскога народа" препустила вођство тамо некаквим „алпским Хрватима"? Каквог смисла би то имало после Расш сотепш из И02.године, „самосталне и суверене одлуке Хрватскога сабора године 1527. о избору краља из Хабзбуршке династије", „самосталне и суверене одлуке Хрватскога сабора о прагматичној санкцији из године 1712" (зашто не и женска лоза, само ако је из династије Хабзбурговаца!) и Хрватско-угарске нагодбе од 1868. године? Остајање у Бизанту било би издаја и самог хрватског државног права, тог „темељног чимбеника само-битности и опстојности хрватског народа". Стога, поступи по једној албан-ској изреци: „умри или иди, али издајник бити немој". Ништа при томе не мари што је „велеиздаја - питање датума" (Таљеран). Датум велеиздаје једне заједнице и једне идеје неће се дуго чекати. Али, зар излазак из једне накарадне заједнице у којој је господарио „великосрпски хегемонизам", уопште може бити велеиздаја? Хрватски народ само „до краја довршава свој дом слободе и неовисности" (Ф. Туђман).

2 3 Ф. Туђман, Излагање у пригоди свечаног проглашења Устава Републике Хрватске у Хрватском сабору, 22. просинца 1990, у: Устав Републике Хрватске, Извјешћа Хрватскога сабора - број 15, Загреб, 22. децембра 1990.

26

Закони, други прописи и општи акти који су били предмет уставних спорова пред Уставним судом Југославије, као и одлуке Уставног суда Југо-славије о њиховој неустаБности и незаконитости, садржане у овој збирци, ехргезш уегЊ потврћивали су да сепаратистички брод плови пуним једрима.

Одлуке Уставног суда Југославије о неуставности, односно незаконито-сти општих правних аката органа Словеније потврћују да су тзв. „слове-начки амандмани", по својој правној природи, основној интенцији и усмерености, били не само наговештај, већ и јасно обележен правац разби-јања уставног устројства и правног поретка Југославије. Нулификација савезног устава и савезног законодавства је сасвим еклатантна. Све што у савезном законодавству смета у њеној основној намери - сецесији, има да се правно обеснажи у Словенији. Како друкчије тумачити одредбе Де-кларације о суверености државе Републике Словеније, по којима: поли-тички, привредни и правни систем Републике Словеније заснивају се само на Уставу и законима Словеније, а Устав СФРЈ, савезни закони и други савезни прописи у Словенији важе само ако нису противни уставу и законима Сло-веније; савезни органи на територији Словеније раде искључиво у складу са републичким прописима; савезни закони, донесени после ступања на снагу Декларације о суверености државе Републике Словеније, важе у Словенији само „ако Скупштина Словеније да сагласност на те законе". Или, зар треба велика политичка мудрост да би се схватило због чега, по словеначком Закону о одбрани и заштити, који је противан Уставу СФРЈ и савезним законима (Закон о општенародној одбрани, Закон о војној обавези, Закон о служби у оружаним снагама, Закон о средствима и финансирању ЈНА), територијална одбрана у Словенији треба да постане оружана сила Слов-еније, изван оружаних снага СФРЈ. А кад се већ ствара сопствена оружана сила, онда је логично да се донесе и сопствени Закон о војној обавези. И, Скугаптина Словеније на време извршава и ту, чланом 10. Закона р плеби-сциту о самосталности и независности Републике Словеније, свечано преузету обавезу. По том закону, граћани Словеније извршавају војну оба-везу у оружаној сили Словеније.

Закон о плебисциту о самосталности и независности Републике Сло-веније недвосмислен је доказ правог значења и досега тзв. „словеначких амандмана". Тим законом Словенија, игМ е1 огМ, објављује да не одустаје од сецесије и да је на том путу никакво савезно законодавство и одлуке савез-них државних органа, па ни Уставног суда Југославије, не обавезују.

Одлуком о оцени уставности Закона о плебисциту о самосталности и суверености Републике Словеније, Уставни суд Југославије поново истиче да конститутивни народи Југославије, па ни словеначки народ, не могу соп-ственим једностраним актима остваривати право на самоопредељење. Стога ни Скупштина Словеније, по одлуци Уставног суда Југославије, не може доносити акте који воде једностраном отцепљењу, јер се тиме грубо врећа Устав СФРЈ, једнострано мења састав СФРЈ, утврћен чланом 2. Устава СФРЈ, и једнострано и противправно мења државна граница СФРЈ, што је противно члану 5. став 1. и члану 283. тачка 4. Устава СФРЈ, а кажњиво по Кривичном закону СФРЈ. Излазак из СФРЈ, ако до њега долази 1е§е агНх, мора такоће 1е%е агпз бити остварен. Поступак за отцепљење, сагласно

27

гаимном гставу мооа се легално утврдити, савезним прописима. Због свега тогГ Уставни суд Југославије утврдио је да одредбе чл. 4. и 10. Закона о плебиспиту о самосталности и независности Републике Словеније нису са-глаотеТуставом Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

По схватању Уставног суда Југославије, дакле, право народа Југо-г п а в ш е на самоопредељење, укључујући и право на отцепљење, не може се остваривати једностраним актима, већ само под условима и на начин К О Ј И

буду утврђени у складу с Уставом СФРЈ. У вези с тим схватањем може се, наравно, поставити питање: да ли

поаво на самоопредељење може бити предмет законског регулисања, или је то пак типична уставна материја. Такоће се може поставити питање да ли *е 'печ 'о напуставној проблематици, јер народ, као суверен титулар тог извооног и неотућивог права није и не сме бити везан унапред никаквим матеоиЈалним ни процедуралним правилима која би на било који начин спутавала изражавање његове слободно изражене политичке воље у поглепу избора унутрашњег и спољног политичког статуса и одлучивања о поавцима економског, социјалног и културног развоја.

Нема сумње да је право на самоопредељење, и поступак за ост-ваоивање тога права уставна материја. У томе смислу, изражено схватање Угтавног супа Југославије да се то право може остварити само „под усло-вима и на начин кош буду утврћени у складу с Уставом СФРЈ", није искључивало поомену Устава СФРЈ. Реч је о томе да се право на самоопре-пељење остварује у складу са савезним уставом, било по изричитим устав-ним ноомама било по савезном закону, донесеном у складу с тим уставом. Бупући па 1е савезни устав утврдио састав Југославије и одредио на који се начин могу мењати њене границе, онда се, правно гледано, промена састава Југославије и њених граница не може, 1е§е агт, извести без промене одго-варајућих савезних норми.

Т а ч н о \е па 1е сецесија фактичко питање и, у том смислу, и надуставно питање Али право на отцепљење није фактичко, већ правно питање. Ако је та матеоша већ уставно урећена, онда се, с гледишта права, не може гово-оити о налуставно] категорији. Оно што је правно уређено, а што би, по нечи^ем мишљењу, требало да буде друкчије, треба и правно уредити да би могло постати друкчије. Свако политичко питање које је уређено и као правно питање. , мора се у правној држави и решавати као правно питање.

У вези саЗаконом о плебисциту о самосталности и независности Репу-блике Словенше овде ваља рећи још једну ствар, која се, иначе, тиче и низа П П У Г И Х поавних аката чију уставност, односно уставност и законитост Је Уставни СУП Југославше оцењивао и о чијој неуставности и незаконитости се оплуке тога суда налазе у овој збирци. Уставни суд Југославије је, у смислу ч л а н а 379 Устава СФРЈ, наредио обуставу извршења појединачних аката и папњи поепузетих на основу чл. 4. и 10. Закона о плебисциту и самостал-н о ^ и независности Републике Словеније. Сагласно наредби Уставног суда Југославше нше се могао извршити ниједан појединачни акт и ниједна матеои1ална оадња усмерена на промену уставног устројства СФРЈ и про-м е н у њених дожавних граница. Словенија, наравно, није поштовала то наређење односно ту забрану, као што, уосталом није применила ниједно

28

друго решење Уставног суда Југославије издато на основу члана 379. Устава СФРЈ.

Основна уставна повеља о самосталности и независности Републике Словеније, Уставни закон за спровођење Основне уставне повеље о само-сталности и независности Републике Словеније и Декларација поводом независности, означавају коначан раскид са Југославијом. Уставни суд Југо-славије поништио је, у целини, Уставну повељу о самосталности и незави-сности Републике Словеније и Декларацију поводом независности и утврдио да Закон за спровођење Основне уставне повеље о самосталности и независ-ности Републике Словеније није сагласан са Уставом СФРЈ. У вези с тим одлукама Уставног суда Југославије неопходно је дати и једно посебно објашњење. То објашњење се чини битним, јер је реч о једном схватању, односно ставу Уставног суда Југославије који је примењен и при оцењивању таквих општих аката других државних органа, прецизније: Сабора Хрватске и Собрања Македоније. Наиме, Уставни суд Југославије је, као пгго је речено, давао Скупштини СФРЈ само мишљење о супротности републичких и покрајинских устава са савезним уставом. Мишљење је, што је само по себи разумљиво, давано и када су посреди били уставни амандмани и уставни закони. Дакле, кад је реч о актима уставног карактера, актима којима се мења и допуњава сам устав и који се доносе по уставом утврђеној процедури за уставне промене, Уставни суд је могао Скупштини СФРЈ дати само мишљење о њиховој супротности са Уставом СФРЈ. У ту категорију спадао је, под наведеним условима, и уставни закон за спровођење устава. То је, опет, значило да се супротност амандмана и уставних закона, па и уставних закона за спровођење устава, односно уставних амандмана, отклања у сфери политике, а не права, односно путем тзв. „политичке медијације". Сепа-ратистима је, ипак, више одговарало утврђивање супротности њихових нор-мативних аката са савезним уставом, него доношење одлуке Уставног суда Југославије о неуставности, односно незаконитости. Ово поготово када је реч о прописима (осим закона) или општим актима које је Уставни суд Југо-славије, због неуставности, односно незаконитости, поништавао или укидао. Имајући, вероватно, и то у виду, или и без тога, свеједно, а желећи да, ипак, остану колико-толико на терену права, премудри практичари-сепаратисти кренули су са доношењем општих правних аката под разним називима (уставна повеља, платформа, изјава, меморандум и сл.), односно означа-вањем' општих аката противно не само правним стандардима, него, прева-сходно, противно сопственим уставима утврђеним називима правних аката и игнорипгући поступак за доношење општих правних аката. Сецесионисти, ти - парафразирајући Маркса - „наследни закупци политичког разума", сма-трали су да сваки акт који донесе републичка скупштина, поготово ако у називу има реч изведену од именице устав, може бити акт уставног карак-тера. Другим речима, битно је који орган доноси одређени оппгги акт и каква изјава воље је садржана у томе акту. Сам поступак за доношење општег правног акта није, дакле, уопште битан. Из таквог прилаза требало је да проистекне и то да Уставни суд Југославије о тим и таквим актима може да да само мишљење Скупштини СФРЈ, у смислу члана 378. Устава СФРЈ. Уставни суд стајао је на сасвим другом становишту. Иако је сматрао

29

тт* тначавање општег акта, па тиме и његов назив, утичу на правну снагу Јога акта ^тавни суд Југославије је полазио од тога да је назив правног 1°-™ о поомени устава већ правно опредељен и, пре свега, да је поступак

п ^ е н а прописан самим уставима. Поступак доношења општег п ^ Т а к т а Т п о схватању Уставног суда Југославије, веома важан сас-тР«нГ^емент облика (форме) сваког правног акта, посебно поступак по^о^Гопшсно промене устава и закона. А како оцењивање уставности попп^ев^и^штивање и формалне, а не само материјалне уставности, то П^^^:^лв7усавв^лвв\с важна само надлежностсубјекта, него и пос^7к дХшења и материјализација акта. Уставни суд Југослави,е нашао 2 п?с^поношењу тих аката радило не само о заобилажењу одговарајуће п^опе^е поедвићене за уставне промене, него и о простом замагљивању п о м о ћ ^ Х општих аката, као да се самом променом назива мења суш-™астааои Уставни суд је стао на становиште да наведени акти немају

Хптих аката уставног карактера. Због тога је Основну уставну п о в е ^ о са^оТталностии независности Републике Словеније и Декларацију повопоЈ^нмавиотости оцењивао као и сваки други општи акт, а Уставни "акон^а споовоћење Основне уставне повеље о самосталности и независ-н о ^ Рмуб^ликеСловеније као обичан закон. Злоупотреба облика (форме) оппгг^Гпо^ног акта није довела до тога да Уставни суд Југославије отим ° ™ а пТ мишљење Скупштини СФРЈ, у смислу члана 378. Устава СФРЈ. НагГотив пошто \е утврдио и материјалну несагласност тих аката са саве?ниГуставом Уставни суд Југославије, као што је речено, поништио је основТуставну повељу и декларацију и утврдио да Уставни закон за спро-воћен^Основне уставне повеље о самосталности и независности Републике Словеније није сагласан с Уставом СФРЈ.

Игтпппемено с Основном уставном повељом о самосталности и неза-В И снос^и Пе^арацијом поводом независности, које су усвојене 25. јуна 1991 гшинепонесенису: Закон о надзору над државном границом, Закон о иностранГЈ̂ пословима Закон о путним исправама држављана Републике П г а в ^ Г з м о н о царинској служби, Закон о странцима, Закон о девизном т^оњњч Закон о кредитним пословима са иностранством и други репуб-лич^Ипб^иси противни савезном уставу и савезним законима. И, наравно, п о З о Т в е ћ оеч о посебној држави, Закон о Банци Словеније и Закон о Н О В Т Н О Ј Геганици Словеније А, да не би било сумње у то да СловениЈа ^ Т ш ш т у Ј е своје обавезе преузете тзв. Брионском декларацијом од 7. ГЗТ991 сХгптина Словеније донеће одлуку о прекиду сваке државно-п^авне везе са СФРЈ тачно на дан 7. октобра 1991.

ћеома 1е каоактеоистично, а, свакако, чини се, није случајно, да се први закон Х о в ? ^ отворено разбијање правног поретка Југо-слави е̂ опноси на послове народне одбране и заштите права и интереса ^ос^овенских држављана у иностранству. Наиме, чланом 278. став 2. ЊтГсФПбшо \е предвићено да у пословима који се односе на В О Ј Н У

обавезу и во1НУ мобилизацију људи и материјалних средстава, као и у пословима зашгате права и интереса југословенских држављана у ино-С ^ С Т В У савезни органи управе могу оппггити и непосредно са општин-ским ^ртанимауправе дакле, не обавезно преко републичких органа.

30

Хрватска мења Закон о управи и, одредбом члана 177. став 2. тога закона, утврћује да је свако оппггење савезних органа управе са органима управе општина и заједница ошптина у Хрватској могуће искључиво преко репу-бличких органа управе. Заиста, откуда сумња у зле намере такве против-уставне промене Закона о управи?! Да ли је случајно и то што је поступак за оцењивање несагласности те одредбе Закона о управи са савезним уставом, покренула баш скупштина општине Книн?

Откуда то да се, одмах после наведених промена Закона о управи, јавља Обавезна инструкција о примени члана 68. став 3. и члана 75. Закона о опћенародној одбрани, по којој се активним војним лицима и граћанским лицима на служби у штабовима територијалне одбране ускраћује право на лични доходак, а самим штабовима обустављају средства за материјалне трошкове.

Зар треба много промишљања да би се схватило због чега се доносе одредбе чл. 236а - 236о. Кривичног закона Хрватске. Хрватска одредбама сопственог Кривичног закона суспендује Кривични закон СФРЈ и као кри-вична дела против Хрватске утврћује: напад на уставно устројство Хрватске, угрожавање територијалне укупности Хрватске, угрожавање независности Хрватске, тероризам, диверзију, саботажу, итд. Сва та кривична дела про-писана су Кривичним законом СФРЈ, као кривична дела против уставног урећења и безбедности СФРЈ. Али, Хрватска више не признаје и не поштује уставно урећење СФРЈ, територијалну целовитост Југославије и њену без-бедност. Она је на путу отцепљења и стога је разумљиво да жели спречити примену Кривичног закона СФРЈ. Уставни суд Југославије доноси решење на основу члана 379. Устава СФРЈ, Влада Хрватске одлуку о непримењивању тог решења.

Противно Уставу СФРЈ и супротно савезним законима (Закон о осно-вама система државне безбедности, Закон о вршењу унутрашњих послова из надлежности савезних органа управе и Закон о општенародној одбрани), Законом о изменама и допунама Закона о унутарњим пословима, Хрватска оснива Збор народне гарде, као професионалне оружане формације чисто војног усгројства. У ствари, тим законом Хрватска је форм^Гсопствену оружану силу, изван оружаних снага СФРЈ. Сличност 1а Словенијом и овде је случајна! Збор народне гарде је зачетак и језгро будућих оружаних снага Хрватске. Збор народне гарде, по оцени Уставног суда Југославије, јесте типична паравојна формација, односно паравојска. Због тога је Уставни суд Југославије, у смислу члана 379. Устава СФРЈ, издао нарећење о обустави извршења појединачних аката и радњи које се предузимају по наведеном закону Хрватске. То, у ствари, значи да се Збор народне гарде, као проти-вуставна паравојска, има разоружати и распустити. Хрватска се због тога не узбућује, а савезна држава оклева, тактизира, или нема смелости да изврши своје уставне обавезе, тј. да разоружа противуставно образовану паралелну оружану силу, односно паравојску на јединственој територији једне суверене државе.

Формирање Збора народне гарде пратила је суспензија савезних закона: Закона о војној обавези, Закона о општенародној одбрани, Закона о војним судовима и Закона о војном тужилаштву. Сасвим разумљиво, свима

31

1агт4п- Хгтатска се спрема за отцепљење и припрема законодавство нове, неТавиоте пожаве То ће се, уосталом, потврдити октобра 1991, усвајањем Уставне оплуке о суверености и самосталности и Декларације о проглашењу суверености и самосталности Републике Хрватске. У исто време, донесен Је и пакет" закона новопроглашене независне хрватске државе. Југословен-ска народна армија већ је била проглашена окупаторском војском и блокирана у касарнама.

Уставни СУП Југославше поништиће не само одлуке Владе Хрватске о с у с п е н з ш и наведених савезних закона, него ће и укинути, у целини, Уставну ошпто о суверености и самосталности Републике Хрватске и одредбе опељка Ш ст 2 и 4 одељка IV ст. 2 - 10. и одељка V Декларације о про-глашењу суверене и самосталне Републике Хрватске. Уставни суд Југо-славше (е нашао да поменута уставна одлука и декларација нису сагласне са Уставом СФРЈ , ер по њима Хрватска није више у саставу СФРЈ, једнострано се мењшу државне границе СФРЈ и противуставно остварује право једног наоода на самоопредељење, чиме се други конститутивни народи Југо-славије доводе у неравноправан положај.

Октобоа 1991 године, Сабор Хрватске отвориће већ припремљени пакет" закона кошма се потпуно заокружује уставни поредак Хрватске као

независне државе О садржају тога пакета и његовој несагласности са Уставом СФРЈ као и о супротности са савезним законима, речито говоре оплуке Уставног суда Југославије, садржане у овој збирци. Закон о склапању и извошавању мећународних уговора, Закон о путним исправама хрватских пожављана Закон о хрватском држављанству, Закон о слободним зонама, Пашнски закон Закон о царинској служби, Закон о царинској тарифи, З а к о н о коетању и боравку странаца, Одлука о признавању Републике Сло-вени\е као сувеоене и самосталне државе итд. потврђују да се Република Ховатска већ увелико понаша као засебна, суверена држава. Уобличавајући сопстаени правни поредак Хрватске, која се одваја од СФРЈ, Сабор Ховатске ставиће „изван снаге на територију Хрватске" серију савезних закона али ће у исто време, сијасет савезних закона преузети, да би се у Ховатскот примењивали „као републички закони". Направљено је ту и низ ппавних акообација и бесмислица, али треба бити добронамеран и разумети пороћајне мукеТна путу остварења „повијесног права хрватскога народа на

пуну државну сувереност". Уставна одлука о суверености и самосталности Републике Хрватске и

Пеклаоапија о пооглашењу суверене и самосталне Републике Хрватске означиле С У V ствари, промену уставног урећења СФРЈ и отцепљење Хрватске односно њен излазак из СФРЈ. Пакет закона о којем је било речи само 1е слепио тај правац, односно комплетирао правни поредак посебне пожаве А одлука Сабора Хрватске од 8. октобра 1991, управо ролазећи од навепене уставне одлуке и декларације које су усвојене 25. јуна 1991, само ће потвопити оно што је већ ураћено. На основу те одлуке Сабора „Република Хпватска оп пана 8 листопада 1991. године раскида државно-правне везе на темељу којих \е заједно са осталим републикама и покрајинама творила посапашњу СФРЈ" „одриче легитимитет и легалитет свим тијелима досадашње федерације - СФРЈ" и „не признаје ваљаним нити један правни

32

акт било којег тијела које наступа у име бивше федерације - СФРЈ". Ова, пос-ледња, одлука Сабора Хрватске донесена је 8. октобра, полазећи и од тзв. Брионске декларације о мирном решавању југословенске кризе. Хрватска је увек поштовала своје преузете обавезе! То се види и по поштовању Устава СФРЈ и начину изласка из Југославије!

След збивања и овде показује да су, претходно, с правом цитирани Шекспир и Његош.

Иако није у непосредној вези с овом збирком, поменимо овде, сасвим укратко и успут, да су одлука Скугаптине Словеније, од 7. октобра 1991, и одлука Сабора Хрватске, од 8. октобра 1991, биле предмет разматрања на седници Савезног извршног већа и Председништва СФРЈ. Савезно извршно веће, на седници одржаној 9. октобра 1991. године, истакло је да „следећи доследно ставове које је раније заузимало о општим актима и практичном понашању државних органа Републике Словеније и Републике Хрватске, а посебно ставове заузете на седници од 25. јуна ове године, Савезно извршно веће сматра да су поменуте одлуке Скупштине Републике Словеније и Сабора Републике Хрватске, које се односе на проглашење тзв. самостал-ности и независности, односно отцепљење од Југославије, једностране и про-тивуставне, и као такве не могу производити никакво правно дејство. Те, једнострано донете одлуке представљају директан напад на суверенитет, територијални интегритет и међународно-правни субјективитет СФРЈ, односно њима се насилно мењају државне међународно признате границе Југославије". Савезно извршно веће, дакле, доследно следи своје ставове о практичном понашању државних органа Словеније и Хрватске, а прак-тична понашања државних органа Словеније и Хрватске довела су до сецесије тих република. Одлуке државних органа Словеније и Хрватске „не могу производити никакво правно дејство", али је до тог дејства ипак дошло. Те одлуке су „директан напад на суверенитет, територијални интегритет и мећународно-правни субјективитет СФРЈ", њима се „насилно мењају држав-не мећународно признате границе Југославије". Савезно изврпшо веће, по Уставу СФРЈ, „одговорно за стање у свим обласгима друштвеног живота, за спровоћење политике и извршавање савезних закона", као и за извршење одлука Уставног суда Југославије, „упознаће о овим својим ставовима", то јест о директном нападу на суверенитет, територијални интегритет и насил-ном мењању државне границе, „Скупштину СФРЈ, Председништво СФРЈ и владе, односно извршна већа у републикама" (свакако, посебно владе Сло-веније и Хрватске!). И не само то. Доследно својим ставовима, Савезно извршно веће „обавестиће о својим ставовима председавајућег Хашке кон-ференције о Југославији, чланице Европске заједнице и друге чланице Уједињених нација".24 Заиста доследно и делотворно! А Председништво СФРЈ, на седници одржаној 11. октобра 1991 трећи, односно четврти дан после директног напада на територија^ни интегритет и насилног мењања државне границе!), „оценило је и поново истиче да су републике Словенија и Хрватска прогласиле своју самосталност и сувереност једностраним, про-

2 4 Ставови СИВ о одлукама Словеније и Хрватске о отцепљењу, „Борба", Београд, 11. октобар 1991. Сви курзиви цитираног текста су моји - М.Б.

3 33

тивуставним актима који не могу да ироизводе непосредне усшавно-иравне последице" Једностраним сецесионистичким актима Словенија и Хрватска ттрттшп \гт>ожава\ч територијални интегритеш Југославије, која је ?епина^ећ4аоогаоправно признати субјект, чији су и ове републике сас-тавни пео" И не само то. Председништво СФРЈ сматра да те одлуке „дирек-тго^оожавају рад Мећународне конференције о Југославији коју су, иначе, тпажила и за Њ У се посебно залагала руководства оведве реиублике". По ш?ени Поелсепншптва „коректно је" према учесницима Мећународне кон-лТомпиРе о Југославији „да се поштује мораторијум у погледу примене сеиесионистичких аката док ова конференција траје". „Пјевуцка стара и отоцана грамофонска плоча с мотивом познатог Травијатиног шлагера: Збогом лијепи дани" (М. Крлежа).

Ппепсепништво СФРЈ сматра да „све савезне институциЈе... треба да остваое континуитет свога рада, у интересу оних народа и република Ч И Ј И

поепставншш учествују у њиховом раду" и да „донесу одлуке које су неопхопне па би се заштитили интереси оних народа, односно република «3* Гте институпије - нпр.) представљају, од последица насилне и против-

с̂тавне сепесше^овеније и Хрватске".25 Сецесија је већ призната. „Од узвишеног до смешног само је један корак" (Наполеон I).

Отпепљење Македонше припремано је уз мање медијске промоциЈе. На П У Т У сепесше Македонија јеГдо самог изласка из састава СФРЈ, донела зГатно^ање прописа о нулификацији савезног устава и савезног законо-павства него што су то учшгале њене претходнице - Словенија и Хрватска. Ова збиока садржи само једну одлуку Уставног суда Југославије о оцењи-ВГЊУ уставности огаптег акта Македоније донесеног у циљу отцепљења те пепублике од Југославије. Реч је о одлуци тога суда о оцени уставности Дек-лаоапиГе о суверености Социјалистичке Републике Македоније. Дек-лаоапи а 1е лонесена 25. јануара 1991. Декларација полази од „независности и теоитоошалног интегритета македонске државе", као да МакедониЈа ниЈе V саставу^СФРЈ и тиме не угрожава територијалну целовитост ЈугославиЈе, ниш \е и сама саставни део. Она истиче „право македонског народа на самоопоепељење укључујући право на отцепљење", као да то право немаЈу и П О У Г И конститутивни народи Југославије. Пренебрегава се принцип по

' коме се јешшстраним противуставним актом, односно једностраном вољом Собоања Македонше не може разбијати савезна држава, настала сагласном вољом свих њених конститутивних народа. Македонија, исто као и Слов-ениЈа и Ховатска V први план истиче право народа на самоопредељење, али тГпоаво користи за отцепљење републике чланице савезне државе, коЈа Гпепублика^ ш\е и не може бити субјект права на самоопредељење. Народ Је ™ ™ о поава на самоопредељење, а не република. Изгледа да су македон-^7сепаоатисти нешто научили од сецесиониста у Словенији и ХрватскоЈ. М о ж п а С У због тога учења нешто и каснили за Словенијом и Хрватском. Поема Пекларацији о суверености Македоније, „политички, привредни и правни систем Сбцијалистичке Републике Македоније темељи се на Уставу

25 П и р и р гтааови Поелседништва СФРЈ поводом проглашења самосталности ре-Оублика

Хр7аШкеиСловени^ Београд, 12. октобар 1991. Сви курзиви цитираног текста су моји - М.Б. 34

СР Македоније и републичким законима", а „савезни закони и други савезни прописи и општи акти примењују се на територији СР Македоније, уколико нису у супротности са Уставом СР Македоније, републичким законима и одлукама Собрања којима се остварује суверенитет СР Македоније". Нев-ероватно је откуда толика сличност са сличним актима Словенше и Хрватске, посебно са текстом Декларације о суверености државе Републике Словеније. Чак је и назив исти као код словеначке декларације. Пука случа-јност! Али, зашто бити малициозан.

Уставни суд укинуо је само одредбе чл. 2. и 5. Декларације о суве-рености Социјалистичке Републике Македоније. Та декларација садржи, чини се, и друге одредбе које нису сагласне са Уставом СФРЈ. Уосталом' Уставни суд Југославије поништио је, односно укинуо идентичне или сличне одредбе садржане у другим општим актима који су били предмет уставних спорова пред тим судом. Овога пута то, на жалост, није учинио. Однос снага мењао се и у самом Уставном суду Југославије. Све се то, наравно прикривало различитим вићењем исте ствари и различитим правним схватањима, „Свест без савести само је рушевина духа" (Рабле).

Седамнаестог септембра 1991. године, Собрање Републике Макепонше (Македонија већ није „социјалистичка" република, иако је Устав Републике Македоније проглашен 17. новембра 1991) донело је још једну декларацију о сувереној и самосталној македонској држави. Њен назив је, истина, само -декларација. По овој декларацији, Македонија је - после референдума одр-жаног 8. септембра 1991. године, на којем су „граћани Македоније, на демократски начин, исписали нову страну у македонској многовековној историји заокружења самосталности и суверености Републике Македоније као суверене државе" - потпуно суверена и самостална држава с „мећуна-родно-правним субјективитетом". То је држава која .лоштује мећународне норме о односима мећу државама" и, свакако, „територијални интегритет" сваке државе, сем, наравно, Социјалистичке Федеративне Републике Југо-славије. Декларација уопште не помиње СФРЈ, па ни као „бившу фе-дерацију", односно „досадашњу федерацију - СФРЈ". Собрање Македоније не жели да копира Сабор Хрватске! И Македонија, дакле, остварује право на самоопредељење, односно право на отцепљење на основу тзв. граћанског референдума о сецесији! Македонски сецесионисти нису догматичари! „Сива је, драги пријатељу, свака теорија, а зелено је златно дрво живота" (Гете). После остварења словеначког ,,хиљадугодишњег сна" о независној дежели, „повијесног права хрватскога народа на пуну државну сувереност" и „македонске многовековне" тежње за „заокружењем суверене македонске државе" човек се, заиста, пита да ли је Југославија стварно постојала, и, ако јесте, који су народи ту државу створили и сачињавали!

Собрање Македоније донело је, 19. децембра 1991, Декларацију о мећународном признању Републике Македоније као суверене државе. Том декларацијом „Република Македонија, као суверена и независна држава тражи да буде мећународно призната" и „поздравља и у потпуности по-држава напоре ОУН преко генералног секретара и Савета безбедности за миран расплет југословенске кризе, укључујући и упућивање мировних снага УН". По мишљењу Арбитражне комисије, „Република Македонија задо-

3' 35

вољава услове предвићене смерницама које се односе на признавање нових држава у Источној Европи и Совјетском Савезу". Употреба назива „Маке-донша" не би, по мишљењу те комисије, требало да ствара неке веће проблеме тим пре што „употреба имена 'Македонија' не би требало да по-дразумева никакве територија^не претензије на рачун неке друге државе".

У ово1 збирци дата је и одлука Уставног суда Југославије о оцењивању уставности тзв. Уставне декларације о Косову као самосталној и равно-правној јединици у оквиру федерације (конфедерације) Југославије као равноправног субјекта са осталим јединицама у федерацији (конфеде-рацији) Том, тзв уставном деклараци ом, аутономна покрајина Косово про-глашена је федералном јединицом, самосталном и равноправном са репуб-ликама чланицама федерације, а албанска национална мањина („наро-дност") проглашена је народом, који, самим тим, према ауторима де-кларације и њеном слову и духу, има право на самоопредељење, укључујући и право на отцепљење. Уставни суд Југославије поништио је ту, тзв. уставну декларацију у целини, јер је утврдио да није у складу са Уставом СФРЈ и да, по свом укупном правом значењу,представља акт усмерен на отцепљење Кос-ова и Метохије од Србије и Југославије.

V Четврто поглавље збирке садржи: Одлуку Савезног извршног већа о

непосредном обезбећивању извршавања савезних прописа о прелажењу државне границе на територији Републике Словеније, Наредбу Савезног извршног већа о забрани успостављања такозваних граничних прелаза уну-тар територије СФРЈ, Одлуку Председништва СФРЈ о премештању јединица Југословенске народне армије са територије Републике Словеније у друге делове СФРЈ и Мишљење Уставног суда Југославије о Одлуци Председ-ништва СФРЈ о премепггању јединица ЈНА са територије Републике Слове-није у друге делове СФРЈ.

С обзиром на природу и значај наведене одлуке Председништва и мишљења Уставног суда Југославије као историјских извора, као и веома различите интерпретације тих докумената, чини се упутним укратко се осврнути и на збивања у којима је дошло до те одлуке Председништва СФРЈ. За разумевање тих докумената, без сумње су веома важне прилике у којима су они настали. Сагледавање контекста у којем је настала одлука Председ-ништва СФРЈ јесте и једини разлог што су у збирку унете наведене одлука и наредба Савезног извршног већа, које иначе нису биле предмет уставног спора.

Многе одлуке Председништва СФРЈ, донесене у периоду о којем је реч, изазивају, по нама, сумњу у погледу уставности, односно уставности и законитости То је, наравно, само лично мишљење. На то се може, истина, одговорити оном познатом латинском изреком: зИет 1е8ез Шег агта. Има ту доста истине. Али, овде је реч о праву, односно правном вићењу ствари, и то, превасходно у осврту на одлуку Председништва СФРЈ, због тога што је Уставни суд Југославије једино ту одлуку испитивао и о њој дао своје мишљење Једино та одлука Председништва је, стога, и ушла у ову збирку.

36

После тзв. „словеначких амандмана", посебно после доношења Осно-вне уставне повеље о самосталности и независности Словеније и Декла-рације поводом независности, Југословенска народна армија све више је V Словенији називана и, чак сматрана окупаторском и агресорском војском На основу те повеље и те декларације, као и других општих аката које ,е Скупштина Словеније усвојила 25. јуна 1991, Словенија је државну гранипу СФРЈ на територији Словеније и републичку границу са Хрватском про-гласила државном границом суверене државе Републике Словеније. Као да правни основ утврђивања државних граница уопште нше битан и као па се државна граница успоставља једностраним актом. Словенија је једностоа-ном вољом, односно једностраним и противуставним актом мењала међуна-родно признате државне границе суверене и међународно признате савезне државе Југославије. Тиме је, дакле, не само нарушавала Устав Соцшали-стичке Федеративне Републике Југославије, него и вређала норме међунар-одног права. А то, опет, значи да није имала правни основ за успостављање државних граница Словеније. „Границе ниједна држава не може постављати једнострано" (М. Бартош). Државна граница се успоставља сагласнопЉу воља суседних држава, а, неретко, и других држава, па и мећународним одређивањем граница. Државна граница, дакле, није производ једностоаног акта, већ резултат међународног признања. Словенија се на све то није освр-тала. Она је једнострано прогласила своје државне границе, а Законом о надзору над државном границом утврдила организацију и начин вршења надзора над прелажењем државне границе Словеније као и меое обезбеђења државне границе Словеније. Уз то је, насилним путем кренула на преузимање државне границе СФРЈ, преузимање царинарницаи других подручних органа савезне државе (царинарнице је већ била готово преу-зела, а царине, иако савезни приход, наплаћивала и задржавала као соп-ствени приход) и блокаду јединица и објеката Југословенске народне армије Ту је, наравно, и успостављање граничних прелаза унутар теритооше СФРЈ Савезно извршно веће је, тог истог 25. јуна, донело Одлуку о непосредном обезбеђивању извршавања савезних прописа о прелажењу државне гоанице на територији Словеније и Наредбу о забрани успостављања такозваних граничних прелаза унутар територије СФРЈ. Одлуку Савезног извршног већа требало је да спроведе Савезни секретаријат за унутрашње послове уз непосредну сарадњу са Савезним секретаријатом за народну одбрану како би се ангажовале и граничне јединице Југословенске народне армије за обезбеђивање државне границе и на граничним прелазима и у насељеним местима у пограничном појасу". Одлука о непосредном обезбеђивању извршавања савезних прописа о прелажењу државне границе на теритооиш Републике Словеније проблематична је, ' с гледишта њене уставности и законитости. Реч је, превасходно, о уређивању „ангажовања" јединица Југословенске народне армије. Обезбеђивање државне границе од стране јединица Југословенске народне армије било је уређено савезним законом, а употреба оружаних снага у миру у надлежности је Председништва СФРЈ као највишег органа руковођења и командовања оружаним снагама СФРЈ у рату и миру. Како је, у ствари, дошло до те одлуке Савезног извршног већа-ко је, заправо, њен идејни заговорник и архитект и, пре свега, шта је био

37

основни циљ и те одлуке и упућивања 2.000 војника у Словенију, ствар је посебног истраживања. То није предмет правне анализе, па ни овог увода. Но V спровоћењу те одлуке била је „ангажована" Југословенска народна аомија Уистину, ангажован је један мањи, полунаоружан одред војника. Штаб Врховне команде Југословенске народне армије (ваљда по одобрењу Врховне команде!) упутио је на државну границу, у циљу помоћи савезним органима у спровоћењу одлуке Савезног изврпшог већа, односно у циљу поеузимања вршења послова савезних органа у Словенији, свега 2.000 вотника Дошло \е до познатог немилог јунског сукоба 1991. године, у Слове-нији и његових трагичних последица. Историографија ће рећи свој суд о томе трагичноме догаћају, његовим стварним узроцима, разлозима, актери-ма и последицама.

Мере савезних органа на заштити суверенитета и територијалног интегоитета Југославије, Словенија је окарактерисала и прогласила агреси-,ом против „једне стране суверене државе". А, у ствари, нити је била нити је могла бити посреди агресија.*6 Није, такоће, могло бити речи ни о повреди начела неинтервенције, односно једностраном мешању у ствари друге државе у одрећеном интересу интервенијента. Реч је била о заштити неза-висности, суверенитета и територијалног интегритета Југославије, односно о вршењу уставних надлежности савезне државе.

Председништво СФРЈ донело је, после јунских догаћаја у Словенији, неколико одлука о „успостављању првобитног стања на граници СФРЈ", деблокирању [единица и установа ЈНА у Словенији и повлачењу оружаних састава територијалне одбране Словеније (читај: оружане силе Словеније) и других оружаних састава Словеније у мирнодопске објекте лоцирања. Све то, као што је познато, није дало никакве резултате у покушају „мирног решавања југословенске кризе".

ЈЛа позив југословенске владе (з1с!), министарска тројка Европске заједнице разговарала је, 7. јула 1991, на Брионима, са представницима свих страна ко1е су директно укључене у југословенску кризу" (курзив - М.Б.). Усвојена \е тзв. Брионска декларација о мирном решавању југословенске кризе Иако, наравно, није мећународни уговор, тзв. Брионска декларација била 1е ,лапир" на који су се „све стране" и „тројка" позивали, али га различито интерпретирале. „Циљ министарске тројке био је - како пише у декларацига - да створи одговарајуће услове за мирне преговоре измећу свих страна". Дакле, министарска тројка ствара „одговарајуће услове" за мирне преговоре измећу „свих страна које су директно укључене у југословенску кризу". Нејасно је које су то „све стране", а поготово је спорно које су све стране укључене у југословенску кризу. Битно је да се „министарска тројка", на лозив југословенске владе", непосредно умешала у решавање уну-трашњих шггања једне суверене државе. Брионска декларација, чији је духовни творац Европска заједница, предвиђа (Анекс I , тач. 2: безбедност на границама) „успостављање ситуације која је важила пре 25. јуна 1991", као и деблокаду свих јединица и објеката ЈНА, уклањање свих барикада на

1974. ^ В и д . дефиницију агресије: Резолуција Генералне скупштине УН, 3314, од 14. децембра

38

путевима и враћање свих средстава и опреме ЈНА. Али, та иста декларација утврћује да ће „контролу граничних прелаза преузети полиција Словеније" и да ће се „за време периода суспензије (од три месеца) обавити преговори да би се омогућио регуларан трансфер свих надлежности ЈНА на овом пољу". Према томе, све је јасно: на граници се успоставља стање које је важило пре 25. јуна, али граничне прелазе преузима полиција Словеније; јединице ЈНА имају се „безусловно повући у њихове касарне", с тим што ће се у року од три месеца постићи договор о „регуларном трансферу свих надлежности ЈНА на овом пољу". Према одлуци Савезног извршног већа, од 25. јуна, Савезни секретаријат за унутрашње послове „непосредно ће пре-узети, односно обезбедити обављање послова контроле прелажења државне границе", а у обезбећењу државне границе и на граничним прелазима и у насељеним местима у пограничном појасу ангажоваће се и ЈНА. Према Бри-онској декларацији, до које је дошло „на позив југословенске владе", то, као што је речено, изгледа друкчије. Југословенска народна армија има, дакле, противно Уставу СФРЈ, али сагласно с Брионском декларацијом, да напусти државну границу на територији Словеније. За узврат, ЈНА се обећава деблокада њених јединица и објеката у Словенији и „регуларан трансфер" из Словеније. Председнипггво СФРЈ, према декларацији, „мора имати пот-пуна овлашћења и играти своју политичку и уставну улогу, у погледу савезних оружаних снага". То је, свакако, потребно ради „регуларног транс-фера" ЈНА из Словеније! Словенија је поштовала тромесечни „период сус-пензије" само утолико што је одлуку о формалном прекиду сваке државно-правне везе са СФРЈ донела 7. октобра 1991. „Деактивација јединица Тери-торијалне одбране и њихов повратак у полазне тачке", како стоји у Брион-ској декларацији, односно демобилизација свих словеначких оружаних са-става, осим мирнодопског састава милиције, како стоји у одлуци Председ-ништва СФРЈ, од 12. јула 1991. године, није извршена. Одлука Председ-ништва СФРЈ, од 12. јула 1991. године, наређивала је „демобилизацију свих оружаних састава на територији СФРЈ, осим ЈНА и редовног мирнодопског састава милиције, односно полиције, до 18. јула 1991. године до 24,00 сати". Председништво СФРЈ, на седници одржаној 18. јула 1991, могло је само кон-статовати да „органи и састави Републике Словеније не поступају у складу са одлуком Председништва од 12. јула 1991. и одредбама заједничке декла-рације и њених пратећих докумената, усвојених на Брионима 7. јула 1991". Пошто је утврдило да „на границама није успостављено стање које је важило пре 25. јуна 1991. године", да „није извршена деблокада свих једи-ница и објеката ЈНА", да „нису враћена заплењена средства и опрема ЈНА", да „јединице територијалне одбране Републике Словеније нису деактиви-ране и демобилисане", да се „регрути не упућују на одслужење војног рока у ЈНА" и да су „грубо нарушена елементарна људска права припадника ЈНА и чланова њихових породица", Председништво СФРЈ, „полазећи од своје поруке јавности фс!) и решености да без употребе силе обезбеди нормалне услове за живот и рад припадника ЈНА стационираних у Републици Сло-венији", донело је Одлуку о премештању јединица ЈНА са територије Репу-блике Словеније у друге делове СФРЈ. Премештање команди, јединица и

39

установа ЈНА имало се извршити у року од три месеца. Дакле, Устав СФРЈ је поврећен, али је поштована тзв. Брионска декларација.

Мишљења о Одлуци Председништва СФРЈ о премештању јединица Тш-ословенске народне армије са територије Републике Словеније у друте прпове СФРЈ и последицама те одлуке могу, наравно, бити сасвим различита Она су то била непосредно по објављивању те одлуке у дневној штампи, а и касније, све до данас.

Г о б з т о о м на намену ове збирке, нас овде не занимају ни чисто поли-т и ч к и н и во1ни карактер те одлуке, па ни њене политичке и војне последице. ^ложавамо се само на правним питањима у вези с том одлуком. При томе, н а п а в н о не превиђамо везу права и политике. Али, у то овде не улазимо. Миптења о правној природи те одлуке могу се, у основи, свести на три глепипгта По првомгледишту, реч је о чисто политичком акту (тзв. „поли-т и ч т а акт" или акт владе") који не подлежи оцени уставности и законито-сти По П О У Г О М гледишту, посреди је појединачни акт у сфери командовања о г ^ а н и м снагама па, самим тим, Уставни суд Југославије није надлежан за т^егову опену По'трећем гледишту, у питању је општи правни акт К О Ј И

поплежиопењивању уставности, односно уставности и законитости. Уставни слт Јотославше нше стао ни на Једно од о в и х становишта. Уставни суд Југо-славиЈе испитивао је правну природу наведене одлуке и при томе се држао ^ а в а СФРЈ Суд је откривао право значење релевантних уставних норми и поавозначење наведене одлуке, односно међусобни однос тих значења. П П Ј П Л С У Поепсепништва СФРЈ мерио је, дакле, правом, а не политиком. Уосталом политичка питања, где год је то могуће, треба мерити правом и оешавати'као правна питања. „Боље је - пише Р. Лајбхолц - да се правни с п о п о в и политичког карактера не решавају искључиво политичким путем, т ? боље \е када о њима одлучује независна инстанца, оријентисана на поаво Тиме што се уставни судови оријентишу на право, и то искључиво на поаво они уносе мир и у политичку сферу... Уставно судство модерне уставне пожаве без обзира што му је предмет политичко, живи у ствари од поава и то 1едино од права".27 Уставни суд је нашао да наведена одлука Ппепсепништва СФРЈ није искључиво такав политички акт који се не може мТоити поавом Друго, Уставни суд Југославије је утврдио да та одлука Поептепништва СФРЈ, по својој природи и досегу, има карактер огаптости; паиГеГпа 1е посреди општи, а не појединачни акт. Треће, Уставни суд је утвр-пио па Ошгука Председништва о премештању јединица ЈНА са териториЈе Р е п у б л и к е у поуге делове СФРЈ није објављена на начин утврћен Уставом СФРЈи савезним законом. Услов ступања на снагу општег акта јесте његово обЧављивање V службеном гласилу. Општи акт који није објављен на про-писан начин није перфектан правни акт, није део позитивног права и као такав не може производити п р а в н о дејство. Необјављен општи акт остаЈе ма^оијалга ак? (радња). Према томе, пошто наведена одлука Председ-нипггва СФРЈ није објављена у службеном гласилу СФРЈ, Уставни суд Југо-славије је нашао да није реч о општем правном акту који подлежи

^Нанела модерне уставне државе, „ Архив за правне и друштвене науке, Београд, 1-2/1%9.

40

оцењивању уставности, односно уставности и законитости. Пошто није имао основа да покрене поступак за оцењивање уставности и законитости, а утвр-дио је да је посреди флагрантна повреда савезног устава и неколико савезних закона, Уставни суд је сматрао својом уставном обавезом да о томе, у смислу члана 376. Устава СФРЈ, упозна Скупштину СФРЈ.

Иако је сваком лаику јасно да је оружана сила једне државе раз-мештена на целој њеној територији, Уставни суд није испитивао размештај команди, јединица и установа Југословенске народне армије на територији СФРЈ, лоцирање ЈНА у Словенији, па тиме ни дислоцирање 14. и 31. корпуса у делове СФРЈ изван територије Словеније. Међутим, ЈНА као оружана сила свих народа Југославије имала је уставну обавезу да штити суверени-тет, независност, територијалну целокупност и уставно уређење Југо-славије, а у Словенији је све то било не само угрожено, него насилно и противправно погажено. Словенија је насилно и противуставно променила државне границе СФРЈ, иако о промени границе СФРЈ одлучује Савезно веће Скугаптине СФРЈ, уз сагласност свих република и аутономних покра-јина. Безбедност и заштита државне границе СФРЈ била је дужност ЈНА, утврђена, сагласно Уставу СФРЈ, савезним Законом о прелажењу државне границе и кретању у граничном појасу. Неприкосновено је и неотуђиво право и дужност народа и грађана СФРЈ да бране суверенитет, независност и територијалну целокупност СФРЈ. Одбрана земље је неприкосновено и неотуђиво право и највиша дужност и част сваког грађанина. Војна обавеза грађана је, по Уставу СФРЈ, општа, а одлуком Председништва СФРЈ те обавезе ослобађају се Словенци и припадници других националности с пре-бивалиштем у Словенији. Одлуком Председништва СФРЈ не може се став-ити ван снаге пропис Савезног изврпшог већа. Председништво СФРЈ имало је право да пропис Савезног извршног већа од општег политичког значаја, пре његовог објављивања, задржи од извршења. У том случају одлуку је доносило надлежно веће Скупштине СФРЈ. Председништво СФРЈ није Одлуку Савезног извршног већа о непосредном обезбеђивању извршавања савезних прописа о прелажењу државне границе на територији Републике Словеније задржало од извршења, а та одлука Савезног изврпшог већа про-писује и ангажовање граничних јединица Југословенске народне армије за обезбеђивање државне границе и на граничним прелазима и у насељеним местима у граничном појасу. Одлука Савезног извршног већа правно обаве-зује. Наведена одлука Председништва СФРЈ правно не обавезује. Прак-тично, пак, одлука Председништва СФРЈ онемогућује ангажовање ЈНА у спровоћењу те одлуке Савезног изврпшог већа. Истина, и сама „југословен-ска влада", као што смо показали, тзв. Брионском декларацијом, одрекла се сопствене одлуке. Уосталом, није то једина одлука савезних органа која је, на основу тзв. Брионске декларације (историографија тек има задатак да истражи како је до те декларације дошло, ко је све учествовао у њеном обликовању и доношењу, ко је све ставио потпис на текст декларације итд.) и других сличних „миротворних" декрета проистеклих из „добрих услуга" и „медијација" Европске заједнице, остала само пуко парче хартије, папир-нати пропис. Но, оставимо то по страни. Све што је речено потврђује да је Уставни суд Југославије, дајући Скупштини СФРЈ мишљење о Одлуци Пред-

41

седништва СФРЈ о премештању јединица ЈНА са територије Словеније у друге делове земље, остао у оквиру права, односно Устава СФРЈ и својих уставних надлежности.

VI Пето поглавље збирке садржи писмо које је Уставни суд Југославије

доставио Савезном секретаријату за иностране послове као своје мишљење о питању које је лорд Карингтон, председавајући Хашке конференције о Југославији, поставио Арбитражној комисији.28 да ли је у СФРЈ извршена сецесија делова територије или је реч о распаду СФРЈ. Мишљење Уставног суда Југославије Савезни секретаријат за иностране послове требало је да упути Арбитражној комисији.

Пре него што дамо одрећене напомене о постављеном питању лорда Карингтона и мишљењу Уставног суда Југославије, сматрамо умесним рећи неколико речи о самој Арбитражној комисији.

Већ при самом установљењу Арбитражне комисије изневерена је и сама реч „арбитража". Уместо да чланове арбитражне комисије бирају „стране у спору", Декларација ванредног министарског састанка Европске заједнице о Југославији утврћује да ће састав Арбитражне комисије чинити пет чланова „изабраних мећу председницима уставних судова који постоје у земљама чланицама Заједнице". Ако се има у випу да је тада само пет члани-ца Европске заједнице имало уставне судове,29 онда је јасно да је Арби-тражна комисија унапред именована, од стране Европске заједнице. Али, министарски састанак Европске заједнице то не занима, па у Декларацији о Југославији предвића да ће два члана Арбитражне комисије бити „једно-гласно одрећена" од стране Председништва СФРЈ, а три члана ће бити именована од стране „Заједнице и њених држава чланица". Европској зајед-ници је унапред сасвим јасно да Председништво СФРЈ, с председником Стјепаном Месићем, Ое / а а о за председника Председништва СФРЈ иза-браним од стране Европске заједнице, притиском и непосредним учешћем „министарске тројке" на седници Председништва СФРЈ (у историји, без сумње, незапажен пример понижења једне суверене државе), неће моћи „једногласно одредити" два чланова Арбитражне комисије. Управо због тога је тако и утврдила у декларацији. Уз то, ваља рећи да је Европска зајед-ница, утврћујући једногласност у именовању чланова Арбитражне комисије од стране Председништва СФРЈ, директно повредила Устав СФРЈ и По-словник о раду Председништва СФРЈ. С тим повредама Устава и По-словника сагласило се, на жалост, и само Председништво СФРЈ. Наиме, Уставом СФРЈ било је утврћено да Председништво СФРЈ одлучује на начин утврћен Пословником о раду Председништва СФРЈ. Према Пословнику о

2 8 Арбитражна комисија као саветодавно тело Конференције Европске заједнице о Југославији установљена је Декларацијом ванредног министарског састанка Европске заједнице, 21. августа 1991, а потврђена на Конференцији Е З о Југославији у Хагу, 7. септембра 1991.

2 9 ГЕвропска заједница је, стварно, имала пет уставних судова (Француска, Италија, Немачка, Португал и Шпанија). Арбитражни суд Белгије није, у ствари, уставни суд, а председник тог суда је ипак именован за члана Арбитражне комисије. Зашто?

42

раду Председништва СФРЈ, за такав избор није била потребна једногла-сност. Али, Европска заједница се понашала као стварни арбитар, тачније насилник. А Председништво СФРЈ!? Насиље Европске заједнице потврћује и текст декларације по којем ће „у случају одсуства споразума о члановима које би требало да именује Савезно Председништво, њих одредити три члана именована од стране Заједнице". Све је „демократски", у стилу славне „министарске тројке". Није, ни њима, непознато да се Филип Македонски преко арбитраже „умешао у мећусобне" односе грчких државица и на тај начин постепено обезбедио своју хегемонију над Грчком" (М. Бартош), а да је у средњем веку папа био веома често стварни арбитар. О саставу Арби-тражне комисије говоре и следеће речи проф. др Бранислава Ивановића, судије Уставног суда Југославије, изречене на конференцији за пггампу у Уставном суду Југославије. Описујући свој сусрет са Бадентером, председни-ком Уставног савета Француске и председником Арбитражне комисије, Б. Ивановић каже: „Када сам у Паризу упитао ,првог човека' Арбитражне комисије зашто у њу не уће и председник Уставног суда Југославије, он је најпре затражио одговор које је националности наш председник. Рекао сам му да \е Србин. На то је он опет запитао зашто мислим да би га прихватили Хрвати и Словенци. А зашто ви очекујете да ће Срби прихватити Немца и Италијана, било је моје противпитање".30

Декларација Европске заједнице о процедури (поступку) Арбитражне комисије говори више него штуро. У декларацији стоји следеће: „Арби-тражна процедура у оквиру ове мировне конференције биће установљена на следећи начин. Одговарајуће власти ће своје разлике у гледањима поднети Арбитражној комисији од 5 чланова". Толико! Процедура је „начин живота права" (Маркс). „Форма је заклети непријатељ волунтаризма" (Јеринг). И пут до истине мора бити истинит. Али, Европску заједницу очито не занима истина. Процедура Арбитражне комисије омогућује насиље над правом.31 На састав и процедуру Арбитражне комисије писац ових редова указао је непо-средно по њеном установљењу, рекавши - у слободној новинарској интерпре-тацији - и следеће: „Уопште би се могло рећи да је и овде, као и иначе у последње време, Југославија стављена у положај да се са њом разговара као несувереном земллм, као да нема свој сопствени устав, уставне органе, па и уставно судство и чији се правни поредак распао".32

Европска заједница „искрено жели и залаже се за мирно решење југословенске кризе". Она „никада неће признати политику свршеног чина" и „промене границе путем силе". До промене границе може доћи само „мирним путем и кроз споразум". Отуда и сазивање Конференције о Југославији и „арбитражна процедура". Ко је стварни аутор и практични реали-затор поли-тике свршеног чина? Којим то мирним путем и споразумом је дошло до

3 0 „Борба", Београд, 28-29. децембар 1991. 3 1 0 процедури Арбитражне комисије, њеној намери да се претвори у арбитражни суд,

њеном преображају од саветодавног тела Конференције о Југославији у саветодавни орган председника Конференције, па, чак, и у политички саветодавни орган председника Савета Европске заједни^, види изванредну оцену проф. М. Креће, у већ цитираном Критичком осврту - Бадентерова Арбитражна комисија.

3 2 „Вечерње новости", Сарајево, 7. и 8. септембар 1991. ,3ечерн>е новости", Београд, 14.септембар1991.

43

промене државне границе СФРЈ на територији Словеније и Хрватске? Евоопска заједница, без сумње, мисли на административне границе феде-ралних јединица југословенске федерације. Европска заједница и њене члан-ице су запрепашћене нарастајућим насиљем у Хрватској" и „не могу скрштених руку посматрати како се крвопролиће у Хрватској повећава из дана у дан" Али, Европска заједница не жели да каже како је и зашто дошло до нарасгаућег насиља и крвопролића у Хрватској и ко су све актери тог насиља и тог крвопролића. Све то, ипак, Европској заједници не смета да у декларацши напише да је „дубоко погрешна политика српских нерегуларних трупа" које покушавају да проблеме решавају „војним средствима" и да Европску заједницу „још више забрињава чињеница да се више не може порећи да делови Југословенске народне армије пружају активну подршку српској страни". Хрватска, тако испада, није имала „нерегуларних трупа". То пгго је Уставни от Југославије утврдио и објавио да је Збор народне гарде паравојска, то Европску заједницу, као ни њену штићеницу, Хрватску, уогапте не тангира. То је, такорећи, ствар само Уставног суда тамо неке Југославије којаје у процесудезинтеграције или распада". Југословенска народна армија и од Европске заједнице већ се обележава као српска војска. Животиње се налазе по мирису! аозцеспонисти и нови светски картографи по примењеној дијалектици. Тако о мирном решавању југословенске кризе говори и дек-лаоацвда којом је установљена Арбитражна комисија као саветодавно тело Хашке конференције о Југославији. Тиме је Европска заједница, самим оснивачким актом Арбитражне комисије, једнострано састављеној комисији ставила до знања шта мисли о „странама које су директно укључене у југословенскукризу".

Питање о којем је Уставни суд Југославије дао своје мишљење односило се на сецесију. Реч је о питању које је, посредством лорда Карингтона, Арби-тражној комисији упутила Република Србија. То питање изворно је гласило: Да ли је сецесија легалан чин са становишта Повеље Уједињених нација и

других релева1ггних правних правила?" У формулацији лорда Карингтона -то питање, достављено на мишљење и Уставном суду Југославије, писмом Савезног секретаријата за иностране послове, број 9253/91, од 4. децембра 1991,гласилоје:

„Србија сматра да чињеница да су републике прогласиле или би желеле да прогласе независност или суверенитет, што представља или би представљало сецесију од СФРЈ, не угрожава постојање ове која ће продужити да постоји на други начин."

Друге републике, напротив, сматрају да није питање сецесије, већ да при^ствујемо дезинтеграпији или распаду СФРЈ под утицајем усклађене воЈједног броја републикаСОне сматрају да шест република треба да буду сматране као подједнаки наследници СФРЈ, а да ниједна измећу њих или било која група (република) мећу њима не може претендовати на то да буде настављач Џугославије) (курзив М.Б.).

Очито је да је питање које је поставила Република Србија промењено, опносно извитоперено. Интересантно је приметити да је сецесија резултат усклаћене воље једног броја република". Ту, заиста, већ има истине, без

обзира нато шта се хтело рећи. А шта је са правом народа на самоопре-

44

дељење? Очито, Европска заједница републике сматра титуларом права на самоопредељење. Уставни суд Југославије дао је мишљење о том питању у формулацији лорда Карингтона, односно у облику добијеном од Савезног секретаријата за иностране послове. Мишљење Уставног суда Југославије, намењено Арбитражној комисији, достављено је Савезном секретаријату за иностране послове, под Су. број 365/91, од 5. децембра 1991. С мишљењем Уставног суда Југославије упознато је Председништво СФРЈ. Да ли је Савезни секретаријат за иностране послове мишљење Уставног суда доста-вио Арбитражној комисији, односно да ли је Арбитражна комисија разма-трала то мишљење - остаје под сумњом. Проф. М. Крећа, у цитираном Критичком осврту, пише: „Уместо да затражи мишљење од савезних органа, посебно од Уставног суда СФРЈ, који је донео одлуку о противправности аката којима су проглашене 'независност и сувереност' Хрватске и Сло-веније, Арбитражна комисија је примила и узела у разматрање приватно мишљење С. Месића, самозвано дато у име Председништва СФРЈ". Арби-тражна комисија, међу субјектима с чијим се документима упознала у вези с Мишљењем број 1, наводи Уставни суд Југославије.

Уставни суд Југославије у свом мишљењу наводи које је све акте Сло-веније и Хрватске прогласио неуставним, односно поништио или укинуо као акте противправне сецесије. По мишљењу Уставног суда Југославије, „акти Републике Словеније и акти Републике Хрватске о проглашењу суверености и самосталности тих република" представљају „акте сецесије". У свом мишљењу Уставни суд истиче и следеће: Југославија није уговорна зајед-ница суверених држава. Стога се не може говорити о распаду Југославије отказивањем уговора којим је таква заједница створена. Југославија није створена као савез суверених и самосталних држава у облику република југословенске државне заједнице, већ као савезна држава народа Југо-славије и њихових република. Стога је сваки републички акт којим се репу-блика проглашава сувереном и самосталном државом - противуставна про-мена државног уређења Југославије, тј. акт сецесије, који, по одлуци Уставног суда Југославије, не може производити правно дејство.

О распаду, односно дезинтеграцији Југославије може се говорити само као о последици неуставних аката појединих република о проглашењу њихове суверености и самосталности. Таквим, неуставним актима не може се, наравно, довести у питање опстанак Југославије као савезне државе све док у тој заједници остају најмање две републике".

Арбитражна комисија, доследна ставу Европске заједнице, која ју је именовала, утврђује да је „СФРЈ у процесу распадања". Дајући правна миш-љења, Арбитражна комисија прихватила је чак и терминологију Европске заједнице. Европска заједница, па и Арбитражна комисија, не желе да го-воре о сецесији, што је и разумљиво. Правна природа сецесије и њене правне последице у међународном праву не уклапају се у рачунице светских сил-ника, посебно у политички циљ Европске заједнице. Стога и сецесионисти и Европска заједница, као и Конференција о Југославији и Арбитражна ко-мисија, упорно инсистирају на „процесу дезинтеграције или распада", од-носно „процесу растакања" СФРЈ, а за субјекте права на самоопредељење

45

проглашавају републике чланице СФРЈ. Просто је невероватно како је Арбитражна комисија, састављена од угледних европских правника, могла да да такво једнострано, правно неутемељено и погрешно мишљење. Шех езг 1ех Хоаиепз. А чланови Арбитражне комисије, судије и челници уставних судова својих земаља, срозавају право до слуганства Европској заједници. Као да противправна и насилна сецесија није разбијање, разарање и рушење, а распадање, односно растакање путем сецесије - разарање, растурање, уништавање веза и разбијање државе. Зар Арбитражна комисија, заиста, мисли да се разбијање једне суверене државе, чланице Уједињених нација своди на терминолошко питање, на које се одговор даје злоупотребом права и произвољним правним јуристерајима? Али, Арбитражна комисија даје пристрасна политичка, а не правна мишљења. Грубом инструменатализаци-јом права и прозаичним јуристерајима, та комисија покушава да „правно" образложи политички циљ Европске заједнице - рушење СФРЈ. Политички циљ Европске заједнице намерно је заоденут у израз ,дезинтеграција" („рас-пад", „растакање"). Европска заједница, као и сецесионисти, користи ту тер-минологију за растурање Југославије, признање сецесионистичких република као независних држава и оспоравање међународно-правног кон-тинуитета Југославије. Из растурених делова, односно безличне масе, талога насталог из труљења СФРЈ могу, по вољи Европске заједнице, нас-тати нове државице које, преко шалтера Европске заједнице, треба да затраже међународно признање. Европска заједница, наравно, задржава себи право да оцењује испуњење услова за признање нових држава на прос-тору бивше СФРЈ. Респектујући политички циљ Европске заједнице, Арби-тражна комисија не жели се упуштати ни у стварна збивања на тлу СФРЈ ни у међународне норме о континуитету државе у случају отцепљења дела њене територије. И то је разумљиво, јер би у том случају морала дати одго-вор на питање легалности и правних последица сецесије са становишта међународног права. А то би, опет, значило признање међународно-правног континуитета, односно непрекинутог субјективитета Југославије у међуна-родним односима, па тиме и у Уједињеним нацијама.

Арбитражна комисија истиче да је „узела у обзир" да „иако је СФРЈ до сада задржала своју међународну индивидуалност, нарочито у међународ-ним организацијама, републике су изразиле своју жељу за независношћу". Речи „до сада", нису никако случајне у цитираној реченици. То показује целокупно резоновање Арбитражне комисије и њен закључак о „процесу распадања СФРЈ", решењу „државног наслеђа које се може јавити као резултат процеса" распадања и „вољи република које то желе, да раде заједно на формирању нове асоцијације". Отуда су републике које су „изра-зиле своју жељу за независношћу" главна брига и Арбитражне комисије. Републике су, иначе, рефрен у свим мишљењима Арбитражне комисије. Сецесионистичке републике су главни ослонац и разлог правних обра-зложења мишљења Арбитражне комисије о распаду СФРЈ. Арбитражна комисија „узима у обзир да" су „републике изразиле своју жељу за независ-ношћу". Ако је, чак, и о републикама реч, то јест ако се кршењем међуна-родног права република проглашава за титулара права на самоопредељење,

46

онда Арбитражна комисија треба да одговори на питање: које су то репуб-лике и на који начин, „изразиле своју жељу за независношћу".И, посебно: да ли републике чланице СФРЈ могу изражавати аутентичну политичку вољу народа, као титулара права на самоопредељење?; да ли сви конститутивни народи Југославије имају једнако право на самоопредељење?; да ли админис-тративне границе југословенских република могу бити једнострано про-глашене државним границама и постати препрека остваривању права српског народа на самоопредељење? У та и таква круцијална питања југо-словенске збиље, Арбитражна комисија не жели да се упушта. Али је, неза-висно од искуствених чињеница и норми мећународног права, „убећена" да у СФРЈ није реч о сецесији, већ о труљењу вештачке балканско-комунистичке творевине. Сецесија као облик и начин разбијања СФРЈ није заоденута само у фразу „растакање СФРЈ", већ и у флоскулу „жеља република за незави-сношћу". Дакле, нема сецесије. Постоји „жеља за независношћу". Нема права народа на самоопредељење. Постоји „жеља република за независ-ношћу".

Арбитражна комисија се, тобож, руководила мећунараодним правом. Мећутим, та комисија нигде не наводи на којим нормама и принципима мећународног права заснива своје мишљење, односно не даје своје тумачење релевантних норми и принципа из којих логично следе њени закључци. Стога њена образложења утврћеног мишљења нису ни „питијска обра-зложења". Комисија не нуди ни норме ни принципе на којима заснива своја мишљења, а камоли своја гледишта о правом значењу релевантних норми и принципа мећународног права. Отуда њена мишљења изазивају осећање поруге праву. Основна премиса закључака Арбитражне комисије јесте жеља сецесионистичких република за независношћу, изражена на граћанским референдумима. При томе, Арбитражну комисију не занимају референдум српског народа у Хрватској и референдум српског народа у Босни и Херце-говини. Ти референдуми се чак и не помињу. Истина, Арбитражна комисија просто констатује да је „српска заједница у Републици Босни и Херце-говини" оспорила важност „резолуције о суверенитету усвојене у Парла-менту 14. октобра 1991". Оспоравање важности једног неуставног документа Скупштине Босне и Херцеговине од стране једног од конститутивних народа Босне и Херцеговине за Арбитражну комисију је сасвим безначајно и правно потпуно безвредно. То „оспоравање важности" сецесије Босне и Херцеговине од стране српског народа заслужује само пуку констатацију, јер је Босна и Херцеговина „изразила своју жељу за независношћу". Но, и то је разумљиво; а, с гледишта Арбитражне комисије и оправдано, јер је управо та иста комисија српски народ у Босни и Херцеговини прогласила национал-ном мањином.

Суверена држава, чланица Уједињених нација, па тиме и Југославија као суверена држава и чланица Уједињених нација, по мећународном праву, задржава мећународно-правни континуитет и после отцепљења извесних њених делова, односно умањења њене територије. Југославија је и после отцепљења одрећених њених република задржала све битне атрибуте које мећународно право веже за мећународно-правни континуитет државе.

47

Арбитражној комисији је то, без сумње, познато. Али, то, нажалост, не кореспондира с политичким циљевима Европске заједнице. С обзиром на намере Европске заједнице и усмереност Арбитражне комисије, груба инструментализација права је неминовна. Самим тим, природно је и избе-гавање консултовања релевантних норми и принципа мећународног права, као и увида у досадашњу примену правила мећународног права у случа-јевима отцепљења делова територије државе чланице Уједињених нација. Да се Арбитражна комисија упустила у такво разматрање сецесије онда, свакако, не би могла заобићи и пренебрећи ни правна правила која је усвојио Шести (правни) комитет Генералне скупштине Уједињених нација о мећународно-правном континуитету чланица Уједињених нација у случају отцепљења дела њене територије. Наиме, поводом раздвајања Индије на две државе - Индију и Пакистан, и пријема Пакистана у Уједињене нације, Први (политички) комитет Генералне скупштине Уједињених нација поставио је Шестом (правном) комитету Генералне скупштине начелно питање:

„Која су правна правила којима би требало да се подвргну у будућности, за пријем у Организацију Уједињених нација, држава или државе које ће настати у мећународном животу, поделом државе чланице УН?".

Дајући одговор на постављено питање, Шести комитет је, 6. и 7. окто-бра 1947, утврдио следећа три основна правила:

„1. По општем правилу, сагласно је начелима да се претпостави да држава, чланица Уједињених нација, не престаје да буде њихова чланица простом чињеницом да су њен састав или њене границе претрпеле промене и да се сматра да права и обавезе које поседује ова држава у својству члан-ице Уједињених нација престају да постоје само нестанком државе као правне личности признате у мећународном поретку.

2. Када је створена нова држава, било какви да су територије и становништво које је сачињавају, чинили или не чинили део државе чланице Уједињених нација, ова нова држава може се у систему предвићеном Пов-ељом користи статусом чланице Уједињених нација само уколико је фор-мално примљена као таква сагласно одредбама Повеље.

3. За остало, сваки случај треба да буде разматран као посебан случај".33

Колико је Арбитражна комисија пристрасна и некритична према ставовима Европске заједнице и колико су њена мишљења правно неуте-мељена и неаргументована, потврћује и њено мишљење о праву српског народа у Хрватској и Босни и Херцеговини на самоопредељење, које је, иначе, у најнепосреднијој вези са питањем: сецесија или распад (растакање). Пре свега, и овде је дошло до измене питања које је поставила Република Србија. Наиме, питање које је поставила Република Србија гласило је: „Ко је титулар права на самоопредељење са становишта мећународног права -нација или федерална јединица; да ли је право на самоопредељење суб-

3 3 С. Ђорћевић и др., Грађа међународног јавног права, књ. I, .Дневник", Нови Сад, 1988, стр. 186.

48

јективно колективно право или право територије?". У формулацији лорда Карингтона то питање је гласило: „Да ли српско становништво у Хрватској и Босни и Херцеговини, као један од конститутивних народа Југославије, има право на самоопредељење?".

Арбитражна комисија, по нама, не одговара ни на питање у форму-лацији лорда Карингтона. Иако је у основи изменио питање које је по-ставила Република Србија, лорд Карингтон, ипак, говори о „српском становништву у Хрватској и Босни и Херцеговини" и поставља питање да ли то „српско становништво" има право на самоопредељење. Арбитражна комисија се не упушта у то да ли је „српско становништво у Хрватској и Босни и Херцеговини" део једног, српског народа у Југославији и, у исто време, један од конститутивних народа Хрватске, односно Босне и Херце-гвине, а не просто недефинисано становништво. Она то чини из простог разлога што би у том случају морала или признати „српском народу у Хрватској и Босни и Херцеговини" право на самоопредељење, или просто побијати историјске чињенице, што је, свакако, веома тешко и за једну при-страсну арбитражу. Избегавајући прави одговор на суштинско питање, Арбитражна комисија се бави конструкцијама. Отуда не чуди ни то што у аргументацији свог мишљења о том питању, Арбитражна комисија каже и ово: „Уколико у оквиру једне државе постоји једна или више конститу-тивних група, једна или више етничких, верских, језичких заједница, ове групе имају, у складу са мећународним правом, право на признање њиховог идентитета". Шта је то, у контексту постављеног питања, „конститутивна група"? Откуда сада верска и језичка заједница у вези са правом нације на самоопредељење? Питање није било то да ли српски народ у Хрватској и Босни и Херцеговини има „право на признање идентитета", него да ли, као конститутивни народ, има право на самоопредељење. Из погрешне премисе нужно резултира погрешан закључак. У случају мишљења број 2 Арби-тражне комисије рекли бисмо слободно да је реч о злонамерном закључку. То није правно, већ чисто политичко резоновање и закључивање у складу са ставовима и погледима Европске заједнице. Отуда и став Арбитражне комисије да „српско становништво у Босни и Херцеговини и Хрватској има право да ужива сва права призната мањинама и етничким групама међуна-родним правом и одредбама Нацрта конвенције конференције за мир у Југо-славији од 4. новембра 1991. године на чије су се спровођење обавезале републике Босна и Херцеговина и Хрватска". Тако, према „правном" схватању Арбитражне комисије, српски народ, као.део корпуса српског на-рода конститутивни народ у Југославији, а у Босни и Херцеговини један од три, односно у Хрватској један од два конститутивна народа тих република, добија статус националне мањине у Босни и Херцеговини и Хрватској. Али, зато се српском народу у Босни и Херцеговини великодупшо обећавају права призната одредбама Нацрта конвенције за чије су се „спровођење обавезале републике Босна и Херцеговина и Хрватска"! Мишљење Арби-тражне комисије логично се уклапа у, речима М. Крлеже, свеукупни „лавеж паса, ротација, мегафона, папига, мајмуна и топова" у југословенској збрци, односно „мирном решавању југословенске кризе".

4 49

Од стварања југословенске државе, 1918. године, српски народ је био конститутивни народ те државе, а српски народ у федералним јединицама Југославије - Босни и Херцеговини и Хрватској, од самог њиховог стварања, један од конститутивних народа тих федералних јединица.34 Свеједно, Арби-тражна комисија сматра да је српски народ у Босни и Херцеговини национа-лна мањина, односно да га, први пут у његовој историји, треба свести на националну мањину35 по мерилима Арбитражне комисије, Хашке конфе-ренције и Европске заједнице. Пошто у Босни и Херцеговини ниједан од њена три конститутивна народа нема апсолутну већину, поставља се питање да ли то Европска заједница жели у Босни и Херцеговини државу припад-ника три националне мањине, или муслимански и хрватски народ у Босни и Херцеговини, ипак, нису националне мањине? Чини се да је статус национа-лне мањине у Босни и Херцеговини резервисан само за српски народ, иако је српски народ у Босни и Херцеговини готово двоструко бројнији од хрватскогнарода у бившој републици Босни и Херцеговини.

Стварање муслиманско-хрватске федерације у Босни и Херцеговини, под покровитељством САД и њеног председника, показује да је улога нацио-налне мањине у Босни и Херцеговини, заиста била намењена само српском народу. Стварно кретање, па и новије размишљање светских моћника, мећу-тим, потврћује да се насилне и вештачке конструкције Арбитражне коми-сије не могу одржати. Претварање у националну мањину једног народа, народа који је створио југословенску државу, па и њену федералну јединицу, не може се извести декретима силних и правним мишљењима било које арбитраже. Живот је много јачи и богатији од сваког правног схватања и тумачења, па и од мишљења Бадентерове Арбитражне комисије.

3 4 Према Одлуци АВНОЈ-а о изградњи Југославије на федеративном принципу Југославија се изграћује и изградиће се на федеративном принципу, који ће обезбедити пуну равноправност Срба, Хрвата, Словенаца, Македонаца и Црногораца, односно народа Србије, Хрватске, Словеније, Македоније, Црне Горе и Босне и Херцеговине".

У Резолуцији Првог заседања ЗАВНОБиХ-а утврћено је да Босна и Херцеговина „није ни српска, ни хрватска, ни муслиманска него и српска и хрватска и муслиманска... у којој ће бити осигурана равноправност и једнакост свих Срба, Муслимана и Хрвата".

„Социјалистичка Република Босна и Херцеговина је социјалистичка демократска држава и социјалистичка самоуправна демократска заједница радних људи и граћана, народа Босне и Херцеговине - Муслимана, Срба и Хрвата, припадника других народа и народности..." (члан 1. Устава СРБиХ).

У Резолуцији Другог заседања ЗАВНОХ-а записано је: „Хрватски и српски народ, у заједници с осталим народима Југославије, боре се за нову демократску Југославију, слободних и равноправних народа... Нема, не смије и неће бити Хрватске, у којој Србима не би била зајамчена пуна равноправност и једнакост".

Према Декларацији Трећег заседања ЗАВНОХ-а о основним правима народа и граћана демократске Хрватске „хрватски и српски народ у Хрватској потпуно су равноправни. Националним мањинама у Хрватској осигурат ће се сва права на национални живот".

„Социјалистичка Република Хрватска је национална држава хрватског народа, држава српског народа у Хрватској и држава народности које у њој живе"(члан 1. Устава СРХ).

3 5 Од Срба се тражи да схвате да у свету живе и Муслимани, као да то Србима није познато и као да они имају нешто против те опште познате чињенице. Босански Срби нису, мећутим, тражили ништа више него што је обећано и дато босанским Муслиманима и Хрватима. Мада су прокламовали право народа на самоопредељење, оно је Србима у Хрватској и Босни и Херцеговини било ускраћено, у виду покушаја муслиманског стварања јединствене Босне и Херцеговине" (Б. Петрановић, Југословенско искуство српске националне интеграције, цит. изд.,стр.139).

50

VII

Шесто поглавље садржи четири различите врсте докумената. Прво, опште акте које је Уставни суд Југославије оцењивао. Реч је о неколико аката сецесије. У мишљењима и одлукама Уставног суда Југославије садржаним у овој збирци дати су бројеви службених гласила у којима су објављени аутентични текстови општих аката које је Суд испитивао, као и кратак садржај тих аката. Сваки читалац тиме има могућност да се упозна са оппгтим актима чију уставност, односно уставност и законитост је Уставни суд Југославије оцењивао. Прирећивач ове збирке ипак је нашао за потребно да неке најважније од тих општих аката уврсти у ову збирку, јер је реч о актима који се најчешће и помињу у вези са сецесијом. Тиме се читаоцу пружа могућност да се с тим актима непосредно упозна у самој овој збирци. Друго, опште акте сецесије о којима поступак оцењивања уста-вности, односно уставности и законитости није окончан или се још налазио у фази претходног поступка. Треће, у збирци се даје, примера ради неколико решења Уставног суда Југославије о обустави извршења појединачних аката и радњи предузетих на основу ошптих аката чију је уставност и законитост Уставни суд оцењивао. Четврто, опет примера ради, даје се неколико одлука Републике Хрватске о непримењивању решења Уставног суда Југославије о обустави извршења појединачних аката и радњи предузетих на основу општих аката Републике Хрватске чију је уставност и законитост Уставни суд оцењивао.

Декларација Собрања Македоније од 17. септембра 1991, Декларација Собрања Македоније о међународном признању Републике Македоније као суверене и независне државе, Платформа о положају Босне и Херцеговине и будућем устројству југословенске заједнице и Меморандум Скупштине СР БиХ испитивани су у тзв. претходном поступку. Уставни суд Југославије, по сопственој иницијативи, требало је да оцени да ли има основа за покретање поступка за оцењивање уставности и законитости тих аката. Претходни пос-тупак пружао је довољно основа за покретање поступка пред Уставним судом Југославије. На седницама Уставног суда нису донесена решења о покретању поступка за оцењивање уставности и законитости тих аката, јер се за покретање поступка није изјаснило најмање осам чланова Уставног суда Југославије, о чему, уосталом, као доказ постоје одговарајући запи-скици

О наведеним декларацијама Собрања Републике Македоније већ је било речи. Платформа о положају Босне и Херцеговине и будућем устројству југословенске заједнице и Меморандум (Писмо о намерама) Скуппггине СР БиХ усвојени су на седници Скугаптине СР БиХ без присус-тва посланика српског народа у Босни и Херцеговини. Српски народ у Босни и Херцеговини, на референдуму од 29. фебруара 1991, изјаснио се за опста-нак у Југославији. Муслиманска Странка демократске акције и Хрватска демократска заједница у БиХ нису желеле Југославију. Садржај Платформе и Меморандума на то недвосмислено упућује. На шта друго може да упућује, на пример, став Платформе о „суверенитету и непроменљивости граница садашњих република", о евентуалном остајању у Југославији под условом да

4* 51

V њо1 остане Хрватска и о стављању Територијалне одбране у БиХ под И С К Љ У Ч И В У команду Председништва Босне и Херцеговине. Странка пемокоатске акцше на челу са Алијом Изетбеговићем и ХДЗ у Босни и Х^опеговини заправо огранак ХДЗ Ф. Тућмана, говоре у том часу о могућности опстанка некакве Југославије, само ако је у таквој Југославији и Хгтатска упоаво зато пгго се Хрватска отцепила од Југославије. Алији Изетбеговићу 14 октобра 1991. године није познато да је Хрватска, 8. окто-б п а т е исте голине, донела одлуку о раскиду државно-правне везе са Југо-славијом како се то констатује и у Меморандуму. Хрватска неће никакву Југославију а СДА и ХДЗ у БиХ би и могли пристати на некакву Југославију таолико /е V њо1 и Хрватска. Босна и Херцеговина ће „наставити да се залаже за опстанак југословенске заједнице на новим и све прихватљивијим основама" Гмисао заиста јасно изражена!), али њени представници „неће поисуствовати аедницама Скуппггине и Предсједништва СФРЈ ако истима не П О И С У С Т В У Ј У представници свих република и покрајина. Евентуалне оплуке ових тијела у некомплетном саставу не обавезују Босну и Херце-говину" Према Меморандуму „битно и неповратно (је) промијењена кон-ститушпа Југославије и сгворено (је) ново правно и чињенично стање". Стога поготово с обзиром на „национални састав њеног становништва", Босна и Хеоиеговина „неће прихватити никакво уставно рјешење будуће 1Угословенске заједнице у којој не би истовремено биле и Србија и Хрватска" Уз све акробације, смицалице, лукавштине и подвале, Плат-Љоома и Мемооандум недвосмислено указују на праве намере њених аутора

отпепљење Б^сне и Херцеговине од Југославије. „Путовање од хиљаду миља почиње једним кораком" (Лао Це). Платформа и Меморандум нису, истина, били први корак.

Аобитоажна комисија разматрала је Платформу и Меморандум. Мећутим како проистиче из самог мишљења Арбитражне комисије, после оешерешгума српског народа за „заједничку југословенску државу", оложаног 10 новембра 1991, Резолуције „Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини" која „тежи формирању 'Српске републике Босне и Хеопеговине' у оквиру савезне државе Југославије" и проглашења „незави-сности Сопске републике Босне и Херцеговине'", изражавање „воље становништва Босне и Херцеговине да се СР БиХ конституише као сувер-ена и независна држава не може се сматрати потпуно основаним". По мишљењу Арбитражне комисије Босна и Херцеговина би се могла консти-туисати као суверена и независна држава и као таква признати од земаља и чланица Европске заједнице, ако би поднесени захтев за признање био поду-пот оезултатима „референдума на који би били позвани да учествују сви гоаћаниСР БиХ без разлике и под мећународном контролом" (курзив -М Б ) Пајући Ј1равномишљење",Арбитражнакомисијазаправопредлаже Поедседнипггву и Влади СР БиХ" одржавање граћанског референдума

оали осамостаљивања Босне и Херцеговине. Такав референдум није прихва-тан као пут решавања југословенске кризе. Чини се да није потребна велика М У П О О С Т па би се одгонетнуло зашто референдум није могао бити основа оешења ?угословенске кризе. Али, када је реч о Босни и Херцеговини, граћански референдум је и могућ и легитиман. Арбитражна комисија пред-

52

лаже грађански референдум о сецесији. Арбитражна комисша на ппапш, питања одговара неправним аргументима и злоупотребом поавних по^мона Референдум у остваривању права народа на самоопредељење нше гоаћанс™ референдум, референдум свих грађана једне територије Поаво на само опредељење није право територије већ право нације Референлум сопског народа у Босни и Херцеговини, дакле, референдум једноГол констату тивних народа Босне и Херцеговине који има право на сшоопоелељТнХ уопште се правно не уважава. Уместо признања конститутивнимнаоопима да одлучују о судбини Босне и Херцеговине, па отуд и да кооисте оеЉеоен дум као облик утврћивања аутентичне политичке воље нацвје Аобитоажна комисија сугерише граћански референдум као облик сецесше Нингга пшг томе не смета што је у тзв. Брионској декларацији записано да наооли Ј™ славиЈе једини могу одлучити о својој судбини". Тај став Боионске пекла рације остао је само флоскула. Он се не уклапа у планове^^сепаоа^ист! и" њихових европских и других ментора. Реализациш тих планова опговапа само грађански референдум и стога је он, чак и по мишљењу Аобитоажне комисиЈе, легитиман и легалан. Али, не будимо злонамеони' Како Апби тражна комисија у свом Мишљењу број 4 може говорити о сопскомнтотпч Босни и Херцеговини, па и о његовом праву на самоопредељење кап \к I Мишљењу број 2 тај конститутивни народ Босне и Херцеговине поогласила националном мањином. А онај ко „има право да ужива сва поава поизната мањинама" не може, наравно, имати право на самоопредељењГпаГтиме 2 може ни да се користи референдумом као обликом изражавања полити1^ воље. Укратко, српском народу у Босни и Херцеговини Аобитоажна коми С И Ј З , противно Уставу СФРЈ и Уставу Босне и Херцеговине и ^ о о т н о " мећународном праву, нуди грађански референдум о сецесиш Босне и ХешГе говине. У целини, Арбитражна комисија се свету представила запивљГ Јућом смешом софизама и бркања појмова" (М. Крећа) У истооши поава" Арбитражна комисија остаће запамћена по томе што је Маоксовим^ечима „не само сломила руке и ноге праву, него му чак пробола срце".

Граћански референдум у Босни и Херцеговини био је поотиван и самом Уставу Босне и Херцеговине. Нема граћанског реЉеренпума V ост варивању аутентичне политичке воље нације. Граћански о е ^ е н п у м V Босни и Херцеговини био је референдум о сецесији а такав оеЉеое^м Устав БиХ није познавао. Граћански референдум у БиХ био Је з а 2 и Т вала, облик и начин отцепљења Босне и Херцеговине од Југослашпе Он ?е" био уЈдурма и Европске заједнице да би се БиХ „конституисала као с^еоена и независна држава" и признала од стране чланица Европске зајепнипе На премиси тог референдума темељила се цела политичка игоа око Босне и Херцеговине, конструкција њеног осамостаљивања и мећунаоопноГппи знања. Због свега тога, прирећивач ове збирке дозволио је себи па V О В У збирку унесе, као посебан прилог, свој чланак објављен у часопису Поавни живот" (Београд), бр. 3-4/92, написан непосредно по

објављивању бдл^Ге о Херцеговине.

х г г -***Ј и « » 1 Ж 1 * л » п а\и1ЧЈ\,1ЈС111ЏЈ 11{Ј 001аВЉИВаЊЛ/ СЈПЛЛЛге о Р ^ с т а а њ у републичког референдума за утврђивање статуса Босне и

На крају овог поглавља, а тиме и саме збирке дато \е пет оешења Уставног суда Југославије о обустави извршења поЈ^диначних аката и радњи

53

_ и а о г н о в у општих аката чију је уставност, односно законитост преп^тих на основу оп о ( ч л а н 3 7 9 У с т а в а СФРЈ). Уставни суд Уставни ^ Ј У ^ ^ Ј ^ Ј решења. Готово сваки уставни спор у везиса Д ° 1 ^ п п ™ о ? е оешење Уставног суда Југославије на основу члана 379.

гљРтТношење V збирку свих донесених решења само би непо-Устава СФРЈ- Уношење у Р 7 материје о КОЈОЈ говори граћа ове - /-»ЛчТЗТ \гиптПРН.е V З О И Р К У ^ВЈал д«-»жхч/«л/*»~«. г ;— -У С Т ^ ^Гпет^о^бтоку За разумевање материје о КОЈОЈ говори граћ; 1бирке Ј ^ м д а ј е и с а м о неколико, па, чак, и само једно такво решење

; у ' о г суда Југославије о обустави извршења поЈединачних ^^^^жввуоавпч члана 379. Устава СФРЈ, у принципу нису и радњи, донс^опа у Ј • б складу са савезним а^ «™^ГУ Службенбм листу СФРЈ", што је било у складу са савезним

°^^^о^о^^љввгњу сгвезншх закона, других прописа и општих у с т а в о м , З а к о н о м о с л о в н и к о м Уставног суда ЈугославиЈе. Она су аката ^ 1 ^ ^ ^ о п ш г е т а к т а о којем се води уставни спор. Доносилац Д ™ ^ т Г н ^ м о г а о извршити, односно дозволити извршење поЈеди-°^**1™Л™*тжт које се односило решење Уставног суда ЈутославиЈе. У1™?гТ1^тГпТсе многа, а у Словенији и Хрватској ниЈедно његово

е Р Л ! . п пбустТви извршења појединачних аката и радњи не примењује г Л о З е У складу са наведеним законом и Пословником

^ ^ а ^ с л ^ в и ј е одлучио је да се одрећена решења донесена на ™ Н « п ^ 3 7 ^ У ..Службеном листу СФРЈ . Ни то,

повело до примењивања решења Уставног суда Југославше. Т Ж ^ Ј ^ г^шења Уставног суда Југославије у „Службеном листу СФРЈ

^ ^ ^ е ^ е п ш о доношењем одлука Владе Републике Хрватске о неп-^ Л « ^ ™ оешења на „територији Републике Хрватске". Као да се Р ^ ^ ^ е ^ л ш » Хрватске који је био предмет уставног спора могао °^ЈТ*™™к ™1Пфф Хрватске! У овој збирци налазе се само три П Р ^ п ^ ^ В л а п Г р е п ^ л и к е Хрватске и једна одлука Сабора Републике Х^^^по^Ћв1њу)СЈтс такве одлуке Владе Републике Хрватске.

тго« иећ печено новелом Закона о основама система државне о Л«г^зноа^звршном већу и савезним органима управе било Је уре-

ГГ^Л^^^твошсњг одлука и решења Уставног суда ЈугославиЈе г ? 1 * 28Ш ст 1 и 2. тога закона, надлежни савезни орган управе

Р ^ Т Л 1 ^ а Г о извршењу (као да решење Уставног суда ЈугославиЈе Д ^ ^ ^ т ^ одговорно лице у државном органу, ^ ^ п С н н о м лшгТкоје је^жно извршити решење Уставног суда Југо-

™ ћ м а о ^ о к за „добровољно извршење решења, К О Ј И не може Т^АГпп2^свтш^оп три дана". Из законског текста проистиче, у

™5 !Г*^ои!овпе 1*ч да савезни орган не може захтевати спречавање ^^Х^А^1^т2^чвсл од уручења решења о извршењу, али може

™ ^вошење решења Уставног суда Југославије К О Ј И М се обуст-Д = ^ И Ј и п Н а пмменГдржавне границе причека три дана! Одредбом става З^ ^ Г И п Г » н а б ш о ј е утврћено да ће, ако одговорно лице не изврши

уД^ног слша ЈТосшавије у утврћеном року, „савезни орган обезбе-^ 1 ^ Т д а а а и . Неизвршење решења Уставног суда Југо-^ ^ п п н ^ н о г Т а основу члана 379. Устава СФРЈ било је санкционисано ет^22^^?зато1№то казном затвора. Члан 281в. наведеног закона п^огасшГс!?Одговорно лице у државном органу или другом правном

54

лицу које не изврпга решење из члана 2816. Закона или онемогући овлашћено лице у извршењу овог решења Уставног суда Југославше казниће се за кривично дело казном затвора од три

месеца до пет година"' Резултат свега тога био је: нити су савезни органи управе доносили закључке о извршењу решења Уставног суда Југославије, нити су самим тим опго-ворна лица у утврћеном року „добровољно извршавала решења" нити \е „савезни орган обезбећивао извршење решења" Уставног суда Југославше нити, је, најзад, одговорно лице у државном органу, односно правном лицу одговарало за почињено кривично дело.

Време непосредног разбијања СФРЈ карактерише не само п о о л и -ферација прописа, укључујући и прописивање нових кажњивих дела него и умножавање кривичних дела, укључујући и тешка кривична дела утвоћена Кривичним законом СФРЈ (напад на уставно урећење, угрожавање теоито ријалне целине, оружана побуна, и др.). За сва та кривична дела нити је суђено нити је предузимано кривично гоњење. Избијање и оазбуктаван!е граћанског, мећунационалног и верског рата на тлу бивше Југославше довело је до застрашујућег угрожавања грађанске сигурности масовног кршења права и слобода граћана, суровости и насиља сваке врсте Почињено је мноштво кривичних дела, па и најтежих облика тешких кри-вичних дела. Никле су нове „суверене и независне државе"' Све оне тоомо вишу се као „правне државе", али гоњења починилаца кривичних дела и суђења починиоцима, готово да нема. Ако је суђења и било - било је то лакрдија! „Ако нестане правде, шта су онда краљевства него велика разбојства"(А.Аугустин).

VIII

На крају, сматрамо својом обавезом да се свесрдно захвалимо излавачу - Новинско-издавачкој установи Службени лист Савезне Републике Ј У Г 7 славије, који је прихватио издавање ове збирке, и рецензенту поош по Ратку Марковићу, који ми је дао корисне примедбе и сугестије Истовое-мено, захваљујемо се и проф. др Миленку Крећи, др Владану Кутлешићу и посебно, др Петру Вајовићу, на сталном подстицању пршреме ове збиоке Ђорђу Ђурковићу, саветнику Савезног уставног суда и др Зорану Јелићу подсекретару у Савезној влади, на корисним сугестијама у уобличавању збирке, Крцуну Драговићу, секретару Савезног уставног суда и Стручно^ служби Савезног уставног суда, чији су сарадници омогућили лакше при-купљање докумената.

Веома сам тужан што проф. др Бранко Петрановић, који ме је не само подстицао већ и просто присиљавао да се подухватим овог посла, није Д О Ж И -

вео да му се на томе захвалим и што то, на жалост, чиним на овај начин. Београд, септембра 1994.

Милован Бузаиић

55

I

РАЗАРАЊЕ ПРАВНОГ ПОРЕТКА - УВОД У ГРАЂАНСКИ РАТ*

Поштована председнице, Поштовани делегати, Захваљујући се на позиву да данас говорим у овом високом дому, доз-

волите да кажем неколико речи поводом мишљења које је Уставни суд Југо-славије, доставио Скупштини СФРЈ, у смислу члана 376. Устава СФРЈ.

Мишљење о коме је реч, произашло је из рада Уставног суда Југо-славвде на заштити уставности и законитости и на праћењу појава од инте-реса за остваривање уставности и законитосги. Али, то није уобичајено обраћање Скушптини СФРЈ у вези с остваривањем једне од функција Уставног суда Југославије. За ово обраћање Скугаптини СФРЈ постоје посебни разлози, јер је СФРЈ данас суочена с разарањем, односно распадањем сопственог уставног, па и правног система у целини. Пред нашим очима тече убозан процес разарања правног система земље. Није, дакле, више реч о поја-вама којГманХвише, неизбежно прате остваривање Устава СФРЈ и савезних закона, већ о игнорисању и одбацивању савезног правног поретка.

Уставни суд Југославије утврдио је - на захтев овог дома -1989. године, супротност одрећених амандмана на уставе република и уставе аутономних покрајина са Уставом СФРЈ. Ако се тада и могло говорити о нескладу у уставном систему земље до којег долази у стварању и примени уставних норми, данас више није реч само о нескладу, већ и о једностраној суспензији Устава СФРЈ и савезног законодавства.

Током прошле године настављене су уставне промене у републикама, доношењем нових амандмана на републичке уставе, нових устава двеју република, као и уставних закона за спровоћење устава, односно амандмана на републичке уставе. Уместо отклањања утврћених супротности репуб-личких устава с Уставом СФРЈ, несклад је продубљен до те мере да је данас тешко рећи шта чини уставни систем Југославије. Устав СФРЈ је у толикој

* Реч председника Уставног суда Југославије, Милована Бузаџића, на седници Савезног већа Скупштине СФРЈ, 3. априла 1991.

57

мери суспендован да би се слободно могло рећи да је Устав Југославије - да се послужим Ласаловим речима - постао обично парче хартије. Републике су, потпуно независно од Устава Југославије, готово успоставиле своје само-сталне правне системе. Практично, републике не признају савезни устав и позивају се на њега само у мери у којој им то још одговара, или кад оспо-равају уставност појединих савезних закона, других прописа и општих аката органа федерације, односно уставност и законитост прописа других репуб-лика.

Упечатљиво сведочанство о хаосу у правном систему земље јесу и подаци које ћу овде изнети.

Од 1. јануара 1990. до 20. марта о.г., у Уставном суду Југославије у току је поступак за оцењивање уставности закона и уставности и законитости других прописа и општих аката у 405 предмета, од чега је - за разлику од ранијег периода, у коме су преовлаћивали спорови о уставности и законито-сти самоуправних општих аката - у свега 37 предмета у питању оцењивање уставности и законитости самоуправних општих аката, а све остало су спорови о уставности закона, односно других прописа и општих аката органа друштвено-политичких заједница. Од 130 републичких и покрајин-ских закона чију уставност, односно супротност са савезним законом треба оценити, 31 оспорен је због повреде права и дужности федерације утврћених Уставом СФРЈ, односно због повреде уставних овлашћења савезних органа, а од 169 других прописа и општих аката република и покрајина, 29 оспорено је због истих разлога. Поступак за оцењивање уставности, односно закони-тости 60 закона, односно других прописа којима се поврећују права и дужности федерације, односно надлежности савезних органа покренут је, у највећем броју случајева, на захтев Савезног извршног већа, а затим, по соп-ственој иницијативи Уставног суда Југославије.

У Уставном суду Југославије у току је поступак поводом шест захтева за утврћивање супротности одрећених одредаба републичких устава, односно уставних закона за спровоћење тих устава, с Уставом СФРЈ.

Ради спречавања наступања неотклоњивих штетних последица, Уставни суд Југославије, само од новембра 1990. године до данас, наредио је у 28 случајева обуставу извршења појединачних аката и радњи донесених, односно предузетих на основу закона република и других републичких прописа чија се уставност и законитост оцењује у поступку пред Уставним судом Југославије. У 22 случаја обуставу извршења појединачних аката и радњи предузетих на основу републичких прописа захтевало је Савезно извршно веће, у једном случају овај дом, у пет случајева обуставу извршења појединачних аката и радњи наредио је Уставни суд Југославије - по соп-ственој иницијативи.

На жалост - а и у томе свету нудимо своје изуме којима нема одговара-јућег примера - одлуке Уставног суда којима се нарећује обустава извршења појединачних аката и радњи остају, углавном, неизвршене, иако су одлуке Уставног суда Југославије, по самом Уставу СФРЈ, обавезне и извршне. Њихово извршавање зависи од добре воље органа република. Готово исту судбину има, у последње време, и један број одлука Уставног суда Југо-славије о оцењивању уставности, односно законитости.

58

Независно од Устава СФРЈ и договора о будућем урећењу земље, републике су се већ уставно конституисале, или је у току њихово конститу-исање у потпуно самосталне и суверене државе. У исто време, Скупштина САП Косово прогласила је Косово федералном јединицом, а албанску наро-дност - народом Југославије. Иако је Уставни суд Југославије, у поступку покренутом по сопственој иницијативи, поништио декларацију којом се Косову даје такав положај у југословенској федерацији, ту декларацију наводим само као драстичан пример кршења Устава СФРЈ и самовољног мењања уставног урећења земље.

Тешко је, и Диогеновим фењером, у свету наћи пример ономе што се данас дешава у уставном систему Југославије. Ваљда је једна од првих прет-поставки постојања једне заједнице поштовање њеног основног закона. Устав СФРЈ, као основни акт југословенске заједнице, донесен сагласношћу свих република и покрајина, републике данас, својим једностраним актима не само уставне, већ и актима ниже правне снаге, једноставно суспендују. Републичким законима се, готово свакодневно, обуставља примена савезних закона. Штавише, иако републички закон не сме бити у супротности са са-везним законом, прописује се кривична одговорност због примене савезног закона с којим је републички закон у супротности. У томе се отишло толико далеко да се, чак, републичке владе овлашћују да подзаконским актима сус-пендују савезно законодавство. То није било могуће ни по тзв. „клаузули Хенрика УПГ, по којој је уредбом било могуће укидати, односно обуст-ављати примену закона. Уз све ограде - свако порећење храмље - наш правни волунтаризам подсећа, још увек, на жалост, на Римско Царство, у коме је све што се императору свићало имало снагу закона (дшдиШ ргтсхрГ ркгсиИ ћакег 1еф уцогет).

Право постоји ако се примењује. Ако нема примене права нема ни правног поретка. Нефункционисање правног поретка води у анархију, која за последицу има негацију слободе, а тиме и увод у граћански рат.

Није моје да се упуштам у историјску и социолошку анализу узрока, па ни у хронологију суспензије Устава СФРЈ и савезног законодавства, али је чињеница да је то стварност нашег живота.

Правни систем Југославије данас највише крше, односно разарају законодавни органи република. Дакле, законодавац, односно уставотворац. Све се то чини, истини за вољу, уз истовремени јавни позив на поштовање уставног урећења СФРЈ до његове промене на демократски и уставан начин. Нека разуме ко може. Али, оставимото историји.

Растакање Југославије, разарање њеног уставног система тече у знаку остваривања националне самобитности и републичке државности, а иронија је да се то чини у име демократије и правне државе.

Стварање потпуно самосталних правних система република резултира разарањем јединственог југословенског тржишта, монетарног и финан-сшског система; тачније речено, целокупног привредног система. И не само привредног, већ и политичког система, па чак и система народне одбране. А, зар управо систем народне одбране и, у оквиру њега, оружане снаге СФРЈ, нису установљени зато да, пггитећи независност, суверенитет, територи-јалну целокупност и уставни поредак Југославије, штите тиме и националну

59

самобитност и уставни поредак републике као државе у оквиру југословен-скезаједнице.

Установе демократије и модерне правне државе саставни су део друштвеног уређења заснованог на достигнућима савремене цивилизације и неопходност времена у којем живимо. Једно од битних начела, односно једна од каоактеристика правне државе јесте стриктно и доследно поштовање уставности и законитости. Правна држава не може се изграђивати онако како се то чини данас у нашој земљи: недемократским и противправним средствима, следећи девизу да циљ оправдава средства. Када ће ово друштво схватити да средства морају бити прилагођена циљу, и да и пут до истине мора бити истинит. Зар нас наше полувековно искуство не учи да несклад између средстава и постављених циљева не може а да не доведе до катастро-фалних исхода и у моралном и у политичком и у правном смислу.

Правна држава не може се замислити без сламосталног и независног судства и без сталности и независности судија. Иако се сви једнодупшо позивају на независност судства, то не спречава да промена власти има за последицу и промену носилаца правосудних функција, понекад чак и мимо услова утврћених уставом и законом.

То је својеврстан напад на независност судства, па и на саму идеју поделе власти на законодавну, извршну и судску власг, која чини један од камена темељаца концепције владавине права.

Политика и струка две су одвојене ствари. Долазак нове партије на власт има, разуме се, за последицу преузимање политичких функција од стране те партије. Али, потпуна промена кадра у судству и државној управи гопе ништа друго него стварање партијске државе на нов начин, односно увођење познатог система „плена" у политички живот. Чини се да овде нема потоебе говорити о томе какво нам је искуство с партијском државом. Уставности и законитости не може бити ни у једној партијској држави, без обзира на својства која она сама себи придаје.

Разумно је очекивати да ће се преуређивање државног устројства Југо-славије у модерну заједницу примерену тржишној привреди, парламентарној демократији, вишепартизму и савременим интеграционим процесима у Европи и развијеном свету, одвијати у умном облику, демократским и правним средствима. Демократске снаге, мисаони и независни духови овог друштва, којих није мало и који нису само у владајућим партијама, треба да уложе много труда у решавање загонетки политике правним средствима. Држава је, како је већ давно речено, сувише озбиљна ствар да би се од ње могла правити лакрдија. Дозволите ми слободу да, на основу искуства у којем не оскудевамо, кажем да наша државна заједница све више личи на лакрдију! Као да смо толико заслепљени изолованим парцијалним интересима да не видимо да се лакрдија може претворити у трагедију.

Правна држава није држава Левијатан. Нећемо, ваљда, и даље мислити да \е могуће демократске просторе ширити, слободе и права човека и грађанина освајати присуством државе у свим областима друштвеног живота.

Мада се у нас сви здушно залажу за правну државу, заборављају при томе да се у таквој држави политички спорови, по правилу, решавају као

60

правни спорови. У нас се, на жалост, и раг ехеИепсе правни спорови прет-варају у чисто политичке спорове и покушавају решити неправним сред-ствима. Само осамостаљеној бирократској власти својствено је да избегава правни начин решавања спорова. А то није ништа друго до злоупотреба власти. Један од најважнијих узрока обезвређивања права у данашњем југословенском друштву јесте још увек апсолутна доминација политике над правом, што се може сматрати реликтом партијске државе. Цивилизацијско искуство показује да су у демократски уређеној држави политика и поли-тичари подвргнути праву; правна правила и одговорност утврђена тим правилима примењују се на свакога. Уосталом, још је Платон писао да се држави у којој су властодршци изнад и изван закона спрема пропаст.

Све што сам досад рекао, никако се не може схватити тако да се залажем за непромењивост Устава Југославије, а тиме и савезног законо-давства. Уосталом, у природи је устава да се мења. Колико год да је тачно да је стабилност друштва условљена стабилношћу устава и обратно, тачно је и то да је друпггвени живот увек инвентивнији и богатији од сваке правне норме. А то значи да правна норма мора бити мењана увек кад друштвена стварност то налаже. У нас се, уместо промена Устава СФРЈ које сви захтевају а истовремено их одбијају, уставне одредбе једноставно крше или просто суспендују.

У интересу је грађана, народа и народности Југославије и њихових република, да се Устав промени. До постизања демократског договора о будућем уређењу Југославије, требало би што пре усвојити амандмане на Устав СФРЈ који ће омогућити ефикасније спровођење привредних и поли-тичких реформи и прелаз из старог у нови систем. А све дотле, до будућег договора о уређењу југословенске заједнице, Устав СФРЈ и савезни закони морају се поштовати.

Високи доме, Распадање уставног и правног поретка земље налагало је да Уставни

. суд Југославије, обављајући своје функције утврђене Уставом СФРЈ, изађе пред Скупштину СФРЈ с мишљењем које је предмет расправе у овом високом дому. Уставни суд Југославије испунио је тиме једну од својих уставних обавеза. На вама је, као и на другим надлежним институцијама политичког система, свим демократским политичким чиниоцима и интелек-туалним снагама земље да се, уз поштовање права сваког народа на самоопредељење и права сваког грађанина да се непосредно изјасни о облику будуће заједнице, пронађе излаз из зачараног круга у коме се југословенско друштвено већ дуже времена налази.

Место и улога Уставног суда Југославије у заштити уставности и законитости и брига свих нас за сопствену будућност определили су природу и садржај мишљења Уставног суда Југославије и моју реч пред овим високим домом.

Лш е1 лаШуг аттат теат!

61

МИШЉЕЊЕ УСТАВНОГ СУДА ЈУГОСЛАВИЈЕ О СТАЊУ УСТАВНОСТИ И ЗАКОНИТОСТИ

Апманпманима IX - ХЦУП на Устав СФРЈ из 1988. године извршене су ппоменеУстава СФРЈ и тиме започете битније промене друштвено-економ-ског уоећења и основа политичког система земље. Тим амандманима нису мТнлн^ Основна начела, као пгго нису мењане ни бројне одредбе нофма-тивног пела Устава СФРЈ које садрже решења која нису у складу са духом и пХвима Амандмана и новим правима друпггвених субјеката, утврћеним % ^ а н и ш ? шго је довело до одрећених тешкоћа у остваривању Устава СФРЈ и заштата уставности и законитости.

Извесна протавречност у самом тексту Устава СФРЈ, и сама је нега-тивно ™пала на стање уставности и законитости. То захтева да се та про-тив^ч^ст што пре отклони настављањем промена Устава СФРЈ. Уставни С У П Југославије указује на то да спорост у отклањању те противречности 1,уд ЈушииаоиЈ^ Ј Г « « - » Ј Ј « г Ј тт™гттттч>а "Угтапни може неповољно утицати на укупан развој југословенског друштва. Уставни сТЈугоставије шатра за потребно да нагласи да постојање тих про-™ретаоста не значи и мању обавезу поштовања Устава СФРЈ нити да Је поштовање Устава СФРЈ сметња настављању промена започетах Аманд-манима из 1988. године, али по поступку утврћеном Уставом СФРЈ.

Устави оепублика и покрајина мењани су 1989. године, амандманима на те уставе Уставни суд Југославије дао је, у смислу члана 378. Устава СФРЈ, С к ^ т а н и СФРЈ мишљења („Службени лисг СФРЈ", број 10/90), о томе да X тмепине одредбе амандмана на уставе република и уставе аутономних покоашна (осХ Устава СР Црне Горе) у супротности с Уставом СФРЈ. УстаХ суд Југославије указЈје да супротност појединих одредаба аманд-манГна уставГрепублика и уставе аутономних покрајина с Уставом СФРЈ, осим Амандмана на Устав СР Босне и Херцеговине, није отклоњена.

Опоепбом члана 206. став 1. Устава СФРЈ утврћено је да републички устав и покрашнски устав не могу бити у супротности с Уставом СФРЈ. Из те опоепбе Устава СФРЈ проистаче да супротност републичког устава и покра-шн?ко7устава с УставомСФРЈ, кад буде утврђено да та супротност П О С Т О Ј И ,

мопа^битиотклоњена. Супротност републичког устава и покрајинског устава Густавом СФРЈ коју је утврдио Уставни суд Југославије не само да гопе отклоњена већ је, амавдманима на републичке уставе, из 1990. године, и но^им уставима Републике Србије и Републике Хрватске даље продубљена. тГс^оотаост може се отклонита како променама републичког и покрајин-ско7устава, тако и променама Устава СФРЈ.

Остваоивање уставности и законитоста, постаје све теже и због поношења одрећенга аката, непознатих у нашој уставности, којима се, по мишљењу Уставног суда Југославије, мења уставни систем земље и однос коп7 по Уставу СФРЈ, мора постојати измећу републичког устава и покра-Ј ^ Ш С К О Г устава и Устава СФРЈ. Доношењем таквих аката, којима се даје ка-

' Уставни суд Југославије Су број 4/1-91.

I

62

рактер уставних аката, стварају се проблеми у остваривању устава и у заштити уставности и онемогућује контрола уставности тих аката.

П

Уставним законом за спровоћење Амандмана ГХ - ХШ1 на Устав СФРЈ утврћено је да се савезни закони који нису у складу са Амандманима морају до орећеног рока с њима ускладити. Један број савезних закона није, у роковима утврћеним Уставним законом, усклаћен са Амандманима на Устав СФРЈ из 1988. године. То чини тешкоће у примени тих закона, а Уставном суду Југославије отежава оцењивање њихове уставности и оце-њивање уставности и законитости других прописа и општих аката.

Уставни суд Југославије указује да би неки друштвени односи који су, у складу са Амандманима на Устав СФРЈ из 1988. године, морали бити уре-ћени законом, ни до данас нису урећени и да то такоће негативно утиче на стање уставности и законитости.

Уставни суд Југославије указује и на појаву да прописи савезних органа који се доносе ради извршавања савезних закона, не тако ретко, урећују друштвене односе, и да то није у складу с Уставом СФРЈ.

Уставни суд Југославије уочио је појаву да републички закони урећују друштвене односе и у оним областима у којима се ти односи уређују савезним законом, чиме се нарушава јединство друштвено-економског уре-ћења и јединствене основе друштвено-политичког система земље и посеже у права и дужности федерације, утврћена Уставом СФРЈ. С обзиром на по-следње промене у републичким уставима, поједини републички закони у складу су с републичким уставима, али нису у складу с Уставом СФРЈ, будући да су републички устави, како је претходно речено, у појединим одредбама у супротности с Уставом СФРЈ, због чега долази и до супрот-ности републичких закона са савезним законом. Неке од републичких закона Уставни суд Југославије огласио је несагласним с Уставом СФРЈ, односно оценио да су они у супротности са савезним законом.

Доношењем тих закона у уставном систему земље настала је таква уну-трашња неусклаћеност која доводи до стања у коме је битно отежано оства-ривање уставности и законитости.

Републичким законима дају се републичким органима овлашћења за доношење извршних прописа и у оним областима у којима ти органи могу доносити извршне прописе само кад они одговарају за извршење савезних закона. Ти прописи су у складу с републичким законима, али нису у складу и са савезним законом с којим би ти прописи морали бити у складу. И тиме се шири неуставност и незаконитост, јер републички органи примењују само републичке законе и у областима у којима постоје савезни закони којима су друштвени односи урећени друкчије него што су урећени републичким законима. Све то, несумњиво има штетне последице не само по стање уставности и законитости, већ и по слободе и права човека и граћанина, равноправност народа и народности Југославије и њихових република и аутономних покрајина, и по друге друштвене односе утврћене Уставом СФРЈ.

63

д^нпманима на Устав СФРЈ из 1988. године утврћено је да се питања ™ а г ^ ^ а Т у ш т в е н и м договорима урећују законом. С обзиром на нов ^Л^шптл субјеката на које су се односили друштвени договори " ^ Х н д Б в в п Устав СФРЈ из; 1988. године, примена друштвених 2 1 в ш е не одговара стању односа у тржишној привреди. Све то опно^и с^ГнГсамоуправне споразуме којима су урећена питања кОЈа се, у условима тржишне привреде, урећују уговором.

Ш

П т т е п б а м а члана 394 ст. 1. и 2. Устава СФРЈ утврћено је да су одлуке У с т а в н о ? с^ГЈугославије обавезне и изврпше и да њихово извршење, у ГП̂ ГУ п о Ж е обезбећује Савезно извршно веће. Уставни суд Југославије ™ п и о Је па неке његове одлуке остају неизвршене. То је случај нарочито с о ^ опл^ама којима се нарећује обустављање извршења поЈединачних ™ Лапњи донесених, односно предузетих на основу републичких закона поЧтих прописа и општих аката републичких органа.

Пост^ак за извршавање одлука Уставног суда Југославије није уре-*>ен Ск^тва из досадашње праксе говоре о потреби да се поступак за изврша^а^одлука Уставног суда Југославије и обезбећивање извршавања

"* °^1™тањњ7о^ Уставног суда Југославије не испољава се само V непос^ан^поТим ошгукама. Нису ретке ни појаве да се одредбе репу-^ к и Т Т а ^ н а или другах републичких прописа које, према одлукама У ^ м о г супГЈ^ославије, нису сагласне с Уставом СФРЈ, односно кО Је су у ^ т н о с ^ с а сав^ним законом, једноставно „пренесу" у друге републичке

V друге републичке прописе и да се тиме омогући примена неус^вгах односно незаконитих прописа. Дешава се и да се одлука Устав-н о Г с ^ ^ с ^ а г а ј е у Службеном листу СФРЈ" не објави истовремено на Г е з и Х а наоода односно језицима народности, у смислу одредаба члана

Устава СФРЈ а да се у службеним гласилима република и службеним гл^иотма аутономних покрајина те одлуке објављују са закашњењем или чакинеобјаве.

IV

г̂ташга СУП Југославвде сматра да је, за остваривање уставности и законито^ и за отклањање несклада у уставном систему, од посебног значаја нарочито следеће:

па сепо поступку утврћеном Уставом СФРЈ наставе промене Устава СФРЈ и успостави склаЈ у уставном систему земље;

' па ЛР отклони неуставност и супротност са савезним законом, репу-блички^ з̂̂ сонаГдругих прописа и оппггих аката органа друштвено-поли-тичке 3 * Ј е д ™ е ' уставности и законитости у земљи, органи у пепубликама̂ и покрајинама престану с доношењем аката који нису у складу с ^ а в о м СФРЈ и који су у супротности са савезним законом;

64

- јачању уставности и законитости допринело би доношење савезног закона којим би било урећена извршавање одлука Уставног суда Југо-славије.

* *

Обраћајући се Скупштини СФРЈ, у смислу одредбе члана 376. Устава СФРЈ, Уставни суд Југославије пошао је од своје уставне дужности да Скупштини СФРЈ укаже на садашњи тренутак уставности и законитости и на то да су многе тешкоће у којима се наша заједница данас налази пос-ледица непоштовања устава и закона. По мишљењу Уставног суда Југо-славије, без поштовања устава и закона није могуће на демократски и уставан начин изаћи из садашњих тешкоћа. Поштовање уставности и законитости у интересу је човека и граћанина, народа и народности Југо-славије и њихових република и покрајина. Стога је поштовање Устава СФРЈ, по мишљењу Уставног суда Југославије, најбољи пут за нужне промене Устава СФРЈ, па тиме и најкраћи пут за демократски излаз из кризе у којој се наше друштво данас налази.

5 65

п

МИШЉЕЊЕ УСТАВНОГ СУДА ЈУГОСЛАВИЈЕ О СУПРОТНОСТИ АМАНДМАНА1Х-ХС НА УСТАВ СР СЛОВЕНИЈЕ

С УСТАВОМ СФРЈ*

I 1. Уставни суд Југославије, на седници одржаној 4. октобра 1989. го-

дине, оценио је да је Скупштина СФРЈ, актом Савезног већа Скупштине СФРЈ, број 06.2-145/89-025 од 28. септембра 1989. године, покренула пред Уставним судом Југославије, као овлашћени предлагач у смислу члана 387. став 2. тачка 1. Устава СФРЈ, поступак за давање мишљења о томе да ли су амандмани IX до ХС на Устав СР Словеније („Урадни лист СР Словеније", бр. 32/89) у супротности са Уставом СФРЈ.

2. Одредбом члана 206. став 1. Устава СФРЈ утврћено је да републички устав и покрајински устав не могу бити у супротности с Уставом СФРЈ.

Одредбом члана 378. Устава СФРЈ утврћено је да Уставни суд Југо-славије даје Скугаптини СФРЈ мишљење о томе да ли је републички устав, односно покрајински устав у супротности са Уставом СФРЈ.

3. Поступак за давање мишљења о томе да ли су амандмани ГХ до ХС на Устав СР Словеније у супротности са Уставом СФРЈ Уставни суд Југославије је спровео, сагласно одредби члана 396. Устава СФРЈ, сходно примењујући одредбе Пословника Уставног суда Југославије о поступку за оцењивање уставности и законитости прописа и других општих аката.

Уставни суд Југославије одржао је јавну расправу 5. децембра 1989. го-дине.

П

1. Одредбом тачке 4. Амандмана XIV на Устав СР Словеније утврћено је да се организације које као јединствени технолошки системи обављају

* Мишљење Уставног суда (1У број 102/1-89) објављено је у „Службеном листу СФРЈ", број 10/90.

5* 67

тт̂ ттатнпгти V областима електропривреде, железничког саобраћај-а и ^ппттпнгко телегоаЉско-телефонског саобраћаја на подручју СР Словеније Јп^^УУ склапу са законом, ради обезбеђивања техничке функционал-ногти и мећузависности процеса рада и целисходног и ефикасног деловања ! „ и њихових појединих делова у складу с потребама и интересима ипштттвено-економског развоја СР Словеније и потребама и интересима Јпгшгника њихових производа и услуга, као и ради технолошке ускла-ђености с истоврсним системима у Социјалистичкој Федеративној Репуб-лициЈугославији.

О п п е п б а м а т а ч к е б ст 1 до5. АмандманаХ1наУстав СФРЈутврђеноје: ™ «. опганизаише удруженог рада које као јединствени технолошки системи обављају делатноста у области електропривреде, железничог саобраћаЈа и ппттанско-телеграфско-телефонског саобраћаја обавезно удружуЈу у заЈед-™ теоитооију Социјалистичке Федеративне Републике ЈугославиЈе; да

папнипи V овим организацијама дужни да у овим системима обезбеђују тех-и*1™Љтакпионалност у раду и на тој основи технолошко јединство процеса

и оапионално и ефикасно функционисање ових система и поЈединих њихових делова на територији Социјалистичке Федеративне Републике Југо-гпавите V склапу са потребама и интересима корисника производа и услуга; да ^ V отш зшепницама уређивањем међусобних односа у складу с Једин-ственим системом социјалистичких самоуправних друштвено-економских ппнпга обезбећУ1е равноправност удружених организација на јединственом Г^огЈшвенском[ тржишту и стицање дохотка зависно од ефикасности њихо-пог пословања утврђују заједнички критеријуми образовања цена њихових ппоизвопа и услуга и[ доносе заједнички планови развоја и програми заЈед-ничког укључивања у међународну поделу рада; да се савезним законом уре-ћГу У С Л О В И и начин обавезног удруживања ових организација у заједнице, као I огнове Љункпионисања тих заједница; да се, ако се ове организације самоу-пттГно не упоуже за територију Социјалистичке Федеративне Републике Т^тсл авше^ли на самоуправној основи не уреде циљеве удруживања и међу-гобнГопносе утвођене Уставом СФРЈ, савезним законом оснива заједница, односно привремено уређују циљеви удруживања и међусобни односи.

Из одредбе тачке 4. Амандмана XIV на Устав СР Словеније, по митпп,ен,у Уставног суда Југославије, произлази да се ове организације обавеТно УПОУЖУ1У за територију Социјалистичке Републике СловениЈе и да се пепубличким законом могу утврдити услови и начин њиховог удруживања, тао и па ооганизације удруженог рада у овим областима на териториЈИ Соци-Гапистичке Републике Словеније заснивају своје међусобне односе с истовосним системима из других република и аутономних покрајина само ради технолошке усклађености с овим системима.

Иматући V вшгу такво значење те одредбе Амандмана XIV на Устав СР Споненше као и то да је делом те одредбе изричито утврђено да се наведене г^низапије удружују у заједнице у складу са потребама и интересима ппшТвено-економског развоја Социјалистичке Републике СловениЈе и потребама и интересима корисника њихових производа и услуга, Уставни суд

68

Југославије сматра да је та одредба амандмана XIV на Устав СР Словенше V супротностисаУставомСФРЈ.

Ту оцену Уставни суд Југославије заснива на томе што је Уставом СФРЈ изричито утврђено да се организације удруженог рада V навепеним областима обавезно удружују у заједнице за територију Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и да су радници у овим организацшама дужни да у овим системима обезбеђују технолошко јединство и функциони-сање ових система у складу са потребама и интересима друштвено-економ-ског развоја земље и потребама и интересима корисника производа и услуга и што се, према Уставу СФРЈ, услови и начин обавезног удруживања и основе функционисања наведених заједница уређују савезним законом.

2. Одредбом тачке 2. Амандмана Ш на Устав СР Словеније утврђено је да верске заједнице могу оснивати верске школе.

Одредбом члана 174. став 2. Устава СФРЈ утврђено је да верске зајед-нице могу оснивати само верске школе за спремање свештеника.

Будући да је наведеном одредбом Устава СФРЈ изричито утврћено па верске заједнице могу оснивати само верске школе за спремање свештеника а да је одредбом тачке 2. Амандмана 1Л1 на Устав СР Словеније утврђено да верске заједнице могу оснивати и друге верске школе, Уставни суд Југо-славије је оценио да је та одредба Амандмана Ш на Устав СР Словеније V супротностисУставомСФРЈ. 4

3. Одредбама тачке 1. Амандмана ЦОП на Устав СР Словенше утврђено је: да Скупштина Социјалистичке Републике Словеније може про-гласити ванредне прилике на територији Социјалистичке Републике Слове-није или њеном делу, на предлог Председништва Социјалистичке Републике Словеније, ако изузетна општа опасност угрожава опстанак Сопшали-стичке Републике Словеније,'односно њено уставно уређење и да се сматра да је одлука донесена ако је за њу гласало две трећине присутних делегата свих већа Скупштине Социјалистичке Републике Словеније- да ако се Скупштина Социјалистичке Републике Словеније не може састага одлуку о томе доноси Председништво Социјалистичке Републике СловениГе и да Председништво Социјалистичке Републике Словеније ту одлуку подноси на потврду Скугаптини Социјалистичке Републике Словеније чим она буде у могућности да се састане; да на територији Социјалистичке Републике Сло-веније или њеном делу нико не може без сагласности Скупштине Социјали-стичке Републике Словеније прогласити ванредне прилике ни одредити било какве мере у вези с њима и да су, у случају да се таква одлука предложи Скугаптини СФРЈ, односно Председништву СФРЈ, делегати, односно члан тога органа из Социјалистичке Републике Словеније дужни да о томе одмах обавесте Скугаптину Социјалистичке Републике Словеније и друге надлежне органе Социјалистичке Републике Словеније и да захтевају одла-гање доношења одлуке све док Скупштина Социјалистичке Републике Сло-веније не заузме став о спорном питању, а без њене сагласности не могу гласати за одлуку; да у ванредним приликама Скупштина Социјалистичке Републике Словеније или Председништво Социјалистичке Републике

69

Словенше на основу овлашћења Скупштине Социјалистичке Републике Словени е' може одредити предузимање ванредних мера којима се, привре-мено могу' ограничити поједина уставна права и слободе и да се мере које се могу одредити у ванредним приликама утврћују законом.

Опоедбом тачке 2. Амандмана ЦОП на Устав СР Словеније утврћено је па ће Скупштина Социјалистичке Републике Словеније опозвати члана Пжхвшт СФРЈ иГсоцијалистичке Републике Словеније ако поступи у с^ротности с одредбама Амандмана ЦСШ на Устав СР Словеније.

Одредбом члана 244. став 1. Устава СФРЈ утврћено је да у Социјали-стичко! Феператавној Републици Југославији народи и народности и радни ЉУПИ и гоаћани остварују и обезбећују сувереност, равноправност, национа-лнуслободу независност,територијалнуцелокупност,безбедност,друштве-н ^ о з а ш т а т у и одбрану земље, а одредбом члана 281. став 1. тачка 1. Устава СФРЈ утврћено је да федерација, преко савезних органа, обезбећује независност и темторијалну целокупност Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, штата њен суверенитет у мећународним односима и одлучује о рату и миру.

Опоедбом члана 5. став 1. Устава СФРЈ утврћено је да је територија Сохшјалисгачке Федеративне Републике Југославије јединствена и да је сачињавају територије социјалистичких република.

Одредбом члана 313. став 3. Устава СФРЈ утврћено је да је Председ-нипггво СФРЈ највиши орган руковоћења и командовања оружаним снагама Ссши^истичке Федератавне Републике Југославије у рату и миру, а одред-бом члана 316. став 2 Устава СФРЈ утврћено је да Председништво СФРЈ нарећује употребу оружаних снага у миру.

Одредбом члана 329. Устава СФРЈ утврћено је да Председништво СФРЈ воши своја права и дужности на основу и у оквиру Устава СФРЈ и савезних закона и да је одговорно за то, а одредбом тачке 2. Амандмана 1.Х1 на Устав СФРЈ утврћено је да члан Председништва СФРЈ врши своју дужност на основу и у оквиру Устава СФРЈ и савезних закона.

Одоедбама члана 330. Устава СФРЈ утврћено је да Председништво СФРЈ оади на основу усаглашавања ставова својих чланова и одлучује на начин утврћен пословником о раду Председништва СФРЈ.

По мишљењу Уставног суда Југославије, из наведених одредаба Устава СФРЈ пооизлази да Председништво СФРЈ има право и дужност да прогласи ваноедне прилике на територији Социјалистачке Републике Словеније или нГном делу када општа опасност угрожава опстанак Републике, односно њено уставноурећење, будући да, према схватању Уставног суда Југославије, општа опасност која угрожава опстанак једне републике, односно њено уставно уоећење представља истовремено и општу опасност која угрожава о ^ а н а к Социјалистачке Федеративне Републике Југославије, односно њеноуставноурећење.

Такво схватање Уставни суд Југославије заснива на томе што је Уста-вом СФРЈ утврћено да је територија социјалистичке републике део једин-ствене територије Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и да

70

федерација, преко савезних органа, обезбеђује независност и територијалну целокупност Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и систем социјалистичких самоуправних друштвено-економских односа и јединствене основе политичког система.

Уставни суд Југославије такво схватање заснива и на томе што општа опасност која угрожава опстанак републике, односно њено уставно уре-ђење, због које се проглашавају ванредне прилике на територији републике или њеном делу, може захтевати и употребу оружаних снага СФРЈ ради отклањања узрока који су довели до проглашења ванредних прилика, а, према Уставу СФРЈ, одлуку о употреби оружаних снага СФРЈ у миру доноси Председништво СФРЈ.

По мишљењу Уставног суда Југославије, Скупштина СФРЈ, у доношењу одлука, у оквиру својих права и дужности утврђених Уставом СФРЈ, не може бити ограничена претходном сагласношћу Скупштине СР Словеније, осим кад је Уставом СФРЈ утврђено да Скупштина СФРЈ доноси одлуке на основу сагласности скупштина република и аутономних покра-јина, а Уставом СФРЈ није утврђено да се одлука о проглашењу ванредних прилика доноси на основу сагласности скупштина република и скупштина аутономних покрајина.

Уставни суд Југославије сматра да Председништво СФРЈ у доношењу одлука, у оквиру својих права и дужности, не може бити ограничено пре-тходном сагласношћу Скушптине СР Словеније, због тога што Председ-ништво СФРЈ ради на основу усаглашавања ставова својих чланова и одлучује на начин утврћен пословником о раду Председништва СФРЈ, а не на основу сагласности скушптина република и скуппггина аутономних покрајина, и што Председништво СФРЈ врши своја права и дужности само на основу и у оквиру Устава СФРЈ и савезних закона.

По мишљењу Уставног суда Југославије, одредбама Амандмана ЦШ1 на Устав Социјалистичке Републике Словеније није се могло утврдити да делегати у Скушптини СФРЈ, односно члан Председништва СФРЈ из Соци-јалистичке Републике Словеније имају обавезу да захтевају одлагање доношења одлука о проглашењу ванредних прилика све док Скупштина Социјалистичке Републике Словеније не заузме став о спорном питању и да не могу гласати за предлог те одлуке без става Скупштине Социјалистичке Републике Словеније, као и да ће члан Председништва СФРЈ из Социјали-стичке Републике Словеније бити опозван ако поступи у супротности с одредбама Амандмана ЦОП на Устав Социјалистичке Републике Словеније.

То је због тога пгго делегати у Већу република и покрајина Скупштине СФРЈ одлучују на основу сагласности скупштина република и скупштина аутономних покрајина само о одређеним питањима утврђеним Уставом СФРЈ, а у та питања не спада и одлучивање о проглашењу ванредних при-лика, што делегати у Савезном већу Скупштине СФРЈ одлучују самостално, а у заузимању ставова о којима одлучују у том већу поступају у складу са смерницама својих самоуправних организација и заједница и основним ставовима делегација које су их делегирале, као и у складу са заједничким и општим друштвеним интересима и потребама, и не могу, Уставом Социјали-

71

гтичке Републике Словенше, бити обавезани да о предлогу одлуке о којем о ^ ч ^ у V Савезном већу Скупштине СФРЈ не могу гласати без пристанка С^аштшеСохшалистичке Републике Словеније и што Уставом Социјали-стачке Републике Словеније није могло бити утврђено да члан Председ-н ^ т в а СФРЈ из Социјалистичке Републике Словеније може бити опозван због оазлога утврћених одредбама Амандмана ЦОП на Устав СР Словеније, б ^ Г д а члан Председништва СФРЈ своја права и дужности врпга само на осмву и V оквируУстава СФРЈ и савезних закона и да Председништво СФРЈ оали ^ основу усаглашавања ставова својих чланова и одлучује на начин утвоћен пословником о раду Председништва СФРЈ, а не на основу саглас-ности скупштина република и скугаптина аутономних покрајина.

Полазећи од наведеног, Уставни суд Југославије сматра да су одредбе Аманпмана 1ХШ. на Устав СР Словеније, осим дела одредбе става 3. тачка 1. отоПмандмана којим је утврђена обавеза делегата у Скупштини СФРЈ и члана Председништва СФРЈ из Социјалистичке Републике Словеније да о поеллоп^одлуке о проглашењу ванредних прилика на територији Соција-листичке Релгублике Словеније^обавесте Скугаптину Социјалистичке Репу-блите^ловеније и друге надлежне органе Социјалистичке Републике Словеније, у супротности с Уставом СФРЈ.

4 Одоедбом тачке 1. алинеја 3. Амандмана ЦСУГЛ на Устав СР Сло-венше утврћено је да Скупштина Социјалистичке Републике Словеније уре-ђује питања и поступке у вези с остваривањем права на самоопредељење.

Опоедбом тачке 4. алинеја 1. Амандмана ЦОШ на Устав СР Словеније утвоћено 1е да Веће удруженог рада, Веће оппггина и Друштвено-политичко веће Ску^шггине Социјалистичке Републике Словеније, на заједничкој сед-ници,уређују питања и поступке у вези с остваривањем права на самоопре-дељење.

Полазећи од одредаба Основних начела Устава СФРЈ, као и од целине одредаба Устава СФРЈ које одређују природу и састав југословенске фе-пеоашпе и утвоћују права и дужности федерације као државне и социјали-с ^ ч ^ самс^р^авне демократске заједнице, Уставни суд Југославије сматра пГнароот Југославије и њихове социјалистичке републике имају право на самоопредељење, које у себи садржи и право на отцепљење.

Побоовољно уједињени у савезну државу - Социјалистичку Федера-тивнуТепублику Југославију, одредбама чл. 1. и 2. Устава СФРЈ народи Југо-с^ав^Гутардили су да је Социјалистичка Федеративна Република Југосла-ви^шЈжавнаГзаједница добровољно уједињених народа и њихових социјали-с™ких република као и социјалистичких аутономних покрајина Војводине иКосов^Гкоје су у саставу Социјалистичке Републике Србије, и да Соција-^с^куФедеративну Републику Југославију сачињавају: Социјалистичка Републик Босна и Херцеговина, Социјалистичка Република Македонија, Согајалисгичка Република Словенија, Социјалистичка Република Србија, каои^ Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина и Социјалистичка А^ономна Покрајина Косово, које су у њеном саставу, Социјалистичка Г^блика Хрватска и Социјалистичка Република Црна Гора.

72

Уређујући односе у савезној држави, одредбама чл. 244. и 281. Устава СФРЈ народи и народности Југославије и радни људи и граћани утврдили су да одрећене заједничке интересе остварују у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији и да федерација, у остваривању тих интереса, обезбећује заштиту суверености, равноправности, независности и територи-јалне целокупности.

Одредбама члана 5. ст. 1. и 3. Устава СФРЈ утврђено је да је територија Социјалистичке Федеративне Републике Југославије јединствена и да је сачињавају територије социјалистичких република и да се граница Соција-листичке Федеративне Републике Југославије не може мењати без саглас-ности свих социјалистичких република и аутономних покрајина.

Одредбама члана 283. тачка 4. и члана 285. тачка 6. Устава СФРЈ утврћено је да о промени граница Социјалистичке Федеративне Републике Југославије одлучује Скугаптина СФРЈ и да одлуку о томе доноси Савезно веће Скупштине СФРЈ.

Полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, Уставни суд Југо-славије сматра да је уређивање питања и поступака у вези са остваривањем права на самоопредељење, укључујући и право на отцепљење, ствар Устава СФРЈ, а не устава републике. О остваривању тога права, према схватању Уставног суда Југославије, може се одлучивати само заједнички, саглас-ношћу свих социјалистичких република и аутономних покрајина.

То је због тога што урећивање питања и поступака у вези са оства-ривањем права на самоопредељење, укључујући и право на отцепљење, захтева урећивање таквих питања и поступака који се тичу не само једног народа, односно једне социјалистичке републике већ свих њих заједно у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији као њиховој зајед-ничкој држави. Наиме, урећивање питања и поступака у вези са оствари-вањем права на самоопредељење, укључујући и право на отцепљење, задире у питања и поступке који се тичу састава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и њених граница, унутрашњих мећусобних матери-јалних и других односа у Социјалистичкој Федеративној Републици Југо-славији и њеног мећународног положаја, као члана међународне заједнице, и права, материјалних и других обавеза утврђених међународним уговорима које је закључила Социјалистичка Федеративна Република Југославија.

Због тога се, према схватању Уставног суда Југославије, питања и пос-тупци у вези са остваривањем права на самоопредељење, укључујући и право на отцепљење, не могу уређивати једнострано, одлуком скупштине социјалистичке републике која остварује то право, већ на начин утврђен Уставом СФРЈ.

Полазећи од изложеног, Уставни суд Југославије сматра да су одредбе тачке 1. алинеја 3. Амандмана ЦСУШ и тачке 4. алинеје 1. Амандмана 1ЈСХП на Устав СР Словеније у супротности с Уставом СФРЈ.

5. Одредбом тачке 7. Амандмана ЦСХП на Устав СР Словеније утврђено је да већа Скупштине Социјалистичке Републике Словеније могу одлучити да утврде своје ставове према актима који су у поступку одлучивања у Савезном већу Скупштине СФРЈ и да су ти ставови већа зајед-

73

ничка смерница за рад делегата из Социјалистичке Републике Словеније у Савезном већу Скупштине СФРЈ.

Одредбом тачке 1. став 3. Амандмана XI, на Устав СФРЈ утврћено је да делегатску изборну јединицу у републикама и аутономним покрајинама за делегате у Савезном већу Скупштине СФРЈ, утврћену законом, чине радни људи и граћани у самоуправним организацијама и заједницама и друштвено-политичким организацијама из једне или више општина.

Одредбом члана 141. став 1. Устава СФРЈ утврћено је да делегати у скушптини друштвено-политичке заједнице у заузимању ставова о питањима о којима се одлучује у скупштини поступају у складу са смерни-цама својих самоуправних организација и заједница и основним ставовима делегација, односно друштвено-политичких организација које су их делеги-рале; као и у складу са заједничким и општим друштвеним интересима и потребама и да су самостални у опредељивању и гласању.

Из наведених одредаба Устава СФРЈ, по мишљењу Уставног суда Југо-славије, произлази да смернице за рад делегатима у Савезном већу Скупш-тине СФРЈ могу давати радни људи и граћани у самоуправним организацијама и заједницама и друштвено-политичким организацијама који су их делегирали у то веће.

Имајући то у виду, као и то да скупштине друштвено-политичких зајед-ница, па ни скупштине социјалистичких република не представљају деле-гатску основу за делегате у Савезном већу Скупштине СФРЈ, Уставни суд Југославије сматра да је одредба тачке 7. Амандмана 1.ХХП на Устав СР Словеније у супротности с Уставом СФРЈ.

Ш

Уставни суд Југославије, на седници одржаној 16,17. и 18. јануара 1990. године, одлучио је, већином гласова, уз издвојена мишљења, да, у смислу члана 378. Устава СФРЈ, Скупштини СФРЈ да следеће

МИШЉЕЊЕ

Одредбе тачке 4. Амандмана XIV, тачке 2. Амандмана 1Л1, Амандмана ЦШ1, осим дела одредбе тачке 1. став 3. тог амандмана којим је утврћена обавеза делегата у Скупштини СФРЈ и члана Председништва СФРЈ из Социјалистичке Републике Словеније да о предлогу одлуке о проглашењу ванредних прилика на територији Социјалистичке Републике Словеније обавести Скугаптину Социјалистичке Републике Словеније и друге надлежне органе Социјалистичке Републике Словеније, тачке 1. алинеје 3. Амандмана тачке 4. алинеје 1. и тачке 7. Амандмана ГЈСХП на Устав СР Словеније („Урадни лист СР Словеније", бр. 32/89) у супротности су с Уставом СФРЈ.

74

ИЗДВОЈЕНО МИШЉЕЊЕ СУДИЈА ДР ИВАНА КРИСТАНА И РАДКА МОЧИВНИКА*

I

На одлуку Уставног суда Југославије ГУ број 102/1-89, која садржи мишљење о супротности амандмана на Устав СР Словеније, коју је Уставни суд донео 18. јануара 1990. године, дајемо издвојено мишљење.

Наши разлози за издвојено мишљење су, пре свега, процесне природе. Због тога не наводимо садржинске примедбе у погледу изнетих оцена поје-диних амандмана.

У погледу процесних разлога надовезујемо се на издвојено мишљење које смо дали на одлуку о одржавању јавне расправе (ГУ бр. 102/89 од 5. децембра 1989).

П

Сматрамо да нису биле дате процесне претпоставке за одржавање јавне расправе о амандманима на Устав СР Словеније 5. децембра 1989. године јер на јавну расправу нису дошли ни представник Савезног већа Скупштине СФРЈ, која је покренула поступак за оцењивање амандмана на Устав СР Словеније, као ни представник Скуппггине СР Словеније.

Скупштина СР Словеније је у току припрема јавне расправе упозорила Уставни суд Југославије на мањкавост предлога Савезног већа Скупштне СФРЈ од 28. септембра 1989. године, и то у две битне поставке:

- прво, Савезно веће је пред Уставним судом Југославије покренуло поступак за оцењивање сагласности амандмана на Устав СР Словеније са Уставом СФРЈ, што, по Уставу СФРЈ, није могуће, јер Уставни суд може дати мишљење само о томе да ли су ови амандмани у супротности са Уставом СФРЈ. То значи да је Савезно веће, на седници од 28. септембра 1989. године, донело закључак који није заснован на Уставу СФРЈ и не би смео да буде основа за вођење поступка;

- друго, предлог Савезног већа није био урађен у складу са Пословни-ком Уставног суда Југославије („Службени лист СФРЈ", бр. 15/85), пре свега са чланом 11. став 3. на основу кога сваки предлог за покретање поступка пред Уставним судом треба да садржи следеће елементе: 1) назив прописа чије се одредбе оспоравају, 2) садржину одредаба које се оспоравају, 3) назив и број службеног гласила у коме је оспорени акт објављен и 4) разлоге, чињенице, и податке на којима се предлог заснива.

Предлог Савезног већа није био урађен у складу ни са једном од наведене четири одредбе Пословника Уставног суда Југославије, а пре свега:

- није било назначено који се од 82 донесених амандмана оспорава; - није био назначен Службени лист где су амандмани објављени, јер

тада, 28. септембра 1989. године, уопште нису могли бити објављени, будући да их је Скупштина СР Словеније усвојила тек дан пре покретања поступка, а објављени су били тек четири дана касније (2. октобра 1989. године);

* Издвојено мишљење на мишљење Уставног суда Југославије (ГУ број 102/1-89) објављено је у „Службеном листу СФРЈ", број 10/90.

75

- нису били наведени разлози, чињенице и подаци на којима се предлог заснива.

Ш

Савезно веће је, дакле, покренуло поступак пред Уставним судом Југо-славије импровизовано, не поштујући правила о процедури. Очито се радило о врло форсираном поступку, што показује чињеница да Савезно веће није себи дало ни толико времена да би сачекало да амандмани на Устав СР Словеније буду објављени у Службеном листу.

Да се радило о недопустивој импровизацији и журби, показује и чиње-ница да је председница Савезног већа Богдана Глумац-Леваков потписала закључак већа, којим се пред Уставним судом Југославије покреће поступак за оцењивање сагласности, уместо супротности амандамана на Устав СР Словеније са Уставом СФРЈ.

Велика мањкавост предлога Савезног већа је у томе да нису били назначени амандмани који се оспоравају, него је био покренут поступак про-тив свих осамдесет два (82) амандмана. Са овог аспекта предлог није корек-тан са процесног становишта, јер би Савезно веће свој предлог Уставном суду морало јасно дефинисати. На тај проблем упозорава и професор др ОапИо Тигк у свом елаборату поводом оцене амандмана на Устав САП Косо-ва* указујући на праксу Генералне Скупштине Уједињених нација која, при-ликом обраћања Мећународном суду правде своја питања посебно брижљиво правно дефинише. Овај предлог није коректан ни у том смислу што се Уставни суд Југославије тиме неоправдано оптеретио у тој мери да је прекинуо рад на свим другим предметима.

Због тога смо на седници Уставног суда од 5. децембра 1989. године, предложили да се одговор Скупштине СР Словеније бр. 001-02/89-1 од 20. новембра 1989. године пошаље Савезном већу, са циљем да Савезно веће свој предлог усклади са чланом 11. став 3. Пословника Уставног суда Југо-славије, како би се створиле процесне претпоставке за даљи рад на том предмету. Уставни суд није прихватио наш предлог.

IV Одсуство на јавној расправи како представника Скупштине СФРЈ, као

предлага4 поступка, тако и представника Скупштине СР Словеније чији су амандмани оспорени, представља, по нашем мишљењу, такву процесну сметњу да Уставни суд не би смео, без наставка јавне расправе, даље радити на оцењивању уставних амандмана СР Словеније, јер се без присуства пред-ставника Савезног већа Скупштине СФРЈ и представника Скупштине СР Словеније нису могла разјаснити спорна питања.

Непостојање односно мањкавост наведених процесних претпоставки за доношење мишљења о супротности уставних амандмана СР Словеније са

* Види мишљење проф. Данила Турка о предлогу Савезног већа за оцену амандмана на Устав САПГКосова (1У број109/1-89).

76

Уставом СФРЈ, представља наш примарни разлог да издвајамо мишљење и на одлуку о меритуму ГУ број 102/1-89 од 18. јануара 1990. године, дакле на мишљење о амандманима ГХ до ХС на Устав СР Словеније.

МИШЉЕЊЕ УСЈ О СУПРОТНОСТИ УСТАВНОГ ЗАКОНА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ УСТАВНОГ АМАНДМАНА ХСУ1НА УСТАВ

РЕПУБЛИКЕ СЛОВЕНИЈЕ И УСТАВНОГ ЗАКОНА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ УСТАВНИХ АМАНДМАНА ХСУ1И ХСУП НА УСТАВ

РЕПУБЛИКЕ СЛОВЕНИЈЕ У ОБЛАСТИ НАРОДНЕ ОДБРАНЕ СА УСТАВОМ СФРЈ*

I

Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југославије поступак за утврђивање мишљења о томе да ли је Уставни закон за спро-воћење уставног амандмана ХСУ1 на Устав Републике Словеније („Урадни лист Републике Словеније" пгг. 37/90 и 4/91) и Уставни закон за спровоћење уставног амандмана ХСУ1 и ХСУП на Устав Републике Словеније у области. народне одбране („Урадни лист Републике Словеније" шт. 37/90 и 10/91) у супротности са Уставом СФРЈ.

Савезно извршно веће сматра да су наведени уставни закони за спро-воћење уставних амандмана ХСУ1 и ХСУП на Устав Републике Словеније у супротности са Уставом СФРЈ због тога што је тим уставним законима утврћено да се у Републици Словенији више неће примењивати одрећени савезни закони и други савезни прописи, односно поједине њихове одредбе, и због тога што су појединим одредбама тих уставних закона урећена одрећена питања у области народне одбране супротно одредбама Устава СФРЈ о правима и дужностима федерације и њених органа у области на-родне одбране, односно утврћени одрећени послови у области народне одбране које би убудуће, уместо савезних, вршили републички органи.

Савезни јавни тужилац дао је Уставном суду Југославије иницијативу за покретање поступка за утврћивање мишљења о томе да ли су одредбе члана 2. и члана 4. тач. 8. Уставног закона за споровоћење уставног аманд-мана ХСУ1 на Устав Републике Словеније у супротности са Уставом СФРЈ. Те одредбе, по мишљењу савезног јавног тужиоца, у супротности су са Уставом СФРЈ због тога што је њима утврћено да се у Републици Словенији више неће примењивати поједине одредбе Кривичног закона СФРЈ и Закона о кривичном поступку.

п

Уставним законом за спровоћење Уставног амандмана ХСУ1 на Устав Републике Словеније утврћено је да се у Републици Словенији више неће

* Уставни суд Југославије 1У број ГУ-123/1-90, ЈУ-12/1-91, ЈУ-12/3-91 и 1У-12/5-91.

77

примењивати одређени савезни закони (укупно 31 закон), односно поједине одредбе тих закона, као и прописи и општи акти савезних органа донесени за извршавање тих савезних закона.

Одредбама чл. 2, 3, 4, 5. и 6. Уставног закона за спровоћење уставних амандмана ХСУ1 и ХСУ11 на Устав Републике Словеније у области народне одбране утврђено је: да Председништво Републике Словеније руководи и командује Територијалном одбраном Словеније у миру и одлучује о упо-треби територијалне одбране у ванредним приликама, а да савезни органи остварују руковођење и командовање Територијалном одбраном Републике Словеније у случају непосредне ратне опасности и ратног стања; да се осни-вање јединствених команди за јединице и установе ЈНА и територијалне одбране, као и промена намене јединица и установа територијалне одбране у јединице и установе ЈНА, може изврпшти само уз сагласност Председ-ништва Републике Словеније; да Председништво Републике Словеније може, под одрећеним условима, изузетно увести радну обавезу у предузећима и другим организацијама које обављају делатност од посебног утицаја на одбрану и заштиту или које представљају незаменљив услов за рад и живот људи у већем обиму; да Републичко извршно веће својим пропи-сима урећује нека питања у вези народне одбране.

Одредбама чл. 7, 8, 9,10,13,14. и 15. Уставног закона за спровоћење уставних амандмана ХСУ1 и ХСУ11 на Устав Републике Словеније у области народне одбране утврћено је: да се обавеза служења војног рока може извршавати у територијалној одбрани и органима за унутрашње послове под условима и на начин утврћен законом; да се обавеза служења војног рока може заменити служењем у цивилним службама; да се после ступања на снагу овог уставног закона регрути из Републике Словеније више не шаљу на служење војног рока у ЈНА, осим ако регрут то сам захтева; да Република Словенија финансира спровоћење војних обавеза у ЈНА и друге издатке за ЈНА у висини која је пропорционална броју војних обвезника из Републике Словеније који се налазе на одслужењу војног рока у ЈНА, а одредбама чл. 11. и 12. утврћено је да се у Републици Словенији више не примењује Закон о општенародној одбрани („Службени лист СФРЈ" број 21/82), Закон о војној обавези („Службени лист СФРЈ" бр. 64/85 и 26/89), Закон о финансирању федерације („Службени лист СФРЈ" бр. 15/77, 71/85, 71/86,10/88, 31/88,16/89, 41/89 и 60/89) и Кривични закон СФРЈ („Службени лист СФРЈ" бр. 44/76, 34/84, 74/87, 57/89, 3/90 и 38/90), односно поједине њихове одредбе, као и одређени савезни прописи из области народне одбране.

Ш

Одредбама члана 206. Устава СФРЈ утврђено је да републички устав не може бити у супротности са Уставом СФРЈ, а да сви закони, други прописи и оппгги акти морају бити у сагласности са Уставом СФРЈ, а одредбом члана 270. утврђено је да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и општим актима није одређено да се примењују на ужем подручју.

78

Одредбама члана 239. ст. 1. и 2. Устава СФРЈ утврђено је да се права и дужности федерације и њених органа у области народне одбране утврћују Уставом СФРЈ, а да је право и дужност општина, аутономних покрајина, република, односно других друштвено-политичких заједница да, у складу са системом народне одбране, свака на својој територији уређује и организује народну одбрану и да руководи територијалном одбраном, цивилном зашти-том и другим припремама за одбрану земље, а у случају напада на земљу да организује општенародни отпор и њиме руководи.

Одредбом члана 241. Устава СФРЈ утврђено је да је војна обавеза граћанаопшта.

Одредбама члана 281. Устава СФРЈ, којима су утврђена права и дужности федерације, утврћено је да федерација, преко савезних органа, урећује војну обавезу граћана, урећује руковоћење и командовање оружаним снагама СФРЈ и остварује врховно командовање оружаним снага-ма, урећује и организује ЈНА и руководи и командује њоме, уређује и обезбећује управљање и располагање друштвеним средствима која се користе уЈНА и за њене потребе(члан281:став1. тач. о).

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да су одредбе наведених уставних закона за спровоћење уставних амандмана на Устав Републике Словеније, којима је утврћено да се у Републици Словенији више неће примењивати одрећени савезни закони, односно поједине њихове одредбе, и други савезни прописи и општи акти, у супротности са Уставом СФРЈ. Ову оцену Уставни суд Југославије заснива на томе што је Уставом СФРЈ изричито утврћено да су савезни закони и други савезни прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и општим актима није одрећено да се примењују на ужем подручју. Зато се, по оцени Уставног суда Југославије, републичким законом не може утврћивати да се савезни закони и други савезни прописи и општи акти неће примењивати у одрећеној републици.

По Уставу СФРЈ, федерација, преко савезних органа, уређује вршење војне обавезе, уређује руковођење и командовање оружаним снагама СФРЈ и остварује врховно командовање оружаним снагама, урећује и организује ЈНА и руководи и командује њоме и да урећује финансирање ЈНА. У том смислу донети су Закон о војној обавези, Закон о општенародној одбрани и Закон о средствима и финансирању ЈНА којима су уређена та питања. Зато Уставни суд Југославије сматра да су у супротности са Уставом СФРЈ одредбе Уставног закона за спровођење уставних амандмана ХСУ1 и ХСУП на Устав Републике Словеније у области народне одбране којима су уређена питања у вези вршења војне обавезе и финансирања ЈНА, будући да се та питања могу уређивати само савезним законом.

По оцени Уставног суда Југославије, одредбе чл. 2, 3, 5. и 6. Уставног закона за спровођење уставних амандмана ХСУ1 и ХСУП на Устав Републике Словеније у области народне одбране, којима су уређена питања у вези са територијалном одбраном, нису у супротности са Уставом СФРЈ, јер је одредбама члана 239. став 2. Устава СФРЈ, утврћено да је право и дужност републике да, у складу са системом народне одбране, на својој територији уређује и организује народну одбрану и да руководи територијалном одбра-

79

ном, цивилном заштитом и другим припремама за одбрану земље, а у случају напада на земљу да организује општенародни отпор и њиме руко-води.

Уставни суд Југославије, на основу члана 378. Устава СФРЈ, на седници од 2. октобра 1991. године, одлучио је да скупштини СФРЈ да следеће

МИШЉЕЊЕ

Уставни закон за спровоћење уставног амандмана ХСУ1 на Устав Републике Словеније („Урадни лист Републике Словеније" шт. 37/90 и 4/91) и одредбе чл. 4,7,8,9,10,11,12,13,14. и 15. Уставног Закона за спровоћење уставних амандмана ХСУ1 и ХСУП на Устав Републике Словеније у области народне одбране („Урадни лист Републике Словеније" шт. 37/90 и 10/91) у супротности су са Уставом СФРЈ.

МИШЉЕЊЕ УСЈ О СУПРОТНОСТИ УСТАВНОГ АМАНДМАНА ХСГХ НА УСТАВ РЕПУБЛИКЕ СЛОВЕНИЈЕ С УСТАВОМ СФРЈ*

I

Предлогом Председништва СФРЈ и предлогом Савезног извршног већа пред Уставним^судом Југославије покренут је поступак за утврћивање мишљења о томе да ли је Уставни амандман ХСГХ на Устав Републике Словеније („Урадни лист Републике Словеније" штевилка 7/91) у супрот-ности са Уставом СФРЈ.

По мишљењу покретача поступка, одредбе Уставног амандмана ХСГХ на Устав Републике Словеније, којима је утврћено да органи Републике Сло-веније потпуно самостално и независно од одредаба Устава СФРЈ и савезних закона одлучују о урећивању свих односа у Републици Словенији и о уре-ћивању односа Републике Словеније са другим државама и мећународним организацијама, супротне су са Уставом СФРЈ утврћеним положајем репу-блика у СФРЈ, посебно одредбама о односима у федерацији и правима и дужностима федерације.

Одредбе Амандмана ХСГХ на Устав Републике Словеније о укидању одредаба Устава Републике Словеније којима је извршавање суверених права Републике Словеније пренето на органе СФРЈ, као и одредбе којима се урећује положај Републике Словеније у СФРЈ и односи који произлазе из њега, по мишљењу покретача поступка, у супротности су са чл. 206,244,270. и 281. Устава СФРЈ, којим је утврћено да републички устав не може бити у супротности са Уставом СФРЈ; урећено остваривање заједничких интереса у

* Уставни суд Југославије IУ број 39/1-91 и IУ 39/2-91.

80

федерацији; утврћено да су савезни закони и други савезни прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима или актима није одрећено да се примењују на ужем подручју, као и утврћена права и дужности која федерација остварује преко савезних органа.

Са наведеним одредбама Устава СФРЈ, по мишљењу покретача пос-тупка, у супротности су и оне одредбе Уставног амандмана ХСГХ на Устав Републике Словеније којим је утврћено да Република Словенија односе са другим републикама и органима СФРЈ урећује у оквиру прописа који се примењују у Републици Словенији, у складу са Уставним амандманом ХСУ1 на Устав Републике Словеније, као и да Извршно веће Скупштине Репу-блике Словеније, својим прописима, утврћује који се прописи савезних органа, донети ради извршавања савезних закона, не примењују у Републици Словенији.

Скупштина Републике Словеније није одговорила на предлоге којима је покренут поступак за утврћивање мишљења о томе да ли су одредбе Уставног амандмана ХСГХ на Устав Републике Словеније у супротности са Уставом СФРЈ.

П

Уставним амандманом ХСГХ на Устав Републике Словеније утврћено је:

„1. Држављани Републике Словеније непосредно и преко својих пред-ставника у Скупштини Републике Словеније одлучују о урећивању свих односа у Републици Словенији, као и о урећивању односа Републике Сло-веније са другим државама и мећународним организацијама.

Скупштина Републике Словеније законима самостално урећује све односе који су од заједничког интереса за држављане Републике Словеније, њихове организације и заједнице.

Република Словенија односе са другим државама и мећународним организацијама урећује у складу са мећународним правом, а као један од правних наследника СФРЈ и у складу са мећународним уговорима које је закључила СФРЈ.

2. Укидају се све одредбе Устава Републике Словеније којима је извршавање суверених права Републике Словеније пренето на органе СФРЈ, као и одредбе којима се регулише положај Републике Словеније у СФРЈ и односи који произлазе из њега.

3. Укидају се одредбе Устава Републике Словеније којима се одрећује максимум својине на пољопривредним и шумским земљиштима, као и одредбе којима се искључује право својине на граћевинским земљиштима у градовима и насељима од градског карактера. Трансформација друштвене својине у јавну и друге облике својине, као и ограничења својине регулисани су Законом.

4. Све док Скупштина Републике Словеније не одлучи другачије, Република Словенија урећује односе са другим републикама у СФРЈ и орга-нима СФРЈ у оквиру прописа који се примењују у Републици Словенији у складу са уставним амандманом ХСУ1 на Устав Републике Словеније.

6 81

5. Извршно веће Скупштине Републике Словеније својим прописима утврђује који се прописи савезних органа донети ради извршавања савезних закона не примењују у Републици Словенији."

Ш

Одредбама чл. 1. и 2. Устава СФРЈ утврћено је да је СФРЈ савезна држава, као државна заједница добровољно уједињених народа и њихових република, као и аутономних покрајина Војводине и Косова, које су у сас-таву Социјалистичке Републике Србије, и демократска заједница радних људи и граћана и равноправних народа и народности и да СФРЈ сачињавају: СР Босна и Херцеговина, СР Македонија, СР Словенија, СР Србија, као и САП Војводина и САП Косово, које су у саставу СР Србије, СР Хрватска и СР Црна Гора, а по одредби члана 3. Устава СФРЈ република је држава зас-нована на суверености народа и демократска заједница радних људи и граћана и равноправних народа и народности.

Одредбама члана 244. Устава СФРЈ утврђено је да у СФРЈ народи и народности и радни људи и граћани остварују и обезбеђују сувереност, равноправност, националну слободу, независност, територијалну целокуп-ност, безбедност, друштвену самозаштиту, одбрану земље, међународни положај и односе земље са другим државама и међународним организаци-јама, систем социјалистичких самоуправних друштвено-економских односа, јединствене основе политичког система, основе демократске слободе и права човека и грађанина, солидарност и социјалну сигурност радних људи и грађана и јединствено југословенско тржиште, и усклађују заједнички привредни и друштвени развитак и друге своје заједничке интересе, и утврђен је начин остваривања тих заједничких интереса, а одредбама члана 281. Устава СФРЈ утврђена су права и дужности федерације у остваривању наведених заједничких интереса.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да су одредбе Уставног амандмана ХСГХ на Устав Републике Сло-веније у супротности са Уставом СФРЈ.

Уставни суд Југославије сматра да смисао одредаба тачке 1. наведеног уставног амандмана јесте тај да се код уређивања односа у Републици Сло-венији, и одкоса Републике Словеније са другим државама и међународним организацијама, искључи примена Устава СФРЈ и савезних закона. Да је смисао тих одредаба искључивање од примене Устава СФРЈ и савезних закона о уређивању односа у Републици Словенији проистиче из тога што је тим одредбама утврђено да држављани Републике Словеније, односно Скупштина Републике Словеније, самостално уређује све односе у Репу-блици Словенији и да Република Словенија односе са другим државама и међународним организацијама уређује у складу са међународним правом и међународним уговорима, које је закључила СФРЈ. У уређивању тих односа полази се од Устава Републике Словеније и од међународног права и међу-народних уговора, а искључује се примена Устава СФРЈ и савезних закона.

82

Исти смисао - непримењивање Устава СФРЈ и савезних закона у Репу-блици Словенији, имају и одредбе тач. 4. и 5. наведеног уставног амандмана, којим је утврћено да ће Република Словенија односе са другим републикама и органима СФРЈ урећивати у оквиру прописа који се, у складу са Уставним амандманом ХСУ1 на Устав Републике Словеније, примењују у Републици Словенији, пошто је тим уставним амандманом утврћено да се у Републици Словенији неће примењивати више од 30 савезних закона, односно поједине њихове одредбе, као и други савезни прописи и општи акти, који су донети ради извршавања савезних закона.

Полазећи од таквог значења наведених одредаба тач. 1,4. и 5. Уставног амандмана ХСГХ на Устав Републике Словеније, Уставни суд Југославије сматра да су те одредбе у супротности са одредбама члана 206. и 270. Устава СФРЈ, којима је утврћено да републички устав не може бити у супротности са Уставом СФРЈ и да су савезни закони и други савезни прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и општим актима није одрећено да се примењују на ужем подручју. Наведене одредбе у супротности су и са одредбама члана 244. и члана 281. Устава СФРЈ којима су утврћена права и дужности федерације, које она остварује преко савезних

Са наведеним одредбама Устава СФРЈ у супротности је и одредба тачке 2. Уставног амандмана ХСГХ на Устав Републике Словеније којом се укидају одредбе Устава Републике Словеније којима је извршавање суве-рених права Републике Словеније пренето на органе СФРЈ, као и одредбе којима се регулише положај Републике Словеније у СФРЈ и односи који произлазе из њега. Укидање тих одредаба Устава Републике Словеније значи искључивање примене у Републици Словенији одредаба Устава СФРЈ и савезних закона којима су урећени односи од заједничког интереса за све народе, граћане, за све републике, као и једнострано одузимање овлашћења федерације, односно савезних органа која они имају по Уставу СФРЈ и које врше у заједничком интересу свих народа и народности, радних људи и граћана.

Укидање одредаба Устава Републике Словеније, којима је извршавање суверених права Републике Словеније пренето на органе СФРЈ и којима се регулише положај Републике Словеније у СФРЈ, по оцени Уставног суда Југославије, значи мењање положаја Републике Словеније у СФРЈ, односно мењање односа у федерацији који су утврћени Уставом СФРЈ, што је у супротности и са одредбама чл. 1, 2. и 5. Устава СФРЈ, којима је утврћено које републике чине СФРЈ као савезну државу добровољно уједињених народа и њихових република и утврћени услови за мењање границе СФРЈ.

По оцени Уставног суда Југославије, у супротности су са Уставом СФРЈ и одредбе тачке 3. Уставног амандмана ХСГХ на Устав Републике Словеније, јер се том одредбом искључује максимум својине на пољопривредном и пгумском земљишту и омогућава стицање права својине на граћевинском земљишту у градовима и насељима градског карактера, пошто Устав Репуб-лике Словеније полази од примата примене Устава Републике Словеније и републичких закона у односу на примену Устава СФРЈ и савезних закона,

6* 83

односно искључује примену у Републици Словенији низа савезних закона и других савезних прописа и општих аката. Зато Уставни суд Југославије сматра да је одредба тачке 3. Уставног амандмана ХСГХ на Устав Републике Словеније у супротности са одредбама члана 80. ст. 1. и 2. и члана 81. Устава СФРЈ, којим је утврћен максимум права својине на обрадивом пољопривред-ном земљишту, односно утврћено да не може постојати право својине на земљишту у градовима и насељима градског карактера.

IV

Уставни суд Југославије, на основу члана 378. Устава СФРЈ, на седници од 2. октобра 1991. године, одлучио је да Скупштини СФРЈ да следеће

МИШЉЕЊЕ

Одредбе Уставног амандмана ХСГХ на Устав Републике Словеније („Урадни лист Републике Словеније" штевилка 7/91) у супротности су са Уставом СФРЈ.

ИЗДВОЈЕНО МИШЉЕЊЕ СУДИЈЕ ИВАНА КРИСТАНА*

Издвајам мишљење против одлуке Уставног суда Југославије У-39/1-91 и 39/2-91 којом је на седници 2. октобра 1991. утврдио мишљење, да су одредба Уставног амандмана ХСГХ на Устав Републике Словеније („Урадни лист Републике Словеније" шт. 7/91) у супротности са Уставом СФРЈ.

Мишљење издвајам из процедуралних и суштинских разлога. Процедурална разлога су два, и то: прво, чињеница да је Уставни суд

цитирану одлуку донео без јавне расправе, чиме је повредио уставни прин-цип одлучивања на основу јавне расправе, а друго, јер није поштивао мора-ториј на основу Заједничке Брионске декларације од 7. јула 1991.

Суштински разлог су нерашчишћена правна питања. Као битан сматрам први процедурални разлог, дакле доношење одлуке

без јавне расправе, пошто овај разлог има директан утицај на суштински разлог. Наиме, тиме, пошто је Уставни суд усвојио одлуку без јавне рас-праве, онемогућио је рашчишћење неких правних питања

Устав СФРЈ (члан 392) одређује да Уставни суд одлучује по правилу на основу јавне расправе. То је општи принцип, а тим пре је тај принцип потребно поштивати код аката уставног карактера. До сада је Уставни суд Југославије поштивао тај принцип: до сада није ниједно мишљење на основу члана 378. било донето без јавне расправе.

* Уставни суд Југославије, ГУ број 39/1-91 и 1У број 39/2-91.

84

Никаквог разлога није било да се та пракса Уставног суда сада прело-мила и то због форсирања поступка да се што пре донесе коначна осућујућа одлука.

Став судије известиоца X. Бачића, који је Уставни суд прихватио наиме да јавна расправа не би ништа битно допринела у утврћивању мишљења о томе да ли су одредбе наведеног амандмана у супротности с Уставом СФРЈ, је свакако претенциозан и потцењујући у односу на науку Оваква самоувереност Уставног суда показује да Уставни суд у овом прим-еру није хтео обезбедити разјашњење свихаспеката датог проблема, него је имао пре свега за циљ да се што пре Скупштини СФРЈ достави мишљење са констатацијом да је Амандман ХСГХ у супротности са Уставом СФРЈ да би се Република Словенија осудила због повреде Устава СФРЈ, што некима служи као аргумент за тврдњу да Словенија разбија Југославију.

Правна питања, везана за овај амандман свакако нису била разјашњена. На самој седници дошло је мећу судијама до различитог тумачења појединих одредби, нпр. тч. 2, тч. 3, тч. 4. Мећу неразјашњеним питањима је питање земљишног максимума најеклатантније- одлука Уставног суда Југославије, да је тч. 3. оспореног амандмана којом се V Републици Словенији укида земљипши максимум, у супротности са Уставом Југославије, је пример крајње формалистичког поступања, које уопште не узима у обзир стварна друштвена кретања.

Земљишни максимум је већ давно превазићена категорија и он се више не може вратити у наш друштвени систем. Разлог да норма о земљишном максимуму још увек стоји у Уставу СФРЈ је у томе, да није спроведен посту-пак уставних промена, које су биле предложене већ пре годину дана.

Питање је, каква је сврха тога, да Уставни суд Југославше упозорава Скупштину СФРЈ, да је одредба Амандмана ХСГХ, тч. 3, у супротности са Уставом СФРЈ, јер је том одредбом укинут земљишни максимум V Репуб-лици Словенији? Шта тиме Уставни суд Југославије хоће да постигне? Да ли УСЈ сматра да би Скупштина СФРЈ требала тражити од Републике Сло-веније да мора брисати овај амандман и вратити норму о земљишном макси-муму?

Јавна расправа са учешћем научних радника, свакако би допринела разјашњењу овог питања. Пошто је Уставни суд због форсирања поступка са циљем да се што пре доће до осућујуће одлуке одбаци предлог за јавну расправу, изгубљена је прилика за суштинску расправу и изналажење адек-ватних одговора, а донета је једна формалистичка одлука, којој је једина практична сврха осуда Републике Словеније за кршење Устава СФРЈ.

Са становишта Заједничке Брионске декларације од 7. јула 1991. Уставни суд Југославије је требао сачекати са овим предметом, јер је везан на тро-месечни мораторијум за даљу имплементацију аката Републике Словеније и Хрватске о осамостаљивању. Овај мораториј истиче тек 7 октобра 1991 После истека мораторијума, уколико би још постојали исти услови, поступак би се могао даље водити.

85

МИШЉЕЊЕ УСЈ О СУПРОТНОСТИ ОДРЕДАБА ЧЛ. 9А, 9Б. И 9Ц. УСТАВНОГ ЗАКОНА ЗА ПРОВЕДБУ УСТАВА РЕПУБЛИКЕ

ХРВАТСКЕ СА УСТАВОМ СФРЈ

I

Председништво СФРЈ и Савезно извршно веће тражили су од Уставног суда Југославије да утврди мишљење о томе да ли су одредбе чл. 9а, 96, 9ц. Уставног закона за проведбу Устава Републике Хрватске („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 56/90 и 8/91) у супротности са Уставом СФРЈ и да, у смислу члана 378. Устава СФРЈ, обавести Скупштину СФРЈ о том мишљењу.

По мишљењу покретача поступка оспорене одредбе чл. 9а, 96. и 9ц. Уставног закона за проведбу Устава Републике Хрватске у супротности су са одредбама чл. 206, 270, 313. став 3, 316. став 2, 328. став 2. Устава СФРЈ, и одредбом тачке 4. став 3 Амандмана XXVI на Устав СФРЈ, због тога што се оспореним одредбама искључују од примене одредбе Устава СФРЈ које нису у складу са Уставом Републике Хрватске, одредбе савезних закона, других прописа и других огаптих аката савезних органа које нису у складу са Уставом Републике Хрватске и законима Републике Хрватске и што се тим одредбама утврћује да савезни органи не могу, у Републици Хрватској, без претходне сагласности Сабора Републике Хрватске или председника Репуб-лике Ховатске утврдити ванредно стање, увести ванредне мере или наре-дити употребу оружаних снага у миру да је Влада Републике Хрватске овлашћена да одреди савезне законе, друге прописе и опште акте као и радње и поступак савезних органа које се неће примењивати у Републици Хрватској.

П

1 Одредбама члана 9а, 96. и 9ц. Уставног закона за проведбу Устава Републике Хрватске утврћено је да се у Републици Хрватској искуључују од примене одредбе Устава СФРЈ које нису у складу са Уставом Републике Хрватске, одредбе савезних закона, других прописа и других аката савезних органа које нису у складу са Уставом Републике и законима Републике Хрватске, одредбе савезних закона и других прописа и других аката савезних органа који су објављени у тајном службеном листу и другим тајним гласилима и актима и да су ти акти ништавни, са стајалишта уставно-поавног поретка Републике Хрватске; да савезни органи не могу, у Репуб-лици Хрватској, без претходне сагласности Сабора Републике Хрватске или председника Републике Хрватске утврдити постојање ванредних прилика, утардити ванредно стањеГ увести ванредне мере или наредити употребу оружаних снага у миру, и да је Влада Републике Хрватске овлашћена да одреди савезне законе, друге прописе и огапте акте као и радње и поступак савезних органа које се неће примењивати у Републици Хрватској.

* Уставни суд Југославије 1У број 40/1-91 и 40/2-91.

86

2. Одредбама члана 206. Устава СФРЈ утврђено је да републички устав не може бити у супротносги са Уставом СФРЈ и да сви закони и други про^ писи и општи акти органа друштвено-политичких заједница морају бити у

Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврђено је да су савезни закони и други прописи и оппгги акти обавезни на целој територши Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, ако тим прошсима и општим актима није одређено да се примењују на ужем подручју.

Одредбом члана 313. став 3. Устава СФРЈ утврђено је да \е Поепсеп-ништво СФРЈ највиши орган руковођења и командовањаооужаних^ снага Социјалистичке Федеративне Републике Југославије у рату и мируТодоеп бом члана 316. став 2. утврђено је да Председништво СФРЈ утврђује план употребе оружаних снага Социјалистичке Федеративне РепубликеЈуго славије за случај рата и наређује употребу оружаних снага у миру

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ оценио је да су оспорене одредбе наведеног уставног закона у супротносги са Уставом СФРЈ. Из оспорене одредбе, којом је утврђено да се у Републиш Хрватској искључују од примене одредбе Устава СФРЈ које нису V саглас ности са Уставом Републике Хрватске, произлази да је том одоепбом утврђен однос Устава Републике Хрватске према Уставу СФРЈ тако што Устав СФРЈ мора бити у сагласности са Уставом Републике ХоватскТ Међутим, како је тај исти однос тј. однос устава републике према Уставу СФРЈ, утврђен Уставом СФРЈ тако што устав републике не може бити V супротности са Уставом СФРЈ то је, због тога, та оспорена одредба у супоот-ности са Уставом СФРЈ. У У ^ у и р и т

Одредбом члана 206. став 2. Устава СФРЈ изричито је утвоћено па сви закони и други прописи и општи акти органа друштвено-политичких зајеп ница морају бити у сагласности са Уставом СФРЈ, а одредбом став 1 тачке 4 Амандмана ХХУП на Устав СФРЈ утврђено је да сви прописи и други општи акти савезних органа морају бити у сагласносги са савезни^ законом Супротно тим одредбама Устава СФРЈ, оспореном одредбом члана 9а став 2. утврђено је да савезни закони, други прописи и општи акти савезних органа морају бити у сагласности са Уставом Републике Хрватске и зако-нимаРепубликеХрватске. У

Из одредбе члана 270. Устава СФРЈ, којом је утврђено да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој територији Соци^ листичке Федеративне Републике Југославије, ако тим прописима и ошптам актима није одређено да се примењују на ужем подручју, произлази да само савезни орган има право и дужност да одреди да ли се ти прописи и општи акти примењују на целој територији Социјалистичке Федеративне Реггу-блике Југославије или на ужем подручју. Како је оспореним одредбама тај исти однос Сабор Републике Хрватске одредио тако да се неће примењ^ата у Републици Хрватској савезни закони, други прописи и општи акти савезних органа који су објављени у тајном службеном листу и Л О У Г И М

тајним гласилима и да ће Влада Републике Хрватске одредити друге с а в ^ е законе, прописе и опште акте савезних органа који се неће примењивати у

87

Републици Хрватској, то су те одредбе, због тога, у супротности са Уставом С Ф Р И з опоедаба чл 313,316,329. и 330. Устава СФРЈ којима је утврђено да Поепсепнипгтво СФРЈ, као највиши орган руковођења и командовања опл^аХ снагама наређује употребу оружаних снага у миру и да Предсе-п ™ т в ^ СФРЈ врпш своја права и дужности на основу и у оквиру Устава СФМи савезнихзакона на основу усаглашавања ставова својих чланова а п п п ^ е на начин уређен пословником о раду Председништва СФРЈ, и?пичито пшизлази 1к се права и дужности Председништва СФРЈ утврђују самГуставом СФРЈ и савезним законима. Та права и дужности Предсе-п^гатва СФРЈ су и утврђена Уставом СФРЈ и савезним законима, па, и ™ Г и пужност да без претходне сагласности републичког органа,

™пћ\пе постЗање ванредних прилика на целој територији Социјалистичке Ф ^ п е о ^ т и в н ^ или на њеном ужем делу, и у вези с тим па наоећ^е употребу оружаних снага у миру. Међутим, супротно наведеним 5поГпбамаУстава СФРЈ оспореном одредбом члана 96. утврђено Зе да самз!ш^огани па према томе, и Председништво СФРЈ не могу без прет-хопне^гласности Сабора Републике Хрватске или председника Републике Х Х Т С ^ Г У Т В Р Д И Т И постојање ванредних прилика, утврдити ванредно стање, уТестаГванредне мере или наредити употребу оружаних снага у миру.

Ш Уставни суд Југославије, на седници одржаној 10. јула 1991. године,

оплучио^кГвећином гласова, да у смислу члана 378. Устава СФРЈ, Скугап-тиниСФРЈдаследеће

МИШЉЕЊЕ

П п п е п б е чл 9а 96. и 9ц. Уставног закона за проведбу Устава Репу-блике^ватске (Лародне новине" - службени лист Републике Хрватске бр. 56/90 и 8/91) у супротности су са Уставом СФРЈ.

1 88

ш

ОДЛУКА О ОЦЕНИ УСТАВНОСТИ ОДРЕДБЕ ЧЛАНА1. СТАВ 1. ТАЧКА 2.

ЗАКОНА О ОБУСТАВЉАЊУ НЕКИХ ПРЕКРШАЈНИХ ПОСТУПАКА*

1. Уставни суд Југославије, решењем ГУ-број 85/1-90 од 26. септембра 1990. године, покренуо је поступак за оцењивање уставности одредбе члана 1. став 1. тачка 2. Закона о обустављању неких прекршајних поступака ( Урадни лист Републике Словеније", бр. 14/90), јер је оценио да се основано поставља питање да ли је оспорена одредба сагласна са Уставом СФРЈ.

2. Оспореном одредбом Закона о обустављању неких прекршајних поступака прописано је да органи за прекршајни поступак обустављају прекршајни поступак, односно не покрећу прекршајни поступак за прекршај који је учињен до 31. јануара 1990. године ако је реч о прекршају утврћеном савезним прописима.

3. Скугаптина Републике Словеније, у одговору на решење о покре-тању поступка, навела је да оспорена одредба има искључиво процесни ка-рактер којим се нарећује органима за прекршаје у Републици Словенији да обуставе, односно да не покрећу прекршајни поступак за прекршаје учињене до 31. јануара 1990. године, за чије воћење су надлежни ти органи, па се, због тога, том одредбом и не обухватају прекршаји којима се пов-рећују савезни прописи о којима одлучују савезни органи, да се пропи-сивањем обавезе прекршајних органа у Републици Словенији да не покрећу прекршајни поступак за прекршаје учињене до 31. јануара 1990. године, односно да обуставе тај поступак ако је покренут за те прекршаје, „не негира чињење прекршаја, односно одговорност за конкретан прекршај" и да, због тога, сматра да је оспорена одредба наведеног закона сагласна са Уставом СФРЈ.

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", бр. 31/91 (1У број 85/1-90).

89

4. Одредбом члана 281. став 1. тачка 12. Устава СФРЈ утврђено је да федерација преко савезних органа, утврђује одговорност и санкције за прекршаје којима се повређују савезни прописи.

Одговорност и санкције за прекршаје којима се повређују савезни про-писи утврђена је Законом о прекршајима којима се повређују савезни прописи („Службени лист СФРЈ", бр. 4/77, 20/82, 14/85, 74/87, 57/87, 57/89 и 3/90).

Уставни суд Југославије, полазећи од наведене одредбе Устава СФРЈ, оценио 1е да оспорена одредба Закона о обустављању неких прекршајних поступака нше сагласна са Уставом СФРЈ. Ту оцену Уставни суд Југославије засновао је на схватању да из одредбе Устава СФРЈ произлази да одговор-ност и санкције за прекршаје којима се повређују савезни прописи утврђује само даедеоацша преко савезних органа, независно од тога да ли је за вођење пгекршајног поступка надлежан савезни орган, или орган у републици, а не и^публика, преко републичких органа. Међутим, иако је федерација преко савезног органа, утврдила ту одговорност и санкције Законом о прекрша-јима којима се повређују савезни прописи, Република Словенија је, такође поеко оепубличког органа, утврдила ту одговорност, прописујући остореном одредбом, по схватању Уставног суда Југославије, ослобађање од одговорности учиниоца прекршаја којима се повређује савезни пропис.

Према томе, како је оспореном одредбом Закона о обустављању неких прекршајних поступака Република Словенија, преко републичког органа утврдила одговорност за прекршаје којима се повређују савезни прописи, коју одговорност је, на основу Устава СФРЈ, искључиво надлежна да утврди даедерација, преко савезних органа, а која је ту одговорност и утврдила, Уставни суд Југославије је оценио да оспорена одредба Закона о обус-тављању неких прекршајних поступака није сагласна са Уставом СФРЈ.

5 Уставни суд Југославије, на основу члана 375. и члана 384. ст. 1. и 2. Устава СФРЈ и члана 35. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 13. марта 1991. године, донео је већином гласова

О д л у к у

1. Утврђује се да одредба члана 1. став 1. тачка 2. Закона о обус-тављању неких прекршајних поступака („Урадни лисг Републике Слов-еније" бр. 14/90), којом је прописано да органи за прекршајни поступак обустављају прекршајни поступак, односно не покрећу прекршајни посту-пак за прекршај који је учињен до 31. јануара 1990. године ако је реч о прекршају утврђеном савезним прописима, није сагласна са Уставом СФРЈ.

2 Скупштина Републике Словеније дужна је да, у року од шест месеци од дана достављања одлуке Уставног суда Југославије, усклади Закон о обустављању неких прекршајних поступака („Урадни лист Републике Словеније", бр. 14/90) са Уставом СФРЈ.

3 Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Урадном листу Републике Словеније".

90

Ову одлуку донео је Уставни суд Југославије у саставу: председник Уставног суда Југославије Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, Божи-дар Булатовић, Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Димче Козаров, др Иван Кристан, Пјетер Коља, Вељко Мар-ковић, Радко Мочивник и Душан Ружић.

ОДЛУКА О ПРЕСТАНКУ ВАЖЕЊА ОДРЕДБЕ ЧЛАНА1. СТАВ 1. ТАЧКА 2.

ЗАКОНА О ОБУСТАВЉАЊУ НЕКИХ ПРЕКРШАЈНИХ ПОСТУПАКА*

1. Уставни суд Југославије утврдио је, Одлуком ГУ-број 85/1-90 од 13. марта 1991. године, да одредба члана 1. став 1. тачка 2. Закона о обуста-вљању неких прекршајних поступака („Урадни лист Републике Словеније", бр. 14/90) није у сагласности са Уставом СФРЈ.

Одлука, којом је утврћено да наведена одредба Закона није у саглас-ности са Уставом СФРЈ, достављена је Скупштини Републике Словеније 29. априла 1991. године.

2. Скушптина Републике Словеније није у року утврћеном одредбом члана 384. став 2. Устава СФРЈ, ускладила одредбу члана 1. став 1. тачка 2. Закона о обустављању неких прекршајних поступака са Уставом СФРЈ, нити је од Уставног суда Југославије, сагласно одредби члана 384. став 3. Устава СФРЈ, захтевала продужење рока за усклаћивање наведене одредбе Закона са Уставом СФРЈ.

3. Како Скушптина Републике Словеније није, у року утврћеном Уставом СФРЈ, ускладила одредбу члана 1. став 1. тачка 2. Закона о обус-тављању неких прекршајних поступака са Уставом СФРЈ, та одредба наведе-ног закона престала је, сагласно одредби члана 384. став 4. Устава СФРЈ, да важи 30. октобра 1991. године.

4. Уставни суд Југославије, на основу одредбе члана 384. став 4. Устава СФРЈ, на седници одржаној 7. новембра 1991. године, донео је

О д л у к у Утврћује се да је одредба члана 1. став 1. тачка 2. Закона о обус-

тављању неких прекршајних поступака („Урадни лист Републике Сло-веније", бр. 14/90) престала да важи 30. октобра 1991. године.

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Урадном листу Репуб-лике Словеније".

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Уставног суда Југославије Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Сло-

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", бр. 1/92 (1У број 85/1-90).

91

бодан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Пјетер Коља, Димче Козаров, др Ратко Марковић, Вељко Марк-овићиДушанРужић.

ОДЈГУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ДЕКЛАРАЦИЈЕ О СУВЕРЕНОСТИ

ДРЖАВЕ РЕПУБЛИКЕ СЛОВЕНИЈЕ

1 Председништво СФРЈ и Савезно веће Скупштине СФРЈ покренули С У ш>ед Уставним судом Југославије поступак за оцењивање уставности и законитости Декларације о суверености државе Републике Словеније („Урадни лист Републике Словеније", бр. 26/90).

Председништво СФРЈ сматра да се Декларацијом о суверености државе Републике Словеније фактички проглашава сувереност Републике Словеније па се тако на територији СФРЈ ствара нова суверена држава, чиме се доводи у питање територијални интегритет СФРЈ, утврћен чланом 2. Устава СФРЈ.

По мишљењу Председништва СФРЈ, одредбе чл. 2, 3. и 4. Декларације у супротности су са одредбама чл. 206. и 270. Устава СФРЈ, којима је утврћено да закони и други прописи и општи акти органа друштвено-поли-тичких заједница морају бити у сагласности са Уставом СФРЈ, а да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима није одрећено да се примењују на ужем подручју.

Савезно веће Скупштине СФРЈ је мишљења да су одредбе чл. 2. и 4. Декларапше, којима је прописано да се на територији Републике Словеније неће примењивати савезни закони и други савезни прописи који су у супрот-ности са Уставом и законима Републике Словеније, у супротности са одред-бама чл. 206, 230, 285. и 286. Устава СФРЈ и одредбама тачке 4. став 2. Амандмана ХХУП. Одредба члана 3. Декларације, којом је одређено да савезни органи на територији Републике Словеније раде у складу са важећим прописима у Републици Словенији, није сагласна са одредбом члана 281. став 1. тачка 16. Устава СФРЈ, према којој федерација, преко савезних органа, прописује надлежност и начин рада савезних органа, па та питања не могу уређивати републике својим законима и другим општим актима.

2 Одредбом члана 1. Декларације о суверености државе Републике Словеније утврђено је да Скупштина Републике Словеније, полазећи од права словеначког народа на самоопредељење и у складу са амандманима X, XI, 1.ХХП и ХСП на Устав Републике Словеније и одредбама Међународног пакта о грађанским и политичким правима, проглашава сувереност Репуб-лике Словеније.

* Ова одлукаје објављена у „Службеном листу СФРЈ", бр. 23/91 (ПУ број 61/90 и ПУ број 68/90).

92

Одредбом члана 2. утврђеноје да се политички, привредни и правни систем Републике Словеније заснива на Уставу и законима Републике Сло-веније и да Устав СФРЈ, савезни закони и други савезни прописи важе на територији Републике Словеније само ако нису у супротности са Уставом и законима Републике Словеније.

Одредбом члана 3. утврђено је да су, у складу са начелом државне су-верености и начелом примарности Устава и закона Републике Словеније, републички органи и организације дужни да обезбеђују да и сви савезни органи и организације на територији Републике Словеније послују у складу са важећим правним поретком у Републици Словенији.

Одредбом члана 4. утврђено је да Скупштина Републике Словеније уставним законом утврђује који се савезни прописи на територији Репуб-лике Словеније не примењују ако су у супротности са њеним уставом и законима и да закони, које СкупштинаСФРЈ усвоји након доношења ове дек-ларације, важе за територију Републике Словеније ако Скупштина Репуб-лике Словеније да сагласност на те законе.

Одредбом члана 5. утврђено је да ће Скуппггина Републике Словеније спровести прописани поступак за доношење новог Устава Републике Сло-веније у року од једне године.

Одредбом члана 6. утврђено је да Декларација ступа на снагу даном усвајања и свечаног проглашгња на заједничкој седници већа Скупштине Републике Словеније.

3. У писму председника Скупштине Републике Словеније, поводом предлога којим је покренут поступак за оцењивање уставности Декларације, исгакнуто је да надлежни органи и радна тела, који су по Пословнику Скупштине Републике Словеније задужени за припрему одговора Уставном суду, сматрају да је Декларација о суверености државе Републике Словеније акт који \е Скугаптина Републике Словеније као демократско, легитимно и легално изабрано представништво словеначког народа и грађана Словеније донело на основу природног, Уставом Републике Словеније опредељеног и актима међународног права признатог права словеначког народа на самоопредељење у складу са уставним овлашћењима у погледу остваривања тог права. Већ сама садржина Декларације, која афирмише начело државне суверености и начело примарности Устава и закона Републике Словеније искључује надлежност Уставног суда Југославије да оцењује уставност и законитост правних аката на којима се заснива политички, привредни и правни систем у Републици Словенији, због чега се надлежна тела Скупш-тине Републике Словеније, па тиме и сама Скупштина нису детаљније упуштали у поједине тврдње изнесене у предлозима којима је покренут пос-тупак За оцењивање уставности наведене декларације.

4 Уставни суд Југославије одржао је јавну расправу у којој су учество-вали: представник Председништва СФРЈ, представник Скупштине Репуб-лике Словеније, представник Секретаријата Савезног извршног већа за законодавство и одређени број научних радника.

93

Представник Председништва СФРЈ на јавној расправи остао је при разлозима због којих је Председништво СФРЈ покренуло поступак за оцењивање уставности Декларације, а који су изнесени у предлогу за покре-тање поступка.

По мишљењу представника Скугаптине Републике Словеније, Скупш-тина Републике Словеније донела је Декларацију на основу природног, Уставом Републике Словеније опредељеног и актима мећународног права признатог права словеначког народа на самоопредељење. По његовом мишљењу, Декларација, којом се остварује начело државног суверенитета и начело примарности Устава и закона Републике Словеније, искључује надлежност Уставног суда Југославије да оцењује Декларацију и друге правне акте на којима се заснива политички, привредни и правни систем у Републици Словенији.

5. Одредбом члана 206. став 2. Устава СФРЈ утврћено је да закони и други прописи и оппгги акти органа друштвено-политичких заједница, као и самоуправни општи акти морају бити у сагласности са Уставом СФРЈ.

Одредбом тачке 4. став 2. Амандмана ХХУП на Устав СФРЈ утврћено је да републички и покрајински закони и други прописи и општи акти органа дру11ггвено-политичке заједнице не могу бити у супротности са савезним законом.

Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврћено је да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и актима није одрећено да се примењују на ужем подручју.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да одредбе чл. 2, 3. и 4. Декларације о суверености државе републике Словеније нису сагласне са Уставом СФРЈ. Ову оцену Уставни суд заснива на томе што се одредбама чл. 2. и 4. Декларације важење Устава СФРЈ, савезних закона и других савезних прописа на територији Републике Словеније условљава тиме да одредбе Устава СФРЈ и одредбе савезних закона и других савезних прописа нису у супротности са Уставом и законима Републике Словеније. Мећутим, по Уставу СФРЈ, републички устав не може бити у супротности са Уставом СФРЈ, а републички закони и други репуб-личкипрописи не могу бити у супротности са савезним законом. Зато се, по оцени Уставног суда, важење Устава СФРЈ, савезних закона и других савезних прописа на територији једне републике не може условљавати тиме да они нису у супротности са републичким уставом и републичким закон-има. По Уставу СФРЈ, савезни закони и други савезни прописи и општи акти су обавезни на целој територији СФРЈ ако њима није одрећено да се примењују само на ужем подручју.

По оцени Уставног суда, није у складу са Уставом СФРЈ ни одредба члана 3. Декларације којом је утврћено да савезни органи, на територији Републике Словеније, раде у складу са правним поретком те републике. То, по оцени Уставног суда, значи да савезни органи на територији Републике Словеније не примењују савезне законе и друге савезне прописе. По Уставу СФРЈ, савезни закони и други савезни прописи обавезни су на целој тери-торији СФРЈ, што значи да савезни органи на територији било које репу-

1 94

блике, морају у своме раду примењивати, како законе и прописе републике, тако и савезне законе и друге савезне прописе. Зато није у складу са Уставом СФРЈ да се прописима републике одређује да савезни органи у своме раду искључују примену савезних закона и других савезних прописа и да раде само у складу са републичким прописима.

По оцени Уставног суда Југославије, одредба члана 1. Декларације о суверености државе Републике Словеније није несагласна са Уставом СФРЈ, јер се том одредбом, по мишљењу Уставног суда Југославије, изражава Уставом СФРЈ утврђено право сваког народа на самоопредељење, укључу-јући и право на отцепљење.

По оцени Уставног суда, одредба чл. 5. и 6. Декларације о суверености државе Републике Словеније, којима је утврђен рок за доношење новог устава Републике Словеније и одређено када Декларација ступа на снагу, а које предлогом за покретање поступка нису изричито оспорене од стране покретача поступка, по оцени Уставног суда, нису противне Уставу СФРЈ.

Пошто је Уставни суд Југославије оценио да одредбе чл. 2,3. и 4. Дек-ларације нису у складу са Уставом СФРЈ, Уставни суд није оцењивао да ли је наведена декларација у супротности са законом.

6. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ, након одржане јавне расправе, на седници о већању и гласању од 10. јануара 1991. године, већином гласова, донео је

О д л у к у Поништавају се одредбе чл. 2,3. и 4. Декларације о суверености државе

Републике Словеније (.Јурадни лист Републике Словеније", бр. 26/90). Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и у „Урадном листу

Републике Словеније". Ову одлуку Уставни суд је донео у саставу: председник Суда Милован

Бузапић и судије - Хрвоје Бачић, Божидар Булатовић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Пјетер Коља, Димче Козаров, др Иван Кристан, Вељко Марковић, Душан Ружић и Милосав Сти-јовић.

ОДДУКА О ОЦЕНИ УСТАВНОСТИ ОДРЕДАБА ЧЛ. 4. И 10. ЗАКОНА О ПЛЕБИСЦИТУ О САМОСТАЛНОСТИ И НЕЗАВИСНОСТИ

РЕПУБЛИКЕ СЛОВЕНИЈЕ*

1. Савезно веће Скупштине СФРЈ покренуло је пред Уставним судом Југославије поступак за оцењивање уставности Закона о плебисциту о само-сталности и независности Републике Словеније („Урадни лист Републике Словеније", бр. 44/90).

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 14/92 (1У број 145/1-90).

95

По мишљењу покретача поступка, оспорени закон није сагласан са Уставом СФРЈ посебно са одредбама члана 2. и члана 5. став 3. Устава СФРЈ 1ер се доношењем одлуке на плебисциту да Република Словенија пос-тане самостална и независна држава једнострано мења Уставом СФРЈ утврђени састав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и одлучује без сагласности других република, о промени њених граница супротноУставуСФРЈ.

2 Одредбом члана 4. оспореног закона прописано је да одлука да Република Словенија постане самостална и независна држава, која је доне-сена на плебисциту, обавезује Скушптину Републике Словеније да, у року од шест месеци од дана проглашења одлуке, усвоји уставне и друге акте и мере које су потребне да Република Словенија преузме извршавање суверених пиава ко1'е је пренела на органе СФРЈ, и да отпочне преговоре са другим оепубликама у СФРЈ о правном наслеђу СФРЈ и будућем уређењу међусоб-них односа на начелима међународног права, укључујући понуду конфеде-оалног уговора, а одредбом члана 10. прописано је да Скупштина Републике Словеније, ако се на плебисциту донесе одлука да Република Словенија пос-тане самостална држава, свечано проглашава ту одлуку на заједничкој сед-ници свих већа и, истовремено, усваја програм рада ради реализације те одлуке.

3 Одредбом члана 2. Устава СФРЈ утврђено је да Социјалистичку Федеративну Републику Југославију сачињавају: Социјалистичка Република Босна и Хеоцеговина, Социјалистичка Република Македонија, Социјалис-

- тичка Република СловенијГсоцијалистичка Република Србија, као и Соци-јалистичка Аутономна Покрајина Војводина и Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово које су у саставу Социјалистичке Републике Србије, Социјалистичка Република Хрватска и Социјалистичка Република Црна Гора.

Опоепбом члана 5. став 1. Устава СФРЈ утврђено је да је територија Соцшалистичке Федеративне Републике Југославије јединствена и сачињавају је територије социјалистичких република, а одредбом става 3. истог члана утврћено је да се граница СФРЈ не може мењати без саглас-ности свих република и аутономних покрајина.

Уставни суд Југославије, након спроведеног поступка за оцењивање '̂ставности оспореног закона, оценио је да одредбе чл. 4. и 10. оспореног

закона нису сагласне са Уставом СФРЈ. Ту оцену Уставни суд Југославије заснива на томе што је Република Словенија, по Уставу СФРЈ, у саставу СФРЈ и у њо1 се, као и у другим републикама које сачињавају Социјалис-тичку Федеративну Републику Југославију, примењује Устав СФРЈ, па по мишљењу Уставног суда Југославије, Скупштина Републике Словеније не може усвошти акте и предузимати мере предвиђене одредбама чл. 4. и 10. оспореног закона које воде ка осамостаљивању и издвајању Републике Сло-веније из састава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, док се не промени Устав СФРЈ, по поступку утврђеном у њему, односно док се, на О С Н О В У Устава СФРЈ, споразумно не уреди поступак за вођење преговора о будућем уређењу међусобних односа република пошто би то значило јед-нострано мењање састава Социјалистичке Федеративне Републике Југо-

96

славије и једнострано мењање њених граница, што није у складу са Уставом СФРЈ.

4. Уставни суд Југославије, на основу одредбе члана 375. став 1. тачка 1. и став 2. Устава СФРЈ, на седници одржаној 7. новембра 1991. године, донео је

О д л у к у Утврђује се да одредбе чл. 4. и 10. Закона о плебисциту о самостал-

ности и независности Републике Словеније („Урадни лист Републике Сло-веније", бр. 44/90) које се односе на усвајање програма рада ради једностра-ног преузимања права и дужности федерације утврђених Уставом СФРЈ и једнострано мењање граница СФРЈ нису у сагласности са Уставом СФРЈ.

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и у „Урадном листу Републике Словеније".

Одлуку је Уставни суд Југославије донео у саставу: председник Суда Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Пјетер Коља, Димче Козаров, др Ратко Марковић, Вељко Марковић и Душан Ружић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ПРЕДЛОГУ ЗА

СПОРАЗУМНО РАЗДРУЖИВАЊЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ*

1. Савезно извршно веће и Председништво СФРЈ покренули су пред Уставним судом Југославије поступак за оцењивање уставности Резолуције о предлогу за споразумно раздруживање Социјалистичке Федеративне Репу-блике Југославије („Урадни лист Републике Словеније", бр. 7/91).

Савезно извршно веће и Председништво СФРЈ сматрају да Резолуција није у сагласности са Уставом СФРЈ јер је у одељку 1 Основних начела Устава СФРЈ изражено право сваког народа на самоопредељење, укључу-јући и право на отцепљење, али у нормативном делу Устава СФРЈ то право није зајемчено, нити је разрађен поступак по коме се то право може ост-варити. Резолуција не може бити правни основ за реализацију права народа на отцепљење, а поготову за раздруживање, на основу кога настају две или више држава. Право народа на отцепљење, односно начин остваривања тог права једино је могуће утврдити Уставом СФРЈ.

Покретачи поступка истичу да се Резолуцијом утврђује да се Репу-блика Словенија формира као самостална, суверена и независна држава и, на тај начин, на територији СФРЈ, покушава створити нова суверена држава, чиме се доводи у питање територшални интегритет СФРЈ утврђен у чл. 2. и 5. Устава СФРЈ, којима је ут-врђено које републике и аутономне покрајине сачињавају СФРЈ, као и то да је територија СФРЈ јединствена и да је сачињавају територије социјалистичких република.

' Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 89/91 (ПУ број 37/91).

7 97

..Ј

I

Савезно извршно веће и Председништво СФРЈ сматрају да Резолуција нше V сагласности ни са петим делом Устава СФРЈ - чл. 398. до 403 - којима је поописан начин и поступак промене Устава СФРЈ, у коме републике имају значајну али не и искључиву улогу. Резолуцијом се игнорише Уставом СФРЈ утврћена улога Скупштине СФРЈ у промени Устава СФРЈ.

2 Опоепбама одељка Ш Резолуције о предлогу за споразумно раз-поуживање С^1Ш1алистичке Федеративне Републике Југославије утврђено је па се РепубликГсловенија формира као самостална, суверена и независна пожша и утврћене су државне границе нове државе Републике Словеније.

3 Опоепбама члана 2. Устава СФРЈ утврћено је које републике, као и аггономне покрајине које су у саставу СР Србије сачињавају СФРЈ. Одред-бом члана 5 став 1 Устава СФРЈ утврћено је да је територија СФРЈ једин-ствена и да је сачињавају територије социјалистичких република, а опоепбом става 3. истог члана утврпено је да се граница Соцшалистичке Фепеоативне Републике Југославије не може мењати без сагласности свих ^ ^ ^ а у т а в ш в в х покрајина. Одредбом тачке 4. члана 283. утврђено \еГпа Скупштина СФРЈ одлучује о промени граница Социјалистичке Федера-тивне Републике Југославије, а одредбом тачке 6. члана 285. утврђено је да то поаво Скупштине СФРЈ врпш Савезно веће Скугаптине СФРЈ.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да одредбе одељка Ш Резолуције о предлогу за споразумно раз-поуживање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије нису у саг-ласности са Уставом СФРЈ. Ову оцену Уставни суд заснива на томе што се опоепбама одељка Ш наведене резолуције чини, у ствари, издвајање или отцепљење Републике Словеније од СФРЈ једностраним актом Републике Словенше. Тим једностраним актом чини се и покушај промене граница СФРЈ. Међутим , право сваког народа на самоопредељење, укључујући и поаво на отпепљење, па и на раздруживање може се остварити само у складу с а ^ т а в о м СФРЈ Уставом СФРЈ утврђено је које републике, као и аутономне покрајине које су у саставу СР Србије сачињавају СФРЈ, затим да Ге теоитооша СФРЈ јединствена, да се границе СФРЈ не могу мењати без саг-ласности свих република и аутономних покрајина и да Скугаптина СФРЈ оплучлНе о промени граница Социјалистичке Федеративне Републике Југо-славије Та се питања не могу уређивати једностраним актима република, као што се то покушава учинити Резолуцијом о предлогу за споразумно раз-друживање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

4 Уставни С У Д Југославше, на основу члана 375. Устава СФРЈ и члана 36 став 2 Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 2. октобра 1991. године, донео је

О д л у к у

Поништавају се одредбе одељка Ш Резолуције о предлогу за спора-зумно раздруживање Социјалистичке Федеративне Републике ЈугославиЈе ( Урадни лисг Републике Словеније", бр. 7/91).

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Урадном листу Репу-блике Словеније".

98

Ову одлуку Уставни суд Југославије је донео у саставу: председник Уставног суда Југославије Милован Бузадаћ и судије - Хрво^ Бачић, др Слободан Благојевић мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић Пг Бранислав Ивановић, Пјетер^оља, Димче КозТров, др^Иван Кристан,' др Ратко Марковић, Вељко Марковић и Душан Ружић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О ОДБРАНИ И

ЗАШТИТИ*

1. Уставни суд Југославије, решењем ГУ-број 95/1-91 од 26. јула 1991. године, покренуо^е поступаДа оцењивање уставности одредабЛлана 5. став 1, члана 7. ст. 1. и 3, члана 33. став 1. тачка 4, члана 36. став 1. тачка 5, члана 44. став 2, члана 46. став 2, чл. 49. и 52, члана 56. ст. 3. и 4, члана 57. став 1, члана 58. став 2, члана 59. став 4, члана 61. ст. 5. и 7, члана 72. став 1, члана 73. став 3, члана 74. став 2, члана 75, члана 105. став 4, члана 125. став 3, члана 128. став 1, члана 141. и члана 148. став 2. Закона о одбоани и заштити („Урадни лист Републике Словеније", бр. 15/91) и супротности тих одредаба Закона о одбрани и заштити са савезним законом.

2. Означеним одредбама Закона о одбрани и заштити прописано је да граћани Републике Словенија извршавају војну обавезу на начин прописан одредбама тог закона; да граћани који су наврпшли најмање 18 година жЈвота и који су здравствено'способнЈ за р̂ ад извршавају {задну обавезТна начин ко и ближе пропише Извршно веће Скупштине Републике Словеније; да Председништво Републике Словеније утврћује општи план организаци е опремања и наоружавања Територијалне одбране Републике^ Словени е одрећује њен ратаи и мирнодшски састав, ушерава припрему планова за њену употребу и потврћује средњорочне планове и годишње планове оспособљавања Територијалне одбране; да Изврпшо веће Скупштине Републике СловениЈе уре^ује организ^аци/у у^равних веза и криптоЈаштите; да Територијална одбрана Републике Словеније има мирнодопски и ратни састав; да републички штаб територијалне одбране, као орган у саставу републичког органа управе надлежног за послове народне одбране, врши штабне и друге војностручне послове за потребе ПредседништваРепублике

Словеније и начелника Републичког штаба територијалне одбране именује и разрешава Председништво Републике Словеније, на предлог старешине републичког органа управе надлежног за послове народне одбране, и да та лица одговарају Председништву Републике Словеније за борбену готовост,

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 94/91 (1У број 95/1-91).

7* 99

— — — —

™тпебу оуковоћење и командовање Територијалном одбраном Републике Октевле- да мере приправности у територијалној одбрани у миру и у ^нпепним поиликама наређује командант Територијалне одбране Репу-«™ке Словенше на основу претходне одлуке Председништва Републике Г^оГет^е ко1И 'на основу одлуке Председништва Републике Словеније, ^пећ^е и мобилизапију и употребу јединица територијалне одбране; да се теоитоошална одбрана попуњава активним војним лицима, војницима на опслужењу вошог рока, обвезницима резервног састава и грађанским литгама па активна воша лица поставља, на одговарајућа формацијска места Г^оитоошално! одбрани, командант Територијалне одбране Републике Словени1е или старепшна кога он овласти, а активна војна лица са чином генепала опносно адмирала или на формацијска места с тим чином - Пред-сепништво Републике Словеније; да резервне официре од чина мајора до генеоала односно адмирала и резервне војне службенике од Ш до I класе ко?и СУ оаспоређени у територијалну одбрану или нису распоређени у опужане снаге - унапређује Председништво Републике Словеније; да актавно вошо лице и грађанско лице у сталном саставу територијалне опбоане не може бити члан ниједне политичке органиизације; да Извршно веће Скупштине Републике Словеније одређује ознаке припадности и тнакГчинова и положаја у Територијалној одбрани Републике Словеније; па Република и општине организују управне везе за руковођење заштитом и спасавањем и одбраном на територији Републике Словеније; да општине и РеггХика ооганизују јединице везе које важе и за јединице територијалне опбоане- па мере пршравности прошсује Председшштво Републике Слове-ни!е а извошни савети општинских скупштина и Извршно веће Скупштине РешЈблике Словенше - мере пршравности које планирају и извршавају пожавни оогани поедузећа и друге организације, републички државш оогани и поедузећа и доуге оргашзације чија је делатност од републичког интеоеса- да Председшштво Републике Словеније одлучује и издаЈе наоећења за извошавање прошсаних мера пргаравности на териториЈИ Републике Словенше а да мере приправности о којима је одлучио надлежни савезни ооган за време ванредшх прилика или у вези с тим приликама на тепитооши Републике Словеније могу бити извршаване само на основу пре-тхогае сагласности Скупштине Републике Словеније, односно Председ-ништва Републике Словеније, ако га је Скупштина Републике Словеније на тПвластила- да Извршно веће Скугаптине Републике Словеније утврђуЈе ознаке припадности и ознаке положаја у цивилној заштити и служби осматрања и обавештавања; да захтеви за пренос и саопштавање обаве-штења о опасностима које прете становништву имају приоритет у односу на сва поуга обавештења која се дају посредством средстава јавног обаве-штавања- па се обучавање припадника и једшица везе, припадника јединица и пггабова цивилне заштите, службе осматрања и обавештавања и радника кош обављају стручне послове у области одбране и запггите врпга по про-гоамима које прописује старешина републичког органа управе надлежног за послове одбране; да се на наоружање и војну опрему, наоружање, опрему и објекте

намењене обучавању за одбрану и заштиту, на уређаЈе, средства, опрему и објекте јединица везе, цивилне заштите, службе осматрања и 100

обавештавања и општих служби спасавања и другу опрему ближе одређену тим законом не плаћају порези, царине и доприноси; да се одредбе тог закона о болести у извршавању дужности прописаних тим законом, повреди и штети коју граћани и правна лица претрпе због вежби одбране и заштите не примењују на припаднике Југословенске народне армије до доношења републичких прописа о оружаним снагама.

3. Одредбама чл. 239. и 240. Устава СФРЈ утврћено је да се права и дужности федерације и њених органа у области народне одбране утврћују тим уставом; да је право и дужност општина, аутономних покрајина, репу-блика, односно других друштвено-политичких заједница да, у складу са сис-темом народне одбране, свака на својој територији урећује и организује народну одбрану и да руководи територијалном одбраном, цивилном зашти-том и другим припремама за одбрану земље, а у случају напада на земљи - да организује општенародни отпор и њиме руководи. Да оружане снаге Соци-јалистичке Федеративне Републике Југославије штите независност, сувере-нитет, територијалну целокупност и друштвено урећење утврђено Уставом СФРЈ; да оружане снаге Социјалистичке Федеративне Републике Југо-славије чине јединствену целину и да се састоје од Југословенске народне армије као заједничке оружане силе свих народа и народности и свих радних људи и граћана и од територијалне одбране као најширег облика организо-ваног оружаног општенародног отпора и да је сваки граћанин који с оружјем у руци или на други начин учествује у отпору против нападача при-падник оружаних снага СФРЈ.

Одредбом члана 244. став 1. Устава СФРЈ утврђено је да народи и на-родности, радни људи и граћани у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији остварују и обезбећују сувереност, равноправност, националну слободу, независност, територијалну целокупност и безбедност, као зајед-нички интерес, а одредбом члана 244. став 3. Устава СФРЈ утврћено је да се Уставом СФРЈ утврћује која права и дужности у остваривању заједничких интереса врпга федерација, преко савезних органа, а која републичке и покрајинске скуппЈтине, преко својих делегација у Скупштини СФРЈ и непо-средним одлучивањем, на начин утврћен Уставом СФРЈ.

Одредбом члана 281. став 1. тачка 6. Устава СФРЈ утврђено је да фе-дерација, преко савезних органа, урећује основе система народне одбране и стара се о његовом спровођењу, као и основна права и дужности радних људи и грађана, организација удруженог рада и других самоуправних орга-низација и заједница, друштвено-политичких и других друштвених орга-низација у области народне одбране; уређује основна права и дужности друштвено-политичких заједница у остваривању система народне одбране; уређује посебна права и обавезе организација удруженог рада и других самоуправних организација и заједница у погледу приоритетне производње и пружања услуга за потребе народне одбране и производње наоружања и војне опреме; уређује прилагођавање просторних и урбанистичких планова и инвестиционе изградње потребама одбране земље; утврђује основе планова и припремних мера за одбрану земље; проглашава мобилизацију; уређује руковођење и командовање оружаним снагама СФРЈ и остварује врховно командовање оружаним снагама; уређује војну обавезу грађана;

101

уоећује статусна и друга питања лица на служби у ЈНА и војних лица; уре-ћУ1е посебна права и дужности војних лица у вези са службом у оружаним бнагама.

У складу с том одредбом Устава СФРЈ, федерација је, у остваривању заједничких интереса који се остварују преко савезних органа, утврћених одредбом члана 244. став 1. Устава СФРЈ, Законом о општенародној од-брани Законом о војној обавези, Законом о служби у оружаним снагама и Законом о средствима и финансирању Југословенске народне армије, уре-дила питања система народне одбране, војне обавезе граћана, статусна и друга питања лица на служби у ЈНА и посебна права и дужности војних лица у вези са службом у оружаним снагама, као и питање средстава и финанси-рања Југословенске народне армије.

Питања која савезним законом урећује федерација могу, по схватању Уставног суда Југославије, бити урећена законом републике само у грани-цама права и дужности републике. Општине, аутономне покрајине, репу-блике односно друге друштвено-политичке заједнице урећују, сагласно одредби члана 239 став 1. Устава СФРЈ, народну одбрану и територијалну одбрану, у складу са системом народне одбране, који урећује федерација.

Право републике да - на својој територији - урећује и организује наро-дну одбрану и руководи територијалном одбраном и цивилном заштитом, као и припремама за одбрану земље, право да организује општенародни отпор и руководи тим отпором у случају напада на земљу - не значи, по схватању Уставног суда Југославије, и право да урећује војну обавезу граћана, статусна и друга питања лица на служби у ЈНА и војних лица, опносно друга питања урећена одредбама наведених савезних закона. Репу-блика не може, дакле, урећујући општенародну одбрану и друга питања која, сагласно одредби члана 239. став 1. Устава СФРЈ може урећивати на својој територији, урећивати питања и односе чије је урећивање право и дужност федерације. Урећивањем питања која не спадају у права и дужности репу-блике у тим областима - република крши Устав СФРЈ.

Законом о одбрани и заштити прописано је да ступањем тог закона на снагу престаје важити Закон СР Словеније о општенародној одбрани и друштвеној самозаштити.

Престанак важења Закона о општенародној одбрани и друштвеној самозаштити показује да смисао оспорених одредби Закона о одбрани и заштити нше у томе да уреде питања општенародне одбране и друштвене самозаштите, што је право и дужност Републике Словеније, већ у томе да територијална одбрана у Републици Словенији постане оружана сила Репу-блике Словеније, која није део јединствене оружане силе народа и народ-ностиЈугославије.

У Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији могу посто-1ати - по Уставу СФРЈ - само оружане снаге СФРЈ, које чине јединствену целину и које се састоје од Југословенске народне армије као заједничке оружане силе свих народа и народности и радних људи и граћана и од тери-торијалне одбране као најширег облика организованог општенародног отпора. Зато је противно Уставу СФРЈ урећивање општенародне одбране у

102

републици тако да територијална одбрана у републици постане самостална оружана сила републике.

Оспореним одредбама Закона о одбрани и заштити територшална одбрана у Републици Словенији претворена је у оружану силу Републике Словеније, која тако постаје самостална оружана сила једне оепублике у саставу СФРЈ, а која не чини део јединствених оружаних снага СФРЈ Такво значење оспорених одредби Закона о одбрани и заштити не доводи у питање, по мишљењу Уставног суда Југославије ни одредба тог закона о сарадњи Територијалне одбране Републике Словеније с Југословенском народном армијом и Председништвом СФРЈ, будући да укупан садржај оспорених одредби упућује на закључак о стварању самосталне оружане силе Републике Словеније и о њеној сарадњи са ЈНА и Председништвом СФРЈ само у својству самосталне оружане силе Републике Словенше а не и као дела јединствених оружаних снага СФРЈ.

Како су питања која су урећена оспореним одредбама Закона о од-брани и заштити - питања која урећује федерација и како су та питања уое-ћена одредбама Закона о општенародној одбрани („Службени лист СФРЈ" бр. 21/82 и 35/91), Закона о војној обавези („Службени лисг СФРЈ" бо 64/85' 26/89 и 30/91), Закона о служби у оружаним снагама ( Службени лист СФРЈ", бр. 7/85, 20/89, 40/89 и 26/90), Закона о средствимаи финансиоању Југословенске народне армије („Службени лист СФРЈ", бр. 53/84 и 57/89) и другим прописима савезних органа, она не могу бити урећивана репу-бличким законом. Оспорене одредбе Закона о одбрани и заштити будући ла урећују питања која не спадају у Права и дужности Републике Словеније у супротности су и са наведеним савезним законом.

4. Уставни суд Југославије, на основу одредбе члана 375. став 1 тач 1 и 2. Устава СФРЈ, на седници одржаној 9. октобра 1991. године, донео је

О д л у к у

Утврћује се да одредбе члана 5. став 1. тачка 1 члана 7 ст 1 и 3 члана 33. став 1. тачка 4, члана 36. став 1. тачка 5, члана44. став 2 члана 46 став 2 чл. 49. и 52, члана 56. ст. 3. и 4, члана 57. став 1, члана 58 став 2 члана 59 став 4, члана 61. ст. 5. и 7, члана 72. став 1, члана 73 став 3 члана'74 став 2 члана 75, члана 105. став 4, члана 125. став 3, члана 128. став 1 члана 141 и члана 148. став 2. Закона о одбрани и заштити („Урадни лисг Републике Словеније", бр. 15/91) нису у складу са Уставом СФРЈ и да су у супротности са савезним законом.

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Урадном листу Репу-блике Словеније". Р у у

Уставни суд Југославије донео је ову одлуку у саставу: председник Милован Бузапић и судије - др Бранислав Ивановић Димче Козаров Душан Ружић, Вељко Марковић, мр Крсте Чаловски, др Слободан Благојевић ХрвојеБачићидрОмерИбрахимагић.

103

ОДДУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О ВОЈНОЈ ОБАВЕЗИ

1 Уставни суд Југославије покренуо је решењем ГУ-број 89/1-91 од 29. мета 1991Г године7 поступак за оцењивање уставности Закона о војној обавези ( Урадни лист Републике Словеније", бр. 18/91).

2 Законом Републике Словеније о војној обавези прописано је да гоаћани Републике Словеније извршавају војну обавезу, у рату и у миру, под условима прописаним тим законом.

3 Опоедбама члана 241. и члана 281. став 1. тачка 6. Устава СФРЈ утврћено \е да је војна обавеза грађана општа и да федерација, преко савезних органа, уређује војну обавезу грађана.

Извошаван! војне обавезе грађана Социјалистичке Федеративне Ре-публике Југославије уређено је одредбама Закона о општенародној одбрани ? Службенилист СФРЈ", бр. 21/& и 31/82) и одредбама Закона о В О Ј Н О Ј

обавези ( Службени лист СФРЈ", бр. 64/85,26/89 и 30/91). Одредбама савезних закона о огаптенародној одбрани и о војној

обавези изричито је прописано да је војна обавеза саставни део права и ПУЖНОСТЕ^граћана Сохшјалистичке Федеративне Републике Југославије, коју из^шава1У сви граћми (^цијалистичке Федеративне Републике Југо-славЈпе Општу војну обавезу, утврђену одредбом члана 241. Устава СФРЈ, гоаћанин СФРЈ извршава по одредбама наведених савезних закона као гоаћанин (^да/алисгичке Федератавне Републике Југославије, независно од н^говог републичког држављанства.

Уставни суд Југославије сматра, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ и поменугих савезних закона, да Закон Републике Словеније о ВОШ01 обавези није у складу с Уставом СФРЈ и да је у супротности са савезним законом.

Урећивање војне обавезе грађана Социјалистичке Федеративне Репу-блике Југославије, која произлази из неприкосновеног и неотуђивог права гоаћанина да штити и брани суверености, независност, суверенитет и тери-тоошалну целокупност СФРЈ, утврђеног одредбом члана 237. Устава СФРЈ, поавоТеи дужностфедерације КОЈ'И су утврђени одредбом члана 281. став 1. тачка 61 Устава СФРЈ, Војна обавеза грађана Социјалистичке Федеративне Регг^ликТЈугославије не може, дакле, бити уређена законом републике, нити гоаћанин може бити обавезан да ту обавезу извршава на начин про-писан^доедбама Закона Републике Словеније о војној обавези. Уређивање вошТобавезе грађана републичким законом представља, по оцени Уставног суда ЈугославиЈ^, повреду права и дужности федерације утврђених Уставом С Ф ? Ј К а к о је одредбама поменутих савезних закона прописано да грађани СФРЈ вошу обавезу извршавају под условима и на начин прописаним одред-бама тга закона и да Закон Републике Словеније о војној обавези обавезује гоХнГрепубшке Словеније, гао држављане Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, да војну обавезу извршавају на начин прописан

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 1/92 (ГУ број 89/91).

104

одредбама тога закона, закон Републике Словеније онемогућује, противно одредби члана 270. Устава СФРЈ, по којој се савезни закони и други прописи и општи акти примењују на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и актима није одрећено да се примењују на ужем подручју, примену савезних закона о војној обавези граћана СФРЈ.

Закон Републике Словеније о војној обавези у супротности је и са одредбама Савезних закона о општенародној одбрани и војној обавези, пошто граћане Републике Словеније обавезује на извршење војне обавезе по одредбама тог закона иако ти граћани, сагласно претходно наведеном имају само ону обавезу која произлази из тих савезних закона.

4. Уставни суд Југославије, на основу одредаба члана 375. став 1. тач. 1. и 2. Устава СФРЈ, на седници одржаној 23. октобра 1991. године, донео је,

О д л у к у .

Утврћује се да Закон о војној обавези („Урадни лист Републике Сло-веније", бр. 18/91) није у складу с Уставом СФРЈ и да је у супротности са Законом о општенародној одбрани („Службени лист СФРЈ", бр. 21/82 и 31/82) и Законом о војној обавези („Службени лист СФРЈ", бр. 64/85,26/89 и 30/91).

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Урадном листу Репу-блике Словеније".

УставнисудЈугославиједонеоје овуодлукуусаставу:председникМило-ван Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, Пјетер Коља, Димче Козаров, Вељко Марковић и Душан Ружић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ОДРЕДАБА ЧЛАНА 2. СТАВ 4,

ЧЛАНА 3. СТАВ 2. И ЧЛ. 6,7. И 8. ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА НА

ПУТЕВИМА*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Закона о изменама и допунама Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Урадни лист Републике Словеније", бр. 1/91) и супротности тог закона са савезним Законом о осно-вама безбедности саобраћаја на путевима („Службени лист СФРЈ", бр. 50/88, 80/89,29/90 и 11/91).

Покретач поступка сматра да оспорени закон није сагласан са Уставом СФРЈ и да је у супротности са савезним законом због тога пгго су тим законом урећена одрећена питања у области безбедности саобраћаја, на путевима која су у надлежности федерације.

* Ова одлука је објављена у „Службеном лисгу СФРЈ", број 88/91 (1У број 124/1-91).

105

2. Одредбама члана 2. став 4, члана 3. став 2. и чл. 6, 7. и 8. оспореног закона прописано је да ће се замена саобраћајних и возачких дозвола, потврда за привремено регистрована возила, као и замене регистарских и евиденцијских таблица, вршити на обрасцима прописаним подзаконским прописима, донесеним на основу тог закона.

3. Одредбама члана 281. став 1. тачка 11. Устава СФРЈ утврћено је да федерација, преко савезних органа, урећује основе безбедности саобраћаја на путевима.

Одредбама члана 176. став 1. и члана 197. став 1. Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима прописано је да се возачка, односно саобраћајна дозвола издаје на обрасцу чији су облик, боја, садржина, врста и квалитет материјала једнообразни за целу територију СФРЈ, као и да су све врсте регистарских таблица једнообразне на целој територији СФРЈ (члан 198. Закона).

Уставни суд Југославије, полазећи од наведене одредбе Устава СФРЈ и од наведених одредаба савезног закона, оценио је да наведене одредбе оспореног Закона о изменама и допунама Закона о безбедности саобраћаја на путевима нису сагласне са Уставом СФРЈ и да су у супротности са Законом о основама безбедности саобраћаја на путевима. Ову оцену Уставни суд Југославије заснива на томе што су савезним законом, у оквиру права и дужности федерације, прописани услови и начин издавања возачке и саобраћајне дозволе, једнообразни образац возачке, односно саобраћајне дозволе и свих врста регистарских таблица, који се јединствено примењују на целој територији СФРЈ, и утврђено овлашћење савезног органа за доношење подзаконских аката којима се уређују та питања. Према томе, начин на који су та питања уређена оспореним републичким законом, по оцени Уставног суда Југославије, није сагласан са Уставом СФРЈ и у супрот-ности је са наведеним одредбама савезног Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и члана 35. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 9. октобра 1991.године,донеоје

О д л у к у

Утврђује се да одредбе члана 2. став 4, члана 3. став 2. и чл. 6, 7. и 8. Закона о изменама и допунама Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Урадни лист Републике Словеније", бр. 1/91) нису сагласне са Уставом СФРЈ и да су у супротности са Законом о основама безбедности саобраћаја на путевима („Службени лист СФРЈ", бр. 50/88, 80/89, 29/90 и 11/91). , Р , ,

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Урадном листу Репу-блике Словеније".

УставнисудЈугославиједонеојеовуодлукуусаставу:председникМило-ван Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Димче Козаров, Вељко Марковић и Душан Ружић.

106

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ОСНОВНЕ УСТАВНЕ ПОВЕЉЕ О

САМОСТАЛНОСТИ И НЕЗАВИСНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СЛОВЕНИЈЕ*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање сагласности Основне уставне повеље о само-сталности и независности Републике Словеније („Урадни лист Републике Словеније", бр. 1/91) са Уставом СФРЈ.

Савезно извршно веће сматра да су одредбе Одељка I оспорене пове-ље, којима је утврћено да је Република Словенија самостална и независна држава, да у Републици Словенији престаје да важи Устав СФРЈ и да Репу-блика Словенија преузима сва права и дужности које су Уставом Републике Словеније и Уставом СФРЈ пренете на органе СФРЈ, у несагласности са одредбом члана 2. Устава СФРЈ, којом је утврћено да је Република Слове-нија у саставу СФРЈ и да за њу важи Устав СФРЈ, са одредбама члана 206. Устава СФРЈ, којима је утврћено да републички устав не може бити у супротности са Уставом СФРЈ и да сви закони, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом СФРЈ, са одредбом члана 244. став 3. Устава СФРЈ, којом је утврћено да се Уставом СФРЈ утврћује која права и дужности у остваривању заједничких интереса врши федерација, а која републичке и покрајинске скугаптине преко својих делегација у Скупштини СФРЈ и непосредним одлучивањем, на начин утврћен Уставом СФРЈ, и са одредбама члана 281. и другим одредбама Устава СФРЈ којима су утврћена права и дужности које федерација врши преко савезних органа: да је одредба Одељка II оспорене повеље, којом су одрећене државне границе Републике Словеније, у несагласности са одредбама члана 5. ст. 1. и 3. Устава СФРЈ, којима је утврћено да је територија СФРЈ јединствена, да је сачињавају територије социјалистичких република и да се граница СФРЈ не може мењати без сагласности свих република и аутономних покрајина и да су одредбе Одељка Ш оспорене повеље у несагласности са одредбама члана 203. ст. 1. и 3 Устава СФРЈ, којима је утврћено да се Уставом СФРЈ утврћене слободе, права и дужности човека и граћанина не могу одузети ни ограничити

2. Основном уставном повељом о самосталности и независности Репу-блике Словеније утврђено је да је Република Словенија самостална и неза-висна држава, да у Републици Словенији престаје да важи Устав СФРЈ и да Република Словенија преузима сва права и дужности које су Уставом Репу-блике Словеније и Уставом СФРЈ пренете на органе СФРЈ (Одељак I); да су државне границе Републике Словеније међународно признате државне границе досадашње СФРЈ са Републиком Аустријом, Републиком Италијом и Републиком Мађарском, у делу у коме се ове државе граниче са Репу-бликом Словенијом, као и граница између Републике Словеније и Репу-блике Хрватске у оквиру досадашње СФРЈ (Одељак II); да Република Словенија обезбеђује заштиту права човека и основних слобода свим

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 89/91 (1У број 106/1-91).

107

лицима на територији Републике Словеније, без обзира на њихову националну припадност, без сваке дискриминације, у складу са Уставом Републике Словеније и важећим међународним уговорима и да су италшан-ској и мађарској националној заједници у Републици Словенији и њихових припадницима обезбеђена сва права из. Устава Републике Словенше и важећих међународних уговора (Одељак Ш); да овај уставни акт ступа на снагу даном проглашења на заједничкој седници свих већа Скупштине РепубликеСловеније(Одељак1У). па ^купштине

3. Уставни суд Југославије заузео је став да Основна уставна повеља о самосталности и независности Републике Словеније нема карактер уставног акта, већ да има карактер општег акта органа друштвено-политичке зајед-нице у смислу одредбе члана 375. става 1. тачке 4. Устава СФРЈ.

4. Одредбом члана 2. Устава СФРЈ утврђено је да СФРЈ сачињавају СР Босна и Херцеговина, СР Македонија, СР Словенија, СР Србија као и САП Војводина и САП Косово, које су у саставу СР Србије, СР Хрватска и СР

Одредбама члана 5. ст. 1,3. и 4. Устава СФРЈ утврђено је да \е терито-рија СФРЈ јединствена и да је сачињавају територије социјалистичких република; да се граница Социјалистичке Федеративне Републике Југо-славије не може мењати без сагласности свих република и аутономних покрајина и да се граница између република може мењати само на основу њиховог споразума, а ако се ради о граници аутономне покрајине - и на основу њене сагласности.

Одредбом члана 283. тачка 4. Устава СФРЈ утврђено је да Скупштина СФРЈ одлучује о промени граница Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, а одредбом члана 285. тачка 6. утврђено је да то право С К У П Ш -

тинеСФРЈврпшСавезновећеСкупштинеСФРЈ. Одредбом члана 244. став 1. утврђено је да у Социјалистичко] Федера-

тивној Републици Југославији народи и народности и радни људи и грађани остварују и обезбеђују сувереност, равноправност, националну слободу независност, територијалну целокупност, безбедност, друштвену самоза-штиту, одбрану земље, међународни положај и односе земље с другим држа-вама и међународним организацијама, основне демократске слободе и поава човека и грађанина, јединствено југословенско тржиште и друге заједничке интересе, а одредбом става 3. истог члана утврђено је да се Уставом СФРЈ утврђује која права и дужности у остваривању заједничких интереса врши федерација, преко савезних органа, а која републичке и покрајинске скупш-тине, преко својих делегација у Скупштини СФРЈ и непосредним одлучи-вањем, на начин утврђен Уставом СФРЈ. Одредбом члана 281. Устава СФРЈ утврђена су права и дужности која федерација врши преко савезних органа.

Одредбом члана 398. Устава СФРЈ утврђено је да о промени Устава СФРЈ одлучује Савезно веће Скупштине СФРЈ, уз сагласност скупштина свих република и аутономних покрајина, а ако се променом Устава СФРЈ уређују само положај република и међусобни односи федерације и репу-

108

блика - Савезно веће Скупштине СФРЈ, уз сагласност скугшггина свих република.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да Основна уставна повеља о самосталности и независности Републике Словеније није сагласна са Уставом СФРЈ.

Такву оцену Уставни суд Југославије засновао је на томе што се одред-бама оспорене повеље којима се утврђује да је Република Словенија само-стална и независна држава, у којој престаје да важи Устав СФРЈ и која поеузима сва права и дужности које су Уставом СФРЈ пренете на органе СФРЈ, утврћује положај Републике Словеније који, према Уставу СФРЈ, не може имати.

Уставом СФРЈ утврћено је да је Република Словенија у саставу СФРЈ и па зато она нема положај самосталне и независне државе, да за Републику Словенију као и за друге републике важи Устав СФРЈ, да Република Слове-нија не може својим једностраним актом преузети права и дужности гоеперацше које федерација врши преко савезних органа, нити, пак, једнос-траним^ктом може мењати положај републике утврћен Уставом СФРЈ.

Сво1'у оцену Уставни суд Југославије заснива и на томе што се одред-бама оспорене повеље границе Републике Словеније, противно Уставу СФРЈ утврђују као државне границе самосталне и независне државе. Према Уставу СФРЈ само су границе СФРЈ државне границе, оне се не могу мењати без сагласности свих република и аутономних покрајина, а о промени грани-па СФРЈ одлучује Скупштина СФРЈ, па се та питања не могу урећивати јед-ностраним актима реггублика, како се то чини оспореном повељом.

Уставни суд оцењује да оспорена повеља није у сагласности са Уставом СФРЈ и зато што се њеним одредбама обезбеђује заштита права човека и основних слобода само у складу са Уставом Републике Словеније и међуна-оопним уговорима, чиме се може довести у питање обезбеђење појединих права и слобода зајемчених Уставом СФРЈ, а која се, по Уставу СФРЈ, не могу одузети ни ограничити.

5 Уставни суд Југославије, на основу одредаба члана 375. став 1. тачка 4. Устава СФРЈ и члана 36. став 2. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 16. октобра 1991. године, донео је

О д л у к у

Поништава се Основна уставна повеља о самосталности и незави-сности Републике Словеније („Урадни лист Републике Словеније", бр. 1/91).

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Урадном листу Репу-блике Словеније".

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Уставног суда Југославије Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Сло-бодан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Димче Козаров, Вељко Марковић, др Ратко Марковић и Душан Ружић.

109

ОДЛУКА ! О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ УСТАВНОГ ЗАКОНА ЗА ј

СПРОВОЂЕЊЕ ОСНОВНЕ УСТАВНЕ ПОВЕЉЕ О ј САМОСТАЛНОСТИ И НЕЗАВИСНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СЛОВЕНИЈЕ !

I \ !

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање сагласности Уставног закона за спровоћење Основне уставне повеље о самосталности и независности Републике Сло-веније („Урадни лист Републике Словеније", бр. 1/91) са Уставом СФРЈ.

Савезно извршно веће сматра да се одредбама оспореног закона, којим се остварују принципи садржани у Основној уставној повељи о самостал-ности и независности Републике Словеније, суспендује примена Устава СФРЈ и савезних закона на територији Републике Словеније, једнострано урећују питања која, према Уставу СФРЈ, урећује федерација, укидају савезни органи, преузимају одрећене мећународне обавезе Југославије и расподељује имовина Југославије.

По мишљењу Савезног извршног већа, одредбе чл. 1. до 20. оспореног закона нису сагласне са одредбама чл. 244. до 281. Устава СФРЈ, са одред-бама чл. 282. до 397, са одредбама чл. 270, 273. и 274. и Амандманом XXXVII на Устав СФРЈ, као ни са одредбама члана 234. Устава СФРЈ и тачке 1. Амандмана XXX на Устав СФРЈ и са одредбом члана 249. став 3. Устава СФРЈ.

2. Уставни суд Југославије заузео је став да Уставни закон за спро-воћење Основне уставне повеље о стамосталности и независности Репу-блике Словеније нема карактер уставног акта, будући да је наведени уставни закон донесен за спровоћење Основне уставне повеље о самосталности и независности Републике Словеније за коју је Суд утврдио да нема карактер уставног акта, већ општег акта, па и закон за спровоћење тог општег акта не може имати карактер уставног акта, већ има карактер законског акта.

3. Оспореним законом прописано је: - да органи Републике Словеније преузимају извршавање права и

дужности који су Уставом СФРЈ пренети на органе СФРЈ (члан 1); - да делегатима у Савезном већу Скупштине СФРЈ из Републике Сло-

веније и делегатима Скупштине Републике Словеније у Већу република и покрајина Скупштине СФРЈ престаје мандат и да ће досадашњи члан Пред-седништва из Републике Словеније учествовати у раду Председништва СФРЈ као представник Републике Словеније у складу са смерницама Скупш-тине Републике Словеније (члан 2);

- да на територији Републике Словеније важе мећународни уговори које је закључила Југославија и који се односе на територију Републике Сло-веније (чланЗ);

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 89/91 (ГУ број 107/1-91).

110

- да се у Републици Словенији, до доношења одговарајућих прописа Републике Словеније, сходно примењују савезни прописи ако нису у супрот-ности са правним поретком Републике Словеније и да се надлежности које имају органи и организације СФРЈ по тим прописима преносе на органе и организације Републике Словеније (члан 4);

- да одрећени новоосновани органи и организације Републике Сло-веније преузимају послове који су у надлежности савезних органа (члан 5);

- да органи управе СФРЈ, њихове јединице или делови који су послове из своје надлежности вршили на територији Републике Словеније прелазе у органе управе Републике Словеније и да радници тих органа настављају са радом као радници органа управе Републике Словеније (члан 6);

- да представништва СФРЈ у иностранству престају да врше задатке из своје надлежности за Републику Словенију (члан 7);

- да се судски и управни поступци покренути пред органима СФРЈ нас-тављају пред органима Републике Словеније, да су појединачни правни акти које су донели органи СФРЈ или органи других република СФРЈ, а који нису извршни, извршни под одрећеним условима и да појединачни правни акти које донесу органи других република важе у Републици Словенији у случа-јевима, на начин и под условима који важе за појединачне правне акте стране државе (члан 8);

- да Република Словенија преузима на управљање сву покретну и не-покретну имовину федерације на територији Републике Словеније (члан 9);

- да ће Изврпшо веће Скупштине Републике Словеније припремити полазишта за преговоре за расподелу имовине СФРЈ (члан 10);

- да, на основу споразума о правном наслећу СФРЈ, Република Сло-венија преузима део државних дугова СФРЈ, уз примену одрећених критери-јума (члан 11);

- да државни архиви СФРЈ, који се налазе на територији Републике Словеније и који се односе на Републику Словенију, припадају Републици Словенији (члан 12);

- да се, под одрећеним условима и у одрећеним случајевима, држав-љани других република изједначавају у правима и дужностима са државља-нима Републике Словеније (члан 13);

' - да се активним војним лицима, војницима по уговору и граћанским лицима у служби у ЈНА обезбећују статусна, социјална и друга права стечена по савезним прописима ако та лица наставе службу у Територијал-ној одбрани Републике Словеније (члан 14);

- да држављанима Републике Словеније који служе војни рок у ЈНА престаје дужност служења војног рока у ЈНА (члан 15);

- да се под одрећеним условима, физичким лицима која немају држав-љанство Републике Словеније и правним лицима која имају седиште ван Републике Словеније гарантују својинско право и друга стварна права на непокретности и да та лица, до урећења права страних лица на непокрет-

111

ности, не могу стицати та права на непокретности осим по основу наслеђивања и уз услов стварне узајамности (члан 16);

- да се делегатима из Републике Словеније којима по оспореном закону престаје мандат у Скупштини СФРЈ обезбеђују права по прописима који важе за функционере Републике Словеније или досадашње СФРЈ (члан 17);

- да Република Словенија обезбеђује заштиту права бораца, војних инвалида, чланова породица палих бораца и корисника војних пензија који имају стално пребивалиште у Републици Словенији (члан 18);

- да за динарске штедне улоге, средства на текућим рачунима и девизе на девизним рачунима и штедним књижицима у банкама, односно поштан-ско1 штедионици, за које је јемчила Народна банка Југославије, односно СФРЈ, преузима јемство Банка Републике Словеније, односно Република Словенија (члан 19);

- да се одредбе Кривичног закона СФРЈ, којима су као предмет кри-вично-правне запггите утврђени СФРЈ, њен правни поредак, њени органи, представници или државни симболи, примењују као одредбе којима се врши заштита Републике Словеније, њеног правног поретка, њених органа, пред-ставника или државних симбола, ако ови објекти нису заштићени кри-вичним законом Републике Словеније (члан 20);

- да се Извршно веће стара о извршењу оспореног закона, да изузетно од одредби Закона о спољним пословима, Закона о организацији и области рада републичке управе и Закона о ценама, којима је прописано да ти закони ступају на снагу осмог дана од дана објављивања, наведени закони ступају на снагу даном ступања на снагу оспореног закона и да оспорени закон ступа на снагу даном проглашења (чл. 21,22. и 23).

П

1 Одредбама чл. 244. до 281. Устава СФРЈ утврђени су односи у фе-дерацији и права и дужности које федерација врши преко савезних органа.

Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврђено је да су савезни закони и други савезни прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и актима није одређено да се примењују на ужем подручју.

Одредбама чл. 273. и 277. Устава СФРЈ и одредбама Амандмана XXXVII на Устав СФРЈ утврђена су права и дужности савезних и репу-бличких органа у извршавању савезних закона и других савезних прописа и општих аката.

Одредбом члана 234. Устава СФРЈ утврђено је да одлуке судова имају важност и да су изврпшве на целој територији СФРЈ.

Одредбом тачке 1. Амандмана XXX на Устав СФРЈ утврђено је да одлуке исправе и други појединачни акти које су издали државни органи и овлашћене организације имају исту важност на целој територији СФРЈ.

112

Одредбом члана 249. став 3. Устава СФРЈ утврђено је да држављанин једне републике има на територији друге републике иста права и дужности као и њени држављани.

2. Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да оспорени закон није у сагласности са Уставом СФРЈ.

Такву оцену Уставни суд Југославије засновао је на томе што се одред-бама оспореног закона, којима се извршавају принципи садожани V Основној уставној повељи о самосталности и независности Републике Сло веније, суспендује примена Устава СФРЈ и савезних закона на теоитооиш Републике Словеније, уређују односи супротно Уставу СФРЈ и савезним законима, једнострано уређују питања која су Уставом СФРЈ утврђена као и права и дужности федерације и које федерација врпш преко савезних органа, укидају савезни органи, преузимају одређене мећунаоодне обавезе Југославије и расподељује имовина Југославије, што је несагласно са олоеп-бама члана 244. Устава СФРЈ, које обавезују и Републику СловенигГпа Уставом СФРЈ утврђене заједничке интересе остварује у федерашш и одредбама члана 281. Устава СФРЈ, којима је утврђено који се зајелнички интереси остварују преко савезних органа. - Ј « - ^ « ™ ^

Своју оцену Уставни суд Југославије засновао је и на томе што су одредбе оспореног закона несагласне и са одредбама члана 234 члана 249 став 3. ичл. 270,273. и 277. Устава СФРЈитачке 1 АмандманаХХХнаГУстав СФРЈ,којимаје утврђено да одлуке судова имају важност и да су извршиве на целој територији СФРЈ, да држављанин једне републике има на теоито-рији друге републике иста права и дужности као и њени држављни ла С У савезни закони и други савезни прописи и општи акти обавезни на целој те-риторији СФРЈ, ако тим прописима и актима није одређено да се поимењ™ на ужем подручју, и да одлуке, исправе и други појединачни акти које су издали државни органи и овлашћене организације имају исту важност на целој територији СФРЈ.

3. Уставни суд Југославије, на основу одредбе члана 375 став 1 тачка 1 Устава СФРЈ, на седници одржаној 16. октобра 1991. године, донео је

О д л у к у

Утврђује се да Уставни закон за спровођење Основне уставне повеље о самосталности и независности Републике Словенше (.Урадни лист Репу-блике Словеније", бр. 1/91) није у сагласности са Уставом СФРЈ.

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Урадном листу Репу-блике Словеније". у у

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Уставног суда Југославије Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић пр Сло бодан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић др Бранислав Ивановић, Димче Козаров, др Ратко Марковић, Вељко Марковић и Душан Ружић. н м у

8

113

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ДЕКЛАРАЦИЈЕ ПОВОДОМ

НЕЗАВИСНОСТИ*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Декларације поводом незави-сности („Урадни лист Републике Словеније", бр. 1/91).

Савезно извршно веће сматра да Декларација поводом независности није сагласна са Уставом СФРЈ због тога пгго је том декларацијом Репу-блика Словенија, преко републичког органа, уредила права и дужности које, према Уставу СФРЈ, има право и дужност да уреди федерација преко савезних органа, што је она и уредила Уставом СФРЈ, савезним законима и другим огаптим актима.

2. Декларацијом поводом независности прописано је следеће: да је Скугаптина Републике Словеније била дужна донети Темељну уставну по-вељу о самосталности и независности Републике Словеније пошто није при-хваћен предлог за споразумно раздруживање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије; се самосталност и независност Републике Сло-веније има схватити као услов за ступање у нове интеграције у оквиру досадашње Југославије и у европске оквире; да Устав СФРЈ на територији Републике Словеније (постојеће унутрашње границе) више не важи; да ће се наставити поступци преузимања стварне власти на територији Републике Словеније; да се признаје Република Хрватска као суверена држава са мећународним субјективитетом; да делегатима у Скупштини СФРЈ престаје мандат од дана проглашења Декларације поводом независности; да се досадашњи члан Председништва СФРЈ из Републике Словеније овлашћује да, у складу са смерницама Скупштине Републике Словеније, учествује у раду Председнипггва СФРЈ и да ће Република Словенија испуњавати и поштовати сва начела мећународног права и у смислу правног наслећа и одредаба свих мећународних уговора које је закључила Социјалистичка Федеративна Република Југославија, а који се односе на територију Репу-блике Словеније.

3. Одредбама члана 5. Устава СФРЈ утврћено је да је територија Соци-јалистичке Федеративне Републике Југославије јединствена и да је сачињавају територије социјалистичких република, те да се граница Соци-јалистичке Федеративне Републике Југославије не може мењати без сагла-сности свих република и аутономних покрајина, а одредбом члана 285. став 1. тачка 6. утврћено је да Савезно веће Скугаптине СФРЈ одлучује о промени граница Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Одредбама чл. 142. и 307. Устава СФРЈ утврћено је да се опозив деле-гата у скупштини друпгтвено-политичке заједнице у начелу врпш на начин и по поступку за избор делегата и да делегатима у већу Скупштине СФРЈ, чији мандат истиче, престаје функција даном верификације мандата нових деле-гата, а одредбом тачке 1. Амандмана XI. на Устав СФРЈ утврћено је да се

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 89/91 (ЈЈУ број 122/91).

114

опозив делегата у Савезном већу Скупштине СФРЈ урећује савезним законом.

Одредбама чл. 329. и 330. Устава СФРЈ утврћено је да Председнипггво СФРЈ врши своја права и дужности на основу и у оквиру Устава СФРЈ и савезних закона и одговорно је за то, те да Председништво СФРЈ ради на основу усаглашавања ставова својих чланова и одлучује на начин утвоћен пословником о раду Председништва СФРЈ, а одредбом члана 281 став 1 тачка 16. утврћено је да федерација преко савезних органа уређује и обезбеђујенадлежностиначгарадасавезнихоргана. ? Ш

Одредбама чл. 398-403. Устава СФРЈ утврђен је поступак за поомену Устава СФРЈ и то да усвојену промену Усгава СФРЈ проглашава сТвезно

Уставни суд Југославије, полазећи од наведениих одредаба Устава СФРЈ, оценио је да Декларација поводом независности није сагласна са Уставом СФРЈ. Ту оцену Уставни суд Југославије засновао је на томе што према Уставу СФРЈ, република нема право и дужност да преко ре1губличког органа, ставља ван снаге Устав СФРЈ на територији републике и да^УћуЈе престанак функције делагата у Скупштини СФРЈ, начин рада члановаПред седништва СФРЈ, примену међународних уговора, надлежност и начин оапа савезних органа како је то уређено наведеном декларацијом буду^даје Уставом СФРЈ изричито утврђено да је право и дужност федерацше ла преко савезних органа, уређује те односе, што је она и уредила

Осим тога, Уставни суд Југославије утврдио је да Декларација поводом независности има карактер оппггег акта коЏлсе изврпгава Те^љнаТтавна повеља о самосталности и независности Републике Словеније ( Урадаи лист Републике Словеније", бр. 1/91) коју је Уставни суд Југославије погаштио одлуком бр. ГУ-106/1-91 јер је оценио да она није сагласна са Уставом^РЈ Како се наведеном декларацијом извршава неуставни општи акт кош се на основу одлуке Уставног суда Југославије, више не може примењивата то према схватању Уставног суда Југославије, наведена декларацша нГзбог тога није сагласна са Уставом СФРЈ јер оппгги акт којим се извршава неуставни оппгги акт, који се више не може примењивати, по самој П Р И Р О П И

ствари не може бити сагласан с Уставом СФРЈ. 4. Уставни суд Југославије, на основу члана 355. Устава СФРЈ и чл 35 и

36. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 9 октобоа 1991. године, донео "држаноЈ у. октоора

О д л у к у Поништава се Декларација поводом независности ( Уоапни лист Републике Словеније", бр. 1/91). и^радни лист

^^^ОДлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Урадном листу Репу-

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Уставног суда Југославије Милован Бузапић и судије - Хрвоје Бачић пр Сло бодан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић др Бр^ислав Ивановић, Димче Козаров, Вељко Марковић и Душан Ружић Л р а Н И С Л а в

8* 115

П П Т Т Р Њ И В А Њ У УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О ЦАРИНСКОЈ СЛУЖБИ И С У П Р О Т Т О С Г И ТОГ ЗАКОНА СА ЗАКОНОМ О 1ДАРИНСКОЈ

СЛУЖБИ И ЦАРИНСКИМ ЗАКОНОМ

1 Гаирчно и з в о ш н о веће покренуло је пред Уставним ^ Д . ^ Ј У Ј 0 " г п а ш Ј е п ^ П Т њ и в а њ е уставности Закона о царинскоЈ огужби Гупатв^лист^Ретгублике Словени[е", бр. 1/91) и супротности тог закона са кжпмм Гпаоинско^ужби ( Службени лист СФРЈ", бр. 56/80 и49 / 8 7 ) и П а Т н с к и ^ СФРГ, бр. 10/76, 36/79, 52/79, 12/82, 61/82 7/84 25/85,38/86 28/88,40/89,70/89 и 21/90).

ГГРДИП изтгошно веће сматоа да су на основу одредаба члана 281. став 1 т«!, ^ ^ б ^ ^ ^ Ј ^ ^ у ч ш о ошезнн органи надлежни да уреда ТТРП^И ^стем и обезбеле његово спровоћење и да уреде и обезбеде орга-н и С и Н м м е ^ н о с т и натан рада царинских органа и материјалне> и друге ™ » о ™ п а п ™ Г о ^ г а н а Т а да закон републике, којим се урећ̂ уЈМШ опно^и НИ̂ГУ сагласн о̂ста са наведеним одредбама Устава СФРЈ- Како је ^ С 1 Н Т Ј о к о м сТаоинскоГслужби федерација уредила и обез&дам

о п г а н Т з а и и т Т ^ рада, материјалне и друге односе права̂ ^ ^ ^ ^ ^ ^ ^ ^ ^ оадника царинске службе, а Царинским закшом Јп?™г Л апшсо систеГ цаоинскутарифу и мере ванцаринске заштитето ^ о ^ о ^ н и ^ к м Гс^оотносги с! оба наведена савезна закона а истовре-

^ник^саглТсан нГса шредбама члана 206. став 2. и члана 270. Устава ГФРТ »оппе^бом Ама^пмана XXVII тачка 4. став 2. на Устав СФРЈ к о Ј ™ а ^ оппећДтоп?савезш ш о ш в т на целој територији СФРЈ и да закони и п п ™ п п о п и с и оеп^бликаТаутономних покрајина морају бити сагласни са УставомСФРЈинемогу битиу супротностисасавезнимзаконом.

0 Чаконом Републике Словенше о царинској служби прописано уе да «. о с н и ™ Ј ^ О Ј Ј н ^ ^ а в Т да|шна при Републичком секретаријату за АинансиГе ̂ о в ^ ^ ж У а ћ е ^ п о с ш н о извршавати законе и опште акте из ^ ^ ^ ^ ^ ^ Ш ^ О ^ Џ Ћ ДРУ™ организационих обликаI коЈе о™™ Ичппшно в^ГЖштине Републике Словеније, утврћуЈе П™*РУТ

оапа ових̂ ооТашзашоникјединица, урећују радни односи запослених рад-1111 Т ^ в ^ ^ ^ о ^ т К а м а и одрећује преузимање постоЈећих ^ ш ^ ^ ^ ^ ^ ^ б ^ ж в табли, штамбиља, жигова, об!***1*; г^бТне о п е С Т ^ и Х а ш Т а 'као и свих осталих савезних прописа^из обл^сти цГрше доГрепублика Словенија, у целини, ову област не уреди С В О Ј И М п р о п и с ^ ^ ^ 1 б у с т а в а С ф р Ј у т в р ђ е н о Је да г ћ е п е п а н ш ? п о е к о ^ з ш х органа урећује царински систем, ™Р™*У ^^и^^^л^в^зашт и обезбеђује њихово спровоћење иуре-Ше^с^^^о^^^вввлежаоег и н а ч и н р а д а с а в е з н и Х °рГаНа'

О п п е п б о м члана 270 Устава СФРЈ утврћено је да су савезни закони пп^ги п п о п и с и и^опш\и акти обавезни на целој територији СФРЈ ако тим актамГи прош^^ да се примењују на ужем подрГЧУ-

Ч ^ д л у к а је објављена у „Службеном лисгу СФРЈ", број 89/91 (1У број 116/1-91).

116

Законом о царинској служби федерација је, преко савезних органа уредила и обезбедила организацију, надлежност, начин рада, материјалне и друге односе, права, дужности и одговорност радника органа царинске службе, а Царинским законом је уредила царински систем, царинску тарифу и мере ванцаринске заштите и обезбедила њихово спровођење преко савезних закона. к Ј у

Уставни суд Југославије оценио је да оспорени закон, у целини нше у сагласности са Уставом СФРЈ и да је у супротности са Законом о царинској службииЦаринскимзаконом. Ј

Ово своје становиште Уставни суд Југославије засновао је на Уставом СФРЈ урећеном праву и дужности федерације да урећује царински систем, царинску тарифу и мере ванцаринске заштите, да обезбећује њихово агоо-воћење и да урећује и обезбећује организацију, надлежност и начин рада савезних органа у овој области. Како је федерација наведеним савезним законима уредила у целини ову материју и тим законима није одредила да се они примењују на одрећеном подручју, већ они важе за целу теритоошу СФРЈ, то Република Словенија није могла за своју територију исте односе да уреди посебним законом јер је тиме довела у питање примену савезних закона на целој територији СФРЈ.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и члана 36. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 16 октобра 1991.године,донеоје н

О д л у к у

Утврћује се да Закон о царинској служби („Урадни лист Републике Словеније", бр. 1/91) није сагласан са Уставом СФРЈ и да је у супротности са Царинским законом („Службени лист СФРЈ", бр. 10/76, 36/79 52/79 12/82 61/82, 7/84, 25/85, 38/86, 28/88, 40/89, 70/89 и 21/90) и Законом о царинској служби („Службени лист СФРЈ", бр. 56/80 и 49/87)

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Урадном листу Репу-блике Словеније".

Ову одлуку донео је Уставни суд Југославије у саставу: председник Суда Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић Димче Козаров, др Ратко Марковић, Вељко Марковић и Душан Ружић

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О ПУТНИМ ИСПРАВАМА

ДРЖАВЉАНА РЕПУБЛИКЕ СЛОВЕНИЈЕ И СУПРОТНОСТИ ТОГ ЗАКОНА СА САВЕЗНИМ ЗАКОНОМ*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југославије поступак за оцењивање уставности Закона о путним исправама држављана

Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 89/91 (1У број 113/1-91).

117

Републике Словеније („Урадни лист Републике Словеније", бр. 1/91) и супротности тог закона са Законом о путним исправама држављана Соција-листичке Федеративне Републике Југославије („Службени лист СФРЈ", бр. 30/79 и 53/85).

Савезно изврпшо веће сматра да оспорени закон није сагласан са чла-ном 281. став 1. тачка 10. Устава СФРЈ, по коме федерација, преко савезних органа, урећује режим преласка државне границе, и да је тај закон супротан са савезним законом о путним исправама држављана СФРЈ, којим је утврћенатаобласт.

2. Одредбама Закона о путним исправама држављана Републике Сло-веније уређено је издавање путних исправа (пасоша, заједничких пасоша, дипломатских пасоша, службених пасоша, путног листа, путне исправе, која се издаје на основу мећународног уговора, и виза) којима држављани Репу-блике Словеније доказују свој идентитет и држављанство за време боравка у иностранству.

3. Одредбом члана 281. став 1. тачка 10. Устава СФРЈ утврћено је да федерација, преко савезних органа, урећује режим преласка државне гра-нице

Законом о путним исправама држављана Социјалистичке Федера-тивне Републике Југославије („Службени лист СФРЈ", бр. 30̂ 79 и 53/85) уре-ћен је режим прелеска преко границе СФРЈ и утврћено: да држављанин СФРЈ има право да прелази државну границу и борави у иностранству са путном исправом и визом под условима прописаним овим законом; да се путна исправа и виза издају по одредбама овог закона, ако међународним уговором није друкчије одрећено; да путна исправа, за време боравка у ино-странству, служи њеном имаоцу за утврћивање идентитета и као доказ о држављанству СФРЈ и да држављанин СФРЈ има само једну путну исправу (пасош) исте врсте.

4. Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредба Устава СФРЈ и савезног закона, оценио је да оспорени Закон о путним исправама држављана Републике Словеније није сагласан са Уставом СФРЈ и да је у супротности са Законом о путним исправама држављана СФРЈ. Ову оцену Уставни суд Југославије засновао је на томе што је, по Уставу СФРЈ, само федерација овлашћена да урећује режим преласка државне границе и, у оквиру тога, да урећује и начин издавања и важења путних исправа - за све држгшљане СФРЈ То значи да републике немају уставно овлашћење да уре-ћују ову област, па је Република Словенија, доносећи оспорени закон, преко-рачила своја овлашћења уредивши област која се урећује само савезним законом. Доношењем оспореног закона нарушен је и уставни принцип из члана 270. Устава СФРЈ о важењу савезних закона и других прописа и општих аката савезних органа на целој територији СФРЈ будући да се оспореним законом искључује примена савезног Закона о путним исправама држављана СФРЈ на територији Републике Словеније. Стога је Уставни суд Југославије оценио да оспорени Закон о путним исправама држављана Републике Словеније није сагласан са Уставом СФРЈ и да је у супротности са савезним законом.

118

5. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и чл. 35. и 36. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 16. октобра 1991.године,донеоје

О д л у к у

Утврћује се да одредбе Закона о путним исправама држављана Репу-блике Словеније („Урадни лист Републике Словеније", бр. 1/91) нису сагласне са Уставом СФРЈ и да су у супротности са Законом о путним испра-вама држављана Социјалистичке Федеративне Републике Југославије („Службени лист СФРЈ", бр. 30/79 и 53/85).

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Урадном листу Репу-блике Словеније".

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Уставног суда Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Димче Козаров, др Ратко Марковић, Вељко Марковић и Душан Ружић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О БАНЦИ СЛОВЕНИЈЕ И

СУПРОТНОСТИ ТОГ ЗАКОНА СА САВЕЗНИМ ЗАКОНОМ*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности одредаба Закона о Банци Сло-веније („Урадни лист Републике Словеније", бр. 1/91) и супротности тог закона са савезним законом.

Савезно извршно веће сматра да је Закон несагласан са подтачком 3. тачке 1. Амандмана ХХХЈХ и Амандмана XXXV на Устав СФРЈ будући да је, по мишљењу покретача поступка, донесен у областима монетарног, девизног и кредитног система, које уређује федерација и да је у супротности са Законом о Народној банци Југославије и јединственом монетарном пословању народних банака република и народних банака покрајина („Службени лист СФРЈ", бр. 34/89, 88/89 и 61/90), којим је урећено вршење функција федерације у тим областима.

2. Законом о Банци Словеније прописано је да се Банка Словеније оснива као централна банка Републике Словеније и као независна банка ван система народних банака република и покрајина и Народне банке Југо-славије; да је Банка Словеније овлашћена да издаје новчанице и ковани новац, који гласе на валуту Републике Словеније, као једино законско сред-ство плаћања у Републици Словенији, да купује и продаје монетарно злато и да доноси прописе за регулисање количине новца у оптицају, за одржавање

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 94/91 (1У број 121/91).

119

опште ликвидности банака и штедионица и за одржавање опште ликвид-ности у плаћањима према иностранству.

3. Одредбама тачке 1. подтачке 2. Амандмана XXXIX на Устав СФРЈ и тачком 5. став 1. члана 281. Устава СФРЈ утврђено је да федерација, преко савезних органа, уређује монетарни систем, утврђује законска средства пла-ћања и политику емисије новца и обезбеђује њено спровођење; образује новчане и девизне резерве и располаже њима кад је то од интереса за целу земљу; уређује девизни систем и обезбеђује извршавање савезних закона у овој области; утврђује заједничку монетарну и девизну политику и обезбеђује њено спровођење, уређује кредитни и банкарски систем и утврђује заједничке основе кредитне политике идоносипрописе за извршавање савезних закона у овим областима кад је то, у интересу целе земље, утврђено савезним законом.

Одредбама тач. 1. и 2. и тачке 6. став 3. Амандмана XXXV на Устав СФРЈ утврђено је да су монетарни, девизни и кредитни систем јединствени; да су Народна банка Југославије и народне банке република и покрајина установе јединственог монетарног система које спроводе заједничку моне-тарну и девизну политику и заједничке основе кредитне политике, које утврђује Скупштина СФРЈ, да централна банка земље издаје новчанице и ковани новац, односно да су народне банке република и покрајина дужне да у спровођењу заједничке монетарне и девизне политике поступају у складу са одлукама и мерама које доноси Савет гувернера Народне банке Југо-славије.

Одредбама чл. 1,10,11,16,20,27. и 30. чл. 39. до 49. и члан 80. Закона о Народној банци Југославије уређено је да су Народна банка Југославије и народне банке република и народне банке аутономних покрајин а установе јединственог монетарног система, које циљеве и задатке заједничке моне-тарне политике, утврђене одлукама Скупштине СФРЈ, извршавају само-стално, у складу са савезним законом и другим прописима и општим актима, а Народна банка Југославије усмерава средства примарне емисије, утврђује политику каматних стопа и есконтне стопе, одржава ликвидност банака и штедионица и ликвидност у плаћањима са иностранством и доноси прописе у тим областима; издаје динарске новчанице и ковани новац, као јединствени новац земље, и рукује сталним и текућим девизним резервама земље, осим дела текућих девизних резерви којима рукују овлашћене банке.

Одредбама чл. 65. до 70. и чл. 85. до 92. Закона о девизном пословању („Службени лист СФРЈ", бр. 66/85, 71/86, 3/88, 59/88 и 82/90) овлашћена је Народна банка Југославије да рукује сталним и текућим девизним резер-вама, односно да купује и продаје монетарно злато као део сталних девизних

Полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ и одредаба наведених савезних закона, Уставни суд Југославије је оценио да одредбе члана 1. став 1, члана 2. став 2, члана 5. став 1. алинеје 1, 5 и 6, члана 6, члана 25. став 1. алинеје 7. и 8, чл. 31, 32. и 33, члана 34. став 1. тач. 2, 4, 5. и 6, чл. 38. и 40, члана 41. ст. 1. и 2, чл. 44,45,46. и 55, чл. 68. до 76, члана 78. став 1. тачка 7, чл. 90, 91. и 92. и члана 93. Закона о Банци Словеније („Урадни лист Репу-блике Словеније", бр. 1/91) нису сагласне са Уставом СФРЈ и у супротности су са чл. 1,10,11,16,20,27. и 30, чл. 39. до 49. и чланом 80. Закона о Народној

120

банци Јутославије и јединственом монетарном пословању народних банака република и покрајина („Службени лист СФРЈ", бр. 34/89 88/89 и 61/90) ч ? 65. до 70. и чл. 85. до 92. Закона о девизном пословању („Службени лист СФРЈ", бр. 66/85,13/86), 71/86,3/88,59/88,27/90 и 82/90), чл 65 до 70 и чл 85 до 92. Закона о девизном пословању („Службени лист СФРЈ" бр 66/85 13/86 71/86,3/88,59/88 и 82/90).

Ову оцену Уставни суд је засновао на уставном опредељењу да \е пен-трална банка само Народна банка Југославше, па се зато Банпи Словенше нису могла дати таква овлашћења и статус независне банке ван јединственог монетарног система земље, онемогућавајући на тај начин Наролну банку Југославије да врши своје функције на целој територији СФРЈ и да спроводи јединствене мере према свим банкама ради одржавања опште ликвидности V земљи и у плаћањима према иностранству, да издаје новчанице и ковани новац - динар као једино законско средство плаћања у земљи и да регулише количину новца у оптицају.

Давање овлашћења Банци Словеније да доноси прописе V области монетарног и кредитног система, како је то урсћено у члану 5 став 1 алинеје 1, 5. и 6, члану 25. став 1. тач. 7. и 8, чл. 31, 32 и 33 члану 34 став 1* тач. 2,4,5. и 6. и чл. 40,44. и 93. Закона о Банци Словеније' у С У П Р О Т Н О С Т И \е са чл. 10,11,16,20.21,30. и 80. Закона о Народној банци Југославије којима је централна банка овлашћена да доноси прописе у тим областима. '

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. став 1 тач 1 и 2 Устава СФРЈ, на седници одржаној 23. октобра 1991. године, донео је

О д л у к у

Утврћује се да одредбе члана 1. став 1, члана 2. став 2 члана 5 став 1 алинеје 1,5. и 6, члана 6, члана 25. став 1. алинеје 7. и 8, чл 31 32 и 33 члана 34. став 1. тач. 2,4,5. и 6, чл. 38. и 40, члана 41. ст. 1 и 2 чл '44 45 46 и 55 чл. 68. до 76, члана 78. став 1. тачка 7. и чл. 90, 91, 92 и 93 Законао Банпи Словеније („Урадни лист Републике Словеније", бр. 1/91) нису сагласне са Уставом СФРЈ и у супротности су са чл. 1,10,11.16,20,27 и 30 чл 39 до 49 и чланом 80. Закона о Народној банци Југославије и јединственом монетар-ном пословању народних банака република и народних банака покрашна („Службени лист СФРЈ", бр. 34/89,88/89 и 61/90), чл. 65. до 70 и чл 85 до 92 Законаодевизном пословању („Службени листСФРЈ" бр 66/85 71/86 3/88 59/88 и 82/90).

блике Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Урадном листу Репу-

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Уставног суда Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, Димче Козаров! Пјетер Коља Вељко Маг^ ковић и Душан Ружић. Н

121

ОДЛУКА О ОПЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О ДЕВИЗНОМ

ПОСЛОВАЊУ И СУПРОТНОСТИ ТОГ ЗАКОНА СА САВЕЗНИМ ЗАКОНОМ* ј

1 1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо- ј

славше поступак за оцењивање уставности закона о девизном пословању Ј ( Уоашш лист Републике Словеније", бр. 1/91) и супротности тог закона са Законом о девизном пословању („Службени лист СФРЈ", бр. 66/85, 71/86, 3/88,59/88 и 82/90). |

Покоетач поступка сматра да оспорени закон није сагласан са одред- ] бом члана 281. став 1. тачка 5. Устава СФРЈ, на основу које федерација, ј поеко савезних органа, урећује систем спољнотрговинског и девизног ] пословањаи другог екоиомског пословања са иностранством и обезбећује ј извошавање савезних закона у тим областима, као и да је у супротности са Законом о девизном пословању, којим је федерација, на основу уставног овлашћења уоедила ову област. Осим тога, покретач поступка сматра да оспорени закон није у сагласности са одредбама члана 206. став 2. Устава . СФРЈ којима је утврћено да сви закони и други прописи и општи акти ооганк друштено-политичке заједнице морају бити у сагласности са Уставом СФРЈ- са одредбом члана 270. Устава СФРЈ, којом је утврђено да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целрј територији СФРЈ, ако тим прописима и актима није одређено да се примењују на ужем ПОПОУЧЈУ са одредбом става 2. тачке 4. Амандмана ХХУП на Устав СФРЈ, коГом /еутврђено да републички и покрајински закон и други пропис и општи акт органа друштвено-политичке заједнице не може бити у супрот-ности са савезним законом.

2 Законом Репубпике Словеније о девизном пословању прописано је да се девизно пословање у Републпци Словенији остварује по одредбама тог закона. ш ^ г т а ч к а 5 у с т а в а С ф р Ј у т в р ћ е н о је да ЉепеоапиГа преко савезних органа, уређује систем спољнотрговинског и мвизног пословања и другог економског пословања са иностранством и обезбеђује извршавање савезних закона у тим областима.

Опредбо I тачке 1. подтачке 3. Амандмана ХХХЈХ на Устав СФРЈ утвоћено 1е да Федерација, преко савезних органа, урећује девизни систем и обезбећује изршавање савезних закона у овој области.

Савезним законом о девизном пословању прописано је да се наплаћивање и плаћање у девизама и динарима у пословању са иностран-ством и другом девизном пословању остварује по одредбама овог закона.

Уставни суд Југославије оценио је, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ и савезног закона о девизном пословању, да је у надлежности Љепеоапше а не република, да уређује девизни систем и обезбеђује мвошавање савезних закона у овој области. Ову оцену Уставни суд Југо-славије заснива на томе што, по Уставу СФРЈ, федерација, преко савезних

*Ов7^длукајеобјављеиау „Службеном листу СФРЈ",број 95/91 (1У број 117/1-91).

122

органа, урећује девизни систем и извршавање савезних закона у овој области, па је зато оспорени закон несагласан са Уставом СФРЈ и савезним законом о девизном пословању.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. став 1. тач. 1. и 2. Устава СФРЈ и чл. 35. и 36. Пословника Уставног суда Југославије, на сед-ници одржаној 9. октобра 1991. године, донео је

О д л у к у Утврћује се да Закон о девизном пословању („Урадни лист Републике

Словеније", бр.1/91) није сагласан са Уставом СФРЈ и да је у супротности са Законом о девизном пословању („Службени лист СФРЈ", бр. 66/85, 71/86, 3/88,59/88 и 82/90).

Ову одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Урадном листу Републике Словеније".

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Уставног суда Југославије Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Сло-бодан Благојевић, мр Крсте Человски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Димче Козаров, Вељко Марковић, др Ратко Марковић и Душан Ружић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О ИНОСТРАНИМ

ПОСЛОВИМА*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Закона о иностраним пословима („Урадни лист Републике Словеније", бр. 1/91) и супротности тог закона са Законом о вршењу иностраниих послова из надлежности савезних органа управе и савезних организација („Службени лист СФРЈ", бр. 56/81).

По мишл>ењу покретача поступка, Закон о иностраним пословима није у сагласности са Уставом СФРЈ и у супротности је са наведеним савезним законом због тога што је, на основу члана 281. став 1. тачка 7. Устава СФРЈ, право и дужност федерације да, преко савезних органа, уреди начин вршења иностраних послова.

2. Законом о иностраним пословима прописано је вршење иностраних послова од стране надлежних органа у Републици Словенији, организација и деловање органа управе надлежног за иностране послове и закључивање и остваривање мећународних уговора.

3. Одредбом члана 281. став 1. тачка 7. Устава СФРЈ утврћено је да федерација, преко савезних органа, утврћује спољну политику СФРЈ и стара 6е о њеном спровоћењу г; одржава политичке, економске и друге односе са

' Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 1/92 (1У број 114/1-91).

123

другим државама и међународним организацијама; унапрећује и подстиче саоапњу са земљама у развоју и обезбећује средства за развој економских опноса са тим земљама и остварује солидарност са ослободилачким покоетима- закључује, ратификује и обезбећује извршење мећународних уговооа- обезбећује извршавање мећународних обавеза СФРЈ и штити пржављане СФРЈ и њихове интересе и интересе домаћих правних лица у иностоанству урећује остваривање међународних односа и уређује орга-низацију и делатност иностраних послова федерације.

Одредбом става 1. Амандмана XXXVI на Устав СФРЈ утврђено је да оепублика остварује сарадњу са органима и организацијама страних држава и међународним организацијама у оквиру утврђене спољне политике СФРЈ.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, опенио \е да одредбе члана 2, члана 4. став 2, чл. 5. и 14, осим у делу који се односи на културно-информативне центре, чл. 17. и 20, чл. 21. до 32. и чл. 58. до 70 кошма је прописано да државни органи делују у области иностраних послова у складу са Уставом и спољном политиком Републике Словеније коју утврћује Скупштина Републике Словеније непосредно и преко пред-ставништава у иностранству који раде на начин прописан наведеним одред-бама оспореног закона и којима је прописан поступак за закључивање, оатификовање и остваривање међународних уговора, нису сагласне са Уставом СФРЈ. Ту оцену Уставни суд Југославије засновао је на томе што, према схватању Уставног суда Југославије, из наведених одредаба Устава СФРЈ произлази да Република Словенија има право и дужност да оснива оогане управе и организације у Републици Словенији преко којих ће оства-ривати сарадњу са органима и организацијама страних држава и међународ-ним ооганизапшама, али та сарадња се може остваривати само у оквиру утврћене спољне политике СФРЈ коју утврди федерација, преко савезних органа Међутим, Република Словенија, на основу Устава СФРЈ, нема право и дужност да утврћује своју спољну политику и да оснива своја пред-ставништва у иностранству ради спровођења те политике, пошто, према Уставу СФРЈ постоји само једна јединствена спољна политика коју утврђује федерацша преко савезних органа, а начин њеног утврђивања и оства-Ривања^фећује се савезним законом. Осим тога, Република Словенија нема ни право ни г /жност да уређује начин закључивања, ратификовања и оства-ривања међународних уговора будући да је Уставом СФРЈ изричито утвр-ћено да 1е право и дужност федерације да преко савезних органа уреди начин закључивања, ратификовања и остваривања међународних уговора, што 1е она и уредила Законом о закључивању и извршавању међународних уговора Према томе, како је Република Словенија преко Скупштине Репу-блике Словеније наведеним одредбама оспореног закона уредила односе које на основу Устава СФРЈ, може да уреди само федерација, преко савезних органа, што је она и уредила, то је Уставни суд Југославије утврдио да те одредбе нису у сагласности са Уставом СФРЈ.

4 Уставни суд Југославије, на основу чл. 375. и 384. Устава СФРЈ и члана 35 Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 24. октобра 1991. године, већином гласова, донео је

124

О д л у к у Утврђује се да одредбе члана 2, члана 4. став 2, чл. 5. и 14, осим у делу

кош се односи на културно-информативне центре, чл. 17. и 20, чл. 21. до 32. и чл 58. до 70. Закона о иностраним пословима („Урадни лист Републике Сло-веније", бр. 1/91) нису сагласне са Уставом СФРЈ.

Ову одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Урадном листу Републике Словеније".

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Уставног суда Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ива-новић! Пјетер Коља, Димче Козаров, др Ратко Марковић, Вељко Марковић и ДушанРужић.

ОДДУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О СТРАНЦИМА* 1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југославије

поступак за оцењивање уставности Закона о странцима („Урадни лист Репу-блике Словеније", бр. 1/91) и супротности тог закона са Законом о кретању и боравку странаца („Службени лист СФРЈ", бр. 56/85,30/89 и 26/90).

По мишљењу покретача поступка, Закон о странцима није у саглас-ности са Уставом СФРЈ и у супротности је с наведеним савезним законом узбог тога што је право и дужност федерације да, преко савезних органа, уреди положај, боравак и заштиту странаца у Југославији, што је она и урадила наведеним савезним законом.

2. Законом о странцима прописани су положај, боравак и заштита странаца у Републици Словенији.

3 Одредбом члана 281. став 1. тачка 10. Устава СФРЈ утврђено је да федерација, преко савезних органа, уређује положај, боравак и заштиту странацауЈугославији.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведене одредбе Устава СФРЈ, оценио је да Закон о странцима није у сагласности са Уставом СФРЈ. Ту оцену Уставни суд Југославије засновао је на томе што је оспореним Законом Скупштина Републике Словеније уредила положај, боравак и заштиту странаца у Републици Словенији, иако је Уставом СФРЈ изричито утврћено да је право и дужност федерације да, преко савезних органа, уре-ћује положај, боравак и заштиту странаца у Југославији, па, према томе, и у Републици Словенији, која, на основу члана 2. Устава СФРЈ, такође сачињава Социјалистичку Федеративну Републику Југославију, што је она и уредила Законом о кретању и боравку странаца. Како је Скупштина Репу-блике Словеније Законом о странцима уредила односе које није надлежна да уређује, Уставни суд Југославије утврдио је да тај закон није у сагласности са Уставом СФРЈ.

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 1/92 (1У број 115/1-91).

125

4. Уставни суд Југославије, на основу чл. 375. и 384. Устава СФРЈ и чл. 35. и 36. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 7. новембра 1991. године, донео је

О д л у к у

Утврћује се да Закон о странцима („Урадни лист Републике Сло-веније", бр. 1/91) није у сагласности са Уставом СФРЈ.

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Урадном листу Репу-блике Словеније".

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Уставног суда Југославије Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Сло-бодан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Пјетер Коља, Димче Козаров, др Ратко Марковић, Вељко Марковић и Душан Ружић.

ОДЈГУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О КРЕДИТНИМ

ПОСЛОВИМА СА ИНОСТРАНСТВОМ И СУПРОТНОСТИ ТОГ ЗАКОНА СА САВЕЗНИМ ЗАКОНОМ*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Закона о кредитним пословима са иностранством („Урадни лист Републике Словеније", бр. 1/91) и супрот-ности тог закона са Законом о кредитним пословима са иностранством („Службени лист СФРЈ", бр. 84/90).

Покретач поступка сматра да оспорени закон није сагласан са одред-бом члана 281. став 1. тачка 5. Устава СФРЈ, на основу које федерација, преко савезних органа, урећује систем спољнотрговинског и девизног пословања и другог економског пословања са иностранством и обезбећује извршавање савезних закона у тим областима, као и да је у супротности са Законом о кредитним пословима са иностранством којим је федерација, на основу уставног овлашћења, уредила ову област. Сем тога, покретач пос-тупка сматра да оспорени закон није у сагласности са одредбом члана 206. став 2. Устава СФРЈ, којом је утврћено да сви закони и други прописи и оппгги акти органа друштвено-политичке заједнице морају бити у сагла-сности с Уставом СФРЈ, са одредбом члана 270. Устава СФРЈ, којом је утврћено да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и актима није одрећено да се примењују на ужем подручју, и са одредбом става 2. тачке 4. Амандмана XXVII на Устав СФРЈ, којом је утврћено да републички и покрајински закон, други пропис и општи акт органа друштвено-политичке заједнице не може бити у супротности са савезним законом.

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 6/92 (1У број 118/1-91).

126

2. Законом Републике Словеније о кредитним пословима са иностран-ством прописано је да се кредитно пословање са иностранством обавља по одредбама тог закона.

3. Одредбом члана 281. став 1. тачка 5. Устава СФРЈ утврђено је да федерација, преко савезних органа, уређује систем спољнотрговинског и девизног пословања и другог економског пословања са иностранством и обезбеђује извршавање савезних закона у тим областима, а одредбом тачке 1. подтачке 3. Амандамана ХХХГХ на Устав СФРЈ утврћено је да федерација, преко савезних органа, урећује девизни систем и обезбеђује извршавање савезних закона у тој области.

Кредитно пословање са иностранством уређено је одредбама савезног закона о кредитним пословима с иностранством, које обухвата заснивање кредитних послова са иностранством, што подразумева задуживање, односно узимање и коришћење иностраних кредита, као и кредитирање, односно давање кредита страним лицима од стране домаћих лица, гаранције и друге облике јемства, а за закључивање кредитних послова са иностран-ством правна лица морају да испуне услове предвиђене овим савезним законом.

Уставни суд Југославије је оценио, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ и савезног Закона о кредитним пословима са иностранством, да је право и дужност федерације, а не републике, да уреди кредитно пословање са иностранством. Ову оцену Уставни суд Југославије заснива на томе што, по Уставу СФРЈ, федерација преко савезних органа уређује сис-тем спољнотрговинског и девизног пословања и другог економског посло-вања са иностранством и обезбеђује извршавање савезних закона у тим областима, па је стога оспорени закон несагласан са Уставом СФРЈ и у супротности је са савезним законом о кредитним пословима са иностран-ством.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. став 1. тач. 1. и 2. Устава СФРЈ и чл. 35. и 36. Пословника Уставног суда Југославије, на сед-ници одржаној 9. октобра 1991. године, донео је, већином гласова

О д л у к у Утврђује се да Закон о кредитним пословима са иностранством

(„Урадни лист Републике Словеније", бр. 1/91) није сагласан са Уставом СФРЈ и да је у супротности са Законом о кредитним пословима са иностран-ством („Службени лист СФРЈ", бр. 84/90).

Ову одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Урадном листу Републике Словеније".

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Уставног суда Југославије Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Сло-бодан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Димче Козаров, Вељко Марковић и Душан Ружић.

127

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О ДРЖАВЉАНСТВУ РЕПУБЛИКЕ СЛОВЕНИЈЕ И СУПРОТНОСТИ ТОГ ЗАКОНА СА

САВЕЗНИМ ЗАКОНОМ*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Закона о држављанству Репу-блике Словеније („Урадни лист Републике Словеније", бр. 1/91) и супро-тности тог закона са Законом о држављанству СФРЈ („Службени лист СФРЈ", бр. 58/76).

По мишљењу покретача поступка, Закон о држављанству Републике Словеније није у сагласности с Уставом СФРЈ и у супротности је са Законом о држављанству СФРЈ због тога што по Уставу СФРЈ и Закону о држављан-ству СФРЈ постоји јединствено држављанство СФРЈ за све граћане Југо-славије и сваки граћанин републике истовремено је и држављанин СФРЈ.

2. Законом о држављанству Републике Словеније утврћени су начини и услови за стицање и престанак држављанства Републике Словеније.

3. Одредбама члана 249. Устава СФРЈ утврћено је да за граћане Југо-славије постоји јединствено држављанство СФРЈ, да је сваки држављанин републике истовремено и држављанин СФРЈ и да држављанин једне репу-блике има на територији друге републике иста права и дужности као и њени држављани.

Законом о држављанству СФРЈ, којим су прописани основи и услови за стицање и престанак држављанства СФРЈ, прописано је да за грађане Југо-славије постоји јединствено држављанство СФРЈ.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ и Закона о држављанству СФРЈ, оценио је да Закон о држављанству Репу-блике Словеније није у сагласности с Уставом СФРЈ и да је у супротности са Законом о држављанству СФРЈ. Ову оцену Уставни суд Југославије заснива на томе што, по Уставу СФРЈ, за све граћане Југославије постоји једин-ствено држављанство СФРЈ и што је држављанин сваке републике истовре-

С^овениЈе^врђ^ нство те републике, а не и држављанство СФРЈ, чиме се негира постојање јединственог држављанства СФРЈ за све грађане Југославије, па и за грађане Републике Словеније. Поред тога, Закон о држављанству Републике Сло-веније не обезбеђује држављанима других република да у Републици Сло-венији имају иста права и дужности као и држављани те републике, чиме се они доводе у неравноправан положај у односу на држављане Републике Сло-веније. Збот тога је Уставни суд Југославије оценио да Закон о држављан-ству Републике Словеније, у целини, није сагласан с Уставом СФРЈ и да је у супротности са Законом о држављанству СФРЈ.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ, на сед-НИЦИ ОД 7. новембра 1991. године, донео је

Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 25/92 (1У број 112/91).

128

О д л у к у Утврђује се да Закон о држављанству Републике Словеније („Урадни

лист Републике Словеније", бр. 1/91) није у сагласности с Уставом СФРЈ и да је у супротности са Законом о држављанству СФРЈ („Службени лиет СФРЈ", бр. 58/76).

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Урадном листу Репу-блике Словеније".

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Уставног суда Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ива-новић, Димче Козаров, Пјетер Коља, др Ратко Марковић, Вељко Марковић и ДушанРужић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О НАДЗОРУ НАД

ДРЖАВНОМ ГРАНИЦОМ*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Закона о надзору наддржавном границом („Урадни лист Републике Словеније", бр. 1/91) и супрбтности тог закона са Законом о преласку државне границе и кретању у граничном појасу („Службени лист СФРЈ", бр. 34/79,56/80 и 53/85)

По мишљењу покретача поступка, Закон о надзору над државном гра-ницом није сагласан са одредбом члана 281. став 1. тачка 10. Устава СФРЈ, по коме федерација, преко савезних органа, урећује контролу промета робе и услуга преко државне границе и режим преласка преко државне границе.

2. Законом о надзору над државном границом утврћени су организа-ција и начин вршења надзора над прелажењем државне границ/рехгублике Словеније, као и мере за обезбећивање државне границе.

3. Одредбом члана 281. став 1. тачка 10. Устава СФРЈ утврћено је да федерација, преко савезних органа, урећује контролу промета робе и услуга преко државне границе и режим преласка преко државне границе.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведене одредбе Устава СФРЈ, оценио је да оспорени Закон о надзору над државном границом није сагла-сан с Уставом СФРЈ. Ову оцену Уставни суд је засновао на томе што се, по Уставу СФРЈ, само савезним законом може урећивати режим преласка и обезбеђивања државне границе, што значи да се ти односи не могу уређи-вати републичким законом. Зато је, по оцени Уставног суда Југославије, Република Словенија, уређујући оспореним законом надзор над прелажењем државне границе и обезбеђивање државне границе, повредила

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 25/92 (1У број 111/1-91).

9 129

Уставом СФРЈ утврђена права федерације да уређује контролу прелажења и обезбеђивањадржавнегранице

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ, на сед-ници одржаној 25. децембра 1991. године, донео је

О д л у к у

Утврђује се да Закон о надзору над државном границом („Урадни лист Републике Словеније", бр. 1/91) није сагласан с Уставом СФРЈ.

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Урадном листу Репу-блике Словеније".

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Уставног суда Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ива-новић, Димче Козаров, др Ратко Марковић и Вељко Марковић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ 3 АКОНА О НОВЧАНОЈ ЈЕДИНИЦИ

РЕПУБЛИКЕ СЛОВЕНИЈЕ И СУПРОТНОСТИ ТОГ ЗАКОНА СА САВЕЗНИМ ЗАКОНОМ*

1. Савезно изврпгао веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Закона о новчаној јединици Републике Словеније („Урадни лист Републике Словеније", бр. 17/91) и супротности тог закона са Законом о Народној банци Југославије и једин-ственом монетарном пословању народних банака република и народних банака аутономних покрајина („Службени лист СФРЈ", бр. 34/89, 88/89 и 61/90).

По мишљењу покретача поступка увођењем новчане јединице толар, као законског средства плаћања, Република Словенија уредила је односе у области монетарног система који су у искључивој надлежности федерације.

2. Законом о новчаној јединици Републике Словеније прописано је да је новчана јединица Републике Словеније толар и да су новчанице и ковани новац, који гласе на новчану јединицу Републике Словеније, једино законско средство плаћања на територији Републике Словеније.

3. Одредбом члана 281. став 1. тачка 5. Устава СФРЈ утврђено је да федерација, преко савезних органа, утврђује законска средства плаћања и политику емисије новца и обезбеђује њено спровођење.

Одредбом тачке 1. алинеја 1. Амандмана XXXI на Устав СФРЈ утвр-ђено је да основу јединственог југословенског тржишта чине и јединствени

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 26/92) (1У број 151/91).

130

новац, јединствен монетарни, кредитни и девизни систем, заједничка моне-тарна и девизна политика и заједничке основе кредитне политике.

Одредбом тачке 2. став 2. Амандмана XXXV на Устав СФРЈ, утврђено је да Народна банка Јутославије издаје новчанице и ковани новац и да, у складу са заједничком монетарном политиком, Народна банка Југославије регулише количину новца у оптицају и, заједно са народним банкама репу-блика и народним банкама аутономних покрајина, предузима мере за спро-вођење те политике.

Законом о Народној банци Југославије и јединственом монетарном пословању народних банака република и народних банака аутономних покрајина прописано је да су новчанице и ковани новац, који гласе на динаре (готов новац), законско средство плаћања на територији СФРЈ (члан 39); да се све обавезе и права и сви послови који гласе на новац, а закључени су у Југославији између предузећа, других домаћих правних лица и грађана, као и грађана са страним лицима, изражавају у динарима и извршавају средствима плаћања која гласе на динаре, ако савезним законом није друкчије одређено (члан 40); да је новчана јединица Социјалистичке Федеративне Републике Југославије динар, који се дели на 100 пара (члан 41), и да Народна банка Југославије издаје новчанице и ковани новац и утврђује апоене и основна обележја новчаница и кованог новца и доноси одлуку о пуштању у оптицај и повлачењу из оптицаја новчаница и кованог новца (члан 42).

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ и Закона о Народној банци Југославије и јединственом монетарном посло-вању народних банака република и народних банака аутономних покрајина, оценио је да оспорени закон није сагласан са Уставом СФРЈ и да је у супрот-ности са Законом о Народној банци Југославије. Ту оцену Суд заснива на томе што је право и дужност федерације, да утврђује законска средства плаћања и политику емисије новца, а Народна банка Југославије је надлежна да издаје новчанице и ковани новац, тако да Република Сповенија није могла на својој територији, као законско средство плаћања, да уведе посебну новчану јединицу толар и да на тај начин онемогућава остваривање права и дужности, за које је Уставом СФРЈ утврђено да се остварује и обезбеђује у СФРЈ као савезној држави.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и чл. 35. и 36. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 25. марта 1992. године,донеоје

О д л у к у Утврђује се да Закон о новчаној јединици Републике Словеније („Урадни

лист Републике Словеније", бр. 17/91) није сагласан са Уставом СФРЈ и да је у супротности са Законом о Народној банци Југославије и јединственом моне-тарном пословању народних банака република и народних банака аутоном-них покрајина („Службени лист СФРЈ", бр. 34/89,88/89 и 61/90).

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Урадном листу Репу-блике Словеније".

9* 131

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Уставног суда Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Пјетер Коља, Димче Козаров и Душан Ружић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О КОРИШЋЕЊУ

НОВЧАНЕ ЈЕДИНИЦЕ РЕПУБЛИКЕ СЛОВЕНИЈЕ И СУПРОТНОСТИ ТОГ ЗАКОНА СА САВЕЗНИМ ЗАКОНОМ 1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-

славије поступак за оцењивање уставности Закона о коришћењу новчане јединице Републике Словеније („Урадни лист Републике Словеније", бр. 17/91) и супротности тог закона са Законом о Народној банци Југославије и јединственом монетарном пословању народних банака република и наро-дних банака аутономних покрајина („Службени лист СФРЈ", бр. 34/89, 88/89 и 61/90).

По мишљењу покретача поступка увоћењем новчане јединице толар као законског средства плаћања, Република Словенија уредила је односе у области монетарног система који су у искључивој надлежности федерације.

2. Законом о коришћењу новчане јединице Републике Словеније про-писано је да су у Републици Словенији законско средство плаћања новчан-ице и ковани новац који гласе на новчану јединицу утврћену Законом о новчаној јединици Републике Словеније, и да ће се, до издвања новчанице и кованог новца, као законско средство плаћања користити вредносни бонови Републике Словеније.

3. Одредбом члана 281. став 1. тачка 5. Устава СФРЈ утврћено је да федерација, преко савезних органа, утврћује законска средства плаћања и политику емисије новца и обезбећује њено спровођење.

Одредбом тачке 1. алинеја 1. Амандмана XXXI на Устав СФРЈ утврђено је да основу јединственог југословенског тржишта чини и јединствени новац, јединствен монетарни, кредитни и девизни систем, заједничка монетарна и девизна политика и заједничке основе кредитне политике.

Одредбом тачке 2. став 2. Амандмана XXXV на Устав СФРЈ утврђено је да Народна банка Југославије издаје новчанице и ковани новац и да, у складу са заједничком монетарном политиком, Народна банка Југославије регулише количину новца у оптицају и, заједно са народним банкама репу-блика и народним банкама аутономних покрајина, предузима мере за спро-вођење те политике.

Законом о Народној банци Југославије и јединственом монетарном пословању народних банака република и народних банака аутономних

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 26/92 (1У број 152/91).

132

покрајина прописано је да су новчанице и ковани новац који гласе на динаре (готов новац) законско средство плаћања на територији СФРЈ (члан 39); да се све обавезе и права и сви послови који гласе на новац, а закључени су у Југославији измећу предузећа, других домаћих правних лица и грађана као и граћана са страним лицима, изражавају у динарима и извршавају средствима плаћања која гласе на динаре, ако савезним законом није друкчије одрећено (члан 40); да је новчана јединица Социјалистичке Федеративне Републике Југославије динар, који се дели на 100 пара (члан 41); и да Народна банка Југославије издаје новчанице и ковани новац и утврћује апоене и основна обележја новчаница и кованог новца и доноси одлуку о пуштању у оптицај и повлачењу из оптицаја новчаница и кованог новца (члан 42).

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ и Закона о Народној банци Југославије и јединственом монетарном ПОСЛО-вању народних банака република и народних банака аутономних покрајина, оценио је да оспорени закон није сагласан с Уставом СФРЈ и да је у супрот-ности са Законом о Народној банци Југославије. Ту оцену Суд заснива на томе што је право и дужност федерације да утврћује законска средства плаћања и политику емисије новца, а Народна банка Југославије је надлежна да издаје новчанице и ковани новац, тако да Република Словенија није могла на својој територији, као законско средство плаћања, да уведе новчану јединицу утврћену Законом о новчаној јединици Републике Сло-веније и да на тај начин онемогућава остваривање права и дужности за које је Уставом СФРЈ утврћено да се остварују и обезбећују у СФРЈ као савезној држави.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и члана 35. и 36. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 25 марта 1992. године, донео је

6 д л у к у

Утврћује се да Закон о коришћењу новчане јединице Републике Сло-веније („Урадни лист Републике Словеније", бр. 17/91) није сагласан с Уставом СФРЈ и да је у супротности са Законом о Народној банци Југо-славије и јединственом монетарном пословању народних банака република инароднихбанакааутономнихпокрајина(„СлужбенилистСФРЈ" бр 34/89 88/89 и 61/90).

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Урадном листу Репу-блике Словеније".

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу председник Уставног суда Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Бла-гојевић, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Пјетер Коља Димче Козаров и Душан Ружић.

133

ОДЛУКА О ОПЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ОДРЕДБЕ ЧЛАНА177. СТАВ 2.

ЗАКОНАОУПРАВИ*

1 Скупштина општине Книн покренула је пред Уставним судом Југо-славше поступак за оцењивање уставности одредбе члана 177. став 2. Закона о уггоави ( Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 16/78, 50/79,29/85,48/85 и 41/90).

Скупштина општине Книн сматра да оспорена одредба Закона о управи није сагласна са Уставом СФРЈ, јер се том одредбом онемогућава непосоепно општење општинских органа управе са савезним органима у пословима који се односе на војну обавезу и војну мобилизацију људи и материјалних средстава, као и у пословима заштите права и интереса југословенских држављана у иностранству.

2 Одредбом члана 177. став 2. Закона о управи прописано је да органи управе општина и заједница општина комуницирају са савезним органима упоаве само преко одговарајућих републичких органа управе.

3 Одредбом члана 278. став 1. Устава СФРЈ утврћено је да савезни оогани упоаве опште са општинским органима управе преко одговарајућих оепубличких односно покрајинских органа, а одредбом става 2. утврђено је да у пословима који се односе на војну обавезу и војну мобилизацију људи и материјалних средстава, као и у пословима заштите права и интереса 1Угословенских држављана у иностранству, савезни органи, у складу са савезним законом, могу општити и непосредно и са општинским органима

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, опенио 1е па оспорена одредба Закона о управи није сагласна са Уставом СФРЈ Ту оцену Уставни суд Југославије засновао је на томе што је наведеним одредбама Устава СФРЈ изричито утврђено право и дужност федерације да савезним законом уреди начин непосредног општења савезних органа са општинским органима управе кад су у питању послови утврђени одредбом члана 278. став 2. Устава СФРЈ. Међутим, оспореном одредбом Закона о упоави Република Хрватска уредила је тај начин општења, и то тако да савезним органима није омогућено да непосредно опште са општинским органима управе кад су у питању послови војне обавезе и војне мобилизације људи и материјалних средстава, као и послови заштите права и интереса југословенских држављана у иностранству.

4 Уставни суд Југославије, на основу чл. 375. и 384. Устава СФРЈ и члана 35 Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 10. јула 1991. године, већином гласова, донео је

О д л у к у Утвоћује се да одредба члана 177. став 2. Закона о управи („Народне

новине" - отужбени лист Републике Хрватске, бр. 16/78, 50/79, 29/85, 48/85 и 41/90) није сагласна са Уставом СФРЈ.

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 64/91 (1У број 18/1-91).

134

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама" -СлужбеномлистуРепубликеХрватске. и о и и н а м а

Ову одлуку донео је Уставни суд Југославије у саставу: председник Уставног суда Југославије Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић др Сло-бодан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић др Бранислав Ивановић,ДимчеКозаров,дрИванКристан,ПјетерКоља дрРаткоМаоко-вић, Вељко Марковић, Радко Мочивник и Владимир Шекс'

ОДЛУКА О ПРЕСТАНКУ ВАЖЕЊА ОДРЕДБЕ ЧЛАНА 177 СТАВ 2

ЗАКОНАОУПРАВИ*

1. Уставни суд Југославије утврдио је, одлуком ГУ-број 18/1-91 од 10 јула 1991. године, да одредба члана 177. став 2. Закона о управи ( Наоопне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 16/78 50/79 29/85 48/85 и 41/90) није у сагласности са Уставом СФРЈ.

Одлука којом је утврћено да наведена одредба Закона о упоави нше V сагласности са Уставом СФРЈ достављена је Сабору Републике Хрватске 27 августа 1991. године.

2. Сабор Републике Хрватске није у року, утврћеном одредбом члана 384. став 2. Устава СФРЈ, усагласио одредбу члана 177 став 2 Закона о управи са Уставом СФРЈ нити је од Уставног суда Југославије сагласно одредби члана 384. став 3. Устава СФРЈ, захтевао продужење рока за то уса-глашавање. 3

Како Сабор Републике Хрватске није у року, утврћеном Уставом СФРЈ, усагласио наведену одредбу закона са Уставом СФРЈ та опоепба Закона о управи, сагласно одредби члана 384. став 4 Устава СФРЈ поестала је да важи 28. фебруара 1992. године. ' р с ^ 1 а Ј М

3. Уставни суд Југославије, на основу одредбе члана 384. став 4. Устава СФРЈ, на седници одржаној 11. марта 1992. године, донео је

О д л у к у Утврћује се да је одредба члана 177. став 2. Закона о управи ( Наоопне

новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 16/78 50/79 29/85 48/85 и 41/90) престала да важи 28. фебруара 1992. године

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама" -службеном листу Републике Хрватске.

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу судија др Сло-бодан Благојевић, који замењује председника Уставног суда^ Југославше судије - Хрвоје Бачић, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић' Димче Козаров, др Ратко Марковић, Вељко Марковић и Душан Ружић

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 24/92 (1У број 18/1-91).

135

ОДЛУКА О ОПЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ И ЗАКОНИТОСТИ ОБАВЕЗНИХ ИНСТРУКЦИЈА О ПРИМЈЕНИ ЧЛАНА 68. СТАВ 3. И ЧЛАНА 75.

3АКОНА О ОПЋЕНАРОДНОЈ ОБРАНИ 1 Савезни секретаријат за народну одбрану покренуо је пред Уставним

судом Југославије поступак за оцењивање уставности Обавезних ин^укшиа Министарства обране Републике Хрватске о примјени члана 68. став 3 ичлана75. Законаоопћенародној обрани -пречишћен текст („Наро-дне новине", бр. 4/91).

По мипивењу покретача поступка, Обавезне инструкције за примјену члана 68. став 3. и члана 75. Закона о опћенародној обрани нису сагласне с Уставом СФРЈ због тога што се тим актом ускраћује право на рад и лични доходак радницима у штабовима Територијалне обране Републике Хрва-тске.

2 Обавезним инструкцијама о примјени члана 68. став З.и члана 75. Закона о опћенародној обрани одрећено је да се обуставља исплата личних похопака оадницима и активним војним лицима штабова Територијалне одбоане оперативних зона и Републичког штаба Територијалне одбране и исплате материјалних трошкова намењених за деловање штабова Територи-јалне одбране.

У току поступка пред Уставним судом престао је да важи Закон Репу-блике Хрватске о опћенародној обрани (20. септембра 1991. године), па су тиме престале да важе Обавезне инструкције за примјену члана 68. став 3. и члана 75 тог закона. Уставни суд је оценио да постоје разлози да, у смислу члана 393. Устава СФРЈ, донесе одлуку о уставности и законитости оспо-реног општег акта у време његовог важења.

3. Одредбом члана 20. Устава СФРЈ утврћено је да сваком раднику, у складу са начелом расподеле према раду и порастом продуктивности њего-вог и укупног друштвеног рада и са начелом солидарности радника у удруженом раду, припада лични доходак за задовољавање његових личних, заједничких и општих друштвених потреба, према резултатима његовог рада и његовом личном доприносу који је својим текућим и минулим радом дао повећању дохотка организације.

Одредбом члана 30. став 5. Устава СФРЈ утврћено је да активна војна липа и гоаћанска лица на служби у оружаним снагама СФРЈ остварују одго-варајућа права сагласно савезном закону, у складу са природом делатности и карактером оружаних снага.

Законом о служби у оружаним снагама („Службени лист СФРЈ", бр. 7/85 40/89 и 20/90) прописано је да се лични доходак и друга примања активних војних лица и граћанских лица на служби у оружаним снагама утврћују према резултатима њиховог рада и према доприносу који су својим текућим и минулим радом дали у извршавању задатака и послова војне јединице, одноото установе, у којој се налазе на служби (чл. 308. и 454. Закона).

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 25/92 (ИУ број 144-91).

136

Уставни суд Југославије оценио је да Обавезне инструкције о примјени члана 68. став 3. и члана 75. Закона о опћенародној обрани нису сагласне с уставом СФРЈ и да су у супротности са Законом о служби у оружаним сна-гама. Ову оцену Уставни суд Југославије засновао је на томе што је право на лични доходак, као једно од основних права по основу рада, неотућиво право и оно припада сваком раднику у складу са начелом расподеле- према раду и резултатима рада. Активна војна лица и граћанска лица на служби у оружаним снагама право на лични доходак, као и друга права по основу рада остварују сагласно савезном закону па се зато, по оцени Уставног суда, оспореним актом Министарства обране Републике Хрватске није могло ус-кратити право на лични доходак активним војним лицима и граћанским лицима на служби у штабовима Територијалне обране Републике Хрватске, јер су то право они стекли по бснову рада и оно је, као такво, неотућиво право сваког радника.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ, на сед-ници одржаној 25. децембра 1991. године, донео је

* О д л у к у

Утврћује се да Обавезне инструкције за примјену члана 68. став 2. и члана 75. Закона о опћенародној обрани („Народне новине", бр. 4/91) у време важења нису биле сагласне са Уставом СФРЈ и да су биле у супротности са Законом о служби у оружаним снагама.

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама". Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник

Уставног суда Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ива-новић, Димче Козаров, др Ратко Марковић и Вељко Марковић.

ОДДУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ПРИХВАЋАЊУ

ПОСТУПКА ЗА РАЗДРУЖИВАЊЕ СФРЈ И О МОГУЋЕМ УДРУЖИВАЊУ У САВЕЗ СУВЕРЕНИХ РЕПУБЛИКА*

1. Савезно извршно веће и Председништво СФРЈ покренули су пред Уставним судом Југославије поступак за оцењивање уставности Резолуције о прихваћању поступка за раздруживање СФРЈ и о могућем удруживању у Савез суверених република („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 8/91).

Савезно извршно веће и Председништво СФРЈ сматрају да Резолуција није у сагласности са Уставом СФРЈ, јер је Уставом СФРЈ, одељком I

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 86/91 (ПУ број 36/91).

137

Основних начела, изражено право сваког народа на самоопредељење, укљу-чујући и право на отцепљење, али у нормативном делу Устава СФРЈ то паво није зајемчено, нити је разраћен поступак по коме се то право може ост-варити. Право народа на отцепљење, односно начин остваривања тог права, могуће је утврдити једино Уставом СФРЈ. Та се питања, а поготову раз-друживање, на основу кога настају две или више у пуном смислу речи суве-рених држава, не могу урећивати једностраним актима република, нити се може прићи реализацији тог права на начин изражен у Резолуцији. При-хватањем Резолуције Скупштине Републике Словеније о споразумном раз-друживању СФРЈ на више, у пуном смислу речи, суверених и самосталних држава, покушава се, на територији СФРЈ, створити нова суверена држава, чиме се доводи у питање територијални интегритет СФРЈ, утврћен у чл. 2. и 5. Устава СФРЈ, којима је утврћено које републике и аутономне покрајине сачињавају СФРЈ, као и то да је територија СФРЈ јединствена и да је сачи-њавају територије социјалистичких република.

Покретачи поступка сматрају да се Резолуцијом покушавају мењати односи република и федерације, утврћени Уставом СФРЈ Мећутим, без променеУстава СФРЈ, једностраним актима републике, није могуће мењати те односе, а то се Резолуцијом покушава урадити. Тиме се игнорише Уставом СФРЈ утврћена улога Скупштине СФРЈ у промени Устава СФРЈ.

2. Првом тачком Резолуције истиче се да Република Хрватска прих-вата Резолуцију Скупштине Републике Словеније о споразумном раздружи-вању СФРЈ на више суверених и самосталних држава, које су суверене, у пуном смислу речи, на целокупном простору, у оквиру постојећих граница Републике. Такоће се истиче да Сабор Републике Хрватске предлаже да се поступак раздруживања изведе поступно демократски и у интересу свих уго-ворних страна.

У тачкама Резолуције, од прве до девете, предвићају се услови под којима је Република Хрватска спремна на удруживање с другим репу-бликама и на склапање мећурепубличког савеза.

У тачки десетој изражена је спремност Републике Хрватске за скла-пање савеза и с другим земљама Европе.

У тачки једанаест изражава се сагласност Републике Хрватске да се утврди минимум савезних функција у прелазном периоду, ДО постизања договора о раздруживању, односно до договора о обликовању новог савеза суверених република.

У последњој, дванаестој тачки, истакнуто је да је сврха донесене резолуције да служи као основа и путоказ за коначни договор о урећењу мећусобних односа Републике Хрватске са другим републикама и државама

3. Одредбом члана 2. Устава СФРЈ утврћено је да СФРЈ сачињавају СР Босна и Херцеговина, СР Македонија, СР Словенија, СР Србија, као и САП Војводина и САП Косово које су у саставу СР Собије, СР Хрватска и СР ЦрнаГора.

Одредбом члана 5. став 1. Устава СФРЈ утврћено је да је територија СФРЈ јединствена и да је сачињавају територије социјалистичких република а одредбом става 3. истог члана да се границаХоцијалистичке Федеративне'

138

Републике Југославије не може мењати без сагласности свих република и аутономних покрајина. Одредбом члана 283. тачка 4. утврђено је да Скуп-штина СФРЈ одлучује о промени граница Социјалистичке Федеративне Ре-публике Југославије, а одредбом члана 285. тачка 6. утврђено је да то право Скупштине СФРЈ врши Савезно веће Скупштине СФРЈ.

Одредбом члана 206. став 2. утврђено је да сви закони и други прописи и општи акти органа друштвено-политичких заједница морају бити у саглас-ности са Уставом СФРЈ.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да део прве тачке Резолуције о прихваћању поступка за раз-друживање СФРЈ и о могућем удруживању у Савез суверених република, који гласи: „Нове државе које настају раздруживањем СФРЈ суверене су у пуном смислу ријечи на цјелокупном простору у оквиру постојећих граница републике", није сагласна са Уставом СФРЈ. Ову оцену Уставни суд заснива на томе што се наведеним делом Резолуције Сабора Републике Хрватске прихвата Резолуција Скупштине Репубике Словеније о споразумном раз-друживању СФРЈ на више самосталних и потпуно суверених држава, чиме се, по оцени Уставног суда Југославије, раздруживањем, у ствари, врши изд-вајање или отцепљење Републике Хрватске од СФРЈ, једностраним актом те Републике. Тим једностраним актом мења се и граница СФРЈ. Међутим, по оцени Уставног суда право сваког народа на самоопредељење, укључујући и право на отцепљење, може се остварити само у складу са Уставом СФРЈ. Уставом СФРЈ утврђено је које републике и аутономне покрајине сачиња-вају СФРЈ, затим да је територија СФРЈ јединствена, да се граница СФРЈ не може мењати без сагласности свих република и аутономних покрајина и да Скупштина СФРЈ одлучује о промени граница Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Та се питања не могу уређивати једностраним актима република, као што се то чини поменутим делом Резолуције о прих-ватању поступка за раздруживање СФРЈ и о могућем удруживању у Савез суверених република.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ, и члана 36. став 2. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 2. октобра 1991. године, донео је, већином гласова

О д л у к у

Поништава се део прве тачке РезолуциЈе о прихваћању поступка за раздруживање СФРЈ и о могућем удруживањуу Савез суверених република („Народне новине" - Службени лист Републике Хрватске, бр. 8/91), који гласи: „Нове државе које настају раздруживањем СФРЈ суверене су у пуном смислу ријечи на шелокупном територију у оквиру постојећих граница републике".

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и у „Народним новинама - службеном листу Републике Хрватске.

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Уставног суда Југославије Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др. Сло-

139

бодан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Пјетер Коља, Димче Козаров, др Иван Кристан, др Ратко Марко-вић, Вељко Марковић и Душан Ружић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ОДРЕДАБА ЧЛ. 236А - 2360.

КРИВИЧНОГ ЗАКОНА РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ*

1. Савезни јавни тужилац покренуо је пред Уставним судом Југославије поступак за оцењивање уставности одредаба чл. 236а. до 236о. Кривичног закона Републике Хрватске („Народне новине" - службени лист Републике зга&^^^*"* 8/90 и 9/91) и ̂ 1 ™ т и х одре-

Иницијативу за покретање поступка за оцењивање уставности одре-даба чл. 236а. до 236о. Кривичног закона Републике Хрватске дао је Савезни секретаријат за правосуће и управу.

По мишљењу савезног јавног тужиоца и Савезног секретаријата за правосуће и управу, оспорене одредбе Кривичног закона Републике Хрва-тске нису у складу с Уставом СФРЈ и у супротности су са Кривичним зако-ном СФРЈ због тога што су тим одредбама прописана кривична дела која по Уставу СФРЈ, могу бити прописана само Кривичним законом СФРЈ.

2. Одредбама чл. 236а. до 236о. Кривичног закона Републике Хрватске прописано је да су следећа кривична дела - кривична дела против Републике Хрватске: напад на уставно устројство Републике Хрватске (члан 236а) угрожавање територијалне укупности (члан 236ћ), угрожавање независ-ности Републике Хрватске (члан 236с), убиство представника највиших државних органа (члан 2364), насиље према представнику највишег државног органа (236е), оружана побуна (члан 236Г), тероризам (члан 236е) диверзија (члан 236ћ), саботажа (члан 2361), позивање на насилну промену уставног устројства Републике Хрватске (члан 236ј), изазивање националне, расне и верске мржње, раздора или нетрпељивости (члан 236к), удруживање ради непријатељске делатности (члан 2361), пружање помоћи учиниоцу после извршеног кривичног дела (члан 236т), кажњавање за припремање (члан 236ћ) и кажњавање за најтеже облике кривичних дела (члан 236о)

3. Одредбама члана 281. став 1. тачка 12. Устава СФРЈ утврћено је да федерација, преко савезних органа, измећу осталих, одрећује и кривична дела против основа социјалистичког самоуправног друштвеног урећења Југославије и безбедности земље, човечности и мећународног права и про-тив угледа СФРЈ, њених органа и представника.

Кривичним законом СФРЈ прописана су кривична дела против основа социјалисгичког самоуправнбг друштвеног уређења и безбедности СФРЈ-

*Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 12/92 (1У број 50/1-91) (1Уброј 50/2-91). , и , .. . : ' , Н ^

140

напад на уставно уређење (члан 114); признавање капитулације и окупације (члан 115); угрожавање територијалне целине (члан 116); угрожавање неза-висности (члан 117); спречавање борбе против непријатеља (члан 118); служба у непријатељској војци (члан 119); помагање непријатеља (члан 120); подривање војне и одбрамбене моћи (члан 121); убиство представника највиших државних органа (члан 122); насиље према представнику највишег државног органа (члан 123); оружана побуна (члан 124); тероризам (члан 125); диверзија (члан 126); саботажа (члан 127); шпијунажа (члан 128); одавање државне тајне (члан 129); закључивање уговора на штету СФРЈ (члан 130); учествовање у непријатељској делатности (члан 131); учествовање и пребацивање на територију СФРЈ оружаних група, оружја и муниције (члан 132); позивање на насилну промену уставног уређења (члан 133); изазивање националне, расне и верске мржње, раздора или нетрпељи-вости (члан 134); повреда територијалног суверенитета (члан 135); удруживање ради непријатељске делатности (члан 136); пружање помоћи учиниоцу после извршеног кривичног дела (члан 137); кажњавање за припремање (члан 138) и кажњавање за најтеже облике кривичних дела (члан139). •

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ и Кривичног закона СФРЈ, оценио је да наведене одредбе Кривичног закона Републике Хрватске нису сагласне са Уставом СФРЈ и да су у супротности са Кривичним законом СФРЈ. Ову оцену Уставни суд Југославије засновао је на томе што је Уставом СФРЈ изричито утврђено да федерација, преко савезних органа, одређује кривична дела против основа социјалистичког самоуправног друштвеног уређења Југославије и безбедности земље и та кривична дела прописана су Кривичним законом СФРЈ. Због тога репу-блика не може својим законом одређивати кривична дела која се, по Уставу СФРЈ, одређују савезним законом. Међутим, оспореним одредбама Кри-вичног закона Републике Хрватске управо су одређена кривична дела која се, по Уставу СФРЈ, одређују савезним законом. Тиме је Република Хрватска противуставно преузела овлашћења федерације која она има по Уставу СФРЈ.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ, на сед-ници одржаној 11. децембра 1991. године, већином гласова, донео је

О д л у к у Утврђује се да одредбе чл. 236а. до 236о. Кривичног закона Републике

Хрватске („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 50/78, 25/84,52/87,53/89,8/90 и 9/91) нису сагласне са Уставом СФРЈ.

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама" -службеном листу РепубликеХрватске.

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Уставног суда Југославије Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, Димче Козаров, Пјетер Коља, др Ратко Марковић, Вељко Марковић и Душан Ружић.

141

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ОДРЕДАБА ЧЛ. 1. И 2. И ЧЛАНА

27А. ЗАКОНА О СЛУЖБИ ДРУШТВЕНОГ КЊИГОВОДСТВА У РЕПУБЛИЦИ ХРВАТСКОЈ И СУПРОТНОСТИ ТИХ ОДРЕДАБА СА

САВЕЗНИМ ЗАКОНОМ*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности одредаба чл. 1. и 2. и члана 27а. Закона о Служби друштвеног књиговодства у Републици Хрватској („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 11/86, 53/90 и 14/91) и супротности тих одредаба са Законом о Служби друштвеног књи-говодства („Службени лист СФРЈ", бр. 70/83,16/86, 72/86, 74/87, 37/88, 61/88, 57/89,79/90,84/90 и 20/91).

По мишљењу покретача поступка оспорене одредбе наведеног репу-бличког закона нису сагласне са Уставом СФРЈ и у супротности су са наведеним савезним законом јер је тим одредбама нарушено јединство Службе друштвеног књиговодства у земљи и јединствен платни промет у земљи који се врши преко Службе као посао од интереса за целу земљу.

2. Оспореним одредбама Закона о Служби друштвеног књиговодства у Републици Хрватској прописано је да се Служба друштвеног књиговодства у Републици Хрватској претвара у Службу друштвеног књиговодства Репу-блике Хрватске (члан 1); да је Служба друштвеног књиговодства Републике Хрватске самостална организација која обавља послове платног промета у земљи и друге послове одрећене законом (члан 2) и да начин и поступак обављања платног промета од интереса за Републику прописује Влада Републике Хрватске, а да упуте за извршавање тог платног промета доноси генерални директор Службе (члан 27а).

3. Одредбом тачке 2. Амандмана XVIII на Устав СФРЈ утврћено је да је Служба друштвеног књиговодства јединствена служба у СФРЈ.

Одредбом члана 259. став 3. Устава СФРЈ утврћено је да свако ко располаже друштвеним средствима врши плаћање и друге послове платног промета и депонује новчана средства на начин одрећен савезним законом.

Законом о Служби друштвеног књиговодства прописано је да је Служба друштвеног књиговодства јединствена служба и да су послови плат-ног промета у земљи послови од интереса за целу земљу који се обављају на јединствен начин.

Уставни суд Југославије оценио је да оспорене одредбе чл. 1. и 2. и члана 27а. наведеног републичког закона нису сагласне са Уставом СФРЈ и да су у супротности са Законом о Служби друштвеног књиговодства јер се тим одредбама Служба друштвеног књиговодства у Републици Хрватској, као део јединствене Службе друштвеног књиговодства Југославије, прет-вара у самосталну службу која обавља послове платног промета од интереса за Републику.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и члана 36. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 20. новем-бра 1991. године, донео је

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 9/92 (1У број 71/1-91).

142

О д л у к у Утврђује се да одредбе чл. 1. и 2. и члана 27а. Закона о Служби

друштвеног књиговодства у Републици Хрватској („Народне новине" -сттужбени лист Републике Хрватске, бр. 11/86, 53/90 и 14/91) нису сагласне с Уставом СФРЈ и да су у супротности са Законом о Служби друштвеног књиговодства („Службени лист СФРЈ", бр. 70/83, 16/86, 72/86, 74/87, 37/88, 61/88, 57/89,79/90,84/90 и 20/91).

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама" -службеном листу Републике Хрватске. Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Уставног суда Југославије Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ива-новић, Пјетер Коља, Димче Козаров, др Ратко Марковић, Вељко Марковић и Душан Ружић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ОДРЕДАБА ЧЛАНА1. ТАЧКА 3. И ЧЛ. 25А. ДО 25Е. ЗАКОНА О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА

О УНУТАРЊИМ ПОСЛОВИМА И ЊИХОВЕ СУПРОТНОСТИ СА САВЕЗНИМ ЗАКОНОМ*

1. Уставни суд Југославије, решењем ГУ-број 7/2-91 од 26. јуна 1991. го-дине, покренуо је поступак за оцењивање уставности одредаба члана 1. тачка 3. и чл. 25а. до 25е. Закона о измјенама и допунама Закона о уну-тарњим пословима („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр 19/91).

Савезно извршно веће покренуло је поступак за оцењивање уставности одредаба члана 1. тач. 1. и 3, члана 2, чл. 25а. до 25е. и члана 1066. став 2. Закона о измјенама и допунама Закона о унутарњим пословима.

По мишљењу покретача поступка, оспорене одредбе Закона о измје-нама и допунама Закона о унутарњим пословима нису у складу са Уставом СФРЈ и у супротности су са Закбном о основама система државне безбед-ности („Огужбени лист СФРЈ", бр. 15/84 и 42/90), Законом о вршењу уну-трашњих послова из надлежности савезних органа управе („Службени лист СФРЈ", бр. 7/85 и 24/86) и Законом о општенародној одбрани („Службени лист СФРЈ", бр. 21/82 и 35/91) због тога што је тим одредбама основан Збор народне гарде као професионалне, оружане војне формације за обрамбено-редарствене дужности; што се унутрашњим пословима не сматрају пбслови заштате Уставом СФРЈ утврћеног поретка, већ само заштита утврђеног поретка Републике Хрватске и што Министарство унутрашњих послова, по наведеном закону, штити неповредивост државне територије Републике

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 88/91 (1У број 7/2-91 и 1У број 7/3-91).

143

Хрватске и њену територијалну целовитост, чиме се доводи у питање тери-торијална целовитост СФРЈ.

2 Одредбама Закона о измјенама и допунама Закона о унутарњим пословима прописано је, да се унутрашњим пословима сматрају послови заштите Уставом утврђеног поретка Републике Хрватске (члан 1. тачка 1); да Министарство унутрашњих послова, заједно са другим органима, штити правни поредак и Уставом утврђено државно устројство и неповредивост државне територије и брани територијалну целовитост Републике Хрватске (члан 2); да се у Републици Хрватској оснива Збор народне гарде као профе-сионалне, униформисане оружане формације, војног устројства, за одбрам-бено-редарствене дужности, којим заповеда Министарство одбране Републике Хрватске (чл. 25а-25е. и члан 1. тачка 3) и да Министарство уну-трашњих послова Републике Хрватске сарађује са одговарајућим савезним органима и надлежним телима других република у обављању послова од интереса за Републику Хрватску (члан 1066. став 2).

3. Одредбама члана 281. став 1. тачка 6. Устава СФРЈ утврђено је да федерацша, преко савезних органа, уређује основе система народне одбране и стара се о његовом спровођењу, уређује основна права и дужности друштвено-политичких заједница у остваривању система народне одбране, уређује руковођење и командовање оружаним снагама СФРЈ и остварује врховно командовање оружаним снагама.

Одредбама члана 239. став 2. Устава СФРЈ утврђено је да је право и дужност општина, аутономних покрајина, република, односно других друштвено-политичких заједница, да, у складу са системом народне одбране, свака на својој територији, уређују и организују народну одбрану и да руко-воде територијалном одбраном, цивилном заштитом и другим припремама за одбрану земље, а одредбом члана 240. став 2. Устава СФРЈ утврђено је да оружане снаге СФРЈ чине јединствену целину и састоје се од Југословенске народне армије, као заједничке оружане силе свих народа и народности и свих радних људи и грађана, и од територијалне одбране, као најширег облика организованог оружаног општенародног отпора.

Одредбама чл. 91. и 92. Закона о општенародној одбрани („Службени лист СФРЈ", бр. 21/82 и 35/91) прописано је да оружане снаге СФРЈ чине је-динствену целину и да се састоје од ЈНА и територијалне одбране и да оне штите независност, сувереност, територијалну целокупност и Уставом СФРЈ утврђено друштвено уређење.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ и Закона о општенародној одбрани, оценио је да одредбе члана 1. тачка 3. и чл. 25а. до 25е. Закона о измјенама и допунама Закона о унутарњим посло-вима нису у сагласности са Уставом СФРЈ и да су у супротности са Законом о општенародној одбрани. Ову оцену Уставни суд заснива на томе што, по Уставу СФРЈ, федерација уређује руковођење и командовање оружаним снагама СФРЈ, које чине јединствену целину и састоје се од ЈНА и територи-јалне одбране, а републике, у складу са системом народне одбране, уређују и организују народну одбрану и руководе територијалном одбраном, цивил-ном запггитом и другим припремама за одбрану земље, а у случају напада на

144

земљу, организују општенародни отпор и њиме руководе. Због тога, по оцени Уставног суда Југославије, изван система оружаних снага не могу се оснивати друге оружане војне формације, као што је то наведеним одред-бама Закона о унутарњим пословима учинила Република Хрватска.

Уставни суд Југославије оценио је да одредбе члана 1. тачка 1, члана 2. и члана 1066. став 2. Закона о измјенама и допунама Закона о унутарњим пословима нису у несагласности са Уставом СФРЈ, нити су у супротности са савезним законом. По оцени Уставног суда, то што у Закону о унутарњим пословима Републике Хрватске није прописана обавеза њених органа да штите Уставом СФРЈ утврђени поредак не ослобађа те органе обавезе које имају по савезном закону, а прописивање обавезе за Министарство уну-трашњих послова да штити неповредивост државне територије и да брани територијалну целовитост Републике Хрватске не значи довођење у питање територијалног интегритета СФРЈ и права и дужности федерације да преко савезних органа обезбеђује независност и територијалну целокупност СФРЈ и да штити суверенитет СФРЈ у међународним односима.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ, на сед-ници одржаној 16. октобра 1991. године, донео је

О д л у к у Утврђује се да одредбе члана 1. тачка 3. и чл. 25а. до 25е. Закона о

измјенама и допунама Закона о унутарњим пословима („Народне новине" -службени лист Републике Хрватске, бр. 19/91) нису у сагласности са Уставом СФРЈ и да су у супротности са Законом о општенародној одбрани („Службени лист СФРЈ", бр. 21/82 и 35/91).

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и у „Народним новинама" - службеном листу Републике Хрватске.

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Уставног су^аУославије Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Сло-бодан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Димче Козаров, др Ратко Марковић, Вељко Марковић и Душан Ружић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ОДЛУКЕ О НЕПРИМЕЊИВАЊУ

ОДРЕДАБА ЗАКОНА О ВОЈНОЈ ОБАВЕЗИ НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ*

1. Савезни секретаријат за народну одбрану покренуо је пред Уставним судом Југославије поступак за оцењивање уставности и законитости Одлуке о непримењивању одредаба Закона о војној обавези („Службени лист

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 1/92 (ТЈУ број 91/91).

10 145

СФРЈ", бр. 64/85, 26/89 и 30/91) на територији Републике Хрватске („Наро-дне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 23/91).

По мишљењу покретача поступка, оспорена одлука није у сагласности са Уставом СФРЈ и у супротности је са савезним законом због тога што се републичким прописом не може одредити да се на територији одређене републике не примењује савезни закон који важи на целој територији СФРЈ.

2. Оспореном одлуком Владе Републике Хрватске прописано је да се на територији Републике Хрватске не примењују одредбе Закона о војној обавези, ближе одређене том одлуком, као ни прописи донесени на основу тог закона који су у супротности са Уставом Републике Хрватске и оспореном одлуком.

3. У одговору Владе Републике Хрватске изнесено је да је оспорена одлука донесена на основу Уставног закона о допунама Уставног закона за проведбу Устава Републике Хрватске („Народне новине", бр. 8/91), којим је прописано да се у Републици Хрватској искључују од примене одредбе Устава СФРЈ и одредбе савезних закона и других савезних прописа које нису у складу са Уставом Републике Хрватске и законима Републике Хрватске и којима је дато овлашћење Влади Републике Хрватске да одреди савезне законе и друге савезне прописе који се неће примењивати на териториш РепубликеХрватске.

4. Одредбама члана 206. Устава СФРЈ утврђено је да републички устав не може бити у супротности са Уставом СФРЈ, а да сви закони и други про-писи и оппгги акти морају бити у сагласности са Уставом СФРЈ.

Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврђено је да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и актима није одређено да се примењују на ужем подручју.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да оспорена одлука Владе Републике Хрватске о непримењивању одредаба Закона о војној обавези на територији Републике Хрватске није у сагласности са Уставом СФРЈ. Ову оцену Уставни суд Југославије засновао је на томе што је Уставом СФРЈ изричито утврђено да су савезни закони и други савезни прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим законима и прописима није одређено да се примењују на ужем подручју. Због тога се, по оцени Уставног суда Југославије, републичким прописом не може одредити да се савезни закони и други савезни прописи и општи акти не примењују на територији одређене републике, а што је утврђено наведеном одлуком Владе Републике Хрватске.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ, на сед-ници одржаној 24. октобра 1991. године, донео је

О д л у к у

Поништава се Одлука о непримењивању одредаба Закона о војној обавези на територији Републике Хрватске („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 23/91).

146

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама" -службеном листу Републике Хрватске.

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Суда Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић мо Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић Пјетер Коља,ДимчеКозаров,ВељкоМарковићиДушанРужић

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ОДЛУКЕ О НЕПРИМЕЊИВАЊУ

ОДРЕДАБА ЗАКОНА О ОПШТЕНАРОДНОЈ ОДБРАНИ НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ*

1. Савезни секретаријат за народну одбрану покренуо је пред Уставним судом Југославије поступак за оцењивање уставности Одлуке о непри-мењивању одредаба Закона о општенародној одбрани („цлужоени лист СФРЈ", бр. 21/82 и 35/91) на територији Републике Хрватске ( Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 24/91).

По мишљењу покретача поступка, оспорена одлука нше у сагласности са Уставом СФРЈ због тога што се републичким прописом не може одредити да се на територији републике не примењује савезни закон који важи на целој територији СФРЈ.

2. Оспореном одлуком Владе Републике Хрватске прописано \е да се на територији Републике Хрватске не примењују одредбе Закона о опште-народној одбрани одређене том одлуком, као ни прописи донесени на основу тог закона, који су у супротности са Уставом Републике Хрватске и оспореном одлуком.

3. Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврђено је да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ ако тим прописима и актима није одређено да се примењују на ужем подручју.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведене одредбе Устава СФРЈ оценио је да оспорена одлука Владе Републике Хрватске, о непримењивању одредаба Закона о општенародној одбрани на територији Републике Хрват-ске није у сагласности са Уставом СФРЈ. Ову оцену Уставни суд Југославше засновао је на томе што је Уставом СФРЈ изричито утврђено да су савезни закони и други савезни прописи и општи акти, обавезни на целој теритооиш СФРЈ, ако тим законима и прописима није одређено да се они примењују на ужем подручју. Због тога се, по оцени Уставног суда Југославије, репуб-личким прописом не може одредити да се савезни закони и други савезни прописи и општи акти не примењују на територији одређене републике.

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 12/92 (ПУ број 98/91).

10* 147

4 Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ, на сед-ници од 7. новембра 1991. године, већином гласова, донео је

О д л у к у Поништава се Одлука о непримењивању одредаба Закона о општена-

родној одбрани на територији Републике Хрватске („Народне новине" -службени лист Републике Хрватске, бр. 24/91).

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама" -службеном листу Републике Хрватске.

ОВУ одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Суда Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Димче Козаров, Пјетер Коља, др Ратко Марковић и Душан Ружић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ОДЛУКЕ О НЕПРИМЕЊИВАЊУ

ОДРЕДАБА ЗАКОНА О ПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ

1 Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славше поступак за оцењивање уставности Одлуке о непримењивању одре-даба Закона о парничном поступку („Службени лист СФРЈ", бр. 4/77, 36/80, 69/82 58/84 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 и 35/91) на територији Републике Хрватске („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 26/91).

По мишљењу покретача поступка, оспорена одлука није у сагласности са одредбом члана 270. Устава СФРЈ, којом је утврћено да савезни закони и други савезни прописи и општи акти важе на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и актима није одрећено да се примењују на ужем подручју.

2. Оспореном одлуком Владе Републике Хрватске прописано је: На територији Републике Хрватске не примењују се сљедеће одредбе

чланка 1. до 3. Закона о измјенама и допунама Закона о парничном поступку ( Службени лист СФРЈ", бр. 35/91) у вези чланка 34. точка 2, чланка 45. попуна ставка 1. те допуна чланка 503. Закона о парничном поступку (,Службени лист СФРЈ", бр. 4/77,36/80,69/82,58/84,74/87,57/89,20/90,27/90 и 35/91).

На територију Републике Хрватске не примењују се одредбе прописа донесених на темељу Закона о парничном поступку које су у супротности с Уставом Републике Хрватске и овом одлуком".

3. Одредбама члана 206. Устава СФРЈ утврђено је да сви закони и други прописи и сшшти акти морају бити у сагласности са Уставом СФРЈ.

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 89/91 (ИУ број 109/91).

148

Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврђено те да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ ако тим прописима и актима није одређено да се примењују на ужем подручју

Одредбом члана 281. став 1. тачка 12. Устава СФРЈ утвоћено 1> пл федерација, преко савезних органа, уређује кривични поступак и друге СУП ске поступке, осим посебних поступака у областима у којима доуштвене односе уређују републике, односно аутономне покрајине својим прописима.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ оценио је да оспорена одлука Владе Републике Хрватске о непримењивању одредаба Закона о парничном поступку на територији Републике Хрватске није у сагласности са Уставом СФРЈ. Ову оцену Уставни суд Југославије зас новао је на томе што је Уставом СФРЈ изричито утврћено да СУ савезни закони и други савезни прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим законима и прописима није одрећено да се поимењују на ужем подручју. Зато се, по оцени Уставног суда Југославије републичким прописом не може одредити да се савезни закони и други савезни прописи и општи акти не примењују на територији одређене републике

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ на сед-ници одржаној 24. октобра 1991. године, донео је '

О д л у к у

Поништава се Одлука о непримењивању одредаба Закона о парничном поступку на територији Републике Хрватске ( Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр 26/91). ^ а Р ° Д н е н°вине

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама" -службеном листу Републике Хрватске.

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу председник Суда Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић мо Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић Пјетео Коља, Димче Козаров, Вељко Марковић и Душан Ружић " В а Н О В И П ' П Ј е т е р

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ОДЛУКЕ О НЕПРИМЕЊИВАЊУ

ОДРЕДАБА ЗАКОНА О САВЕЗНОМ СУДУ НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним СУДОМ Ј\то-славије поступак за оцењивање уставности Одлуке о непримењивању одре-даба Закона о Савезном суду („Службени лист СФРЈ", бр 21/74, 20/82, 20/90

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 89/91 (ИУ број 110/91).

149

и 35/91) на територији Републике Хрватске („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 26/91).

По мишљењу покретача поступка, оспорена одлука није у сагласности са одредбом члана 270. Устава СФРЈ, којом је утврђено да савезни закони и други савезни прописи и општи акти важе на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и актима није одређено да се примењују на ужем подручју.

2. Оспореном одлуком Владе Републике Хрватске прописано је да се на територији Републике Хрватске не примењују одредбе члана 10. тачка 3, члана 10а. и члана 31. ст. 2. и 3. Закона о Савезном суду и прописи донесени на основу тог закона који су у супротности с Уставом Републике Хрватске и оспореном одлуком.

3. Одредбама члана 206. Устава СФРЈ утврђено је да републички устав не може бити у супротности са Уставом СФРЈ, а да сви закони и други про-писи и оппгги акти морају бити у сагласности с Уставом СФРЈ.

Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврђено је да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и актима није одређено да се примењују на ужем подручју.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да оспорена одлука Владе Републике Хрватске о непримењивању одредаба Закона о Савезном суду на територији Републике Хрватске није у сагласности са Уставом СФРЈ. Ову оцену Уставни суд Југославије засновао је на томе што је Уставом СФРЈ изричито утврђено да су савезни закони и други савезни прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим законима и прописима није одређено да се примењују на ужем подручју. Зато се, по оцени Уставног суда Југославије, републичким пропи-сом не може одредити да се савезни закони и други савезни прописи и општи акти не примењују на територији одређене републике.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ, на сед-ници од 24. октобра 1991. године, донео је

О д л у к у

Поништава се Одлука о непримењивању одредаба Закона о Савезном суду на територији Републике Хрватске („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 26/91).

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама" -службеном листу Републике Хрватске.

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Суда Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Пјетер Коља, Димче Козаров, Вељко Марковић и Душан Ружић.

150

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ОДЛУКЕ О НЕПРИМЕЊИВАЊУ

ОДРЕДАБА ЗАКОНА О ВОЈНИМ СУДОВИМА И ЗАКОНА О ВОЈНОМ ТУЖИЛАШТВУ НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ

ХРВАТСКЕ*

1. Савезно извршно веће и Савезни секретаријат за народну одбрану покренули су пред Уставним судом Југославије поступак за оцењивање уставности Одлуке о непримењивању Закона о војним судовима („Службени лист СФРЈ", бр. 4/77 и 13/82) и Закона о војном тужилаштву („Службени лист СФРЈ", бр. 4/77) на територији Републике Хрватске („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 26/91).

По мишљењу покретача поступка, оспорена одлука нше у сагласности са Уставом СФРЈ јер се републичким прописом не може искључити примена савезних закона на подручју одрећене републике.

2. Оспореном одлуком Владе Републике Хрватске прописано је да се на територији Републике Хрватске не примењују одредбе Закона о војним судовима и одредбе Закона о војном тужилаштву.

3. Одредбом члана 206. Устава СФРЈ утврћено је да републички устав не може бити у супротности са Уставом СФРЈ, а да сви закони и други про-писи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом СФРЈ.

Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврћено је да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и актима није одрећено да се примењују на ужем подручју

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ оценио је да оспорена одлука Владе Републике Хрватске о непримењивању одредаба Закона о војним судовима и Закона о војном тужилаштву на тери-торији Републике Хрватске није у сагласности са Уставом СФРЈ. Ову оцену Уставни суд Југославије засновао је на томе што је Уставом СФРЈ изричито утврћено да су савезни закони и други савезни прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим законима и прописима није одрећено да се примењују на ужем подручју. Зато се, по оцени Уставног суда Југославије, републичким прописом не може одредити да се савезни закони и други савезни прописи и оппгти акти не примењују на територији одређене републике.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ, на сед-ници од 24. октобра 1991. године, донео је

О д л у к у

Понипггава се Одлука о непримењивању одредаба Закона о војним судовима („Службени лист СФРЈ", бр. 4/77 и 13/82) и Закона о вошом тужилаштву („Службени лист СФРЈ", бр. 4/77) на територији Републике Хрватске („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр 26/91). н

Оваодлукајеобјављенау„СлужбеномлистуСФРЈ",број 89/91 (НУ број 105/91 и 113/91).

151

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама" -службеном листу Републике Хрватске.

ОВУ ОПЛУКУ Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Суда Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Косте Чаловски др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Пјетер Коља Димче Козаров, Вељко Марковић и Душан Ружић.

ОДЛУКА О ОПЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ОДЛУКЕ О НЕПРИМЕЊИВАЊУ

ОЛРЕДАБА ЗАКОНА О ПРЕКРШАЈИМА КОЈИМА СЕ ПОВРЕЂУЈУ САВЕЗНИ ПРОПИСИ НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ

1 Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славите поступак за оцењивање уставности Одлуке о непримењивању одре-паба Закона о прекршајима којима се поврећују савезни прописи ( Службени лист СФРЈ", бр. 4/77, 20/82, 14/85, 74/87, 57/89, 3/90 и 35/91) на територији Републике Хрватске („Народне новине" - службени лист Репу-блике Хрватске, бр. 26/91).

По мишљењу покретача поступка, оспорена одлука није у сагласности са одредбом члана 270. Устава СФРЈ којом је утврћено да савезни закони и ПОУГИ савезни прописи и општи акти важе на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и актима није одрећено да се примењују на ужем подручју.

2 Оспореном одлуком Владе Републике Хрватске прописано је да се на територији Републике Хрватске не примењују одредбе члана 63. став 1. Закона о прекршајима којима се поврећују савезни прописи, као и одредбе прописа донесених на основу тог закона које су у супротности са Уставом Републике Хрватске и оспореном одлуком.

3 Одредбом члана 206. Устава СФРЈ утврћено је да републички устав не може бити V супротности са Уставом СФРЈ, а да сви закони и други про-писи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом СФРЈ. 1Л.ХХ\*Ж1 XI ******* * * ̂ Ј Ј Ј

Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврћено је да су савезни закони и ПОУГИ прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и актима није одрећено да се примењују на ужем подручју.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да оспорена одлука Владе Републике Хрватске о непримењивању олоедаба Закона о прекршајима којима се поврећују савезни прописи на теоиторши Републике Хрватске није у сагласности са Уставом СФРЈ. Ову оцену Уставни суд Југославије засновао је на томе што је Уставом СФРЈ изричито утврћено да су савезни закони и други савезни прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим законима и прописима нше опоећено да се примењују на ужем подручју. Зато се, по оцени Уставног суда Југославије, републичким прописом не може одредити да се савезни

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 1/92 (ПУ број 111/91).

152

закони и други савезни прописи и општи акти не примењују на територији одрећене републике.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ, на сед-ници одржаној 24. октобра 1991. године, донео је

О д л у к у Поништава се Одлука о непримењивању одредаба Закона о прекрша-

јима којима се повређују савезни прописи („Службени лист СФРЈ", бр. 4/77, 20/82, 14/85, 74/87, 57/89, 3/90 и 35/91) на територији Републике Хрватске („Народне новине" - Службени лист Републике Хрватске, бр. 26/91).

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама" -службеном листу Републике Хрватске.

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Суда Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Пјетер Коља, Димче Козаров, Вељко Марковић и Душан Ружић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ОДЛУКЕ О НЕПРИМЕЊИВАЊУ

ОДРЕДАБА ЗАКОНА О ИЗВРШНОМ ПОСТУПКУ НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Одлуке о непримењивању одре-даба Закона о извршном поступку („Службени лист СФРЈ", бр. 20/78, 6/82, 74/87, 37/89, 27/90 и 35/91) на територији Републике Хрватске („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 26/91).

По мишљењу покретача поступка, оспорена одлука није у сагласности са Уставом СФРЈ због тога што се републичким прописом не може одређи-вати да се на територији одређене републике не примењује савезни закон који важи на целој територији СФРЈ.

2 Оспореном одлуком Владе Републике Хрватске прописано је да се на териториш Републике Хрватске не примењују одредбе чл. 1. и 2. Закона о изменама и допунама Закона о извршном поступку („Службени лист СФРЈ", бр 35/91) у вези са одредбама чл. 34. и 40. Закона о извршном поступку, и прописи донесени на основу тог закона, који су у супротности са Уставом Републике Хрватске.

3. Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврђено је да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и актима није одређено да се примењују на ужем подручју.

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 12/92 (ПУ број 108/1-91).

153

Уставни суд Југославије, полазећи од наведене одредбе Устава СФРЈ, оценио је да оспорена одлука Владе Републике Хрватске о непримењивању одредаба Закона о извршном поступку на територији Републике Хрватске није у сагласности са Уставом СФРЈ. Ову оцену Уставни суд Југославије за-сновао је на томе што је Уставом СФРЈ изричито утврћено да су савезни закони и други савезни прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим законима и прописима није одрећено да се они примењују на ужем подручју. Зато се, по оцени Уставног суда Југославије, републичким прописом не може одредити да се савезни закони и други савезни прописи и општи акти не примењују на територији одрећене републике.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ, на сед-ници од 7. новембра 1991. године, већином гласова, донео је

О д л у к у Поништава се Одлука о непримењивању одредаба Закона о извршном

поступку на територији Републике Хрватске („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 26/91).

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама" -службеном листу Републике Хрватске.

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Суда Милован Бузапић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Димче Козаров, Пјетер Коља, др Ратко Марковић и Душан Ружић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ОДЛУКЕ О НЕПРИМЕЊИВАЊУ

ОДРЕДАБА ЗАКОНА О ОСНОВАМА СИСТЕМА ДРЖАВНЕ УПРАВЕ И О САВЕЗНОМ ИЗВРШНОМ ВЕЋУ И САВЕЗНИМ ОРГАНИМА

УПРАВЕ НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југославије поступак за оцењивање уставности Одлуке о непримењивању одредаба Зако-наоосновамасистемадржавнеуправеиоСавезномизвршномвећуисавезним органима управе („Службени лист СФРЈ", бр. 23/78,21/82,18/85,37/88,18/89, 40/89,72/89,42/90,74/90 и 35/91) на територији Републике Хрватске („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 26/91).

По мишљењу Савезног извршног већа, оспорена одлука није у складу са чланом 270. Устава СФРЈ, којим је утврћено да савезни закони и други савезни прописи и оппгги акти важе на целој територији СФРЈ, ако тим про-писима није друкчије одрећено.

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 14/92 (НУ број 112/91).

154

2 Оспореном одлуком Владе Републике Хрватске прописано је да се на териториш Републике Хрватске не примењују одредбе чл. 281а. до 182д. Закона о основама система државне управе, као ни прописи донесени на основу тог закона, који су у супротности са Уставом Републике Хрватске.

3 Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврђено је да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и актима није одређено да се примењују на ужем подручју.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведене одредбе Устава СФРЈ, оценио је да оспорена одлука Владе Републике Хрватске о непримењивању одредаба Закона о основама система државне управе и о Савезном извршном већу и савезним органима управе на територији Републике Хрватске није у сагласности са Уставом СФРЈ Ову оцену Уставни суд Југославије засновао је на томе што је Уставом СФРЈ изричито утврђено да су савезни закони и други савезни прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим законима и прописима није одређено да се примењују на ужем подручју. Зато се, по оцени Уставног суда Југославије, републичким прописом не може одоедити да се савезни закони и други савезни прописи и општи акти не примењују на територији одређене републике.

4 Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ, на сед-ници одржаној 7. новембра 1991. године, већином гласова, донео је

О д л у к у Поништава се Одлука о непримењивању одредаба Закона о основама

система државне управе и о Савезном извршном већу и савезним органима управе на територији Републике Хрватске („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 26/91).

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама" -службеном листу Републике Хрватске.

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Суда Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Димче Козаров, Пјетер Коља, др Ратко Марковић и Душан Ружић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ОДЛУКЕ О НЕПРИМЕЊИВАЊУ

ОДРЕДАБА ЗАКОНА О СЛУЖБИ ДРУШТВЕНОГ КЊИГОВОДСТВА НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ*

1 Уставни суд Југославиије, решењем бр. П-У-124/91 од 11. јула 1991. године, покренуо је поступак за оцењивање уставности Одлуке о непри-мењивању одредаба Закона о Служби друштвеног књиговодства на тери-торији Републике Хрватске („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 29/91).

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 83/9ЦНУ број424/91).

155

2. Одлуком о непримењивању одредаба Закона о Служби друштвеног књиговодства на територији Републике Хрватске прописано је да се на тери-торији Републике Хрватске не примењују одредбе члана 117. став 3, члана 145. ст. 3, 4. и 5. и члана 169а. Закона о Служби друштвеног књиговодства („Службени лист СФРЈ", бр. 70/83,16/86,72/86,74/87,37/88,61/88,57/89,79/90, 84/90 и 20/91), као и одредбе прописа донесених на основу Закона о Служби друштвеног књиговодства које су у супротности с Уставом Републике Хрватске и с том одлуком.

3. Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврђено је да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ ако тим прописима и актима није одређено да се примењују на ужем подручју.

Уставни суд Југославије оценио је да оспорена одлука није сагласна са Уставом СФРЈ.

Ту оцену уставни суд заснива на схватању да се само наведеним савезним законом могло прописати да се тај закон, или неке његове одредбе, неће примењивати на неком подручју СФРЈ. Како је, међутим, оспореном одлуком прописано да се наведене одредбе савезног закона и прописи доне-сени на основу њега не примењују на територији Републике Хрватске, та одлука није сагласна са Уставом СФРЈ.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и члана 36. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 16. октобра 1991.године,донеоје

О д л у к у Поништава се Одлука о непримењивању одредаба Закона о Служби

друштвеног књиговодства на територији Републике Хрватске („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 29/91).

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама" -службеном листу Републике Хрватске.

Ову одлуку Уставни суд је донео у саставу: председник Уставног суда Југославије Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Димче Козаров, др Ратко Марковић, Вељко Марковић и Душан Ружић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ УСТАВНЕ ОДЛУКЕ О

СУВЕРЕНОСТИ И САМОСТАЛНОСТИ РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за утврђивање мишљења о томе да ли је Уставна одлука о суверености и самосталности Републике Хрватске („Народне новине" -

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 83/91(1У број 108/1-91).

156

службени лист Републике Хрватске, бр. 31/91) у супротности с Уставом СФРЈ.

Савезно извошно веће сматра да је Уставна одлука о суверености и самосталности Републике Хрватске у супротности са Уставом СФРЈ због т о г а што та оллука негира уставно уређење СФРЈ као савезне државе Јед-ностоано урећује начин и поступак за остваривање права народа на самоопоепељење укључујући и право на отцепљење, нарушава међународ-нопоавни субјективитет СФРЈ, суспендује правни поредак утврђен савезним чаконима и поимену савезних закона и других прописа на целој териториЈИ СФРЈ гоубо коши одредбе Устава СФРЈ о границама Социјалистичке Фе-леративне Републике Југославије и занемарује одредбе Устава СФРЈ о сло-бодама и правима човека и грађанина.

2 Уставни суд Југославије сматра да Уставна одлука о суверености и самосталности Републике Хрватске није акт чију супротност с Уставом СФРЈ Уставни суд Југославије утврђује мишљењем о томе да ли је репу-блички устав V супротности са Уставом СФРЈ (члан 378. Устава СФРЈ), већ акт чијасе уставност оцењује у смислу одредаба члана 375. Устава СФРЈ.

3 Уставном одлуком о суверености и самосталности Републике Хпватске Република Хрватска проглашава се сувереном и самосталном пожавом-Чтврћено је да Република Хрватска тим чином покреће поступак оаГпоуживања од других република и СФРЈ и поступак за међународно поизнавање- да ће се мећународни уговори које је закључила и којима је поист^илаСоцијалистичка Федеративна Република Југославија примењи-вати V Републици Хрватској ако нису у супротности са Уставом и правним пооетком Републике Хрватске, на основу одредаба међународног права о сукпесиш држава у погледу уговора; да на подручју Републике Хрватске важе само закони које је донео Сабор Републике Хрватске, а до окончања пазпоуживања - и савезни прописи који нису стављени ван снаге; да Репу-блика Хрватска преузима сва права и обавезе које су Уставом Републике Хрватске и Уставом СФРЈ биле пренесене на тела СФРЈ и да ће се поступак ппеузимања тих права и обавеза уредити уставним законом; да су државне гоанипе Републике Хрватске међународно признате границе „досадашње СФРЈ" V делу V коме се односе на Републику Хрватску, као и границе између Републике Хг>ватске и република Словеније, Босне и Херцеговине, Србије и ПонеГоое V оквиру досадашње СФРЈ"; да Република Хрватска, прихвата-гЈћи начела Париске повеље, јемчи свим својим држављанима национална и сва друга основна права и слободе човека и грађанина, демократски поре-дак, владавину права и све остале највише вредности свог уставног и међу-народног правног поретка.

4 Опоедбамачл 1 и2 Устава СФРЈ утврђено је да је Социјалистичка Фепеоативна Република Југославија савезна држава као државна заједница побоовољно \педињених народа и њихових република, као и аутономних покоашна Војводине и Косова, које су у саставу Србије, заснована на власти и сТмоупоављању радничке класе и свих радних људи и социјалистичка самоупРавна демократска заједница радних људи и грађана и равноправних наоопа и народности коју сачињавају: Социјалистичка Република Босна и Херцеговина Социјалистичка Република Македонија, Социјалистичке

157

Република Словенија, Социјалистичка Република Србија, као и САП Војво-динГи САП Косово, које су у саставу СР Србије, Социјалистичка Република Хрватска и Социјалистичка Република Црна Гора.

Одредбама члана 5. Устава СФРЈ утврђено је да је територија СФРЈ јединствена, да је сачињавају територије социјалистичких република и да се граница Социјалистичке Федеративне Републике Југославије не може мењати без сагласности свих република и аутономних покрајина. О промени граница Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, одлучује, по одредбама члана 283. тачка 4. и члана 285. тачка 6. Устава СФРЈ, Скупштина СФРЈ - Савезно веће.

Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврђено је да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој територији Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, ако тим прописима и актима није одређено да се примењују на ужем подручју.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да Уставна одлука о суверености и самосталности Републике Хрватске није у складу са Уставом СФРЈ.

Уставна одлука о суверености и самосталности Републике Хрватске заснована је на праву хрватског народа на самоопредељење, укључујући и право на отцепљење, као и на праву „на удруживање и раздруживање с другим народима и државама".

Право народа Југославије на самоопредељење, укључујући и право на отцепљење не може се, по мишљењу Уставног суда Југославије, остваривати једностраним актима народа Југославије, односно актима скупштина репуб-лика у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. То право може се остваривати само под условима и на начин који буду утврђени у складу с Уставом СФРЈ и правом народа на самоопредељење, укључујући и право на отцепљење - актом Скупштине СФРЈ или договором народа Југославије и њихових република. Иако поступак за остваривање права на самоопредељење, укључујући и право на отцепљење, није утврђен Уставом СФРЈ, то не значи да се то право може остваривати на основу јед-ностраних аката о самоопредељењу и отцепљењу. Ниједан народ, односно скупштина републике, не може једностраним актом одлучити о остваривању тог права пре него што заједнички буду утврђени поступак и услови под којима се то право може остварити.

Једнострано проглашење суверености и самосталности република које сачињавају Социјалистичку Федеративну Републику Југославију значи, по схватању Уставног суда Југославије, нарушавање одредаба Устава СФРЈ о саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и о границама Југославије као савезне државе и државне заједнице добровољно уједиње-них народа и њихових социјалистичких република.

Налазећи да је смисао Уставне одлуке о суверености и самосталности Републике Хрватске у томе да Република Хрватска постаје држава која више није у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и да су последице те одлуке противуставно мењање састава заједничке савезне државе, промена границе Социјалистичке Федеративне Републике Југо-славије супротно одредбама Устава СФРЈ које се односе на промену граница

158

СФРЈ и непоштовање савезних закона и других прописа и општих аката савезних органа, Уставни суд Југославије сматра да та одлука, у целини, није у складу са Уставом СФРЈ.

5 Уставни суд Југославије, на основу одредбе члана 375. став 1. тачка 4. Устава СФРЈ, на седници одржаној 16. октобра 1991. године, донео је

О д л у к у Укида се Уставна одлука о суверености и самосталности Републике

Ховатске („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 31/91).

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама" -службеном листу Републике Хрватске.

Уставни суд Југославије донео је ову одлуку у саставу: председник Милован Бузаџић и судије - Димче Козаров, Душан Ружић, др Омер Ибра-химагић др Бранислав Ивановић, Вељко Марковић, мр Крсте Чаловски, др Слободан Благојевић, Хрвоје Бачић и др Ратко Марковић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ДЕКЛАРАЦИЈЕ О ПРОГЛАШЕЊУ

СУВЕРЕНЕ И САМОСТАЛНЕ РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славше поступак за оцењивање уставности Декларације о проглашењу суверене и самосталне Републике Хрватске, („Народне новине" број 31/91).

Декларација о проглашењу суверене и самосталне Републике Хрватске, по мишљењу Савезног извршног већа, посебно њени делови Ш, IV и V није у складу с Уставом СФРЈ и у супротности је са савезним законима из области народне одбране, безбедности, спољних послова и државне управе због тога што се право на самоопредељење, укључујући и право на отцепљење, може остварити само под условима, поступку и на начин утврћен договором свих република, у складу с Уставом СФРЈ.

2. Декларацијом о проглашењу суверене и самосталне Републике Хрватскеутврћеноје:

- Република Хрватска је демократска, правна и социјална држава, у којој су највише вредности уставног поретка: слобода, једнакост, национа-лна равноправност, миротворство, социјална правда, поштовање права човека, плурализам и неповредивост својине, очување природне околине човека, владавина права и демократски вишепартијски систем;

- Република Хрватска јемчи Србима у Хрватској и свим националним мањинама које живе на њеном тлу, поштовање свих људских и граћанских

' Уставни суд Југославије IIУ број 123/91.

159

права, а, особито: слободу изражавања и неговања националног језика и културе,'као и политичког организовања;

- Република Хрватска штити права и интересе својих држављана без обзира на верску, етничку и расну припадност;

- Република Хрватска јемчи, у складу с правилима међународног права другим државама и међународним организацијама да ће у целости и савесно извршавати сва права и обавезе као правни следбеник досадашње СФРЈ, у делу који се односи на Републику Хрватску (одељак III);

- па је Република Хрватска, и по досадашњим уставима ФНРЈ и СФРЈ имала право на самоопредељење, укључујући и право на отцепљење;

- Република Хрватска, успостављајући се као самостална и суверена дожава која је досад део својих суверених права остваривала у заједници с другим републикама и аутономним покрајинама у СФРЈ, мења свој положај и д^жавно-правни однос према СФРЈ, пристајући на суделовање у појединим њеним институцијама и службама од заједничког интереса у функцији раз-друживања;

- да, док траје раздруживање, треба утврдити права и обавезе, односно удео Републике Хрватске у целокупној покретној и непокретној имовини и правима досадашње СФРЈ;

- Република Хрватска започиње поступак раздруживања од осталих република и СФРЈ, желећи да тај поступак што пре оконча, на демократски и мирољубив начин, поштујући интересе свих република и аутономних покрајина које су чиниле СФРЈ;

- да су, проглашењем Уставне одлуке о осамостаљењу, створене прет-поставке за признавање Републике Хрватске као међународног субјекта, и да ће Председник и Влада Републике предузети све кораке за постизање међународног признања Републике Хрватске;

- садашње границе Републике Хрватске постају, на основу оспорене одлуке, државне границе према другим републикама и суседним државама досадашње СФРЈ;

- на подручју Републике Хрватске важе само закони које је донео Сабор Републике Хрватске, а, до окончања раздруживања, и савезни про-писи који нису стављени изван снаге;

- да ће сва питања која у овом тренутку не могу бити решена, као: положај ЈНА, савезна дипломатија, расподела заједничких права и обавеза, бити уређена посебним договором - уговором између Републике Хрватске и осталих федералних јединица СФРЈ, у поступку раздруживања; да Репу-блика Хрватска, док траје раздруживање, признаје само оне савезне инсти-туције у којима се одлучује на основу паритета и сагласности;

- савезна тела не могу деловати на територији Републике Хрватске, осим ако Влада Републике Хрватске, за поједини случај, то привремено не одобри;

- Република Хрватска повлачи своје представнике из Савезног већа Скупштине СФРЈ, којем је истекао мандат, а чије је постојање непотребно у поступку раздруживања;

160

- да Република Хрватска сматра да Веће република и покрајина Скупштине СФРЈ може обављати улогу парламентарног разматрања питања раздруживања (Одељак IV);

- Република Хрватска признаје пун суверенитет и мећународноправни субтективитет новим државама које настају раздруживањем СФРЈ у оквиру постојећих граница СФРЈ и у оквиру нових међусобних граница утврђених досадашњим уставом или међусобним договорима, на демократски начин;

- Република Хрватска не жели, успостављањем суверености и само-сталности, прекид одноеа с другим републикама ни поремећај у привредним, саобраћајним и финансијским односима и пословању;

- Република Хрватска успоставиће посебан уговорни однос с Репу-бликом Словенијом, стварајући савез двеју самосталних суверених држава;

- Република Хрватска позива и остале републике досадашње СФРЈ на стварање савеза суверених држава, под претпоставкама . утврћеним Одељком V. став 4. оспорене декларације, као и да Република Хрватска полази од становишта да би савез суверених држава с Републиком Словени-јом као и с осталим републикама, могао бити заснован на основама уго-ворне добровољне и интересне заједнице и да би такав савез могао бити од КОРИСТИ за све републике досадашње СФРЈ, под условом да се поштују мећународни интереси по важећим прописима мећународног права, посебно они на кошма се заснива и изграћује Европска заједница (Одељак V).

3 Одредбама чл. 1. и 2. Устава СФРЈ утврћено је да је Социјалистичка Федеративна Република Југославија савезна држава као државна заједница побоовољно уједињених народа и њихових република, као и аутономних по-коаГина Војводине и Косово, које су у саставу Србије, коју сачињавају: СР Босна и хЈ^овит, СР Македони^, СР Словенија, СР Србија, као и САП Војводина иКосово, које су у саставу СР Србије, СР Хрватска и СР Црна Гора.

Одредбама члана 3. Устава СФРЈ утврђено је да је социјалистичка република држава заснована на суверености народа и демократска зајед-ница радних људи и грађана и равноправних народа и народности.

Одредбама члана 5. Устава СФРЈ утврђено је да је територија СФРЈ тепинствена- да \е сачињавају територије социјалистичких република, и да се граница Социјалистичке Федеративне Републике Југославије не може мењати без сагласности свих република и покрајина.

О промени граница СФРЈ одлучује, по одредбама члана 283. тачка 4. и члана 285. тачка 6. Устава СФРЈ, Скупштина СФРЈ - Савезно веће.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да одељци Ш ст. 2. и 4, IV. ст. 2. до 10. и V Декларације о про-глшењу суверене и самосталне : Републике Хрватске - нису у складу с Уставом СФРЈ.

Одељци Ш ст. 2. и 4, IV. ст. 2. до 10 и одељак V. оспорене декларациЈе засновани су на схватању Сабора Републике Хрватске о праву хрватског народа на самоопредељење, укључујући и право на отцепљење.

Смисао наведених одредаба Декларације о проглашењу суверене и самосталне Републике Хрватске не састоји се, по мишљењу Уставног суда Југославије само у изражавању права хрватског народа на самоопре-дељење, укључујући и право на отцепљење. Смисао је оспорене декларације

проглашење Републике Хрватске самосталном државом која није у саставу СФРЈ, као савезне државе и државне заједнице добровољно уједињених на-рода и њихових република, проглашење државне заједнице југословенских народа и њихових република непостојећом заједницом, проглашење саве-зних закона неважећим на територији Републике Хрватске, спречавање деловања савезних органа на територији Републике Хрватске у границама тих органа и непознавање одрећених савезних институција.

Право народа Југославије на самоопредељење, укључујући и право на отцепљење, утврћено Уставом СФРЈ, не може се, по мишљењу Уставног суда Југославије, остваривати једностраним актима народа, односно актима скупштина њихових република. То право може се остваривати само под условима и на начин који би, у складу с Уставом СФРЈ, био посебно утврћен, сагласношћу сваког народа и његове републике посебно, и свих заједно. Иако поступак за остваривање права на самоопредељење, укључујући и право на отцепљење, није утврћен Уставом СФРЈ, то не значи да се то право може остваривати на основу једностраних аката о остваривању тог права.

Једнострано проглашење Републике Хрватске сувереном и самостал-ном значи, по схватању Уставног суда Југославије, нарушавање одредаба Устава СФРЈ о саставу СФРЈ, као државне заједнице народа Југославије, и о границама Југославије, као савезне државе и државне заједнице добровољно уједињених народа и њихових република.

Налазећи да је смисао наведених одредаба оспорене декларације у томе да Република Хрватска постаје држава која више, противно Уставу СФРЈ, није у саставу СФРЈ, што за последицу има противуставно мењање састава заједничке државе народа Југославије и њихових република, мењање граница СФРЈ противно Уставу СФРЈ и непоштовање одредаба Устава СФРЈ о важењу савезних закона и правима и дужностима фе-дерације, Уставни суд Југославије оценио је да означене одредбе Дек-ларације о проглашењу суверене и самосталне Републике Хрватске нису у складусУставом СФРЈ.

4. Уставни суд Југославије, на основу одредбе члана 375. став 1. тачка 4. Устава СФРЈ, на седници одржаној 13. новембра 1991. године, донео је, већи-ном гласова, уз издвојено мишљење

О д л у к у Укидају се одредбе одељка Ш. ст. 2. и 4. одељка IV. ст. 2. до 10. и одељка

V. Декларације о проглашењу суверене и самосталне Републике Хрватске („Народне новине" број 31/91).

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и у „Народним нови-нама".

Уставни суд Југославије донео је ову одлуку у саставу: председник Милован Бузаџић, и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Багојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Пјетер Коља, Димче Козаров, др Ратко Марковић и Душан Ружић.

162

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ПОВЕЈБЕ О ПРАВИМА СРБА И

ДРУГИХ НАЦИОНАЛНОСТИ У РЕПУБЛИЦИ ХРВАТСКОЈ 1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-

славије поступак за оцењивање уставности Повеље о правима Срба и других националности у Републици Хрватској („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 31/91).

По мишљењу покретача поступка, оспорена повеља није у сагласности са одредбама чл. 154. и 203. Устава СФРЈ због тога што се том повељом српски народ своди на националну мањину, што се права и дужности грађана утврћују по основу националности и што се утврђује начин остваривања појединих слобода и права зајемчених Уставом СФРЈ, иако је наведеним одредбама Устава СФРЈ утврђено да су грађани једнаки у правима и дужно-стима без обзира на националност и да се начин остваривања појединих сло-бода и права, утврђених Уставом СФРЈ, може прописати само законом, и то једино кад је Уставом СФРЈ предвиђено или кад је неопходно за њихово ост-варивање.

2. Повељом о правима Срба и других националности у Републици Хрватској утврђено је да је праведно решење питања Срба и других нацио-налности важан чинилац демократије, стабилности, мира и привредног напретка, као и сарадње са другим демократским државама (одељак I); да су заштита и пуно остваривање права свих националности у Републици Хрватској, као и заштита права појединаца, саставни део међународне за-штите људских и грађанских права и заштите националности и да, као такви, припадају подручју међународне сарадње (одељак II); да права нацио-налности и међунаодна сарадња не дозвољавају ниједну активност која је супротна начелима међународног права, посебно суверности, територијалне целокупности и политичке самосталности Републике Хрватске, као једин-ствене и недељиве демократске и социјалне државе (одељак III); да су све националности у Хрватској правно заштићене од сваке делатности која може угрозити њихово постојање и да имају право на поштовање, самоочу-вање и културну аутономију (одељак IV); да Срби у Хрватској, и све нацио-налности, имају право пропорционалног учешћа у органима власти и економског и друштвеног развитка, које ће бити ближе уређено законима, територијалном организацијом и локалном самоуправом (одељак V став 1); да организација која је због своје делатности репрезентативна за национал-ност има право да заступа ту националност, како унуТар државе тако и у међународним оквирима (одељак V став 2) и да поједине националности и њихови припадници имају право да се, ради заштите својих права, обрате међународним институцијама које су позване да бране људска и национална права(одељакУставЗ).

3. Одредбама чл. 1. и 2. Устава СФРЈ утврђено је да је Социјалстичка Федеративна Република Југославија савезна држава као државна заједница добровољно уједињених народа и њихових социјалистичких република, као и социјалистичких аутономних покрајина Војводине и Косова, које су у сас-таву Социјалистичке Републике Србије, и да Социјалистичку Федеративну

: Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 1/92 (ПУ број 126/91).

и* 163

Републику Југославију сачињавају: Социјалистичка Република Босна и Хер-цеговина Социјалистичка Република Македонија, Социјалистичка Репу-блиТа Словенија, Социјалистичка Република Србија, као и Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина и Социјалистика Аутономна Покрајина Косово које су у саставу Социјалистичке Републике Србије, Социјалис-тачка^Реп^блика Хрватс Ј и Социјалистичка Република Црна Гора.

Одредбом члана 154. став 1. Устава СФРЈ утврћено је да су граћани јед-наки V правима и дужностима без обзира на националност, а одредбама члана 170 ст. 2. и 3 утврћено је да граћанин није дужан да се изјашњава коме народу, односно којој народност^ припада, нити да се опредељује за припадност једном од народа, односно једној од народности, као и да је про-тивуставно и кажњиво свако спровоћење националне неравноправности.

Одредбама члана 203. ст. 1. и 3. Устава СФРЈ утврћено је да се слободе и права зајемчени Уставом СФРЈ не могу одузети ни ограничити, а да се начин остварвања појединих слобода и права може прописати само законом, и то једино кад је Уставом СФРЈ предвићено или кад је неопходно за њихово остваривање ,

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да оспорена повеља није у сагласности са Уставом СФРЈ. Ту оцену Уставни суд Југославије засновао је на схватању да република не може да прописује права и дужности за поједине конститутивне народе који су се добровољно ујединили у Социјалистичку Федеративну Републику Југо-славију јер су Уставом СФРЈ права и дужности конститутивних народа утврћени једнако за све, па оспорена повеља, којом су утврћена права и дужности само за једне од тих народа, није у сагласности са Уставом СФРЈ.

Оспорена повеља није у сагласности са Уставом СФРЈ и због тога што се том повељом прописују права и дужности граћана чије остваривање зависи од њихове националне припадности и начин остваривања појединих слобода и права, утврћених Уставом СФРЈ, будући да је Уставом СФРЈ изричито утврћено да су сви граћани једнаки у правима и дужностима без обзира на националност; да граћанин није дужан да се изјашњава ком наро-ду односно народности припада, нити да се опредељује за припадност једном од народа, односно једној од народности; да је противуставно спровоћење националне неравноправности и да се начин осгваривања појединих слобода и права, утврћених Уставом СФРЈ, може прописати само законом, и то једино ккд је Уставом СФРЈ предвићено, или кад је неопходно за њихово ост-варивање

4 Уставни суд Југославије, на основу члана 375. став 1. тачка 4. Устава СФРЈ и чл 35. и 36. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 19. октобра 1991. године, донео је

О д л у к у Понипгтава се Повеља о правима Срба и других националности у

Републици Хрватској (,Лародне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 31/91).

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и у „Народним новинама" - службеном листу Републике Хрватске.

164

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Ус-тавног суда Југославије Милован Бузаџић, и судије - Хрвоје Бачић, др Слобо-дан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Димче Козаров, Пјетар Коља, др Ратко Марковић, Вељко Марко-вићиДушанРужић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ОДЛУКЕ О ПРИЗНАЊУ

РЕПУБЛИКЕ СЛОВЕНИЈЕ КАО СУВЕРЕНЕ И САМОСТАЛНЕ ДРЖАВЕ*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Одлуке о признању Републике Словеније као суверене и самосталне дражве („Народне новине" број 32/91).

По мишљењу покретача поступка оспорена одлука нше сагласна са Уставом СФРЈ, по којима је питање признавања држава саставни део спољне политике СФРЈ, чије је утврћивање у надлежности федерације.

2. Одлуком о признавању Републике Словеније као суверене и само-сталне државе, утврћено је да Република Хрватска, као суверена и само-стална држава, признаје Републику Словенију као суверену и самосталну државу.

3. Одредбама чл. 1, 2. и 5. Устава СФРЈ утврћено је да је Социјалис-тичка Федеративна Република Југославија савезна држава, као државна заједница добровољно уједињених народа и њихових република; да је тери-торија Социјалистичке Федеративне Републике Југославије јединствена и недељива; да је сачињавају територије социјалистичких република и да се граница Социјалистичке Федеративне Републике Југославије не може мењати без сагласности свих република и аутономних покрајина.

Одредбама члана 281. став 1. тачка 1. Устава СФРЈ утврћено је па федерација, преко савезних органа, обезбећује независност и територијалну целокупност Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и штити њен суверенитет у мећународним односима.

Одредбама члана 285. став 1. тачка 6. Устава СФРЈ утврђено је да Савезно веће Скупштине СФРЈ одлучује о промени граница Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да оспорена одлука није у сагласности са Уставом СФРЈ. Ту оцену Уставни суд Југославије засновао је на томе што признавање Републике Словеније, као суверене и самосталне државе од стране Републике Хрватске, значи признавање промене састава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и промену њене територије и њених гУаншГа; Мењање састава СФРЈ може се вршити променом Устава СФРЈ, а мењање граница СФРЈ само уз сагласност свих република, о чему одлучује Савезно веће Скупштине СФРЈ.

' Уставни суд Југославије IIУ број 125/91.

165

4 Угтавни СУП Југославше, на основу члана 375. Устава СФРЈ и чл. 35. и 36 Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 29. јануара 1992. године, донео је

О д л у к у

Укипа се Одлука о признању Републике Словеније као суверене и самосталне државе („Народне новине" број 32/91).

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и у „Народним нови-Н а М а " о ™ ОПЛУКУ донео је Уставни суд Југославије у саставу: председник Слша Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, пп Омео Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Пјетер Коља, Димче Козаров др Ратко Марковић, Вељко Марковић и Душан Ружић.

ОДЛУКА О ОПЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О СТАВЉАЊУ ВАН

СНАГЕ ЗАКОНА О ОСНОВАМА СИСТЕМА ЈАВНОГ ИНФОРМИСАЊА*

1 Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-главше поступак за оцењивање уставности Закона о стављању ван снаге Закона о основама система јавног информисања („Народне новине" -службени лист Републике Хрватске, бр. 34/91).

По мишљењу покретача поступка оспорени закон није у сагласности са опоепбом члана 270. Устава СФРЈ којом је утврћено да савезни закони и ДРУГИ прописи и општи акти важе на целој територији Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, ако тим прописима и актима није одрећено да се они примењују на ужем подручју.

2 Оспооеним законом прописано је да се у Републици Хрватској ставља ван снаге Закон о основама система јавног информисања (.Службени лист СФРЈ", бр. 84/90).

3 Опоепбом члана 270. Устава СФРЈ утврђено је да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој територији Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, ако тим прописима и актима није одређено да се примењују на ужем подручју.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведене одредбе Устава СФРЈ, опенио \е па оспорени закон није у сагласности са Уставом СФРЈ. Ту оцену Уставни СУД Југослвше засновао је на томе што је Уставом СФРЈ изричито утвоћено па су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на ттело?теоитооиш Соцшалистичке Федеративне Републике Југославије, ако тим законима и прописима није одређено да се примењују на ужем подручју,

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 9/92 (1У број 139/1-91).

166

па, због тога, републичким законом није могло бити прописано да се ставља ван снаге савезни закон, како је то прописано оспореним законом

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ, на сед-ници одржаној 13. новембра 1991. године, донео је

О д л у к у

Утврћује се да Закон о стављању ван снаге Закона о основама система јавног информисања („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 34/91) није сагласан са Уставом СФРЈ.

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама" -службеном листу Републике Хрватске.

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Уставног суда Југославије Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић' др Бранислав Ивановић, Димче Козаров, Пјетер Коља, др Ратко Марковић' Вељко Марковић и Душан Ружић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ОДРЕДАБА ЧЛАНА 15, ЧЛАНА 18

СТАВ 1, ЧЛАНА 22, ЧЛАНА 27. ТАЧКА 7, ЧЛАНА 28 СТАВ 1 ТАЧКА 6 ЧЛАНА 31. СТАВ 1. ТАЧКА 5. И ЧЛ. 32,33,45,77 78 79 И 80 ЗАКОНА 6

ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ОПШТЕНАРОДНОЈ ОДБРАНИ И ЊИХОВЕ СУПРОТНОСТИ СА САВЕЗНИМ ЗАКОНОМ*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славијепоступакзаоцењивањеуставностиодредабачлана15 члана 18 став 1, чл, 22. и 23, члана 27. тачка 7, члана 28. став 1. тачка 6, члана 31 став 1 тачка 5. и чл. 32, 33, 45, 77, 78, 79. и 80. Закона о измјенама и допунама Закона о општенародној одбрани („Народне новине" - службени лист Репу-блике Хрватске, бр. 47/91) и супротности тих одредаба са Законом о општенародној одбрани („Службени лист СФРЈ", бр. 21/82 и 35/91).

По мишљењу Савезног извршног већа, оспорене одредбе нису у складу са Уставом СФРЈ и у супротности су са савезним Законом о општенароднсИ одбрани због тога што су тим одоепбама уоећена питања из области вршења војне обавезе граћана која могу бити урећена само савезним законом и због тога што су тим одредбама, супротно савезном Закону о општенародној одбрани, урећена питања која се односе на руковоћење и командовање оружаним снагама СФРЈ.

У одговору Сабора Републике Хрватске на предлог о покретању по-ступка истакнуто је да су оспорене одредбе у складу са Уставом СФРЈ и да

Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 14/92 (1У број 142/1-90).

167

НИСУ V СУПООТНОСТИ са савезним законом јер је, на основу члана 239. став 2. Устава СФРЈ, Република Хрватска била овлашћена да уреди питања која су предмет оспорених одредаба.

Закон о измјенама и допунама Закона о општенародној одбрани Реш/блике Ховатске, чије се одредбе оспоравају, престао је да важи ступањем на одагу сада важећег Закона о одбрани („Народне новине", бр. 49/91), 20. септембра 1991. године.

2 Оспооеним одредбама Закона о измјенама и допунама Закона о општенаоодној одбрани Републике Хрватске прописано је да Република Ховатска обавља и осигурава спровођење законом утврђених послова оегоутовања попуне и војне мобилизације оружаних снага и других послова во1не обавезе V складу са Законом о војној обавези и прописима донесеним на основу тог закона и оспореним законом (члан 15); да Министарство опбоане осигурава спровођење и непосредно спроводи послове регру-товања попуне и мобилизације оружаних снага (члан 18. став 1); да одлуку о употоеби милицше у рату, за време непосредне ратне опасности и у другим ваноепним приликама за извршавање борбених задатака доноси овлашћени оуковопилац органа унутрашњих послова (члан 22); да величину и бројчани састав јединица и установа територијалне одбране у Републици утврћује Председништво СР Хрватске на предлог министра одбране Хрватске (члан 23У па штабови територијалне одбране врше набавку наоуружања за потоебе општенародне одбране (члан 27. став 1. тачка 7); да републички штаб теоиторшалне одбране и штаб територијалне одбране оперативне зоне обављају контролу борбене готовости (члан 28. став 1. тачка 6. и члан 31 став 1 тачка 5У да команданта Територијалне одбране Републике имешпе и оазрешава Председништво Републике Хрватске (члан 32); да команпант Територијалне одбране Републике Хрватске за свој рад, органи-зовање борбену готовост и руковођење Територијалном одбраном одго-ваоа Сабору Републике Хрватске, Председништву Републике Хрватске и МИНИСТРУ одбране (члан 33); да јединствене ознаке за припаднике службе осматрања и обавештавања утврђује министар одбране Републике Хрватске (члан 45)- да послове у вези са извршавањем војне обавезе (утврђивање планова регрутовања и упућивање регрута на служење војног рока, оснив-ање регрутних комисија, позивање војних обвезника на војне вежбе итд.) обављају Министарство одбране и општински органи управе за послове на-родне одбране (чл. 77-80).

3 Опоелбама члана 281. став 1. тачка 6. Устава СФРЈ утврђено је да федерација преко савезних органа, уређује основе система народне одбране и стара се о његовом спровођењу; уређује основна права и дужности радних људи и грађана организација удруженог рада и других самоуправних орга-низапша и заједница, друштвено-политичких и других друштвених орга-низапи а у области народне одбране; уређује основна права и дужности друштвено-политичких заједница у остваривању система народне одбране; уоећује руковоћење и командовање оружаним снагама СФРЈ и остварује врховно командовање оружаним снагама; уређује и организује ЈНА и руко-води и командује њоме; уређује војну обавезу грађана.

168

Одредбом члана 239. став 2. Устава СФРЈ утврђено је да је право и дужност општина, аутономних покрајина, република, односно других друштвено-политичких заједница да, у складу са системом народне одбране, свака на својој територији уређује и организује народну одбрану и руководи територијалном одбраном, цивилном заштитотм и другим припремама за одбрану земље, а у случају напада на земљу - да организује општенародни отпор и њиме руководи.

Законом о војној обавези („Службени лист СФРЈ", бр. 64/85, 26/89 и 30/91) и Законом о општенародној одбрани („Службени лист СФРЈ", бр. 21/82 и 35/91) уређено је извршавање војне обавезе грађана и утврђени су основи система општенародне одбране.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба УставаСФРЈ, оценио је да наведене одредбе Закона Републике Хрватске о изменама и допунама Закона о општенародној одбрани нису сагласне са Уставом СФРЈ. Ову оцену Уставни суд Југославије засновао је на томе што је, по Уставу СФРЈ, право и дужност федерације да уређује војну обавезу грађана, основе система народне одбране и руковођење и командовање оружаним снагама СФРЈ, па се ти односи не могу уређивати републичким законом, што је Република Хрватска уредила оспореним законом.

По оцени Уставног суда Југославије, оспорене одредбе наведеног републичког закона у супротности су и са савезним Законом о војној обавези јер је одредбама чл. 3, 4. и 16. тог закона прописано да послове регрутовања, попуне и војне мобилизације врше надлежни војнотеритори-јални органи, па се зато републичким законом не може прописати да те послове обављају одређени републички органи. Будући да су питања, која су предмет регулисања оспореним одредбама, уређена и Законом о општенар-одној одбрани (члан 84, члан 106. став 1. тачка 12, члан 113, члан 138. став 2. и члан 149), и то на потпуно друкчији начин, то су, по оцени Уставног суда, оспорене одредбе у супротности и са Законом о општенародној одбрани.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ, на сед-ници од 11. децембра 1991. године, донео је

О д л у к у

Утврђује се да одредбе члана 15, члана 18. став 1, члана 22, члана 27. тачка 7, члана 28. став 1. тачка 6, члана 31. ста.в 1. тачка 5. и чл. 32,33,45,77, 78, 79. и 80. Закона о измјенама и допунамз Закона о општенародној од-брани („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 47/91) у време свог важења нису биле сагласне са Уставом СФРЈ и биле су у супрот-ности са Законом о војној обавези („Службени лист СФРЈ", бр. 64/85,26/89 и 30/91) и Законом о општенародној одбрани („Службени лист СФРЈ", бр. 21/82 и 35/91).

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама" -службеном листу Републике Хрватске.

Ову одлуку Суд је донео у саставу: председник Суда Милован Буза-џићи судије-ХрвојеБачић,дрСлободан Благојевић, мр Крсте Чаловски,

169

др Омер Ибрахимагић, Димче Козаров, Пјетер Коља, др Ратко Марковић Вељко Марковић и Душан Ружић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ОДРЕДАБА ЧЛАНА 2 ЧЛАНА4 СТ 2.ИЗ,ЧЛАНА6,ЧЛ.7.СТ.1.И2.ТАЧ.1.И9,ИЧЛ.10,11,12 15 16 17 18

19,20,21,22,23. И 42. ЗАКОНА РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ 6 ' ' ИНОЗЕМНИМ ПОСЛОВИМА*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Закона Републике Хрватске о иноземним пословима („Народне новине" - Службени лист Републике Хрватске, број 53/91). У

По мишљењу покретача поступка, оспорене одредбе члана 2 члана 7 став 1, чл. 10, 11. и 18, члана 19. став 1. и чл. 20. и 42. Закона о иноземним пословима нису у сагласности са одредбама чл. 206, 270 и 271 и члана 281 став 1. тачка 7. Устава СФРЈ, с обзиром да, према наведеним одредбама Устава СФРЈ, федерација урећује односе у области иностраних послова и да републички органи немају овлашћења да урећују односе у тој области, нити да стављају ван снаге савезни закон којим су ти односи уређени за целутери-торијуСФРЈ. Р

2. Одредбама Закона Републике Хрватске о иноземним пословима прописани су начин обављања послова у области мећународних односа Републике Хрватске и основе организације и рада Министарства иноземних послова и дипломатских и конзуларних представништава Републике Хрватске и стављен је ван снаге Закон о вршењу иностраних послова из надлежности савезних органа управе и савезних организација ( Службени лист СФРЈ", број 56/81).

3. Одредбама члана 281. став 1. тачка 7. Устава СФРЈ утврђено је да федерација, преко савезних органа, уређује спољну политику СФРЈ и стара се о њеном спровођењу, одржава политичке, економске и друге односе са другим државама и међународним организацијама и уређује организацију и делатност служби иноетраних послова федерације.

Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврђено је да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ ако тим прописима и актима није одређено да се примењују на ужем подручју.

Одредбом члана 271. Устава СФРЈ утврђено је да се међународни уго-вори који захтевају доношење нових или измену важећих републичких односно покрајинских закона или из којих проистичу посебне обавезе за једну или више република или аутономних покрајина закључују уз саглас-ност надлежних републичких, односно покрајинских органа. Поступак

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 5/92 (ГУ број 158/91).

170

закључивања и извршавања оваквих међународних уговора уређује се савезних законом, уз сагласност републичких и покрајинских скупштина.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ оценио је да одредбе члана 2, члана 4. ст. 2. и 3, члана 6, члана 7. ст. 1. и 2. тач. 1. и 9. и чл. 10,11,12,15,16,17,18,19, 20, 21, 22, 23. и 42. Закона Репу-блике Хрватске о иноземним пословима нису сагласне са Уставом СФРЈ.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и члана 36. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 8. априла 1992. године,донеоје

О д л у к у Утврђује се да одредбе члана 2, члана 4. ст. 2. и 3, члана 6, члана 7. ст. 1.

и 2. тач. 1. и 9, чл. 10, 11, 12, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23. и 42. Закона о иноземним пословима („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, број 53/91) нису у сагласности са Уставом СФРЈ.

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама" -службеном листу Републике Хрватске.

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Суда Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, др Бранислав Ивановић, Пјетер Коља, Димче Козаров, др Ратко Марковић, Вељко Марковић и Душан Ружић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ОДЛУКЕ САБОРА РЕПУБЛИКЕ

ХРВАТСКЕ О РАСКИДУ ДРЖАВНОПРАВНЕ ВЕЗЕ СА СФРЈ*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Одлуке Сабора Републике Хрватске о раскиду државноправне везе са СФРЈ („Народне новине" -службени лист Републике Хрватске, бр. 53/91).

Покретач поступка сматра да наведена одлука није сагласна с Уставом СФРЈ и да је раскид државноправних веза могућ само између самосталних и суверених држава, са признатим међународноправним субјективитетом, а не између „саставног дела суверене државе и те државе".

2. Одлуком Сабора Републике Хрватске утврђено је да Република Хрватска од 8. октобра 1991. године: раскида државноправне везе, на основу којих је, заједно са осталим републикама и покрајинама, сачињавла досадашњу СФРЈ; одриче легитимитет и легалитет свим телима федерације и не признаје ваљаним ниједан акт било којег тела које наступа у име бивше федерације - СФРЈ; на темељу узајамности, признаје самосталност и сувере-ност осталих република бивше СФРЈ; јемчи и осигурава основна права човека и националних мањина, гарантована Општом декларацијом Уједињених нација и другим међународним документима; изражава спрем-ност да улази у међудржавне асоцијације с другим државама.

: Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 12/92 (ПУ број 194/1-91).

171

3 Одредбом члана 2. Устава СФРЈ утврђено је да Социјалистичку Фе-деративну Републику Југославију сачињавају: СР Босна и Херцеговина, СР Македонија, СР Словенија, СР Србија, као и САП Војводина и Косово, које су у саставу СР Србије, СР Хрватска и СР Црна Гора, а одредбама члана 5. ст. 1. и 3. да је територија Социјалстичке Федеративне Републике Југо-славије јединствена, да је сачињавају територије социјалистичких република и да се граница СФРЈ не може мењати без сагласности свих република и аутономних покрајина.

Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврђено је да су савезни закони и други прописи обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и актима није одређено да се примењују на ужем подручју.

Одредбама члана 244. ст. 1. и 2. Устава СФРЈ утврђено је који се зајед-нички интереси остварују у федерацији и начин остваривања тих зајед-ничких интереса, а у одредбама члана 281 - права и дужности федерације у остваривању тих заједничких интереса.

Одредбама члана 203. ст. 1. и 3. Устава СФРЈ утврђено је да се права и слободе, зајемчене Уставом СФРЈ, не могу одузети ни ограничити, а ос-тварују се на основу Устава СФРЈ.

Одредбом члана 398. Устава СФРЈ утврђено је да о промени Устава СФРЈ одлучује Савезно веће Скупштине СФРЈ, уз сагласност скупштина свих република и аутономних покрајина, а ако се променом Устава СФРЈ уређују само положај република и међусобни односи федерације и репу-блика - Савезно веће, уз сагласност скупштина свих република.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да Одлука Сабора Републике Хрватске о раскиду државноправне везе са СФРЈ није сагласна са Уставом СФРЈ. Ту оцену Уставни суд Југо-славије засновао је на томе што је, према Уставу СФРЈ, Република Хрватска једна од република конституената СФРЈ и у саставу СФРЈ. Зато она не може никаквим својим једностраним актом раскидати државноправне везе са савезном државом, чији је она део, нити пак може таквим актом мењати положај републике утврђен Уставом СФРЈ, изаћи из састава СФРЈ и променити њене границе.

Уставни суд Југославије заснива своју оцену и на томе што се оспореном одлуком, противно Уставу СФРЈ, одриче легитимитет и лега-литет органима федерације, а одриче се и признање свих правних аката органа федерације. Уставом СФРЈ утврђено је који се заједнички интерес остварују у федерацији и које од тих заједничких интереса федерација остварује преко савезних органа, па се не могу једностраним актом репу-блике мењати односи у федерацији, одрицати федерацији њена Уставом СФРЈ утврђена права и дужности и легитимитет и легалитет њеним орган-има. Исто се тако не може одрицати признање и важење правних аката органа федерације, јер су ти акти, по Уставу СФРЈ, обавезни на целој тери-торији СФРЈ.

Уставни суд оцењује да оспорена одлука није сагласна са Уставом СФРЈ и зато што се њеним одредбама признаје самосталност и сувереност осталих република, на темељу узајамности, и зато што се, противно Уставу СФРЈ, утврђује да је Република Хрватска приправна улазити у међудржавне

172

асоцшацше с другим државама. Према Уставу СФРЈ, Република Хрватска се налазиТсаставу СФРЈ па и за њу важе одредбе Устава СФРЈ по којима феде-оапша одржава политичке, економске и друге односе с другим државама и међународним организацијама, па не може стицати самосталност и сувере-ност никаквим једностраним актом нити узајамним актима са било којом другом републиком, као што ни својим актом не може преузимати права и дужностифедерације.

Своју оцену Уставни суд заснива и на томе што се права и слободе човека и грађанина, зајемчене Уставом СФРЈ, не могу одузети ни огоаничити, као што се то чини оспореном одлуком којом се јемче само права и слободе гарантоване међународним документима, а не и оне које гарантује Устав СФРЈ.

4 Уставни суд Југославије, на основу одредаба члана 375. став 1. тачка 4 Устава СФРЈ и члана 36. став 2. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 25. децембра 1991. године, донео је

О д л у к у Укида се Одлука Сабора Републике Хрватске о раскиду државно-

правне везе са СФРЈ („Народне новине" - службени лист Републике Хрва-тске,бр. 53/91).

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама" -службеном листу Републике Хрватске.

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Ус-тавног суда Југославије Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Сло-бодан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Ајетер Коља, Димче Козаров, др Ратко Марковић и Вељко Марковић.

ОДДУКА 0 ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О ХРВАТСКОМ

ДРЖАВЉАНСТВУ*

1 Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Закона о хрватском држављан-ству („Народне новине", број 53/91) и супротности тог закона са Законом о држављанству СФРЈ („Службени лист СФРЈ", број 58/76).

По мишљењу покретача поступка, Закон о хрватском држављанству није у сагласности са Уставом СФРЈ и у супротности је са Законом о држављанству СФРЈ, јер, по Уставу СФРЈ и Закону о држављанству СФРЈ, постоји јединствено држављанство СФРЈ за све грађане Југославије и сваки грађанин републике истовремено је и држављанин СФРЈ.

2. Законом о хрватском држављанству прописани су услови и начин за стицање и престанак држављанства Републике Хрватске.

* Уставни суд Југославије 1У број 153/1-91.

173

3 Опоепбом члана 281. став 1. тачке 9. Устава СФРЈ, утврђено је да шедерација преко савезних органа, уређује држављанство СФРЈ.

Одредбама члана 249. Устава СФРЈ утврђено је да за грађане Југо-славше постош јединствено држављанство СФРЈ, да је сваки држављанин републике истовремено и држављанин СФРЈ, и да држављанин једне репу-блике има на територији друге републике иста права и дужности као и њени

држављанњ^ ^ полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да Закон о хрватском држављанству није у сагласности са Уставом СФРЈ ТУ опену Уставни суд Југославије заснива на томе што се Законом о хрватском држављанству за грађане Републике Хрватске утврђује да имају само држављанство те републике, а не и држављанство СФРЈ, чиме се негиоа постојање јединственог држављанства СФРЈ за све грађане Југо-славије и што се држављанима других република не обезбеђује да у Репу-блици Хрватској имају иста права и дужности као и држављани те репу-блике чиме се они доводе у неравноправан положај у односу на држављане Републике Хрватске. По Уставу СФРЈ, за све грађане Југославије постоји јединствено држављанство СФРЈ и држављанин сваке републике је истовре-мено и држављанин СФРЈ, што се Законом о хрватском држављанству не обезбеђује па је Уставни суд Југославије оценио да тај закон у целини није у сагласности са Уставом СФРЈ.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ, на сед-ници одржаној 14. јануара 1992. године, донео је

О д л у к у Утврђује се да Закон о хрватском држављанству („Народне новине",

број 53/91) није у сагласности са Уставом СФРЈ. Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и у „Народним нови-

нама". Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник суда

Милован Бузаџић, и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Димче Козаров и др Ратко Марковић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О ПРЕБИВАЛИШТУ И

БОРАВИШТУ ГРАЂАНА*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Закона о пребивалишту и боравишту грађана („Народне новине", број 53/91).

По мишљењу покретача поступка оспорени закон није у сагласности са одредбама члана 249. став 3. и члана 206. став 2. Устава СФРЈ, због тога што се, супротно наведеним одредбама Устава СФРЈ, оспореним законом

* Уставни суд Југославије 1У број 155/1-91.

174

држављанима других република не дозвољава пријава и одјава преби-валишта и боравишта на територији Републике Хрватске.

2. Оспореним законом прописани су услови под којима хрватски држављани могу да пријављују и одјављују пребивалиште и бооавиште V РепублициХрватској. У

3. Одредбом члана 249. став 3. Устава СФРЈ утврђено је да држављанин једне републике има на територији друге републике иста права и дужности као и њени држављани.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведене одредбе Устава СФРЈ оценио је да Закон Републике Хрватске о пребивалишту и боравишту граћана није у сагласности са Уставом СФРЈ. Уставни суд Југославије сматра да је право Републике Хрватске да урећује пребивалиште и боравиште граћана. Међутим, по оцени Уставног суда Југославије, Република Хрватска није овлашћена, да, као што је то прописано оспореним законом супротно одредбама члана 249. став 3. Устава СФРЈ, држављанима других република не омогућава пријаву и одјаву пребивалишта и боравишта у Републици Хрватској. Тиме се држављанима других република не обезбеђује да у Републици Хрватској имају иста права и дужности као и држављани те републике. По Уставу СФРЈ, држављанин једне републике има на терито-рији друге републике иста права и дужности као и њени држављани а то се оспореним законом не обезбеђује, па је Уставни суд Југославије оценио да тај закон, у целини, није у сагласности с Уставом СФРЈ.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и члана 36. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 15 јануара 1992.године,донеоје . Ј У Н

О д л у к у Утврђује се да Закон о пребивалишту и боравишту грађана („Народне

новине", број 53/91) није у сагласности са Уставом СФРЈ. Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и у „Народним нови-

нама". Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник

Суда Милован Бузаџић, и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић Димче КозаровиВељкоМарковић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О ПУТНИМ ИСПРАВАМА

ХРВАТСКИХ ДРЖАВЉАНА*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југослави-јом поступак за оцењивање уставности Закона о путним исправама хрватских држављана („Народне новине" број 53/91) и супротности тог

* Уставни суд Југославије 1У број 154/1-91.

175

закона са Законом о путним исправама држављана СФРЈ („Службени лист СФРЈ", број 58/76).

По мишљењу покретача поступка оспорени закон није у сагласности са одредбама члана 281. став 1. тачка 10. Устава СФРЈ, јер, према тим одред-бама федерација уређује режим преласка преко државне границе и репу-блички органи немају овлашћења да уређују односе у тој области.

2. Законом о путним исправама хрватских држављана установљава се путна исправа хрватских држављана као јавна исправа којом се у међународ-ном путном промету физичких лица доказује идентитет и хрватско држав-љанство и прописују се услови под којима хрватски држављани имају право на путну исправу као јавну исправу.

3. Одредбама члана 281. став 1. тачка 10. Устава СФРЈ утврђено је да федерација, преко савезних органа, уређује режим преласка преко државне границе Ј Р

Уставни суд Југославије, полазећи од наведене одредбе Устава СФРЈ, оценио је да Закон о путним исправама хрватских држављана није у складу са Уставом СФРЈ. Такву оцену Уставни суд Југославије засновао је на томе што се оспореним законом, супротно одредбама члана 281. став 1. тачка 10. Устава СФРЈ, установљава путна исправа хрватских држављана као јавна исправа којом се одређује припадност хрватској држави у међународном путном промету физичких лица.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и члана 36. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 15. јануара 1992. године,донеоје

О д л у к у Утврђује се да Закон о путним исправама хрватских држављана

(„Народне новине", број 53/91) није у сагласности са Уставом СФРЈ. Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и у „Народним новинама". Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник

Суда Милован Бузаџић, и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Димче Козаров и Вељко Марковић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ

О ПРИЈЕВОЗУ У МЕЂУНАРОДНОМ ЦЕСТОВНОМ ПРОМЕТУ*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Закона о пријевозу у међународ-ном цестовном промету („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 53/91).

По мишљењу покретача поступка, оспорени закон није у сагласности са Уставом СФРЈ јер је тим законом Република Хрватска уредила односе у

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 12/92 (1У број 182/1-91).

176

области међународног друмског саобраћаја, што је право и дужност феде-

2. Законом Републике Хрватске о пријевозу у међународном песто вном промету уређени су услови и начин превоза лица и стваои мотопним возилима, који обављају домаћи и страни превозници у мећунаоопномпгГ возу, и прописано је да се ступањем на снагу тог закона на теоитопиГп Републике Хрватске, ставља ван снаге савезни Закон о превозу V мећунаппп ном друмском саобраћају. р у у М С9УН<Ф°Д-

3. Одредбама члана 281. став 1. тач. 7. и 10 Устава СФРЈ утврћено \е па федерација, преко савезних органа, закључује ратификује и обезбеМ^е извршавање међународних уговора и обезбеђује извршавање мећунаоопни* обавеза Социјалистичке Федеративне Републике Југославше и у о е ћ Х Т ш тролу промета робе и услуга преко државне границе КОНТООЛУ ПУТНИЗГ" саобраћаја преко државне границе и правни положај^траних липа V Тл™ с л а в и ј и *- V илижај страних лица у Југо-

Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврђено је да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој теритооши СФРТ а™ ™ прописима и актима није одређено да се примењују на ужем подручју

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРТ оценио је да је Закон Републике Хрватске о пријевозу у мећунапопн™ цестовном промету у несагласности са Уставом СФРЈ Ту оцену У с т а т ш ™ Југославије засновао је на томе: што је оспореним законом уоећен оежим превоза лица и ствари моторним возилима, који обављају домаћи и гтг ,™ превозници у међународном друмском саобраћају а који према опоепбам* а

т о Ж с д а У 1 1 С П У 1 е с а м о т р т т р

рација; што је оспореним законом стављен ван снаге савезни Закон о пое~ возу у међународном друмском саобраћају („Службени лист СФРЈ" бп

члана 281. став 1. тач. 7. и 10. Устава СФРЈ може да уоећу,е самлГЖРПТ папша- ттттп ,> ^

Д 3 У Р е ^ е С а м о

41/80, 37/87, 80/89 и 29/90); што је, супротно одредбама члана 27(Х Устава СФРЈ, онемогућена примена тог савезног закона на територији Републике Хрватске.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375 Устава СФРЈ и члан* 36. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одожаној 25 пепем бра 1991. године, донео је одржаној децем-

О д л у к у

Утврђује се да Закон о пријевозу у међународном цестовном пооме™ („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске бо 53/9П ниЈе V сагласности са Уставом СФРЈ. ' Р ' Ј Л У Х ' н ш е У

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и Народним новинама" службеномлистуРепубликеХрватске. мшЈшшама -

Ову одлуку Уставни суд ЈугославиЈе донео ]е у саставу поепсепник-Суда Милован Бузаџић, и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан БлагошвитГ мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић Пимче Козаров, др Ратко Марковић и Вељко Марковић " в ановић, димче и

12 177

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О ПРЕУЗИМАЊУ КРИВИЧНОГ ЗАКОНА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ

РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Закона о преузимању кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 53/91).

По мишљењу покретача поступка, оспорени закон није у сагласности са Уставом СФРЈ због тога што Република Хрватска нема право да врши измене и доиуне савезног закона и да одређује подручје СФРЈ на коме се тај савезни закон примењује, како је то прописано оспореним законом.

2. Оспореним законом прописано је да се Кривични закон Социјали-стичке Федеративне Републике Југославије („Службени лист СФРЈ", бр. 44/76,36/77,56/77,34/84,74/87,3/90 и 38/90) примењује у Републици Хрватској као републички закон, ако оспореним законом није друкчије одређено (чл.1.и2).

Одредбама чл. 3. до 38. оспореног закона извршене су измене и допуне наведеног савезног закона.

3. Одредбом члана 281. тачка 12. Устава СФРЈ утврђено је да феде-рација, преко савезних органа, уређује опште услове и начела за изрицање санкција за кривична дела, систем санкција, услове за гашење санкција и за рехабилитацију и општа правила о примени васпитних мера и кажњавању малолетника (општи део кривичног закона) и одређује кривична дела про-тив основа социјалистичког самоуправног друштвеног уређења Југославије и безбедности земље, човечности и међународног права, против угледа СФРЈ, њених органа и представника, против угледа стране државе и орга-низације и против угледа њихових шефова, односно представника и против оружаних снага, као и кривична дела којима се нарушава јединство југосло-венског тржишта или повређују савезни прописи.

Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврђено је да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и општим актима није одређено да се примењују на ужем подручју.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да оспорени закон није у сагласности са Уставом СФРЈ. Ту оцену Уставни суд Југославије засновао је на томе што је Уставом СФРЈ изричито утврђено право федерације да, преко савезних органа, уређује општи део кривичног закона и кривична дела против основа социјалистичког самоу-правног друштвеног уређења Југославије и безбедности земље, човечности и међународног права, против угледа СФРЈ, њених органа и представника, против угледа стране државе и организације, против угледа њихових шефова, односно представника и против оружаних снага, као и кривична дела којима се нарушава јединство југословенског тржишта или повређују

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 12/92 (1У број 194/1-91).

178

савезни прописи, те да одређује подручје СФРЈ на коме се примењују савезни закони и други прописи и општи акти, што је федерација и уредила. Због тога, према оцени Уставног суда Југославије, Република Хрватска нема право да уређује наведене односе, односно да врши измене и допуне Кри-вичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и да одређује подручје СФРЈ на коме се примењује наведени савезни закон, како је то уређено оспореним законом.

4. Уставни с)/д Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и чл. 35. и 36. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 25. децем-бра 1991. године, донео је

О д л у к у

Утврђује се да Закон о преузимању Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 53/91) није у сагласности са Уставом СФРЈ.

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама" -службеном листу Републике Хрватске.

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Суда Милован Бузаџић, и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Димче Козаров, др Ратко Марковић и Вељко Марковић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О ПРЕУЗИМАЊУ

ЗАКОНА О УНОШЕЊУ И РАСТУРАЊУ ИНОСТРАНИХ СРЕДСТАВА МАСОВНОГ КОМУНИЦИРАЊА И О ИНОСТРАНОЈ

ИНФОРМАТИВНОЈ ДЕЛАТНОСТИ У ЈУГОСЛАВИЈИ, КОЈИ СЕ У РЕПУБЛИЦИ ХРВАТСКОЈ ПРИМЕЊУЈЕ КАО РЕПУБЛИЧКИ

ЗАКОН*

I. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Закона о преузимању Закона о уношењу и растурању иностраних средстава масовног комуницирања и о иностраној информативној делатности у Југославији који се у Републици Хрватској примењује као републички закон („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 53/91).

По мишљењу покретача поступка, оспорени закон није у сагласности са Уставом СФРЈ због тога што Република Хрватска нема право да уређује уношење и растурање иностраних средстава масовног комуницирања и инострану информативну делатност у Југославији, да ставља ван снаге

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 12/92 (ГУ број 221/1-91).

12* 179

оппедбе савезног закона и да уређује надлежност савезних органа, како је то прописано наведеним законом, пошто је то право федерације.

2. Оспореним законом прописано је да се Закон о уношењу и оастурању иностраних средстава масовног комуницирања и о иностраној информативној делатности у Југославији („Службени лист СФРЈ", бр. 39/74 и 74/87) примењује у Републици Хрватској као републички закон, да се стављаван снаге у Републици Хрватској одредба члана 13. став 1. тачка 1. наведеног савезног закона и да овлашћења савезних органа за извршење наведеног савезног закона постају овлашћења републичких органа.

3. Одредбом члана 281. став 1. тачка 10. Устава СФРЈ утврђено је да федерација, преко савезних органа, уређује уношење и растурање и ширење стране штампе и других средстава јавног информисања и комуницирања и обезбеђује извршавање савезних прописа у тим областима када је то, у интерсу целе земље, утврђено савезним законом, а одредбом тачке 16. тог члана утврђено је да федерација, преко савезних органа, уређује и обез-беђује надлежност и начин рада савезних органа.

Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврђено је да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ ако тим прописима и општим актима није одређено да се примењују на ужем подручју.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да оспорени закон није у сагласности са Уставом СФРЈ. Ту оцену Уставни суд Југославије засновао је на томе што је Уставом СФРЈ изричито утврђено право федерације да, преко савезних органа, уређује уношење и раступрање иностраних средстава масовног комуницирања и инострану делатност у Југославији; да уређује на ком се подручју СФРЈ примењују савезни закони и други прописи и општи акти и да уређује и обезбеђује надлежност и начин рада савезних органа, што је она и уредила. Због тога, према оцени Уставног суда Југославије, Република Хрватска нема право да уређује односе који су уређени оспореним законом.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и чл. 35. и 36 Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 25. децем-бра 1991.године,донеоје

О д л у к у

Утврђује се да Закон о преузимању Закона о уношењу и растурању иностраних средстава масовног комуницирања и о иностраној информа-ТИВНОЈ делатности у Југославији, који се у Републици Хрватској примењује као републички закон („ЈЛародне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 53/91), није у сагласности са Уставом СФРЈ.

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама" -службеном листу Републике Хрватске.

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Суда Милован Бузаџић, и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Димче Козаров, др Ратко Марковић и Вељко Марковић.

180

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О СТАВЉАЊУ ВАН

СНАГЕ ЗАКОНА О ОБАВЉАЊУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА ИЗ НАДЛЕЖНОСТИ САВЕЗНИХ ОРГАНА УПРАВЕ*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Закона о стављању ван снаге Закона о обављању унутрашњих послова из надлежности савезних органа управе („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 53/91).

По мишљењу покретача поступка, оспорени закон није V сагласности са одредбом члана 270. Устава СФРЈ којом је утврћено да савезни закони и други прописи и општи акти важе на целој територији СФРЈ ако тим пропи-сима и општим актима није одрећено да се примењују на ужем подручју.

2. Оспореним законом прописано је да се у Републици Хрватској ста-вља ван снаге Закон о обављању унутрашњих послова из надлежности савезних органа управе („Службени лист СФРЈ", бр. 7/85 и 24/86) и прописи донесени за извршавање наведеног савезног закона.

3. Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврћено је да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ ако тим прописима и актима није одрећено да се примењују на ужем подр^чју.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведене одредбе Устава СФРЈ оценио је да оспорени закон није сагласан са Уставом СФРЈ Ту опену Уставни суд Југославије засновао је на томе што је Уставом СФРЈ изричито утврђено да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни нз. целој територији СФРЈ, ако тим прописма и општим актима нше опоећено да се примењују на ужем подручју. Због тога, према оцени Уставног суда Југославије, Република Хрватска нема право да ставља ван снаге савезне законе и прописе савезних органа, донесене на основу тог закона на поп-ручју републике, како је то прописано оспореним законом, пошто је право и дужност федерације да, преко савезних органа, одређује на ком подручју су обавезни савезни закони и други прописи и општи акти и да их стављаван снаге.

4. УставнисудЈугославије,наосновучлана375.УставаСФРЈичл 35 и 36. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 25 децем-бра 1991. године, донеоје

О д л у к у

Утврђује се да Закон о стављању ван снаге Закона о обављању уну-трашњих послова из надлежности савезних органа управе ( Наоопне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 53/91) није у сагласности са Уставом СФРЈ.

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама" -службеном листу Републике Хрватске.

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 14/92 (1У број 197/1-91).

181

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Суда Милован Бузаџић, и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мГкрсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Димче Козаров, др Ратко Марковић и Вељко Марковић.

О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О СТАВЉАЊУ ВАН СНАГЕ ЗАКОНА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ

ЈУГОСЛАВИЈЕ О УДРУЖИВАЊУ У ЗАЈЕДНИЦУ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ЖЕЛЕЗНИЦА И ЗАЈЕДНИЦУ

ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ПОШТА, ТЕЛЕГРАФА И ТЕЛЕФОНА

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Закона о стављању изван снаге Закона Соцфлистичке Федеративне Републике Југославије о удруживању у ЗаЈедницу^угословенских железница и Заједницу југословенских пошта, телеграфа и телефона („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 53/91).

По мишљењу покретача поступка, оспорени закон није сагласан са Уставом СФРЈ збоУг тогГшто тим з Х н о м РегГублика Хрватс^ка ставл,а ваи снаге савезни закон и на таЈ начин, противно Уставу СФРЈ, онемогућава ос-тваривање права и дужности за које је Уставом СФРЈ утврђено да се ос-тварују и обезбећују у СФРЈ као савезној држави и преко савезних органа.

2. Оспореним законом ставља се ван снаге Закон о удруживању у Заједницу југословенских железница („Службени лист СФРЈ", бр. 18/78) и Закон о удруживању у Заједницу југословенских пошта, телеграфа и теле-фона („Службени лист СФРЈ", бр. 18/78).

3 Одредбом става 1. тачка 6 АмандманаXIна Устав СФРЈутврћеноје да се организације удруженог рада које као јединствени технолошки системи обављају делатности у области електропривреде, железничког саобраћаја и пош^анско-телефонско-телеграфско^• саббр&аја обавезно удружују у зајед-ницТза територију Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Одредбом члана 283. тачка 2. Устава СФРЈ утврђено је право Скупш-тине СФРЈ да доноси савезне законе, друге прописе и опште акте, а одред-бом члана 282. став 1. Устава СФРЈ утврђено је да је Скупштина СФРЈ највиши орган власти у оквиру права и дужности федерације. Скупштина СФРЈ је у оквиру права и дужности федерације да уређује питања која се

Г н о л о ш ^ ^ и поштанско-телефонско-телеграфског саобраћаја, донела Закон о удруживању у Заједницу југословенских железница и Закон о удруживању у Заједаицу јутословенс™ пошта, телеграфа и телефона.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да оспорени закон није сагласан са Уставом СФРЈ. Ту оцену Суд

Ова одлука јеобјављена у „Службеном листу СФРЈ", број 14/92 (ГУ број 174/1-91).

182

заснива на томе што је Скупштина СФРЈ највиши орган власти V Ље-дерацији, па, у складу с тим положајем, само Скупштина СФРЈ може ста-вљати ван снаге законе које доноси и на томе што су, према одредби члана 270. Устава СФРЈ, савезни закони обавезни на целој територији СФРЈ па су тако Закон о удруживању у Заједницу југословенских железница и Закон о удруживању и Заједницу југословенских пошта, телеграфа и телефона обавезни на територији Републике Хрватске, пошто тим законима ни^е про писано да се на том подручју неће примењивати

4.УставнисудЈугославије,наосновучлана375.УставаСФРЈичл 35 и 36. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 14 јануара 1992. године, донеоје

О д л у к у Утврћује се да Закон о стављању изван снаге Закона Социјалистичке

Федеративне Републике Југославије о удруживању у Заједницу југословен-ских железница и Заједницу југословенских пошта телеграфа и телефона („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске бр 53/91) није сагласан са Уставом СФРЈ. Ј

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама" -службеном листу Републике Хрватске.

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Уставног суда Југославије Милован Бузаџић, и судије - Хрвоје Бачић др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски др Омер Ибрахимагић др БраниславИвановић,ДимчеКозаровидрРаткоМарковић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О СТАВЉАЊУ ИЗВАН

СНАГЕ ЗАКОНА О РОБНИМ РЕЗЕРВАМА*

слави^е п ^ Г к ГоТењива^ ™ Ј ^ к Г о ^ Г а њ у Г а н с Г е Закона о робним резервама („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 53/91). ^ р д ужоени лист гепуолике

По мишљењу покретача поступка оспорени закон није сагласан са Уставом СФРЈ због тога што се тим законом ставља ван сн аге савезни закон и на тај начин, противно Уставу СФРЈ, онемогућава остваривање права и дужности за које је Уставом СФРЈ утврћено да се остварују и обезбеђују у СФРЈ као савезној држави и преко савезних органа.

2. Законом о стављању изван снаге Закона о робним резервама стављен је ван снаге у Републици Хрватској Закон о робним резервама („Службени лист СФРЈ", бр. 58/89).

3. Одредбом члана 281. тачка 5. Устава СФРЈ утврђено је да фе-дерација, преко савезних органа, уређује и обезбеђује савезне робне резерве

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 14/92 (1У број 172/1-91).

183

за обезбеђивање потреба земље у случају рата и других ванредних прилика и ради обезбеђења стабилности тржишта у случају већих поремећаја на тржишту.

Одредбом тачке 1. подтачке 6. Амандмана XXXIX утврђено је да фе-дерација преко савезних органа, уређује основе система робних резерви.

Одредбама члана 283. тачка 2. Устава СФРЈ утврђено је право Скуп-штине СФРЈ да доноси савезне законе, друге прописе и опште акте, а одред-бом члана 282. став 1. Устава СФРЈ утврђено је да је Скупштина СФРЈ највиши орган власти у оквиру права и дужности федерације. Скупштина СФРЈ је, у оквиру права и дужности федерације да уређује и обезбеђује савезне робне резерве и да одређује основе система робних резерви, донела Законоробнимрезервама.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да оспорени закон није сагласан са Уставом СФРЈ. Ту оцену Суд заснива на томе што је Скупштина СФРЈ највиши орган власти у федера-цији, па, у складу с тим положајем, само Скупштина СФРЈ може стављати ван снаге законе које доноси и на томе што су, према одредби члана 270. Устава СФРЈ, савезни закони обавезни на целој територији СФРЈ, па је тако савезни Закон о робним резервама обавезан на територији Републике Хрватске, пошто тим законом није прописано да се на том подручју неће примењивати.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и чл. 35. и 36. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 14. јануара 1992. године,донеоје

О д л у к у Утврђује се да Закон о стављању изван снаге Закона о робним резер-

вама („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 53/91) није гагласан са Уставом СФРЈ.

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама" -службеном листу Републике Хрватске.

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Уставног суда Југославије Милован Бузаџић, и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Димче Козаров и др Ратко Марковић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О СТАВЉАЊУ ИЗВАН

СНАГЕ ЗАКОНА О САВЕЗНОЈ ТРЖИШНОЈ ИНСПЕКЦИЈИ*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Закона о стављању изван снаге Закона о савезној тржишној инспекцији („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 53/91).

* Ова олдука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 14/92 (1У број 169/1-91).

184

По мишљењу покретача поступка, оспорени закон није сагласан са Уставом СФРЈ због тога што тим законом Република Хрватска ставља ван снаге савезни закон и на тај начин, противно Уставу СФРЈ, онемогућава ос-тваривање права и дужности за које је Уставом СФРЈ утврђено да се оства-рују и обезбеђују у СФРЈ као савезној држави преко савезних органа.

2. Законом о стављању изван снаге Закона о савезној тржишној инспе-кцији прописано је да се у Републици Хрватској ставља ван снаге Закон о савезној тржишној инспекцији („Службени лист СФРЈ", бр. 24/74, 22/78, 23/80, 71/88 и 35/91).

3. Одредбом става 2. тачка 5. Амандмана XXXVII на Устав СФРЈ утврђено је да савезни органи управе непосредно врше инспекцијске послове у извршавању савезних закона, других прописа и општих аката за чије су извршавање одговорни савезни органи с овлашћењима утврђеним савезним законом, ако савезним законом вршење инспекцијских послова није поверено другим органима.

Одредбом члана 283. тачка 2. Устава СФРЈ утврђено је право Скуп-штине СФРЈ да доноси савезне законе, друге прописе и опште акте, а одред-бом члана 282. став 1. Устава СФРЈ утврђено је да је Скупштина СФРЈ највиши орган власти у оквиру права и дужности федерације. Скупштина СФРЈ је у оквиру права и дужности федерације да утврђује и обезбеђује инспекцијске послове у извршавању савезних закона и других савезних про-писа и општих аката донела Закон о савезној тржишној инспекцији.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да оспорени закон није сагласан са Уставом СФРЈ. Ту оцену Суд заснива на томе што је Скупштина СФРЈ највиши орган власти у фе-дерацији, па, у складу с тим положајем, само Скупштина СФРЈ може стављати ван снаге законе које доноси и на томе што су, према одредби члана 270. Устава СФРЈ, савезни закони обавезни на целој територији СФРЈ, па је тако Закон о савезној тржишној инспекцији обавезан на целој терито-О И 1 И Републике Хрватске, пошто тим законом није прописано да се на том подручју неће примењивати.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и чл. 35. и 36. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 14. јануара 1992. године, донео је

О д л у к у

Утврђује се да Закон о стављању изван снаге Закона о савезној тржишној инспекцији („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 53/91) није сагласан са Уставом СФРЈ.

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама" -службеном листу Републике Хрватске.

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Уставног суда Југославије Милован Бузаџић, и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, Димче Козаров и др Ратко Марковић.

185

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О ПРЕУЗИМАЊУ

ЗАКОНА О КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ*

1. Савезно извршно веће и Савезни јавни тужилац покренули су пред Уставним судом Југославије поступак за оцењивање уставности Закона о преузимању Закона о кривичном поступку („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 53/91).

По мишљењу покретача поступка оспорени закон није у сагласности са Уставом СФРЈ због тога што Република Хрватска нема право да урећује кривични поступак и да одрећује подручје СФРЈ на коме се примењује савезни Закон о кривичном поступку, како је то прописано оспореним законом.

2. Оспореним законом прописано је да се Закон о кривичном поступку („Службени лист СФРЈ", бр. 4/77, 36/77, 13/85, 26/86, 74/87, 57/89 и 3/90) примењује у Републици Хрватској као републички закон, ако оспореним законом није друкчије одрећено (чл. 1. и 2).

Одредбама чл. 3. до 70. оспореног закона извршене су измене и допуне наведеног савезног закона.

3. Одредбом члана 281. став 1. тачка 12. Устава СФРЈ утврћено је да федерација, преко савезних органа, урећује кривични поступак.

Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврћено је да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и општим актима није одрећено да се ови примењују на ужем подручју.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да оспорени закон није у сагласности са Уставом СФРЈ Ту оцену Уставни суд Југославије засновао је на томе што је Уставом СФРЈ изричито утврћено право федерације да, преко савезних органа, урећује кривични поступак и да одрећује на ком се подручју СФРЈ примењују савезни закони и други прописи и општи акти, што је федерација и уредила.

Због тога, према оцени Уставног суда Југославије, Република Хрватска нема право да урећује кривични поступак, па, према томе, и да врши измене и допуне савезног Закона о кривичном поступку, и да урећује подручје СФРЈ на коме се примењује наведени савезни закон како је то урећено оспореним законом.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и чл 35 и 36. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 25. децем-бра 1991. године, донео је

О д л у к у

Утврђује се да Закон о преузимању Закона о кривичном поступку („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 53/91) није у сагласности са Уставом СФРЈ.

193/2 9 1 ) ° В а ° Д Л у К а * е о б Ј а в љ е н а У ..Службеном листу СФРЈ" број 14/92 (1У број 193/1-91 и

186

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама" -службеном листу Републике Хрватске.

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Уставног суда Милован Бузаџић, и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић Димче Козаров, др Ратко Марковић и Вељко Марковић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О ПРЕУЗИМАЊУ

САВЕЗНИХ ЗАКОНА ИЗ ОБЛАСТИ ФИНАНСИЈА КОЈИ СЕ У РЕПУБЛИЦИ ХРВАТСКОЈ ПРИМЕЊУЈУ КАО РЕПУБЛИЧКИ

ЗАКОНИ*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Закона о преузимању савезних закона из области финансија који се у Републици Хрватској примењују као републички закони („Народне новине" - службени лист Републике Хрва-тске, бр. 53/91).

По мишљењу покретача поступка оспорени закон није сагласан са Уставом СФРЈ због тога што се тим законом преузимају савезни закони и поописи за њихово извршавање, као републички прописи, и овлашћења савезних органа у њиховој примени и извршавању претварају у овлашћења републичких органа.

2. Законом о преузимању савезних закона из области финансија, који се у Републици Хрватској примењују као републички закони, прописано је: да се четрдесет и два савезна закона из области финансија преузимају и примењују као републички закони (члан 1); да се у Републици Хрватској примењују као републички закони и они савезни закони који се односе на ратификацију мећународних уговора и споразума, као и на гаранције фе-дерације по зајмовима мећународних финансијских организација, на подсти-пање бржег развоја привредно недовољно развијених република и САП Косова у раздобљу 1971. до 1990. у делу који се односи на обавезе Фонда федерације у погледу повраћаја средстава (чл. 2. и 3); да се примењују као пепублички прописи савезни прописи донесени за извршавање наведених савезних закона (члан 4); да се овлашћује Влада Републике Хрватске да сво-јом уредбом регулише питања која се односе на финансијско пословање и услове приврећивања предузећа, банака, осигуравајућих организација и других правних лица и економске односе са иностранством, а која су уређена савезним законима (члан 5); да се савезни прописи донесени заа извршавање наведених савезних : закона примењују као републички прописи (члан 6); и да

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 14/92 (1У број 185/1-91).

187

овлашћења савезних органа за извршење и примену наведених савезних закона постају овлашћења републичких органа (члан 7).

3. Одредбама члана 281. став 1. Устава СФРЈ утврћено је које друштвене односе у области финансија федерација урећује и кад обезбећује извршавање савезних закона донесених у тој области.

Одредбама члана 274. ст. 1. и 2. Устава СФРЈ утврћено је да савезни органи одговарају за извршавање савезних закона и других прописа и општих аката у областима у којима, по одредбама Устава СФРЈ, федерација, преко савезних органа, обезбећује извршавање савезних закона и других прописа и општих аката, а да органи у републикама и аутономним покраји-нама те законе извршавају непосредно, кад је то утврћено савезним зако-ном.

Уставни суд Југославије оценио је да оспорени републички закон није сагласан са Уставом СФРЈ. Ту оцену Уставни суд је засновао на схватању да из наведених одредаба Устава СФРЈ произлази да федерација урећује наведене друштвене односе савезним законима и другим прописима, и да та права и дужности федерације не може преузети република, односно пропи-сати да се савезни закони и извршни прописи преузимају и примењују као републички, а да овлашћења савезних органа за извршавање и примену тих савезних закона постану овлашћења републичких органа.

Како је за доношење свих савезних закона и извршних прописа, који су преузети оспореним законом као републички, према Уставу СФРЈ, над-лежна федерација, по оцени Уставног суда, тај оспорени закон није сагласан са Уставом СФРЈ.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и члана 36. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 25. децем-бра 1991. године, донео је

О д л у к у

Утврћује се да Закон о преузимању савезних закона из области финан-сија који се у Републици Хрватској примењују као републички закони („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 53/91) није саг-ласан са Уставом СФРЈ.

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама" -службеном листу Републике Хрватске.

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Уставног суда Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Пјетер Коља, Димче Козаров, др Ратко Марковић, Вељко Мар-ковић и Душан Ружић.

188

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О ПРЕУЗИМАЊУ

ЗАКОНА О ПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ*

1. Савезно извршно веће и Савезни јавни тужилац покренули су пред Уставним судом Југославије поступак за оцењивање уставности Закона о преузимању Закона о парничном поступку („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 53/91).

По мишљењу покретача поступка, оспорени закон није сагласан са Уставом СФРЈ због тога што је тим законом преузет савезни Закон о парничном поступку, што се тим законом мењају поједине одредбе савезног Закона о парничном поступку, што се прописи за његово извршавање преу-зимају као републички прописи и што се овлашћења савезних органа за при-мену и извршавање савезног закона претварају у овлашћења републичких

2. Законом о преузимању савезног Закона о парничном поступку про-писано је да се овим законом преузима Закон о парничном поступку („Службени лист СФРЈ", бр. 4/77, 36/77, 36/80, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90 27/90 и 35/91); да се тај савезни закон примењује у Републици Хрватској ако су његове одредбе у сагласности са Уставом и законима Републике Хрватске, односно ако одредбама тог закона није друкчије одрећено; да савезни прописи донесени за извршавање Закона о парничном поступку, остају на снази и примењују се као републички, док се републичким про-писима не одреди друкчије и да овлашћења савезних органа за извршавање и примену Закона о парничном поступку постају овлашћења републичких органа.

3. Одредбом члана 281. став 1. тачка 12. Устава СФРЈ утврћено је да федерација, преко савезних органа, урећује кривични поступак и друге суд-ске поступке.

Одредбом члана 283. став 1. тачка 2. Устава СФРЈ утврћено је да Скупштина СФРЈ доноеи савезне законе и друге прописе и опште акте.

Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврћено је да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и општим актима није одрећено да се они примењују на ужем подручју.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да оспорени закон није у сагласности са Уставом СФРЈ. Ову оцену Уставни суд Југославије засновао је на томе што из наведених одредаба Устава СФРЈ произлази да Република Хрватска нема право да преузима и урећује друштвене односе из оквира права и дужности федерације; што измене и допуне савезног Закона о парничном поступку може да врши само Скупштина СФРЈ, која је тај савезни закон и донела, и што је доношењем оспореног закона Републике Хрватске нарушен уставни принцип о важењу савезних закона и других прописа и општих аката савезних органа на целој територији СФРЈ.

*Ова одлука је објављенау „Службеном листу СФРЈ", број 16/92 (1У број 178/1-91 и 178/2-91).

189

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и чл. 35. и 36. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 15. јануара 1992. године,донеоје

О д л у к у

Утврђује се да Закон о преузимању Закона о парничном поступку („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 53/91) није у сагласности са Уставом СФРЈ.

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама" -службеном листу Републике Хрватске.

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Суда Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Димче Козаров, Пјетер Коља, др Ратко Марковић, Вељко Марковић и Душан Ружић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О СЛОБОДНИМ

ЗОНАМА*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Закона о слободним зонама („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 53/А-91).

По мишљењу покретача поступка оспорени закон није сагласан са чл. 270, 281. и 282. и чланом 283. тачка 2. став 1. Устава СФРЈ и Амандманом XXXIX на Устав СФРЈ. Покретач поступка истиче да је, према наведеним одредбама Устава СФРЈ, уређивање односа у области оснивања и рада сло-бодних зона у надлежности органа федерације, па републички органи немају никаква овлашћења ца уређују односе у овој материји, нити да стављају ван снаге савезне прописе који су ту област уредили.

2. Законом о слободним зонама уређују се оснивање, рад и престанак рада слободних зона и посебни услови за обављање привредних делатности у слободним зонама. Оспореним законом ставља се ван снаге на територији Републике Хрватске савезни Закон о слободним царинским зонама („Службени лист СФРЈ", бр. 3/90).

3. Одредбом тачке 1. подтачке 7. Амандмана XXXIX на Устав СФРЈ утврђено је да федерација, преко савезних органа, уређује услове за отварање и рад слободних зона, а одредбом члана 270. Устава СФРЈ - да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и актима није одређено да се они примењују на ужем подручју.

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 25/92 (1У број 209/1-91).

190

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, опенио је да Закон о слободним зонама није сагласан с Уставом СФРЈ. Ту оцену Уставни суд засновао је на томе што, према Уставу СФРЈ, федерација, преко савезних органа, уређује услове за отварање и рад слободних зона. Федерација је те односе уредила савезним Законом о слободним царинским зонама. Зато Република Хрватска нема право да уређује друштвене односе из оквира права и дужности федерације, нити да нарушава уставни принцип о важењу савезних закона на целој територији СФРЈ.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и члана 35. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 15. јануара 1992. године, донео је

О д л у к у

Утврђује се да Закон о слободним зонама („Народне новине" -службени лист Републике Хрватске, бр. 53/А-91) није сагласан с Уставом СФРЈ.

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама" -службеном листу Републике Хрватске.

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Суда Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Димче Козаров и Вељко Марковић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЦАРИНСКОГ ЗАКОНА

РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ*

1 Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Царинског закона („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 53/А-91).

По мишљењу покретача поступка, оспорени закон није сагласан с одоедбом члана 281. став 1. тачка 5. Устава СФРЈ, по којој федерација, преко савезних органа, уређује царински систем и обезбеђује његово спровођење и члана 270 Устава СФРЈ, по којој су савезни закони обавезни на целој тери-торији СФРЈ, ако тим законима није одређено да се примењују на ужем подручју.

2. Царинским законом Републике Хрватске уређене су основе система царинске заштите хрватске привреде у поступку царињења робе и права и обавезе свих субјеката у поступку царињења робе и одређује се појам царин-ског подручја, царинске црте, царинског пограничног појаса, царинског над-зора, као и други институти који регулишу систем царинске заштите.

* Ова одлука је објављена у „Службеном лксту СФРЈ", број 25/92 (1У број 208/1-91).

191

Наведеним законом ставља се ван снаге Царински закон („Службени лист СФРЈ", бр. 10/76,3/79,52/79,12/82,61/82,7/84,25/85,38/86,28/88,40/89,70/89 и 21/90) а прописи донесени на основу тог савезног закона, ако су у сагла-сности с Уставом Републике Хрватске, преузимају се и примењују као репу-блички прописи док се не донесу подзаконски прописи Републике Хрватске.

3 Одредбом члана 281. став 1. тачка 5. Устава СФРЈ утврђено је да федерација, преко савезних органа, уређује царински систем и обезбеђује његово спровођење, а одредбом члана 270 - да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим про-писима и актима није одређено да се примењују на ужем подручју.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да Царински закон Републике Хрватске није сагласан с Уставом СФРЈ Ту оцену Уставни суд Југославије засновао је на томе што је према Уставу СФРЈ уређивање царинског система право и дужност органа фе-ерације па Република Хрватска нема право да својим законом уређује ца-рински 'систем нити да стави ван снаге Царински закон, који је донела Скупштина СФРЈ.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и члана 36. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 14. јануара 1992. године, донеоје

О д л у к у

Утврђује се да Царински закон („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 53/А-91) није сагласан с Уставом СФРЈ.

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама" -службеном листу Републике Хрватске.

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Суда Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Димче Козаров и Вељко Марковић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О ЦАРИНСКОЈ ТАРИФИ

1 Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Закона о царинској тарифи („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 53/Б-91).

По мишљењу покретача поступка, оспорени закон није сагласан с одредбама чл 281. и 270. Устава СФРЈ којима је утврђено да федерација, преко савезних органа, уређује царинску тарифу и обезбеђује њено спро-

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 25/92 (1У број 222/1-91).

192

вођење, и да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и актима није одређено да се примењују на ужем подручју.

2. Законом о царинској тарифи уређује се царинска тарифа тако што се за увоз робе пореклом из земаља које су с Хрватском и СФРЈ закључиле уговор с клаузулом највећег повлашћења, или које ту клаузулу примењују на робу хрватског, односно југословенског порекла, примењује се стопа из Царинске тарифе, која чини саставни део тог закона, а за робу увезену из осталих земаља - царинска стопа од 75%. Оспореним законом се на терито-рији Републике Хрватске ставља ван снаге Закон о царинској тарифи („Службени лист СФРЈ", бр. 27/78, 5/79, 29/83, 7/84,11/84, 69/85, 3/86, 43/86, 70/86, 10/87, 14/88, 34/89, 55/89 и 59/90), осим Царинске тарифе која је сас-тавни део тог савезног закона, а преузимају се и савезни прописи и други акти за извршење савезног закона о царинској тарифи и примењују као про-писи Републике Хрватске, ако су у сагласности с Уставом Републике Хрватске.

3. Одредбом члана 281. став 1. тачка 5. Устава СФРЈ утврђено је да федерација, преко савезних органа, уређује царинску тарифу и обезбеђује њено спровођење, а одредбом члана 270 - да су савезни закони и други про-писи и општи акти, обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и актима није одређено да се примењују на ужем подручју.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да Закон о царинској тарифи није сагласан с Уставом СФРЈ. Ту оцену Уставни суд засновао је на томе што, према Уставу СФРЈ, федерација, преко савезних органа, уређује царинску тарифу и обезбеђује њено спро-вођење па Република Хрватска нема право да уређује односе из оквира права и дужности федерације, нити да нарушава уставни принцип о важењу савезних закона и других прописа и општих аката савезних органа на целој територији СФРЈ.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и члана 35. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 14. јануара 1992. године.донеоје

О д л у к у

Утврђује се да Закон о царинској тарифи („Народне новине" -службени лист Републике Хрватске, бр. 53/Б-91) није сагласан с Уставом СФРЈ.

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама" -службеном листу Републике Хрватске.

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Суда Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Димче Козаров и Вељко Марковић.

13 193

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О НАРИНСКОЈ СЛУЖБИ

РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Закона о царинској служби Републике Хрватске („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 53/91).

По мишљењу покретача поступка, оспорени закон није сагласан с одредбама чл. 281,270. и 274. Устава СФРЈ.

2. Законом о царинској служби Републике Хрватске утврћени су орга-низација и рад, дужности и одговорности органа царинске службе и права, обавезе и одговорности радника царинске службе. Тим законом је пропи-сано да се оснива Царинска управа Републике Хрватске и царинарнице, као њени подручни органи, преко којих се обавља рад органа царинске службе.

3. Одредбом члана 281. став 1. тачка 5. Устава СФРЈ утврћено је да федерација, преко савезних органа, урећује царински систем, царинску тарифу и мере ванцаринске заштите и обезбећује њихово спровоћење, а одредбом тачке 16. да федерација урећује и обезбећује организацију, надлежност и начин рада савезних органа.

Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврћено је да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и општим актима није одрећено да се они примењују на ужем подручју.

Одредбом члана 274. став 1. Устава СФРЈ утврћено је да савезни органи одговарају за извршавање савезних закона и других прописа и општих аката у областима у којима, по одредбама Устава СФРЈ, федерација, преко савезних органа, обезбећује извршавање савезних закона и других прописа и општих аката, а одредбом става 2. истог члана да те савезне законе и друге прописе и опште акте извршавају непосредно савезни органи, а органи у републикама и аутономним покрајинама - када је то утврћено савезним законом.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да Закон о царинској служби Републике Хрватске није сагласан са Уставом СФРЈ. Ту оцену Уставни суд засновао је на томе што је, према Уставу СФРЈ, право и дужност федерације да она, преко савезних органа, урећује и обезбећује организацију, надлежност и начин рада царинске службе. То питање је федерација уредила Законом о царинској служби. Зато Република Хрватска нема право да урећује односе из оквира права и дужности федерације, нити да нарушава уставни принцип о важењу савезних закона на целој територији СФРЈ.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и члана 35. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 14. јануара 1992.године,донеоје

' Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 25/92 (1У број 223/1-91).

194

О д л у к у

Утврђује се да Закон о царинској служби Републике Хрватске („Наро-дне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 53/91) није сагласан с Уставом СФРЈ.

Ову одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним нови-нама" - службеном листу Републике Хрватске.

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Уставног суда Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Димче Козаров и Вељко Марковић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О СКЛАПАЊУ И

ИЗВРШАВАЊУ МЕЂУНАРОДНИХ УГОВОРА*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Закона о склапању и извршавању мећународних уговора („Народне новине", број 53/91).

По мишљењу покретача поступка, оспорени закон није у сагласности са чл. 281. став 1. тачка 7, чл. 283. тачка 2. и члана 270. Устава СФРЈ, због тога што федерација урећује односе у области закључивања и извршавања мећународних односа, па републички органи немају право да урећују односе у тој области, нити да стављају ван снаге савезни закон којим су ти односи урећени за целу територију СФРЈ.

2. Оспореним законом прописано је да органи Републике Хрватске, самостално, склапају мећународне споразуме са другим државама и мећуна-родним организацијама и да се ступањем на снагу тог закона ставља ван снаге савезни закон.

3. Одредбама члана 281. став 1. тачка 7. Устава СФРЈ утврћено је да федерација, преко савезних органа, закључује, ратификује и обезбећује извршавање међународних уговора, обезбећује извршавање мећународних обавеза Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и уређује ост-варивање међународних односа.

Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврђено је да су савезни закони, и други прописи и општи акти, обавезни на целој територији Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, ако тим прописима и актима није одређено да се они примењују на ужем подручју.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да Закон о склапању и извршавању међународних уговора није у сагласности са Уставом СФРЈ. Такву оцену Уставни суд Југославије засновао је на томе што је оспореним законом уређен режим закључивања и извршавања међународних уговора, а који може да уређује, према одред-

* Уставни суд Југославије 1У број 159/1-91.

13* 195

бама члана 281. став 1. тачка 7. Устава СФРЈ, само федерација, и што је оспореним законом стављен ван снаге наведени савезни закон.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и члана 36. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 15. јануара 1992.године,донеоје *

О д л у к у

Утврђује се да Закон о склапању и извршавању међународних уговора („Народне новине", број 53/91) није у сагласности са Уставом СФРЈ.

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама". Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник

Суда Милован Бузаџић, и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Димче Козаров и Вељко Марковић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О ОСОБНОЈ

ИСКАЗНИЦИ*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Закона о особној исказници („Народне новине" број 53/91).

По мишљењу покретача поступка оспорени закон није у сагласности са одредбама чл. 206. и 270. и члана 282. става 1. Устава СФРЈ због тога што, према тим одредбама Устава СФРЈ, републички органи немају право да стављају ван снаге савезни закон којим су, јединствено за целу територију СФРЈ, утврђени основни подаци за личну карту.

2. Оспореним законом прописани су услови под којима се хрватским држављанима издаје особна исказница и, у складу са Законом о хрватском држављанству, ставља ван снаге Закон о основним подацима за личну карту („Службени лист СФРЈ", број 6/73).

3. Одредбама члана 281. став 1. тачка 9. утврђено је да федерација, преко савезних органа, уређује основне податке за матичне књиге и личне карте.

Одредбама члана 270. Устава СФРЈ утврђено је да су савезни закони и други прописи и општи акти, обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и актима није одређено да се она примењују на ужем подручју.

Одредбама члана 283. став 1. тачка 2. Устава СФРЈ утврђено је да Скупштина СФРЈ доноси савезне законе и друге прописе и опште акте.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да оспорени закон није у сагласности са Уставом СФРЈ.

Република Хрватска овлашћена је да самостално регулише односе у области издавања личних карата, али је обавезна да се придржава одредаба

* Уставни суд Југославије 1У број 156/1-91.

196

савезног Закона о основним подацима за личну карту, којим законом СУ за целу територију СФРЈ утврђени основни подаци за личну карту. Оспореним законом, сагласно Закону Републике Хрватске о хрватском држављанству на територији Републике Хрватске право на добијање личне карте имају само грађани са хрватским држављанством, чиме се стављају у неравнопра-ванположајграђаникојинемајухрватскодржављанство. Р

Уставом СФРЈ изричито је утврђено да су савезни закони, и други про-писи и општи акти, обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и општим актима није одређено да се они примењују на ужем подрЈчју Због тога, према оцени Уставног суда Југославије, Република Хрватска нема право да ставља ван снаге савезне законе на подручју Републике како је то прописано оспореним законом, пошто је право федерације да поеко савезних органа, одређује на ком подручју су обавезни савезни закони и други прописи и општи акти, и да их ставља ван снаге.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и члана 36. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 15 јануара 1992.године,донеоје ' Ј У У

О д л у к у

Утврђује се да Закон о особној исказници („Народне новине" број 53/91) није у сагласности са Уставом СФРЈ.

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама" Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник

Суда Милован Бузаџић, и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић Д И М че

ОДЈТУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О СЛУЖБИ

ДРУШТВЕНОГ КЊИГОВОДСТВА ХРВАТСКЕ*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Закона о Служби друштвеног књиговодства Хрватске („Народне новине", бр. 53/91).

По мишљењу покретача поступка, наведени републички закон нше сагласан с Уставом СФРЈ због тога што сутимзакономуре ђена питања као што су платни промет и положај, послови и организација Огужбе друштвеног књиговодства, која се уређују савезним законом и што је стављен ван снаге на територији Републике Хрватске савезни закон о Службидруштвеногкњиговодства.

2. Законом о Служби друштвеног књиговодства Хрватске прописани су положај, послови и организација Службе, као самосталне службе, као и

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 25/92 (1У број 183/1-91).

197

платни промет и стављање ван снаге на териториЈИ Републике Хрватске савезни Закон о друштвеном књиговодству.

3 Одредбом члана 281. став 1. тачка 5. Устава СФРЈ и тачке 1. Аманд-мана XXXIX на Устав СФРЈ утврђено је да федерација, преко савезних органа, уређује положај, основе организације и функционисање Службе друштвеног књиговодства.

Одредбом члана 259. став 3. Устава СФРЈ утврђено је да свако ко располаже друштвеним средствима врши плаћање и друге послове платног промета и депонује новчана средства на начин одређен савезним законом.

Одредбом члана 283. став 1. тачка 2. Устава СФРЈ утврђено је да Скупштина СФРЈ доноси савезне законе и друге прописе и опште акте.

Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврђено је да су савезни закони и пруги прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и актима није одређено да се они примењују на ужем подручју.

Уставни суд Југославије оценио је да оспорени закон није сагласан с Уставом СФРЈ. Ову оцену Уставни суд заснива на томе да се, према наведеним одредбама Устава СФРЈ, савезним законом уређују положај, основе организације и функционисање Службе друштвеног књиговодства, као и платни промет. Пошто је та материја и уређена савезним Законом о Служби друштвеног књиговодства, та материја се не може уредити оспореним републичким законом, нити се тим републичким законом може ставити ван снаге наведени савезни закон.

4 Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и чл. 35. и 36. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 14. јануара 1992.године,донеоје

О д л у к у Утврћује се да Закон о Служби друштвеног књиговодства Хрватске

(„Народне новине", бр. 53/91) није сагласан с Уставом СФРЈ. Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и у „Народним нови-

нама". Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник

Суда Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Пјетер Коља, Димче Козаров, др Ратко Марковић и Вељко Марковић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О КРЕТАЊУ И БОРАВКУ

СТРАНАЦА*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Закона о кретању и боравку странаца („Народне новине" број 53/91). По мишљењу покретача поступка

' Уставни суд Југославије 1У број 157/1-91.

198

оспорени закон није у сагласности са одредбама Устава СФРЈ због тога што федерација урећује односе у области кретања и боравка странца

2. Оспореним законом урећују се положај, права и дужности стоанапа

3. Одредбама члана 281. став 1. тачке 10. Устава СФРЈ утврћено је да федерација, преко савезних органа, урећује положај, боравак и заштиту странаца у Југославији. 3

Уставни суд Југославије, полазећи од наведене одредбе Устава СФРЈ оценио је да је Закон Републике Хрватске о кретању и боравку странапа V несагласности са Уставом СФРЈ. Такву оцену Уставни сш Југославијеза сновао је на томе што је оспореним законом урећен режим кретања и боравка странаца у Републици Хрватској, а који пр^Годр^едбама члана 281 став 1. тачка 10. Устава СФРЈ, може да урећује само федерација и што ,е оспореним законом онемогућена примена савезног з Г о н? н^ тер^тори и РепубликеХрватске. ришрчи

4. Усгавни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и члана 36. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 15 јануара 1992.године,донеоје Н Ј ' Ј л н у а р а

О д л у к у

Утврћује се да Закон о кретању и боравку странаца ( Народне но-вине", број 53/91) није у сагласности са Уставом СФРЈ ^ « " ^ 0 ^ н о

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и у „Народним нови-нама". 3 у

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу председник Суда Милован Бузаџић, и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Б^гојевић мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић Димче КозаровиВељкоМарковић. ' М

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О СТАВЉАЊУ ИЗВАН

СНАГЕ ЗАКОНА О ПОМОРСКОМ ПЛИЈЕНУ И РАТНОМ ПЛИЈЕНУ НА МОРУ*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом ЈУГО-славије поступак за оцењивање уставности Закона о стављању изван снаге Закона о поморском плијену и ратном плијену на мору („Народне новине" бр. 53/91). ™ У у

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 25/92 (1У број 165/1-91).

199

По мишљењу покретача поступка, оспорени закон Републике Хрватске није у складу с Уставом СФРЈ због тога што савезне законе може ставити ван снаге само Скупштина СФРЈ, која је те законе и донела.

2. Оспореним законом прописано је да се у Републици Хрватској стављају ван снаге Закон о поморском плену и ратном плену на мору („Службени лист СФРЈ", бр. 26/64) и прописи донесени на основу тог закона.

3. Одредбом члана 283. тачка 2. Устава СФРЈ утврђено је право Скупш-тине СФРЈ да доноси савезне законе, друге прописе и опште акте, а одред-бом члана 282. став 1. утврђено је да је Скупштина СФРЈ највиши орган власти у оквиру права и дужности федерације.

Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврђено је да су савезни закони и други савезни прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и актима није одређено да се примењују на ужем подручју.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да оспорени закон није сагласан с Уставом СФРЈ. Ту оцену Уставни суд засновао је на томе што, по Уставу СФРЈ, само Скупштина СФРЈ, као највиши орган власти у федерацији, може стављати ван снаге законе које је донела и што су, по Уставу СФРЈ, савезни закони обавезни на целој територији СФРЈ, па је тако Закон о поморском плену и ратном плену на мору обавезан и на територији Републике Хрватске, пошто тим законом није прописано да се на територији те републике неће примењивати.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ, на сед-ници од 14. јануара 1992. године донео је

О д л у к у Утврђује се да Закон о стављању изван снаге Закона о поморском

плијену и ратном плијену на мору („Народне новине", бр. 53/91) није у са-гласности са Уставом СФРЈ.

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама". Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник

Уставног суда Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Димче Козаров и др Ратко Марковић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О СТАВЉАЊУ ИЗВАН

СНАГЕ ПРОПИСА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ИЗ ОБЛАСТИ ФИНАНЦИЈА

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Закона о стављању изван снаге прописа Социјалистичке Федеративне Републике Југославије из области

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 25/92 (1У број 176/1-91).

200

финанција („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 53/91).

По мишљењу покретача поступка, оспорени закон није сагласан са Уставом СФРЈ због тога што тим законом Република Хрватска ставља ван снаге савезне законе и на тај начин, противно Уставу СФРЈ, онемогућава остваривање права и дужности за које је Уставом СФРЈ утврђено да се ост-варују и обезбеђују у СФРЈ као савезној држави и преко савезних органа.

2 Законом о стављању изван снаге прописа Социјалистичке Федера-тивне Републике Југославије из области финанција прописано је да се у Републици Хрватској стављају ван снаге: Закон о друштвеном капиталу ( Службени лист СФРЈ", бр. 84/89 и 46/90), Закон о осигурању средстава за оегрес за вештачка ђубрива, средства за заштиту биљака и квалитетно сортно семе („Службени лист СФРЈ", бр. 13/86, 43/86, 87/87, 16/89 и 49/89), Закон о привременим мерама о регресу дела камата на кредите који се користе за одређене намене у пољопривреди („Службени лист СФРЈ", бр. 16/90) Закон о фонду солидарности с несврстаним земљама и земљама у развоју ( Службени лист СФТ-Ј", бр. 60/74, 55/78, 11/86 и 65/87), Закон о покрићу курсних разлика по ^дређеним иностраним кредитима („Службени лист СФРГ бр. 43/86, 31/87> 49/87, 3/88 и 41/89), Закон о Агенцији фе-дерације за осигурање депозита и санацију банака („Службени лист СФРЈ", бр 84/89 63/90 и 20/91), Закон о осигурању средстава за оснивање и рад Агенције федерације за осигурање депозита и санацију банака („Службени лист СФРГ бр 84/89), Закон о гаранцији федерације за обвезнице издате у 1990 години ради санације банака („Службени лист СФРЈ", бр. 55//90), Закон о средствима резерви („Службени лист СФРЈ", бр. 62/77, 41/83,10/84, 71/84 и 83/89), Закон о осигурању средстава за делимично финансирање про-грама за заштиту социјално угроженог становништва и радника за чијим радом престаје потреба због преструктурирања привреде („Службени лист СФРЈ" бр 84/89), Закон о осигурању и коришћењу средстава за подстицање технолошког развоја Југославије („Службени лист СФРЈ", бр. 84/87,16/89 и 41/89), Закон о утврђивању укупног износа средстава за финансирање про-грамаприбављања станова за потребе кадрова и повратак исељених лица у САП Косово у периоду од 1989. до 1993. године („Службени лист СФРЈ", бр. 83/89) Закон о програму прибављања станова за потребе кадрова и пов-ратак'исељених лица у САП Косово од 1989. до 1993. године („Службени лист СФРЈ", бр. 9/90), Закон о регресу дела камата на кредите који се користе за извоз опреме и бродова и извођење инвестиционих радова у иностранству на кредит („Службени лист СФРЈ", бр. 21/90), Закон о привре-меним мерама о допуни Закона о средствима Фонда федерације за креди-тирање бржег развоја привредно недовољно развијених република и аутономних покрајина од 1986. до 1990. године („Службени лист СФРЈ", бр. 73/90) Закон о привременим мерама и продужењу важења дела друштвеног плана Југославије од 1986. до 1990. године и појединих одредаба савезних закона кошма се уређује финансирање друштвених и других служби у репу-блици односно аутономној покрајини која не може својим средствима фи-нансирати те службе („Службени лист СФРЈ", бр. 84/90), Закон о финанси-

201

рању федерације (пречишћен текст „Службени лист СФРЈ", бр. 16/86 71/86 10/88, 31/88,16/89, 41/89, 60/89 и 55/90), Закон о уређивању извора средстава за финансирање савезних робних резерви („Службени лист СФРЈ" бр 60/89), Закон о привременом финансирању потреба федерације у 1991 го-дини („Службени лист СФРЈ", бр. 84/90) и Закон о привременом ограничењу јавне потрошње у 1991. години („Службени лист СФРЈ", бр. 20/91).

3. Одредбама члана 281. став 1. тачка 5. Устава СФРЈ и одредбама Амандмана XXXIX на Устав СФРЈ утврђено је које друштвене односе у области финансија федерација уређује и кад обезбеђује извршавање савезних закона у тој области.

Одредбом члана 283. тачка 2. Устава СФРЈ утврђено је право Скуп-штине СФРЈ да доноси савезне законе, друге прописе и опште акте а одред-бом члана 282. став 1. утврђено је да је Скупштина СФРЈ највиши орган власти у оквиру права и дужности федерације. Скупштина СФРЈ у оквиру права и дужности федерације да уређује друштвене односе у области финан-сија, донела наведене савезне законе који се оспореним законом стављају ван снаге.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да оспорени закон није сагласан с Уставом СФРЈ. Ту оцену Суд заснива на томе што је Скупштина СФРЈ највиши орган власти у фе-дерацији, па, у складу са тим положајем, само Скупштина СФРЈ може стављати ван снаге законе које доноси и што су, према одредби члана 270 Устава СФРЈ, савезни закони обавезни на целој територији СФРЈ, па су тако наведени савезни закони обавезни на територији Републике' Хрватске пошто тим законима није прописано да се на том подручју неће примењи-вати.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и чл 35 и 36. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 14 јануаоа 1992.године,донеоје

О д л у к у

Утврђује се да Закон о стављању изван снаге прописа Социјалистичке Федеративне Републике Југославије из области финанција ( Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 53/91) нше сагласан с УставомСФРЈ.

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама" -службеном листу Републике Хрватске.

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Уставног суда Југославије Милован Бузаџић, и судије - Хрвоје Бачић др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић' др БраниславИвановић,ДимчеКозаровидрРаткоМарковић '

202

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О СТАВЉАЊУ ИЗВАН

СНАГЕ ЗАКОНА О ЕКОНОМСКИМ И ДРУГИМ ОДНОСИМА У ПРОИЗВОДЊИ И ПРОМЕТУ НАОРУЖАЊА И ВОЈНЕ ОПРЕМЕ*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Закона о стављању изан снаге Закона о економским и другим односима у производњи и промету наоружања и војне опреме („Народне новине", бр. 53/91).

По мишљењу покретача поступка, оспорени закон Републике Хрватске није у складу с Уставом СФРЈ због тога што се републичким законом не могу стављати ван снаге савезни закони и други савезни прописи који важе на целој територији СФРЈ.

2. Оспореним законом прописано је да се у Републици Хрватској стављају ван снаге Закон о економским и другим односима у производњи и промету наоружања и војне опреме („Службени лист СФРЈ", бр. 25/79) и прописи донесени на основу тог закона.

3. Одредбом члана 281. став 1. тачка 6. Устава СФРЈ утврћено је да федерација, преко савезних органа, урећује посебна права и обавезе орга-низација удруженог рада и других самоуправних организација и заједница у погледу приоритетне производње и пружање услуга за потребе народне одбране и производње наоружања и војне опреме.

Одредбом члана 283. тачка 2. Устава СФРЈ утврћено је право Скуп-штине СФРЈ да доноси савезне законе, друге прописе и опште акте, а одред-бом члана 282. став 1. утврћено је да је Скупштина СФРЈ највиши орган власти у оквиру права и дужности федерације.

Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврћено је да су савезни закони и други савезни прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и актима није одрећено да се примењују на ужем подручју.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да оспорени закон није сагласан .с Уставом СФРЈ. Ту оцену Уставни суд засновао је на томе што, по Уставу СФРЈ, само Скупштина СФРЈ, као највиши орган власти у федерацији, може стављати ван снаге законе које је донела и што су, по Уставу СФРЈ, савезни закони обавезни на целој територији СФРЈ, па је тако Закон о економским и другим односима у производњи и промету наоружања и војне опреме обавезан и на подручју Републике Хрватске, пошто тим законом није прописано да се на територији те републике неће примењивати.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ, на сед-ници од 14. јануара 1992. године, донео је

О д л у к у Утврћује се да Закон Републике Хрватске о стављању изван снаге

Закона о економским и другим односима у производњи и промету

* Ова одлука је објављена у Службеном листу СФРЈ", број 25/92 (1У број 161/1-91).

203

наоружања^и војне опреме („Народне новине", бр. 53/91) није у сагласности

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама". Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник

Суда Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Димче Козаров и др Ратко Марковић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О СТАВЉАЊУ ИЗВАН

СНАГЕ ЗАКОНА О ВОЈНИМ ПОМОРСКИМ ЗАСТАВАМА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И

КОМАНДНИМ И РАНГОВНИМ ЗАСТАВАМА*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Закона о стављању изван снаге Закона о војним поморским заставама Социјалистичке Федеративне Репу-блике Југославије и командним и ранговним заставама („Народне новине" -службени лист Републике Хрватске, бр. 53/91).

По мишљењу покретача поступка, оспорени закон Републике Хрватске није у складу с Уставом СФРЈ због тога што се републичким законом не могу стављати ван снаге савезни закони и други савезни прописи који важе на целој територији СФРЈ.

2. Оспореним законом прописано је да се у Републици Хрватској стављају ван снаге Закон о војним поморским заставама Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и командним и ранговним заставама („Службени лист СФРЈ", бр. 22/73) и прописи донесени на основу тог закона

3. Одредбом члана 281. став 1. тачка 6. Устава СФРЈ утврћено је да фе-дерација, преко савезних органа, урећује руковоћење и командовање ору-жаним снагама СФРЈ и остварује врховно командовање оружаним сна?ама

Одредбом члана 283. тачка 2. Устава СФРЈ утврћено је право Скуп-штине СФРЈ да доноси савезне законе, друге прописе и опште акте, а одред-бом члана 282. став 1. да је Скупштина СФРЈ највиши орган власти у оквиру права и дужности федерације.

Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврћено је да су савезни закони и други савезни прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и актима није одрећено да се примењују на ужем подручју.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да оспорени закон није сагласан с Уставом СФРЈ Ту опену Уставни суд засновао је на томе што, према Уставу СФРЈ, само Ск4штина СФРЈ, као највиши орган власти у федерацији, може стављати ван снаге законе које донесе и што су, по Уставу СФРЈ, савезни закони обавезни на целој територији СФРЈ. Према томе, Закон о војним поморским заставама

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 25/92 (1У број 162/1-91).

204

СФРЈ и командним и ранговним заставама обавезан је и на територији Републике Хрватске, пошто тим законом није прописано да се неће примењивати на подручју те републике.

4. Усталши суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ, на сед-ници од 14. јануара 1992. године, донео је

О д л у к у Утврћује се да Закон Републике Хрватске о стављању изван снаге За-

кона о војним поморским заставама Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и командним и ранговним заставама („Народне новине" - слу-жбени лист Републике Хрватске, бр. 53/91) није у сагласности с Уставом СФРЈ.

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама". Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник

Суда Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Димче Козаров и др Ратко Марковић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О СТАВЉАЊУ ИЗВАН

СНАГЕ ЗАКОНА О ВОЈНИМ ШКОЛАМА И ЗНАНСТВЕНО ИСТРАЖИВАЧКИМ УСТАНОВАМА ЈУГОСЛАВЕНСКЕ НАРОДНЕ

АРМИЈЕ*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Закона о стављању изван снаге Закона о војним школама и знанствено-истраживачким установама Југо-славенске народне армије („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 53/91).

По мишљењу покретача поступка, оспорени закон Републике Хрватске није у складу с Уставом СФРЈ због тога што се републичким законом не могу стављати ван снаге савезни закони и други савезни прописи који важе на целој територији СФРЈ.

2. Оспореним законом прописано је да се у Републици Хрватској ставља ван снаге Закон о војним школама и научно-истраживачким устано-вама ЈНА („Службени лист СФРЈ", бр. 53/84) и прописи донесени на основу тог закона.

3. Одредбом члана 281. став 1. тачка 6. Устава СФРЈ утврћено је да федерација, преко савезних органа, утврћује и обезбећује војно школство и научно-истраживачки рад за потребе оружаних снага.

Одредбом члана 283. тачка 2. Устава СФРЈ утврћено је право Скуп-штине СФРЈ да доноси савезне законе, друге прописе и опште акте, а одред-бом члана 282. став 1. - да је Скупштина СФРЈ највиши орган овласти у оквиру права и дужности федерације.

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 25/92 (1У број 163/1-91).

205

Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврћено је да су савезни закони и други савезни прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и актима није одрећено да се примењују на ужем подручју.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да оспорени закон није сагласан с Уставом СФРЈ. Ту оцену Уставни суд засновао је на томе што, по Уставу СФРЈ, само Скупштина СФРЈ, као највиши орган власти у федерацији, може стављати ван снаге законе које је она донела, и што су, по Уставу СФРЈ, савезни закони обавезни на целој територији СФРЈ. Према томе, Закон о војним школама и научно-истраживачким установама Југословенске народне армије обавезан је и на територији Републике Хрватске, пошто тим законом није прописано да се на територији те републике неће примењивати.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ, на сед-ници од 14. јануара 1992. године, донео је

О д л у к у Утврћује се да Закон Републике Хрватске о стављању изван снаге

Закона о војним школама и знанствено-истраживачким установама Југо-славенске народне армије („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 53/91) није у сагласности с Уставом СФРЈ.

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама". Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник

Суда Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски" др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Димче Козаров и др Ратко Марковић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О СТАВЉАЊУ ИЗВАН СНАГЕ ЗАКОНА О ВОЈНИМ СУДОВИМА И ЗАКОНА О ВОЈНОМ

ТУЖИЛАШТВУ*

1. Савезно изршно веће покренуло је пред Уставним судом Југославије поступак за оцењивање уставности Закона о стављању изван снаге Закона о војним судовима и Закона о војном тужилаштву („Народне новине" -службени лист Републике Хрватске, бр. 53/91).

По мишљењу покретача поступка, оспорени закон Републике Хрватске није у складу с Уставом СФРЈ због тога што се републичким законом не могу стављати ван снаге савезни закони и други савезни прописи који важе на целој територији СФРЈ.

2. Оспореним законом прописано је да се у Републици Хрватској стављају ван снаге Закон о војним судовима („Службени лист СФРЈ", бр.

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 25/92 (1У број 168/1-91).

206

4/77 и 13/82) и Закон о војном тужилаштву („Службени лист СФРЈ", бр. 4/77),каоипрописидонесенинаосновутихзакона.У Р

3. Одредбом члана 281. став 1. тачка 6. Устава СФРЈ утврћено је да федерација, преко савезних органа, урећује и организује војне судове и војно т^илаштво. Ј

Одредбом члана 283. тачка 2. Устава СФРЈ утврћено је право Скупш-тине СФРРЈ ца доноси савезне законе, друге пропи^ ^оппгк акте, а од^п-бом члана 282. став 1. да је Скупштина СФРЈ највиши орган власти у оквиру праваидужностифедерације Н "

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оцснио је да оспорени закон ни1е сагласан с Уставом СФРЈ. Ту оцену Уставни суд засновао је на томе што, према Уставу СФРЈ, само Скупштина СФРЈ, као^највиши Јрган власти у Ју^ославији, "може ставити »I снаге законе које донесе и што су, према одредби члана 270. Устава СФРЈ, савезни закони обавезни на целој територији СФРЈ. Према томе, Закон о војним судовима и Закон о војном тужилаштву обавезни су и на територији Репуб-лшсе Хрватске, пошто тим законима није прописано да се натомподручју

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ, на сед-ници од 14. јануара 1992. године, донео је

О д л у к у

Утврћује се да Закон о стављању изван снаге Закона о војним судовима

б л Г х Т а ^ Л И С Т Р С П У -, у ж б ° ^ ^ ^

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Суда Ми^ованУузапић и судије ^Хрвоје ^ачић, др Сл^бодаи /лагСјевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Димче КозаровидрРаткоМарковић. Р Р

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О ПРЕУЗИМАЊУ

САВЕЗНИХ ЗАКОНА ИЗ ОБЛАСТИ УНУТАРЊИХ ПОСЛОВА КОЈИ СЕ У РЕПУБЛИЦИ ХРВАТСКОЈ ПРИМЈЕЊУЈУ КАО РЕПУБЛИЧКИ

ПРОПИСИ*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставнооти Закона о преузимању савезних закона из области унутарњих послова који се у Републици Хрватској

Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 25/92 (1У број 207/1-91).

207

примјењују. као републички прописи („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 53/91).

По мишљењу покретача поступка, оспорени закон није у сагласности са одредбама члана 281. и Амандмана XXXIX на Устав СФРЈ, као ни са одредбама члана 270. Устава СФРЈ.

2. Законом о преузимању савезних закона из области унутарњих послова који се у Републици Хрватској примјењују као републички прописи преузето је шест савезних закона, и то: Закон о основама система државне безбедностИ, Закон о прелажењу државне границе и кретању у граничном појасу, Закон о кретању и боравку странаца, Закон о основама безбедности саобраћаја на путевима, Закон о промету експлозивних материја и Закон о превозу опасних материја. Наведени закони, осим одредаба наведених у оспореном закону, преузимају се и примењују у Републици Хрватској као републички прописи. Преузимају се и савезни прописи за извршење наведених савезних закона, под условом да су у сагласности са Уставом Републике Хрватске и оспореним републичким законом, а овлашћења савезних органа за извршење савезних закона и других савезних прописа преузимају се од републичких органа.

3. Одредбама члана 281. став 1. тач. 8,10. и 11. Устава СФРЈ и подтачка 13. тачка 1. Амандмана XXXIX на Устав СФРЈ утврћено је да федерација, преко савезних органа, урећује основе система безбедности, режим преласка преко државне границе, положај, боравак и заштиту странаца у Југославији, промет и превоз експлозива и радиоактивних и других опасних материја и њихово одлагање, превоз запаљивих течности и гасова и основе безбедности саобраћаја на путевима.

Одредбом члана 283. став 1. тачка 2. Устава СФРЈ утврћено је да Скупштина СФРЈ доноси савезне законе и друге прописе и опште акте.

Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврћено је да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и општим актима није одрећено да се они примењују на ужем подручју.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да Закон о преузимању савезних закона из области унутарњих послова који се у Републици Хрватској примјењују као републички прописи није сагласан с Уставом СФРЈ. Ову оцену Уставни суд Југославије засновао је на томе што из наведених одредаба Устава СФРЈ произилази да Репу-блика Хрватска нема право да преузима и урећује друштвене односе из оквира права и дужности федерације; што измену и допуну савезних закона из области унутрашњих послова може да врши само Скупштина СФРЈ, која је тај савезни закон донела; што је доношењем оспореног закона Републике Хрватске нарушен уставни принцип о важењу савезних закона и других про-писа и општих аката савезних органа на целој територији СФРЈ.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и члана 35. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 15. јануара 1992.године,донеоје

208

О д л у к у Утврђује се да Закон о преузимању савезних закона из области уну-

трашњих послова који се у Републици Хрватској примењују као републички прописи („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 53/91) није сагласан с Уставом СФРЈ.

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама" -службени лист Републике Хрватске.

Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник Суда Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Димче Козаров и Вељко Марковић

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О ПРЕУЗИМАЊУ

ЗАКОНА О ОПЋЕМ УПРАВНОМ ПОСТУПКУ У РЕПУБЛИЦИ ХРВАТСКОЈ*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Закона о преузимању Закона о опћем управном поступку у Републици Хрватској („Народне новине", бр. 53/91).

Покретач поступка сматра да оспорени републички закон није у са-гласности с Уставом СФРЈ због тога што Република Хрватска нема право да урећује односе који су уређени оспореним законом, већ је право и дужност федерације да, преко савезних органа, урећује те односе.

2. Оспореним републичким законом прописано је да се савезни Закон о општем управном поступку преузима као закон Републике Хрватске, измењене су поједине одредбе савезног закона којима је утврђена надлежност одређених органа федерације, прописано је да се поједине одредбе савезног закона стављају ван снаге.

3. Одредбом члана 281. став 1. тачка 12. Устава СФРЈ утврђено је да федерација, преко савезних органа, уређује општи управни поступак.

Одредбом члана 283. став 2. Устава СФРЈ утврђено је да Скупштина СФРЈ доноси савезне законе и друге прописе и опште акте.

Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврђено је да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и општим актима није одређено да се примењују на ужем подручју.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да оспорени републички закон није у сагласности с Уставом СФРЈ. Ту оцену Уставни суд Југославије засновао је на томе што из наведених одредаба Устава СФРЈ произилази да Република Хрватска нема право да преузима и уређује друштвене односе из оквира права и дужности феде-

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 25/92 (1У број 212/1-91).

14 209

рације; што измене и допуне савезног Закона о општем управном поступку може да врши само Скупштина СФРЈ, која је тај савезни закон и донела; што је доношењем оспореног закона Републике Хрватске нарушен уставни принцип о важењу савезних закона и других прописа и општих аката савезних органа на целој територији СФРЈ.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и чл. 35. и 36. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 15. јануара 1992.године,донеоје

О д л у к у Утврђује се да Закон о преузимању Закона о опћем управном поступку

у Републици Хрватској („Народне новине", бр. 53/91) није у сагласности с Уставом СФРЈ.

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама". Уставни суд Југославије донео је ову одлуку у саставу: председник Суда

Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Димче Козаров и Вељко Марковић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О ПРЕУЗИМАЊУ

ЗАКОНА О ПРИВРЕДНИМ ПРИЈЕСТУПИМА 1. Савезно извршно веће и Савезни јавни тужилац покренули су пред

Уставним судом Југославије поступак за оцењивање уставности Закона о преузимању Закона о привредним пријеступима („Народне новине" -службени лист Републике Хрватске, бр. 53/91).

Подносиоци предлога сматрају да оспорени републички закон није у сагласности с Уставом СФРЈ због тога што Република Хрватска нема право да уређује односе који су уређени оспореним законом, већ је право и дужност федерације да, преко савезних органа, уређује те односе.

2. Оспореним републичким законом прописано је да се као закон Републике Хрватске преузима савезни Закон о привредним преступима („Службени лист СФРЈ", бр. 4/77,14/85, 74/87, 57/89 и 3/90), као и измењене поједине одредбе савезног закона којима је утврђена надлежност одређених органа федерације.

3. Одредбом члана 281. став 1. тачка 12. Устава СФРЈ утврђено је да федерација, преко савезних органа, уређује опште услове и начела за изри-цање санкција за привредне преступе, систем санкција, услове за гашење санкција и поступак у коме се утврђује одговорност и изричу санкције.

Одредбом члана 283. став 2. Устава СФРЈ утврђено је да Скупштина СФРЈ доноси савезне законе и друге прописе и опште акте.

*Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 25/92 (1У број 213/1-91 и 213/2-91).

210

Опоепбом члана 270. Устава СФРЈ утврђено је да су савезни закони и ППУГИ тописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и општим актима није одређено да се примењују на ужем П ° Д Р Уставни СУП Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оиениоТе па оспорени републички закон није у сагласности с Уставом СФРЈ. ТУ опену Уставни суд Југославије засновао је на томе што из наведених опоепаба Устава СФРЈ произлази да Република Хрватска нема право да ппе^има и уређује друштвене односе из оквира права и дужности фе-пеоапше- што измене и допуне савезног Закона о привредним преступима може павоши само Скупштина СФРЈ, која је тај савезни закон и донела, и што Је поношењем оспореног закона Републике Хрватске нарушен уставни принцип о важењу савезних закона и других прописа и општих аката

36. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 15. јануара 1992. године, донео је

О д л у к у Утвоћује се па Закон о преузимању Закона о привредним пријеступима

( Наоопне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 53/91) није у сагласности с Уставом СФРЈ.

ОПЛУКУ објавити у „Службеном лисгу СФРЈ" и „Народним новинама" -службеном листу Републике Хрватске.

Уставни суд Југославије донео је ову одлуку у саставу: председник Уставног суда Југославије Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др сТобопТн Благојевић мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бра-нислав Ивановић, Димче Козаров и Вељко Марковић.

ОДЛУКА О ОПЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ

0 ПРЕУЗИМАЊУ ЗАКОНА О УПРАВНИМ СПОРОВИМА

1 Савезно извошно веће и Савезни јавни тужилац покренули су пред Уставним судом Југославије поступак за оцењивање уставности Закона о поеу^имању Закона о управним споровима („Народне новине", бр. 53/91).

Покоетачи поступка сматрају да оспорени републички закон није у сагласности с Уставом СФРЈ због тога што Република Хрватска нема право па уоећује односе кош су уређени оспореним законом, већ је право и дужност федерације да, преко савезних органа, уређује те односе.

2 Оспооеним републичким законом прописано је да се Закон о управним споровима („Службени лист СФРЈ", бр. 4/77 и 36/77) преузима као

*Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 25/92 (1У број 214/1-91 и 214/2-91).

211 14*

закон Републике Хрватске и да се поједине одредбе тог савезног закона мењају, односно стављају ван снаге.

3. Одредбом члана 281. став 1. тачка 12. Устава СФРЈ утврђено је да федерација, преко савезних органа, уређује општи управни поступак, као и кривични поступак и друге судске поступке.

Одредбом члана 283. став 2. Устава СФРЈ утврђено је да Скупштина СФРЈ доноси савезне законе и друге прописе и опште акте.

Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврђено је да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и општим актима није одређено да се примењују на ужем подручју.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да оспорени републички закон није у сагласности с Уставом СФРЈ. Ту оцену Уставни суд Југославије засновао је на томе што из наведених одредаба Устава СФРЈ произлази да Република Хрватска нема право да преузима и уређује друштвене односе из оквира права и дужности фе-дерације: што измене и допуне савезног Закона о управним споровима може да врши само Скугаптина СФРЈ, која је тај савезни закон и донела; што је доношењем оспореног закона Републике Хрватске нарушен уставни прин-цип о важењу савезних закона и других прописа и општих аката савезних органа на целој територији СФРЈ.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и чл. 35. и 36. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 15. јануара 1992.године,донеоје

О д л у к у Утврђује се да Закон о преузимању Закона о управним споровима

(„Народне новине", бр. 53/91) није у сагласности с Уставом СФРЈ. Одлуку објавити у„Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама". Уставни суд Југославије донео је ову одлуку у саставу: председник

Уставног суда Милован Бузаџић и судије: Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Димче Козаров и Вељко Марковић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О ПРЕУЗИМАЊУ

ЗАКОНА О ОБЛИГАЦИОНИМ ОДНОСИМА* 1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-

славије поступак за оцењивање уставности Закона о преузимању Закона о облигационим односима („Народне новине", бр. 53/91).

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 25/92 (1У број 211/9-91).

212

Покретач поступка сматра да оспорени закон није сагласан са Уставом СФРЈ због тога што Република Хрватска нема право да урећује односе који су урећени оспореним законом, већ је право и дужност федерације да, преко савезних органа, урећује те односе.

2. Оспореним законом прописано је да се савезни Закон о облига-ционим односима („Службени лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89) преузима као закон Републике Хрватске. Одредбом члана 3. оспореног закона одрећене одредбе савезног закона стављају се ван снаге; одредбама члана 25. тог закона савезни прописи донесени за извршавање савезног закона преузимају се и примењују као републички прописи док се репу-бличким прописима не одреди друкчије, чланом 26. оспореног закона овлашћења савезних органа која се односе на извршавање и примену оспореног закона преносе се на републичке органе.

3. Одредбом члана 281. став 1. тачка 4. Устава СФРЈ утврћено је ла федерација, преко савезних органа, урећује основе облигационих односа (општи део облигација) и уговорне и друге облигационе односе у области промета робе и услуга.

Одредбом члана 283. став 2. Устава СФРЈ утврћено је да Скупштина СФРЈ доноси савезне законе и друге прописе и опште акте.

Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврћено је да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ ако тим прописима и општим актима није одрећено да се примењују на ужем ПОДруЧЈу. V ЈЈЈ У

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ оценио је да оспорени републички закон није у сагласности са Уставом СФРЈ. Ту оцену Уставни суд Југославије засновао је на томе што из наведених одредаба Устава СФРЈ произлази да Република Хрватска нема право да преузима и урећује друштвене односе из оквира права и дужности федерације; што измене и допуне савезног Закона о облигационим одно-сима (општи део облигација) може да врши само Скупштина СФРЈ која је тај савезни закон и донела; што је доношењем оспореног закона Републике Хрватске нарушен уставни принцип о важењу савезних закона и других про-писа и огаптих аката савезних органа на целој територији СФРЈ.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и чл 35 и 36. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 15 јануаоа 1992.године,донеоје

О д л у к у Утврћује се да Закон о преузимању Закона о облигационим односима

(„Народне новине", бр. 53/91) није сагласан са Уставом СФРЈ. Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама". Уставни суд Југославије донео је ову одлуку у саставу: председник

Уставног суда Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић,ДимчеКозаровиВељкоМарковић

213

ОДЛУКА О ОПЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О ПРЕУЗИМАЊУ џ

ЗАКОНА О ОСНОВНИМ ВЛАСНИЧКОПРАВНИМ ОДНОСИМА

1 Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славше поступак за оцењивање уставности Закона о преузимању Закона о основним власничкоправним односима („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, број 53/91).

По мишљењу покретача поступка, оспорени закон није сагласан са одредбама члана 281. став 1. тачка 4. и чланом 270. Устава СФРЈ.

2 Законом о преузимању Закона о основним власничкоправним одно-сима поеузима се Закон о основним својинскоправним односима („Слу-жбени лист СФРЈ", бр. 6/80 и 36/90), као републички закон. Поред тога оспореним законом ставља се ван снаге један број одредаба преузетог савезног закона а врше се и одрећене измене и допуне одредаба преузетог савезног закона. Оспореним законом се, такоће, прописује да овлашћења савезних органа за извршавање и примену преузетог савезног закона, постају овлашћења републичких органа.

3 Одредбом члана 281. став 1. тачка 4. Устава СФРЈ утврћено је да федерација, преко савезних органа, урећује основне својинско-правне односе.

Одредбом члана 283. став 1. тачка 2. Устава СФРЈ утврћено је да Ску-пштина СФРЈ доноси савезне законе и друге прописе и опште акте.

Одредбом члана 270. Устава СФРЈ, утврћено је да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и огаптим актима није одрећено да се они примењују на ужем подручју.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да Закон о преузимању Закона о основним власничкоправним опносима нше сагласан са Уставом СФРЈ. Ову оцену Уставни суд Југославије засновао је на томе што из наведених одредаба Устава СФРЈ произлази да федерацша урећује основне својинско-правне односе; што измену и допуну савезног Закона о својинско-правним односима може да врши само Скупш-тина СФРЈ која је тај савезни закон донела, и што је доношењем оспореног закона Републике Хрватске нарушен уставни принцип о важењу савезних закона и других прописа и општих аката савезних органа на целој територији СФРЈ.

4 Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и члана 35. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 15. јануара 1992. године.донеоје

О д л у к у Утвоћује се да Закон о преузимању Закона о основним власничко-

правним односима („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, број 53/91) није сагласан са Уставом СФРЈ.

' Уставни суд Југославије 1У број 204/1-91.

214

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и у „Народним новинама" - службеном листу Републике Хрватске.

Ову одлуку донео је Уставни суд Југославије у саставу: председник Уставног суда Милован Бузаџић, и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Пјетер Коља, Димче Козаров, др Ратко Марковић и Вељко Марковић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О ПРЕУЗИМАЊУ

ЗАКОНА О РЈЕШАВАЊУ СУКОБА ЗАКОНА И СУКОБА НАДЛЕЖНОСТИ У ИЗВРШЕЊУ КАЗНЕНИХ САНКЦИЈА*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Закона о преузимању Закона о рјешавању сукоба закона и сукоба надлежности у извршењу казнених санкција („Народне новине", бр. 53/91).

По мишљењу покретача поступка оспорени закон није сагласан са одредбом подтачке 19. тачка 1. Амандмана XXXIX на Устав СФРЈ, којом се урећује решавање сукоба закона и сукоба надлежности у извршењу казнених санкција, као ни са одредбом члана 270. Устава СФРЈ.

2. Законом о преузимању Закона о рјешавању сукоба закона и сукоба надлежности у извршењу казнених санкција прописано је да Република Хрватска у целости преузима Закон о решавању сукоба закона и сукоба надлежности у извршењу кривичних санкција („Службени лист СФРЈ", бр. 13/83), као републички закон.

3. Одредбом подтачке 19. тачка 1. Амандмана XXXIX на Устав СФРЈ утврћено је да федерација, преко савезних органа, урећује решавање сукоба републичких закона, односно покрајинских закона са законима других република (колизионе норме) и сукоба надлежности измећу републичких, односно покрајинских органа са територија разних република.

Одредбом члана 283. став 1. тачка 2. Устава СФРЈ утврћено је да Скупштина СФРЈ доноси савезне законе и друге прописе и опште акте.

Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврћено је да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и огаптим актима није одрећено да се они примењују на ужем подручју.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да Закон о преузимању Закона о рјешавању сукоба закона и сукоба надлежности у извршењу казнених санкција није сагласан с Уставом СФРЈ. Ову оцену Уставни суд Југославије засновао је на томе што из наведених одредаба Устава СФРЈ произлази да Република Хрватска нема право да преузима и урећује друштвене односе из оквира права и дужности

' Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 25/92 (1У број 205/1-91).

215

федерације; што измену и допуну савезног Закона о решавању сукоба закона и сукоба надлежности у извршењу кривичних санкција може да врши само Скупштина СФРЈ, која је тај савезни закон и донела; што је доношењем оспореног закона Републике Хрватске нарушен уставни прин-цип о важењу савезних закона и других прописа и општих аката савезних органа на целој територији СФРЈ.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и члана 35. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 15. јануара 1992.године,донеоје

О д л у к у Утврђује се да Закон о преузимању Закона о рјешавању сукоба закона

и сукоба надлежности у извршењу казнених санкција („Народне новине", бр. Ј " Ј Г Ј Ј \ " * »

53/91) није сагласан с Уставом СФРЈ. Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама". Уставни суд Југославије донео је ову одлуку у саставу: председник

Уставног суда Милован Бузаџић, и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Димче Козаров и Вељко Марковић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О ПРЕУЗИМАЊУ

ЗАКОНА О РЈЕШАВАЊУ СУКОБА ЗАКОНА И НАДЛЕЖНОСТИ У СТАТУСНИМ, ПОРОДИЧНИМ И НАСЉЕДНИМ ОДНОСИМА*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Закона о преузимању Закона о рјешавању сукоба закона и надлежности у статусним, породичним и насљед-ним односима („Народне новине", бр. 53/91).

Покретач поступка сматра да оспорени републички закон није у сагла-сности с Уставом СФРЈ због тога што Република Хрватска нема право да урећује односе који су уређени оспореним законом, већ је право и дужност федерације да, преко савезних органа, уређује те односе.

2. Оспореним републичким законом прописано је да се Закон о решавању сукоба закона и надлежности у статусним, породичним и наслед-ним односима („Службени лист СФРЈ", бр. 9/79 и 20/90) преузима као закон Републике Хрватске, а поједине одредбе су измењене или су стављене ван снаге.

3. Одредбом тачке 1. подтачка 19. Амандмана XXXIX на Устав СФРЈ утврђено је да федерација, преко савезних органа, уређује решавање сукоба републичких закона, односно покрајинских закона са законима других република и сукоба надлежности између републичких, односно покрајин-

' Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ" број 25/92 (1У број 210/1-91).

216

ских органа са територије разних република, као и да уређује решавање сукоба закона са прописима других земаља (члан 281. став 1. тачка 15. Устава СФРЈ).

Одредбом члана 283. став 2. Устава СФРЈ утврђено је да Скупштина СФРЈ доноси савезне законе и друге прописе и опште акте.

Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврђено је да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и општим актима није одређено да се примењују на ужем подручју.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да оспорени републички закон није у сагласности с Уставом СФРЈ. Ту оцену Уставни суд Југославије засновао је на томе што из наведених одредаба Устава СФРЈ произлази да Република Хрватска нема право да преузима и уређује друштвене односе из оквира права и дужности феде-рације; што измене и допуне савезног Закона о решавању сукоба закона и надлежности у статусним, породичним и наследним односима може да врши само Скупштина СФРЈ, која је тај савезни закон и донела; што је доношењем оспореног закона Републике Хрватске нарушен уставни прин-цип о важењу савезних закона и других прописа и општих аката савезних органа на целој територији СФРЈ.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и чл. 35. и 36. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 15. јануара 1992. године, донеоје

О д л у к у

Утврђује се да Закон о преузимању Закона о рјешавању сукоба закона и надлежности у статусним, породичним и насљедним односима („Народне новине", бр. 53/91) није у сагласности с Уставом СФРЈ.

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и Народним новинама". Уставни суд Југославије донео је ову одлуку у саставу: председник

Уставног суда Милован Бузаџић, и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ива-новић, Димче Козаров и Вељко Марковић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О ПРЕУЗИМАЊУ

ЗАКОНА О РЈЕШАВАЊУ СУКОБА ЗАКОНА С ПРОПИСИМА ДРУГИХ ЗЕМАЉА У ОДРЕЂЕНИМ ОДНОСИМА*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Закона о преузимању Закона о рјешавању сукоба закона с прописима других земаља у одређеним односима („Народне новине", бр. 53/91).

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 25/92 (1У број 203/1-91).

217

По мишљењу покретача поступка, оспорени закон није сагласан са одредбама чл. 270. и 281. Устава СФРЈ којима је утврђено да федерација, преко савезних органа, уређује решавање сукоба закона са прописима других земаља и да су савезни закони обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим законима није одређено да се они примењују на ужем подручју.

2. Законом о преузимању Закона о рјешавању сукоба закона с про-писима других земаља у одређеним односима преузима се Закон о решавању сукоба закона с прописима других земаља у одређеним односима („Службени лист СФРЈ", бр. 43/82 и 72/82) као републички закон, овлашћења савезних органа за извршење и примену наведеног савезног закона преузимају се као овлашћења органа Републике Хрватске, а извршено је и мењање појединих одредаба савезног закона који се преузима као републички закон.

3. Одредбом члана 281. став 1. тачка 15. Устава СФРЈ утврђено је да федерација, преко савезних органа, уређује решавање сукоба закона са про-писима других земаља.

Одредбом члана 283. став 1. тачка 2. Устава СФРЈ утврђено је да Скупштина СФРЈ доноси савезне законе и друге прописе и опште акте.

Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврђено је да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и општим актима није одређено да се они примењују на ужем подручју.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да Закон о преузимању Закона о рјешавању сукоба закона с про-писима других земаља у одређеним односима није сагласан са Уставом СФРЈ. Ову оцену Уставни суд Југославије засновао је на томе што из наведених одредаба Устава СФРЈ произлази да Република Хрватска нема право да преузима и уређује друштвене односе из оквира права и дужности федерације; што измену и допуну савезног Закона о решавању сукоба закона с прописима других земаља у одређеним односима може да врши само Скупштина СФРЈ, која је тај савезни закон и донела; што је доношењем оспореног закона Републике Хрватске нарушен уставни прин-цип о важењу савезних закона и других прописа и општих аката савезних органа на целој територији СФРЈ.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и члана 35. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 15. јануара 1992.године,донеоје

О д л у к у

Утврђује се да Закон о преузимању Закона о рјешавању сукоба закона с прописима других земаља у одређеним односима („Народне новине", бр. 53/91) није сагласан са Уставом СФРЈ.

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама".

218

Уставни суд Југославије донео је ову одлуку у саставу: председник Уставног суда Милован Бузаџић, и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Димче Козаров и Вељко Марковић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О ПРЕУЗИМАЊУ

ЗАКОНА О ЛЕГАЛИЗАЦИЈИ ИСПРАВА У МЕЂУНАРОДНОМ ПРОМЕТУ*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Закона о преузимању Закона о легализацији исправа у мећународном промету („Народне новине", бр. 53/91).

По мишљењу покретача поступка, оспорени закон није сагласан с чла-ном 281. Устава СФРЈ, којим су утврћени права и дужности које федерација врши преко савезних органа и с чланом 270. Устава СФРЈ, којим је утврћено да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој тери-торији СФРЈ, ако тим прописима и актима није одрећено да се примењују на ужем подручју.

2. Законом о преузимању Закона о легализацији исправа у мећународ-ном промету преузима се Закон о легализацији исправа у мећународном промету („Службени лист СФРЈ", бр. 6/73) као републички закон.

3. Одредбом члана 281. тачка 7. Устава СФРЈ утврђено је да фе-дерација, поред осталог, уређује остваривање међународних односа и обезбеђује извршавање међународних обавеза СФРЈ, а одредбом члана 270. Устава СФРЈ - да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и актима није одређено да се примењују на ужем подручју.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да Закон о преузимању Закона о легализацији исправа у међуна-родном промету није сагласан с Уставом СФРЈ. Ту оцену Уставни суд Југо-славије је засновао на томе што из наведених одредаба Устава СФРЈ произлази да Република Хрватска нема право да преузима и уређује друштвене односе из оквира права и дужности федерације и што је доношењем оспореног закона Републике Хрватске нарушен уставни прин-цип о важењу савезних закона и других прописа и огаптих аката савезних органа на целој територији СФРЈ.

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 25/92 (1У број 206/1 -91).

219

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и члана 35. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 15. јануара 1992.године,донеоје

О д л у к у

Утврћује се да Закон о преузимању Закона о легализациш исправа V мећународном промету („Народне новине", бр. 53/91) није сагласан с УставомСФРЈ.

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама" Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник

Уставног суда Милован Бузаџић, и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Димче Козаров и Вељко Марковић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О ПРЕУЗИМАЊУ

САВЕЗНИХ ЗАКОНА У ОБЛАСТИ ПОМОРСКЕ И УНУТАРЊЕ ПЛОВИДБЕ КОЈИ СЕ У РЕПУБЛИЦИ ХРВАТСКОЈ ПРИМЈЕЊУЈУ

КАО РЕПУБЛИЧКИ ЗАКОНИ*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Закона о преузимању савезних закона у области поморске и унутарње пловидбе који се у Републици Хрватској примјењују као републички закони („Народне новине" - службени листРепубликеХрватске.бр. 53/91).

По мишљењу покретача поступка, оспорени закон није сагласан с Уставом СФРЈ због тога што се тим законом савезни закони и прописи за њихово извршавање преузимају као републички прописи, а овлашћења савезних органа у њиховој примени и извршавању претварају у овлашћења републичких органа.

2. Оспореним законом о преузимању савезних закона у области помор-ске и унутарње пловидбе који се у Републици Хрватској примјењују као републички закони, прописано је, да се као републички закони преузимају и примењују: Закон о поморској и унутарњој пловидби („Службени лист СФРЈ", бр. 22/77, 13/82, 30/85, 30/89 и 29/90), Закон о Југословенском реги-стру бродова („Службени лист СФРЈ", бр. 6/89), Закон о Установи за одржавање поморских пловних путова („Службени лист СФРЈ" бр 50/74 17/81 и 46/88) и Закон о обалном мору и епиконтиненталном појасу Соција-листичке Федеративне Републике Југославије („Службени лист СФРЈ" бо 49/87 и 57/89); да се стављају ван снаге поједине одредбе тих савезних закошг

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 25/92 (1У број 188/1-91).

220

па се као републички прописи примењују савезни прописи донесени за извршавање наведених савезних закона; да се овлашћује Влада Републике Хрватске да својом уредбом уреди питања која се односе на разграничење територијалног мора и епиконтиненталног појаса, назива правног статуса и начина управљања у Регистру бродова и установи за одржавање поморских пловних путева и да овлашћења савезних органа за извршење и примену наведених савезних закона постају овлашћења републичких органа.

3 Одредбом члана 281. став 1. тачка 11. Устава СФРЈ утврћено је да Љедерацша преко савезних органа, урећује и обезбећује безбедност ваздушне пловидбе и основе безбедности у осталим областима саобраћаја, као и питања која се односе на пловне путеве на водама на којима важи мећународни или мећудржавни режим пловидбе.

Одредбом члана 283. став 1. тачка 2. Устава СФРЈ утврћено је да Скупштина СФРЈ доноси савезне законе и друге прописе и опште акте.

Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврћено је да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и актима није одрећено да се примењују на ужем подручју.

Уставни суд Југославије оценио је да оспорени републички закон није у сагласности с Уставом СФРЈ. Ову оцену Уставни суд заснива на томе да, према наведеним одредбама Устава СФРЈ, Република Хрватска нема право да

преузима и урећује друштвене односе из оквира права и дужности фе-дерације- да измене и допуне наведених савезних закона може вршити само Скупштина СФРЈ и да је доношењем оспореног закона Републике Хрватске нарушен уставни принцип о важењу савезних закона и других прописа и општих аката савезних органа на целој територији СФРЈ.

4 Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и чл. 35. и 36 Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 15. јануара 1992.године,донеоје

О д л у к у

Утврћује се да Закон о преузимању савезних закона у областима поморске и унутарње пловидбе који се у Републици Хрватској примјењују као републички закони („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 53/91) није сагласан с Уставом СФРЈ.

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама" -службеном листу Републике Хрватске.

Ову одлуку Уставни суд је донео у саставу: председник Уставног суда Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Пјетер Коља, Димче Козаров, др Ратко Марковић и Вељко Марковић.

221

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О ПРЕУЗИМАЊУ

САВЕЗНИХ ЗАКОНА ИЗ ОБЛАСТИ ПРОМЕТА И ВЕЗА КОЈИ СЕ У РЕПУБЛИЦИ ХРВАТСКОЈ ПРИМЈЕЊУЈУ КАО РЕПУБЛИЧКИ

ЗАКОНИ*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Закона о преузимању савезних закона из области промета и веза који се у Републици Хрватској примјењују као републички закони („Народне новине", бр. 53/91).

По мишљењу покретача поступка, оспорени закон није сагласан с Уставом СФРЈ због тога што се тим законом савезни закони и прописи за њихово извршавање преузимају као републички прописи, а овлашћења савезних органа у њиховој примени и извршавању претварају у овлашћења републичких органа.

2. Оспореним законом прописано је да се у Републици Хрватској преу-зимају и примењују као републички закони: Закон о основама сигурности у железничком промету („Службени лист СФРЈ", бр. 26/91), Закон о превозу у железничком промету („Службени лист СФРЈ", бр. 2/74 и 17/90), Закон о систему веза („Службени лист СФРЈ", бр. 41/88 и 80/89), Закон о поштан-ским, телеграфским и телефонским услугама („Службени лист СФРЈ", бр. 2/86), Закон о зрачној пловидби („Службени лист СФРЈ", бр. 45/86, 24/88 и 80/90) и Закон о обавезним и основним материјалноправним односима у зрачној пловидби („Службени лист СФРЈ", бр. 22/77 и 12/85); да се поједине одредбе тих закона стављају ван снаге у Републици Хрватској; да се као републички прописи примењују савезни прописи донесени за извршавање наведених савезних закона; да се Влада Републике Хрватске овлашћује да својом уредбом регулише питања која се односе на знаке државне припад-ности зракоплова и на назив, положај и рад установе за одржавање уну-трашњих пловних путева; да овлашћења и послови Заједнице ЈЖ, Заједнице ПТТ и југословенских радија и телевизије постају овлашћења и послови хрватских организација.

3. Одредбом члана 281. став 1. тачка 11. Устава СФРЈ утврћено је да федерација, преко савезних органа, урећује и обезбећује безбедност ваздушне пловидбе; урећује основе безбедности у осталим областима сао-браћаја; урећује питања система веза која су значајна за безбедност земље и технолошко јединство система веза.

Одредбом члана 283. став 1. тачка 2. Устава СФРЈ утврћено је да Скупштина СФРЈ доноси савезне законе и друге прописе и опште акте.

Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврћено је да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и актима није одрећено да се примењују на ужем подручју.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да оспорени закон није у сагласности с Уставом СФРЈ. Ову оцену Уставни суд засновао је на томе што из наведених одредаба Устава СФРЈ

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 25/92 (1У број 186/1-91).

222

произлази да Република Хрватска нема право да преузима и уређује друштвене односе из оквира права и дужности федерације; што стављање ван снаге појединих одредаба наведених савезних закона може да врши само Скупштина СФРЈ, која је и донела те законе; што је доношењем оспореног закона Републике Хрватске нарушен уставни принцип о важењу савезних закона и других прописа и општих аката савезних органа на целој терито-рији СФРЈ.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и чл. 35. и 36. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 15. јануара 1992.године,донеоје

О д л у к у Утврђује се да Закон о преузимању савезних закона из области

промета и веза који се у Републици Хрватској примјењују као републички закони („Народне новине", бр. 53/91) није сагласан с Уставом СФРЈ.

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама". Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник

Уставног суда Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Пјетер Коља, Димче Козаров, др Ратко Марковић и Вељко Марковић.

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О ПРЕУЗИМАЊУ

ЗАКОНА О ОСНОВАМА РЕЖИМА ВОДА ВАЖНИХ ЗА ДВИЈЕ ИЛИ ВИШЕ РЕПУБЛИКА ОДНОСНО АУТОНОМНИХ ПОКРАЈИНА И О

МЕЂУДРЖАВНИМ ВОДАМА КОЈИ СЕ У РЕПУБЛИЦИ ХРВАТСКОЈ ПРИМЈЕЊУЈЕ КАО РЕПУБЛИЧКИ ЗАКОН*

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Закона о преузимању Закона о основама режима вода важних за двије или више република односно аутономних покрајина и о међудржавним водама који се у Републици Хрватској примјењује као републички закон („Народне новине", бр. 53/91).

По мишљењу покретача поступка, оспорени републички закон није сагласан с Уставом СФРЈ због тога што је тим законом прописано да се Закон о основама режима вода важних за две или више република, односно аутономних покрајина („Службени лист СФРЈ", бр. 2/74 и 24/76) и прописи за његово извршавање преузимају као републички прописи и да овлашћења савезних органа у његовој примени и извршавању постају овлашћења репу-бличких органа.

2. Оспореним законом о преузимању Закона о основама режима вода важних за двије или више република односно аутономних покрајина и о међудржавним водама, који се у Републици Хрватској примјењује као репу-

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 25/92 (1У број 202/1-91).

223

блички закон, прописано је: да се Закон о основама режима вода важних за две или више република, односно аутономних покрајина и о међудржавним водама („Службени лист СФРЈ", бр. 2/74 и 24/76) преузима и примењује у Републици Хрватској као републички закон (члан 1); да се у Републици Хрватској ставља ван снаге одредба члана 20. став 2. закона из члана 1. овог закона (члан 2); да се у закону из члана 1. овог закона, у члану 1. став 5, члану 16. став 1, члану 17, члану 18. ст. 1, 2. и 3, члану 19. став 1, члану 20. став 1, члану 21. став 1, члану 23. став 1, члану 24. став 1, члану 25. став 1. и члану 34. ст. 1, 4, 5, 6. и 8. реч: „Југославија" брише (члан 3); да се савезни прописи донесени за извршење закона из члана 1. овог закона преузимају и примењују у Републици Хрватској као републички прописи ако су у саглас-ности с Уставом Републике Хрватске и овим законом, док се републичким прописима не одреди друкчије (члан 4); да овлашћења савезних органа за извршење и примену савезног закона и прописа за извршење савезног закона постају овлашћења републичких органа и да се овлашћује Влада Републикб Хрватске да својим уредбама урећује питања која су по одред-бама тог савезног закона била у надлежности Савезног извршног већа (чл. 5. и 6).

3. Одредбом Амандмана XXXIX тачка 1. подтачка 14) на Устав СФРЈ утврђено је да федерација, преко савезних органа, уређује режим вода од интереса за целу земљу и међудржавних вода и врши надзор над извршавањем савезних прописа у овојобласти.

Одредбом члана 283. став 1. тачка 2. Устава СФРЈ утврђено је да Скупштина СФРЈ доноси савезне законе и друге прописе и опште акте

Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврђено је да су савезни закони и други прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ, ако тим прописима и актима није одређено да се они примењују на ужем подручју.

Одредбама члана 274. ст. 1. и 2. Устава СФРЈ утврђено је да савезни органи одговарају за извршавање савезних закона и других прописа и општих аката у областима у којима, по одредбама Устава СФРЈ, федерација, преко савезних органа, обезбеђује извршавање савених закона и других про-писа и општих аката, а да органи у републикама и аутономним покрајинама те законе извршавају непосредно, кад је то утврђено савезним законом.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да оспорени закон није у сагласности с Уставом СФРЈ. Ту оцену Уставни суд Југославије засновао је на томе што из наведених одредаба Устава СФРЈ произлази да Република Хрватска нема право да преузима и уређује друштвене односе из оквира права и дужности федерације; што измену и допуну савезног Закона о основама режима вода важних за две или више република, односно аутономних покрајина може да врши само Скуп-штина СФРЈ, која је тај савезни закон и донела; што је доношењем оспореног закона Републике Хрватске нарушен уставни принцип о важењу савезних закона и других прописа и општих аката савезних органа на целој територији СФРЈ.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ и члана 36. Пословника Уставног суда Југославије, на седници одржаној 15. јануара 1992.године,донеоје

224

О д л у к у Утврћује се да Закон о преузимању Закона о основама режима вода

важних за двије или више република односно аутономних покрајина и о мећудржавним водама који се у Републици Хрватској примјењује као репу-блички закон („Народне новине", бр. 53/91) није у сагласности с Уставом СФРЈ.

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и „Народним новинама". Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник

Уставног суда Југославије Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Пјетер Коља, Димче Козаров, др Ратко Марковић и Вељко Марковић.

ОДЈТУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О СТАВЉАЊУ ИЗВАН

СНАГЕ ЗАКОНА О САВЕТУ ЗА НАРОДНУ ОДБРАНУ ПРЕДСЕДНИШТВА СФРГ

1. Савезно извршно веће покренуло је пред Уставним судом Југо-славије поступак за оцењивање уставности Закона о стављању изван снаге Закона о Савету за народну одбрану Председништва СФРЈ („Народне новине", број 53/91).

По мишљењу покретача поступка, оспорени закон Републике Хрватске није у складу са Уставом СФРЈ због тога што се републичким законом не могу стављати ван снаге савезни закони и други савезни прописи који важе на целој територији СФРЈ.

2. Оспореним законом прописано је да се у Републици Хрватској ставља ван снаге Закон о Савету за народну одбрану Председништва СФРЈ („Службени лист СФРЈ", број 50/74).

3. Одредбом члана 281. став 1. тачка 16. Устава СФРЈ утврћено је да федерација, преко савезних органа, урећује и обезбећује организацију, надлежност и начин рада савезних органа, а одредбама члана 331. утврћено је да Председништво СФРЈ има Савет за народну одбрану и да се његов сас-тав, организација и делокруг утврћују савезним законом.

Одредбом члана 283. тачка 2. Устава СФРЈ утврћено је право Скупш-тине СФРЈ да доноси савезне законе, друге прописе и опште акте, а одред-бом члана 282. став 1. утврћено је да је Скупштина СФРЈ највиши орган власти у оквиру права и дужности федерације.

Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврћено је да су савезни закони и други савезни прописи и општи акти обавезни на целој територији СФРЈ ако тим прописима и актима није одрећено да се примењују на ужем подручју.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да оспорени закон није сагласан са Уставом СФРЈ. Ту оцену

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 4/92 (1У број 160/1-91).

15 225

Уставни суд засновао је на томе што, по Уставу СФРЈ, само Скупштина СФРЈ, као највиши орган власти у федерацији, може стављати ван снаге законе које је она донела и што су, по Уставу СФРЈ, савезни закони обавезни на целој територији СФРЈ, па је тако Закон о Савету за народну одбрану Председништва СФРЈ обавезан и на подручју Републике Хрватске, пошто тим законом није прописано да се на територији те републике неће примењивати.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ, на сед-ници од 14. јануара 1992. године, донео је

О д л у к у Утврћује се да Закон Републике Хрватске о стављању изван снаге

Закона о Савету за народну одбрану Председништва СФРЈ („Народне новине", број 53/91) није у сагласности са Уставом СФРЈ.

Одлуку објавити у „Службеном листу СРЈ" и „Народним новинама". Ову одлуку Уставни суд Југославије донео је у саставу: председник

Суда Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, мр Крсте Чаловски, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић, Димче Козаров и др Ратко Марковић.

ОДЈГУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ УСТАВНЕ ДЕКЛАРАЦИЈЕ О

КОСОВУ КАО САМОСТАЛНОЈ И РАВНОПРАВНОЈ ЈЕДИНИЦИ У ОКВИРУ ФЕДЕРАЦИЈЕ (КОНФЕДЕРАЦИЈЕ) ЈУГОСЛАВИЈЕ КАО

РАВНОПРАВНОГ СУБЈЕКТА СА ОСТАЛИМ ЈЕДИНИЦАМА У ФЕДЕРАЦИЈИ (КОНФЕДЕРАЦИЈИ)*

1. Уставни суд Југославије, решењем II У број 87/90 од 21. новембра 1990. године, покренуо је поступак за оцењивање уставности Уставне дек-ларације о Косову као самосталној и равноправној јединици у оквиру фе-дерације (конфедерације) Југославије као равноправног субјекта са осталим јединицама у федерацији (конфедерацији) - („Службени лист САП Косова", бр. 21/90).

2. Одредбом тачке 1. наведене декларације утврћено је да се том декла-рацијом изражава и проглашава изворно уставно опредељење становништва Косова и Скупштине Косова, као акт политичког самоопре-дељења у оквиру Југославије.

Одредбом тачке 2. утврћено је да Скупштина Косова, проглашавајући, са своје стране и са свог нивоа, Косово као равноправну јединицу у Југо-славији, на основу принципа аутентичне демократије о поштовању воље људи и људских и националних колективитета, очекује потврћивање овог

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 37/91 (ГУ број 87/90).

226

свог конститутивног акта у Уставу Југославије, уз пуну подршку југословен-ске и међународне демократске јавности.

Одредбом тачке 3. утврђено је да Скупштина САП Косова, Косово и његов нови уставни положај утврђује као уставно-политичку заједницу и заједнички уставно-политички положај равноправних грађана и национал-ности Косова, у којој се Албанци, као већинско становништво и један од најбројнијих народа у Југославији, исто као и Срби и други народи на Ко-сову, сматрају народом, а не народношћу (националном мањином).

Одредбом тачке 4. утврђено је да, у међувремену, до коначне правне примене ове уставне декларације, Скупштина и органи власти Косова своје односе у уставном уређењу Југославије заснивају на важећем Уставу Југо-славије, а не на Амандманима на Устав СР Србије из 1989. године, при чему се врши и поништавање Одлуке Скупштине Косова од 23. марта 1989. го-дине о давању сагласности на те амандмане.

Одредбом тачке 5. утврђено је да ће Скупштина Косова, до доношења новог Устава Косова, јавно комуницирати под тим називом, означавајући, истовремено, друштвено-политичку заједницу, чији је она орган, само као Косово.

Одредбом тачке 6. утврђено је да Декларација ступа на снагу одмах и да ће се иста објавити у „Службеном листу САП Косова".

3. Одредбама чл. 1. и 2. Устава СФРЈ утврђено је да је СФРЈ савезна држава, као државна заједница добровољно уједињених народа и њихових социјалистичких република, као и социјалистичких аутономних покрајина Војводине и Косова, које су у саставу СР Србије, и да Социјалистичку Фе-. деративну Републику Југославију сачињавају: СР Босна и Херцеговина, СР Македонија, СР Словенија, СР Србија, као и САП Војводина и САП Косово, које су у саставу СР Србије, СР Хрватска и СР Црна Гора.

Одредбом члана 3. Устава СФРЈ утврђено је да је социјалистичка република држава заснована на суверености народа и на власти и самоупра-вљању радничке класе и свих радних људи, и социјалистичка самоуправна демократска заједница радних људи и грађана и равноправних народа и на-родности, а одредбом члана 4. Устава СФРЈ утврђено је да је социјалистичка аутономна покрајина аутономна социјалистичка самоуправна демократска друштвено-политичка заједница, заснована на власти и самоуправљању рад-ничке класе и свих радних људи, у којој радни људи и грађани, народи и на-родности, остварују своја суверена права, а кад је то у заједничком интересу радних људи и грађана, народа и народности Републике, као целине, Уставом СР СрбијеРу?врђено - и у Републици.

Одредбама члана 5. Устава СФРЈ утврђено је да је територија СФРЈ јединствена и да је сачињавају територије социјалистичких република (став 1), да се територија републике не може мењати без пристанка републике, а територија аутономне покрајине - ни без пристанка аутономне покрајине (став 2), да се граница СФРЈ не може мењати без сагласности свих репу-блика и аутономних покрајина (став 3) и да се граница између република може мењати само на основу њиховог споразума, а ако се ради о граници аутономне покрајине - и на основу њене сагласности (став 4).

15* 227

Уставни суд Јутославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да наведена декларација о Косову није у складу са Уставом СФРЈ. Ову оцену Уставни суд заснива на томе што су, према наведеним одредбама Устава СФРЈ, социјалистичке републике државе засноване на суверености народа, а САП Војводина и САП Косово су аутономне друштвено-поли-тичке заједнице у саставу СР Србије. То значи да, по Уставу СФРЈ, САП Војводина и САП Косово нису федералне јединице, као што су републике, већ су то аутономне друштвено-политичке заједнице у саставу СР Србије Положај аутономних покрајина утврћен је Уставом СФРЈ и Уставом СР Србије у чијем су саставу, па се њихов положај не може мењати без промене Устава СФРЈ и Устава СР Србије. Промена карактера аутономних покра-јина, односно проглашавање САП Косово самосгалном и равноправном јединицом са осталим републикама у оквиру СФРЈ, значило би промену са-става СФРЈ, као федерације, коју чине социјалистичке републике као државе и федералне јединице, и САП Војводина и САП Косово, као аутономне друпггвено-политичке заједнице у саставу СР Србије. Зато, по оцени Уставног суда Југославије, Скупштина САП Косова није могла да мења карактер аутономне покрајине, утврћен Уставом СФРЈ.

Проглашавање САП Косово самосталном и равноправном јединицом са осталим републикама у оквиру СФРЈ значило би, по оцени Уставног суда Југославије, промену територије и границе СР Србије, у чијем се саставу налази САП Косово, и то без њене сагласностиГ а што ни е у складу са одредбама члана 5. Устава СФРЈ, којима је утврћено да се територија и гра-ница републике не може мењати без њене сагласности. Р

Уставни суд сматра да није у складу са Уставом СФРЈ да се албанска народност на Косову проглашава народом Југославије, јер по Уставу СФРЈ, Албанци на Косову су народност, и, као народност, не могу користити право на самоопредељење и проглашавати САП Косово федералном јединицом као што су то републике, будући да, по Уставу СФРЈ, право на самоопре-дељење имају само народи Југославије а не и народности.

По оцени Уставног суда, није у складу са Уставом СФРЈ да Скупштина Косова, и други органи власти на Косову, своје односе у уставном уређењу Југославије заснивају само на Уставу Југославије, а не и на Уставу СР Србије, јер је Уставом СФРЈ (чл. 1. и 2) утврђено да је САП Косово у саставу СР Србије, што значи да се заједнички интереси СР Србије и САП Косова морају уређивати и Уставом СР Србије, као највишим правним актом у СР Србији, и тај устав мора се поштовати и примењивати и у САП Косово

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 375. Устава СФРЈ, на сед-ници одржаној 19. фебруара 1991. године, већином гласова, уз једно из-двојеномишљење,донеоје , У ј д о з

О д л у к у Поништава се Уставна декларација о Косову као самосталној и равно-

правној јединици у оквиру федерације (конфедерације) Југославије као равноправног субјекта са осталим јединицама у федерацији (конфе-дерацији)-(„СлужбенилистСАПКосово",бр. 21/90).

228

Одлуку објавити у „Службеном листу СФРЈ" и у , Службеном ЛИСТУ САП Косова". у » ^ л У ж о с н о м Л И С Т У Ову одлуку Уставни суд је донео у саставу: председник Уставног супа

Југославије Милован Бузаџић, и судије - Хрвоје Бачић Божидар Булатовић П ј е т е р к ° - д — '

ОДЛУКА О ОЦЕЊИВАЊУ УСТАВНОСТИ ДЕКЛАРАЦИЈЕ О СУВЕРЕНОСТИ

СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ РЕПУБЛИКЕ МАКЕДОНИЈЕ* 1. Савезно извршно веће и Председништво СФРЈ покренули СУ поеп

Уставним судом Југославије поступак за оцењивање уставности Декларапије о суверености Социјалистичке Републике Македоније ( Службен весник на СРМакедонија",број5/91). Ј ^ л У ж о е н в е с н и к н а

По мишљењу покретача поступка, одредбе чл. 1 до 7 Л е к л а п а п т е нису сагласне са Уставом СФРЈ због тога што се тим одредбама^овопи V питање територијални интегритет СФРЈ а важење одредаба Устава СФРЈ савезних закона и других савезних прописа на територији СР Макепонше условљава тиме да нису у супротности са Уставом СР Македоније оепу-бличким законима и одлукама Собрања којима се остварује с^ерењост СР Македоније и због тога што се тим једностраним актом Репуб^икГуо?ћу1у односи у федерацији који су утврћени Уставом СФРЈ Г е П у 0 Л И К е у р е ђ у Ј У

2. Декларацијом о суверености Социјалистичке Републике Макепоније утврћеноје: Ј

- да је Социјалистичка Република Македонија суверена сагласно уставним опредељењима о независности и територијалном интегритет^ македонске државе (члан 1): иихсхрихсту

- да ће се Устав СФРЈ, савезни закони и други савезни поописи примењивати на територији СР Македоније ако нису у супротноста са Уставом СР Македоније, републичким законима и одлукТма Соб^ања којимасеостварујесувереностСРМакедоније(члан2);

- да ће се донети нови устав (члан 3); - да Социјалистичка Република Македонија самостално оллучУ1е о

будућим односима са државама осталих народа Југославије (члан 4)-- да су Декларација, Устав СР Македоније, републички закони и ПОУГИ

прописи и општи акти основ за одлучивање и деловање како републичкм органа и организација тако и савезних органа и организација на теоитооиЈи Социјалистичке Републике Македоније (члан 5); а Ц И Ј а Н а т е Р и т о Р и Ј и

- да Собрање СР Македоније и надлежни органи Републике ло доношења новог устава, могу и самостално да предузимају мере за заштиту

* Ова одлука је објављена у „Службеном листу СРЈ", број 4/92 (ПУ број 35/91).

229

и унапређење положаја и права делова македонског народа који као нацио-налне мањине живе у суседним земљама, Македонаца у другим земљама, исељеника из Македоније и грађана на привременом раду у иностранству (члан 6);

- да ће Собрање СР Македоније, ако се споразумно и демократски не разреше међусобни односи суверених република у СФРЈ, донети уставни закон којим ће утврдити остала питања уставноправног карактера којима ће СР Македонија преузети извршавање суверених права која је остваривала преко органа СФРЈ (члан 7).

3. Одредбама члана 206. Устава СФРЈ утврђено је да републички устав и покрајински устав не могу бити у супротности са Уставом СФРЈ и да сви закони и други прописи и општи акти друштвено-политичких заједница морају бити у сагласности са Уставом СФРЈ.

Одредбом члана 270. Устава СФРЈ утврђено је да су савезни закони и други прописи и оппгги акти обавезни на целој територији Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, ако тим прописима и актима није одређено да се примењују на ужем подручју.

Уставни суд Југославије, полазећи од наведених одредаба Устава СФРЈ, оценио је да одредбе чл. 2. и 5. Декларације о суверености Социјалистичке Републике Македоније нису сагласне са Уставом СФРЈ.

Такву оцену Уставни суд заснива на томе што је Устав СФРЈ највиши правни акт са којим морају бити у складу сви закони, други прописи и општи акти, што према Уставу СФРЈ републички закони и други прописи и општи акти органа у републици не могу бити у супротности са савезним законом и што се савезни закони и други прописи и општи акти примењују на целој територији СФРЈ, осим ако тим прописима и актима није одређено да се примењују на ужем подручју. Одредбама члана 2. Декларације, противно Уставу СФРЈ, примена Устава СФРЈ, савезних закона и других савезних про-писа и општих аката на територији Социјалистичке Републике Македоније условљава се тиме да нису у супротности с Уставом СР Македоније, репу-бличким законима и одлукама Собрања којима се остварује сувереност Социјалистичке Републике Македоније. Одредба члана 5. Декларације искључује примену одредаба Устава СФРЈ, савезних закона и других савезних прописа као основе за одлучивање и деловање савезних органа и организација на територији СР Македоније ако те одлуке не испуњавају услов прописан одредбом члана 2. став 2. Декларације, те је зато и ова одредба несагласна са Уставом СФРЈ.

Уставни суд Југославије је оценио и остале оспорене одредбе Дек-ларације о суверености Социјалистичке Републике Македоније и није нашао да су несагласне са Уставом СФРЈ.

4. Уставни суд Југославије, на основу одредаба члана 375. став 1. тачка 4. Устава СФРЈ и члана 36. Пословника Уставног суда Југославије, на сед-ници одржаној 28. јануара 1991. године, донео је

230

О д л у к у Укидају се одредбе чл. 2. и 5. Декларације о суверености Социјали-

стичке Републике Македоније („Службен весник на СР Македонија" број 5/91).

Одлуку објавити у „Службеном листу СРЈ" и „Службеном веснику СР Македоније".

Ову одлуку донео је Уставни суд Југославије у саставу: председник Уставног суда Милован Бузаџић и судије - Хрвоје Бачић, др Слободан Благојевић, др Омер Ибрахимагић, др Бранислав Ивановић Пјетер Коља Димче Козаров, др Ратко Марковић, Вељко Марковић и Душан Ружић

IV

ОДЛУКА О НЕПОСРЕДНОМ ОБЕЗБЕЂИВАЊУ ИЗВРШАВАЊА САВЕЗНИХ ПРОПИСА О ПРЕЛАЖЕЊУ ДРЖАВНЕ ГРАНИЦЕ НА ТЕРИТОРИЈИ

РЕПУБЛИКЕ СЛОВЕНИЈЕ

1 Рапи обезбеђивања извршавања савезних прописа о прелажењу пожавне границе и кретању у граничном појасу на територији Републике СловеншеГ као и ради обезбеђивања извршавања међународних обавеза СФРЈ и несметаног одвијања међународног саобраћаја и слободног кретања ЉУПИ поеко државне границе, Савезни секретаријат за унутрашње послове ^ даљем тексту: Савезни секретаријат) непосредно ће преузети, односно обезбедити обављање послова контроле прелажења државне границе.

2 У непосредном обезбеђивању извршавања савезних прописа о поелажењу државне границе Савезни секретаријат ће остварити непосредну сарадњу са Савезним секретаријатом за народну одбрану, како би се ангажовале и граничне јединице Југословенске народне армије за обезбе-ђивање државне границе и на граничним прелазима и у насељеним местима у пограничном појасу.

Начин остваривања сарадње из става 1. ове тачке споразумно ће утврдити савезни секретар за унутрашње послове и савезни секретар за народну одбрану.

3 Кад савезни орган управе, односно савезна организација у обављању послова контроле промета робе и путника из своје надлежности на гра-ничном прелазу наиђе на физички или други отпор или се такав отпор може очекивати, радници Савезног секретаријата дужни су да том савезном оогану управе односно савезној организацији, на њихов захтев, пруже помоћ

4. Ближе услове и начин извршавања ове одлуке уредиће савезни секретар за унутрашње послове.

' Ова одлука је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 47/91 (Е.п. број 187).

233

5. Савезни секретаријат за иностране послове обавестиће надлежне органе суседних држава о привременом регулисању прелажења државне границе на територији Републике Словеније у складу са овом одлуком.

6. Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „СлужбеномлистуСФРЈ". У

НАРЕДБА О ЗАБРАНИ УСПОСТАВЉАЊА ТАКОЗВАНИХ ГРАНИЧНИХ

ПРЕЛАЗА УНУТАР ТЕРИТОРИЈЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ*

1. Забрањује се успостављање такозваних граничних прелаза унутар територије Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Даном ступања на снагу ове наредбе, тзв. гранични прелази који су успостављени морају се уклонити.

2. Савезни секретаријат за унутрашње послове и Савезни секретаријат за народну одбрану изврпгаће ову наредбу.

3. Ова наредба ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном листу СФРЈ".

ОДДУКА О ПРЕМЕШТАЊУ ЈЕДИНИЦА ЈНА СА ТЕРИТОРИЈЕ РЕПУБЛИКЕ

СЛОВЕНИЈЕ У ДРУГЕ ДЕЛОВЕ СФРЈ**

Председништво СФРЈ на седници од 18. јула 1991. године констатовало је да органи и оружани састави Републике Словеније не поступају у складу са Одлуком председништва СФРЈ од 12. јула 1991. године и одредбама Заје-дничке декларације и њених пратећих докумената, усвојених на Брионима

На границама није успостављено стање које је важило пре 25. 1уна 1991. године. Није извршена деблокада свих јединица и објеката ЈНА, отежано је снабдевање и онемогућава се слободно комуницирање. Нису враћена заплењена средства и опрема ЈНА. Јединице територијалне одбране Републике Словеније нису деактивиране и демобилисане. Регрути се не упућују на одслужење војног рока у ЈНА. Грубо су нарушена елемента-рна људска права припадника ЈНА и чланова њихових породица.

Полазећи од своје поруке јавности и решености да без употребе силе обезбеди нормалне услове за живот и рад припадника ЈНА стационираних у

* Ова наредба је објављена у „Службеном листу СФРЈ", број 47/91 (Е.п. број 188). Председништво СФРЈ О. број 31.

234

Републици Словенији, Председништво СФРЈ је, на основу члана 313. став 3. и члана 316. став 2. Устава СФРЈ, донело следећу

О д л у к у 1 Команде, јединице и установе Југословенске народне армије

престаће да се стационирају на територији Републике Словеније до дефини-тивног договора о будућности Југославије. Лични састав и сву покретну имовину 31 корпуса предислоцирати на простор Републике Србије, а 14. корпуса на простор Републике Босне и Херцеговине. Премештање извршити у року од три месеца од доношења ове одлуке.

2. У року од три месеца припадници сталног састава ЈНА словеначке националности одлучиће о свом останку у ЈНА. Поступак за престанак службе у ЈНА покренуће надлежне старешине по службеној дужности, осим за оне који писмено изјаве да желе да остану на служби у ЈНА.

Под условима из става 1. ове тачке, престаће служба у ЈНА и припад-ницима других националности и народности који имају пребивалиште на територији Републике Словеније, ако то сами писмено затраже.

3. Спровоћење ове одлуке не може се условљавати разрешавањем било каквих имовинско-правних односа Републике Словеније и органа федерације или других република.

Та питања решаваће се на основу и у складу са дефинитивним дого-вором о будућности Југославије.

4. Надлежни органи Републике Словеније обезбедиће да сви оружани састави републике и наоружани граћани одступе од објеката ЈНА и да ничим не ометају радње и поступке јединица и установа ЈНА.

Они ће такоће спречити сва окупљања граћана и друге манифестације у близини војних објеката и команди, јединица и установа ЈНА у покрету.

5. До пребазирања ЈНА са територије Републике Словеније припад-ницима, командама, јединицама и установама ЈНА морају се обезбедити нормални услови за живот и извршавање редовних задатака, а свим лицима на служби у ЈНА и члановима њихових породица слободно кретање на тери-торији Републике Словеније.

6 Породицама активних војних лица и граћанских лица на служби у ЈНА који желе да се настане у другим републикама обезбећује се слободно исељење са целокупном покретном имовином, о трошку ЈНА. Њима се гарантује заштита права на непокретности које поседују и других права која не могу остварити до дана исељења.

7. Штаб Врховне команде осигураће безбедне, уредне и ефикасне покрете јединица и свих других радњи садржаних у овој одлуци.

8. Доношењем ове одлуке престају да важе тачка 3. алинеја 1, а само у односу на Републику Словенију и тачка 2. Одлуке Председништва СФРЈ од 12. јула 1991. године.

9. Ова одлука не прејудицира будуће урећење односа у Југославији, нити доводи у питање њену територијалну целокупност.

10. Ова одлука ступа на снагу даном доношења, а објавиће се у сред-ствима јавног информисања.

235

МИШЉЕЊЕ УСЈ О УСТАВНОСТИ И ЗАКОНИТОСТИ ОДЛУКЕ ПРЕДСЕДНИШТВА СФРЈ О ПРЕМЕШТАЊУ ЈЕДИНИПА ЈНА СА

ТЕРИТОРИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СЛОВЕНИЈЕ У ДРУГЕ ДЕЛОВЕ СФРЈ*

Уставни суд Јутославије разматрао је, на седницама од 25 јула 11 сеп-тембра и 9. октобра 1991. године, по својој иницијативи и поводом инипша-тиве више грађана, уставност и законитост Одлуке Председништва СФРЈ о премештању јединица Југословенске народне армије са територше Репу-бликеСловенијеудругеделове СФРЈ,Оброј31,од18 јула 1991 године

Иако није покренуо поступак за оцењивање уставности и законитости те одлуке, Уставни суд Југославије сматра да је у питању једна појава од интереса за остваривање уставности и законитости, па је стога одлучио јел-нотласно, да Скугаптину СФРЈ упозна, у смислу одредбе члана 376. Устава

Уставни суд Југославије сматра да Одлука Председништва СФРЈ од 18 јула 1991. године садржи такве повредеУстава СФРЈ и савезног закона због којих би требало покренути поступак за оцењивање уставности и законито-сти те одлуке кад за то не би постојале одређене уставно-правне сметње.

Одлуком Председништва СФРЈ о премештању јединица Југословенске народне армије са територије Републике Словеније у друге делове СФРЈ одлучено је: да ће команде, јединице и установе ЈНА. престати да стациони-рају на територији Републике Словеније до дефинитавног договора о будућности Југославије; да ће, у року од три месеца, припадници сталног састава ЈНА словеначке националности одлучити о свом опстанку V ЈНА и да надлежне старешине покрећу, по службеној дужности поступак за престанак службе у ЈНА, осим за оне који писмено изјаве да желе дЈостану у служби у ЈНА; да ће, под истим условима, престати служба у ЈНА и при-падницима других националности и народности који имају пребивалиште на територији Републике Словеније, ако то сами, писмено затраже- ла се породицама активних војних лица и грађанских лица на служби у ЈНА КОЈИ желе да се настане у другим републикама обезбеђује слободно исељавање са целокупном покретном имовином, о трошку ЈНА, и да им се јемчи заштита права на непокретности које поседују, и других права ко\а. не могу остваоити до дана исељења. Одлука је ступила на снагу даном доношења Јобјављена јеусредствимајавногобавештавања.

Одредбама чл. 172. и чл. 237. Устава СФРЈ утврђено је да је опбоана земље неприкосновено и неотуђиво право и највшпа дужност сваког граћа нина, а неприкосновено и неотуђиво право и дужност народа и наоолности Југославије, радних људи и грађана да штите и бране независност сувер™ нитет и територијалну целокупност СФРЈ. Уставом СФРЈ (чл 241 и 242 ) утврђено је да је војна обавеза грађана општа и да се у погледу састава старешинског кадра и постављања на више командне и руковолеће по-ложаје у ЈНА примењује начело што сразмерније заступљености република и покрајина.

* Уставни суд Југославије IIУ број 139/91.

236

Одлука Председништва СФРЈ о премештању јединица ЈНА са тери-торије Републике Словеније ослобађа, супротно Уставу СФРЈ, Закону о општенародној одбрани, Закону о војној обавези и Закону о служби у оружаним снагама, грађане словеначке националности и припаднике других народа и народности чије је пребивалиште на територији Републике Сло-веније испуњавања једне уставне обавезе, иако Председништво СФРЈ нема, по Уставу СФРЈ, право да својим актом грађане било које националности ослобађа обавезе утврђене Уставом СФРЈ. Та одлука уређује, супротно одредбама Закона о средствима и финансирању ЈНА, и одређена матери-јална питања активних војних лица на служби у ЈНА и чланова њихових породица.

Одлуком Председништва СФРЈ о премештању јединица ЈНА са тери-торије Републике Словеније у друге делове СФРЈ доводи се у питање ост-варивање одредаба чл. 2. и 5. Устава СФРЈ о саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, јединственој територији СФРЈ, коју сачињавају територије република у саставу СФРЈ и о граници СФРЈ. Последица је те одлуке напуштање границе СФРЈ у једном њеном делу и, у суштини, промена територије СФРЈ противно одредби члана 285. тачка 6. Устава СФРЈ, као и то да границе СФРЈ на територији једне републике у сас-таву СФРЈ више не штити Југословенска народна армија као заједничка оружана сила народа Југославије, чија је то дужност, прописана одредбама Закона о прелажењу државне границе и кретању у грничном појасу.

Уставни суд Југославије није покренуо поступак за оцењивање уставности и законитости наведене одлуке Председништва СФРЈ, због тога што је утврдио да она није објављена на начин утврђен одредбама члана 208. став 1. и члана 269. Устава СФРЈ. Уставни суд Југославије, стога, не може оцењивати уставност општих аката државних органа који нису објављени на прописан начин, јер ти акти нису део правног система земље и немају, због тога, правно дејство.

Суочен с чињеницом да један акт какав је Одлука Председништва СФРЈ о премештању јединица ЈНА са територије Републике Словеније у друге делове СФРЈ није објављен у „Службеном листу СФРЈ", као и с чињеницом да се тај акт, упркос томе, примењује, Уставни суд Југославије сматра за своју дужност да Скупштину СФРЈ, сагласно одредби члана 376. Устава СФРЈ, упозна с тим, као појавом од интереса за остваривање уставности и законитости.

237

V

ОДГОВОР НА ПИТАЊЕ ЛОРДА КАРИНГТОНА О ТОМЕ ДА ЛИ СЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ РАДИ О ДЕЗИНТЕГРАЦИЈИ ИЛИ СЕЦЕСИЈИ

Соцшалистичка Федеративна Репулика Јутославија је савезна држава добрвољно уједињених народа и њихових република (члан 1. Устава СФРЈ), ко1У сачињавају републике у њеном саставу (члан 2. Устава СФРЈ). Терито-ри а те савезне државе једиствена је и сачињавају је територије република у саставу Југосалвије. Државна граница Социјалистичке Федеративне Репу-блике Југославије може се мењати само на основу сагласности свих репу-блика и аутономних покрајина (члан 5. Устава СФРЈ), а одлуку о томе доноси Савезно веће Скупштине СФРЈ (члан 285. Устава СФРЈ).

Уставни суд Југославије је, почев од 1989. године, у више наврата изразио своје схватање о праву народа на самоопредељење укључујући и поаво на отцепљење. Уставни суд сматра да се то право не може оства-ривати једностраним актима народа и њихових република и да акти којима се проглашава сувереност и самосталност појединих република у саставу СФРЈ нису у складу са Уставом СФРЈ. Акти Скупштине Републике Слове-нше и акти Сабора Републике Хрватске о проглашењу суверености и само-сталности тих република, као и серија закона који су следили те акте, чију је уставност Уставни суд Југославије оцењивао на захтев Савезне владе, нису, по оцени Уставног суда Југославије, у складу с Уставом СФРЈ, и пред-стављају акте сецесије. Становиште Уставног суда Југославије о томе видљиво је из Мишљења Уставног суда Југославије о супротности Аманд-мана на Устав СР Словеније, из 1989. године, са Уставом СФРЈ („Службени лист СФРЈ", бр. 10/90), о неуставности уставних закона за спровоћење Уста-ва Републике Словеније и Устава Републике Хрватске, као и из одлука о оцењивању уставности Декларације о суверености и самосталности државе Републике Словеније, Темељне повеље о суверености и самосталности Републике Словеније, Уставне одлуке о суверености и самосталности Репу-

* Овај документ је посредством СИП-а, упућен Арбитражној комисији Конференције ЕЗЕ-а Југославији СУ број 365/91.

239

блике Хрватске („Службени лист СФРЈ", бр. 83/91) и Декларације о про-глашењу суверености и самосталности Републике Хрватске које се дају у прилогу.

Пред Уставним судом Југославије у току је поступак за оцењивање уставности Одлуке Сабора Републике Хрватске о раскиду државноправне везе са СФРЈ („Народне новине", бр. 53/91) и седамдесет закона те репу-блике, који значе потпун раскид са СФРЈ и стварање засебног правног система, независног од правног система СФРЈ. Тај поступак покренут је по захтеву Савезне владе. Уставни суд Југославије, саглсно одредби члана 379. Устава СФРЈ, наредио \е обуставу извошења шнепиначних аката и радњи предузетих на основу наведене одлуке и тих закона, налазећи да би извршењем појединачних аката и радњи о којима је реч могле настати неот-клоњиве штетне последице.

Југославија није уговорна заједница суверених држава. Стога се не може говорити о распаду Југославије отказивањем уговора којим је таква заједница створена. Југославија није створена као савез суверених и само-сталних држава у облику република југословенске државне заједнице, већ као савезна држава народа Југославије и њихових република. Стога је сваки републички акт којим се република проглашава сувереном и самосталном државом - противуставна промена државног урећења Југославије, тј. акт сецесије, који, по одлуци Уставног суда Југославије, не може производити правнодејство.

О распаду, односно дезинтеграцији Југославије може се говорити само као о последици неуставних аката појединих република о проглашењу њихове суверености и самосгалности. Таквим, неуставним актима не може се, правно, довести у питање опстанак Југославије као савезне државе и суб-јекта мећународног права све док у тој заједници остају најмање две реггу-блике.

С обзиром на време које смо имали на располагању, нисмо били у стању да Мишљење, односно одлуке Уставног суда Југославије приложене овом мишљењу, преведемо на француски језик, што можемо, у свако доба, накнадно учинити.

240

VI

ДЕКЛАРАЦИЈА О СУВЕРЕНОСТИ ПРЖАВЕ РЕПУБЛИКЕ СЛОВЕНИЈЕ

У складу са вољом свих политичких странака и група посланика које су заступљене у Скупштини Републике Словеније, Скупштина Републике Сло-веније на заједничкој седници већа од 2. јула 1990. године усвојила је и про-гласила „Декларацију о суверености државе Републике Словеније".

Члан 1.

Полазећи од права словеначког народа на самоопредељење и у складу са амандманима X, XI, 1ЈСХП и ХСП на Устав Републике Словеније и одред-бама Мећународног пакта о грађанским и политичким правима Скупштина Републике Словеније проглашава сувереност Републике Словеније.

Члан 2.

Политички, привредни и правни систем Републике Словеније заснива се на Уставу и законима Републике Словеније. Устав СФРЈ, савезни закони и други савезни прописи важе на територији Републике Словеније уколико нису у супротности са Уставом и законима Републике Словеније.

Члан 3.

У складу са начелом државне суверености и начелом примарности Устава и закона Републике Словеније републички органи и организацше дужни су да обезбеђују, да и сви савезни органи и организације на терито-рији Републике Словеније послују у складу са важећим правним поретком у Републици Словенији.

* Ова декларација је објављена у „Урадном листу Републике Словеније" број 26/90 Сбоо 000-01/90-3). 4 н

16 241

Члан 4. Скупштина Републике СловенијеУставним законом утврђује који се

савезни прописи на територији Републике Словеније не примењују, јер су у супротности са њеним Уставом и законима. Закони које Скупштина СФРЈ усвоји након доношења ове декларације важе за територију Републике Сло-веније, ако Скупштина Републике Словеније да сагласност на те законе.

Члан 5. Скупштина Републике Словеније спровешће прописани поступак за

доношење новог Устава Републике Словеније у року од једне године.

Члан 6. Ова декларација ступа на снагу даном усвајања и свечаног проглашења

на заједничкој седници већа Скупштине Републике Словеније.

Поводом усвајања Декларације о суверености државе Републике Сло-веније, Скупштина Републике Словеније на заједничкој седници већа одржаној 2. јула 1990. године донела је следећи закључак:

Скупштина Републике Словеније обавезује Извршно веће Скупштине Републике Словеније да најдоцније до почетка септембра 1990. године припреми Предлог уставног закона којим ће се утврдити који савезни закони на основу ове декларације не важе на територији Републике Сло-веније.

ОСНОВНА УСТАВНА ПОВЕЉА О САМОСТАЛНОСТИ И НЕЗАВИСНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СЛОВЕНИЈЕ*

I Република Словенија је самостална и независна држава. У Републици Словенији престаје да важи Устав СФРЈ. Република Словенија преузима сва права и дужности које су Уставом

Републике Словеније и Уставом СФРЈ биле пренесене на органе СФРЈ. Преузимање извршавања тих права уређује се Уставним законом.

II Државне границе Републике Словеније јесу међународно признате

државне границе досадашње СФРЈ с Републиком Аустријом, Републиком Италијом и Републиком Мађарском, у делу у којем се те државе граниче с Републиком Словенијом, и граница између Републике Словеније и Репу-блике Хрватске, у оквиру досадашње СФРЈ.

* Ова повеља је објављена у „Урадном листу Републике Словеније", број 1/91 (број 001/ 02/91-12/2).

242

III Република Словенија обезбеђује заштиту права човека и основних

слобода свим лицима на територији Републике Словеније, без обзира на њихову националну припадност, без икакве дискриминације, у складу с Уставом Републике Словеније и важећим мећународним уговорима.

Италијанској и мађарској националној заједници у Републици Сло-венији и њихови мприпадницима обезбеђују се сва права из Устава Репу-блике Словеније и важећих међународних уговора.

IV Овај уставни акт ступа на снагу на дан проглашења на заједничкој сед-

ници свих већа Скупштине Републике Словеније.

УСТАВНИ ЗАКОН ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ОСНОВНЕ УСТАВНЕ ПОВЕЉЕ О

САМОСТАЛНОСТИ И НЕЗАВИСНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СЛОВЕНИЈЕ

Члан 1. Органи Републике Словеније у складу са овим законом преузимају

^звршавање права и дужности које су Уставом Републике Словеније и Уставом СФРЈ пренете на органе СФРЈ.

Члан 2. Делегатима у Савезном већу Скупштине СФРЈ из Републике Сло-

веније престаје мандат. Делегатима Скупштине Републике Словеније у Већу република и

покрајина Скупштине СФРЈ који су ову функцију вршили до ступања на снагу овог закона, као и делегатима Скупштине Републике Словеније за Веће република и покрајина Скупштине СФРЈ који су изабрани на зајед-ничкој седници свих већа Скупштине Републике Словеније дана 30. јула 1990. године, престаје мандат.

Скупштина Републике Словеније изабраће дванаесточлану делегацију која ће на основу њених овлашћења учествовати у Скупштини СФРЈ у пре-говорима за спровођење поступка раздруживања досадашње СФРЈ, у прего-ворима о решавању текућих питања и у договарању о евентуалном образовању заједнице суверених држава на територији досадашње СФРЈ.

Досадашњи члан Председништва СФРЈ из Републике Словеније овлашћује се да као представник Републике Словеније у складу са смерни-цама Скупштине Републике Словеније учествује у раду Председништва СФРЈ.

* Овај уставни закон је објављен у „Урадном листу Републике Словеније", број 1/91 (број 001-2/91-12/1).

16* 243

Органи Републике Словеније у остваривању задатака који произлазе из овог закона сарађиваће са одговарајућим органима досадашње СФРЈ.

Члан 3. На територији Републике Словеније важе мећународни уговори које је

закључила Југославија и односе се на територију Републике Словеније. Извршно веће Скупштине Републике Словеније у року од три месеца

поднеће Скупштини Републике Словеније преглед међународних уговора који се односе на Републику Словенију, на основу чега ће Скупштина Репу-блике Словеније донети акт о нотификацији ових међународних уговора другим странама уговорницама.

Члан 4. До доношења одговарајућих прописа Републике Словеније у Репу-

блици Словенији се, као републички прописи, сходно примењују они савезни прописи који су били на снази у Републици Словенији приликом ступања на снагу овог закона, уколико нису у супротности са правним поретком Репу-блике Словеније и уколико овим законом није друкчије утврђено.

Надлежности које су по прописима из претходног става имали органи и организације СФРЈ, у складу са овим законом преносе се на органе и орга-низације Републике Словеније. Ако такав орган односно организација не постоји, Извршно веће Скупштине Републике Словеније одређује привре-мено надлежни орган односно организацију.

Члан 5. Даном ступања на снагу овог закона почињу са радом Банка Словеније,

Републичка управа царина, Републички девизни инспекторат, Републичка управа за ваздушну пловидбу, Републичка управа за телекомуникације, Биро Републике Словеније за стандардизацију и мере као и Биро Републике Слов-еније за заштиту индустријске својине.

Органи из става 1. овог члана своје надлежности преузимају у складу са законом, а могу и према договору са одговарајућим органима досадашње СФРЈ.

Члан 6. Органи управе СФРЈ, њихове јединице или делови који су послове из

своје надлежности вршили на територији Републике Словеније, прелазе у органе управе Републике Словеније.

Радници органа из претходног става настављају с радом као радници органа управе Републике Словеније. Законом се утврђује рок до кога ови радници морају да испуне опште услове прописане за заснивање радног односа у органима Републике Словеније.

Члан 7. Дипломатска и конзуларна представништва, културно-информативни

центри и друга представништва СФРЈ у иностранству основана према

244

Закону о вршењу иностраних послова из надлежности савезних органа управе и савезних организација („Службени лист СФРЈ", бр. 56/81) престају да врше задатке из оквира својих надлежности за Републику Словенију, ако договором са одговарајућим органима досадашње СФРЈ није друкчије уре-ћено.

Представништва из претходног става обављају послове за држављане Републике Словеније и правна лица из Републике Словеније у иностранству у оквиру надлежности и овлашћења органа Републике Словеније.

Извршно веће Скупштине Републике Словеније може на основу пре-тходне сагласности Комисије за мећународне односе Скупштине Републике Словеније закључити договор у оквиру досадашње СФРЈ да дипломатска и конзуларна представништва, културно-инфомративни центри и друга пред-ставништва СФРЈ у иностранству преузимају заступање односно заштиту интереса Републике Словеније.

Члан 8. Сви судски и управни поступци покренути пред органима СФРЈ,

настављају се пред надлежним органима Републике Словеније. Појединачни правни акти које су донели органи СФРЈ или органи

других република СФРЈ, а још нису извршени, извршни су на територији Републике Словеније уз начело стварне узајамности, ако нису у супротноста са правним поретком Републике Словеније.

Појединачни правни акти које по ступању на снагу овог закона донесу органи других република досадашње СФРЈ, у Републици Словенији важе у случајевима, на начин и под условима који важе за појединачне правне акте стране државе.

Члан 9. Република Словенија преузима на управљање сву покретну и не-

покретну имовину којом су на територији Републике Словеније до ступања на снагу овог закона управљали савезни органи и команде, јединице и установе Југословенске народне армије.

Преузимање имовине ЈНА врши се постепено најкасније до краја 1993. године у складу са наредбама Председништва Републике Словеније о пре-именовању јединица ЈНА у јединице Територијалне одбране Словеније.

Републички орган управе надлежан за послове одбране у складу са закономо дносно договором обезбећује да у складу са одлукама Председ-ништва Републике Словеније имовину из претходног става којом су до сту-пања на снагу овог закона управљале команде, јединице и установе Југословенске народне армије, преузимају на управљање команде, јединице и установе Територијалне одбране Републике Словеније.

Члан 10. Извршно веће Скупштине Републике Словеније у року од три месеца

поднеће Скупштини Републике Словеније полазишта за преговоре за ос-тваривање одговарајућег удела Републике Словеније у расподели непо-

245

коетне и покретне имовине СФРЈ која се налази на територији СФРЈ и у трећим земљама, уз узимање у обзир удела који је Република Словенија допринела у имовину СФРЈ.

Члан 11. На основу споразума о правном наслећу СФРЈ Република Словенија

преузеће онај део државних дугова СФРЈ који се односи на Републику Сло-венију, и онај део од стране СФРЈ гарантованих дужничких обавеза чији су корисници правна лица са седиштем на територији Републике Словеније.

Република Словенија преузеће одговарајући део оних државних дугова СФРЈ чији непосредни корисник не може да се утврди.

Извршно веће Скупштине Републике Словеније овлашћено је да води поеговоое о преузимању делова државних дугова СФРЈ из става 1. и 2. овог члана.

Члан 12. Државни архиви СФРЈ који се налазе на територији Републике Сло-

веније, припадају Републици Словенији. Републици Словенији припадају сви државни ахриви СФРЈ који се

односе на Републику Словенију. Република Словенија преузима потраживања СФРЈ у погледу

државних архива који се налазе у трећим државама и имају своје порекло на територији Републике Словеније, и државних архива који се налазе у трећим државама, а односе се на Републику Словенију.

Извршно веће Скупштине Републике Словеније дужно је предузети све потребне мере за добијање државних архива наведених у ставу 2. и 3. овог члана, као и за утврђивање праведног дела осталих државних архива СФРЈ који ће припасти Републици Словенији.

Члан 13. Држављани других република који су на дан плебисцита о незави-

сности и самосталности Републике Словеније 23. децембра 1990. године имали пријављено стално пребивалиште у Републици Словенији, а ту стварно и живе, до стицања држављанства Републике Словеније на основу члана 40. Закона о држављанству Републике Словеније односно до истека рокова из члана 81. Закона о странцима, изједначени су у правима и дужно-стима са држављанима Републике Словеније, осим у случајевима из члана 16. овог закона.

Члан 14. Република Словенија обезбеђује, у складу са договором из члана 9.

овог закона, активним војним лицима, војницима по уговору и грађанским лицима у служби у Југословенској народној армији статусна, соцшална и друга права стечена до ступања на снагу овог закона по савезним прописима у командама, јединицама и установама Југословенске народне армије које се на основу члана 4. Уставног закона за спровођење уставних амандмана ХСУ1 и ХСУП на Устав Републике Словеније у области народне одбране пре-именују у команде, јединице и установе Територијалне одбране Републике

246

Словеније, ако у року утврђеном актом о преименовању наставе рад као припадници Територијалне одбране Републике Словеније.

Права из претходног става република Словенија обезбеђује и другим активним војним лицима, војницима по уговору и грађанским лицима у служби у Југословенској народној армији која наставе службу у Територи-јалној одбрани Републике Словеније.

Члан 15. Држављанима Републике Словеније који на дан ступања на снагу овог

закона служе војни рок у Југословенској народној армији, престаје дужност служења војног рока у Југословенској народној армији. Њихово отпуштање из Југословенске народне армије уредиће надлежни органи Републике Сло-веније у споразуму са органима СФРЈ.

Република Словенија пружа правну заштиту свим држављанима Републике Словеније којима престаје дужност служења војног рока у складу са овим законом.

Члан 16. Физичким лицима која приликом ступања на снагу овог закона немају

држављанство Републике Словеније, као и правним лицима која приликом ступања на снагу овог закона имају своје седиште ван Републике Словеније, до уређивања права страних лица у погледу непокретности, гарантована су, уз стварну узајамност, својинско право и друга стварна права на непокрет-ностима у обиму у ком имају та права приликом ступања на снагу овог закона.

До уређења права страних лица на непокретностима, лица из претход-ног става не могу стицати права својине или друга стварна права на не-покретностима на територији Републике Словеније, осим по основу наслеђивања и уз услов стварне узајамности.

Члан 17. Делегатима у Савезном већу Скупштине СФРЈ из Републике Сло-

веније и делегатима Скупштине Републике Словеније у Већу република и покрајина Скупштине СФРЈ којима по члану 2. овог закона престаје мандат, Република Словенија обезбеђује права по прописима који важе за функцио-нере Републике Словеније или досадашње СФРЈ, ако је то за њих повољније.

Лицима која су на предлог органа Републике Словеније изабрана на функције или именованана радна места у органима досадашње СФРЈ, а којима престаје функција, односно радни однос у органима СФРЈ, Република Словенија обезбеђује права по прописима који важе за функционере односно раднике у државним органима Републике Словеније или досадашње СФРЈ, ако је то за њих повољније.

Члан 18. Република Словенија обезбеђује заштиту права бораца, војних инва-

лида, чланова породица палих бораца и корисника војних пензија са сталним пребивалиштем у Републици Словенији, као и бораца, војних инвалида и

247

чланова породица палих бораца народноослободилачког рата Југославије у покрајини Фурланији - Јулијској Крајини у Републици Италији и у покрајини Корушкој у Републици Аустрији, у обиму и под условима утврћеним до сту-пања на снагу овог закона прописима СФРЈ.

Члан 19.

За динарске штедне улоге и средства на текућим рачунима граћана, уложена у банкама на територији Републике Словеније, за које је до сту-пања на снагу овог закона јемчила Народна банка Југославије, јемство преу-зима Банка Словеније по стању на дан ступања на снагу овог закона.

За динарске штедне улоге и средства на текућим рачунима граћана који имају стално пребивалиште на територији Републике Словеније, уложена у Поштанској штедионици, за које је до ступања на снагу овог закона јемчила Народна банка Југославије, јемство преузима Банка Сло-веније по стању на дан ступања на снагу овог закона.

За девизе на девизним рачунима и девизним штедним књижицама уложене у банкама на територији Републике Словеније за које је до ступања на снагу овог закона јемчила СФРЈ, јемство преузима Република Словенија по стању на дан ступања на снагу овог закона.

Члан 20.

Одредбе Кривичног закона СФРЈ („Службени лист СФРЈ", бр. 44/76, 34/84, 74/87, 57/89, 3/90 и 38/90) којим су као предмет кривично-правне заш-тите утврћени СФРЈ, њен правни поредак, њени органи, представници или државни симболи, или се кривично-правна заштита утврћује на други начин с обзиром на досадашњу територију СФРЈ, или досадашње држављанство СФРЈ, у Републици Словенији примењују се као одредбе којима се врши заштита Републике Словеније, њеног правног поретка, њених органа, пред-ставника, државних симбола! односно кривично-правна заштита ограничава се на територију односно држављанство Републике Словеније , уколико ови објекти нису заштићени Кривичним законом Републике Словеније („Урадни лист СРС", бр. 12/77,3/78,19/84,47/87,33/89 и 5/90.)

У погледу примене кривичног законодавства Републике Словеније на кривична дела почињена ван територије Републике Словеније, примењују се одредбе Главе XII Кривичног закона СФРЈ, с тим што се ограничавају на кривично законодавство Републике Словеније и на држављанство Репу-блике Словеније и што се кривичним делима почињеним у иностранству сматрају кривична дела почињена ван територије Републике Словеније.

Члан 21. Извршно веће стара се о извршавању овог закона и у оквиру својих

надлежности доноси акте и мере потребне за његово извршавање и о томе подноси извештај Скупштини Републике Словеније најмање свака три месеца.

248

Члан 22. Изузетно од одредби члана 74. Закона о спољним пословима, члана 39.

Закона о организацији и области рада републичке управе и члана 18. Закона о ценама, наведени закони ступају на снагу даном ступања на снагу овог закона.

Члан 23.

Овај закон ступа на снагу даном проглашења.

ДЕКЛАРАЦИЈА ПОВОДОМ НЕЗАВИСНОСТИ*

I

Словенија је у сарадњи са Републиком Хрватском још пре плебисцита о самосталности и независности поднела осталим југословенским репу-бликама Предлог споразума о савезу суверених држава односно модел кон-федерације у оквиру које би чланице досадашње федерације и убудуће сараћивале у привредној, одбрамбеној, спољнополитичкој и другим облас-тима. Предлог није наишао на адекватан одзив. Скупштина Републике Сло-веније расписала је плебисцит на коме се становништво Словеније великом већином гласова определило за самосталну и независну државу Републику Словенију.

Резолуцијом о предлогу за споразумно раздруживање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и другим актима као и саопштењима Словенија је обавестила југословенске републике и југословенску јавност о својим планираним корацима, на које ју је обавезао плебисцит, и пред-ложила Југославији односно југословенским републикама као конститу-тивним субјектима федерације споразумно раздруживање на две или више суверених држава које би међусобно требале да признају једна другој међу-народноправни субјективитет. Уједно, поново је изразила и спремност за договор о трајним и институционализованим облицима сарадње, укључујући и уређење међусобних односа у евентуалној југословенској конфедера-тивној или економској заједници или некој другој адекватној повезаности у корист њених народа, односно држављанки и држављана.

Предлог за споразумно раздруживање и почетак разговора о новим облицима повезивања на основу претходног споразумног раздруживања и успостављања самосталних држава, осим у Републици Хрватској, није прих-» ^114/^ 1 >Х*\Л.Л.-гм.^-+* м, %л.*м.м.м.м.м.*ш. 7 Ј Ј 1 * *' Ј А

ваћен у очекиваном разумном року, и Скупштина Републике СловениЈе Је била дужна да донесе уставни акт о самосталности и независности Репу-блике Словеније.

* Ова декларација је објављена у „Урадном листу Републике Словеније", број 1/91 (број 001-2/91/12/3).

249

I I

Република Словенија прогласила се самосталном и независном државом и жели да се као међународноправни субјект у пуном смислу те речи и у складу са начелима удруживања суверених држава у Европи пове-зује са другим државама, да постане чланица Организације уједињених нација, да се укључи у процес КЕБС-а, Савет Европе, у Европску заједницу и друге асоцијације држава. Самосталност и независност Републике Слове-није треба схватити и као услов за ступање у нове интеграције у оквиру досадашње Југославије и у европским оквирима. При том ће Република Сло-венија доследно поштовати повељу Уједињених нација, конвенције Савета Европе, Хелсиншки завршни документ и друга акта Конференције о европ-ској безбедности и сарадњи и друге међународне споразуме. Успостављање самосталне и независне државе Републике Словеније на основу права на самоопредељење није уперено ни против кога у Југославији или ван ње Исто право Словенија признаје и другим републикама и народима и народ-ностима досадашње Југославије.

Своја права на суверену државу и повезивање са другим сувереним државама жели да остварује споразумно, на миран начин, преговорима и договарањем, јер је сагласна са захтевима међународне заједнице да будуће односе на територији досадашње Југославије треба успоставити на демократски начин, поштујући при том неприкосновеност постојећих спољних и унутрашњих граница.

1П

Република Словенија као самостална и независна држава: - проглашава да Устав СФРЈ на територији Републике Словеније више

не важи и да ће наставити поступке за преузимање стварне власти на својој територији. Поступак преузимања стварне власти спремна је да спроведе постепено и у споразуму са другим републикама досадашње СФРЈ, тако да се при том не повређују иста права других република;

- спремна је да одмах настави разговоре о могућим облицима пове-зивања са државама које ће настати на подручју досадашње СФРЈ. На основу узајамног признања спремна је да одмах започне договоре о закључивању споразума о успостављању заједнице суверених држава на подручју досадашње СФРЈ. У тој заједници, државе чланице би усклађивале остваривање заједничких економских, политичких, међународних и других интереса. Закључивање таквог споразума или бар заједничка изјава о поли-тичкој вољи за такав споразум обезбедила би да поступак преузимања стварне власти у новим државама и поступак формирања заједнице ових држава не проузрокују конфликте, већ да се међусобно допуњују и олакшавају процес остваривања права свих југословенских народа на самоопредељење, права Албанаца на Косову, права националних мањина и развој демократије у заједници суверених држава на територији досадашње Југославије;

- у складу са одлукама Сабора Републике Хрватске, Република Слов-енија признаје Републику Хрватску као суверену државу са међународним

250

субјективитетом: признаће и све друге југословенске републике које ће се прогласити сувереним државама.

Делегатима у Савезном већу Скупштине СФРЈ из Републике Сло-венше и Делегацији Скупштине Републике Словеније у Већу република и покрајина Скупштине СФРЈ, који су обављали ову функцију до проглашења ове декларације, престаје мандат. Скупштина Републике Словеније изабраће нову дванаесточлану делегацију која ће на основу њених овлашћења у Скупштини досадашње СФРЈ учествовати у преговорима за раздруживање досадашње СФРЈ, у решавању текућих питања у прелазном периоду и V договарању о евентуалном формирању заједнице суверених држава на основу сагласности Скупштине Републике Словеније. Република Словенша позива друге републике досадашње СФРЈ да у ту сврху овласте своје делегације. Скупштина Републике Словеније очекује да ће у свему томе учествовати сви одговарајући органи и организације досадашње СФРЈ.

Скупштина Републике Словеније овлашћује досадашњег члана Пред-седништва СФРЈ из Републике Словеније да као представник Републике Словеније у складу са смерницама Скупштине Републике Словеније учест-вује у раду Председништва СФРЈ.

Сва питања која се у овом тренутку у целини још не могу решити, као на пример статус ЈНА и однос Републике Словеније са њом, питање овлашћења у области међународних односа и питање поделе заједничке имовине уредиће се посебним договором Републике Словеније са одговара-јућим органима у оквиру досадашње СФРЈ.

IV Република Словенија као међународноправни субјект: - поштује сва начела међународног права и у смислу правног наслеђа

одредбе свих међународних уговора које је закључила СФРЈ а које се односе на територију Републике Словеније. У складу са очекиваним споразумом о преузимању права и обавеза досадашње СФРЈ, Република Словенија испуњаваће и своје међународне финансијске обавезе према другим држа-вама и мећународним организацијама обезбеђивати несметан проток робе, људи и услуга преко својих граница у складу са прихваћеним међународним обавезама и учинити све да се међународни саобраћај преко њене терито-рије одвија несметано. При успостављању границе са Републиком Хрват-ском органи Републике Словеније посебно ће се залагати да се уз узајамни интерес, обезбеди у највећој могућој мери, несметан проток људи, робе и услуга;

- залагаће се да међународна заједница са наклоношћу прихвати про-глашење самосталне и независне Републике Словеније и очекује да ће са њом ојачати економске, културне, политичке, финансијске и све друге односе и да ће је државе стварно и међународноправно признати. Такође очекује да ће међународна заједница тиме и својим утицајем допринети формирању заједнице суверених држава на територији досадашње СФРЈ и тиме споразумном и мирном остваривању одлуке о самосталној и независној држави - Републици Словенији;

251

- од суседних држава очекује се да ће узимати у обзир и продубљивати међународним конвенцијама и билатералним уговорима достигнути ниво заштите словеначке мањине.

V

Република Словенија је правна и социјална држава са тржишном привредом прилагођеном могућностима средине, у којој ће се поштовати права човека и грађанске слободе, посебна права аутохтоних националних заједница Италијана и Мађара у Републици Словенији, европска достигнућа индустријске демократије, пре свега: социјално-економска права, права запослених на учествовање у одлучивању и синдикална слобода, неприкос-новеност својине и слобода деловања покрета и установа цивилног друштва; у којој ће бити обезбеђена вишестраначка парламентарна демократија и локална односно регионална самоуправа; у којој политичко или друго уверење никада неће бити основ за било какву неравноправност или разли-ковање; која ће се обавезати на мир и ненасилно решавање свих спорних питања у погледу унутрашњих и спољних послова као и равноправну сарадњу свих народа и грађана у Европи слободних и равноправних људи, региона, народа и држава.

УСТАВНИ ЗАКОН О ДОПУНАМА УСТАВНОГ ЗАКОНА ЗА ПРОВЕДБУ УСТАВА

РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ*

Чланак 1. У Уставном закону за проведбу Устава Републике Хрватске („Народне

новине", бр. 56/90) иза чланка 9. додају се три нова чланка, који гласе:

„Чланак 9а. У Републици Хрватској искључују се од примјене одредбе Устава СФРЈ

које нису у складу с Уставом Републике Хрватске. У Републици Хрватској искључују се од примјене одредбе савезних

закона, других прописа и других аката савезних органа које нису у складу с Уставом Републике Хрватске и законима Републике Хрватске.

У Републици Хрватској искључују се од примјене одредбе савезних закона и других прописа и других аката савезних органа који су објављени у тајном службеном листу и другим тајним гласилима и актима, као акти ништетни са стајалишта уставно-правног поретка Републике Хрватске.

* Овај уставни закон је објављен у „Народним новинама" бр. 8/91.

252

Чланак 96. У Републици Хрватској савезни органи не могу без претходне суглас-

ности Сабора Републике Хрватске или предсједника Републике Хрватске утврдити постојање изванредних прилика, увести изванредно стање, увести изванредне мјере или наредити употребу оружаних снага у миру.

Чланак 9ц. Овлашћује се Влада Републике Хрватске да одреди савезне законе,

друге прописе и друге акте који се неће примјењивати у Републици Хрватској, уколико се њима нарушава територијална цјеловитост Репуб-лике Хрватске, Република Хрватска доводи у неравноправан положај у фе-дерацији, или којима се угрожава њезин суверенитет или интереси.

Овласт Владе Републике Хрватске односи се и на радње и поступке савезних органа.

Акт из ставка 1. овога чланка који се односи на савезне законе, Влада Републике Хрватске подноси на потврду Сабору Републике Хрватске."

Чланак 2. Овај закон ступа на снагу кад га прогласи Вијеће удруженог рада,

Вијеће опћина и Друштвено-политичко вијеће Сабора Републике Хрватске.

УСТАВНА ОДЛУКА О СУВЕРЕНОСТИ И САМОСТАЛНОСТИ РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ*

т

Република Хрватска проглашава се сувереном и самосталном државом.

II .

Овим чином Република Хрватска покреће поступак раздруживања од других република и СФРЈ.

Република Хрватска покреће поступак за међународно признавање.

Ш.

Мећународни уговори које је склопила и којима је приступила СФРЈ примјењиват ће се у Републици Хрватској ако нису у супротности с Уставом и правним поретком Републике Хрватске, на темељу одредаба међународ-нога права о сукцесији држава у погледу уговора.

* Ова уставна одлука је објављена у „Народним новинама" број 31/91.

253

IV.

На подручју Републике Хрватске важе само закони које је донио Сабор Републике Хрватске, а до окончања раздруживања и савезни прописи који нису стављени изван снаге.

Република Хрватска преузима сва права и обавезе која су Уставом Републике Хрватске и Уставом СФРЈ била пренесена на тијела СФРЈ.

Поступак преузимања тих права и обвеза уредит ће се уставним законом.

ДЕКЛАРАЦИЈА О ПРОГЛАШЕЊУ СУВЕРЕНЕ И САМОСТАЛНЕ РЕПУБЛИКЕ

ХРВАТСКЕ*

т

Полазећи од тринаестстољетне државно-правне традиције на тлу измећу Јадрана, Драве и Муре, хрватски народ је сачувао самосвиЈест о влас-титом ипентитету и о праву на самобитност и неовисност у самосталној и сувереној држави Хрватској.

Стјецајем повијесних околности, налазећи се на размећу источног и западног кршћанства, двију често супротстављених цивилизација и култура те различитих политичких, господарских и иних интереса, хрватски је народ стољећима бранио своју народну државу, а тиме и народе западно од својих домовинских граница. Хрватски је народ био под влашћу хрватских народ-них владара те Хрватскога сабора, самосталан или пак у персоналним и уго-ворним унијама и државно-правним савезима с другим народима, али увијек будно пазећи на очување своје државне самобитности и суверенитета. Хр-ватски народ сачувао је и у најтежим повијесним увјетима дио свога нацио-налног простора и главни град Загреб са свим обиљежјима хрватскога државног суверенитета, чувари и носитељи којега бијаху - након народних владара - Хрватски сабор и хрватски банови који имаху овласти подкраљева увријеме када је Краљевина Хрватска била удружена с другим државама.

Хрватски је сабор очувао предаје о хрватском повијесном праву и одржао хрватску државну самобитност тијеком свеукупне повијести, по чему је хрватски народ један од најстаријих државотворних повијесних народа Еуропе.

II .

У раздобљу наметттутог централистичкога и тоталитарнога сустава СФРЈ, Република Хрватска није могла промицати и штитити своје поли-тичке, господарске, културне и ине интересе па је стога непрестано јачала тежња за раздруживањем из југославенске државне заједнице.

* Ова декларација је објављена у „Народним новинама", број 31/91 (број 010-03/91 -02/05).

254

Данас смо суочени и с покушајима да се организираним одметништвом и тероризмом, потицаним изван Републике Хрватске нарушава уставни пооедак и интегритет Републике Хрватске, штовише, да се спријечи проведба воље хрватскога народа и свих грађана Републике Хрватске која је очитована на изборима и озакоњена у Уставу Републике Хрватске, а осо-бито на референдуму за сувереност, неовисност и самосталност у односу на друге републике СФРЈ и остале сусједне државе.

Хрватски је народ заједно са свим грађанима који Републику Хрватску сматрају својом домовином одлучан да свим снагама брани своју самостал-ност и територијалну цјеловитост од било чије агресије.

III. Република Хрватска јест демократска, правна и социјална држава, у

којој су највише вредноте уставнога поретка: слобода, једнакост, нацио-нална равноправност, миротворство, социјална правда, поштивање права човјека, плурализам и неповредивост власништва, очување природна и човјекова околиша, владавина права и демократски вишестраначки сустав.

Република Хрватска јемчи Србима у Хрватској и свим националним мањинама које живе на њезину тлу поштивање свих људских и грађанских права, а особито слободу изражавања и његовања националног језика и кул-туре, као и политичког организирања.

Република Хрватска штити права и интересе својих држављана без обзира на вјерску, етничку и расну припадност.

Република Хрватска јамчи, у складу с правилима међународнога права, другим државама и међународним организацијама да ће у цијелости и савјесно извршавати сва права и обвезе као правни сљедник досадашње СФРЈ у дијелу који се односи на Републику Хрватску.

IV. Република Хрватска је и по досадашњим уставима ФНРЈ и СФРЈ имала

право на самоодређење укључујући и право на отцепљење. Република Хрватска успостављајући се као самостална и суверена

држава која је до сада дио својих суверених права остваривала у заједници с другим'републикама и аутономним покрајинама у СФРЈ, мијења свој положај и државно-правни однос спрам СФРЈ, пристајући на судјеловање у појединим њезиним институцијама и службама од заједничког интереса у функцији раздруживања. Док траје раздруживање треба утврдити права и обавезе, односно удјел Републике Хрватске у цјелокупној покретној и не-покретној имовини и правима досадашње СФРЈ.

Проглашењем Уставне одлуке о осамостаљењу, Република Хрватска отпочиње поступак раздруживања од осталих република и СФРЈ, желећи да се овај поступак што прије оконча на демократски и мирољубиви начин, поштујући интересе свих република и аутономних покрајина које су чиниле СФРЈ.

255

Проглашењем Уставне одлуке о осамостаљењу остварене су прет-поставке за признавање Републике Хрватске као међународноправног суб-јекта за што ће Предсједник и Влада Републике Хрватске подузети све одређене кораке.

Овом Уставном одлуком садашње границе Републике Хрватске постају државне границе према другим републикама и сусједним државама досадашње СФРЈ.

На подручју Републике Хрватске важе само закони које је донио Сабор Републике Хрватске, а до окончања раздруживања и савезни прописи који нису стављени изван снаге.

Сва питања која у овом тренутку не могу бити ријешена, као што су положај ЈНА савезна дипломација, раздиоба заједничких права и обавеза бит ће уређена посебним договором - уговором између Републике Хрватске и осталих федералних јединица и СФРЈ у поступку раздруживања. Док траје раздруживање, Република Хрватска признаје само оне савезне институције у којима се одлучује на основама паритета и сугласности.

Савезна тијела не могу дјеловати на територију Републике Хрватске, осим ако то Влада Републике Хрватске за поједини случај привремено не одобри.

Република Хрватска повлачи своје представнике из Савезног вијећа Скупштине СФРЈ, којему је истекао мандат, а његово је постојање непо-требно у поступку раздруживања.

Република Хрватска сматра да Вијеће република и покрајина може обављати улогу парламентарног разматрања проблема раздруживања.

V.

Република Хрватска признаје пуни суверенитет и међународноправни субјективитет новим државама које настају раздруживањем СФРЈ у оквиру постојећих граница СФРЈ и у оквиру њихових међусобних граница утврђених досадашњим уставом или међусобним договором на демократски начин.

Успоставом самосталности и суверености Република Хрватска не жели прекид односа с другим републикама нити поремећај у господарским, прометним и финанцијским односима или пословању.

Република Хрватска успоставит ће посебни уговорни однос с Репуб-ликом Словенијом^стварајући савез двију самосталних суверених држава.

Република Хрватска позива и остале републике досадашње СФРЈ на стварање савеза суверених држава под сљедећим претпоставкама: признавање међусобног државног суверенитета и територијалног инте-гритета, узајамно уважавање, признавање политичког плурализма и демокрације, плурализма власништва и тржишног господарства, дјелотворно поштивање људских права, права националних мањина и других цивилизацијских вреднота слободног свијета, као и спремност на реципрочни договор и уговор о свим спорним питањима која постоје између појединих република - суверених држава.

256

Република Хрватска полази од становишта да би савез суверених држава с Републиком Словенијом као и с осталим републикама, утемељен на основама уговорне, добровољне и интересне заједнице, могао бити од користи за све републике досадашње СФРЈ, под увјетом да се поштују међу-собни интереси по важећим прописима мећународног права, посебно оних на којима се заснива и изграђује Еуропска заједница, јер та начела показују животност и практичну дјелотворност и она су путоказ који ће и у будућем савезу суверених држава, до уласка у Еуропску заједницу, осигурати мир, просперитет и међународно уважавање.

ПОВЕЉА О ПРАВИМА СРБА И ДРУГИХ НАЦИОНАЛНОСТИ У РЕПУБЛИЦИ

ХРВАТСКОЈ*

т

Праведно рјешење питања Срба и других националности у Републици Хрватској један је од важних чимбеника демокрације, стабилности, мира и господарског напретка, као и сурадње с другим демократским државама.

II.

Заштита и пуно остварење права свих националности у Републици Хрватској, као и заштита права појединаца саставни је дио међународне заштите људских и грађанских права и заштите националности и као таква припадају подручју међународне сурадње.

III.

Права националности и међународна сурадња не дозвољавају нити једну активност која је супротна начелима међународног права, особито суверености, територијалне цјеловитости и политичке самосталности Републике Хрватске, као јединствене и недјељиве демократске и социјалне државе.

IV.

Све националности у Хрватској правно су заштићене од сваке дјелат-ности која може угрозити њихово постојање, имају право на поштовање, самоочување и културнуаутономију.

* Ова повеља је објављена у „Народним новинама", број 31/91 (број 010-04/91-01/03).

17 257

у Соби V Хрватској и све националности имају право пропорционалног

сушеловања у тијелима локалне самоуправе и одговорајућим тијелима ппжавне власти као и на осигурање господарског и друштвеног развитка папи очувања њихова идентитета и ради заштите од сваког покушаја асими-лапше што ће се регулирати одговарајућим законима, територијалном опганизапшом и локалном самоуправом Републике Хрватске, те институ-ционализирањем органа и тијела Сабора који ће рјешавати и унапређивати међунационалне односе.

Организација која се у складу с циљевима зацртаним у своме статуту заузима за заштиту и развитак поједине националности, па је због те своЈе шелатности репрезентативна за ту националност, има право да заступа њу као цјелину и њезине поједине припаднике, како унутар државе, тако и на међународној разини.

Поједине националности и њихови припадници имају право ради заш-тите својих права обратити се међународним институцијама које су позване бранити људска и национална права.

ОДЛУКА О ПРИЗНАЊУ РЕПУБЛИКЕ СЛОВЕНИЈЕ КАО СУВЕРЕНЕ И

САМОСТАЛНЕ ДРЖАВЕ

Република Хрватска, као суверена и самостална држава признаје Републику Словенију као суверену и самосталну државу.

ОДЛУКА О РАСКИДУ ДРЖАВНО-ПРАВНЕ ВЕЗЕ СА СФРЈ**

1 Република Хрватска од дана 8. листопада 1991. године раскида државно-правне свезе на темељу којих је заједно са осталим републикама и покрајинама творила досадашњу СФРЈ.

2. Република Хрватска одриче легитимитет и легалитет свим тијелима досадашње федерације - СФРЈ.

3 Република Хрватска не признаје ваљаним нити један правни акт било којег тијела које наступа у име бивше федерације - СФРЈ.

4 Република Хрватска признаје самосталност и сувереност осталих република бивше СФРЈ на темељу начела узајамности и спремна је с оним

* птпп/ка \е објављена V , Народним новинама" број 32/91 (број 010-03/91-01/09). Ова одлука! је објављена у „Народним новинама", број 53/91 (број 021-03/91-05/07).

258

републикама с којима није у оружаном сукобу успоставити, одржавати и развијати пријатељске, политичке, господарске, културне и друге односе.

5. Република Хрватска као суверена и самостална држава, јамчи и осигуравајући темељна права човека и националних мањина, зајамчених изричито Опћом декларацијом Уједињених народа, завршним актом Хел-синшке конференције, документима КЕБС-а и Паришком повељом у склопу еуропских интеграцијских тијекова, приправна је улазити у мећудржавне и међурегионалне асоцијације с другим демократским држа-вама.

6. Република Хрватска наставит ће поступак утврђивања међусобних права и обавеза у односу на остале републике бивше СФРЈ и у односу на бившу федерацију.

7. Ова одлука ступа на снагу у тренутку њезина доношења.

УСТАВНА ДЕКЛАРАЦИЈА О КОСОВУ КАО САМОСТАЛНОЈ И РАВНОПРАВНОЈ ЈЕДИНИЦИ У

ОКВИРУ ФЕДЕРАЦИЈЕ (КОНФЕДЕРАЦИЈЕ) ЈУГОСЛАВИЈЕ КАО РАВНОПРАВНОГ СУБЈЕКТА СА ОСТАЛИМ ЈЕДИНИЦАМА У

зк

ФЕДЕРАЦИЈИ (КОНФЕДЕРАЦИЈИ) 1. У овој Декларацији изражава се и проглашава изворно уставно

опредељење становништва Косова и ове Скупштине као акт политичког самоопредељења у оквиру Југославије.

2. Ова скупштина, проглашавајући са своје стране и са свог нивоа Косово као равнопрану јединицу у Југославији, на основу принципа аутен-тичне демокрације о поштовању воље људи и људских и националних колек-тивитета, очекује потврђивање овог свог конститутивног акта у Уставу Југославије уз пуну подршку југословенске и међународне демократске јав-ности.

3. Ова скупштина, Косово и његов нови уставни положај утврђује као уставно-политичку заједницу и заједнички уставно-политички положај равноправних грађана и националности Косова, у којој се Албанци као већинско становништво и један од најбројнијих народа у Југославији, исто као и Срби и други народи на Косову, сматрају народом а не народношћу (националном мањином).

4. У међувремену до коначне правне примене ове уставне декларације, Скупштина и органи власти Косова своје односе у уставном уређењу Југо-славије заснивају на важећем Уставу Југославије а не на Амандманима на Устав СР Србије из 1989. године, при чему се врши и поништавање Одлуке Скупштине Косова од 23. марта 1989. године о давању сагласности на те амандмане.

* Ова уставна декларација је објављена у „Службеном листу САП Косова", број 21/90 (број 010-22/90).

17* 259

5 Скупштина Косово до доношења новог Устава Косова, од сада ће јавно комуницирати под тим називом означавајући истовремено друштвено-политичку заједницу чији је она орган само као Косово.

6. Декларација ступа на снагу одмах и иста се објављује у „Службеном листу САПК"

ДЕКЛАРАЦИЈА О СУВЕРЕНОСТИ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ РЕПУБЛИКЕ

МАКЕДОНИЈЕ*

Члан 1. Овом декларацијом изражава се сувереност Социјалистичке Репуб-

лике Македоније сагласно уставним опредељењима о независности и тери-торијалном интегритету македонске државе, као и право македонског народа на самоопредељење, укључујући и право на отцепљење.

Члан 2. Политички, привредни и правни систем Социјалистичке Републике

Макепонше темеље се на Уставу СРМ и републичким законима, а у складу су и са опредељењима израженим у овој декларацији.

Устав СФРЈ, савезни закони и други савезни прописи и општи акти примењиваће се на територији Социјалистичке Републике Македоније, уко-лико нису у супротности са Уставом СРМ, републичким законима и одлукама Собрања којима се остварује сувереност СРМ.

Члан 3. Изражавајући сувереност Социјалистичке Републике Македоније,

Собрање СРМ ће донети нов устав којим ће се, поред осталог, одредити друштвено урећење и будући симболи државности Македоније.

Члан 4. Социјалистичка Република Македонија, као суверена држава, само-

стално одлучује о будућим односима са државама осталих народа Југо-славије, у складу са својим интересима, мирним и демократским путем.

Члан 5. Ова декларација, Устав СРМ, републички закони и други прописи и

општи акти су основ за одлучивање и деловање како републичких орагана и организацша тако и савезних органа и организација на територији Соција-листичке Републике Македоније.

* ОВУ пеклаоацију је донело Собрање Социјалистичке Републике Македоније, објављенаје у „Службеном веснику на СРМ", број 5/91 (број 08-220/1).

а

260

Члан 6. Собрање СРМ и надлежни органи Републике, до доношења новог

устава, могу и самостално да предузимају мере за заштиту и унапређење положаја и права делова македонског народа који као националне мањине живе у суседним земљама, Македонаца у другим земљама, исељеника из Македонијеиграђана на привременом раду у иностранству.

Члан 7. Уколико се споразумно и демократски не разрешавају међусобни

односи суверених република у СФРЈ или се то врши на начин којим се угрожава сувереност Републике, Собрање СРМ ће донети уставни закон којим ће утврдити остала питања уставно-правног карактера којима ће СРМ, као самостална и независна држава, предузети извршавање суверених права која је остваривала преко органа СФРЈ и утврдиће начин споразуме-вања са осталим републикама о правном наслеђу СФРЈ и међусобним одно-сима, према начелима међународног јавног права.

Члан 8. Ова декларација ступа на снагу даном доношења, а објавиће се у

„Службеном веснику Социјалистичке Републике Македоније".

ДЕКЛАРАЦИЈА О СУВЕРЕНОСТИ И САМОСТАЛНОСТИ РЕПУБЛИКЕ МАКЕДОНИЈЕ*

Члан 1. Собрање Републике Македоније констатује да су грађани Републике

Македоније на референдуму, одржаном 8. септембра ове године, само-потврдивши плебисцитарно дражвност и сувереност Републике Македоније, изразили своју вољу и дали свој глас да се Република Македонија конститу-ише као суверена и самостална држава Македонија са правом да ступи у будући савез суверених држава Југославије.

Грађани Републике Македоније су тиме, на демократски начин, исписали нову страну у македонској многовековној историји заокружења самосталности и суверености Републике Македоније као државе.

Члан 2. Република Македонија, као суверена и самостална држава, залагаће се

за доследно поштовање опште усвојених принципа међународних односа, садржаних у документима ОУН, завршном документу КЕБСА-а у Хел-синкију и Париској повељи. Свој међународно-правни субјективитет, Репу-

Ову декларацију је донело Собрање Републике Македоније, а објављена је у „Службе-ном веснику на Република Македонија", број 42/91 (број 08-3786).

261

« П И 1 Г И Макепонша засноваће на поштовању мећународних норми о опносима мећу државама и пуном поштовању принципа територијалног интегпитета и суверенитета, немешању у унутрашње послове, јачању међу-собног поштовања и поверења и развоју свестране сарадње са свим земљама и народима од узајамног интереса.

Члан 3. На основу ових принципијелних полазишта, Република Македонија је

оттпепељена за свестрани развој добросуседских односа и сарадње са свим г и о ш м сусепима као и за развој и сарадњу са свим европским и другим земљама међународним организацијама и групацијама. У овом смислу, Рет/блика Македонша је витално заинтересована за укључивање у интегра-п и о н е поопесе V Еврсши као и за увећано учешће у билатаралним и мулти-латеоалшш видовима сарадње у региону, који ће се, под дејством савремених трендова, све више афирмисати у интересу свих земаља и на-рода који жеве на овом простору.

Члан 4. Република Македонија, строго поштујући принцип неповредивости

г п а ш ш а као гаранцше мира и безбедности у региону и шире, и овог пута потвоћује сво1У политику немања и неизражавања територијалних претен-зи7а^поема бшо ко\о\ земљи из свог суседства. Истовремено, Република Македонша супротставиће се одлучно било каквом непоштовању и угро-ж з п л н л / њеног територијалног интегритета и суверенитета. Република Макепонша ће се строго придржавати принципа да се проблеми у међуна-оопним опносима било које врсте решавају на миран начин, путем прего-вораиузузајамно поштовање.

Члан 5. Полазећи од уставног опредељења о бризи о положају и правима

п р п о в а макепонског народа, који као национална мањина живи у суседним земљама Република Македонија наставиће да води политику која се ослања н а мећуштопне норме и чији је основни циљ и суштина - признавање и пош-товање основних људских права и слобода, а у том оквиру и слобода и права МакГдонаца који као национална мањина живе у суседним земљама. Репу-б п и к а Макепонша ово схвата као питање које се може искључиво разреша-вати мирним и демократским средствима и у духу европских и цивилиза-цијских стандарда.

Члан 6. Ретгблика Македонија свесна свог места и одговорности као чиниоца

мира и безбедности на овом простору и шире, уложиће све своје снаге и активности, изграђујући се као модерна и демократска држава, за доследно остваривање наведених принципа.

Члан 7. Ова декларација објавиће се у „Службеном веснику Републике Маке-

доније".

262

ДЕКЛАРАЦИЈА О МЕЂУНАРОДНОМ ПРИЗНАВАЊУ РЕПУБЛИКЕ МАКЕДОНИЈЕ КАО СУВЕРЕНЕ И НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ

1 Република Македонија као суверена и независна држава тражи да буде међународно призната.

2. Република Македонија прихвата критеријуме и испуњава услове донете од стране Савета министара Европске заједнице дана 17. децембра 1991. године у Биселу.

3. Република Македонија прихвата Нацрт документа Конференција о Југославији у Хагу.

Она подржава настављање Конференције о Југославијк у Хагу и учествоваће, као и до сада, на конструктиван начин у њеном раду, у циљу постизања дефинитивног решења о југословенској кризи на миран и демократски начин.

Истовремено, Република Македонија наставља досадашње напоре Европске заједнице на том плану и изражава своју спремност да и даље активно учествује у њима.

4. Република Македонија поздравља и у потпуности подржава напоре ОУН преко генералног секретара и Савета за безбедност за миран расплет југословенске кризе, укључујући и упућивање мировних снага УН.

Собрање Републике Македоније позива председника Републике и за-пужује Владу да, у складу са њиховим уставним овлашћењима, предузму све м ^ е и активности које произлазе из ове декларације.

5. Ову декларацију објавити у „Службеном веснику Републике Маке-доније".

МЕМОРАНДУМ** (ПИСМО О НАМЈЕРАМА)

1 Имајући у виду да су Република Србија доношењем новог устава, а оепублике Словенија, Хрватска и Македоније плебисцитарним и референ-думским одлукама и каснијим мјерама заснованим на овим одлукама, битно и неповратно промијениле конституцију Југославије и створили ново правно и чињенично стање, Скупштина Социјалистичке Републике Босне и Херце-говине указује на одредбу важећег Амандмана 1ЈС на Устав Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине. Овим амандманом, према којем је Босна и Херцеговина (цитирамо) „демократска суверена држава равноправних гоађана, народа Босне и Херцеговине - Муслимана, Срба и Хрвата и припад-ника других народа и народности који у њој живе", трајно је дефинисан уставни статус Босне и Херцеговине, односи у њој и њени односи према другима.

* Ову декларацију је донело Собрање Републике Македоније, а објављена је у Службеном веснику на Република Македонија" број 57/91 (број 08-5099).

" Овај меморандум је донела Скупштина СР БиХ, а објављен је у „Службеном листу СРБиХ", број 32/91 (број 133).

263

2. Босна и Херцеговина ће наставити да се залаже за опстанак југословенске заједнице на новим за све прихватљивим основама. У мећу-воемену она ће се такоће залагати за нормално функционисање постојећих заједничких институција, али њени представници неће присуствовати сједни-пама Скупштине и Предсједништва СФРЈ ако истима не присуствују пред-ставници свих република и покрајина. Евентуалне одлуке ових тијела у некомплетном саставу не обавезују Босну и Херцеговину.

3 С обзиром на национални састав њеног становништва, Босна и Хер-цеговина неће прихватити никакво уставно рјешење будуће југословенске заједнице V кошј не би истовремено биле и Србија и Хрватска. У будућој интеграцији - ма каква она била Босна и Херцеговина треба да буде са Срби-јом и Хрватском повезана на исти начин.

4. Босна и Херцеговина тежи пуној демилитаризацији њеног простора. Узимајући то као свој дугорочни циљ, Босна и Херцеговина подржава напоре за консолидацију прекида ватре у текућем сукобу и успоставу тра-јног мира. Ако ова настојања из било којих разлога не успију, Босна и Хер-цеговина ће учинити све што је у њеној моћи да у том сукобу остане неутрална, што подразумијева да се њени граћани не ангажују ни на једној зараћеној страни и да њена територија не буде кориштена за ратне сврхе.

5. Ставови изнесени у овом меморандуму изражавају вољу већине посланика ове скупштине и као такви политичку вољу већине граћана БиХ, те представљају обавезујући основ за понашање државних и политичких органа Републике.

6. Полазећи од права скупштинске већине да одлучује о судбини Репу-блике као цјелине, ова скупштина истовремено признаје право скупштин-ској мањини да захтијева и остварује сваки легитимни интерес - етнички, културни, економски и социјални - уз увјет да се исти остварује без примјене силе и на легалан и демократски начин.

7. Са овим меморандумом Скупштина ће упознати нашу и мећуна-роднујавност.

8. Овај меморандум објавити у „Службеном листу СР БиХ".

ПЛАТФОРМА О ПОЛОЖАЈУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ И БУДУЋЕМ УСТРОЈСТВУ

ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ*

Босна и Херцеговина 1. Босна и Херцеговина ће се развијати као граћанска република, у

којој је, у складу са нормама правне државе и у складу са мећународним нор-

* Ову платформу је усвојила Скупштна БиХ и објављена је у „СР БиХ", број 32/91 (број 134).

264

мама и документима, обезбијеђено поштовање свих људских права и сло-бода свих грађана без обзира на националну, вјерску и политичку припадност.

Одговарајућом структуром Скупштине Републике Босне и Херцего-вине осигураће се да се искључи могућност мајоризације у процесу одлучивања о најбитнијим питањима за равноправност свих народа и наро-дности који живе у Републици.

Економски развој Републике Босне и Херцеговине темељиће се на подузетништву и тржишној економији.

2 Република Босна и Херцеговина је демократска суверена држава равноправних грађана, народа Босне и Херцеговине - Муслимана, Срба и Хрвата и припадника других народа и народности који у њој живе.

3. Територија Републике Босне и Херцеговине је јединствена и не-дјељива. Границе Републике могу се мијењати одлуком Скупштине Репу-блике Босне и Херцеговине само у складу са вољом грађана цијеле Репу-блике, израженом њиховим претходним изјашњавањем путем референдума, ако се за мијењање изјасни најмање двије трећине укупног броја бирача.

Југославија 4. Република Босна и Херцеговина, као модерна правна држава, има

потребу и интерес да остварује економску и политичку интеграцију са свим другим таквим државама. У том смислу свакако је најприроднија и најприори-тетнија политичка интеграција коју ће наша република остваривати са држа-вама - чланицама садашње СФРЈ. Облик и интензитет те интеграције потребно је, што је могуће прије, договорно утврдити у складу са виталним интересима и политичким циљевима наше републике, као, наравно, и свих других држава - чланица те интеграције.

5. Република Босна и Херцеговина залагаће се да се у будућој југослов-енској заједници гарантују и поштују сва људска права и слободе у сваком њеном дијелу и да се будућа југословенска заједница састоји од свих шест република. Такође, Република Босна и Херцеговина ће се залагати да будућа југословенска заједница има:

а) јединствено тржиште роба, услуга, рада и капитала, б) заједничке спољне послове и ц) заједничке одбрамбене снаге. У процесу договарања о устројству будуће југословенске заједнице

треба претходно израдити и истовремено потписати два акта (конвенције), и то:

- конвенцију о међусобном признавању суверенитета и неповредивости и непромјенљивости граница садашњих република и

- конвенцију о конституисању нове југословенске заједнице која би у себи садржала конститутивна начела те заједнице.

Обје конвенције би се потписале истовремено, а не накнадно. Због изворне структуре националног састава становништва Републике

Босне и Херцеговине, ова република прихвата и залаже се за југословенску заједницу чији су саставни дијелови и републике Хрватска и Србија.

265

Уколико већина република то буде изричито условљавала, могуће је да конвенцићфкт о конституисању нове југословенске заједнице) верификују Европска заједница и релевантне мећународне институције.

6 У сукобу двије или више сусједних република у оквиру југословенске заЈеднице РсиубшЛвост и Херцеговина ће подржавати арбитражу мећу-народне заједнице, ако се договор у земљи не може постићи мирним путем.

У евентуалном сукобу република Хрватске и Србије Република Босна и ХерцеговинТ^ увијек и у складу са мећународним нормама бити неу-?рална Мећутим, у таквим сукобима Република Босна и Херцеговина ће нудитипос^едничке услуге 5 добре воље за превазилажење тих сукоба.

7 Све заједничке институције или организације на нивоу југословенске заједнице морају бити састављене на принципу републичких паритета.

8 Снаге територијалне одбране у Републици Босни и Херцеговини су под контролом Предсједништва Републике У случају спољнег напада на југословенску заједницу ове снаге се стављају под заједничку команду.

9. Ову платформу објавити у „Службеном листу СР БиХ".

РЕШЕЊЕ О ОБУСТАВИ ИЗВРШЕЊА ПОЈЕДИНАЧНИХ АКАТА И РАДЊИ

ПРЕДУЗЕТИХ НА ОСНОВУ ЧЛ. 4. И 10. ЗАКОНА О ПЛЕБИСЦИТУ О САМОСТАЛНОСТИ И НЕЗАВИСНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СЛОВЕНИЈЕ

КОЈИМА ОРГАНИ РЕПУБЛИКЕ СЛОВЕНИЈЕ ПРЕУЗИМАЈУ УСТАВОМ СФРЈ УТВРЂЕНА ПРАВА И ДУЖНОСТИ ФЕДЕРАЦИЈЕ

ИЛИ КОЈИМ СЕ ЈЕДНОСТРАНО МЕЊА ГРАНИЦА СФРЈ, ОДНОСНО ГРАНИЦА ИЗМЕЂУ РЕПУБЛИКА

1 Савезно веће Скупштине СФРЈ покренуло је пред Уставним судом Југославије поступак за оцењивање уставности Закона о плебисциту о само-сталности и независности Републике Словеније („Урадни лист Републике Словеније", број 44/90).

Савезно веће поднело је и захтев да Уставни суд Југославије, у смислу члана 379 У^тава СФРЈ, нареди да се обуставе све радње везане за спро-воћењеГплебисцита у Републици Словенији, да би се спречило наступање неотклоњивих штетних последица по равноправност народа и народности и интегритет СФРЈ.

2 Одредбом члана 4. Закона о плебисциту о самосталности и независ-ности Републике Словеније прописано је да одлука донесена на плебисциту да Република Словенија постане самостална и независна држава обавезује Скупштину Републике Словеније да у року од шест месеци од дана про-ш а С в а њ а одлуке усвоји уставна и друга акта те мере које су потребне да

' Уставни суд Југославије 1У број 145/2-90.

266

Република Словенија преузме извршавање суверених права која је пренела на органе СФРЈ и да отпочне са преговорима са другим републикама у СФРЈ о правном наслеђу СФРЈ и будућем уређењу међусобних односа по наче-лима међународног права, укључујући понуду конфедералног уговора, а опоепбом члана 10 прописано је да ако се на плебисциту донесе одлука да Република Словенија постане самостална држава, Скупштина Републике Словеније свечано проглашава ту одлуку на заједничкој седници свих већа и истовремено усваја програм рада ради реализације те одлуке.

3 Према извештају Републичке изборне комисије, од 26. децембра 1990 гопине на плебисциту одржаном 23. децембра 1990. године, већина биоача утврђена Законом о плебисциту изјаснила се за то да Република Сло-венша постане самостална и независна држава, чиме је одлука донесена на плебисциту постала обавезна за Скупштину Републике Словеније.

4 Одредбом члана 379. Устава СФРЈ утврђено је да Уставни суд Југо-славше може у току поступка, до доношења коначне одлуке, наредити да се обустави извршење појединачног акта или радње која је предузета на основу закона другог прописа или општег акта органа друштвено-политичке зајед-нице или самоуправног општег акта чија се уставност, односно законитост оцењује, ако би њиховим извршењем могле наступити неотклоњиве штетне последице.

Уставни суд Југославије није нашао да има разлога да усвоји захтев Савезног већа Скупштине СФРЈ да нареди да се обустави извршење свих оапњи везаних за спровођење плебисцита, али је оценио да има разлога за издавање привремене мере да се обуставе од извршења појединачни акти и оапње предузете на основу члана 4. и 10. Закона о плебисциту о самостал-ности и независности Републике Словеније којима органи Републике Слове-нше преузимају Уставом СФРЈ утврђена права и дужности федерације или којима се једнострано мења граница СФРЈ, односно граница између репу-блика.

5 Уставни суд Југославије, на основу члана 379. Устава СФРЈ и члана 28 Пословника Уставног суда Југославије, на седници од 26. децембра 1990. године и 8. јануара 1991. године, донео је, већином гласова, уз издвојено мишљење

Ре ш е ње

Обуставља се извршење појединачних аката и радњи предузетих на огнот™ члана 4 и 10 Закона о плебисциту о самосталности и независности Републике Словеније ( Урадни лист Републике Словеније", број 44/90) кошма органи Републике Словеније преузимају Уставом СФРЈ утврђена права и дужности федерације или којима се једнострано мења граница СФРЈ, односно граница између република.

267

РЕШЕЊЕ О ОБУСТАВИ ИЗВРШЕЊА ПОЈЕДИНАЧНИХ АКАТА И РАДЊИ

ПРЕДУЗЕТИХ НА ОСНОВУ ОДРЕДАБА ЧЛ. 236А - 2360. КРИВИЧНОГ ЗАКОНА РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ*

1. Савезни јавни тужилац покренуо је пред Уставним судом Југославије поступак за оцењивање уставности одредаба чл. 236а, до 236о. Кривичног закона Републике Хрватске („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 25/77, 50/78, 25/84, 52/87, 43/89, 8/90 и 9/91) и њихове супрот-ности са Кривичним законом СФРЈ.

Савезни јавни тужилац предложио је да Уставни суд Југославије, у смислу члана 379. Устава СФРЈ. нареди да се обуставе од извршења поједи-начни акти и радње предузети на основу оспорених одредаба, јер би њиховим извршењем могле наступити неотклоњиве штетне последице.

2. Одредбама чл. 236а, до 236о. Кривичног закона Републике Хрватске утврђена су кривична дела против Републике Хрватске, и то: напад на

(члан 236ц), убиство представника највиших државних органа (члан 236д), насиље прЦемаУпредставРнику највишег државно/органа (чл^ан 236е), оружана побуна (члан 236ф), тероризам (члан 236г), диверзија (члан 236х), саботажа (члаУв ^би) , „озп^ Њ е Р на Р „ас и ; „у проме„'у ус^ојс^ва Републике Хрва Тске (члан 236)), изазивање националне, расне и верске мржње, раздора или нетрпељивости (члан 236к), удруживање ради непријатељске делатности (члаРн 236л), пружање помоУТчиниоцу /осле извр^Јења кривичног дела (члан 236м), кажњавање за припремање (члан 236х) и кажњавање за најтеже обликекривичнихдела(члан236ц).

3. Одредбом члана 379. Устава СФРЈ утврђено је да Уставни суд Југо-славше може, у току, поступка, до доношења коначне одлуке, наредити да се обустави извршење појединачног акта или радње која је предузета на основу закона, другог прописа или општег акта органа друштвено-политичке зајед-нице или самоуправног општег акта чија се уставност, односно законитост оцењује ако би њиховим извршењем могле наступити неотклоњиве штетне последице.

Уставни суд Југославије оценио је да су испуњени услови из члана 379. Устава СФРЈ да нареди да се обустави извршење појединачних аката и радњи предузетих на основу наведених одредаба Кривичног закона Репу-блике Хрватске, јер извршењем тих појединачних аката и радњи, по оцени Уставног суда, могу наступити неотклов1иве штетне последице

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 379. Устава СФРЈ, на сед-ници од 24. априла 1991. године, донео је

Р е ш е њ е Обуставља се извршење појединачних аката и радњи предузетих на

основу одредаба чл. 236а. до 236о. Кривичног закона Републике Хрватске

' Ово решење је објављено у „Службеном листу СФРЈ", број 37/91 (1У број 50/1-91)

268

( Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, бр. 25/77,50/78,25/ 84, 52/87,43/89, 8/90 и 9/91).

Решење објавити у „Службеном листу СФРЈ" и у „Народним нови-нама" - службеном листу Републике Хрватске.

РЕШЕЊЕ О ОБУСТАВИ ИЗВРШЕЊА ПОЈЕДИНАЧНИХ АКАТА И РАДЊИ

ПРЕДУЗЕТИХ НА ОСНОВУ ОДРЕДАБА ЧЛАНА1. ТАЧ. 3, ЧЛАНА 25а СТАВ 4 ЧЛАНА 256 СТАВ 2, ЧЛАНА 25ц И ЧЛАНА 25д ЗАКОНА О

ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О УНУТРАШЊИМ ПОСЛОВИМА*

1 Уставни суд Југославије, Решењем ГУ-број 7/2-91 од 26. јуна 1991. године покренуо је поступак за оцењивање уставности одредаба члана 1. тач 3 члана 25а став 4, члана 256 став 2, члана 25ц и члана 25д Закона о измјенама и допунама Закона о унутрашњим пословима („Народне новине"

службепи лист Републике Хрватске, број 19/91) и њихове супротности са Законом о општенародној одбрани („Службени лист СФРЈ", бр. 21/82 и 35/91).

Савезни секретаријат за народну одбрану, на чију иницијативу је Уставни суд донео решење о покретању поступка, предложио је да Уставни суд Југославије, у смислу члана 379. Устава СФРЈ нареди да се обустави извршење по единачних аката и радњи предузетих на основу оспорених одредаба, јер би њиховим извршењем могле наступити неотклоњиве штетне последице по јединствене оружане снаге СФРЈ.

2 Одредбама Закона о измјенама и допунама Закона о унутрашњим

дужности Одредбама члана 1. тачка 3. тог закона утврђене су надлежности

256 ст1в 2̂ прописано је да Збор народне гарде дел^е самостално и заједно ^ д р " им р^дарстве послова и службама Министарства одбране; одредбом члана 25ц прописано је да ^дишцама Збора народне гарде заповеда Министарство одбране, а одред-бом члана 25д прописано је да се јединице Збора народне гарде могу употре-бити за извршење пословајавне сигурности и заштите уставног поретка

Републике Хрв^атске^ у т В р ђ е н о је да Уставни суд Југо-слави^ може у току поступка, до доношењк коначне одлуке, наредити да се обустави извршење појединачног акта или радње која је предузета на основу закона другог прописа или општег акта органа друштвено-политичке зајед-нице или самоуправног општег акта чија се уставност, односно законитост

' Уставни суд Југославије 1У број 7/2-91.

269

оцењује, ако би њиховим извршењем могле наступити неотклоњиве штетне последице.

Уставни суд Југославије оценио је да су испуњени услови утврђени чла-ном 379. Устава СФРЈ да нареди да се обустави извршење појединачних аката и радњи предузетих на основу одредаба члана 1. тач. 3, члана 25а став 4, члана 256 став 2, члана 25ц и члана 25д Закона о измјенама и допунама Закона о унутрашњим пословима.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 379. Устава СФРЈ, на сед-ници одржаној 26. јуна 1991. године, донео је

Р е ш е њ е Обуставља се извршење појединачних аката и радњи предузетих на

основу одредаба члана 1 тач. 3, члана 25а став 4, члана 256 став 2/члана 25ц и члана 25д Закона о измјенама и допунама Закона о унутрашњим посло-вима („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, број 19/91).

Решење објавити у Службеном листу СФРЈ" и у „Народним нови-нама" - службеном листу Републике Хрватске.

РЕШЕЊЕ О ОБУСТАВИ ИЗВРШЕЊА ПОЈЕДИНАЧНИХ АКАТА И РАДЊИ

ПРЕДУЗЕТИХ НА ОСНОВУ ОДЛУКЕ О НЕПРИМЕЊИВАЊУ ОДРЕДАБА ЗАКОНА О ВОЈНОЈ ОБАВЕЗИ НА ТЕРИТОРИЈИ

РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ*

1. Савезни секретаријат за народну одбрану покренуо је пред Уставним судом Југославије поступУк за оцењивањеуставностии з^они?ости Одлуке о непримењивању одредаба Закона о војној обавези („Службени лист СФРЈ бр. 64/85,26/89 и 30/91) на територију Републике Хрватске („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, број 23/91)

Покретач поступка предложио је да Уставни суд Југославије, у смислу члана 379 Устава СФРЈ, нареди да се обустави извршење појединачних

земље. 2. Одлуком о непримењивању одредаба Закона о војној обавези на те-

одређенетомодлуком. 3. Одредбом члана 379. Устава СФРЈ утврђено је да Уставни суд Југо-

славије може, у току поступка, до доношења коначне одлуке, наредити да се обустави извршење појединачног акта или радње која је предузета на основу

* Уставни суд Југославије ИУ 91/91.

270

ит/гог поописа или општег акта органа друштвено-политичке зајед-икпе шшсамоуправног општег акта чија се уставност, односно законитост оцењујеГако би њиховим извршењем могле наступити неотклоњиве штетне последице.

У г т а в н и СУП Југославше оценио је да су испуњени услови утврђени чла-ном 379 Устава СФРЈ да Суд нареди да се обустави извршење појединачних пката и" оапњи предузетих на основу Одлуке о непримењивању одредаба ^ к о н а о во1Но1 обавези на територији Републике Хрватске, којим се ™ е ч а в а поимена тог закона на територији Републике Хрватске.

4 Уставни суд Југославије, на основу члана 379. Устава СФРЈ, на сед-ници од 26. јуна 1991. године, донео је

Р е ш е њ е

Обгставља се извршење појединачних аката и радњи предузетих на ОСНОВУ Оплуке о непримењивању одредаба Закона о војној обавези на тери-ТОПРНУ Републике Хрватске („Народне новине" - службени лист Републике Х^ватске, број 23/91), којима се спречава примена тог закона на територији РепубликеХрватске.'

Решење објавити у „Службеном листу СФРЈ" и у „Народним нови-нама" - службеном листу Републике Хрватске.

РЕШЕЊЕ О ОБУСТАВИ ИЗВРШЕЊА ПОЈЕДИНАЧНИХ АКАТА И РАДЊИ

ПРЕПУЗЕТИХ НА ОСНОВУ ОДЛУКЕ О НЕПРИМЕЊИВАЊУ ОПРЕДАБА ЗАКОНА О ОПШТЕНАРОДНОЈ ОДБРАНИ НА

ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ

1 Савезни секретаријат за народну одбрану покренуо је пред Уставним ГУПОМ Југославије поступак за оцењивање уставности Одлуке о непри-мењивању одредаба Закона о општенародној одбрани („Службени лист СФРЈ" бр 21/82 и 35/91) на територији Републике Хрватске („Народне новине'" - службени лист Републике Хрватске, број 24/91).

Покретач поступка предложио је да Уставни суд Југославије нареди да г е обустави извршење појединачних аката и радњи предузетих на основу оспооене оплуке јер би њиховим извршењем могле наступити неотклоњиве штетае последице по јединствени систем општенародне одбране и оружане снаге СФРЈ.

2 Одлуком о непримењивању одредаба Закона о општенародној одб-рани на територији Републике Хрватске одређено је да се на територију

' Уставни суд Југославије ИУ број 98/91.

271

Републике Хрватске не примењују одредбе Закона о општенародној од-брани, ближе одрећене том одлуком.

3. Одредбом члана 379. Устава СФРЈ утврђено је да Уставни суд Југо-славије може, у току поступка, до доношења коначне одлуке, наредити да се обустави извршење појединачног акта или радње која је предузета на основу закона, другог прописа или општег акта органа друштвено-политичке зајед-нице или самоуправног општег акта чија се уставност, односно законитост оцењује, ако би њиховим извршењем могле наступити неотклоњиве штетне последице.

Уставни суд Југославије оценио је да су испуњени услови утврћени у члану 379. Устава СФРЈ да Суд нареди да се обустави извршење поједи-начних аката и радњи предузетих на основу Одлуке о непримењивању одре-даба Закона о општенародној одбрани на територију Републике Хрватске, којима се одбија примена тог закона на територији Републике Хрватске.

4. Уставни суд Југославије, на основу члана 379. Устава СФРЈ, на сед-ници одржаној 26 јуна 1991. године, донео је

Р е ш е њ е

Обуставља се извршење појединачних аката и радњи предузетих на основу Одлуке о непримењивању одредаба Закона о општенародној одб-рани на територију Републике Хрватске („Народне новине" - службени лист Републике Хрватске, број 24/91), којима се одбија примена тог закона на територији Републике Хрватске

Решење објавити у „Службеном листу СФРЈ" и у „Народним нови-нама" - службеном листу Републике Хрватске.

ОДЛУКА О НЕПРИМЈЕЊИВАЊУ РЈЕШЕЊА УСТАВНОГ СУДА ЈУГОСЛАВИЈЕ

О ОБУСТАВИ ИЗВРШЕЊА ПОЈЕДИНАЧНИХ АКАТА И РАДЊИ ПОДУЗЕТИХ НА ТЕМЕЉУ ОДРЕДАБА ЧЛ. 236А - 2360. КРИВИЧНОГ ЗАКОНАРЕПУБЛИКЕХРВАТСКЕГУ БРОЈ 50/1-91 ОД 24. ТРАВЊА

1991 („СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ", БР. 37/91) НА ТЕРИТОРИЈУ РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ*

I .

На територију Републике Хрватске не примјењује се Рјешење Уставног суда Југославије о обустави извршења појединачних аката и радњи

* Ова одлука је објављена у „Народним новинама", број 26/91 (број 740-02/91-02/03).

272

подузетих на темељу одредаба чланка 236а. до 236о. Кривичног закона Републике Хрватске ГУ број 50/1-91 од 24. травња 1991. („Службени лист СФРЈ", број 37/91).

II.

Ова одлука ступа на снагу даном објаве у „Народним новинама".

ОДЛУКА О ПОТВРДИ ОДЛУКЕ О НЕПРИМЈЕЊИВАЊУ РЈЕШЕЊА УСТАВНОГ СУДА ЈУГОСЛАВИЈЕ О ОБУСТАВИ ВРШЕЊА

ПОЈЕДИНАЧНИХ АКАТА И РАДЊИ ПОДУЗЕТИХ НА ТЕМЕЉУ ОДРЕДАБА ЧЛ. 236А - 2360. КРИВИЧНОГ ЗАКОНА РЕПУБЛИКЕ

ХРВАТСКЕIV БРОЈ 50/1-91 ОД 24. ТРАВЊА1991. („СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ", БР. 37/91) НА ТЕРИТОРИЈУ РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ*

Потврђује се Одлука Владе Републике Хрватске („Народне новине", бр. 26/91) о непримјењивању рјешења Уставног суда Југославије о обустави вршења појединачних аката и радњи подузетих на темељу одредаба чланка 236а. до 236о. Кривичног закона Републике Хрватске IV број 50/1-91 од 24. травња 1991. („Службени лист СФРЈ", бр. 37/91) на територију Републике Хрватске.

ОДЛУКА О НЕПРИМЈЕЊИВАЊУ РЈЕШЕЊА УСТАВНОГ СУДА ЈУГОСЛАВИЈЕ

О ОБУСТАВИ ИЗВРШЕЊА ПОЈЕДИНАЧНИХ АКАТА И РАДЊИ ПОДУЗЕТИХ НА ОСНОВИ ОДЛУКЕ О НЕПРИМЈЕЊИВАЊУ ОДРЕДАБА ЗАКОНА О ВОЈНОЈ ОБВЕЗИ НА ТЕРИТОРИЈУ РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ ПУ-БРОЈ 91/91 ОД 26. ЛИПЊА1991.

ГОДИНЕ**

I

На територију Републике Хрватске не примјењује се Рјешење Уставног суда Југославије о обустави појединачних аката и радњи подузетих на основи Одлуке о непримјењивању одредаба Закона о војној обвези на територију Републке Хрватске (ПУ- број 91/91 од 26. липња 1991. године).

* Ова одлука објављена је у „Народним новинама", број 37/91 (број 740-02/91-02/03). ** Ова одлука је објављена у „Народним новинама" број 37/91 (број 800-01/91-01/08).

18 273

II. Ова одлука ступа на снагу даном објаве у „Народним новинама".

ОДЛУКА О НЕПРИМЈЕЊИВАЊУ РЈЕШЕЊА УСТАВНОГ СУДА ЈУГОСЛАВИЈЕ

О ОБУСТАВИ ИЗВРШЕЊА ПОЈЕДИНАЧНИХ АКАТА И РАДЊИ ПОПУЗЕТИХ НА ОСНОВИ ОДЛУКЕ О НЕПРИМЈЕЊИВАЊУ

ОДРЕДАБА ЗАКОНА О ОПЋЕНАРОДНОЈ ОБРАНИ НА ТЕРИТОРИЈУ РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ (ПУ-БРОЈ 98/91 ОД 26.

ЛИПЊА 1991. ГОДИНЕ)* I

На територшу Републике Хрватске не примјењује се Рјешење Устав-ног суда Југославије о обустави извршења појединачних аката и радњи по-дузетих на основи Одлуке о непримјењивању одредаба Закона о опћена-родној обрани на територију Републике Хрватске (ПУ-број 98/91 од 26. липња 1991. године).

П.

Ова одлука ступа на снагу даном објаве у „Народним новинама".

274

* Ова одлука је објављена у „Народним новинама", број 37/91 (800-01/91-01/08).

VII

РЕФЕРЕНДУМ О СТАТУСУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ*

Поводом Одлуке Скупштине Социјалистичке Републике Босне и Херцего-вине о расписивању републичког референдума за утврћивање статуса Босне

и Херцеговине

Скупштина СР Босне и Херцеговине, на седници одржаној 24. и 25. јануара 1992. године, донела је Одлуку о расписивању републичког референ-дума за утврђивање статуса Босне и Херцеговине. Та одлука објављена је у „Службеном листу СР БиХ", број 2/92.

Одлуком о расписивању републичког референдума за утврђивање ста-туса Босне и Херцеговине утврћено је да ће се референдум одржати 29. феб-руара и 1. марта 1992. године и да ће се грађани БиХ на референдуму изјаснити о питању: „Јесте ли за суверену и независну Босну и Херцеговину, државу равноправних грађана, народа Босне и Херцеговине - Муслимана, Срба, Хрвата и припадника других народа који у њој живе?".

Одлука о расписивању републичког референдума за утврђивање ста-туса БиХ изгледа, на први поглед, сасвим коректна, с правног становишта. Али, иоле озбиљнија правна анализа доводи у сумњу правну утемељеност те одлуке. Покушаћемо да то овде и покажемо, не улазећи, наравно, у сва питања о референдуму као установи политичке демократије, поготову о референдуму о националној суверености и изласку чланице једне федералне заједнице из те заједнице. Нећемо се, такође, упуштати ни у историјски кон-текст у којем се тај референдум одржава и сву замршеност питања у вези с националном хомогенизацијом у нас, бујањем национализма и националне искључивости, апсолутизацијом нације и последицама које из тога проис-тичу. Ограничићемо се, дакле, само на правна питања тога референдума.

Одлука о расписивању републичког референдума за утврђивање ста-туса Босне и Херцеговине донесена је на основу одредбе члана 152. Устава

* Милован Бузаџић, Референдум о статусу Босне и Херцеговине, објављено у „Правном животу", број 3-4/92.

18* 275

СР Босне и Херцеговине, одредбе тачке 5. алинеја 9. Амандмана 1ЈСХ1 на Устав СР Босне и Херцеговине и одредаба чл. 3. и 26. Закона о референдуму („Службени лист СР Босне и Херцеговине", бр. 29/77 и 24/91). Формално гледано, рекло би се да је та одлука донесена 1е%ае агНз и да јој се, стога, не могу стављати никакви приговори. Али ће анализа, чини се, показати нешто сасвимдруго.

Одредбом члана 152. Устава СР Босне и Херцеговине утврћено је да скупштина друштвено-политичке заједнице може расписати референдум ради претходног изјашњавања радних људи о појединим питањима из њене надлежности, или ради потврћивања закона, прописа и других општих аката, а одлука донесена на референдуму обавезна је. Та одредба Устава СР Босне и Херцеговине истоветна је с одредбом члана 146. Устава СФРЈ. Тачком 5. алинеја 9. Амандмана 1ЈСХ1 на Устав СР Босне и Херцеговине утврћено је да Скупштина СР БиХ, на заједничкој седници њених већа, расписује репуб-лички референдум. Члан 3. Закона о референдуму парафраза је одредбе члана 152. Устава СР БиХ, а одредбама члана 26. тога закона прописано је да Скупштина СР БиХ може расписати референдум из своје „дјелатности" и одрећено кад се републички референдум обавезно расписује.

Нема, дакле, сумње у то да Скупштина СР БиХ може расписати рефе-рендум. Питање је, само: о чему Скупштина може расписати референдум.

Устав Југославије и Устав Босне и Херцеговине утврћују да скупш-птина друштвено-политичке заједнице може расписати референдум о питањима из своје надлежности, и то: референдум ради претходног изјашњавања о појединим питањима из надлежности скупштине, и референ-дум ради потврћивања закона, прописа и других општих аката. Референдум ради потврћивања закона, прописа и других општих аката, тзв. накнадним референдумом, овде се нећемо бавити.

Референдум за утврћивање статуса Босне и Херцеговине очито је тзв. претходни референдум. Али, оно што нас овде занима јесте питање да ли је реч о референдуму о питању које спада у надлежност Скупштине СР БиХ.

Положај и надлежност државних органа уопште, утврћује се уставом и законом, у складу са уставом. Државни органи не могу, за разлику од грађана, чинити „све што није забрањено". Државни органи своја права и дужности врше на основу и у оквиру устава и закона. То је, изричито, утврђено и Уставом СР БиХ - за државне органе, па и за Скупштину Босне и Херцеговине. Отуда, расписивање референдума за утврђивање статуса БиЛГмора претходно бити предвиђено Уставом СР БиХ, или - републичким законом, у складу с Уставом. Као што је показано, Устав СР БиХ нема одредбе о могућности расписивања референдума, за утврђивање статуса БиХ, осим ако се, теоријски неутемељеним тумачењем, референдум „за утврђивање стутаса БиХ" жели подвести под „питања из надлежности" Скупштине СР БиХ.

Једини референдум о питањима из надлежности Скупштине СР БиХ који Устав СР БиХ изричито спомиње јесте референдум о промени границе

* Очито је да се реч „дјелатност" има разумети као надлежност Скупштине, што јасно проистиче и из Устава СР БиХ.

276

СР БиХ. Реч је, наиме, о претходном, обавезном регоеренпуму УТВП*>РН™ амандманом ГЈШ на Устав БиХ, према коме се границе СР БиХ МОГУ мен^™ одлуком Скупштине СР БиХ само у складу с вољом грађана целе Републик^ израженом њиховим претходним изјашњавањем путем референпумаа™ за мењање границе изјасни најмање две трећине укупног броја бирача

Закон СР БиХ о референдуму такође не предвиђа референлум за утврђивање статуса Босне и Херцеговине". Одредбом члана 26 став 2 то™ закона прописано је да се референдум о питањима односно о актимГич надлежности Скупштине СР БиХ обавезно расписује кад то тоажи нашге^нп веће Скупштине СР БиХ, најмање једна петина делегата у С к З ™ ™ Председништво СР БиХ, најмање једна четвртина скупштина општинл Закон СР БиХ о референдуму уводи, даклеГ поред факултативног и обавезни референдум. Међутим, Закон не утврђује о којим питањима ГР расписује обавезни референдум већ одржавање тога референпума веже ™ предлагаче, тј. утврћује да ће се референдум о питањима из наплежногти Скупштине СР БиХ обавезно расписати ако то траже законом о п г Х ™ органи. Тиме се поново враћамо на питање да ли расписивање оегоеоенп™* о којем је реч спада у питања из надлежности Скушнтине СР Б { ^ ф е р е н д у м а

Пошто ни Устав ни Закон о референдуму, ехргежх хегНв не утвпћуш расписивање референдума о статусу Босне и Херцеговине опгоГопГ™ постављено питање треба потражити у томе да ли питање коЈеТппепмет тога референдума, тј. стварање суверене и независне Босне и Хеоиегп^ спада у надлежност Скупштине СР Босне и Херцеговине. л е Р и е г о в и н е >

Предмет расписаног референдума тиче се, у ствари поава напопа н а

смоопредељење. То право јемчи и Устав Југославије и Устав Босне и ХРППР говине. О томе праву говоре, и један и други устав, у основним начелимх I нормативни делови тих устава немају одредаба о остваоивању гшавГн« самоопредељење. н у ир«ша на

Право народа на самоопредељење унесено је у све уставноппавне по™ менте, од Другог заседања АВНОЈ^а до данас. Тако ДеклаоагшјГпп^ог заседања АВНОЈ-а каже да су народи Југославије несамо стекли; «Д » осигурали право на самоодређење, укључујући право на отиепљенГи! УЈедињење с другим народима; Одлука Другог заседања АВНшТоичг™ дњи Југославије на федеративном принципу полази од права сваког нТпопа на самоопредељење, укључујући право на отцепљење или утепињење га другим народима." У тој одлуци се истиче да се Југославша изгоаћ^е 11 федеративном принципу, који ће обезбедити пуну равнопоавност Спба Хрвата, Словенаца, Македонаца, Црногораца/ ад^Паропа Соби^е' Хрватске, Словеније, Македоније, Црне горе и Босне и Хеопеговине-П^' ларација о проглашењу Федеративне Народне Републике Југославше Г29 новембра 1945) каже да је ФНРЈ савезна народна држава републиканс|Гпг облика, заједница равноправних народа који су слободно изоазилиГс7а% вољу да остану уједињени у Југославији; Устав ФНРЈ из 1946 гопин/ утврћуЈе да је ФНРЈ савезна народна држава републиканског облика заЈеп-ница равноправних народа, који су на основу права на смоопредељење ^дерата 1 1 1 П р З В ° Н а о т ц е п љ е њ е > изразили своју вољу да живе з^едно у

277

Устав ФНРЈ из 1946. године, говори о праву народа на самооире-дељење у свом нормативном делу (члан 1), а устави из 1963. и 1974. године - у основним начелима.

За оазлику од одлука Другог заседања АВНОЈ-а, које спомињу имена наоопа Југославше изузев Муслимана, устави Југославије, од 1946. године до данас, не помињу име ниједног народа Југославије. То је ствар репуб-личких устава.

Оплука ДОУГОГ заседања АВНОЈ-а о изградњи Југославије на федера-тивном поинципу говори о народима Босне и Херцеговине. За разлику од те оплуке Пооглас првог заседања АВНОЈ-а говори о Хрватима, Словенцима, Собима Муслиманима, Црногорцима и Македонцима. Земаљско анти-шапгастичко Веће Народног ослобоћења Босне и Херцеговине (Мркоњић-гпап 1943̂ утвоћује да Босна и Херцеговина није ни српска, ни хрвашска, ни мус^тнскпГвећи српска и хрватска и муслиманска. Најзад, Устав Босне и Хеопеговине такође, утврђује да су државотворни, односно конститутивни народи Босне и Херцеговине: Срби, Муслимани и Хрвати.

Кап 1е оеч о референдуму о статусу Босне и Херцеговине, тј. о праву на самоопредељење, мора се имати у виду да је Босна и Херцеговина зајед-нипа тои равноправна, конститутивна народа Босне и Херцеговине, што значи да сваки од тих народа понаособ, има право на самоопредељење, одно-сно право на отцепљење.

Поаво народа на самоопредељење јесте право - народа, његово поиоопно неотуђиво право. Будићи да је реч о праву народа, поставља се питање на кош начин то сопствено право народ остварује, односно питање у којем облику изражава своју вољу за самоопредељење, односно стварање сувеоене државе Питање је да ли је облик изражавања те воље ствар самоооганизовања самог народа или ствар одлуке његових представника у виду државних органа. Како ће народ изразити ту своју вољу, ствар је самог наоопа То наравно, не искључује могућност да народ, уставом, овласти соп-ствене државне органе да, по поступку утврђеном уставом, распишу и такав оешеоендум онда кад народ, већином утврђеном уставом, захтева распи-сивање таквог референдума. Ако, ни Уставом СР БиХ, ни Законом о рефе-оендуму нше предвиђено да се референдум може расписати и о питању којим се овпе бавимо - а из претходно реченог то несумњиво произлази -онда је јасно да Скупштина СР БиХ није имала право да, без захтева народа, распише споменути референдум.

И не само да Скупштина, по нашем мишљењу, није имала право да иаспише тај референдум, него је при доношењу одлуке о томе поступала поотивно одредбама сопственог устава. Скупштина СР БиХ није, наиме, водила рачуна о томе да је Босна и Херцеговина - држава три народа. А то значи да \е чак и под претпоставком да је имала право да распише референ-дум морала питање расписивања референдума размотрити на седници Савета за питања остваривања равноправности народа и народности Босне и Хеопеговине То значи, исто тако, да је одлуку о расписивању референ-ш/ма тоебало претходно, да усвоји тај савет, који одлуке доноси саглас-ношћу чланова из реда свих народа Босне и Херцеговине, а да сама одлука Скупштине буде донесена двотрећинском већином гласова свих посланика

278

Скутпитине. Уместо тога, одлука је донесена обичном већином гласова посланика из редова два народа, тј. без гласова посланика из реда српског народа.

Интересантно је да Устав СР БиХ за промену границе СР БиХ (што може бити корекција у припадности одрећеној републици неког малог засеока, пашњака, извора воде и сл.) предвића изјашњавање најмање две трећине укупног броја бирача БиХ, а о референдуму за отцепљење од СФРЈ уопште не говори. У исто време, према Одлуци о расписивању републичког референдума за утврћивање статуса БиХ, то јест за стварање суверене и независне БиХ, односно за отцепљење од Југославије довољно је, сагласно Закону о референдуму, да се за отцепљење изјасни проста већина грађана уписаних у бирачки списак. Готово је, чини се, сувишан сваки коментар. А да се и не говори о томе да се тиме ствара могућност да два конститутивна народа Босне и Херцеговине донесу одлуку против трећег конститутивног народа, и то о питању о коме могу да одлучују само сва три државотворна народа. О битним питањима равноправности народа БиХ, а посебно о питању отцепљења од Југославије није дозвољена формула два према један (без обзира која два народа се могу наћи према трећем).

Одредбом члана 1. став 1. Устава Ср БиХ утврђено је да је БиХ у сас-таву СФРЈ. Расписивање референдума о сувереној и независној Босни и Херцеговини у супротности је, дакле, с том одредбом Устава СР БиХ, у исто време, то је једнострана одлука, једностран акт противан Уставу Југославије по коме је Босна и Херцеговина у саставу СФРЈ; стога, једностран акт о промени састава Југославије, њене суверености и територијалне целокупно-сти, о чему се не може одлучивати без сагласности других народа Југо-славије.

Тачком 1. Амандмана 1ЈС на Устав СР БиХ утврђено је да је СР Босна и Херцеговина демократска суверена држава равноправних грађана, народа Босне и Херцеговине - Муслимана, Срба и Хрвата и припадника других на-рода и народности који у њој живе. Ако је, дакле, Босна и Херцеговина - која је у саставу Југославије - суверена држава, онда се поставља питање шта је сврха референдума о „статусу Босне и Херцеговине", тј. сврха питања гра-ђанима да ли су за суверену и независну Босну и Херцеговину. Чини се да се слободно може рећи да сврха тога референдума није ништа друго до једнос-трана сецесија, и то против воље једног од конститутивних народа Босне и Херцеговине.

Одлука о расписивању републичког референдума за утврђивање ста-туса Босне и Херцеговине утврђује да се о питању које је предмет тога ре-ферендума изјашњавају грађани СР БиХ.

Одлука о томе да се на односном референдуму изјашњавају грађани СР БиХ изазива питање: ко је субјект права на самоопредељење. Неспорно је да је, по Уставу СФРЈ, па и по међународном праву, субјект права на самоопредељење народ, односно нација

О праву народа на самоопредељење не изјашњавају се сви грађани једне заједнице, већ државотворни, конститутивни народи те заједнице. Грађанин се на таквом референдуму може изјашњавати само као припадник одређеног народа.

279

Објект права на самоопредељење јесте народ схваћен у смислу етноса, тј нанше Реч \е уствари, о националној суверености као својству једне напше Национална сувереност значи да нација одлучује о сопственој суд-бшш, односно о стварању сопствене државе или о уједињењу с другим на-родима.

За разлику од националне суверености, народна сувереност значи власт народа у смислу демоса (граћанин). Народна сувереност припада свим гоаћанима Реч \е о томе да сва власт произлази из народа и припада народу. Питање народне суверености питање је, уствари, демократије. Демократија је једнака народној суверености.

Оплука о оасписивању референдума за утврђивање статуса Босне и Хеопеговине изједначује наооде и мањине, односно народности. Та два енти-тета не могу се изједначавати. Устав СФРЈ и Повеља Уједињених нација поаво народа на самоопредељење везују за народ, односно нацију. Устав СФРЈ разликује појмове народ и народност (национална мањина). Мада је то неспооно чини се упутним навести неколико одредаба Устава СФРЈ које на то упућују Тако члан 245. говори о равноправности народа и народности у СФРЈчлан 246. утврђује да су равноправни језици народа и народности; члан 247 јемчи свакој народности право на изражавање њене културе, сло-бодну употребу њеног језика и писма, развијање њене културе и оснивање, ради тога, одговарајућих организација.

Припадници народности, односно националних мањина уживају сва права која припадају човеку као грађанину, као припаднику народа схва-ћеног V шиоем смислу, а демократска држава је - држава свих грађана, односно њених држављана. Осим тога, припадници народности (национа-лних мањина) имају, и по нашем уставном систему и по међународном праву, и она поава која им припадају као одређеном националном ентитету. Овде нема потребе наводита све одредбе Устава Југославије које говоре о посеб-ним правима припадника националних мањина. Повења Уједињених нација јемчи права припадницима националних мањина као припадника посебних колективитета V оквиру општег положаја човека, општег положаја свих грађана (чл. 1. и 55). А Париска повеља, нпр, утврђује: „потврђујемо да ће етнички КУЛТУРНИ, језички и верски идентитет националних мањина бити заштићен и да ће припадници националних мањина имати право да слободно изражавају, негују и развијају тај идентитет, без икакве дискриминације и потпуно равноправно пред законом".

Заштита националних мањина остварује се, дакле, кроз општи положај човека у друштву и, посебно, заштитом националних мањина као посебних ентитета, али се нигде не утврђује и не јемчи право националних мањина на самоопредељење. То, другим речима, значи да се о питању поста-вљеном на референдуму по наведеној одлуци не могу изјашњавати грађани Босне и Херцеговине! већ - народи Босне и Херцеговине.

Ошзепба наведене одлуке о томе да се на референдуму изјашњавају грађани БиХ значи и то да се на томе референдуму изјашњавају грађани БиХ без обзиоа на републичко држављанство. То значи, уствари, да се дожављани других република који имају пребивалиште у БиХ изјашњавају о суверености и независности Босне и Херцеговине, а да то право немају

280

грађани СФРЈ који су држављани Босне и Херцеговине, а немају пре-бивалиште у Босни и Херцеговини. Очито је, дакле, да се о суверености Босне и Херцеговине могу изјашњавати и држављани других република,, а не и сви држављани Босне и Херцеговине, иако живе у Југославији као заједничкој држави чији је саставни део и Босна и Херцеговина.

Претходна разматрања показују, према томе, да Одлука о расписивању референдума за утврђиање статуса Босне и Херцеговине није заснована на Уставу да се пренебрегава субјект права на самоопредељење, и да се том одлуком вређају одредбе Устава СФРЈ о саставу Југославије, заштити суве-ренитета, независности и територијалној целокупности Југославије.

На расписаном референдуму грађани БиХ се изјашњавају о питању: суверена и независна Босна и Херцеговина, тј. да ли су грађани БиХ за то да БиХ буде суверена и независна". Поставља се питање о каквој то сувере-ности Босне и Херцеговине треба да се изјасне њени грађани? Одлука не каже о каквој суверености БиХ треба да се изјасне њени грађани. Сувере-ност није ни једноставан ни једнозначан појам. Сувереност је вишезначан појам Реч \е о полисменији, термину као језичком изразу појма који има више значења. За наша разматрања од значаја су три могућа значења тога појма: државна сувереност, народна сувереност, национална сувереност. Питање о којем се грађани изјашњавају гласи: да ли сте за суверену и неза-висну Босну и Херцеговину, државу равноправних грађана.... значи ли то да се грађанима поставља питање да ли су за то да - они буду суверени, да БиХ буде држава суверених грађана Босне и Херцеговине, или за то да њихова држава буде држава равноправних грађана, и држава народа Босне и Херце-говине: Муслимана, Хрвата и Срба, и - држава припадника других народа који у њој живе? Питање о којем се грађани БиХ изјашњавају на референ-думу у најмању руку, није јасно, ни када је реч о врсти суверености о којој се имају изјашњавати, ни кад је реч о томе да ли БиХ треба да буде држава грађана; држава одређених народа, или и - држава припадника других на-рода који у њој живе. Да не говоримо о томе шта значи питање о томе да ли БиХ треба да буде држава равноправних народа - Муслимана, Срба, Хрвата и припадника других народа који у њој живе? Шта је с припадницима народ-ности у БиХ, да ли су они носиоци народне суверености у БиХ, да ли су равноправни са Муслиманима, Србима, Хрватима и припадницима других народа у БиХ? У претходним разматрањима било је речи о томе шта значи сувереност народа и национална сувереност. Томе се овде може додати и следеће- ако је реч о томе да у Босни и Херцеговини народ (демос) тек треба да стекне сувереност, ваља рећи да је народ и сад суверен, и да то произлази и из Устава СФРЈ и из Устава СР БиХ, значи ли то да народ тек треба да стекне стварну сувереност: изјашњавањем на расписаном референдуму. Ако је пак реч о националној суверености, онда је, уствари, реч о праву на самоопредељење, укључујући и право на отцепљење. Ако је реч о томе да Босна и Херцеговина треба да стекне државну сувереност, која је други израз - како каже Р. Лукић - за монопол физичке силе, онда је питање у чему је стварна сврха референдума. Јер, БиХ, је, и сад, према цитираном аманд-ману на Устав СР БиХ - суверена држава.

281

Државна сувереност обухвата, по Р. Лукићу, а и по другим правним писцима, три елемента:

1) независност државне власти, што ће рећи да је одрећена државна власту доношењу одлука слободна од сваког страног мешања. Правно, то значи да није дужна да слуша било коју страну власт која се налази ван њене територије;

2} напмоћ (супрематија) државне власти у односу на све друге чиниоце или власти у границама одрећене државе, тј. у границама територије одрећене државе; власти, дакле, виша и јача од свих других власти у држави;

3) правна неограниченост државне власти, што значи да државна власт може доносити, прописивати правне норме без икаквог ограничења.

Сви ти елементи своде се, по схватању Р. Лукића, на један једини: правно неограничену државну власт. Прва два елемента државне власти довољни су, по Р. Лукићу, као ознака државне власти по себи, док трећи еле-мент значисамо синтетички израз прва два елемента и представља, у извес-ном смислу, таутологију.

Право значење питања које се поставља на референдуму у БиХ може произаћи само из одговора на питања која се с тим у вези постављају. Питање је, наиме, да ли одлука о референдуму значи, уствари, акт сецесије, или акт који исходи из права народа на самоопредељење, односно права на отцепљење и на образовање сопствене суверене државе. Све што је досад речено о Босни и Херцеговини као држави у саставу заједничке савезне државе Југославије упућује, по нашем мишљењу, на закључак о томе да је у питању акт сецесије, акт чија је сврха стварање независне државе, државе која није у саставу друге, савезне државе. Сврха референдума није, дакле, напросто у томе да се покаже да су у Босни и Херцеговини суверени њени грађани.

Изјашњавање о отцепљењу, што је право значење расписаног рефе-рендума значи изјашњавање о акту једностраног остваривања једног права којим се напада на суверенитет, независност и територијалну целокупност савезне државе, у чијем је Босна и Херцеговина саставу.

У претходним разматрањима о надлежности Скупштине СР БиХ да распис\пе референдум какав је онај којим се овде бавимо, било је више речи о једној надлежности, о питању са становишта: постоји ли, уопште, неки дожавни орган у чијој је надлежности расписивање таквог референдума. Иако значајно, то питање не отклања питање могућности таквог референ-дума у једном материјалноправном смислу. Питање је, наиме, да ли иједна власт може бити надлежна да распише такав референдум без претходне одлуке народа, који о томе треба претходно да одлучи, а државни орган обавеже на то да му омогући провођење таквог референдума. Није не-познато да је, нпр., Вајмарски устав имао одредбу о томе да о референдуму одлучује народ, и да је држава дужна предузети мере да народу омогући референдум Али, одлука о референдуму, у таквом случају, није у рукама државе већ у рукама онога ко је стварно суверен: народа, који само жели да му се, у техничком погледу, омогући да изрази своју вољу о одређеном питању Другим речима, питање је да ли државна власт, уопште, може одлучити о расписивању референдума о самоопредељењу без претходног

282

изЈашњавања народа о томе да ли он захтева такав референдум. А то значи па Је питање да ли се народ изјашњава на референдуму о једном питању по СВОШ1 вољи или по вољи државног органа. Ако народ излази на референдум по вољи државе онда се може поставити давно постављено питање: има ли пожава већа права него народ; да ли је пуномоћник, како је писао још А. Хамилтон јачи од онога ко му је дао пуномоћје. Хамилтон је на то непвосмислено одговорио - пуномоћник не може имати више права од влас-толавца Властодавац није држава, већ народ, који је своје одређене припад-нике овластио да у његово име обављају власт која припада народу. Шномоћник има власти онолико колико му је дао властодавац. Ако тај властодавац није, уставом, овластио свога пуномоћника да одлучује, нпр., о оетеоенпуму о тако значајном питању, питање је да ли се народ уогапте може изГашњавати о питању о којем сам није одлучио да се изјасни. Право на самоопредељење неотуђиво је и трајно право народа (нације). Народ који на пожаву нше пренео право да одлучује о томе, има право да, у одређеном тоенутку посеже за тим правом, да се и формално изјасни о томе. Кад народ жели да посегне за тим правом, да се о њему поновно изјасни, његово изјашњавање мора произаћи из његове одлуке, из његовог права, које држава само мора провести.

Устав СФРЈ утврђује, Одељком I Основних начела, како је створена савезна република слободних и равноправних народа и народности Југо-славше - Соцшалистичка Федеративна Република Југославија: на основу слободно изражене воље народа Југославије, полазећи од права сваког од њих на самоопредељење укључујући и право на отцепљење. Ако то није само истицање једне историјске чињенице о настанку заједничке савезне државе већ и констатација једног права народа Југославије, ваља имати у ВИПУ ла Устав СФРЈ нема и одредбе о томе како се то право народа може остварити Већ спомињана одредба члана 146. Устава СФРЈ, која чини јепину одредбу која говори о референдуму као једном од облика демократског остваривања власти, није основ за евентуално схватање о томе да је то основ, уставни, по којем се може расписати референдум о праву на самоопредељење, укључујући и право на отцепљење. И овде се мооа оећи да та одредба Устава СФРЈ даје право скупштини друштвено-политачке заједнице да расписује референдум (претходни референдум) о питањима из њене надлежности, односно референдум (накнадни референ-дум) ради потврде одлука које скупштина доноси. Никаквим се поштеним тумачењем те одредбе Устава СФРЈ не може извести да скупштини припада право да расписује и референдум о самоопредељењу народа, укључујући и отцепљење од заједничке државе. Ако је заједничку државу створио народ, сваки од народа Југославије, користећи се својим правом на самоопре-дељење, укључујући и право на отцепљење, онда је јасно да само народ одлучује не само о томе своме праву, већ и о томе да ли ће посегнути за референдумом ради изјашњавања о томе праву, ради остваривања тога права Не доводећи тиме у питање право народа на самоопредељење, укључујући и право на отцепљење, чини се да се, без икаквих ограда, може рећи да је то право оствариво само под условима унапред утврђеним, про-писаним Да се то право може остварити, пре свега, само као право сваког од

283

народа Јутославије, и по унапред утврђеном поступку. Ое 1е&е Ша говорећи, остваривање права на самоопредељење у Југославији, будући да су се народи Југославије ујединили у заједничку државу и створили једну нову заједницу било би могуће само на основу акта о промени Устава СФРЈ, којим би то било утврћено, или на основу једног политичког договора свих народа Југо-славије, који би се темељио на самом праву народа, а формално, на Одељку I Основних начела Устава СФРЈ. Никаквим се другим актима републичких скупштина то право не може остваривати а да при томе то не буде дубоко противно Уставу СФРЈ.

Укратко, Скупштина СР БиХ није могла расписати такав референдум; референдум ради стварања „суверене и независне" државе (суверена држава је или независна или није суверена, без обзира на то што у данашње време више и нема апсолутне суверености државе) у вишенационалној заједници (вишенационалној у смислу више конститутивних народа, јер чистих јед-нонационалних држава готово да и нема) не може се спроводити као рефе-рендум свих грађана те заједнице; поготово се њиме не може пренебре-гавати и вређати право сваког народа на самоопредељење; право на самоопредељење сваког народа посебно не може бити негирано истим пра-вом другог (других) народа те заједнице, па ни већинским одлучивањем грађана; право на отцепљење из савезне државе ниједна нација не може ост-варивати на штету тог истог права друге нације; право на самоопредељење (самоодређење), које обухвата и право на отцепљење, не може се једнос-трано остваривати на штету територијалног интегритета земље; национа-лна сувереност не значи само право нације на стварање сопствене националне државе нити се национална еманципација постиже само стварањем националне државе; слобода човека се не може редуцирати на његов национални идентитет нити остварити у националистичкој државности.

Правна анализа Одлуке о расписивању републичког референдума за утврћивање статуса Босне и Херцеговине не значи да је право на самоопре-дељење, укључујући и право на отцепљење, искључиво правно питање. Самоопредељење и отцепљење превасходно су политичка, а не правна питања. Право на отцепљење, односно само отцепљење је више фактичко и политичко питање, а много мање правно, поготово уставно питање. Ова анализа се, као што је речено, ограничила само на правна питања Одлуке о расписивању републичког референдума за утврђивање статуса Босне и Хер-цеговине. У - Н

284

САДРЖАЈ Страна

Уводна расправа 3 I . Разарање правног поретка - Увод у граћански рат 57

II . Мишљење Уставног суда Југославије о супротности амандмана К-ХС на Устав СР Словеније с Уставом СФРЈ 67

Ш. Одлука о оцени уставности одредбе члана 1. став 1. тачка 2. Зако-на о обустављању неких прекршајних поступака 89

IV. Одлука о непосредном обезбећивању извршавања савезних про-писа о прелажењу државне границе на територији Републике Словеније 233

V. Одговор на питање лорда Карингтона о томе да ли се у Југосла-вији ради о дезинтеграцији или сецесији 239

VI. ДекларацијаосувереностидржавеРепубликеСловеније 241 VII. Референдум о статусу Босне и Херцеговине 275

285

Техничкиуредник

Јован АРАНЂЕЛОВИЋ

Коректори

Славица ЋИРОВИЋ ЉиљанаРУВИДИЋ

Обим

18 штампарских табака Формат

24x17 сш Тираж

1000 примерака

Штампа Н АПРЕД АК Аранђеловац