B E O G R A D S K A O P E R A C I J A

U z a j e d n i č k o j r e d a k c i j i

Maršala Sovjetskog Saveza S. S. BIRJUZOVA, General-pukovnika Jugoslovenske narodne armije

Rade HAMOVlCA

S o v j e t s k i a u t o r i

Marša l Sovje t skog Saveza S. S. BIRJUZOV, gene ra l -- p o t p u k o v n i k N. N. ŠKODUNOVIC, pukovnic i : A. N. RATNIKOV, V. J. ZUBAKOV, M. M. MALAHOV, V. A.

MACULENKO

J u g o s 1 o v e n s k i a u t o r i

Gene ra l -pukovn ik Rade HAMOVIĆ, pukovnic i : F a b i j a n TRGO, Viktor KUCAN, potpukovnic i : P e t a r VIŠNJIĆ,

Todor RADOŠEVIC, Mišo LEKOVIC

V O J N O I S T O R I J S K I I N S T I T U T J U G O S L O V E N S K E NARODNE A R M I J E

K O L E K T I V SOVJETSKIH I J U G O S L O V E N S K I H AUTORA

OPERACIJU B E O G R A D

OD AUTORA

Jedna od značajnih strana istorije proteklog svetskog rata — zajednička borbena dejstva jedinica Crvene armije i Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije na jugosloven-skoj zemlji — dvadeset godina je čekala trenutak da bude zajednički napisana.

U sovjetskoj i jugoslovenskoj literaturi ovoj temi je posvećeno mnogo stranica, ali ona još nigde nije bila tako potpuno, svestrano osvetljena, uz koriščenje razli-čitih izvornih dokumenata obeju zemalja, kao u ovoj knjizi. Čini nam se da će to u izvesnoj meri pomoći da se popuni praznina u sovjetskoj i jugoslovenskoj istoriografiji o za-jedničkim borbenim dejstvima sovjetskih i jugoslovenskih jedinica, da sadašnja i buduće generacije sačuvaju od za-borava jednu od velikih epopeja zajedničke borbe naših bratskih naroda.

Dve bratske armije, koje su, daleko jedna od druge hiljadama kilometara, preko tri godine vodile besprimernu tešku borbu protiv zajedničkog neprijatelja, sastale su se septembarskih dana 1944. godine na istočnim granicama Jugoslavije. U oktobru su sovjetske i jugoslovenske jedi-nice, u jedinstvenom stroju, krenule u juriš na Beograd. Slobodarski grad, grad slavnih revolucionarnih tradicija i simbol jedinstva jugoslovenskih naroda, boreći se bespo-štedno protiv neprijatelja, pružao je ruke u susret svojim oslobodiocima koji su, lomeći otpor nemačkih divizija, hi-tali da mu donesu tako željenu i toliko skupo plaćenu slobodu.

5

Po svojoj žestini, napregnutosti i rezultatima, borbena dejstva dveju bratskih armija, koja su se završila oslobo-đenjem istočnih krajeva Jugoslavije i njenog glavnog grada — Beograda, zauzimaju vidno mesto u operacijama savez-ničkih armija na teritoriji Evrope u drugom svetskom ratu. Ta borbena dejstva, koja su u ratnoj istoriji poznata kao »beogradska operacija«, imala su poseban značaj za narode Jugoslavije i Sovjetskog Saveza, jer su bila simbol borbe-nog drugarstva dvaju naroda koji su u najteže vreme svoje istorije uvek bili jedinstveni u borbi protiv zajedničkog neprijatelja. Zajedno sa Crvenom armijom i Narodno-oslobodilačkom vojskom Jugoslavije aktivno su dejstvo-vale i jedinice Otečestvenog fronta Bugarske.

Sovjetski i jugoslovenski vojni istoričari odlučili su da zajednički napišu istoriju jedne ratne operacije. Oni su uvereni da je to njihov obostrani dug i obaveza prema so-vjetskim i jugoslovenskim ratnicima koji su se borili u Ju-goslaviji, prema onima koji su poginuli u borbi za Beo-grad i na njegovim prilazima, koji su prolivali krv u te-škim četvorogodišnjim borbama. Autori se nadaju da će po objavljivanju ovog dela jugoslovenski i sovjetski čita-oci dobiti mogućnost da se još bolje upoznaju s tokom, veli-činom, rezultatima i značajem beogradske operacije. Oni su radosni što će i oni u ovoj jubilarnoj godini, kada Beo-grad slavi 20-godišnjicu svog oslobođenja, na ovaj način doprineti daljem učvršćenju ratnog drugarstva i prijatelj-stva naših naroda.

U želji da ova knjiga bude dostupna širokom krugu čitalaca, autori su nastojali da je što popularnije obrade, izbegavajući, gde je to moguće, detaljno opisivanje borbe-nih dejstava jedinica, što je inače uobičajeno u istorijskim radovima ove vrste. Ograničivši se na izlaganje ratnih či-njenica neophodnih za shvatanje toka operacija, autori su pre svega nastojali da se čitaocima što potpunije i jasnije dočara ona atmosfera koja je tih jesenjih dana 1944. godine vladala u jedinicama Crvene armije i Narodnooslobodila-čke vojske Jugoslavije, kao i među stanovništvom gradova i sela Srbije koje je sa bezgraničnom radošću i oduševlje-njem dočekivalo sovjetske vojnike.

6

Pobedonosno izvedenom beogradskom operacijom za-vršena je jedna značajna etapa oslobodilačkog rata i revo-lucije naroda Jugoslavije. Uspostavljanjem neposrednog kontakta između jedinica Crvene armije i Narodnooslobo-dilačke vojske Jugoslavije, jugoslovensko ratište, do tada izolovano i prostorno odvojeno od ostalih ra-tišta, postalo je sastavni deo opšteg savezničkog fron-ta. Polazeći od toga, autori su smatrali da je neophodno dati i pregled narodnooslobodilačkog pokreta u Jugoslaviji, počev od prvih dana oružane borbe 1941. godine. Oni su mislili da će taj pregled omogućiti sovjetskim čitaocima da se bar ukratko upoznaju sa razvitkom, veličinom i zna-čajem narodnooslobodilačke borbe i revolucije jugoslo-venskih naroda u toku drugog svetskog rata. Iz istih raz-loga, u prvoj glavi je za jugoslovenske čitaoce dat maksi-malno sažet pregled borbe Sovjetskog Saveza protiv fa-šističke Nemačke.

Iako su sovjetski autori obrađivali borbena dejstva Crvene armije, a jugoslovenski — dejstva jedinica Naro-dnooslobodilačke vojske, ipak delo predstavlja jednu ce-limi, jer je konačan tekst pripremljen zajedničkim radom čitavog autorskog kolektiva.

Radeći na ovoj knjizi autori su imali na raspolaganju arhivske i druge dokumente sovjetskih i jugoslovenskih kao i nemačkih jedinica koje su učestvovale u beogradskoj operaciji. Sem toga, korišćeni su i ranije objavljeni vojno-istorijski, memoarski i drugi radovi.

Knjiga se izdaje istovremeno u Moskvi i Beogradu, na ruskom i srpskohrvatskom jeziku. Oba izdanja su iden-tična.

Autori smatraju svojom dužnošću da izraze zahval-nost svima sovjetskim i jugoslovenskim ustanovama, po-sebno Vojnoistorijskom institutu Jugoslovenske narodne armije i Vojnonaučnoj upravi Generalštaba sovjetskih oru-žanih snaga, kao i licima koja su svojom plodotvornom po-moću doprineli pripremanju ove knjige.

7

I

BORBA S O V J E T S K I H I J U G O S L O V E N S K I H NARODA PROTIV FAŠIZMA U PERIODU

1941 — J E S E N 1944. GODINE

Drugi svetski rat , koj i je doneo bezbrojne nesreće i s t r adan j a narodima mnogih zemal ja sveta, proizišao je iz imperi ja l izma, iz izrazitih zaoš t ravanja nepomir l j iv ih pro-t ivurečnost i koje je ovaj nosio u sebi. Glavnu ulogu u pr ip remi i započ in jan ju ra ta odigrao je fašizam, u ko jem se n a j p o t p u n i j e odrazila agresivna sušt ina imperi ja l izma, žestoka m r ž n j a p rema demokrat i j i , socijal izmu i Sovje t -skom Savezu.

Fažizam je nikao u per iodu na još t r i j ih u n u t r a š n j i h i spol jnih prot ivrečnost i kapital is t ičkog sistema i revolu-cionarnih potresa. On se jav l ja kao koncentr isana pojava političke reakci je na svim l ini jama, svojs tvena imper i j a -lizmu.

Ekonomske i poli t ičke prot ivrečnost i kapital izma, ko je su se izoštrile oko 1930. godine pod u t i ca jem vrlo teške svetske ekonomske krize, jako su ojačale agresivna s t re-m l j e n j a imperi ja l is t ičkih država, n j ihovu borbu za t rž i-šta i s fe re ut icaja . J a p a n je 1931. napao Kinu i oteo Man-džur i ju . Na Dalekom istoku formira lo se žarište svetskog rata .

S pobedom fašizma u Nemačkoj , s mil i tar izaci jom ove zeml je i pojačanim revanšis t ičkim s t r eml j en j ima u cen t ru Evrope, pojavilo se glavno žarište rata . Otpočinjući novi svetski r a t agresivne fašist ičke države su računale da će l ikvidirat i Sovjetski Savez — oslonac mira, demokra t i j e

9

i socijalizma, razbit i komunis t ički i radnički pokret , ugu-ši t i narodnooslobodi lačku bo rbu naroda u ko lon i jama i za-visnim zeml jama i zagospodari t i svetom.

Dolazak hi t lerovaca na vlast u Nemačkoj uver io je narode sveta da je faš izam otvorena teroris t ička d ik ta-t u r a na j reakc ionarn i j ih , najšovinis t ički j ih , na j imer i ja l i s t i -čki j ih krugova f inans i j skog kapitala . On preds tav l ja n a j -veću opasnost za sve s lobodoljubive narode. Fašistički te -ror se n a j p r e bacio na komuniste , kao g lavnu snagu koja mu se suprots tavl ja la , a zat im na sve progres ivne i slo-bodol jubive l jude .

Idući za t im da izvrše novu podelu sveta, h i t lerovska Nemačka i d ruge fašis t ičke države naroči to su glasno pro-pagira le plan napada na Sovjetski Savez, t rudeći se da sebi obezbede podršku i obilnu pomoć zemal ja zapadnih d r -žava. Između Nemačke i J apana je 1936. bio zakl jučen po zlu poznati »ant ikominternovski pakt«, ko j emu je posle godinu dana prišla i I ta l i ja .

Zak lan ja juć i se iza buke hi t lerovaca o »krstaškom pohodu« pro t iv komunizma, nemački monopoli su se spre-mal i da p rek ro je ka r t u sveta u svoju korist .

Na j reakc ionarn i j i krugovi Engleske, S jed in jen ih A m e -r ičkih Država i F rancuske toliko su uveraval i javnost u •antisovjetsku i an t ikomunis t ičku mis i ju fašist ičkih država, a p re svega Nemačke, da su, ne vodeći računa is tovremeno i o tome da će okrn j i t i svoje interese, radil i na n a j b r ž e m preporodu indus t r i j ske i vo jne moći fašis t ičkih zemal ja . Oni su težili ne samo da sačuva ju nego i da učvrs te n e -mački imper i ja l izam i da ga iskoriste kao g lavnu u d a r n u snagu u borbi prot iv Sovje tskog Saveza. Oni su takođe računa l i da je moguć sporazum sa agres ivnim fašist ičkim državama pošto se zadovol je n j ihove osva jačke t ežn je na r ačun SSSR-a i nek ih drugih zemal ja .

Fašist ičke države Nemačka, I ta l i ja i Japan , u ko j ima je vladao n a j m r a č n i j i poredak novoga veka, postavile su sebi cilj da agresi jom, nasi lnim pokoravan jem naroda i p r i s v a j a n j e m tuđ ih ter i tor i ja zagospodare svetom. Po-pust l j iva politika zapadnih država objekt ivno je išla na r u k u agresorima.

10

Prve osvajačke akci je evropskih fašis t ičkih zemal ja počele su napadom I ta l i je na Et iopi ju 1935. godine. Zat im, u proleće 1938, Nemačka je izvršila anšlus Aust r i je . Vojno m e š a n j e Nemačke i I ta l i je u građanski r a t u Spani j i dopri-ne lo je pobedi fašist ičkih snaga i uspos tav l j an ju F rankove d ik ta tu re u Špani j i .

Oktobra 1938. godine nemačke snage su zauzele Su-đ e t s k u oblast, s redinom m a r t a 1939. či tavu Čehoslovačku, a zat im deo Litve (Memelsku oblast). Sredinom apri la iste godine fašist ička I ta l i ja zauzela je Albani ju .

Prvog sep tembra 1939, bez objave rata , Hit ler je na-p a o Pol jsku, a 3. sep tembra su Velika Br i t an i j a i F r a n -cuska objavi le r a t hi t lerovskoj Nemačkoj . Tako je počeo drugi svetski ra t .

Pošto je osvojila Pol jsku, nemačka a rmi j a produžava .svoj osvajački pohod. Apri la 1940. godine ona zauzima Dansku, a k r a j e m j u n a Norvešku, Luksemburg , Holan-di ju, Belgi ju i F rancusku , ko je su bile iznut ra os labl jene izdajom reakc ionarn ih krugova. U napadu na Francusku učes tvu je i I tal i ja . Fašist ičke države, ko je su bile na v r -huncu svoje moći, 27. sep tembra 1940. u Ber l inu zak l ju -č u j u savez između Nemačke, I ta l i je i Japana , takozvani T r o j n i pakt . A 28. oktobra 1940. Musolini jeve jedinice n a p a d a j u Grčku, gde nailaze na odlučan otpor naroda.

Osvojivši skoro či tavu Evropu, fašist ička Nemačka po jačava p r ip reme za napad na Sovje tski Savez.

U jesen 1940. godine Hit ler je uspeo da učvrst i u t ica j Nemačke u zeml jama jugoistočne Evrope, s ci l jem da •ovlada Balkanom i da obezbedi južno kri lo svojih snaga pri napadu na Sovje tski Savez. U novembru iste godine Tro jnom pak tu su prišle hor t i jevska Mađarska i R u m u n i j a Antoneskua, a u m a r t u 1941. i monarhofaš is t ička Bugar -.ska. Potom su nemačke snage stupile na te r i to r i ju ovih zema l j a .

Tako se Jugos lavi ja našla okružena t r u p a m a zemal ja •članica Trojnog pakta . U ovim uslovima jugoslovenski v l ada juć i krugovi, nema juć i podršku naroda, težili su da

11

se približe zeml jama Osovine. Jugoslovenska buržoazi ja je jedini izlaz iz takve si tuaci je videla u p r ik l j učen ju Tro j -nom paktu . Ona je odbacila zahteve Komunis t ičke p a r t i j e Jugoslavi je koji su bili usmereni na m e n j a n j e političkog kursa, na or i jen tac i ju p rema SSSR-u, na demokra t izac i ju zemlje i j ačan je odbrambene moći Jugoslavi je . Vlada Cvetković — Maček je 25. m a r t a potpisala protokol o pr i -s t u p a n j u Tro jnom paktu . Tim aktom vladajuć i režim je pokušao Jugos lav i ju pre tvor i t i u osovinskog sateli ta i ukl juči t i je u Hit lerovu r a tnu mašinu. Narodi Jugos lavi je jednodušno su osudili ovaj akt izdaje i suprotstavi l i se u k l j u č e n j u svoje zeml je u fašistički »novi evropski po-redak«.

Po dolasku Hit lera na vlast, uv iđa juć i opasnost od fašizma, Komunis t ička pa r t i j a Jugos lavi je vodi poli t iku s tva ran ja širokog opštenarodnog antifašist ičkog f ronta . Ona se pokazala kao jedina politička snaga u zemlj i koja u s t a j e prot iv fašizma. Ona pokreće na rodne mase u borbu za podršku Etiopiji , ša l je dobrovoljce u Spani ju , osuđu je an -šlus Aust r i je , o rganizu je up i s ivan je deset ine h i l jada dobrovoljaca za odbranu ugrožene Čehoslovačke. Ukoliko se više pribl ižavala opasnost od fašist ičke agresije, Ko-munis t ička pa r t i j a Jugoslavi je još je odlučni je vodila borbu prot iv kapi tu lan tske vlade, zah teva juć i demokra t i -zaciju političkog života zemlje.

Uoči potp is ivanja Trojnog pak ta po celoj zemlj i n a -ras ta talas ogorčenja, koji je dostigao svoju ku lminac i ju 27. m a r t a na ul icama Beograda. Ide jn i vođa i organizator otpora bila je Komunis t ička pa r t i j a Jugoslavi je . Posle ve-sti o p r i s tupan ju Tro jnom paktu, 25. i 26. m a r t a došlo je, pod rukovodstvom komunis ta , do masovnih demonst rac i ja u Beogradu, Splitu, Kragujevcu , Nišu, Cet in ju i d rug im gradovima. U svoj im zahtevima par t i j sko rukovodstvo je tražilo da se stvori takva vlada koja će sa SSSR-om z a k l j u -čiti ugovor o u z a j a m n o j pomoći. Da bi se podržao ovaj zahtev otpočeo je m a - 27. marta 1941. desetine hilja-

da Beograđana demonstriraju s o v n i n a r o d n i p o k r e t U protiv pristupanja Jugoslavije mnogim k r a j e v i m a zemlje . Trojnom paktu

12

Na dan 27. mar ta , pod u t ica jem antifašist ičkog i pa t r i -otskog stava naroda, zbačena je vlada Cvetković — Maček. Nova vlada, sa genera lom Simo vičem na čelu, n i j e ispunila zah teve naroda. No ona to n i je ni mogla s obzirom na svoj k a r a k t e r i sastav. I pored toga, iako tada nisu došle na vlast is t inske na rodne snage, 27. m a r t p reds tav l j a pobedu naroda Jugos lav i je . U jedno ova j događa j označava is tori jski p re -okret u poli t ičkom životu jugoslovenskih naroda . Narodne mase, rukovođene Komunis t ičkom par t i jom, uporedo sa odbac ivan jem kapi tu lan t ske polit ike zadale su udarac do-maćoj buržoazi j i r azv i ja juć i široko demokra tsk i i revolu-cionarni pokre t u zemlji .

Razbešnjen o tporom naroda, Hit ler od lučuje da uništ i Jugos lav i ju »surovošću bez milosti«. Na save tovan ju 27. m a r t a s višim rukovodiocima nemačkih oružanih snaga i min is t rom spol jnih poslova izjavio je da je »on rešio da p reduzme sve mere da uništ i Jugos lav i ju u vo jnom po-gledu i da je sruši kao državu ne čekajući moguću iz javu nove vlade o lojalnosti« i »da će nanet i bespoštedan udar Jugoslavij i«, ali tako da »se vojni poraz izvede m u n j e v i -tom brzinom«.

Da bi pridobio hor t i j evsku Mađarsku i carsku Bugar -sku za ra t prot iv Jugoslavi je , Hit ler im je obećao da će oduzeti neke k r a j e v e Jugoslavi j i u n j ihovu korist . U isto v reme on je raznim obećanj ima i poli t ičkim manevr ima podst rekavao separat is t ička s t r eml j en j a izdajn ika iz pete kolone usmerena na r a spa rčavan je zemlje.

Šestog apri la 1941, bez objave rata, fašist ičke zemlje izvršile su iznenada napad na Jugoslavi ju . U tom napadu učestvovala je 51 divizija, od koj ih 24 nemačke, 22 itali-j anske i 5 mađarskih .

Is tovremeno sa upadom fašist ičkih t rupa , nemačka av i jac i ja (oko 500 bombarde ra uz p r a t n j u 250 lovaca) u j u t r o 6. apri la je izvršila razbojnički napad na Beograd.

Vlada i Vrhovna komanda t adašn je Kra l j ev ine Jugo-slavi je bile su obezglavljene, što je ubrzalo ana rh i ju i r a -sulo u zemlji .

Jugoslovenska vojska, slabo naoružana i obučena, n i je bila p r ip reml jena da vodi savremeni rat , b remeni ta svim onim prot ivrečnos t ima koje su razdira le Kra l j ev inu Jugo-

13

slavi ju. N jen viši komandn i kadar , većim delom, bio je k a -pi tu lantski raspoložen a j edan deo su činili izdajnici iz pe te kolone. Zbog ovoga nemačka a rmi ja , ko ja je upala na jugoslovensku ter i tor i ju , n i j e ni nailazila na znatni j i otpor. Pojedinačni p r imer i otpora izražavali su spremnost jugo-slo venskih g rađana i pa t r io tsk i na s t ro j en ih nižih s tareš ina da b r a n e zeml ju .

Već u samom početku ra t a videli su se t rulost K r a l j e -vine Jugoslavi je , kapi tu lants tvo n jenog državnog i vojnog rukovodstva kao i o tvorena izdaja pojedinih buržoaskih grupa ko je su s tvara le ili pokušale da s tvore razne poli-tičke organizaci je slične Kvisl ingovoj.

Komunis t ička pa r t i j a Jugos lavi je bila je jedina poli-t ička pa r t i j a u zemlj i ko ja je otpočela odlučnu borbu za odbranu zemlje. Ona je razvi ja la pat r io tska osećanja u narodu, ukazivala na posledice gubi tka nacionalne nezavi-snosti, ulagala maks imalne napore u p rodužen ju otpora agresoru bez obzira na izdajničke pozicije v lada juć ih k r u -gova Jugoslavi je . Preds tavnic i Komunis t ičke pa r t i j e od-laze u štabove jedinica sa zahtevom da se o ruž je da radni -cima i svim ant i fašis t ima. Ali v lada i vojno rukovodstvo nisu želeli da d a j u o ruž je u r u k e naroda i komunis ta . Zbog ovoga m e r e ko je j e preduzela Komunis t ička pa r t i j a J u -goslavije, kao i gotovost naroda za borbu, nisu mogle spre -čiti poraz i raspad bivše jugoslovenske vojske. Pe tnaes tog apri la su kra l j , v lada i Vrhovna komanda pobegli u ino-s t ranstvo, ovlastivši svoje opunomoćenike da potpišu pak t o bezuslovnoj kapi tulaci j i , što je i u r ađeno 17. aori la 1941. godine u š tabu nemačke 2. a r m i j e u Beogradu. Više od 300 hi l jada pr ipadnika bivše jugoslovenske vojske odvedeno je u zarobljeništvo.

K r a t a k apri lski rat , iako se završio porazom Kra l j ev ine Jugoslavi je , imao je znača jne m e đ u n a r o d n e posledice. Hi t lerova komanda bila je p r inuđena da napad na SSSR odgodi sa 15. m a j a na 22. jun, t j . 38 dana docnije.1

' P roces des g rands crimineles, XXXIV, 170, str . 702. Zbog n a p a d a na Jugos lav i ju poče tak akc i j e »Barbarosa« mora se odlo-žiti za 4 nede l je — t a k v a je odluka doneta u Hi t le rovom Glavnom š tabu 27. 3. 1941. g. (Zbornik d o k u m e n a t a i poda t aka o n a r o d n o -oslobodilačkom ra tu jugoslovenskih na roda (u d a l j e m t eks tu : Zbor -nik), tom II, k n j . 2, str . 465—468).

Slom Kra l jev ine Jugoslavi je bio je k r a j monarh i s t i -čke države, osnovane na nacionalnom bespravl ju i i z ra -b l j i van ju radn ih slojeva.

Posle apri lskog ra ta Jugoslavi ja je bila pode l jena među fašist ičkim agresor ima: Sloveni ja — između Nema-čke, I ta l i je i Hor t i j eve Mađarske; S rb i ju i Banat zauzela je Nemačka, predavši pogranične k r a j eve Srb i je Borisovoj Bugarskoj ; veliki deo Dalmacije , Hrvatskog p r imor ja , Cr-nu Goru, Kosovo i Metohi ju okupirala ili ankt i ra la je I tal i-ja; Bačku, B a r a n j u i M e đ u m u r j e zauzela je hor t i jevska Ma-đarska; Makedoni ju su podelili između sebe fašist ička I ta l i ja i carska Bugarska .

Smat ra juć i ove oblasti kao svoje, okupator i su n a m e -ravali da izvrše n j ihovu denacionalizaciju sve do nasi lnog i se l javanja s tanovnika-starosedelaca, do za tva ran ja u lo-gore i do fizičkog un i š ten ja s tanovništva.

Okupacione vlasti, koristeći se separat is t ičkim tež-n j a m a i podrškom pojedinih jugoslovenskih buržoaskih grupaci ja , s tvara le su polit ičke organizaci je kvis l inškog karak te ra . U Sloveni j i je na dan napada na Jugos lav i ju ban Nat lačen formirao »Narodni svet«, koj i je t rebalo da stvori s lovenačku državu u okviru hi t lerovske Nemačke. Desetog apri la fašistički agenti u Zagrebu proglasili su us tašku Nezavisnu Državu Hrvatsku, i okupator je doveo-na vlast zločinca An tu Pavelića. U Beogradu su 1. m a j a nemački okupatori formira l i komesarsku v ladu s izdaj-n ikom Milanom Aćimovićem na čelu.

S okupaci jom i k o m a d a n j e m Jugos lavi je nastupil i su na j tež i dani za n j e n e narode.

Osvojivši većinu evropskih zemal ja i zavladavši vo j -noindus t r i j sk im potenci ja lom skoro cele Evrope, h i t l e rov-ska Nemačka je 22. j u n a 1941. godine napala Sovje t sk i Savez. Usmerivši svoju r a tnu mašinu prot iv sovje tske ze-mlje , Hit ler je hteo da se zauvek obračuna sa p rvom i t a d a jedinom u svetu socijalist ičkom državom, s komunis t ičk im i radničkim pokretom, i da nemačkim kapi tal is t ima otvori pu t ka svetskom gospodstvu.

Nemačko fašističko komandovan je je računalo da će za nekoliko meseci uništ i t i Crvenu a rmi ju , a zat im p r i -

15»

stupi t i o sva j an ju Velike Br i tan i je i d rugih zemalja . Ali to je bila f a ta lna greška. Razbojnički napad hi t lerovske Ne-mačke na Sovje tski Savez preds tav l jao je početak n jenog neizbežnog poraza.

Sovjetski narod i n jegove oružane snage herojski su se borili s lukavim i tehnički bol je opreml jen im nepr i j a t e -l jem. B e z p b z i r a na p r iv remene neuspehe i velike gubi tke l juds tva , nao ružan ja i ter i tor i je , Crvena a rmi j a je p redu-zimala prot ivnapade, iznuravala nepr i j a t e l j ske snage i s tva-rala pogodne uslove za r azv i j an je širokih napadnih ope-raci ja .

Herojska borba sovjetskog naroda i n jegovih oružanih snaga prot iv hi t lerovske Nemačke i n j en ih sateli ta nada-hnj iva la je porobl jene narode na otpor fašizmu, ulivala im veru u sopstvene snage i neizbežnost pobede p ravedne stvari .

Josip Broz Tito je rekao: »Svaki uspjeh, svaki podvig Crvene a r m i j e o d j e k u j e u srcima boraca Narodnooslobo-dilačke par t izanske i dobrovol jačke vojske Jugoslavi je i d a j e im poleta za još uporni ju , za još nemi losrdni ju borbu prot iv okupatora i n jegovih domaćih slugu«.2 On je takođe rekao: »Sta je nas rukovodilo i šta n a m je ulivalo v j e r u u pobjedu? Rukovodila nas je l j ubav p rema našoj domo-vini, l j ubav p rema nezavisnosti našeg naroda; rukovodila nas je v j e r a u nepobjedivost velikog saveznika Sovjetskog Saveza. Rukovodila nas je v j e r a u nepobjedivost s lavne Crvene armije«. 3

»Ital i janski par t izani i svi i ta l i janski demokrat i« — piše j edan od rukovodilaca gapista (part izana u grado-vima) Milana i Torina — »sa iskrenim osećanjem s impat i ja i odušev l jen ja prat i l i su dejs tva s lavne Crvene a rmi j e i svih naroda Sovjetskog Saveza. Nj ihovi herojski podvizi oduševl javal i su naše borce«.4

Mnoge poznate ličnosti Zapadne Evrope, Amer ike i d rugih kont inena ta , takođe su gledale u Sovje tskom Savezu g lavnu snagu u borbi prot iv fašist ičkih agresora. U tele-

2 Jos ip Broz Tito: Govori i članci, k n j . I, str . 35. 3 Isto, str . 250. 4 D. Peše : Vojnici bez un i fo rme , M., Voenizdat, 1959, str . 62.

16

g r a m u upućenom predsedniku sovje tske vlade, od 27. sep-t embra 1941. godine, genera l de Gol je, na pr imer , pisao: »U t r e n u t k u kada slobodna Francuska pos ta je saveznik Sovje tske Rusi je u borbi prot iv zajedničkog nepr i ja te l ja , dozvol javam sebi da izrazim svoje d iv l j en je zbog nepo-kolebl j ivog otpora ruskog naroda i zbog junaš tva i h rab ro -sti n jegove a rmi j e i n jegovih komandana ta . Bacivši sve svoje snage prot iv agresora, SSSR je svima sada u g n j e -ten im narod ima dao ve ru u oslobođenje. Ne s u m n j a m , da će, zahva l ju juć i heroizmu sovjetskih armi ja , napor i saveznika biti ovenčani pobedom«.

U zimu 1941/42. godine Crvena a rmi j a je na pr i la-zima vol jenom glavnom gradu dala »nepobedivoj« Hit le-rovoj vojsci p rvu lekci ju u d rugom svetskom ra tu .

Poraz nemačke fašističke vojske p red Moskvom imao je ogromno vojno-poli t ičko i međunarodno značenje . Bilo je očevidno da je od s t rane hi t lerovaca razvikani plan xmunjevi tog rata« postao neosnovan. Crvena a rmi j a je razbila mit o nepobedivost i nemačke armi je .

S velikom radošću, kao svoju sopstvenu pobedu, jugo-slovenski narodi i n j ihovi borci-par t izani pr imil i su vest o porazu hi t lerovske vojske pred Moskvom.

Veliki značaj za da l je r azv i j an j e narodnooslobodila-čkog pokre ta u svima okupi ran im zeml jama imala je isto-r i j ska pobeda Crvene a rmi j e na obalama velike ruske reke Volge. Jugoslovenski narodi kao i drugi narodi pr imil i su je sa oduševl jen jem. »Fašisti su posle s ta l j ingradske b i tke obesili noseve, a nama su porasla krila«, govorili su borci Narodnooslobodilačke vojske i par t izanskih odreda Jugo-slavi je .

Pobeda Crvene a rmi j e na Volgi p reds tav l ja n a j k r u -pni j i vojno-poli t ički događaj drugog svetskog ra ta . Na-stao je koreni t prelom toka otadžbinskog ra ta sovjetskog naroda i celog drugog svetskog rata . Trodnevna žalost ko ju je Hit ler objavio povodom un iš ten ja 330.000 pr ipadnika a r m i j e fe ldmarša la Paulusa kao da je j ednovremeno n a -jav l j iva la početak na j t eže krize fašist ičke Nemačke. N jena vojna sila i n j e n vojni prestiž bili su podriveni .

2 Beogradska operac i j a 17

Koristeći se rezul ta t ima pobede kod volške tvrđave , Crvena a rmi j a je nastavi la da nep r i j a t e l j u nanosi snažne uda re na d rug im sektor ima f ron ta . T ime je započelo m a -sovno p ro te r ivan je nep r i j a t e l j a sa sovje tske ter i tor i je .

U toku leta 1943. godine Crvena a rmi j a je razbi la k r u p n u grupac i ju nemačke fašist ičke vojske u r e jonu K u r -ska i očistila od nep r i j a t e l j a više od polovine r an i j e oku-p i rane sovjetske ter i tor i je , zakl jučno sa Donbasom i U k r a -j inom na levoj obali Dn jep ra .

U kursko j bici Crvena a rmi ja je sahrani la nade u p r a -vl jača fašist ičke Nemačke da se r evanš i r a ju za poraz na Volgi, da izmene tok ra ta u svoju korist novim nas tupa -n jem, da povra te izgubl jenu s t ra teg i j sku inici jat ivu i sa -čuva ju od neminovnog r a spadan ja agresivni blok faš i -stičkih država.

Poraz nemačke fašist ičke a rmi j e u kursko j bici olak-šao je uspešno i sk rcavan je anglo-amer ičkih snaga u I t a -li j i i n j ihovo nap redovan j e u dubinu ter i tor i je , i t ime u t i -cao na poraz ove zeml je u ra tu . Bi tka kod Kurska je do-vela do znača jnog s l ab l j en ja s redozemnog rat iš ta , j e r je nemačko-fašis t ičko k o m a n d o v a n j e bilo p r inuđeno da p r e -baci sa n jega na sovje tsko-nemački f r on t znača jne v a z d u -hoplovne snage kao i jedinice d rug ih rodova vojske. Oči-gledno je da Hitler, bez obzira na uporne molbe Musoli-ni ja , n i j e mogao dodeliti vo jne snage za zašt i tu I ta l i je , p ravda juć i se po t rebama ruskog f ron ta .

Nadahnu t i vel ičanstvenim pobedama Crvene a rmi je , narodi okupi ranih zemal ja još više su bili pods t reknut i u borbi prot iv s t ran ih osvajača. Narodnooslobodilačka v o j -ska i par t izani Jugos lav i je postigli su u 1943. godini k r u -pne uspehe u borbi prot iv nemačkih fašist ičkih okupatora .

Hero jsku borbu Narodnooslobodilačke vojske J u g o -slavi je pažlj ivo su prat i l i sovjetski l jud i i p rogres ivne snage drugih zemalja . »Moskovski radio« — pisala je »Bor-ba« 8. f eb rua ra 1943. — »svakodnevno beleži hero jsk i otpor naših h rab r ih boraca, govori o n j e m u ćelom svetu, kao o vanrednom pr imeru . . . Moskva se r a d u j e i žalosti za jedno sa nama .. .«

Godine 1944. na sovje tsko-nemačkom f ron tu vođene su velike bitke. Razvi ja juć i borbene uspehe iz p ro tek le

18

godine, Crvena a rmi j a je u prvoj polovini 1944. godine nastavi la da razbi ja nemačke fašist ičke a r m i j e kod Len j in -grada i Novgoroda i na jugu zemlje . Snage četiri u k r a -j inska f ronta , u sadejs tvu sa Crnomorskom flotom, oslobo-dile su gotovo svu U k r a j i n u na desnoj obali D n j e p r a i Krim, očistile od okupatora veći deo Sovje tske Moldavi je i s tupi le u severoistočne k r a j eve Rumuni j e .

Pod uda r ima Crvene a rmi j e počeo je da se raspada blok fašist ičkih država. Rumunske , mađarske , f inske i bu -garske saveznike Hit lerove obuzeli su s t rah i pometn ja . Oni su počeli da t raže način da se izvuku iz zagr l j a ja fašist ičke Nemačke i da napus te r a tovan je na n j e n o j strani .

U leto i jesen 1944. godine Crvena a rmi ja je nanela snagama nepr i j a t e l j a uzastopne snažne uda re u Karel i j i , Belorusi j i , zapadnoj Ukra j in i , r e j o n u Kiš in jev — Jaš, P r i -bal t iku. Mađarskoj , is točnom delu Jugos lavi je i severnoj Finskoj . U to v r e m e post ignuti su veliki politički i vojn i rezultat i . Crvena a rmi j a je oslobodila sovje tsku ter i tor i ju . Državna granica SSSR-a bila je uspostavl jena ćelom svo-jom dužinom od Barencovog do Crnog mora .

Ispunivši svoj zadatak u pogledu oslobođenja okupi-r an ih područ ja SSSR-a, Crvena a rmi j a je prenela borbena de js tva na te r i to r i ju zemal ja Cent ra lne i Jugoistočne Ev-rope, i pomogla na rod ima t ih zemal ja da se oslobode faši-stičkog j a rma .

Za v reme os tvar ivan ja s t ra tegi j sk ih napadn ih opera-cija u 1944. godini, od koj ih su se mnoge završavale opko-l j a v a n j e m i un i š t en jem k rupn ih nepr i j a t e l j sk ih grupaci ja , Crvena a rmi j a je nanela nep r i j a t e l ju ogromne gubitke. U 1944. godini bilo je po tpuno uniš teno ili zarobl jeno 126 divizi ja i 25 br igada, razbi jeno 361 divizi ja5 i 27 brigada, od koj ih je 47 divizi ja i 20 br igada pre t rpe lo takve gu-bi tke da su mora le biti r a s fo rmi rane . Nepr i j a t e l j je u 1944. godini izgubio ukupno 2,600.000 l judi , 48.000 topova i mi -nobacača, 15.000 tenkova i ju r i šn ih topova, 17.000 aviona. Na jveće gubi tke p re t rpe la je nemačka fašist ička a rmi j a u toku l e tn je i j e sen je kampan je . »U toku leta i jeseni 1944.

5 I s tor i ja vel ikog otadžbinskog r a t a Sovje tskog Saveza 1941 — 1945. g., M., Voenizdat , 1962, str . 503.

2* 19

godine« — piše hi t lerovski general E. Vestfa l — »nemačka a r m i j a pre t rpe la je na jveć i poraz u svojoj istoriji , koj i je čak prevazišao i s t a l j i ng radsk i . . . Tada je Nemačka neza-drživo sr l ja la u propast«.6

U punom zamahu uspešnih napadn ih operaci ja Crvene armi je , j una 1944. os tvareno je i skrcavanje br i tanskih i amer ičkih a rmi ja na severu Francuske . Naši saveznici su na jzad otvorili d rugi f r on t u Evropi, koji su tako dugo očekivali narodi sveta, i započeli borbena de j -stva prot iv hi t lerovske Nemačke na zapadu.

Borbena de js tva saveznika u Zapadnoj Evropi vezala su 60 nemačkih divizi ja ko je su pro t iv n j i h dejs tvovale početkom juna. Hit lerovsko komandovan j e bilo je prisi-l jeno da kao po jačan je ubaci u borbu prot iv anglo-amer i -ćkih a rmi ja deo snaga svoje s t ra teg i j ske rezerve. Nemačka je takođe izgubila znača jnu okupi ranu te r i to r i ju na za-padu, s koje je crpla rezerve za vođen je rata . Nema s u m n j e da je sve to objekt ivno doprinelo Crvenoj a rmi j i da u k ra tkom roku završi oslobođenje okupi ran ih re jona So-v je t skog Saveza. Ali o t v a r a n j e drugog f r o n t a u Evropi n i je dovelo do povlačenja jedinica nemačko-faš is t ičke vo j -ske sa sovje tsko-nemačkog f ronta . 7 Bilo je očigledno da bez snažnih operaci ja Crvene a rmi j e u leto 1944. godine, koj ima su bile vezane nepr i j a t e l j ske snage nekoliko pu ta veće od onih ko je su dejs tvovale pro t iv saveznika na Za-padu, Englezi i Amer ikanci ne bi se mogli tako uspešno iskrcati u Normand i j i i is terat i nemačku fašist ičku vojsku iz s r edn je Ital i je, F rancuske i Belgije. Na t a j način, h i t le-rovska Nemačka se našla p r i t e šn jena između dva f ron ta . Počele su se ostvar ivat i odluke Teheranske konfe renc i j e o za jedničkim udar ima po Nemačkoj sa istoka, zapada i juga. Iskrsle su s tva rne mogućnost i da se skrat i t r a j a n j e ra ta , s m a n j e žr tve i p a t n j e mnogih naroda.

Veliki značaj za uspešno vođen je ra ta prot iv hi t le-rovske Nemačke imala je spol jna poli t ika Komunis t ičke

6 Kobne odluke, M., Voenizdat, 1958, str . 257—259. 7 U poče tku l e tn j e i j e sen je k a m p a n j e 1944. g. na sov je t sko-

- n e m a č k o m f r o n t u nalazilo se 228 divizi ja i 23 br igade, od ko j ih nemačk ih 179 divizi ja i 5 br igada . Od j una do decembra na sov je t -sko-nemačk i f ron t je bilo p rebačeno još 60 divizi ja i 13 br igada , a predis loci rano na zapad samo 12 divizi ja i 5 br igada.

20

p a r t i j e i sovje tske vlade. Glavni napor sovje tske spol jne poli t ike bio je u smeren na u j e d i n j a v a n j e svih snaga ko je se bore prot iv faš is t ičke Nemačke i n j e n i h sateli ta, na s t v a r a n j e ant i faš is t ičke koalici je država i naroda.

Ovi napor i k run isan i su uspehom. Ant ihi t lerovska koalicija bila je obrazovana, bez obzira na to što su u n j e n sastav ušle zeml je sa različit im druš tven im sistemima, što su n j en i članovi zastupali supro tne ideologije. Zahva l ju -jući vel ikoj ulozi Sovjetskog Saveza ova koalicija je dovela do potpunog un i š ten ja hi t lerovske Nemačke.

Narodi Sovjetskog Saveza, Jugos lavi je i d rugih ze-ma l j a visoko cene udeo SAD i Velike Br i t an i je u za jedn i -čkoj borbi prot iv agresivnih fašist ičkih država. Oni žele da se u svim zeml jama objekt ivno ceni odlučujuća uloga Cr-vene a rmi j e u un i š t en ju zajedničkog nepr i ja te l ja , kao i uloga i značaj narodnooslobodilačkih i demokra tsk ih po-kre ta u borbi prot iv fašizma.

Glavni tere t proteklog ra ta podneo je sovjetski narod i n jegova Crvena a rmi ja . Sovje tsko-nemački f ron t bio je u toku celog drugog svetskog ra ta glavni i odlučujući f ron t .

Na početku ra ta prot iv Sovjetskog Saveza je dejs tvo-valo 190 komple tno popunjen ih , tehnički opreml jen ih i dobro osposobljenih divizija fašist ičke Nemačke i n j en ih sateli ta. Već u leto 1942. godine8 b ro j nepr i j a te l j sk ih divi-zija koje su dejs tvovale prot iv Crvene a rmi j e porastao je na 237, a u jesen — na 266 združenih jedinica, od koj ih 193 nemačke, t j . gotovo jedan i po pu ta više nego 1941. godine. Poče tkom 1944. godine nemačko-faš is t ičko komandovan j e je i da l j e držalo g lavninu svojih snaga na sovje tsko-nema-čkom f ron tu . Pro t iv Sovjetskog Saveza dejs tvovalo je u to v r e m e 236 divizija i 18 brigada,9 dok su u Zapadnoj Ev-ropi i na Balkanu bile 102 divizije i 3 brigade.

Bez obzira na o t v a r a n j e drugog f ron t a u Evropi, so-v je t sko-nemački f r on t je ostao kao i p r e glavni, na ko jem su bile koncentr isane gotovo dve t reć ine nemačke faši-

8 I s tor i ja KPSS, Gospoli t izdat , 1962, str . 554, 574, 575. 9 I s tor i ja velikog otadžbinskog r a t a Sovje tskog Saveza 1941—

1945, Voenizdat, 1963, t. 5, s tr . 461.

21

stičke vojske. Za borbu prot iv Crvene armi je , kao glavnog nepr i ja te l ja , u d rugoj polovini 1944. prebačeno je još 60 divizija1 0 i 13 brigada, od ko j ih iz Nemačke 40 združenih jedinica, iz F rancuske 5, iz I ta l i je 3, iz Norve-ške, Danske i Holandi je 3, iz zemal ja Balkanskog polu-ost rva 21.

U skladu sa r azv i j an j em sovje tske vojne veštine, po-ras tom borbene sposobnosti ličnog sastava Crvene a rmi je , i naglog povećanja n j e n e tehničke opremljenost i , nep re -kidno je rasla ef ikasnost borbenih de js tava sovje tskih t rupa . U borbama kod Moskve Crvena a rmi j a je razbila 25 od 74 nepr i j a t e l j ske divizije koje su učestvovale u bor -ben im de js tv ima; u bici na Volgi — 49 od 65 divizija; u kursko j bici — 39 od 92 divizije; u n a p a d n o j operaci j i na U k r a j i n u na desnoj obali D n j e p r a — 76 od 135 divizija; u beloruskoj operaci j i — 76 od 114 nemačkih fašist ičkih divizija ko je su učestvovale u borbama.

Crvena a rmi j a n i j e samo oslobađala t e r i to r i ju ko ju je nepr i j a t e l j okupirao. U žestokim b i tkama ona je težila da odseče pravce ods tupan ja na zapad, da okruži i uniš t i nepr i j a t e l j evu živu silu i borbenu tehniku . P r e m a doku-ment ima nemačkog generalš taba, u per iodu od 22. j u n a 1941. do 1. j anua ra 1944. prosečni mesečni gubici kopnene vojske hi t lerovske Nemačke na sov je t sko-nema-čkom f ron tu iznosili su 183.000 l judi , a u sledećem per iodu oni su dostizali prosečno do 220.000 vo jn ika i oficira.

U toku velikog otadžbinskog ra t a Crvena a rmi j a je razbila ukupno 1024 nepr i j a t e l j ske divizije, u koj i b ro j su u računa te združene jedinice ko je su upale na t e r i to r i ju Sovje tskog Saveza u j unu 1941, 466 divizi ja ko je su naknadno upućene na sovje tsko-nemački f ron t i 470 divi-zi ja ko je je nemačko fašističko komando van je p o p u n j a -valo na tom f r o n t u u toku celog rata.1 1 Sovje tske oružane snage uništ i le su takođe glavne snage nepr i j a t e l j eve av i j a -ci je i veći deo borbene tehnike i naoružan ja , ko je su pro-izvodili hi t lerovska Nemačka i porobl jene evropske zemlje .

10 I s tor i ja velikog otadžbinskog r a t a Sovje tskog Saveza 1941— 1945, Voenizdat, 1963, t. 5, str . 464.

11 Drugi svetski r a t 1939—1945, Voenizdat, 1958, str . 840—844.

22

Sovjetski Savez i herojska Crvena a rmi j a odigrali su od luču juću ulogu u r azb i j an ju r a tne mašine fašist ičke Nemačke, pružil i neocenj ivu pomoć oslobodilačkoj borbi na roda i stekli n j ihovo večno p r i znan je i zahvalnost .

Sovje tski narod je izvršio veliki oslobodilački podvig, ko j i će kao na j sve t l i j a s t ranica bit i zauvek sačuvan u isto-ri j i i uspomeni naroda svih zemal ja . »Ne samo naši savre-menici«, — rekao je N. S. Hruščov, — »već će i sledeća pokolenja uvek pamt i t i svetli lik hero jsk ih boraca koj i su u smrtonosnim b i tkama razbili fašist ičke horde, čuvati uspomenu na one koj i su spasli svet lu budućnost čove-čanstva«.1 2

Veličanstvene pobede sovjetskih oružanih snaga nad hi t lerovskom Nemačkom i n j e n i m saveznicima bile su mo-gućne zato što je Komunis t ička pa r t i j a Sovje tskog Saveza, sa Cent ra ln im komi te tom na čelu, bila vodeća i n a d a h n j u -juća snaga sovjetskog naroda i n jegove a rmi j e i borbeni organizator opš tenarodne borbe prot iv okupatora .

Komunist ička pa r t i j a otkri la je sovje tskom narodu ogromnu opasnost ko ja se nadnela nad domovinom Velikog Oktobra , podigla ga i organizovala za sveti r a t prot iv f a -šist ičkih osvajača, za zašt i tu p rve u svetu socijalističke države . Provodeći u život ra tn i program, K P S S je razvila gigantski organizatorski i politički rad i pre tvor i la zeml ju u jedins tveni borbeni f ron t . »Sve za f ron t ! Sve za pobedu!« — pod takvom paro lom su u pozadini herojski radil i r ad -nička klasa, sel jaštvo i sovjetska intel igencija.

Za jedničkom odlukom CK SKP(b), P rez id i juma Vr-hovnog sovje ta i Saveta narodnih komesara SSSR od 30. j u n a 1941. bio je obrazovan vanredni organ — Dr-žavni komite t odb rane (DKO), u či j im se r u k a m a nalazila sva vlast u zemlji . DKO je ostvarivao državno, vojno i ekonomsko rukovođenje , ob jed in javao delatnost i d ržavnih i vo jn ih ustanova, par t i j sk ih , s indikalnih i komsomolskih organizaci ja radi post izanja na jb rže mobilizacije svih snaga i s redstava zeml je za odb i j an je fašist ičkih napada i uni -

1 2 N. S. Hruščov, Čet rdese t godina vel ike ok tobarske soci ja-l is t ičke revoluci je , Gospoli t izdat , 1959, str . 8.

23

š t en je nepr i j a t e l j a . Svima oružanim snagama Sovje tskog Saveza rukovodi la je Vrhovna komanda .

P a r t i j a se stalno br inula o vojnoj moći sovje tskih o ru -žanih snaga i o mora lno j čvrst ini boraca, naročito za v r e m e p r iv remenih neuspeha Crvene a rmi je . Na osnovu p a r t i j -ske mobilizacije u oktobru 1941. u vojsku je u p u -ćeno više od 95.000 komunis ta i komsomolaca, a k r a j e m godine je u redove Crvene a rmi j e i Ra tne mornar ice s tu -pilo oko milion komunis ta i više od dva miliona komsomo-laca. Sovje tski borci, ko je je pa r t i j a vaspitala u duhu bezgranične odanosti domovini, lične odgovornosti za sud-binu socijalističke otadžbine, duboke vere u pobedu nad fašizmom, požr tvovano i h rab ro su se borili prot iv nepr i -ja te l ja . Nj ihova bezgranična hrabrost , odvažnost i masovni heroizam dobili su opšte p r i znan je ne samo sovjetskih l jud i već i s lobodoljubivih naroda svih zemalja .

Komunis t ička pa r t i j a preor i jent isa la je narodnu pr i -v redu na vojni kolosek, što se ostvarivalo u uslovima oku-paci je jednog dela zeml je i evakuaci je mnogih indus t r i j -skih preduzeća na istok. Herojska radnička klasa, inženjer i i tehničar i divovskim naporom su savladali vanredne t e -škoće i obezbedili sve što je Crvenoj a rmi j i bilo neopho-dno za borbu pro t iv nepr i ja te l ja .

Radnike koj i su odlazili na f ron t zamenj ival i su kod mašina žene i deca, koji su, ne štedeći snagu i vreme, ko-vali o ruž je pobede. U prv im mesecima ra ta nastale su kom-somolsko-omladinske f rontovske brigade, koje su znatno premašiva le proizvodne zadatke. »U radu kao i u borbi!«, »Jedna norma za sebe, d ruga no rma za druga koji je oti-šao na front!« — takve su bile parole t rudben ika u poza-dini. Na poziv par t i je , 1942. godine razvilo se snažno sa-vezno socijalističko t akmičen je za pomoć f ron tu . Sve je to u celini doprinelo podizanju indus t r i j ske proizvodnje , a naročito vojne.

Godine 1942. ukupna proizvodnja svih indus t r i j sk ih grana SSSR-a povećala se u poređen ju sa 1941. godinom više od jedan i po puta . U zemlj i je izgrađeno preko 10.300 indus t r i j sk ih preduzeća. Sve je to bilo rezul ta t velikog organizatorskog rada pa r t i j e na pol ju pr ivrede, van redn ih napora radničke klase, inženjera i tehničara .

24

Poras t r a tne proizvodnje i snabdevan je Crvene a r m i j e zavisili su, pr i rodno, od opšteg razvoja indus t r i je , a p r e svega teške indust r i je . U toku 1943. i 1944. godine K o m u -nistička pa r t i j a je upravo u tom pravcu sprovela ogroman organizatorski i politički vaspitni rad m e đ u narodn im m a -sama.

Tih godina je bila oslobođena velika te r i tor i ja SSSR-a. Komunis t ička pa r t i j a i sovjetska vlada usmeri le su napo re sovje tskih l j ud i na uspos tav l j an je no rmalnog života u t im re jonima, na podizan je indus t r i j e i pol jopr ivrede .

U toku dal jeg podizanja indus t r i j e sve više se pove-ćavala proizvodnja r a tne tehnike i naoružan ja . U toku 1942. i 1943. godine sovjetske fabr ike za proizvodnju t en -kova proizvele su 44.600 ra tn ih mašina, a nemačke fab r ike samo 18.200. U t im ist im godinama vazduhoplovna indu-s t r i ja SSSR-a dala je f ron tu 20.000 aviona više nego ne-mačka vazduhoplovna indust r i ja . I s tovremeno je sovje t -ska indus t r i j a proizvodila sve više novih i savršeni j ih t i -pova r a tne tehnike.

Već na početku 1944. godine Crvena a rmi ja je u l juds tvu bila b ro jno jača od nepr i j a t e l j ske vojske za 1,3 puta, u topovima i minobacačima — 1,7, tenkovima i sa-mohodnim topovima — 1,4 i u avionima — 2,7 puta . Do-cni je su se ti odnosi stalno menja l i u korist sovjetskih oružanih snaga. Crvena a rmi ja je 1944. godine dobila no-vih 29.000 tenkova i samohodnih topova, preko 40.000 aviona, preko 120.000 topova i veliki bro j puškomit ra l jeza i mi t ra l jeza , pušaka i au tomata , a takođe po t rebnu količinu munic i je za sve vrs te oružja . Ogromni uspesi sovjetske r a t -ne pr ivrede dokazali su vanredna pre imućs tva socijalistič-kog poretka .

Znača jan radni napor uložilo je u toku ra ta sov je t -sko kolhozno seljaštvo. Savlađujuć i vel ike teškoće iza-zvane ratom, kolhoznici su snabdeval i sovjetske borce i gradska nase l ja hranom, a indus t r i ju s i rovinama.

Veliki doprinos opšt im napor ima sovje tskog naroda u r a tn im godinama dali su t rudbenici železničkog, automo-bilskog, vazduhoplovnog, pomorskog i rečnog t ranspor ta . Oni su uspeli da prevezu ogromne količine tere ta za front, i na rodnu pr ivredu.

25

Tako je sovjetski narod hero jsk im radom u pozadini kovao pobedu nad nepr i j a t e l j em i svoj im snažnim r a m e -n ima podupirao Crvenu a r m i j u kako za v reme teških od-b r a m b e n i h borbi tako i u per iodu n j e n i h t r i j u m f a l n i h pobeda, ko je su se završile po tpunim un i š t en j em hi t lerov-ske Nemačke.

Komunis t ička pa r t i j a Sovjetskog Saveza bila je du-hovni vođa i organizator oružane borbe sovjetskih l jud i u nepr i j a te l j sko j pozadini. Nalazeći se na p r iv remeno oku-p i rano j ter i tor i j i i uk l juču juć i se u borbu prot iv s t ran ih osvajača, sovjetski l jud i nisu se samo svetil i nep r i j a t e l j u za zgarišta i prol ivenu k rv svoj ih sunarodnika , za p l jačke i nasi l ja . Vaspi tani od pa r t i j e u duhu bezgranične l jubav i p r ema domovini, oni su shvati l i svoju odgovornost za sud-b inu socijalističke države, domovine Velikog Oktobra .

I legalnim par t i j sk im radom i par t izanskim pokre tom neposredno je rukovodi la komisi ja ko ju je fo rmirao CK SKP(b), a i opera t ivne grupe ko je su bile fo rmi rane pr i cen t ra ln im komite t ima saveznih republ ika i oblasnim ko-mi t e t ima par t i j e pr i f rontovskog pojasa.

K r a j e m m a j a 1942, odlukom CK SKP(b), bio je obrazovan Glavni š tab par t izanskog pokre ta pr i Vrhovno j komandi .

Par t izanski pokre t u p r iv remeno okupi ran im re j oni-ma Sovjetskog Saveza imao je zaista opštenarodni ka r ak -ter . U n j e m u su učestvovali predstavnic i svih narodnost i . K r a j e m 1943. godine oružanu borbu prot iv nemačkih faš i -s t ičkih osvajača vodilo je više od milion par t izana. Sto-t ine h i l jada komunis ta i komsomolaca, pod neposrednim rukovods tvom ilegalnih par t i j sk ih i komsomolskih organa (oblasnih i re jonsk ih komiteta), koj i su dejs tvoval i na oku-p i rano j ter i tor i j i , p reds tav l ja l i su glavni oslonac par t izan-skih jedinica.

Pod u t i ca j em pobeda Crvene a rmi je , na rodn i r a t u nep r i j a t e l j sko j pozadini 1944. godine r azbuk tao se još jače i dostigao na jveć i polet. Obrazovane su nove par t izanske jedinice a b ro jno s t an j e postojećih par t izanskih odreda, br igada i divizija povećalo se nekoliko puta . Na okupi-r ano j ter i tor i j i u Belorusij i , Ukra j in i i u zapadnim obla-s t ima RSFSR pojavi la su se nova par t izanska područ ja i

26

zone i proširi la se te r i tor i ja ko ju su kontrolisali part izani . Pozadina nemačke fašist ičke a rmi j e na sovje tskoj ter i tor i j i p reds tav l j a l a je ak t ivan vulkan.

Akt ivna de js tva sovjetskih par t izana po komunikaci -j a m a (železničkim p rugama i automobilskim putevima) ne -p r i j a t e l j u nisu samo remet i la rad u n jegovoj pozadini, već su pr is i l javala hi t lerovsko k o m a n d o v a n j e da za borbu p ro t iv par t izana odva ja zna tne snage. Tako su u m a r t u i apr i lu 1944. godine samo združene jedinice ukra j insk ih par t izana, pod komandom P. P. Veršigore, A. F. Fedorova, M. I. Naumova, S. F. Malikova, A. M. Grabčika i drugih, p r i vuk l e na sebe deset nepr i j a te l j sk ih divizija.

Nalazeći se u neposrednoj blizini l ini je f ron ta , p a r -t izani su u sade js tvu sa regu la rn im t r u p a m a jurišal i na gradove i sela, zauzete od s t rane nepr i j a te l j a . Oni su često oslobađali od fašist ičkih hordi pojedine gradove i nase l jena m e s t a i držali te r e jone do dolaska jedinica Crvene armi je .

Velike operac i je par t izana i n j ihovi poznati napadi na nepr i j a t e l j sku pozadinu ometal i su nepr i j a t e l j a u m a -nevr i san ju snagama i s reds tvima svojih grupaci ja i u bla-govremenom prebac ivan ju rezervi iz duboke pozadine. Par t izanski pokre t p reds tav l jao je za v reme ra ta jedan od na jvažn i j i h činilaca pobede nad hi t lerovskom Nema-čkom.

Izvanredni uspesi Crvene a r m i j e na f r o n t u i he ro j -ska de js tva sovje tskih par t izana u nepr i j a t e l j sko j pozadini u velikoj su mer i uticali na r azv i j an je narodnooslobodi-lačke borbe naroda okupi ran ih zemalja . Snažni udar i o ru-žan ih snaga SSSR-a sve više su se slivali s narodnooslo-bodiiačkim pokre tom evropskih naroda. Ubrzavao se pro-ces neizbežnog sloma hi t lerovskog »novog poretka« u Evropi i celog agres ivnog bloka fašist ičkih država.

Opštenarodni ra t u Jugoslavi j i rasplamsao se 1944. godine još većom snagom. Znatno su se pojačala borbena de js tva narodnih oružanih snaga, pr ipadnika pokreta ot-pora u drugim zeml j ama pod hi t lerovskom okupaci jom.

U borbi prot iv nemačkih fašist ičkih osvajača, Sovje t -sk i Savez je davao znača jnu ma te r i j a lnu pomoć narodnim «oružanim snagama Poljske, Cehoslovačke, Narodnooslobo-

27

dilačkoj vojsci i par t izanskim odredima Jugos lavi je i p a -t r iotskim snagama drugih zemalja .

Po odluci sovje tske vlade, donesenoj k r a j e m 1943. go-dine, u Vrhovni š tab Narodnooslobodilačke vojske i p a r -t izanskih odreda Jugos lavi je bila je upućena sovjetska voj-na misi ja . Glavni jo j je zadatak bio da pronađe nač ine i mogućnosti za ukaz ivan je sves t rane pomoći Narodnooslo-bodilačkoj vojsci i par t izanskim odredima Jugoslavi je .

Za p rebac ivan je naoružanja , opreme, hrane , lekova i d rugih s reds tava u Jugos lavi ju bile su obrazovane spe-ci ja lne vazduhoplovne baze. Ras to jan je od n j i h do r e jona izbacivanja te re ta u Jugoslavij i , i obratno, iznosilo je u pravoj l inij i više od 2.500 ki lometara . Savlađujuć i to p ro -stranstvo, sovjetski piloti su se gotovo celo v reme nalazili nad ter i tor i j om zaposednutom od s t rane nepr i j a t e l j a i bili izloženi snažnom de j s tvu n jegove prot ivvazdušne odbrane . Bez obzira na sve teškoće, sa vazduhoplovnih baza u r e jonu Ki jeva i Vinice os tvarene su h i l jade avio-pole tanja i do-s tavl jeno je Narodnooslobodilačkoj vojsci i par t izanskim odredima Jugos lavi je nekoliko h i l jada tona raznog m a t e -r i ja la .

Godine 1944, u sporazumu sa Englezima i Amer ikan -cima, bila je obrazovana sovjetska vazduhoplovna baza u Bar i ju (Italija). U početku se u bazi nalazilo 12 t r anspor -tn ih i 12 lovačkih aviona i oko 250 l judi letačkog sastava. Za t im je ta baza znatno popun jena avionima i l juds tvom. Iz vazduhoplovne baze u Bar i ju izvršeno je te godine 1460 poletan ja i o tp reml jene su Narodnooslobodilačkoj vojsci i par t izanskim odredima Jugoslavi je t r i h i l jde tona raznog ra tnog mate r i j a la . Sovjetski piloti prebaci l i su iz Jugosla-vi je u I ta l i ju na lečen je h i l jade r a n j e n i h i bolesnih vo j -nika i oficira Narodnooslobodilačke vojske i par t izanskih odreda Jugoslavi je .

Dolaskom Crvene a rmi j e na granice Jugoslavi je zna -tno su se poboljšal i uslovi za snabdevan je Narodnooslobo-dilačke vojske. Sovje tski Savez je dobio mogućnost da Narodnooslobodilačkoj vojsci poveća pomoć u o ruž ju i r a t no j tehnici.

28

Slavni i teški pu t prošli su Narodnooslobodilačka vojska i par t izani Jugoslavi je od t r enu tka okupaci je ze-m l j e od s t rane fašist ičkih osvajača do susreta sa hero jskom Crvenom a rmi jom na jugoslovenskoj ter i tor i j i .

Komunis t ička pa r t i j a Jugoslavi je , sa Josipom Brozom Ti tom na čelu, jedini je organizator i rukovodilac naroda u borbi za nacionalno oslobođenje i koreni t i d ruš tveno--poli t ički preobraža j . To je logičan nas tavak borbe jugoslo-venskih komunis ta ko ju su oni vodili u p red ra tnom per i -odu. Zahva l ju juć i odlučnoj borbi za demokrat izaci ju i odbranu zeml je i borbi prot iv izdaje i kapi tu lans tva , ona je uspela da oko sebe okupi napredne i pa t r io tske snage, što je preds tavl ja lo neophodan preduslov za organizovanje borbe za nacionalno oslobođenje, za novi druš tveni pore-dak, za s tva ran je b ra t ske zajednice ravnopravn ih naroda.

Od samog početka okupaci je Komunis t ička pa r t i j a J u -goslavije, iako u dubokoj ilegalnosti, počela je da p r ip rema oružanu oslobodilačku borbu. Centra lni komite t Komuni -st ičke pa r t i j e Jugoslavi je , na svojoj sednici u Zagrebu, 10. apri la 1941, doneo je odluku da se nas tavi p r u ž a n j e otpora agresorima; da se u s luča ju potpunog raspada vojske i d r -žave (što je, p r e m a razvoju događaja , t rebalo uskoro oče-kivati) pr is tupi organizacij i i polit ičkoj p r ip remi oružane borbe. Na istoj sednici fo rmi ran je Vojni kamite t , sa Josi-pom Brozom Ti tom na čelu, koji će rukovodi t i vo jn im p r ip remama ove borbe. U proglasu od 15. apri la 1941. go-dine, Centra lni komite t ističe da komunis t i i radnička klasa Jugoslavi je t reba »da budu u p rv im redovima u borbi prot iv osvajača«; ob jašn java se društveno-pol i t ički smisao te borbe u kojoj će se »rađati novi svet« i s tvara t i »na istinskoj nezavisnosti svih naroda Jugos lavi je slobodna, bra tska zajednica«.1 3

Save tovan je Komunis t ičke pa r t i j e Jugoslavi je odr-žano početkom m a j a 1941. godine u Zagrebu imalo je izu-zetno važan značaj za p r ip remu us tanka . Na save tovanju je određen glavni zadatak P a r t i j e u tom .per iodu: orga-nizacija i p redvođen je borbe jugoslovenskih naroda za

1 3 A rh iv Ins t i tu ta za i zučavan je radničkog pokre ta Jugos la -vije, Beograd (dalje u t eks tu : Arh iv IRPJ) .

29

»nacionalno i socijalno oslobođenje«.1 4 To je bila pol i -tička l ini ja Komunis t ičke pa r t i j e Jugos lavi je u uslovima okupaci je . Odatle je proizlazio i neposredan zadatak P a r -t i je : politička p r ip rema oružane borbe. Na jed ins tvenom f ron tu borbe sa okupator ima i domaćim izdajnicima t r e -balo je okupit i na j š i r e na rodne mase, bez obzira na n j i h o v e političke, nacionalne, verske i d ruge razlike. Poli t ička l i -n i ja ko ju je Komunis t ička pa r t i j a usvoji la na ovom sa v e -to van ju bila je, p re svega, rezul ta t procene ob jek t ivn ih političkih k r e t a n j a u na rodu posle okupaci je . Visoka nacio-nalna svest, bogate borbene i s lobodarske tradici je , očito izraženo antifašist ičko raspoloženje (događaji 27. mar ta ) — sve su to fak tor i iz koj ih je izrastala spremnost na roda za otpor i borbu.

U m a j u i j u n u pr i pa r t i j sk im rukovods tv ima na t e renu s tvara se mreža vo jn ih komiteta , koj i su sprovodili ne -posredne vojne p r ip reme: p r i k u p l j a n j e oruž ja i munic i je , f o r m i r a n j e uda rn ih grupa u gradovima i selima i n j ihovo obučavanje za diverzi je i sabotaže, p r i p r e m a n j e l juds tva za par t izanske odrede. Već u p r i p r e m n o m per iodu često je dolazilo do d i rek tn ih oružanih borbi sa okupatorom.

S napadom fašist ičke Nemačke na Sovje tski Savez, 22. j una 1941. nas tao je koren i t p re lom u m e đ u n a -rodnoj političkoj i vo jno j si tuacij i . S t u p a n j e Sovje tskog Saveza u ra t prot iv fašist ičkih država bilo je od svetskog istori jskog značaja . Nemačka je na istočnom f ron tu anga-žovala svoje glavne snage. P rva zeml ja socijalizma pr imi la je na sebe glavni te re t borbe za un i š t en je fašist ičkih osva-jača. Time su s tvoreni povoljni međunarodn i uslovi za oslobodilačku borbu porobl jen ih naroda Evrope. Tome je doprinelo i s t va r an j e ant ihi t lerovske koalicije.

Na dan napada Nemačke na Sovje tsk i Savez, 22. juna , Poli tbiro Centra lnog komite ta Komunis t ičke pa r t i j e J u -goslavije održao je sednicu na kojo j je razmot rena nas ta la si tuacija. Zat im je ob jav l jen proglas narod ima Jugoslavi je , u kome se pozivaju da Sovje tskom Savezu pruže pomoć oružanom borbom prot iv okupatora , j e r je to za jednička

14 Zbornik, tom II, k n j . 2, str . 14.

30

borba Sovjetskog Saveza i Jugoslavi je . Pored ostalog, u proglasu se kaže: »Kucnuo je sudbonosni t r enu tak . Zapo-čela je odsudna bi tka prot iv na jvećeg nepr i j a t e l j a r a d n i -čke klase, bi tka ko ju su fašistički zločinci sami nametnu l i mučk im napadom na Sovjetski Savez, nadu svih t r u d b e -nika sveta. Dragocena k r v herojskog sovjetskog naroda proliva se ne samo radi odbrane zeml je socijalizma, nego i radi konačnog socijalnog i nacionalnog oslobođenja či-tavog radnog čovečanstva. P r e m a tome, to je i naša borba, ko ju smo mi dužni podržat i svim snagama, pa i svoj im životima . . . Komunis t i Jugoslavi je! Ne okleva j te n i t r e -nutak , već se h i tno s p r e m a j t e za tu tešku borbu . . ,«15

Komunis t ička pa r t i j a Jugoslavi je shvat i la je napad na Sovjetski Savez kao znak za početak odlučne borbe prot iv mračn jačk ih snaga sveta — fašizma, borbe u kojo j ona t reba da izvrši svoju in ternacionalnu dužnost. Ulazak So-vje tskog Saveza u r a t ona je ocenila kao događaj koj i će iz osnova izmenit i odnos snaga zaraćenih s t rana i koj i će otvori t i perspekt ive za pobedu nad fašis t ičkim osvajačima. Pored toga, ona je smat ra la da će učešće p rve zeml je soci-ja l izma u r a tu bitno uticat i na n jegov društveno-pol i t ički ka rak te r , i da će svaki narod koj i se bori prot iv fašizma imati pravo da sam odlučuje o svojoj sudbini .

Centra ln i komite t je 27. j u n a 1941. godine fo rmi rao Glavni š tab Narodnooslobodilačkih i par t izanskih odreda Jugoslavi je . Za komandan ta je određen generalni sekre ta r Komunis t ičke pa r t i j e i predsednik Vojnog komite ta Jos ip Broz Tito.

Na sednici održanoj 4. ju la 1941. godine u Beogradu, Pol i tbiro Centra lnog komite ta Komunis t ičke pa r t i j e J u -goslavije doneo je i s tor i j sku odluku da odmah otpočne us tanak. Par t izanski način r a tovan ja usvojen je kao os-novna fo rma oružane borbe, što je u uslovima okupaci je i nepovol jnog odnosa snaga preds tavl ja lo na jpovol jn i j i način dejs tava. Delegati Centra lnog komite ta i Glavnog štaba dobili su zadatak da nacionalnim i pokra j insk im ko-mi te t ima prenesu odluku Poli tbiroa o podizan ju us tanka

15 Zbornik, tom I, k n j . 1.

31

i da obezbede n j eno pravi lno sprovođenje . Sve ove orga-nizacione mere za d izanje us tanka P a r t i j a je sprovodila u teškim uslovima fašist ičke okupaci je .

Dvanaes tog jula je Cent ra ln i komite t Komunis t ičke p a r t i j e uput io narod ima Jugoslavi je poziv da započnu oru-žanu borbu, a komunis t ima — da odmah pr is tupe fo rmi -r a n j u par t izanskih odreda i da s tanu na čelo narodnooslo-bodilačkog pokreta .

U to v reme na ter i tor i j i Jugos lavi je nalazile su se j ake nepr i j a t e l j ske snage: 4 nemačke, 12 i ta l i janskih, 2 bugarske i 5 kvisl inških (domobranskih) divizija, 12 br i -gada (mađarskih i bugarskih), oko 20 samostalnih pukova i preko 100 raznih policijskih bata l jona . Svega: oko 400.000 vojnika .

Ju la 1941. godine počele su par t izanske akci je u svim k r a j e v i m a Jugoslavi je . Ubrzo je oružana borba dobila ka -r ak t e r masovnog narodnog us tanka .

Okupatorsk im i kvisl inškim snagama nanet i su k r u -pni gubici. Zap len jene su velike količine oružja , munic i je i drugog ra tnog mater i ja la , što je bilo glavni izvor snab-devan ja par t izanskih jedinica. Na oslobođenoj te r i tor i j i odmah je l ikvidirana okupatorska i kvisl inška vlast i s tva-rani su organi na rodne vlasti, koji su odmah organizovali još uspešn i ju oružanu borbu u dot ičnim kra jev ima . U to v reme bilo je oslobođeno 40 gradova. Na okupi ranoj t e r i -tor i j i par t izani su uniš taval i rudn ike i d ruga indus t r i j ska pos t ro jenja , da ih okupator ne bi koristio.

Par t izanski su odredi, sa š i r en jem i j a čan j em oružane borbe, izrasli u vo jne jedinice jač ine od više s tot ina bo-raca, a u nek im k r a j e v i m a — čak i od nekoliko h i l j ada .

P a r t i j a je razvi ja la borbenu akt ivnost i u okupi ran im gradovima. Okupator i nisu bili nigde sigurni; ručne bombe i revolverski hici svuda su stizali nep r i j a t e l j ske vojn ike i n a -rodne izdajnike . Naročito je znača jna bila akt ivnost u Beogradu, L jub l jan i , Za-grebu, Spli tu, Mostaru, Sa-ra j evu , Kragu jevcu , Nišu, Ce t in ju i d rug im mest ima.

Narodni heroj Stjepan Filipo-vić u Valjevu, ispod vešala, kliče slobodi i poziva narod na bespoštednu borbu protiv faši-stičkog okupatora

32

Do polovine sep tembra 1941. godine Glavni š tab r u -kovodi narodnooslobodilačkom borbom iz Beograda, a za-t im prelazi na oslobođenu te r i to r i ju zapadne Srbi je .

U l e tn j im mesecima 1941. godine u Jugoslavi j i se ras-p lamsavala oružana borba, koja je zat im izrasla u svena-rodni ra t za oslobođenje zemlje.1 6 Us tanak u Jugoslavij i , po svome zamahu, vo jn im i poli t ičkim pobedama bio je za okupatora iznenađenje . To je bila nova pojava u oku-p i ranoj Evropi. Us tanak je naneo u zemlj i ozbi l jan udarac okupa to r ima i kvisl inzima. Znača jne komunikac i j e bile su izložene neprek idn im napad ima par t izanskih odreda. Bila je otežana eksploataci ja jugoslovenske p r iv rede u ra tne ci l jeve od s t rane okupatora , kao i mobil izacija l juds tva u nemačke ili kvisl inške formaci je .

Snažan razvi tak borbe prot iv okupatora i domaćih i zda jn ika u to v r e m e zahtevao je od rukovods tva us tanka da sumira post ignute rezul ta te i da razradi m e r e za da l je š i r en j e i j a čan j e narodnooslobodilačkog pokreta . U tom je cil ju, 26. sep tembra 1941. godine u Stolicama (zapadna S r -bija) , pod rukovods tvom Josipa Broza Tita, održano sa-ve tovan je na kome su učestvovali članovi Centra lnog ko-mi t e t a K P J i Glavnog štaba Narodnooslobodi lačkih p a r -t izanskih odreda Jugos lav i je i p reds tavnic i svih pokra -j inskih rukovodstava . Na save tovan ju su donete odluke: da se na te r i to r i j i cele Jugos lav i je f o r m i r a j u jed in-s tvene čvrste fo rmac i j e par t izansk ih odreda (sa če tama i bata l jonima); da se Glavni štab narodnooslobodilačkih par t i zansk ih odreda Jugos lavi je p r e i m e n u j e u Vrhovni š tab narodnooslobodilačkih par t izanskih odreda Jugoslavi je ; da se f o r m i r a j u glavni štabovi u onim p o k r a j i n a m a i obla-s t ima gde ih još nema; da k r u p n e i o jačane par t izanske snage p reduz ima ju šire operacije, da os lobađaju nove i p ro š i ru ju postojeće slobodne ter i tor i je ; da se svuda b i r a ju narodnooslobodilački odbori, koj i t r eba da mobilišu sve

1 6 »Nemir se širio p reko cele zemlje . Uskoro se pokazalo da se na ovoj s t a ro j ve t romet in i Evrope, i s ove i . s one s t r ane Drine, ne r ad i samo o lokaln im po jed inačn im h a j d u č k i m b a n d a m a , nego o poče tku us taničkog pokreta«. (Ernest Vi shaup t : Borba pro t iv us tan ičkog pokre ta u jugois točnom ra t i š tu , I deo, str . 9, Arh iv Vojnois tor i j skog ins t i tu ta Jugos lovenske n a r o d n e a r m i j e (dal je : A r h i v VII JNA), reg. br . 18/1, k. 70).

3 Beogradska operac i j a 33

snage za vođen je oružane borbe; da se nas tavi uporna borba za s t v a r a n j e političkog jedins tva naroda ; u tom ci l ju nas tavi t i p regovore sa Dražom Mihailovićem.1 7

Na osnovu ovih koncepcija, pa r t i j ska i vo jna ruko-vodstva su u svim k ra j ev ima zeml je usmeri la svoj rad na proš i ren je i j a čan j e narodnooslobodilačke borbe. Posle sa-ve tovan ja u Stolicama oslobođeno Užice pos ta je sedište Vrhovnog štaba i Centra lnog komite ta Komunis t ičke pa r -t i je Jugoslavije.1 8

Zbog razmera narodnooslobodilačke borbe, okupator i su se ozbiljno zabrinul i za svoje pozicije u Jugoslavi j i . Pored toga, uspesi jugoslovenskih par t izana snažno su od-jeknul i izvan granica zemlje, što je moglo da ut iče i na druge porobl jene narode. Zato su nemački i i ta l i janski osvajači, uz podršku kvislinga, započeli u leto i jesen 1941. opsežne vojne akci je za uguš ivan je us tanka , u kom ci l ju su prebacil i nove snage iz okupi ran ih evropskih zemalja .

Po nalogu i t a l i j anske Vrhovne komande, u operaci ja-ma prot iv us tanika u Crnoj Gori, ju la i avgusta, učestvova-lo je šest o jačanih divizija. Hi t ler je 16. sep tembra 1941. izdao na redbu o m e r a m a za uguš ivan je us tanka u Jugosla-viji . »Stavl jam u dužnost zapovedniku oružanih snaga Jugois toka genera l - fe ldmarša lu Listu da uguši pokre t na jugoistočnom ratištu«.1 9

Na osnovu ove direkt ive, istog dana je načelnik ne-mačkog Genera lš taba fe ldmarša l K a j tei izdao na ređen je :

17 Pukovn ik bivše jugos lovenske vo j ske Draža Mihailović, u leto 1941, okupio je oko sebe l j ude v e r n e emig ran t sko j vladi , o f i -cire i ž a n d a r m e i s tvor io četničke odrede. Pored p rav ih n e p r i j a -te l ja us tanka , on je uspeo da u odrede mobil iše i izvestan b r o j ko -lebl j iv ih l judi . Dok je u s t a n a k bio u poletu, D. Mihailović je p r e -govarao s pa r t i zan ima . Ponegde , pod pr i t i skom us tan ičk ih masa , četnički odredi su i s a rađ iva l i s n j i m a . Ali čim su s tvoreni povol jn i uslovi, Mihailović, po d i r e k t i v a m a izbegličke v lade u Londonu, r azv i j a ak t ivnos t p ro t iv narodnoos lobodi lačkog pokre ta i i s tovre-m e n o s a r a đ u j e sa okupa to rom. Godine 1942. pos t a j e min i s ta r vo j ske jugoslovenske v lade u izbegliš tvu.

1 8 U Užicu je C e n t r a l n i komi te t Komunis t i čke pa r t i j e J u g o -s lavi je pokrenuo svoj list »Borbu«. Tu je pa r t i zanska f ab r ika o r u -žja i mun ic i j e proizvela 16.500 p u š a k a i 2,500.000 puščan ih me taka , š to je bilo veoma z n a č a j n o za n a o r u ž a n j e pa r t i zana u Srbi j i .

19 Zbornik, tom I, k n j . 1, str . 427 — 428.

34

»u na jk r aćem roku« ugušit i us tanak u Jugoslavij i , p r ime-n j u j u ć i pr i tome »neuobičajenu svirepost«, imajuć i u vidu »da l judski život u ovim zeml jama često ništa ne v r e d i . . . Kao odmazda za život jednog nemačkog vojnika, smr tna kazna nad 50—100 komunis ta t reba da bude opšte p ra -vilo«.20

Glavni uda r nemački okupator i su usmeri l i prot iv us tanika u Srbij i . Pošto su ojačali t amošn je snage dovlače-n j e m 342. divizije iz Francuske, 113. divizi je sa istočnog f ron t a i nekih jedinica iz Grčke (jačine oko jedne divi-zije), oni su u sep tembru počeli veliku ofanzivu u zapad-noj Srb i j i i Šumadi j i . U toj operaciji , koja s prekidima t r a j e do decembra 1941, pored kvisl inških snaga učestvo-valo je i pe t nemačkih divizija. Glavne par t izanske snage bile su p r imorane da se pod borbom prebace u Sandžak. Okupator i i izdajnici usmeri l i su svoj uda r i prot iv us ta-ničkih snaga i p rv ih par t izanskih odreda u Hrvatskoj , Bo-sni, Hercegovini i Slovenij i .

P reduz imajuć i vo jne operaci je prot iv na j jač ih žari-šta us tanika, okupa tor i n jegove sluge p r i m e n j u j u n a j -b r u t a l n i j e načine bo rbe prot iv naroda : počev od odvo-đen ja u koncentracione logore do masovnog s t r e l j an j a i un i š tavan ja .

Do f eb rua ra 1942. g. okupator i su za jedno sa kvisl in-zima preduzel i niz ofanzivnih operaci ja u svim k ra j ev ima Jugoslavi je . Međutim, sva n j ihova nas to j an j a da »smi-re okupi rana područja« pokazala su se uzaludna. Razum-ljivo je da su borci Narodnooslobodilačke vojske u toku borbi p r iv remeno t rpel i neuspehe, bilo je povlačenja i gu-bi taka slobodne ter i tor i je ; međut im, Narodnooslobodilačka vojska, u kojoj je neprek idno vladao ofanzivni duh, uvek je imala inici jat ivu u svoj im rukama. U svoj im dejs tv ima ona se uvek rukovodi la opera t ivno- tak t ičk im načel ima

20 Zbornik , tom I, k n j . 1, str . 4-31 — 432. Na osnovu nemačk ih d o k u m e n a t a u t v r đ e n o je da su Nemci

samo u Srb i j i od avgus ta do decembra 1941. s t re l ja l i 44.036 l judi . Na jveće zločine izvršili su u Kragu jevcu , K r a l j e v u i Mačvi, gde su n a j e d n o m s t re l ja l i više h i l j ada l judi . S t r e l j a n j a su masovno, kao odmazda, v r š e n a u svim k r a j e v i m a Jugos lavi je , u Hrva t sko j , Slo-venij i , Bosni, Makedoni j i , C rno j Gori i d rugde .

3' 35

koje je postavio vrhovni komandan t Tito: gubi tak j edne ter i tor i je t reba da znači dobitak druge, po pravi lu još pro-s t r an i j e oslobođene ter i tor i je .

U cilju mobilizacije i u j e d i n j a v a n j a reakcionarnih snaga u zemlji , okupator i su stvorili kvisl inške apa ra t e vlasti i n j ihove oružane snage. Nemačke okupacione snage formii-ale su 29. avgusta 1941. godine u Srbi j i takozvanu »vladu srpskog spasa«, sa generalom bivše jugoslovenske vojske Milanom Nedićem na čelu. P r e m a tome, pored Pa -velića u Hrva t sko j i Nat lačena u Slovenij i , pojavio se još jedan veran okupatorski sluga. Nj ima se pr idružio i zamaskirani nepr i j a t e l j Draža Mihailović, eksponent jugo-slovenske izbegličke vlade, koji pod n j e n i m opštim ruko-vodstvom stvara četničke formaci je . Izbeglička vlada se uplašila snage i r azmere narodnooslobodilačkog pokre ta je r je u n j e m u videla p r e t n j u s tarom društveno-pol i t ičkom si-s temu. Međutim, usled masovnog učešća naroda u oslobodi-lačkoj borbi, ona se n i j e usudila da otvoreno istupa. Zbog toga je ta vlada širila p ropagandu da je us t anak p r e u r a -n jen , da je to »avantura« i tome slično. U pojed in im po-k ra j i nama , pod u t i ca jem ovakve propagande, počele su da se o k u p l j a j u i ak t iv i r a ju snage s tarog režima. Iskorist ivši nemačku ofanzivu u Srbi j i , Draža Mihailović je t akođer započeo oružane napade na par t izanske jedinice.

Godina 1941. p reds tav l ja na j tež i period oslobodilačke borbe naroda Jugos lavi je s obzirom na težinu i složenost uslova u koj ima je ta borba vođena. Uprkos tome, za šest meseci borbe narodnooslobodilački pokre t je, postigao k r u -pne vojne i političke pobede.

Zamisao Centra lnog komite ta Komunis t ičke pa r t i j e Jugoslavi je o postepenom p re ra s t an ju oružane borbe u op-š tenarodni ra t postala je s tvarnost . Na jugoslovenskom tlu bio je fo rmi ran veliki broj par t izanskih odreda, koji su pr i k r a j u 1941. godine broji l i oko 80.000 naoružanih boraca. Oslobođena je velika ter i tor i ja u Srbi j i , Bosni, Hercego-vini, Hrva t sko j i Grno j Go-ri. Već 1941. godine Jugo- 1

, ? ! \ V Uzicu 1941: partizani spro-s lavl ja je postala novo r a - j v o d e z a r o h l j e n e \ e m a è k e % o j .

t iste porob l j ene Evrope, j

36

Jugoslovenski narodi , pod rukovods tvom Komunis t ičke par t i j e , nametnu l i su s i lama Osovine r a t u svojoj zemlj i sve do konačne pobede. Nemačka i I ta l i ja bile su pr i -n u đ e n e da u borbi p ro t iv par t izanskih jedinica u Jugo-slavij i angažu ju zna tne snage, ko j e su im bile po t rebne na d rug im f ron tov ima . P r i k r a j u 1941. godine u Jugoslavi j i se nalazilo 6 nemačkih , 16 i ta l i janskih i 5 bugarsk ih divizija, oko 2 mađa r ske divizi je i oko 8 divizija kvisl inških snaga —• svega preko pola mil iona nepr i j a t e l j sk ih vojn ika i ofi-cira.

Započ in jan jem oružane borbe jugoslovenski narodi su dali veliki doprinos opšt im napor ima ant ih i t le rovske koa-licije u borbi prot iv fašist ičkih snaga. P r i tome t reba imati u vidu niz nepovol jn ih fak tora u ko j ima se razvi ja la o ru-žana borba 1941. godine. Zbog velike udal jenos t i f ron tova ant ih i t lerovske koalicije, par t izanske snage nisu mogle ra -čunat i na neposrednu pomoć kad je ona bila na jpo t rebn i j a . Razvoj događa ja na g lavnim ra t i š t ima n i j e nagoveštavao skoru pobedu nad fašizmom. Osim toga, međunarodn i po-ložaj narodnooslobodilačkog pokre ta naroda Jugoslavi je bio je nepovol jan . Vlade ant ih i t le rovske koalici je pr izna-vale su jugoslovensku izbegličku v ladu kao zakoni tu i sa-vezničku i održavale su s n j o m diplomatske odnose. Među-tim, ta v lada je akt ivno delovala da oružani us tanak slomi razn im polit ičkim manevr ima , kao i neposredno oružanim de j s tv ima četnika Draže Mihailovića.

J e d a n od najs loženi j ih problema par t izanskog ra to-v a n j a bilo je snabdevan je oružjem, odećom i hranom. Za-p len jeno oruž je od nepr i j a t e l j a bilo je glavni izvor snab-d e v a n j a jedinica. Stanovniš tvo ih je snabdevalo hranom, odećom i obućom, bez obzira na teške uslove kada je oku-pator p l jačkao i spal j ivao čitava nasel ja .

S tepen razvi tka oružanih snaga narodnooslobodilač-kog pokre ta k r a j e m 1941. godine omogućavao je nove zna-ča jne m e r e u realizacij i koncepci je o vođen ju svenarodnog oslobodilačkog rata, a stečena iskustva ukazala su na pu-teve r e šavan ja toga problema. J edna od na j znača jn i j i h mera bila je odluka o s t v a r a n j u brigada, ko je će bit i ne samo b ro jn i j e nego i pokre tn i j e formaci je , sposobne da re-šava ju teže i složenije borbene zadatke, da vode borbu

37

t amo gde se za to ukaže potreba. P r v a takva jedinica, 1. proleterska brigada, fo rmi rana je, odlukom Centra lnog ko-mi te ta i Vrhovnog štaba, 22. decembra 1941. godine u R u -dom.21 To je početak izras tanja revolucionarne par t izan-ske vojske u revolucionarnu narodnooslobodilačku a rmi ju .

Uporedo sa j a čan j em oružane borbe u svim k r a j e v i m a zeml je izrasli su organi nove na rodne vlasti — narodno-oslobodilački odbori, koj i su bili t eme l j novog druš tvenog uređen ja . »Narodnoslobodilački odbori za jedno sa naš im oružanim snagama su osnovno oruž je za pobedu p ravedne s tvar i našeg naroda«2 2 — pisala je »Borba«.

S tva r an j e nove vlasti bilo je, s j edne strane, izraz po-t rebe za što uspešni j im vođen jem oružane borbe, za ko ju je t rebalo mobilisati i u jedin i t i sve l judske i ma te r i j a lne rezerve, dok, s d ruge s t rane, ono je rezul ta t revolucionar-n ih demokra tsk ih k r e t a n j a u v reme us tanka. Na t a j na -čin, inst i tuci ja na rodne vlasti s jedini la je u sebi oslobo-dilačke i revolucionarne ci l jeve narodnooslobodilačkog rata .

Komunist ička pa r t i j a Jugos lavi je borila se na oslobo-di lačko-revolucionarnoj p la t formi za na j š i r e narodno j e -dinstvo, koje se ispoljilo u organizaci jama Narodnooslobo-dilačkog f ronta . Politici bra toubi lačke borbe, ko ju su spro-vodili okupator i i kvislinzi, Komunis t ička pa r t i j a je su-protstavi la poli t iku bra ts tva svih naroda Jugos lavi je u borbi prot iv zajedničkog nepr i j a te l j a . »Trebalo je savla-dat i v j e r sku i nacionalnu mržn ju , t rebalo je spri ječi t i da l j e međusobno bratoubi lačko i s t rebl jenje , i zato je od samog početka naše borbe na našoj borbenoj zastavi bila ispi-sana parola: Bra ts tvo i jedinstvo«.2 3

Narodnooslobodilačka borba, ko ja je od početka imala opštejugoslovenski karak ter , u j edno je bila i borba za n a -cionalno oslobođenje svakog naroda posebno.24 Već 1941. godine bili su post ignuti značajni rezul ta t i u r e šavan ju nacionalnog p i tan ja . Pokazano je duboko poš tovanje naci-onalnih osobenosti pojedinih naroda. Stvoreni su nacio-

T a j dan se slavi kao Dan Jugos lovenske na rodne a rmi je . 22 »Borba«, 19. ok tobar 1941. 23 Ti to: Govori i članci, k n j . I, str . X X I X . 24 Isto, str . 131.

38

naln i vojni i politički organi: glavni štabovi i narodno-oslobodilački odbori. Za jednička borba prot iv okupatora i domaćih izdajnika zbližavala je narode, s tvara la uza jamno poverenje , učvršćivala u n j ima saznanje*da je neophodna izgradn ja nove Jugoslavi je .

Od samog početka borba jugoslovenskih naroda imala je in ternacionalni ka rak te r . To se ogledalo u shva tan ju povezanosti oslobodilačke borbe jugoslovenskih naroda sa borbom naroda Sovjetskog Saveza, u shva t an ju značaja i is tor i jske uloge Sovje tskog Saveza u ra tu . Učesnici naro-dnooslobodilačkog pokre ta videli su u toj borbi perspek-t ivu pobede. Vest o moskovskoj bici, u kojoj je Crvena a r m i j a razbila Nemce, odbacila ih na zapad i postigla s t ra-tegi jski uspeh, s radošću je p r iml jena na svim borbenim položaj ima jugoslovenskih part izana.

Rukovodstvo narodnooslobodilačkog pokre ta pravi lno je shvati lo is tori jski značaj ant ihi t lerovske koalicije, koja je okupl ja la sve progres ivne i ant i faš is t ičke snage sveta.

Godina 1941. završila se vel ikim uspesima narodno-oslobodilačkog pokreta , koji je već u to v reme preds tav-l jao znača jan vojno-poli t ički f ak to r ant ih i t lerovske koali-cije. P r ima juć i na sebe sve znača jn i ju ulogu u razvoju ra -tn ih događaja , Jugos lavi ja posta je r avnopravan saveznik i član ove koalicije.

U toku zime i proleća 1941—1942. godine nas tav l jene su teške borbe u celoj Jugoslavij i . Par t izanske jedinice ko j e su se tada, zbog nepr i j a te l j ske ofanzive, povukle iz Srb i je u Sandžak stvori le su, za jedno sa sandžačkim, cr-nogorskim, hercegovačkim i istočnobosanskim par t izan-skim jedinicama, početkom januara 1942. godine jedin-s tvenu slobodnu ter i tor i ju . Tu je rukovodstvo narodno-oslobodilačkog pokre ta razvilo svoju akt ivnost na da l jo j izgradnj i vo jn ih jedinica i narodne vlasti. Vrhovni š tab je u to v reme izradio S ta tu t prole terskih brigada, p rema či-j im su načelima fo rmi rane prole terske i par t izanske br i -gade (jačine 800—1000 boraca). Ove su jedinice, kao viši s tepen vojne organizaci je (u odnosu na dosadašnje par t i -zanske odrede), f o rmi rane 1942. godine gotovo u svim k r a -jev ima zemlje. One su, kao glavna oružana ofanzivna snaga, na sebe preuzele osnovni zadatak: vođen je oružane

borbe. Ali su i par t izanski odredi i da l j e stalno s tvarani ; oni su dejs tvoval i u svim oblastima.

U toku zime^i proleća 1941—1942. godine ojačana su postojeća i s tvorena nova ustanička uporiš ta u zapadnom delu Jugoslavi je — u Bosni i Hercegovini, u znatnom delu Hrva t ske i Slovenije. Tu su, u neprek idn im borbama, f o r -mi ran i b ro jn i j i i bol je organizovani par t izanski odredi.

Oružana borba jačala je u Srbi j i i Makedonij i , gde su također s tvarani novi par t izanski odredi.

Neprekidno j a č a n j e oslobodilačke bo rbe pr imoralo j e okupatora da pored svakodnevnih borbi prot iv par t izana širom zemlje, p reduzme još nekoliko većih ofanzivnih ope-raci ja prot iv na jčvršć ih ustaničkih uporiš ta u Jugoslavi j i . Radi razrade zajedničkog plana dejs tva, u Opat i j i je 2. i 3. m a r t a održano save tovanje preds tavnika nemačke Vr-hovne komande i i ta l i janskog i us taško-domobranskog ge -neralš taba. P lanove ovih operaci ja odobrili su Hit ler i Mu-solini.

Na jznača jn i j a je bila zajednička ofanziva nemačkih , i ta l i janskih, us taških i četničkih snaga na jedins tvenu slo-bodnu ter i tor i ju u istočnoj Bosni, Hercegovini, Crnoj Gori i Sandžaku.

Ne p r ihva ta juć i odlučne f ron ta lne borbe, glavne pa r -t izanske snage su se povukle na t romeđu Bosne, Hercego-vine i Crne Gore. Tamo je fo rmi rana g rupa od pet par t i -zanskih uda rn ih i prole terskih brigada.

Okupatorske i kvisl inške t rupe preduzele su niz o f an -zivnih operaci ja i u d rug im k r a j e v i m a Jugoslavi je . J e d n a od obimni j ih bila je ofanziva na Kozaru (u Bosni) juna i ju la 1942. godine, koja po žestini borbi , obos t ran im gubicima i ž r tvama nedužnog s tanovniš tva spada u n a j -d ramat ičn i je događa je oslobodilačkog rata .

U ju lu je pe t i ta l i janskih divizija otpočelo bo rbena de js tva u Sloveniji , koja su t r a ja la do kasne jeseni.

Sredinom 1942. godi-ne u zapadnim k r a j e v i m a „ , . . , , t ^ J Predaja zastave 1. proleter-Jugos lavr je narodnooslo- sfco m bataljonu Hrvatske u b o d i l a č k a b o r b a je U p u - Brlogu (Lika) maja 1942.

40

nom jeku. Ovde je oslobođena velika te r i tor i ja . Zbog" toga je Vrhovni š tab doneo odluku da se snagama pet uda rn ih i pro le tersk ih br igada izvrši p rodor sa t r omeđe Bosne, Hercegovine i Crne Gore u zapadnu Bosnu, što je t reba lo da bi tno utiče na dal j i razvoj oslobodilačke bo rbe u t im k ra j ev ima .

Prodor g rupe prole terskih i uda rn ih br igada započet je k r a j e m juna 1942. godine i uskoro je p re ras tao u vel iku ofanzivu Narodnooslobodilačke vojske, ko ja je t r a j a l a sve do k r a j a godine. Par t izanske br igade su uništ i le mnogo-bro jne nepr i j a te l j ske garnizone, presekle železničku prugu Sa ra j evo — Mostar i uništ i le je u dužini od 70 km, oslo-bodile Konjic, Prozor, Livno, Duvno, Posušje, Mrkonj ić --Grad , Ja jce , Bihać, Bosansku Krupu , S lunj , Cazin, Ve-liku Kladušu, Kotor-Varoš, Teslić i d ruge gradove.

Oslobođenjem Bihaća (4. novembra 1942. godine) ob je -d in j ene su slobodne te r i to r i je zapadne Bosne i Hrvatske. Ova operaci ja je j edan od velikih uspeha par t izanskih j e -dinica u tom pohodu. U napadu na u tv rđen i grad bila je os tvarena do tada na jveća koncentraci ja par t izanskih jedi -nica (osam brigada).

Po svom položaju cent ra lna oslobođena ter i tor i ja (oko 50.000 km2) bila je pogodna osnovica za p r e d u z i m a n j e operaci ja na susedne oblasti. Centra lni komite t Komuni -stičke pa r t i j e Jugoslavi je 'i Vrhovni štab prešli su tad u Bihać, odakle su mogli uspešni je da ut iču na razvoj oslo-bodilačkog ra ta i revoluci je u čitavoj zemlji , a naročito u zapadnim kra jev ima .

Zna tn i uspesi bili su post ignuti i u d rug im k r a j e v i m a zemlje. Nova žarišta borbe po jav l ju ju se u Hrvatskoj se-verno od Save, Sremu, istočnoj Bosni i južnoj Srbij i , gde su takođe postojale oslobođene ter i tor i je .

Velike pobede i j a čan j e moći na rodn ih oružanih snaga omogućili su da l ju i zgradnju oslobodilačke vojske. S pora-stom bro ja novih pokre tn ih operat ivnih jedinica, brigada, postavilo se p i t an je komandovan ja i ob j ed in j avan j a b ro j -n ih uporednih sve složenij ih borbenih dejs tava . Zbog toga je Vrhovni š tab novembra 1942. godine doneo odluku o s t v a r a n j u Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavi je , orga-

41

nizovane u divizi je i korpuse. U sastav divizija ušle su prole terske i uda rne brigade. Na t a j način, oslobodilačke o ružane snage dobile su novu organizacionu s t ruk tu ru , ko ja je odgovarala vojno-poli t ičkoj s i tuacij i nas ta loj us-pešnim razvojem narodnooslobodilačke borbe i revoluci je i koja je omogućavala nanošen je jačih udara nep r i j a t e l ju .

P r i k r a j u 1942. godine bilo je fo rmi rano devet divizija i dva korpusa Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavi je (u sastav korpusa je ulazilo pet divizija).25 Divizije i kor -pusi su izvršavali operat ivne zadatke.

Do tog v remena Narodnooslobodilačka vojska je imala 38 br igada (svrstanih u devet divizija i dva korpusa), 36 par t izanskih odreda i veliki bro j m a n j i h jedinica i odreda, j ač ine 150.000 oružanih boraca. Jed in ice NOVJ svojim de j s tv ima su vezivale 6 nemačkih, 18 i ta l i janskih i 5 bugar -skih divizija, jed in ice t r i mađa r ske divizi je i veliki b ro j kvisl inških jedinica.

Vrhovni štab je u to v reme doneo odluku da grupa di-vizi ja p reduzme napadne operaci je u pravcu jugoistočnih delova zemlje. Ta odluka je imala s t ra tegi jsk i i politički smisao: operac i jama u Hercegovini, Crnoj Gori i Sandžaku i pre laskom u južnu Srb i ju ponovo rasplamsat i borbu u is-točnom delu zemlje, olakšati un i š t en je četnika i ugroziti nemačke komunikac i je od Beograda do Soluna i Sofije.

Centra lni komite t Komunis t ičke pa r t i j e Jugoslavi je posebnu je pažn ju poklonio organizacionom učvršćen ju P a r t i j e u vojsci i j a čan ju n j e n e rukovodeće uloge. U jedi-nicama su postojale pà r t i j ske ćelije i akt ivi Saveza komu-nist ičke omladine Jugoslavi je . Komunis t i su bili nosioci borbe za svesnu disciplinu, drugars tvo; oni su s tajal i na čelu pr i izvršavanju borbenih zadataka, pr i sav lađivanju svih teškoća i napora . Pa r t i j ska organizacija u vojsci bila je ona pokretačka snaga koja je svojom delatnošću na idej-

25 B ro jno s t an j e divizi je 1942—1943. god. u p rošeku je izno-silo 3000—4000 boraca . Godine 1944. t a j b ro j se p e n j e na 5000—6000, a u nek im div iz i jama i do 12.000 boraca . Svaka divizi ja je obično imala u svom sas t avu : t r i brigade, ba t e r i j u ili divizion a r t i l j e r i j e , četu za vezu, izviđačku i inžen je r i j sku četu i d ruge pr i š tapske jedinice i službe. P rv i korpus i su imali oko 10.000 boraca. U d a l j e m r a z v o j u n j i hov sas tav se povećava zavisno od b ro jnog j a č a n j a divizi je .

42

n o m i moralno-pol i t ičkom vasp i tan ju s tvarala novi lik re-volucionarnog borca.

U ovom per iodu i dal je se r azv i j a ju i usavršava ju or-gan i narodnooslobodilačkog pokreta . Narodnooslobodilački odbori su ojačali i učvrst i l i se kao organi na rodne vlasti na oslobođenoj ter i tor i j i , »kao začetak i t emel j buduće narod-ne vlasti«,-'8 kao osnova nove državne organizacije, koja se rađala u procesu oslobodilačke borbe.

Istina o borbi naroda Jugoslavi je postepeno je prodi-rala u svet: u svetskoj demokra tskoj javnost i slabile su po-zici je izdajničke izbegličke vlade i jačale su s impat i je p re -ma narodnooslobodilačkom pokretu.2 7

Iako je od samog početka imao dalekosežne vojne i pol i t ičke ciljeve, narodnooslobodilački pokre t još n i je imao svoje posebno političko predstavničko telo. Tu funkc i ju je do k r a j a 1942. godine vršio Vrhovni štab. Razlozi su bili u nepovol jnom međunarodnom položaju narodnooslo-bodilačkog pokreta . Međut im stepen razvi tka oslobodilač-ke borbe omogućavao je i nalagao s tva r an j e takvog tela. Centra lni komite t Komunis t ičke pa r t i j e Jugoslavi je je stao na stanovište da su sazreli ušlo vi za s tva ran je takvog j e -dinstvenog opštepolitičkog tela u Jugoslavi j i koje bi imalo ovlašćenja na jv i šeg organa vlast i i , iz ražavajući d ruš tve -no-poli t ičku or i jen tac i ju narodnooslobodilačkog pokreta , dopr inelo n jegovom učvršćenju unu t a r zemlje i p r i znan ju na međuna rodnom planu.

Na inici jat ivu Vrhovnog štaba saziva se osnivačka skupšt ina Antifašist ičkog veća narodnog oslobođenja J u -goslavije. Skupšt ina je zasedala 26. i 27. novembra 1942. godine u Bihaću. Ta j događaj poznat je pod nazivom Prvo zasedanje Antifašist ičkog veća narodnog oslobođenja J u -goslavije (AVNOJ). U radu skupšt ine učestvovali su dele-gati gotovo iz svih k r a j e v a zemlje.

26 Zbornik, tom II, kn j . 6, str. 15. 27 U š i ren ju ist ine o Jugos lav i j i z n a č a j n u ulogu je odigrala

r ad io - s t an i ca »Slobodna Jugoslavi ja« . Ona je započela svoje emi -si je 11. novembra 1941. godine s t e r i to r i je SSSR-a . Njene emis i je p r ip remal i su jugoslovenski komunis t i na osnovu ma te r i j a l a ko je je Vrhovni š tab upuć ivao u Moskvu preko radio-veze (u početku je to bila jed ina veza narodnooslobodi lačkog pokre ta sa inos t ran-s tvom).

Antifašist ičko veće narodnog oslobođenja Jugoslavi je zvanično se konst i tuisalo i deklarisalo kao najviš i politički organ narodnooslobodilačkog pokreta , odnosno kao vrhov-ni politički preds tavnik jugoslovenskih naroda u n j ihovoj borbi prot iv okupatora i domaćih izdajnika . Antifašističko' veće narodnog oslobođenja Jugoslavi je delovalo je kao p rva revolucionarna skupšt ina naroda, iako formalno n i je bilo organ vlasti.

Antifašist ičko veće narodnog oslobođenja Jugos lav i je odmah je dalo inici jat ivu za s t v a r a n j e nacionalnih an t i f a -šističkih veća narodnog oslobođenja, što je p reds tav l ja lo b i tan fak tor u r e šavan ju nacionalnog p i tan ja .

Početak 1943. godine obeležen je k r u p n i m operaci ja-ma i p roš i ren jem borbenih dejs tava na ćelom jugosloven-skom rat iš tu. Kao odgovor na neprek idna ofanzivna de j -stva Narodnooslobodilačke vojske, na j ačan j e n j e n e borbe-ne moći i p roš i ren je oslobođene ter i tor i je , u j ed in j ene okupatorske i kvisl inške snage preduzele su u p rvo j polo-vini 1943. godine dve velike operaci je pro t iv n j en ih glav-nih snaga.

Razvoj događaja na f rontovima, naročito na sovjetsko--nemačkom, glavnom f ron tu drugog svetskog rata , o tvarao je perspekt ivu pobede nad fašist ičkim zeml jama. U bici na Volgi, n a j k r u p n i j o j i na j znača jn i jo j bici drugog svetskog rata, Crvena a rmi ja je nanela težak poraz nemačko-faš i -st ičkoj vojsci, i obeležila veliku prekre tn icu u toku drugog svetskog ra ta . S t ra teg i j ska inici ja t iva prešla je u ruke Cr-vene armije . Borci Narodnooslobodilačke vojske sa ogrom-n im su odušev l j en jem i velikom radošću primil i vest o ovoj velikoj pobedi.

Znača jne su bile pobede i anglo-amer ičkih t rupa u Africi . One su povol jno uticale na jugoslovensko rat iš te , naroči to posle p renošen ja operaci ja u I ta l i ju .

Takav razvoj događa-ja pojačao je znača j jugo-slovenskog ra t iš ta s ko j im su sve više računal i i sa-veznici i nepr i ja te l j i .

U Bosanskom. Petrovcu, 7. no-vembra 1942, na praznik okto-barske revolucije, vrhovni ko-mandant NOVJ Josip Broz Tito predaje zastavu 1. prole-terskoj udarnoj brigadi.

44

Predv iđa juć i mogućnost anglo-američkog i skrcavanja na Balkanu, Hit ler se bojao da će Narodnooslobodilačka vojska Jugos lav i je ugrožavat i nemačku odbranu u jugois-točnom delu zemlje . Zbog toga je on odlučio da uništ i »Ti-tovu državu« (kako su Nemci nazivali vel iku cen t ra lnu os lobođenu te r i tor i ju) i g lavninu n j e n e vojske.

Još novembra 1942. godine Hit ler je s komandan tom •oružanih snaga na Jugois toku genera lom Lerom i poglav-n ikom Nezavisne Države Hrva t ske Pavel ićem razmotr io m e r e za un i š ten je glavnih snaga Narodnooslobodilačke vo jske Jugoslavi je , a decembra iste godine, na save tovanju u Glavnom štabu s načelnic ima genera lš tabova i minis t r i -ma inos t ranih poslova Nemačke i I ta l i je , odlučeno je da se izvedu operaci je u ci l ju un i š t en ja Narodnooslobodilačke vo j ske Jugos lavi je i l ikvidaci je oslobođene ter i tori je .2 8

Ofanziva je počela 20. j anua ra 1943. godine. Okupato-r i su prot iv oslobodilačke vojske koncentr isal i četir i nemačke i t r i i ta l i janske divizije, dve divizi je kvisl inških vojn ika — svega oko 80.000 vojnika . U toku dva meseca 1. bosanski i 1. hrva tsk i korpus Narodnooslobodilačke vojske (ukupno oko 20.000 boraca) vodili su žestoke odbrambene borbe, p ruža juć i odlučan otpor. Nepr i j a t e l j n i j e uspeo da zada neki ozbil jni j i udarac Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavi je , ali je vršio nezapamćen teror i represa l i je nad civilnim stanovniš tvom.

U isto v reme kada su se vodile borbe u Hrva tskoj i Bosni, g rupa od pet divizija Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavi je , pod rukovodstvom vrhovnog komandanta , preš la je u of anzi vu u pravcu Hercegovine, Crne Gore,

2 8 Koliko je nepr i l ika Narodnooslobodi lačka vo j ska Jugos l a -v i j e zadavala s i lama Osovine n a j b o l j e se vidi iz prepiske Hi t lera i Musol ini ja . U p ismu Musol ini ju od 16. f e b r u a r a 1943. g. Hit ler piše:

»Duče, n i sam niš ta m a n j e zaokup l j en s i tuaci jom na B a l k a -nu . . . Rasp ros t r an j enos t pobun jen ičk ih organizaci ja Ti tovih zap re -p a š ć u j e i zab r in j ava . T reba h i tno uguši t i pobunu , ako hoćemo da izbegnemo opasnost u d a r a s leđa u s luča ju i sk r cavan j a ang lo - ame-r ičkih snaga na B a l k a n u . . . S m a t r a m , Duče, da postoje zadaci koj i se ne mogu rešava t i iskl jučivo na osnovu poli t ičke vestine. Tu t r eba pr imeni t i silu, bez obzira na m a t e r i j a l n e i l j udske žrtve«. (Les Le t t res echangées pa r Hit ler et Mussolini, str . 143).

45

Sandžaka i jušne S rb i j e u cil ju p r u ž a n j a neposredne podr -ške jedinicama u Srbi j i i Makedonij i .

Grupa divizija izvršila je prodor u dolinu reke Ne-retve, gde je razbila i ta l i jansku diviziju »Murđe«. Na Ne-retvi , čitav mesec dana, vodile su se odbrambene borbe za spasavanje 4.000 r an jen ika Cent ra lne bolnice, koja se k r e -tala sa g rupom divizija. Divizije Narodnooslobodi lačke vojske, i scrpl jene p re thodn im borbama i epidemijom t i fu -sa, zahva l ju juć i svojoj moralno-pol i t ičkoj snazi i čvrstoj rešenosti da spasu r a n j e n e drugove, oduprele su se b ro jno i tehnički nadmoćni jem nepr i j a te l ju .

Do sredine m a r t a g rupa divizija, pod komandom Vr -hovnog štaba, forsirala je Nere tvu i nastavi la ofanzivu. Do sredine m a j a ona je uništi la g lavne četničke snage Draže Mihailovića i zna tne snage i ta l i janskog okupatora ko je su sadejs tvovale s n j ima , i oslobodila veći deo Hercegovine, Crne Gore, istočne Bosne i Sandžaka.

P r e m a tome, zimska ofanziva okupatorskih i kvis l in-ških snaga n i je postigla svoj cilj. Istina, Narodnooslobodi-lačka vojska je p re t rpe la ozbil jne gubitke, a teško je s t ra -dalo i mirno stanovništvo.

Za v reme ofanzive g rupe divizija u Hercegovini i Crnoj Gori, ostale jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavi je vodile su uspešne borbe u drugim k ra j ev ima zemlje, posebno u Hrvatskoj , Bosni i Sloveniji . P r e m a op-štoj direktivi Vrhovnog štaba, cilj ovih dejs tava je bio da se oslabi nepr i ja te l j sk i pr i t isak na glavne snage Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavi je .

Zimske operaci je okupatora nisu dale žel jene rezul ta-te. Zbog toga, sredinom maja , oni počinju novu ofanzivu u Crnoj Gori i Hercegovini prot iv g rupe divizija Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavi je , ko jom je neposredno komandovao vrhovni komandant . U ovoj ofanzivi (ona je poznata pod nazivom: bi tka na Sut ješci ili peta ofanziva) učestvovalo je oko 120.000 nepr i j a t e l j sk ih vojn ika i oficira. Brojno nadmoćni j i nepr i j a te l j opkolio je jedinice Narod-nooslobodilačke vojske Jugoslavi je (oko 19.000 boraca). Započela je najžešća bi tka narodnooslobodilačkog rata . Na teškom planinskom zemljištu, bez dovoljno hrane, m u n i -

cije i drugog mater i j a la , jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavi je , i scrpl jene p re thodn im borbama, k o j e su t r a j a l e više meseci, opterećene bolnicom sa 4.000 r a n j e -nika, mesec dana su vodile danonoćne borbe u oilju pro-boja iz okruženja . U ovim teškim borbama bio je r a n j e n i vrhovni komandan t Tito.

Jedinice Narodnooslobodilačke vojske, zahva l ju juć i nesalomlj ivom mora lu i visokoj svesti boraca, na jzad su se, posle neprek idn ih žestokih borbi i us i l jenih marševa, p ro -bile iz okruženja . Grupa divizija je izgubila t reć inu svog sastava ali je osujet i la nemački plan. Sredinom juna ona je prešla u na s tupan j e kroz istočnu Bosnu, a u julu, u sade j -s tvu sa d rug im jedin icama Narodnooslobodilačke vo j ske Jugoslavi je , obrazovala novu, još veću, slobodnu ter i tor i ju .

U bici na Sut jesci pobedila je moralno-pol i t ička snaga Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavi je . U slavnoj epope-ji jugoslovenskih naroda ova bi tka će ostati kao simbol n j ihove izuzetne hrabros t i i izdržljivosti , kao simbol n j i -hove pobede.29

Za v reme bi tke na Sut jesci jedinice Narodnooslobodi-lačke vojske razvi ja le su ofanzivna de js tva i u d rug im k r a j e v i m a zemlje, nastojeći da p r ivuku nepr i j a t e l j ske sna-ge i na t a j način olakšaju položaj g rupe divizija na koju je nepr i j a t e l j usmerio svoje glavne snage. Tako se to radilo u toku celog oslobodilačkog rata . Glavne snage Narodno-oslobodilačke vojske su uvek akt ivno dejs tvovale — sta lno napadale nepr i j a t e l j ska uporišta, garnizone, komunikaci je , nase l jena mesta .

U leto 1943. godine Narodnooslobodilačka vojska J u -goslavije je izrasla u znača jnu oružanu silu. Ona je imala 57 br igada svrs tanih u 18 divizija, 4 korpusa i 70 pa r t i zan-

2 9 Genera l Li ters , k o m a n d a n t nemačk ih t r u p a u bici na S u t -jesci, ovako je ocenio Narodnooslobodi lačku vo j sku Jugos l av i j e : »Tok bi tke je pokazao da su komunis t ičke snage pod Ti tovom ko-m a n d o m odlično organizovane, da raspolažu i skusnim organ ima k o m a n d o v a n j a i t akv im borben im mora lom koj i izaziva d iv l jen je . Komunis t ima je uvek polazilo za r u k o m da n a d o k n a d e svoj nedo-s t a t ak u teškom n a o r u ž a n j u i da. koristeći m r a k , mag lu i kišu, dođu na ods to jan je bl iske borbe, p r sa u prsa . P r i ovome su se po-kazali kao fanat ični , k r a j n j e uporni , dobri borci. . .« (Arhiv V I I JNA, f i lm br. 5, br . 1422).

47

s k i h odreda. N j e n a dejs tva u n u t a r Hit lerove »evropske tvrđave« privlači la su pažn ju celog sveta. Naročito in te re -s o v a n j e za jugoslovensko ra t i š te pokazivala je saveznička komanda . Apri la 1943. godine ona je uput i la u Glavni š tab Hrva tske b r i t ansku vo jnu mis i ju ; 27. m a j a 1943. stigla je i u Vrhovni š tab Narodnooslobodi lačke vojske i par t izanskih odreda Jugos lav i je b r i t anska vo jna misi ja . Uspos tav l jan je kon tak ta sa savezničkim k o m a n d a m a bilo je od posebnog z n a č a j a zbog d o b i j a n j a pomoći u o ruž ju i d rugom r a t n o m mater i ja lu , koji je Narodnooslobodilačka vojska počela pr i -ma t i oktobra 1943. godine.30

Zbog velikog b ro j a poraza fašist ičkih armi ja , naročito na sov je t sko-nemačkom f ron tu , i bliske perspekt ive n j iho -v o g potpunog un i š t en j a , zbog i skrcavanja anglo-američkih t r u p a i n j ihov ih bo rben ih de j s tava u Italij i , zbog uspešnog •dejstva jedinica Narodnooslobodilačke vojske Jugos lav i je pro t iv i t a l i j ansk ih okupatorskih divizi ja i zbog stalnog j a -čan ja ant i faš is t ičkog pokre ta u zemlji , I ta l i ja je sep tembra 1943. godine položila o ruž je i potpisala akt o kapi tulaci j i . Izlazak iz ra ta d r u g e po veličini (u Evropi) sile fašist ičke osovine, zeml je k o j a je u Jugoslavi j i u to v reme imala 14 komple tn ih i 4 n e p o t p u n e divizije, bio je veoma znača jan jza da l j i tok narodnooslobodi lačke borbe. U danima kap i tu -laci je fašist ičke I ta l i je , jedinice Narodnooslobodilačke voj -ske Jugos lav i je razbi le su i razoružale 10 n j e n i h divizija, zaplenivši o g r o m n u količinu oruž ja i drugog vojnog ma te -r i ja la

U jesen 1943. godine u Jugoslavij i , naročito u Da lma-c i j i i Hrva t skom p r i m o r j u , narodnooslobodilačka borba se još više rasp lamsa la . Oko 80.000 novih boraca stupilo je u redove Narodnooslobodi lačke vojske. Mornarica Narod-nooslobodi lačke vo j ske Jugoslavi je , fo rmi rana 1942. godi-ne, do tog v r e m e n a je već znatno ojačala i došla u posed

so p r e m a n e p o t p u n i m podacima, zapadn i saveznici su u toku ra ta , p r eko r azn ih v i d o v a m a t e r i j a l n e pomoći, isporučil i N a r o d n o -oslobodi lačkoj vo j sc i Jugos lav i j e sledeće količine o ruž ja i t ehn ičke o p r e m e : 116.902 p u š k e i au tomata , 17.413 puškomi t ra l j eza , revo l -v e r a i s ignalnih p i š t o l j a , 5.000 p ro t iv tenkovsk ih pušaka , 303 m i n o -b a c a č a , 226 topova , 107 t enkova i d rugu opremu.

48

mnogih brodova. To je omogućilo da se preko oslobođenih otoka uspostavi kontak t sa savezničkim t rupama u Itali j i . Početkom oktobra u Bar i ju (Italija) s tvorena je baza Na-rodnooslobodilačke vojske Jugoslavi je , preko koje su sa-veznici upućival i ma te r i j a lnu pomoć.

Jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavi je os-lobodile su veliku te r i to r i ju u Hrva t sko j i u zapadnoj i s r edn jo j Bosni. I S rb i j a je doživl javala snažan uspon oslo-bodilačkog pokre ta : u jesen 1943. godine f o r m i r a n e su t r i br igade: 1. šumadi j ska , 1. i 2. južnomoravska . U Ma-kedoni j i su f o r m i r a n e 1. i 2. makedonska br igada i obim vojn ih de js tava znatno je porastao.

U to v reme povećan je u t i ca j narodnooslobodilačkog pokre ta na nac ionalne manj ine . 3 1

U jesen 1943. godine Narodnooslobodilačka vojska je izrasla u takvu snagu koja je, u okviru ant ihi t lerovske ko-alicije mogla da obezbedi konačnu pobedu nad okupator i -ma i n j ihov im pomagačima u zemlji . U to v reme ona je broj i la oko 300.000 boraca svrs tanih u 8 korpusa (26 divi-zija), nekoliko samosta lnih br igada i 108 par t izanskih odreda.

K r a j e m 1943. godine Narodnooslobodilačka vojska je zadala domaćim izdajnic ima takve udarce, posle koj ih oni se više nikad nisu mogli oporaviti . Oslobođena ter i tor i ja iznosila je više od polovine celokupne jugoslovenske te r i -tor i je , odnosno oko 130.000 km2 .

Narodnooslobodilačka vojska je konačno preuzela ini-ci ja t ivu na jugoslovenskom rat iš tu, p r imora la Hit lera da b ro j divizija u Jugoslavi j i poveća sa 10 na 19, pored koj ih se još nalazilo 8 bugarsk ih i 3 mađarske . Ukupno, u Jugo-slavij i se nalazilo 650.000 okupatorskih i kvisl inških vojn i -ka. U v reme kada je Crvena a rmi j a fors i ra la Dnjepar , a anglo-američka vojska stupila na tlo južne Itali je, Narod-nooslobodilačka vojska Jugoslavi je je preds tavl ja la važan

3 1 Od p r ipadn ika nac ionaln ih m a n j i n a koj i su stupil i u redove Narodnooslobodi lačke vojske, Šiptara , Čeha, Slovaka, Mađara , I t a -l i a n a , f o r m i r a n e su posebne jedinice: čete, ba ta l jon i i br igade. Pored toga, mnogi pr ipadnic i nac ionaln ih m a n j i n a boril i su se u sas tavu d rug ih jedinica Narodnooslobodi lačke vo j ske Jugos lav i je .

4 Beogradska operac i j a 49

elemenat u opštem s t ra teg i j skom planu za un i š ten je faš i -stičkih snaga u Evropi .

Oslobodilačka borba naroda Jugoslavi je , u ko ju su bili uloženi ogromni napori , povezivala se sa oslobodilač-k im pokre t ima u Albanij i , Grčkoj , Bugarskoj i I tali j i . Od ant ifašis ta i ta l i janske okupacione a r m i j e na jugoslovenskoj ter i tor i j i fo rmi rano je nekoliko ba ta l jona i brigada, ko j e su ušle u sastav Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavi je . Formi rane su divizi je »Garibaldi«, »Venecija« -i »Garibaldi Natisone«. Na oslobođenoj ter i tor i j i j užne Srb i je i istočne Makedoni je fo rmi rane su par t izanske jedinice od vojn ika bugarskih okupacionih jedinica koj i su prešli na s t ranu Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavi je .

U tom per iodu i da l je se učvr šću ju organi na rodne vlasti. Oni su preds tavl ja l i jed ins tven sistem uprave u zemlj i — od mesnih odbora do pokra j insk ih ant ifašis t ič-kih veća i Antifašist ičkog veća narodnog oslobođenja J u -goslavije. Većina s tanovniš tva pr iznavala je samo ove or-gane vlasti, a ne okupatorske i p r e d r a t n e organe koj i su se kompromitoval i svoj im radom u p red ra tno j Jugoslavi j i i s tupil i u službu okupatora .

Masovne polit ičke organizacije narodnooslobodilačkog pokre ta — Narodnooslobodilački f ront , Antifašist ički f r on t žena i Ujed in jen i savez ant ifašis t ičke omladine Jugoslavi -je — k r a j e m 1943. godine okupi le su u svoje redove većinu s tanovniš tva bez obzira na nacionalnu, polit ičku i versku pripadnost . Ove organizacije, s tvorene za v reme borbi pro-tiv okupatora i snaga s tarog poretka, govore o spremnost i naroda da borbu za oslobođenje i društveno-pol i t ički p re -obražaj dovede do pobedonosnog završetka.

U toku oslobodilačke borbe postavl jeni su temel j i na -cionalne nezavisnosti jugoslo venskih naroda, n j ihovog u j e -d in j en j a u okviru nove države ko ja se rađala i zasnivala na pr incipima nacionalne ravnopravnost i i is t inske narod-ne demokra t i je .

Počev od 1943. godine m e n j a se i međunarodn i polo-žaj narodnooslobodilačkog pokre ta Jugoslavi je . Uspostav-l jeni su prv i neposredni kontakt i sa zeml jama antifašis t ič-ke koalicije, preko vojn ih misija, a uskoro i kroz d ruge

50

oblike sa radn je . Ovi kontakt i omogućili su punu af i rmaci-ju narodnooslobodilačkog pokre ta kao jedine snage u zem-lj i ko ja se bori prot iv okupatora . Jugoslo venska izbeglička vlada, koja je preko svog minis t ra vojske Draže Mihailovi-ća vodila borbu prot iv narodnooslobodilačkog pokreta , potpuno se kompromitovala ne samo u zemlj i već i u očima cele svetske javnosti .

Sve ove č injenice jasno govore da je narodnooslobodi-lački pokre t izrastao u od luču juću vo jnu i polit ičku snagu. To je bilo izraženo i u od lukama AVNOJ-a , donesenim na Drugom zasedanju, 29. novembra 1943. godine.

Drugo zasedanje Antifašist ičkog veća narodnog oslo-bođen ja Jugos lavi je jedan je od na j znača jn i j i h događa ja novi je is tori je jugoslovenskih naroda. Na ovom zasedanju , održanom u Ja jcu , donesene su is tor i jske odluke koje su obeležile s tva ran je nove, socijalističke Jugoslavi je . One su bile rezul ta t pobeda Narodnooslobodilačke vojske Jugo-s lavi je nad okupator ima, rezul ta t dubokih druš tven ih pro-mena u toku narodnoos 'obodilačkog ra ta .

Drugo zasedanje AVNOJ-a donelo je sledeću Dekla-rac i ju :

— Antifašist ičko veće narodnog oslobođenja Jugo-s lavi je konst i tuiše se u na jv iše zakonodavno i izvršno telo Jugoslavi je ;

— Oduzimaju se sva prava jugoslovenskoj vladi u Londonu a n j e n a delatnost van granica s tav l ja se pod kont ro lu AVNOJ-a ;

— Jugoslavi ja se izgrađuje na demokra t skom fede ra -t ivnom principu kao država ravnopravn ih naroda.

Deklaraci ja je postala opšta polit ička p la t fo rma za do-nošen je posebnih odluka AVNOJ-a :

—- O vrhovnom zakonodavnom i izvršnom preds tav-ničkom organu Jugos lavi je i o Nacionalnom komi te tu oslo-bođen ja Jugoslavi je kao p r iv remenim organima na jv i še narodne vlasti u Jugoslavi j i za v reme narodnooslobodilač-kog ra ta ;

— O oduzimanju svih prava jugoslovenskoj vladi u inost ranstvu i zabrani povra tka u zeml ju k ra l j u Pe t ru II Karađorđeviću;

4 51

— O u r e đ e n j u nove Jugos lavi je na federa t ivnom p r in -cipu, koj im će se garantovat i puna ravnopravnos t b ra t sk ih naroda i p rava nacionalnih m a n j i n a ;

— O odavan ju p r i znan ja i zahvalnost i Narodnooslobo-dilačkoj vojsci;

— O uvođen ju zvanja marša la Jugoslavi je ; — O po tv rđ ivan ju odluka, propisa i iz java Izvršnog

odbora Antifašis t ičkog veća narodnog oslobođenja i Vrhov-nog štaba Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavi je .

Novoizabrano preds tavniš tvo Antifašist ičkog veća n a -rodnog oslobođenja Jugos lavi je obrazovalo je Nacionalni komitet . Josip Broz Tito, kome je tada dodel jeno zvan je marša la Jugoslavi je , imenovan je za njegovog predsednika i u isto v reme za poverenika za poslove narodne odbrane. Po tv rđene su odluke Slovenačkog narodnooslobodilačkog komite ta i Zemal jskog antifašist ičkog vi jeća narodnog oslobođenja Hrva tske o p r ik l j učen ju Jugoslavi j i Slovena-čkog pr imor ja , Istre, R i jeke i d rug ih k r a j e v a koje je I ta l i ja anekt i ra la posle prvog svetskog ra ta .

Odluke Drugog zasedanja Antifašis t ičkog veća na rod-nog oslobođenja ozakonile su sve duboke druš tvene i poli-tičke p romene u Jugoslavi j i koje su nasta le posle kap i tu -laci je mona rh i j e (1941. g.), u toku oružane borbe pro t iv okupatora i domaćih izdajnika. Odluke o p r e t v a r a n j u Ant i -fašističkog veća narodnog oslobođenja, kao polit ičkog predstavničkog tela, u na jv iš i zakonodavni i izvršni organ Jugoslavi je i o s t v a r a n j u Nacionalnog komiteta , kao p r i -v remene vlade, postavile su t eme l j e nove državne za jedn i -ce jugoslovenskih naroda — Demokra t ske Federa t ivne Jugoslavi je , ko ja je počela da se i zgrađu je još 1941. godine. Odluka o u r e đ e n j u države na f ede ra t ivnom principu ga-rantovala je p u n u nacionalnu ravnopravnos t svim narodi -ma Jugoslavi je . Odluka o oduz imanju svih prava izbeglič-koj vladi u Londonu i o zabrani povra tka k ra l j a Pe t r a II u zeml ju značila je da je s taro d ruš tveno u r e đ e n j e odbače-no. Drugo zasedanje AVNOJ-a dalo je pobedi na rodne re -voluci je p r avnu formu, što je kasn i j e olakšalo n j eno p r i -znan j e na međuna rodnom planu.

Odluke u J a j c u imale su veliki odjek van granica. U porobl jenoj Evropi nasta la je nova država, i to u v reme

52

kada su saveznički f ran tov i bili uda l jen i od Jugoslavi je s tot ine i h i l jade ki lometara . P red licem celog sveta pojavi -la se nova Jugoslavi ja kao zaraćena s t rana koja s i lama O-sovine zada je teške udarce.

Odlukama AVNOJ-a neposredno je pos tavl jen prob-lem međunarodnog pr iznan ja svih p romena u Jugoslavi j i ko je su n j i m a bile izražene. Na Teheranskoj konferenci j i , 1. decembra 1943. Sovjetski Savez, Engleska i SAD spo-razumeli su se da je par t izanima u Jugoslavi j i »neophodno pruži t i što veću pomoć u na jnužn i j im sredstvima i u opre-mi«. Posle ob jav l j ivan ja gore pomenut ih odluka, v lade savezničkih zemal ja su u decembru 1943. službeno dale po-zi t ivne izjave o narodnooslobodilačkom pokretu. Veoma veliki značaj u tom pogledu imala je odluka sovjetske vla-de (objavl jena 13. decembra 1943. g.) o upuć ivan ju vo jne mis i je u Jugoslavi ju . Sovjetska vojna misi ja , sa generalom N .V. Korn j e j evom na čelu, stigla je u Jugos lavi ju 23. fe -b rua ra 1944. N jen dolazak doprineo je učvršć ivanju veza između nove Jugos lavi je i Sovjetskog Saveza.

Događaj i u J a j c u bili su važni i za da l ju a f i rmaci ju narodnooslobodilačkog pokreta, u očima svetske demokra t -ske javnosti , kao jed ine snage u Jugoslavi j i koja se borila prot iv fašizma.

Porazi nemačkih t rupa na istočnom i na drugim f r o n -to vima, s jedne, i j a čan j e narodnooslobodilačkog pokre ta u Jugoslavij i , s d ruge s t rane, označili su prekre tn icu i na jugoslo venskom rat iš tu. Bez obzira na to što je u jesen 1943. g. u Jugoslavi j i bilo više od 600.000 nepr i j a te l j sk ih vojnika i oficira, odnos snaga se koreni to izmenio (u pore-đ e n j u s r an i j im r a t n i m godinama, uz imajuć i u obzir poras t jačine odreda Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije) . Nemačko-fašis t ički okupator i bili su p r inuđeni da se bore za zauz imanje mnogih znača jn ih pozicija ko je je tada d r -žala Narodnooslobodilačka vojska. Zbog toga su oni k r a -j e m 1943. g. preduzel i niz uzastopnih operaci ja s ci l jem:

— da zauzmu jad ransk i obalski pojas i da ga zadrže; — da povra te važne komunikac i je koje su povezivale

obalu sa u n u t r a š n j i m delovima zemlje;

53

— da razbi ju grupac i je Narodnooslobodilačke vojske u t im oblastima, naroči to u istočnoj Bosni i Sandžaku, o-dakle su one ugrožavale nemačke položaje u Srbij i .

Za izvršenje tog zadatka, u Jugoslavi j i su, radi j a čan ja već postojećih t rupa pod komandom hit lerovskog generala Rendulića, prebačene još tr i divizije32 .

Ove operacije, sa naizmeničnim žestokim uzastopnim napadn im i odbrambenim borbama, t r a j a l e su od jeseni 1943. do f eb rua ra 1944. godine. Po jačini snaga, po veličini te r i tor i je koja je bila obuhvaćena borben im dejs tvima, po žestini sukoba i obostranim gubicima, ove operaci je spada-ju m e đ u k rupn i j a nepr i j a t e l j ska de j s tva za v reme oslobo-dilačkog rata3 3 .

Ipak, nemački okupator i nisu postigli postavl jeni cilj : jedinice Narodnooslobodilačke vojske bile su dovol jno snažne i borbeno sposobne da u toku višemesečnih borbi, u veoma teškim uslovima, sačuva ju l juds tvo i povra te p r i -vremeno izgubl jene te r i tor i je i da već u proleće p reuzmu opera t ivno- takt ičku inici jat ivu u svoje ruke skoro na svim sektor ima borbenih dejs tava.

Nemačka Vrhovna komanda shvat i la je da će, usled pr ib l ižavanja istočnog f ron ta granicama Nemačke i usled operaci ja saveznika u Italij i , Narodnooslobodilačka vojska Jugos lavi je odigrat i vel iku ulogu u preds to jeć im doga-đa j ima .

Pošto n i je raspolagala snagama za obimnija napadna de js tva u Jugoslavij i , ona je odlučila da vazdušnim desan-tom uništ i rukovodstvo narodnooslobodilačkog pokreta , sa Josipom Brozom Titom na čelu, odnosno Vrhovni štab, Na-cionalni komite t i Centra lni komite t Komunis t ičke pa r t i j e Jugoslavi je , koj i su se u to v reme nalazili u Drvaru . U tom cil ju ona je t a jno pr ip remala speci jalne jedinice.

Nemački okupator i su 25. m a j a 1944. izvršili vazdušni desant na Drvar . Is tovremeno su n j ihove mehanizpvane

32 Iz I ta l i je 371. pešadi j ska , iz Grčke 1. b rdska i iz A u s t r i j e 392. divizi ja.

33 Za ove operac i je — ne r a č u n a j u ć i kvis l inške jedinice — bilo je angažovano 13 nemačkih i j edna buga r ska divizi ja i neko-liko samosta ln ih br igada.

54

jed in ice pokušavale da prodru u grad iz nekoliko pravaca. Energičnim de j s tv ima slušalaca Oficirske škole, g rađana i omladine Drvara, kao i prist iglih jedinica Narodnooslobo-dilačke vojske Jugoslavi je , nemački padobranci bili su b rzo neutra l isani i uništeni. Vrhovni komandan t Tito i d rug i članovi Vrhovnog štaba pod borbom su se prebaci l i iz Drvara u Kupres . Na t a j način završio se bez rezul ta ta i t a j poslednj i pokuša j nemačke Vrhovne komande da n a -rodnooslobodilačkom pokre tu u Jugoslavi j i nanese odlu-ču juć i udar .

Još p re desanta na Drva r bilo je p lan i rano da deo Vrhovnog štaba, Predsedniš tvo Antifašis t ičkog veća narod-nog oslobođenja Jugos lav i je i Nacionalni komite t p ređu na os t rvo Vis.34 Zato su se noću 3/4. j u n a vrhovni komandan t Josip Broz Tito i članovi Nacionalnog komite ta i Vrhovnog š taba prebacili , sovje tsk im avionom (pilot A. S. Sornikov), u Bari , a odatle, b r i t ansk im brodovima, na ostrvo Vis, koj i je postao sedište Centra lnog komiteta , Vrhovnog š taba i Nacionalnog komiteta .

Posle zimskih operaci ja veliki deo te r i tor i je Jugoslavi-je bio je u r u k a m a Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavi-je . Veoma značajn i uspesi post ignuti su u istočnim re jon i -ma Jugoslavi je : u Srbi j i i Vojvodini.

Bile su spojene te r i tor i je južne Srb i je i istočne Makedoni je .

U prvoj polovini 1944. godine u južnoj Srbi j i je obra-zovano pet novih divizi ja NOVJ i dve bugarske par t izan-ske brigade. U avgustu je u Makedoni j i fo rmi rana 1. make -donska divizija NOVJ.

Snage Narodnooslobodilačke vojske, u Crnoj Gori, Sandžaku i Hercegovini uspešno su dejs tvovale u pravcu Srb i j e i j ad ranske obale, a u Bosni — ka dol inama reka Neretve, Bosne, Save i Une i ka Dalmacij i .

Naglo su porasli snaga i zamah narodnooslobodilačke b o r b e u Hrvatskoj severno od Save. Naročito su veliki zna-

3 4 Vis je bio z n a č a j n a vo jno -pomorska baza i cen ta r vo jn ih pomorsk ih snaga Narodnooslobodi lačke vo j ske Jugos lav i je . M o r n a -rica Narodnooslobodi lačke vo jske Jugos lav i j e ugrožava la je n e -m a č k e položaje na j a d r a n s k o j obali. Sa ovog os t rva uspos tav l jena je neposredna veza sa saveznicima u I ta l i j i .

55

čaj imala uspešna dejs tva 6. i 10. korpusa Narodnooslobo-dilačke vojske na železničkoj magis t ra l i Beograd — Za-greb i u r e jon ima severno od Save. Po komunikac i j ama u Slovenij i 7. i 9. korpus Narodnooslobodilačke vojske razvi-li su dejs tva i napadal i nepr i j a t e l j ska uporišta. U toku bor -bi pro t iv hi t lerovaca uspos tavl jeno je tesno sadejs tvo i ta l i -janskih i s lovenačkih par t izana. U Fur lan i j i i Beneškoj Slovenij i oni su često izvodili za jednička dejs tva.

U prvoj polovini 1944. godine post ignuti su novi uspe-si kako u izgradnj i tako i u de lovan ju narodne vlasti. Na-cionalni komite t je preduzeo niz m e r a za obnovu nacional-ne pr ivrede zemlje, za organizaci ju prosvete, organa vlast i itd. Nacionalna antifašist ička veća su na svoj im zasedanj i -ma pr ihvat i la odluke Antifašist ičkog veća narodnog oslo-bođen ja Jugos lavi je i odlučila da se pre tvore u v rhovne zakonodavne i izvršne organe na rodne vlasti. Izvršni odbo-ri nacionalnih ant ifašis t ičkih veća dobili su ka rak t e r pr i -v remenih vlada. Narodnooslobodilački odbori obrazovani su u celoj zemlji .

P i t an j e međunarodnog p r i znan ja nove Jugos lavi je po-stalo je sve ak tue ln i je što se r a t više bližio k r a ju . Da bi se u složenim međuna rodn im odnosima izborio za pr iznanje , Nacionalni komitet , rukovodeći se odlukama Drugog zase-dan ja Antifašist ičkog veća narodnog oslobođenja Jugos la -vije, odlučio je da povede razgovore sa rekons t ru i sanom izbegličkom vladom dr Šubašića.

Pregovori između maršala Tita i Šubašića obavl jeni su na Visu juna 1944. godine. Pos t ignut je sporazum p r e m a či j im je odredbama trebalo da jugoslovenska vlada u Lon-donu bude sas tavl jena od l judi koj i se nisu kompromi tova-li u borbi pro t iv narodnooslobodilačkog pokreta , a n j e n a glavna dužnost bi bila organizovanje pomoći Narodnooslo-bodilačkoj vojsci izvana i s t a r an j e o ishrani s tanovništva. Subašićeva vlada se obavezala, što je kasni je i učinila, da izda deklarac i ju u ko jo j će dat i p r i znan je Narodnoo-s l o b o d i l a č k o j v o j s c i J u g o - Vrhovni komandant NOVJ Jo-

j J ° sip Broz Tito vrsi smotru 1. s l a v l j e p o d k o m a n d o m dalmatinske udarne brigade na marša la Tita, osudit i sve visu 12. septembra 1944.

56

sa radn ike okupatora i pozvati ceo narod da se u j e d i n i oko svoje oslobodilačke vojske.

Odredbe sporazuma preds tav l ja le su k r u p n u poli t ičku pobedu narodnooslobodilačkog pokreta . Rekons t ru isana vlada u inost ranstvu je pr iznala osnovne tekovine ko je su jugoslovenski narodi izvojevali u do tadan jo j borbi; ona se obavezala da iskl jučivo radi na organizovanju pomoći n a -rodu i n jegovoj oslobodilačkoj vojsci; javno se odrekla Dra-že Mihailoviča i n jegovih četnika koje je pune tr i godine pomagala. Viškim sporazumom, koji je naišao na opšte odobravan je saveznika, prakt ično je rešen međunarodn i položaj Jugoslavi je .

U pogledu međunarodnog p r i znan ja Jugoslavi je veo-ma su značajn i bili razgovori marša la Tita sa predsedni -kom br i tanske vlade Vinstonom Čerčilom u Napu l ju ovgu-sta 1944. Tom pr i l ikom je post ignut načelan sporazum o sadejs tvu između Narodnooslobodilačke vojske Jugos lav i je i savezničkih snaga; u vezi s tim, uč in j en je sa savezničkim komandan t ima dogovor o snabdevan ju Narodnooslobodi-lačke vojske Jugos lavi je i zb r in j avan ju n j e n i h ran jen ika , o f o r m i r a n j u vazduhoplovnih jedinica, o p reda j i r a t n i h brodova bivše jugoslovenske ra tne mornar ice Narodno-oslobodilačkoj vojsci i o d rug im vojn im pi tan j ima.

Oslobodilačka borba naroda prot iv nemačkih fašist ič-k ih okupatora razvi ja la se, na razne načine i sa različi tom snagom, i u drugim porobl jen im zeml jama Evrope. Narodi t ih zemal ja nisu se htel i pomiri t i sa svoj im ropskim polo-ža j em i dizali su se u borbu prot iv fašist ičke t i ran i je . Hi t -lerovci su htel i ogn jem i mačem da uguše n j ihovu vol ju za borbom, računa juć i da će masovnim vešan jem i p a l j e n j e m sela i gradova zaplašiti na rodne mase i baciti ih na kolena. Bezgranični te ror i nas i l je izazvali su još veću m r ž n j u s tanovniš tva prot iv okupatora i pojačal i n jegovu bo rbu pro t iv s t ranih zavojevača.

Komunis t ičke i radničke pa r t i j e u na jvećem bro ju ze-ma l j a bile su organizatori i duhovne vođe oslobodilačke borbe naroda. Da bi pojačale borbu prot iv fašizma, one su, sav lađujuć i otpor reakcionarnih snaga, nas to ja le da obra-

57

I

zu ju jedins tven narodni f ront , koj i bi ob jed in javao sve patr iotske snage zemlje.

Za razvi tak narodnooslobodilačkih pokre ta veliko zna-čen j e je imala akt ivna i dosledna borba Sovjetskog Save-za, pa r t i j e velikog Len j ina i svih komunis t ičkih i radničkih pa r t i j a prot iv fašizma i ra ta od t r enu tka dolaska Hit lera na vlast u Nemačkoj . Naročit i značaj imala je borba m e đ u n a -rodnog radničkog pokre ta na izgradnj i jedinstvenog rad -ničkog i narodnog f ronta . Ta ideja, zahva l ju juć i upornom delovanju komunis ta , zadobila je na rodne mase i obezbe-dila s tva ran je narodnih f rontova u Jugoslavij i , Francuskoj , Bugarskoj , Čehoslovačkoj i Grčkoj , kao i u d rug im evrop-skim zeml jama koje su iskusile užas fašističkog ropstva.

Akt ivna borba ant ifašis t ičkih snaga, među koj ima su komunis t ičke i radničke pa r t i j e bile u prv im redovima, izvršila je veliki u t ica j na spoljnopolit ički kurs i p rakt ično delovanje buržoaskih država i na p reg rup i savan je vojno--poli t ičkih snaga na međuna rodnom planu.

Ta borba je odigrala znača jnu ulogu u političkoj, ide j -no j i mora lnoj p r ip remi naroda za otpor i oružanu borbu prot iv nemačkih fašist ičkih zavojevača i izvršila veliki u t i -caj na konačni ishod rata .

Borba patr io tskih snaga mnogih okupi ranih zemal ja Evrope neprekidno je rasla i p re tvara la se u znača jnu silu za s t rane osvajače.

Ogroman značaj za s tva ran je narodnooslobodilačkih pokre ta u evropskim zeml jama koje su se našle pod j a r -m o m fašističke t i r an i je imale su hero j ska borba sovjetskog naroda i is tor i jska pobeda Crvene a rmi j e nad nemačkim fašist ičkim zavojevačima. U mnogim evropskim zeml jama (Poljskoj, Čehoslovačkoj, Grčkoj, Francuskoj , Italij i , Bel-gij i i drugim) narodnooslobodilački pokret je dostigao n a j -veći zamah u 1944. godini, kad je Crvena a rmi j a s tva rno lomila k ičmu hi t lerovske r a t n e mašine, završavala oslo-b o đ e n j e sovje tske zeml je i prenosi la borbena de js tva na t e r i to r i ju Zapadne Evrope.

Oružani otpor naroda Evrope ko j im su rukovodil i ko-munis t i i d ruge progres ivne snage bio je specif ičan f r o n t bo rbe pro t iv nemačkih fašist ičkih osvajača.

58

Podižući na rodne mase u borbu prot iv fašizma, komu-nističke i radničke pa r t i j e okupiranih evropskih zemal ja ispunile su svoj patr iotski i in ternacionalni zadatak. Na-rodnooslobodilačkim pokre tom evropski narodi su veoma mnogo doprineli pobedi nad hi t lerovskom Nemačkom.

U leto 1944. godine Nemačka se našla u teškom polo-žaju. Crvena a rmi j a je nezadrživo napredovala . Ona je razbila nemačku g rupu a rmi ja »Centar«, prišla Visli i isto-čnim granicama Pruske . U jaško-kiš injevskoj operacij i ona je do nogu dotukla nemačku fašist ičku g rupu a rmi ja »Juž-na Ukraj ina« i tako stvori la uslove za napad na Nemačku s jugoistoka, u pravcu Budimpeš te i Beča. Tada je Crvena a rmi ja bila u mogućnost i da pruži neposrednu pomoć na -rodima Balkanskog poluostrva i n j ihovoj borbi za oslobo-đenje . Anglo-američke t rupe probile su nemačku odbranu u I tal i j i i 4. j una 1944. osvojile Rim. Dva dana kasni je bio je o tvoren drugi f r o n t desan tnom operac i jom u N o r m a n -dij i . Razvoj događa ja na f ron tov ima stvorio je uslove za s t ra tegi jsko o p k o l j a v a n j e Nemačke.

Sredinom 1944. godine Narodnooslobodilačka vojska .je postigla nove znača jne uspehe.

Crvena a rmi j a je u sep tembru 1944. izbila na granice Jugoslavi je . Pro t iv fašist ičkih t rupa u Jugoslavi j i de js tvo-vala je tada snažna oslobodilačka a r m i j a naroda Jugosla-v i je ko ja je u svom sastavu imala 50 divizija (oko 400000 boraca), vojska koja je, uz podršku celog naroda, izrasla u toku oslobodilačkog rata. Crvena a rmi ja je doživela su-

.sret koji je bio jedins tven u ćelom n j e n o m oslobodilačkom pohodu. Može se reći da je n j u srela vojska koja je u srcu

• okupirane Evrope dala znača jan doprinos un i š ten ju faš i -stičkih snaga. To je bio susret dve ju bra t sk ih a rmi ja ko je su se, bez obzira što su ih razdva ja le h i l jade ki lometara , više od t r i godine borile prot iv zajedničkog nepr i j a te l j a i težile istom ci l ju — un i š t en ju fašizma.

Jugoslovenski narodi su s vel ikim odušev l jen jem do-čekali Crvenu a rmi ju . Zajedničkim borbenim dejs tv ima sovjetskih i j-ugoslovenskih boraca u beogradskoj operaci-

j i napisana je s lavna stranica borbenog saveza bra tsk ih naroda Sovje tskog Saveza i Jugos lav i je koji je s tva ran još 1941. godine.

59

II

VOJNO-POLITIČKA SITUACIJA NA BALKANU K R A J E M SEPTEMBRA 1944. GODINE

U sep tembru 1944. godine vojno-pol i t ička s i tuaci ja na ba lkanskom pravcu razvi ja la se u koris t Sovjetskog Sa-veza i jugoslovenskog narodnooslobodilačkog pokreta .

U proleće te godine sovjetske jedinice su odnele novu vel iku pobedu nad nemačko-faš is t ičkim zavojevačima na jugu: oslobodile U k r a j i n u na zapadnoj obali D n j e p r a i ušle u severnu R u m u n i j u .

R u m u n i j a i Bugarska, kao i d ruge zeml je Balkanskog poluostrva, u p lanovima hi t lerovaca zauzimale su posebno mesto. Iz ovih zemal ja hi t lerovci su se snabdeval i na f tom, boksi tom, gvozdenom i obojenom r u d o m i d rug im s t ra te -g i j sk im s i rovinama. Samo za četir i godine, od jeseni 1940. do 22. avgusta 1944, hi t lerovska Nemačka je izvezla iz Ru-m u n i j e 13 mil iona tona na f t in ih der ivata , milion i po tona žita, s tot ine h i l j ada grla stoke.

Oružane snage R u m u n i j e i Bugarske iskorišćene su u in teresu fašist ičke Nemačke. Jedinice k ra l j evske R u m u -ni je učestvovale su u r a tu prot iv SSSR-a, a jedinice carske Bugarske imale su okupa torsku ulogu u Jugoslavi j i i Grčkoj .

Balkanske zeml j e kao štit su zak lan ja le vo jno indu-s t r i j sku bazu Nemačke ko ja se nalazila na južnom delu nemačke ter i tor i je , u Aus t r i j i i u Čehoslovačkoj. Realna mogućnost p r o d i r a n j a Crvene a rmi j e u dubinu Balkanskog

61

poluostrva pojačavala je uznemirenost hi t lerovske kl ike zbog bezbednosti svoj ih mnogobro jn ih vo jn ih fabr ika . Z a t o su nemačko-faš is t ička komanda i r eakc ionarne vlade R u -m u n i j e i Bugarske preduzimale odlučne m e r e da ne dozvo-le sovje tskim jedin icama da izbi ju na Balkan. Hi t lerovska Nemačka je težila da po svaku cenu uguši ant i faš is t ički pokre t koj i je jačao na Balkanu. U isto v reme na rodne mase, pod rukovods tvom Komunis t ičk ih par t i j a , sve š i re su razvi ja le borbu prot iv fašističkog režima i o sva j ač -kog ra ta .

U vezi sa p r enošen j em ra tn ih de j s tava na t e r i to r i ju Rumuni j e , vlada Sovje tskog Saveza je još 2. apri la 1944. objavila sledeće: »Sovjetska vlada obaveštava da su jed i -nice Crvene a rmi je , u nas tupan ju , goneći nemačku vo j sku i r u m u n s k u vojsku koja je s n j o m u savezu, prešle na nekoliko mesta reku P r u t i s tupi le na r u m u n s k u te r i to r i ju . Vrhovni komandan t Crvene a r m i j e izdao je n a r e đ e n j e sovje tsk im jedin icama da gone nep r i j a t e l j a do konačnog n jegovog un i š ten ja i kapi tulaci je . I s tovremeno je sovje tska vlada izjavila da n j o j n i j e cilj da pr isvoj i neki deo r u m u n -ske te r i to r i j e ili da m e n j a postojeće d ruš tveno u r e đ e n j e Rumuni j e , i da je ulazak sovje tskih jedinica na t e r i to r i ju R u m u n i j e us lovl jen iskl jučivo r a tn im po t rebama i nep r i -ja te l j sk im otporom koj i se nas tavl ja«. 1

Ova iz java je imala ogroman u t i ca j na j ačan je a n t i -r a tn ih i ant i faš is t ičkih raspoloženja r u m u n s k o g naroda i vojske i bila je novi podst icaj za j ačan je narodnooslobo-dilačkog pokre ta u zemlji .

Komunis t ička pa r t i j a R u m u n i j e odlučno je is tupila prot iv fašizma i ant i sovje tskog ra ta ; s tvoren na n j e n u in i -ci ja t ivu, jed ins tveni radnički f r on t je bio osnova za da l ju konsolidaci ju svih pat r io tskih snaga u borbi pro t iv fašizma i ra ta .

U j unu 1944, pod pr i t i skom širokih na rodn ih masa , bio je s tvoren nac ionalnodemokra tsk i blok od četir i p a r -t i je : komunist ičke, soci ja ldemokratske, na rodno-ca ran i -stičke i narodno- l ibera lne .

1 Istori ja vel ikog otadžbinskog r a t a Sovje tskog Saveza 1941— 1945, tom 4, Voenizdat , 1963, str . 255.

62

Osnovu za za jedničke akci je ove četiri pa r t i j e činili su: zahtevi za brzo zak l juč ivan je p r imi r j a , izlazak iz r a t a na s t ran i Nemačke i prelazak na s t r anu ant i faš is t ičke koalicije, i s t e r ivan je okupatora , u spos t av l j an je nacionalne nezavisnosti i suvereni te ta , l ikvidaci ja d ik ta tu re An tone -skua i z a m e n j i v a n j e ove d ik ta tu re demokra t sk im u r e -đenjem. 2

Zahva l ju juć i ak t ivnom de lovan ju Komunis t ičke p a r -t i j e u zemlj i se u leto 1944. počela širi t i par t izanska borba, organizovani su borbeni patr iotski odredi i v ršene su p r i -p r e m e ovih odreda za oružani us tanak . Samo u Bukureš tu , od juna do avgusta, n j i hov b ro j je poras tao na oko 50.3

Odredi su vršili smele d iverz i je u pozadini nemačko-faš i -stičke vojske.

U avgustu 1944. jedinice 2. i 3. uk ra j in skog f ron ta , u sade js tvu sa Crnomorskom flotom, uništ i le su u r e jonu J a š — Kiš in jev vel iku s t ra teg i j sku g rupac i ju nemačko- fa -šističkih snaga, g rupu a rmi j a »Južna Ukra j ina« , sas tava: 8. i 6. nemačka, 4. i 3. r umunska a rmi ja , ko je su b ro ja l e 47 divizija (od n j i h 24 nemačke i 23 rumunske) , 7618 to -pova, 404 tenka, 810 aviona.4

Pod u t i ca jem s j a jn ih pobeda Crvene armi je , demo-kra t ske snage Rumuni j e , pod rukovods tvom Komunis t ičke par t i je , podigle su 23. avgusta oružani us tanak i zbacile fašistički režim Antoneskua . Tako je počela na rodno-de -mokra t ska revoluci ja , i zahva l ju juć i n j o j u zemlj i je uve-deno na rodno-demokra t sko u ređen je . Sledećeg dana R u -m u n i j a je izašla iz r a t a na s t ran i fašis t ičke Nemačke.

Narodni komesar i j a t spol jnih poslova SSSR-a ponovo je 25. avgusta 1944. potvrdio iz javu sovje tske vlade da tu u apr i lu iste godine i is takao da je »pomoć r u m u n s k e vojske jedinicama Crvene a rmi j e u l ikvidaci j i nemačkih snaga jedini način da se uskoro p rek inu borbe na te r i tor i j i

2 I s tor i ja vel ikog otadžbinskog r a t a Sovje t skog Saveza 1941— 1945, tom 4, str. 257.

3 Isto. * Isto, str . 259.

63

R u m u n i j e i da R u m u n i j a zakl juči p r i m i r j e sa saveznič-kom koalicijom«.5

R u m u n s k a a r m i j a je 25. avgusta počela borbu pro t iv nemačko-faš is t ičkih jedinica.

Jed in ice 2. uk ra j in skog f r o n t a su 31. avgusta ušle u Bukureš t , pres tonicu Rumuni j e . Stanovnici grada radosno su dočekivali sov je t ske borce — oslobodioce, zasipali ih cvećem, nagrađiva l i r azdragan im p l j e skan jem.

Nas tav l j a juć i nas tupan je , jedinice 2. uk ra j inskog f r o n -ta su se k re ta l e p reko t e r i to r i j e R u m u n i j e u pravcu T u r n --Sever ina , p r e m a jugoslovenskoj granici , i u Trans i lvani ju , p r ema mađar sko j granici.

Jedinice 3. uk ra j i n skog f r o n t a pribl ižavale su se r u -munsko-bugar sko j granici. Goneći nep r i j a t e l j ske jedinice ko je su se povlačile, one su u r e j o n u grada Keleraša (na obali Dunava) zarobile oko šest h i l j ada nemačko-faš is t ič-k ih vo jn ika i oficira, od koj ih je većina bila iz Bugarske prebačena na t e r i to r i ju R u m u n i j e radi zauz imanja B u k u -reš ta . Sledećih dana jedinice su oslobodile Dobrudžu. S ta -novnici su sa ogromnom radošću dočekivali sovje tske vojn ike .

Trećeg sep tembra 1944. jedinice 3. uk ra j in skog f ron t a su izbile na rumunsko-buga r sku granicu.

Treba istaći da je još u proleće 1944. u carskoj Bu-garskoj v ladala a tmosfe ra polit ičke nestabi lnost i . I zb i j an je Crvene a r m i j e na Dn je s t a r i u severnu R u m u n i j u izazvalo je u vodećim krugovima u Bugarsko j razdor i zbrku.

Ona j deo bugarske buržoazi je koj i je sa fašis t ičkom Nemačkom bio ekonomski i poli t ički usko povezan —• bio je i da l je za savez sa n jom. Drugi deo je mislio da spase sebe i fašistički režim u Bugarskoj okupaci jom zeml je od s t r ane anglo-amer ičkih jedinica.

I baš zbog ovoga, bez obzira na d iplomatske odnose između Bugarske i SSSR-a, profaš is t ička vlada je pružala utočište h i t le rovskim vojnic ima i of ic i r ima koj i su bežali sa Kr ima i iz Ukra j ine . Štaviše, nemačko-faš is t ička ko-m a n d a je široko iskorišćavala bugarska t r anspo r tna s red-

5 »Pravda«, 25. 8. 1944.

64

st va za evakuac i ju svoj ih razb i jen ih t r u p a sa sovje tske t e -r i tor i je , kao i buga r ske luke i ae rodrome za vođen je r a t -nih de js tava pro t iv SSSR-a.

U luci Varn i u j u n u 1944. nalazilo se nekoliko h i l j ada nemačkih vo jn ika i oko 60 nemačkih ra tn ih brodova, među ko j ima podmornice i hidroavioni .

Vlada SSSR-a je bugarsko j vladi više pu ta upućivala odlučne proteste, zah teva juć i od n j e da odmah obustavi vo jnu pomoć Nemačkoj . Međut im, bugarska vlada je i da l j e vodila ant inacionalnu, prohi t le rovsku poli t iku.

Ant inac ionalna poli t ika vodećih k rugova i ekonomska s i tuaci ja u zemlji , ko ja se u avgus tu 1944. oštro pogor-šala, izazvale su j a k u ozlojeđenost na rodn ih masa. Hi l j ade radn ika i se l jaka s tupale su u par t i zanske odrede. U leto 1944. u Bugarskoj je dejs tvovalo 11 par t izanskih br igada i 37 odreda, ukupno 18.300 l judi.8

Za borbu pro t iv par t izana angažovane su velike snage. Međut im, svi pokuša j i profašis t ičke vlade Bugarske da uguši par t izanski pokre t propal i su. Bugarski narod, pod rukovods tvom Komunis t ičke par t i j e , nastavio je borbu prot iv fašist ičkog režima u zemlji , za mi r i p r i j a t e l j s tvo sa Sovje t sk im Savezom.

Pe tog sep tembra sovje tska v lada je uput i la carskoj bugarskoj vladi no tu u ko jo j je isticala da je sovje tska država više od t r i godine t rpe la s i tuac i ju u kojo j je »Bu-garska akt ivno pomagala Nemačku u r a t u pro t iv Sov je t -skog Saveza. . . Zbog toga sovje tska vlada smat ra da ne može i da l je održavat i odnose sa Bugarskom, kida sve odnose sa Bugarskom i i z j a v l j u j e da se ne samo Bugarska nalazi u r a tu sa SSSR-om, je r se ona u s tvar i i r a n i j e nalazi la u r a tu sa SSSR-om, nego će i Sovjetski Savez odsada bit i u r a t u sa Bugarskom«. 7

Posle objave r a t a Sovje tski Savez, želeći da omogući carskoj bugarsko j vladi da p rek ine odnose sa h i t l e rov-skom klikom, n i j e odmah otpočeo vo jna de js tva p ro t iv Bugarske .

c I s tor i ja vel ikog otadžbinskog r a t a Sovje t skog Saveza 1941— 1945, tom 4, str . 297.

7 »Izvesti ja« od 6. 9. 1944.

5 Beogradska ope rac i j a 65

Kao što je poznato, bugarska vlada n i j e iskorist i la p ruženu jo j mogućnost . Šestog sep tembra ona je dala dve p ro t ivurečne izjave. U p rvo j je saopštila odluku da p r e -k ine veze sa fašis t ičkom Nemačkom i da od Sovje t skog Saveza zatraži p r imi r j e , a u d rugo j je sasvim p reću tno zaobišla p i t an j e o k i d a n j u veza sa fašis t ičkom Nemačkom.

P r e m a tome, bugarska vlada je namerava la da i da l j e podržava fašis t ičku Nemačku, p ruža juć i utočište h i t l e rov-skim oružanim snagama na te r i to r i j i Bugarske.

U ovakvoj u n u t r a š n j o j poli t ičkoj situaciji , CK b u g a r -ske Komunis t ičke par t i je , na v a n r e d n o m zasedan ju P o -li tbiroa od 5. septembra , izradio je konačan p lan us tanka . Sledećeg dana su CK bugarske Komunis t ičke p a r t i j e i Nacionalni komi te t Otečestvenog f r o n t a pozvali na rod u borbu za s v r g a v a n j e profašis t ičke v lade Mura vie va i za obrazovanje vlade Otečestvenog f ron ta . Po celoj se zemlj i rašir io ta las masovnih š t r a jkova i demons t rac i ja , ko j i su se u mnogim gradovima završili oružanim sukobom s po-lici jom.

Pro t iv nemačko-faš is t ičkih t r u p a otpočeli su o f a n -zivu par t izanski odredi i b r igade Narodnooslobodi lačke vojske, koj i su zauzimali či tave oblasti i u n j i m a uspo-s tavl ja l i vlast Otečestvenog f ron ta .

U j u t r u 8. sep tembra jedinice 3. ukra j inskog f r o n t a prešle su r u m u n s k o - b u g a r s k u granicu. Bugarska vojska n i je im davala n ikakav otpor, a na rod Bugarske dočekao je svoje oslobodioce oduševl jeno, sa cvećem i c rvenim za -s tavama. 8 Crvena a rmi j a je pruži la pomoć bugarskom narodu da se oslobodi od hi t lerovskog ropstva.

Devetog sep tembra je bugarsk i narod, pod rukovod-stvom Komunis t ičke par t i je , digao oružani us tanak p ro t iv fašizma, zbacio fašist ički režim u zeml j i i obrazovao v ladu Otečestvenog f ron ta , koja je objavi la r a t fašis t ičkoj N e -mačkoj .

Jedinice 3. uk ra j inskog f r o n t a širokim f ron tom su se p rob i ja le p reko te r i to r i je Bugarske, oslobađajući g radove i sela. Samo pr i l ikom zauz imanja grada Razgrada zaro-b l j ene su četir i h i l j ade nemačko-faš is t ičkih vo jn ika i o f i -

8 A rh iv MO SSSR, f. 243, op. 32283, d. 12, list 364.

66

eira. U sade j s tvu sa Crnomorskom flotom, jedinice su oslobodile grad i vel iku luku na Crnom moru — Burgas. Sada je či tavu obalu Crnog mora do tu r ske granice kon t ro -lisala Crnomorska f lota .

Posle pobede sep tembarske revoluci je u Bugarskoj , v lada Otečestvenog f ron t a je pr is tupi la reorganizac i j i s t a re a r m i j e u Narodnu a rmi ju , u ko ju je stupilo više od 40.000 dobrovoljaca.9 Jezgro Narodne a r m i j e obrazovali su par t izani . Zna t an bro j oficira bivše carske vo jske prešao je na s t r anu v lade Otečestvenog f ron ta . Na j r eakc iona r -ni je or i jen t i sani oficiri z amen jen i su komandan t ima p a r -t izanskih odreda. Veliku ulogu u obezbeđivanju bo rbene gotovosti a rmi je , n j enog visokog mora lnog duha, odigral i su pomoćnici s tareš ina za polit ički rad. U sve jedinice, na molbu bugarske vlade Otečestvenog f ron ta , sovje tska komanda je uput i la vo jne savetn ike koj i su imali veliko borbeno iskustvo. Sve ove m e r e podigle su borbenu spo-sobnost bugarsk ih jedinica.

Poraz hi t lerovskih t rupa u R u m u n i j i i Bugarskoj stvo-rio je povol jne uslove za duboko o b u h v a t a n j e čitavog južnog kri la nemačkog s t ra teg i j skog f ron ta . Za sovje tske jedinice otvoreni su putevi u Mađar sku — na t e r i to r i ju pos lednjeg nemačkog saveznika u Evropi, s tvorene su mogućnost i za p r u ž a n j e neposredne pomoći savezničkoj Jugoslavi j i i Čehoslovačkoj. S tvoreni su povol jni uslovi za š i r en j e borbe pro t iv hi t lerovskih porobl j ivača u Albani j i i Grčkoj .

Na t a j način, r a z b i j a n j e jaško-kiš in jevske n e p r i j a -te l j ske grupac i je dovelo je do koren i te p romene poli t ičke i s t ra teg i j ske s i tuaci je na Balkanu . To se ogledalo p re svega u tome što su narodi R u m u n i j e i Bugarske, oslobo-đeni od nemačko-faš is t ičkog j a rma , mogli pod rukovod-s tvom komunis t ičk ih pa r t i j a svoj ih zemal ja da s tupe na nov, demokra t sk i pu t razvi tka.

Trudbenic i R u m u n i j e i Bugarske duboko su zahvalni Sovje t skom Savezu i n jegovim oružan im snagama koje su odigrale od luču juću ulogu u n j ihovom oslobođenju od f a -šističkog ropstva.

9 I s tor i ja vel ikog otadžbinskog r a t a Sovje tskog Saveza 1941—1945, tom 4, str . 308.

5« 67

Vojno-pol i t ička s i tuaci ja u Jugoslavi j i s redinom 1944. godine veoma se povol jno razvi ja la u korist narodnooslo-bodilačkog pokre ta . Odluke Drugog zasedan ja Ant i faš i -stičkog veća narodnog oslobođenja Jugos lav i je i pos t ignute pobede imale su odlučujući u t ica j na da l j e j a čan j e nove Jugos lavi je kako u vo jnom tako i u poli t ičkom pogledu. Na m e đ u n a r o d n o m planu Nacionalni komi te t os lobođenja Jugos lav i je vodio je u to v reme od luču juću b i tku za a f i r -mac i ju tekovina revoluci je i za p r i znan je nove Jugo -slavije.

Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavi je , ko ja je do tada bila oslobodila veliki deo zemlje , imala je s red inom 1944. godine 39 divizi ja (u sas tavu 12 korpusa ili pod nepo-s redn im rukovods tvom glavnih š tabova NOVJ), zna tan b ro j samosta ln ih br igada i par t izansk ih odreda i r a t n u mornar icu . Celokupne oružane snage Jugos lav i je b ro ja l e su oko 350.000 boraca.

P r e m a organizaci j i jedinica i komandn ih organa, p r e -ma načinu i fo rmi borben ih de j s tava kao i p r ema visokom ofanzivnom duhu, i skustvu i nač inu rukovođen ja Narod-nooslobodilačka vo jska ie u to v r e m e p reds tav l j a l a j a k u vo jnu organizaci ju sa specif ičnim odl ikama a r m i j e ko ja se s tvara la kroz specif ičan oblik ra ta , na pr inc ip ima p a r -t izanske tak t ike i organizaci je . N j e n e jedinice su imale lako n a o r u ž a n j e i bile vr lo pokre t l j ive . U glavnom to su bile pešadi jske (streljačke) jedinice sposobne za samo-stalna de js tva .

Nj ihovo naoružan je 1 0 činilo je o ruž je oteto od nep r i -j a te l j a ili dobi jeno od zapadnih saveznika. U to v r e m e u jedinice NOVJ počelo je da dolazi o ruž je i borbena t eh -

1 0 O n a o r u ž a n j u jedinica Narodnooslobodi lačke vo j ske J u g o -s lavi je može se sudi t i p r e m a sledećim p r i m e r i m a : u leto 1944. g. 1. p ro le te rska divizi ja imala je 3064 puške , 319 puškomi t ra l j eza , 289 au tomata , 39 minobacača raznog ka l ibra , 8 p ro t iv tenkovsk ih pušaka , 2 p ro t iv t enkovska topa 47 mm, 2 b r d s k a topa 75 m m ; 6. p ro le te rska divizi ja — 2596 pušaka , 224 puškomi t r a l j eza i 34 m i -t ra l jeza , 112 au toma ta , 40 minobacača , 4 p ro t iv tenkovske puške , 1 p ro t iv tenkovsk i top 47 mm, 2 b r d s k a topa 75 m m ; 4. ko rpus — 8208 pušaka , 477 au toma ta , 456 puškomi t r a l j eza i 146 mi t ra l jeza , 73 m i -nobacača, 10 p ro t iv tenkovsk ih pušaka , 15 p ro t iv tenkovsk ih topova, 12 pro t ivav ionsk ih mi t ra l jeza , 6 po l j sk ih o ruđa i 8 haubica .

68

nika iz Sovje tskog Saveza. Korpus i su u to v reme bili na jveće opera t ivno- tak t ičke jedinice NOVJ. Pored borbe-nih jedinica, u sas tavu korpusa bili su i t e r i to r i ja ln i organi (korpusne vo jne oblasti, komande vo jn ih područja , ko-mande mes ta i dr.), koj i su sprovodil i mobilizaciju, ruko-vodili s n a b d e v a n j e m opera t ivnih jedinica, održaval i red na oslobođenoj te r i tor i j i itd.

Uspešan razvoj narodnooslobodi lačkog pokre ta u za-padn im delovima Jugos lav i je i povol jna vojno-pol i t ička s i tuaci ja na susednim ra t i š t ima doprinel i su d a l j e m raz-vo ju ant i faš is t ičke borbe u Srbi j i , Vojvodini , na Kosmetu i u Makedoni j i , što je omogućilo da se tamo fo rmi ra više novih br igada i divizija. Vojničko i političko j a č a n j e na -rodnooslobodilačkog pokre ta u ovim k r a j e v i m a ozbil jno je ugrozilo in te rese okupatora , izazvalo zbrku i zbun jenos t u redovima domaćih izdajnika .

Prodor Crvene a r m i j e p reko R u m u n i j e nagoveštavao je odlučnu b i tku za jugoistočnu Evropu i za uspostav-l j a n j e j ed ins tvenog f ron t a saveznika na Balkanu, u kome bi Narodnooslobodilačka vojska Jugos lav i je bila ka r ika ko ja bi vezivala f r o n t anglo-amer ičke vojske u I ta l i j i sa sovje tsk im f ron tom. U to v r e m e u Srb i j i su postojala dosta j aka upor iš ta če tnika oko koj ih su se okupl ja l i ostaci raz -b i j ene jugoslovenske buržoazi je . Reakcionarni krugovi na Zapadu smat ra l i su četnike gospodar ima Srb i j e i p r i -žel jkival i da pomoću n j i h povra te k r a l j a i emigran t sku v ladu u Jugos lavi ju , zbog čega je, pored i s te r ivan ja oku-patora , četnike t reba lo što p re konačno uništi t i .

Zahva l ju juć i geografskom položaju, S rb i j a je u vo j -ničkom pogledu uvek p reds tav l j a l a n a j v a ž n i j u oblast na Balkanu . Nemačko-faš is t ička komanda je za sve v reme t r a j a n j a drugog svetskog ra ta držala ovde znatne snage okupacione vojske. Posle p rodora Crvene a r m i j e p reko R u m u n i j e i Bugarske i n j enog i zb i j an ja na Dunav, S rb i j a je za nemačku k o m a n d u postala još znača jn i ja . Na n j e n i m istočnim gran icama hi t lerovci su namerava l i da ob razu ju odbramben i f r o n t prot iv sovje tsk ih jedinica i da, pod n j e -govom zašti tom, preko Srb i je izvuku svoje jedinice iz Grčke i Makedoni je radi s j e d i n j e n j a sa glavnim snagama.

69

Bilo je jasno da će nemački okupator i pokušat i da po svaku cenu zadrže S r b i j u u svoj im r u k a m a .

S obzirom na sve to, u leto 1944. godine vrhovni ko-m a n d a n t Narodnooslobodilačke vo jske Jugos lav i je u sme-rio je glavni p ravac ofanzivnih de j s tava u Srb i ju . N a m e r a mu je bila da s j ak im snagama iz Crne Gore, Sandžaka i istočne Bosne p rod re u S rb i ju i, uz pomoć t amošn j ih snaga, ovlada n jome . S tom k r u p n o m s t ra teg i j skom za-misli u okviru Jugos lav i je poklapao se i zada tak da se razb i ju pos lednja jača uporiš ta če tnika i d rugih kvisl inga u Srbi j i .

S rb i ja je i r an i j e imala i s taknuto mesto u p lanovima Vrhovnog š taba. »Nas nikada, za čitavo v r i j eme što smo bili van Srbi je« — napisao je d rug Tito — »ni je napus t i la misao da moramo, čim za to budu s tvoreni uslovi, doći n a -t r ag u Srb i ju , ko ju smo smatra l i vr lo važnim fak to rom za svršetak oslobodilačke borbe. . . S rb i j a n a m je bila v a -žna iz više razloga. P r v i razlog je bio t a j što je bilo mnogo kvisl inga koj i su zaveli s t rahovi t t e ro r pro t iv naroda . Drugo, mi smo smat ra l i da se borbom ko ju smo vodili vodi socijalna borba za novi d ruš tven i s is tem prot iv s tarog si-s tema, i da će nam, ako u Srb i j i ostavimo ove reakc ionarne e lemente koj i su ostali uz pomoć Ni jemaca , bit i vrlo teško, pošto mi u Srb i j i g ledamo jedan od na jg l avn i j i h f ak to ra naše nacionalne zajednice, po n j e n o m b ro ju i inače. Mi smo nas to ja l i da u Jugoslavi j i S rb i j a ne bude Vande j a i da reakc ionar i ne p rave od n j e jedno žariš te ko je bi ka -sni je moglo dovesti do s t rahovi tog g rađanskog ra ta . Zato smo mi uv i jek i svakom pri l ikom, g d j e je god to bilo mo-gućno, vodili b r igu o Srbiji.«1 1

Vrhovni š tab je još u jesen 1943. godine nameravao da u S rb i ju upu t i j ake snage, ali razvoj događa ja n i j e do-zvolio da se ova n a m e r a ostvari : bilo je po t rebno da se mnoge jedinice p re thodno reorgan izu ju , popune i n a o r u -ža ju kako t reba , da se s tvore polazne baze u Crnoj Gori, Sandžaku, is točnoj Bosni, da se t amo p r ivuku jedinice i da se u pogodnom m o m e n t u p r eduzme prodor na istok.

1 1 Ti to: Sećar.je na dane oslobodilačkog r a t a i revoluci je . »Ko-munist« , 6. 4. 1961.

70

U vezi s tim, 6. decembra 1943. godine Vrhovni štab je dao di rekt ivu 2. korpusu, u kojo j mu je ukazao na znača j S rb i j e i na n a m e r u da tamo p rodre j ak im snagama, is ta-kavši znača j operaci jskog područ ja 2. korpusa (Crna Gora, Sandžak, Hercegovina) za os tva ren je te zamisli. Jedinice 2. korpusa dobile su zadatak da vrše dub l j e ispade u p r a v -cu Morave, Ibra, Kosova i Metohije , uspostave vezu s t a -mošn j im jedinicama Narodnooslobodilačke vojske Jugos la-vije, p r i k u p l j a j u poda tke o nep r i j a t e l j u i p r a t e razvoj do-gađa ja u Srbij i , ima juć i u vidu da bi t amo t rebalo upas t i n a j k a s n i j e kad bude uspos tav l jen drugi f r on t u Evropi . I s tovremeno dat je zadatak da se uspostavi veza sa a lban-skim par t izan ima u ci l ju za jedničkih de js tava . Osim ovoga, S tab korpusa je upoznat s t im da Vrhovni š tab n a m e r a v a da do proleća na n j egov sektor prebac i zna tne snage za vođen je operac i je u pravcu Srbije.1 2

U toku proleća i leta1 3 Vrhovni š tab je koncent r i sao u istočnom delu Crne Gore Opera t ivnu g rupu divizi ja (2. proleterska, 5. i 17. divizija), pod komandom genera l --po tpukovnika Peka Dapčevića, u Sandžaku — 1. p ro le te r -ski korpus (1. i 6. pro le terska divizija), na čelu s polit ič-kim komesarom pukovnikom Mi ja lkom Todorovićem, i u is točnoj Bosni — 12. korpus (16. i 36. divizija), pod ko-m a n d o m gene ra l -ma jo ra Danila Lekića i političkog kome-sara pukovnika S t e f ana Mitrovića. P lanom se predviđalo da Opera t ivna g rupa divizija p rod re na t e r i to r i ju Toplice i da pojača t a m o š n j u g rupac i ju pod komandom Glavnog š taba Srbi je , a 1. prole terski i 12. ko rpus da se p rob i ju

12 Arh iv VII JNA, k. 7A, reg. br . 48—1. 13 U m a r t u 1944. g., sa pod ruč j a jugois točne Bosne i iz S a n -

džaka , Vrhovni š t ab je upu t io 2. p ro le te r sku i 5. divizi ju u Toplicu i Jab lan icu , ko je su u to v r e m e bile n a j j a č a žar iš ta narodnoos lo-bodi lačke borbe u Srbi j i , kako bi z a j edno s t a m o š n j i m jed in icama stvori le oslonac za p rodor jač ih snaga u Srb i ju . Međut im, h i t le -rovska komanda je odlučno in tervenisa la angažu juć i j ake nemačke , bugarske , četničke i nedićevske jedinice s c i l jem da ne dozvole p rodor pomenu t ih divizi ja p reko Ib ra u južnu Srb i ju . Posle dvo-mesečn ih neprek idn ih borbi pro t iv nadmoćn i j i h nep r i j a t e l j sk ih snaga na te r i tor i j i z apadne Srbi je , t rpeć i oskudicu u munic i j i i n a -mi rn icama , obe su se divizije, po n a r e đ e n j u Vrhovnog š taba, u d r u -goj polovini m a j a povuk le u Sandžak.

71

u zapadnu S rb i ju i da za t im p r e d u z m u za jedn ičku o f an -zivu rad i os lobođenja S rb i j e i Beograda.

Nemačka fašis t ička komanda je pokušala da spreči o s tva ren j e p lana Vrhovnog š taba — probo j u S rb i ju . Po-četkom jula oni su preduzel i ofanzivu na te r i tor i j i Toplice i Jab lan ice p ro t iv 21, 22, 24. i 25. divizi je Narodnooslobodi-lačke vojske, a u r e j o n u Sokoban je p ro t iv 23. divizije, s n a -m e r o m da ih razb i ju i što da l j e odbace iz doline r eke J u ž n e Morave.1 4 Žestoke borbe t r a j a l e su sve do početka avgusta , kada je, p rodorom Opera t ivne g rupe divizi ja preko reke Ibra, pažn j a n e p r i j a t e l j a sk renu ta p r e m a Kopaoniku. Mada su bile i sc rp l jene borbama, jedinice u Toplici i J a -blanici preš le su u p ro t ivnapad i povrat i le t e r i to r i ju izgu-b l j enu u toku p re thodn ih borbi .

Sredinom jula, dok su još vođene bo rbe u južno j S r -biji , nemačke okupatorske snage su preduze le ofanzivu pro t iv jedinica Narodnooslobodi lačke vojske Jugos lav i j e u istočnom delu Bosne i u istočnom delu Crne Gore, ko je su se p r ip remale za prodor u Srb i ju . Ofanziva u is točnom delu Bosne pro t iv 3. i 12. korpusa počela je 17. jula.1 3 Obe s t r ane su imale zna tne gubi tke, a korpus i NOVJ su bili p r inuđen i da se p r iv remeno povuku iz doline r eke Dr ine na zapad, p r ema p lan inama Zvijezdi, K o n j uhu i J avoru . Izgubivši na t a j način povo l jnu operac i j sku osno-vicu za prodor u Srb i ju , 12. ko rpus i 6. p ro le te rska di-vizija, ko ja je ovamo prebačena iz zapadnog dela Bosne i p r iv remeno s t av l j ena pod komandu ovog korpusa, k renu l i su iz r e jona p lan ina K o n j u h a i Zvi jezde p rema jugoistoku, s n a m e r o m da se prebace preko Dr ine između Foče i Go-ražda i da se p rob i ju u Srb i ju . Posle žestokih borbi, na ro -čito na komun ikac i j ama Han-P i j e sak — Sokolac — S a r a -jevo, Goražde — Prača — Sa ra j evo i Foča — Kalinovik,

1 4 U jugos lovenskoj v o j n o j i s tor iograf i j i ta operac i ja je p o -zna ta pod nazivom top l ičko- jab lan ička operac i ja . Nemci su je o tpo-čeli pod naz ivom »Trumpf«, a završi l i pod š i f rom »Halali«. U n j o j su angažoval i delove 22, 27. i 29. b u g a r s k e divizije, j ake snage če t -n ika i l jot ičevaca, S rpsk i dobrovol jački ko rpus i delove pol ic i jskih pukova .

15 U ofanzivi su učes tvoval i : 7. SS divizi ja (bez 14. puka ) i 13. SS divizija, dve u s t a š k o - d o m o b r a n s k e br igade i dva če tnička korpusa .

72

ove jedinice su bile pr inuđene, pošto su nemačke o k u p a -torske snage posele Drinu, da se p rob i ju na jug. S red inom avgusta one su izbile na Pivsku planinu, ali ni t amo nisu mogle p redahnut i , pošto su bile zahvaćene ofanzivom ko ju su u to v reme otpočele nemačke okupa torske snage pro t iv jedinica 2. korpusa NOVJ. Zbog toga je prodor 12. korpusa i 6. pro le terske divizi je u S r b i j u bio p r iv remeno odložen.

U toku tih borbi , kao i kasni je , 12. korpus i 6. p ro le -te rska divizija izdržali su ogromne napore . Neprek idn i marševi i borbe, kao i nedos ta tak munic i je i namirn ica , uticali su na to da se n j ihov sas tav znatno smanj i . »Već drugi dan borci ne j edu ništa. Neprek idne borbe i g lado-v a n j e doveli su nas u težak položaj« 16 — jav l jao je 14. avgusta r ad iogramom k o m a n d a n t 12. korpusa v rhovnom komandan tu . Sledećeg dana on je ponovo izvestio: »Tri dana borci niš ta nisu jeli. Danas smo počeli k la t i kon je , drugog izlaza nema«.1 7

I pored teškoća, borci i s ta reš ine uporno su izvršavali pos tavl jeni zadatak. Z n a č a j n u pomoć jedinicama Narodno-oslobodilačke vojske Jugos lav i je pruža l i su t ih dana anglo-a m e r i č k i i sovje tski av i ja t ičar i koj i su ih snabdeval i iz baza u I ta l i j i i evakuisal i ran jenike . 1 8

Sredinom jula nemačke okupa torske snage su u istoč-nom delu Crne Gore i u Sandžaku otpočele napade na jedinice 2. korpusa i Opera t ivne g rupe divizija.19 U že-stokim borbama, ko je su t r a j a l e do početka avgusta, j ed i -nice Narodnooslobodi lačke vojske, vešto manevrišući , n a -nele su nep r i j a t e l j u velike gubi tke i razbile 21. SS divizi ju. Međut im, zbog ovih borbi , prodor Opera t ivne g rupe divi -z i ja u S rb i ju odložen je za nekoliko dana .

16 A r h i v VI I JNA, k. 589, reg. br . 8—24/10. 17 Isto, k. 589, reg. br . 8—25/10. 1 8 Sa improvizovanog ae rod roma kod sela Brezana (blizu S a v -

nika), 22. avgusta , 36 t r a n s p o r t n i h savezničkih aviona, pod zaš t i tom 50 lovaca, u nekol iko letova evakuisa l i su u bazu Narodnoos lobo-di lačke vo j ske Jugos lav i j e i u savezničke bolnice u I ta l i j i 1059 r a -n j e n i k a iz 2. i 12. ko rpusa i 6. p ro le te r ske divizije.

19 U to j operaci j i , pod naz ivom »Draufgenger«, angažovani su 21. SS divizi ja »Skenderbeg«, 14. p u k 7. SS divizije, jedinice 181. divizije, bo rbena g r u p a »Krempler«, delovi bugar ske 24. divizi je i 4. četnički ju r i šn i korpus .

73

Krenuvš i 28. ju la iz re jona Be rana (sada Ivangrad) u pravcu Srbi je , Opera t ivna g rupa divizi ja je početkom •avgusta fors i ra la r e k u Ibar i izbila na p lan inu Kopaonik, g d e je razbila j ake četničke snage i otvori la pu t za prodor u Toplicu. Nas tav l j a juć i nas tupan je , ona je 8. avgusta zauzela Brus, a posle dva dana i Aleksandrovac i pove-zala se sa d iviz i jama koje su pod komandom Glavnog .štaba S rb i j e de js tvovale u Toplici. Na t a j način, Opera -t ivna g rupa divizi ja uspešno je izvršila dobi jeni zadatak . U r e jonu Kopaonika , Toplice, Župe i Jas t repca ona je ostala do početka sep tembra vodeći uspešne borbe pro t iv nemačkih , bugarsk ih i kvisl inških snaga. U to v r e m e 2. pro le terska divizi ja je bila s t av l jena pod komandu Glav-nog š taba Srbi je , a u sastav Opera t ivne grupe divizi ja ušla je 21. divizija.

Narod Toplice i okolnih oblasti dočekao je Opera -t ivnu g rupu divizi ja s puno pažn je i l jubavi . Uprkos su-rovom okupator ovom teroru , narod ovog ustaničkog k r a j a i do tada se uporno borio i slao svoju decu u par t i zanske odrede i d ruge jedinice Narodnooslobodi lačke vojske J u -goslavije, pa je i sada popunio p ro ređene jedinice Opera -t ivne grupe divizija, uveren da se samo borbom može doći do slobode.

Mnoga sela ovog k r a j a bila su po tpuno uniš tena. Po-red drugih masovnih zločina fašis t ičkih okupatora , poznat je ona j u selu Garu gde je s t re l j ano ili odvedeno u Ne-m a č k u preko 1.500 l judi , m a h o m žena i dece, i spa l jeno 160 kuća.

Posle i zb i j an ja Opera t ivne grupe divizi ja na Kopa-onik, nemački fašist i su, očekujući p rodor novih jugoslo-venskih jedinica u t a j re jon , preduzel i 12. avgusta ofanzivu2 0 p ro t iv jedinica Narodnooslobodilačke vojske u Sandžaku i severois točnom delu Crne Gore, s c i l jem da im spreče prodor u Srb i ju . U t im borbama, ko je su t r a j a l e do početka sep tembra , učestvovale su 1. prole terska, 3. i 37. divizija, a nešto kasn i j e i 12. ko rpus i 6. p ro le te rska

2 0 U to j operacij i , nazvano j »Ribecal«, učes tvoval i su: n e m a -čka 1. b r d s k a divizija, 7. SS divizija, nekol iko pukovsk ih g rupa (iz 181. nemačke , 24. b u g a r s k e divizi je i iz drugih), 2. p u k divizi je »Brandenburg«, kao i četnici.

74

divizi ja . Žestoke borbe vođene su u dolini reka Lima i Tare, na K a m e n o j gori, S in ja jev in i , Durmi to ru i P ivskoj p lan in i . Da bi zadržao inic i ja t ivu u svoj im r u k a m a i p r e -neo težište borben ih de js tava u Srb i ju , Vrhovni š tab je na r ed io 1. p ro le te r skom i 12. ko rpusu da se ne u p u š t a j u u teške i d u g o t r a j n e borbe, već da čuva ju snage za p rodor u Srb i ju . Koristeći međupros to re u nep r i j a t e l j skom bor -benom pore tku , 1. prole terski korpus je pod borbom počeo da se p rob i j a na severoistok, u p ravcu Srbi je , dok je 12. ko rpus k renuo sa Pivske p lanine na jugozapad, u Herce -govinu , da bi obilaznim m a n e v r o m preko jugoistočnog dela Bosne ponovo izbio na Dr inu i prebacio se u S rb i ju .

Posle borbi na Kameno j gori i kod P l j eva l j a , 1. p ro -le terska divizi ja se noću 20/21. avgusta , pod zašt i tom je -dinica 37. divizije, prebaci la preko reke Lima južno od Pr ibo ja , ras te ra la če tnike i zauzela Pr ibo j . U da l j em pro -doru ona je razbi la četnike na Zla t iboru i zauzela Ča-j e t i n u .

U bo rbama na Zla t iboru 23. avgusta 1944, s p iš to l jem u ruci progoneći r azb i j ene četničke jedinice, smr tno r a -n j e n u grudi, pao je na rodn i he ro j Krs to Bajić, poli t ički komesar 3. k ra j i ške br igade. »To sve t lucan je suza k r a j p la -menova sveca i luča» — zapisao je komesarov ra tn i d r u g —• »prvo g r u m e n j e zeml je u p roh ladno j noći, pre tvor i l i su šumu u n a j t u ž n i j i prizor. Pogreb je t r a j a o nešto duže, j e r su se borci sporo razilazili. Teško su se r a s t a j a l i od .svog mr tvog komesara . . . mada je t rebalo požuri t i za je -dinicama, ko je su nas tupa le p rema Užicu. . .«

Nas tav l j a juć i nap redovan je , 1. pro le terska divizi ja pot isnula je delove bugarske okupacione 24. divizi je sa "Zlatibora, zauzela Pal isa t i otvorila sebi pu t u zapadnu Srb i ju . Posle oslobođenja Zlat ibora, divizi ja je dobila za-da tak da, m a n e v r u j u ć i u tom re jonu , sačeka 6. p ro le te r -sku diviziju, ko ja je, posle f o r s i r a n j a r eka Tare i Lima, početkom septembra , t akođer izbila na Zlat ibor . Tako je 1. p ro le te rsk i ko rpus čvrsto stao na tlo Srbi je .

»U Srb i j i smo! Vraća ju se u svoju Srb i ju i oni koj i su se p re gotovo t r i godine, onih t m u r n i h decembarsk ih d a n a 1941, umorni , tužni, i z ran javani , povlačili baš ovuda ka Sandžaku« — zabeležio je j edan borac 1. p ro le te rske

75

brigade. — »Vraća ju se u koloni Kragu jevačkog b a t a l j o n a i preživel i borci iz tog grada —• mučenika . Tu su k o m a n -dant Keša, n j egov zamenik Milović, poli t ički komesar Ševo,, za t im Andra , mal i Milinko, Šop, Vlada i još nek i drugi . . -Ide, vraća se u S r b i j u kolona Kragu j evačkog bataljona. , a u n j o j je n a j m a n j e Kragu jevčana . Tek poneki ko j i ko-rača na čelu ili začel ju ba ta l jona i čete kao komand i r i l i polit ički komesar . A u p r a ž n j e n a mes ta između n j i h zauzeli smo mi, n j ihov i drugovi iz Bosne, Dalmaci je , Crne Gore. . .« — zabeležio je j edan borac Kragu jevačkog b a -ta l jona .

U isto v r e m e je i 12. korpus , p rob i j a juć i se iz H e r -cegovine u Srb i ju , posle dvanaes todnevnog napornog m a r -ša, izbio na r e k u Dr inu severno od Višegrada. Pošto je odbio napad jedinica 7. SS divizije, us taša i četnika, on se noću 5/6. s ep tembra prebacio preko Dr ine i izbio na p la -n inu Taru, gde se povezao s delovima 1. p ro le te rske d i v i -zije. P re thodnog dana v rhovni k o m a n d a n t je nared io 11. divizij i da iz istočnog dela Bosne p ređe u Srbi ju , u oblast p lan ine Cera, i da uđe u sas tav 12. korpusa .

Na t a j način, početkom sep tembra u Srb i ju se probilo* sedam divizi ja Narodnooslobodi lačke vojske Jugoslavije. . Os tvaren je p rv i deo p lana Vrhovnog š taba o p r e n o š e n j u težišta borben ih de j s tava u Srb i ju . Ove jedinice mogle su sada brzo da izbi ju u Š u m a d i j u i da, za jedno s pe t divizi ja ko je su bile pod komandom Glavnog š taba Srbi je , po t -puno os tvare p lan Vrhovnog š taba za os lobođenje cele-Srbi je .

Mogućnost brzog prodora Narodnooslobodi lačke v o j -ske Jugos lav i je i Crvene a r m i j e kroz S r b i j u u r e jon B e o -grada s tvara la je opasnost za g rupu a r m i j a »E« u Grčkoj da bude odsečena, a zat im i un iš tena . Da bi obrazovao f r o n t odbrane pro t iv južnog kr i la Crvene armi je , v rhovn i komandan t nemačk ih okupatorsk ih snaga za Jugois tok otpočeo je k r a j e m avgusta da dovlači po jed ine jedinice iz-Grčke i južnog dela Jugos lav i je u Bana t i istočni deo Srbi je , i to: 4. SS polici jsku oklopnu divizi ju iz severne Grčke u Banat , 1. b rdsku divizi ju iz Sandžaka i Crne Gore-p r e m a Nišu, 7. SS divizi ju »Princ Eugen« iz r e jona V i š e -grada takođe ka Nišu, 92. motor izovanu b r igadu i 1. p u k

76

diviz i je »Brandenburg« iz Dalmac i je p r e m a Vršcu i Beloj Crkvi , 11. po l j sku vazduhoplovnu divizi ju iz At ike ka Beogradu. Nešto kasn i j e (17. sep tembra) usledilo je n a r e -đ e n j e za p rebac ivan je i 117. lovačke divizi je iz At ike u r e j o n istočno od Beograda.2 1

U to v r e m e na Ba lkanu su se nalazi le sledeće ne -mačke okupa torske snage: g rupa a r m i j a »F« pod k o m a n -dom genera l - fe ldmarša la fon Vajksa , koj i je i s tovremeno bio i vrhovni k o m a n d a n t nemačkih okupatorsk ih snaga za Jugois tok. N j e m u je bila po tč in jena 2. tenkovska a rmi ja , r aspoređena u Hrva tsko j , Bosni, Hercegovini , Crnoj Gori i Albani j i , g rupa a r m i j a »E«, ko ja je de js tvovala u Grčkoj (sa ostrvima),22 i jedinice ko je su bile u Srb i j i pod k o m a n -dom vojnog k o m a n d a n t a za Srb i ju . Osim kopnenih snaga, u Grčkoj su se nalazi le i zna tne nemačke pomorske i vaz-duhoplovne snage.

K o m a n d a n t h i t le rovskih snaga u Srb i j i genera l Fe lber dobio je zada tak da organizuje odb ranu na l ini j i : selo Kl isura (kod Vlasine, na jugoslovensko-bugarskoj granici) — Bela Pa l anka — Kladovo. I s tovremeno se 22. pešadi jska divizi ja h i tno prebacivala vazdušnim pu tem sa Kr i t a u Solun radi angažovan ja u Makedoni j i i o rganizovanja f r o n t a odbrane na d o n j e m toku r eke S t rume . Za rukovo-đ e n j e bo rbama u Makedoni j i , k o m a n d a n t g rupe a r m i j a »E« odredio je genera la Šojer lena , stavivši pod n j egovu k o m a n d u 11. po l j sku vazduhoplovnu diviziju, ko ja se, po r a n i j e m na ređen ju , kre ta la p rema Beogradu.

2 1 J e d a n a e s t a po l j ska vazduhop lovna divizi ja n i je n ikad s t i -gla u r e jon Beograda, j e r je posle kap i tu lac i j e carske Buga r ske bi la angažovana u Makedoni j i . A 117. lovačka divizi ja došla je u is točnu Srb i ju nekomple tna .

- Grup i a r m i j a »E«, pod k o m a n d o m gene ra l -pukovn ika Lera , bili su po tč in jen i : 68. a rmi j sk i ko rpus u At in i (11. po l j ska v a z -duhoplovna divizi ja u Atini, 41. t v r đ a v s k a i 117. lovačka divizi ja na Peloponezu), 22. b rdsk i a rmi j sk i ko rpus u J a n j i n i (104. lovačka divizi ja u zapadno j Grčkoj , 964, 966. i 1017. t v r đ a v s k a b r igada na J o n s k i m ostrvima), 91. a rmi j sk i ko rpus u So lunu (4. SS pol ic i jska oklopna divizi ja i 963. t v r đ a v s k a b r igada u severno j Grčkoj) , Ko-m a n d a n t Kr i t a (22. pešad i j ska i 133. t v r đ a v s k a divizi ja na Kr i tu ) i K o m a n d a n t južne Ege je ( jur išna divizi ja »Rodos« i 967. t v r đ a v s k a br igada na Rodosu i okolnim ostrvima). Sve ove jedinice b ro ja l e su oko 350.000 l judi .

Jedinice 11. i 22. divizi je obrazovale su odb ramben i f r on t na l in i j i Or fano — don j i tok S t r u m e — Novo Selo — Berovo — Carevo Selo — pros tor između Kr ive P a l a n k e i S t rac ina — Bujanovac, 2 3 i t ime obezbedile komun ikac i j e ko je vode iz Grčke preko Makedon i j e na sever. I s tovre-meno, v rhovni komandan t za Jugois tok potčinio je g rup i a r m i j a »E« 21. a rmi j sk i korpus,2 4 ko j i se nalazio u Alban i j i i Crnoj Gori. P o k u š a j 11. pol jske vazduhoplovne divizi je da udarom od K u m a n o v a na sever odbaci jedinice 13. k o r -pusa NOVJ i da ovlada k o m u n i k a c i j a m a u dolini r e k e J u ž n e Morave bio je bezuspešan. Tako su komunikac i j e u dolini reke Ibra ostale jedina veza između nemačkih snaga u Grčkoj i Makedoni j i i snaga u Srbi j i .

Radi p o j a č a n j a jedinica u r e j o n u Beograda, k r a j e m sep tembra hi t lerovci su prebacil i iz Grčke 18. SS polici jski puk, a početkom oktobra — jedan puk divizi je »Rodos«. Pored toga, v rhovni komandan t za Jugois tok poče tkom oktobra je na red io da se u r e j o n Beograda hi tno upu t i pe t pukovskih g rupa : t r i iz g rupe a r m i j a »E« (iz 297, 104. i 181. divizije) i dve iz 2. tenkovske a r m i j e (iz 264. i 118. di-vizije).23

Nepovol jan razvoj događa ja na Balkanu za fašis t ičku Nemačku pr inudio je Hit lera da 3. oktobra izda n a r e đ e n j e da se p rek ine p rebac ivan je jedinica sa ostrva J ege j skog mora, da se evakuišu jedinice iz Grčke, južne Makedon i j e i južne Alban i je i da se o rgan izu je odbrana na »plavoj l inij i«: Skadar — Skopl je — selo Klisura , gde t r eba uspo-stavi t i tesnu vezu sa odbranom a rmi j ske g rupe »Srbi ja«.

Međut im, pošto su uspešna de js tva Crvene a r m i j e na Ba lkanu i jedinica Narodnooslobodi lačke vojske Jugos la -v i je u Srb i j i osuje t i la te Hi t le rove planove, on je bio p r i -

2 3 A rh iv VII JNA, k. 70, reg. b r . 1/1: sa s lušan je gene ra l -- p u k o v n i k a Lera .

24 U 21. a rmi j sk i ko rpus ulazile su : 181. i 297. pešad i j ska d i -vizi ja i 21. b rdska SS divizi ja »Skenderbeg«.

2 5 Zbog brzog prodora jedinica Crvene a r m i j e i jedinica N a -rodnooslobodi lačke vo j ske Jugos lav i j e u dol inu r eke Velike Mo-rave i p r e m a Beogradu, te grupe, izuzev 750. p u k a 118. lovačke d i -vizije, n isu uspele da se p rob i ju do određenog mes ta .

78

nuđen da izda n a r e đ e n j e za povlačen je glavnih s n a g a g rupe a rmi j a »E« p rema Beogradu, a 21. a rmi j skog kor -pusa p ravcem Skada r — Podgorica (sada Titograd) — Nikšić — Mostar .

K r a j e m sep tembra u sas tavu Narodnooslobodi lačke vojske Jugos lav i je bilo je 14 korpusa (50 divizija), veliki b ro j br igada i par t izanskih odreda i Korpus n a r o d n e o d -brane , koj i je sač in javala jedna divizi ja i nekoliko br igada i batal jona. 2 6

Pod neposrednom komandom Vrhovnog š taba bile su sledeće jedinice: 1. prole terski ko rpus (1, 5, 6, 17. i 21. d i -vizija) i 12. korpus (11, 16. i 36. divizija), koj i su se na la -zili u zapadnoj Srb i j i i Šumadi j i , 2. korpus (3, 29. i 37. divizija i P r imorska opera t ivna grupa), u Crnoj Gori, S a n -džaku i Hercegovini , 3. ko rpus (27, 28. i 38. divizija), u istočnoj Bosni i 5. korpus (4, 10, 39. i 53. divizija), u za-padno j i s r edn jo j Bosni.

Pod komandom Glavnog š taba S rb i j e bili su: 13. ko r -pus (22, 24, 46. i 47. divizija), koj i je bio dislociran u južnoj Srbi j i , 14. korpus (23, 25. i 45. divizija), u is točnoj Srbi j i , 2. p ro le te rska divizija, južno od Kruševca, i O p e -ra t ivn i š tab za Kosovo i Metohi ju , sa g rupom br igada i odreda u toj oblasti i u južno j Srbi j i .

Pod komandom Glavnog štaba Makedon i j e bile su 41, 42, 48. i 49. divizija, u zapadnoj , i 50. divizija, u istočnoj' Makedoni j i .

Pod komandom Glavnog š taba Hrva t ske bili su: 6. korpus (12. i 40. divizija), u Slavonij i , 10. korpus (32. i 33. divizija), u Hrva t skom zagor ju , 4. korpus (7, 8. i 34. divizi ja i Unska opera t ivna grupa), na Kordunu , u Ba-ni j i i delimično u Slavonij i , 11. korpus (13, 35. i 43. di-vizija), u Lici, Gorskom kotaru , Hrva t skom p r i m o r j u i u Istri, 8. korpus (9, 19, 20. i 26. divizija), u Dalmaci j i i de-l imično u zapadnoj Bosni.

2 6 K o r p u s na rodne odbrane (KNOJ1 f o r m i r a n je, od lukom N a -cionalnog komi te ta os lobođenja Jugos lav i je , 15. 8. 1944, za o d r -ž a v a n j e r eda u pozadini NOVJ i na oslobođenoj ter i tor i j i .

Pod k o m a n d o m Glavnog š taba Sloveni je bili su: 7. k o r p u s (5. i 18. divizija), južno od L j u b l j a n e , 9. ko rpus (30. i 31. divizija), u zapadnom delu Sloveni je i u Slove-načkom pr imor ju , 4. opera t ivna zona (14. divizi ja i p a r t i -zanski odredi), u severois točnom delu Sloveni je .

Pod komandom Glavnog š taba Vojvodine bile su b r i -gade i par t izanski odredi u Banatu , Bačkoj , S r emu i Ba -r a n j i .

Pod komandom Štaba Ra tne morna r i ce NOVJ bile su jedinice r a t n e morna r i ce na J a d r a n s k o m moru .

U k u p n a jačina Narodnooslobodilačke vojske Jugos la-v i j e iznosila je t ada oko 400.000 boraca.

Na te r i to r i j i Jugos lav i je nep r i j a t e l j ske jedinice su se u to v r e m e nalazi le u s ledećem rasporedu :

— na istočnoj' jugoslovenskoj granici , p r ema jed in i -cama Crvene a r m i j e i nove Bugar ske a rmi j e : 4. SS poli-c i j ska oklopna divizi ja u Bana tu , delovi divizi je »Bran-denburg« kod Vršca i Negotina, 1. b rdska divizija u r e -jonu Zaječar , Bela Pa lanka , Niš, 7. SS cLvizija »Pr inc Eugen« u r e jonu Čačak, Kragu jevac , Kruševac i na mar šu p r e m a Nišu, 11. pol j ska vazduhoplovna divizi ja u r e j o n u Carevo Selo, Kr iva Pa lanka , Kumanovo , Štip, delovi 22. pešadi j ske divizi je u r e jonu S t rumice i u pokre tu od So-luna ;

— u pokre tu iz Grčke: 117. lovačka divizija (n jeni p r e d n j i delovi nalazil i su se kod Đevdeli je) i 104. lovačka divizi ja sa p r e d n j i m delovima kod Bitol ja ;

21. brdski a rmi j sk i korpus : 181. pešadi jska divizi ja u r e jonu Podgorica (Titograd), Boka Kotorska, Bar (deo snaga u Skadru) , 21. SS brdska divizi ja »Skenderbeg« na Kosovu i Metohij i , 297. pešadi jska divizi ja u S t rug i i De-b r u (glavne snage u Albanij i ) ;

— 5. SS brdsk i a rmi j sk i korpus : 369. legionarska di-v iz i ja u r e j o n u Treb in je , Dubrovnik , ušće reke Nere tve , Mostar , Nevesinje , 118. lovačka divizi ja na j ad ransko j obal i između reka Nere tve i Cetine, 13. SS divizi ja u r e -jonu Bi je l j ina , Brčko;

80

o s l o b o đ e n a T e R i T O R i o A u o u g o s l a v i o i i G R U P i s A r - o e s n a g a n o v o i o k u p a t o r a p r c d k r a o S e P T S M S R A 1944 . GODINO-

— 15. b rdsk i a rmi j sk i korpus : 264. pešadi j ska divi-z i ja u Zadru , Šibeniku, Spl i tu i Drnišu , 373. legionarska divizi ja u r e j o n u Knin , Gračac, Don j i Lapac, Bihać, 392. legionarska divizi ja u r e j o n u Gospić, Otočac, Sen j , Ogulin;

— 69. speci ja lni a rmi j sk i korpus : 1. kozačka kon j i čka divizija, duž železničke p ruge Zagreb — Slavonski Brod;

— 97. a rmi j sk i korpus : jedinice 188. r eze rvne divizi je u r e j o n u Pos to jna , Sežana (glavne snage u Trstu) , 71. i 237. pešadi jska divizi ja u Is tr i ;

— jedinice 18. ko rpusne oblast i : 438. divizi ja u r e -jonu K r a n j , Celje, Dravograd (ostale jedinice u Austr i j i ) ;

— r a t n a morna r i ca na J a d r a n s k o m moru . P r e m a tome u Jugoslavi j i se k r a j e m s e p t e m b r a 1944.

godine nalazilo 14 komple tn ih i 8 nepo tpun ih nemačk ih divizija. Osim toga, hi t lerovci su raspolagal i ve l ik im bro-j e m različi t ih ba t a l j ona i pukova . U k u p a n b ro j nemačk ih snaga iznosio je 270.000 l judi . Po red toga, u Bačkoj , B a -r a n j i i M e đ u m u r j u nalazil i su se delovi pe t mađa r sk ih di-vizi ja i d ruge m a n j e jedinice u k u p n e jač ine oko 30.000 vojnika . Tako je u Jugos lav i j i bilo u k u p n o oko 300.000 okupatorsk ih vojn ika .

Pored okupatorskih , u Jugos lavi j i su se nalazi le i kv i -sl inške v o j n e fo rmac i j e : vo jne snage tzv. Nezavisne Države Hrva t ske : 37 us taško-domobransk ih br igada i niz m a n j i h jedinica u Hrva t sko j , Sremu, Bosni i Hercegovini — svega oko 150.000; četnici u Srbi j i , Crno j Gori i u nek im k r a -jevima Bosne i Hercegovine i Hrva t ske gde su živeli S rb i — svega oko 60.000; Nedićeva Srpska d ržavna s t raža u Srb i j i — svega oko 17.000; rusk i be logarde jsk i ko rpus u S rb i j i — svega oko 6.000; bal is t i u Makedoni j i , na K o -sovu i Metohi j i — svega oko 15.000; domobrans tvo u Sloveni j i — svega oko 14.000; mus l imanska mil ic i ja u Bosni i Hercegovini — svega oko 4.000. Kvisl inške snage su b ro ja l e u k u p n o 270.000 l judi .

Tako je u k u p a n b ro j svih nep r i j a t e l j sk ih jedinica iz-nosio oko 570.000.

Kao što se vidi, okupator i su, za jedno sa kvisl inzima, još uvek imali b r o j n u nadmoćnos t u vo jn im snagama.

6 Beogradska ope rac i j a 81

Međut im, zbog r a s p a d a n j a i ko leban ja u jed in icama do-mać ih izdajnika , kao i zbog vel ikog pr i l iva novih boraca u jedinice NOVJ, odnos snaga brzo se m e n j a o u kor is t ovih drugih .

Ocenivši pol i t ičku i s t r a teg i j sku s i tuac i ju ko ja je n a -stala u s ep t embru 1944. godine na Balkanu, sovje t ska v lada i Nacionaln i komi te t os lobođenja Jugos lav i j e došli su do zak l jučka da su neophodna i cel ishodna za jedn ička de j s tva jedinica Crvene a r m i j e i Narodnooslobodi lačke vo jske Jugos lav i je s c i l jem da se što p r e oslobode još neo-slobođeni istočni k r a j e v i zeml j e i g lavni grad Beograd.

Sovje t ske o ružane snage i Narodnooslobodi lačka v o j -ska Jugoslavi je , ima juć i bogato bo rbeno iskustvo, bili su u s t a n j u da časno i spune svoje zada tke u beogradskoj operaci j i .

III

PRIPREMA OPERACIJE

Vojno-politička situacija nastala probojem Crvene armije u Rumuniju i Bugarsku i jedinica Narodnooslo-bodilačke vojske Jugoslavije u Srbiju neodložno je zahte-vala da se usaglase dejstva dveju savezničkih armija.

Septembra 1944. godine sa ostrva Visa, u Jadranskom moru, poleteo je avion s petokrakom zvezdom u kome se nalazio maršal Josip Broz Tito. Vrhovni komandant Na-rodnooslobodilačke vojske Jugoslavije leteo je u glavni grad Sovjetskog Saveza, iskrenog prijatelja i vernog sa-veznika u antifašističkoj borbi.

Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije poverio je svome predsedniku da se sa sovjetskom vladom dogovori 0 stupanju sovjetskih trupa na teritoriju istočne Srbije 1 o njihovim zajedničkim dejstvima s Narodnooslobodi-lačkom vojskom u pogledu oslobođenja toga dela države i glavnog grada Beograda.

U toku razgovora u Moskvi je bio postignut sporazum na osnovu koga Crvena armija prenosi vojna dejstva na teritoriju Jugoslavije, a bila su i usaglašena pitanja sa-dejstva sovjetskih i jugoslovenskih jedinica. Pri tom je sa sovjetske strane podvučeno da će sovjetske trupe posle izvršenja svojih borbenih zadataka biti odmah povučene iz Jugoslavije, da će u rejonima u kojima se privremeno nalaze; jedinice;Cryeneiarmije sve funkcije građanske ad-

<1-,« 83

minis t rac i je ostat i u r u k a m a organa Nacionalnog komi te ta os lobođenja Jugoslavi je . 1

Za v r e m e boravka marša la Tita u Moskvi, Državni komi te t odb rane SSSR-a doneo j e od luku da na rodu J u -goslavi je p r e d a vazduhoplovnu grupu, 2 a t akođe n a o r u -žan j e i op remu za dvanaes tak pešad i j sk ih i dve vazduho-plovne divizije,3 i da u jedinice NOVJ, u svojs tvu i n s t r u k -tora, u p u t i g r u p u sovje t sk ih oficira .

Sovje tsko- jugoslovenski sporazum, sklopl jen u sep-t e m b r u 1944. godine, imao je veliki znača j za m e đ u n a -rodnu a f i rmac i ju nove Jugoslavi je . Objavivši s lužbeno o po tp i s ivan ju toga sporazuma, sovje t ska vlada samim t im je još j e d a n p u t podvukla da ona s m a t r a Nacionalni ko-mi te t os lobođenja j ed inom zakoni tom v ladom Jugos lav i j e i da je sp remna da mu ukaže p o t p u n u poli t ičku podršku i svaku v o j n u ili ekonomsku pomoć.

Donoseći odluku o p r e n o š e n j u borben ih de j s t ava na t e r i to r i ju Jugos lavi je , sovje tska Vrhovna k o m a n d a je uzi-mala u obzir važan polit ički i s t ra teg i j sk i znača j S r b i j e i Beograda.

S rb i j a zauzima istočni deo Jugos lav i j e i graniči se s Mađarskom, R u m u n i j o m , Bugar skom i Alban i jom. P r e k o n j e n e t e r i to r i j e pre laze važni železnički pu tev i koj i po-vezu ju cen t r a lnu Evropu ne samo s južn im r e jon ima Bal-kanskog poluos t rva već i sa d ržavama Male Azi je i Bli-skog istoka. Ovde prot iče takođe i D u n a v — vel ika vodena magis t ra la ko ja povezu je gotovo sve evropske države. Do-l inom reke Velike Morave p ruža se gusta mreža železnič-kih p ruga i pu teva koj i se razi laze u istočnom, južnom i zapadnom pravcu .

Važan s t ra teg i j sk i znača j imao je grad Beograd, poli-tički, ku l tu rn i i ekonomski cen ta r S r b i j e i Jugos lavi je .

1 Oslobodilački r a t na roda Jugos l av i j e 1941—1945, k n j . 2, Vojnois tor i j sk i ins t i tu t JNA, Beograd 1958, s tr . 297—298.

2 Deseta ga rd i j ska ju r i šna i 236. lovačka vazduhoplovna d i -vizi ja i 9. r e jon vazduhoplovne baze, pod opštom k o m a n d o m ge-n e r a l - m a j o r a av i j ac i j e A. N. Vi t ruka .

3 Pored toga, već posle os lobođenja Beograda, sov je t ska v l ada dodelila je jugos lovenskom n a r o d u 3,300.000 pud i žita i b rašna , i

Od davnina je t a j g rad zauzimao vidno mesto u isto-r i j i . Za Beograd su se bori l i Kelt i , R iml jan i , Goti, Huni , Sarmat i , Avari , Sloveni, Mađar i , Bugari , Turci, Nemci. Grad je više p u t a bio po tpuno raz rušen i opustošen po-žar ima. Na n j egov im ul icama eksplodirala su p rva to-povska zrna u p r v o m svetskom ra tu . On je prv i b o m b a r -dovan iz vazduha p r i n a p a d u fašis t ičke Nemačke na J u -goslavi ju 1941. godine.

Nemačko-faš is t ička vojska je za v r e m e okupac i je pre tvor i la Beograd u bast ion svoje o d b r a n e na Ba lkanu . Grad je bio vel iki čvor železničkih p ruga , pu teva i vaz-duhoplovnih l in i ja i važno pr i s tan iš te na D u n a v u i Savi .

Za sovje t ske t rupe , ko je su u p r e thodn im b i tkama razbi le južno kri lo nemačko-faš i s t ičkog f ron ta , p rvos te -pen i je zada tak bio da brzo r azv i ju š i roka ofanzivna d e j -s tva na pros toru od K a r p a t a do D u n a v a rad i ukaz ivan ja nepos redne vo jne pomoći b ra t sk im čehoslovačkim i jugo-slovenskim narodima, zat im da izbace iz r a t a Mađarsku , pos ledn ju evropsku saveznicu Nemačke .

Hit lerovsko k o m a n d o v a n j e u s tvoren im uslovima mo-glo je pokušat i da uspostavi južno kri lo nemačko- faš i -st ičkog f r o n t a i da zadrži n a d i r a n j e sovje tsk ih t r u p a u dub inu Mađarske uz pomoć mađa r ske vojske 4 i združen ih jedinica nemačk ih g rupa a r m i j a »E« i »F« ko j e su d e j -s tvovale u Albani j i , Grčko j i Jugoslavi j i .

Na t a j način, spreči t i pov lačen je jedinica g rupe a r m i j a »E« iz južnih oblast i Balkanskog poluos t rva u M a đ a r s k u p reds tav l j a lo je za 3 . u k r a j i n s k i f r o n t n a j v a ž n i j i s t r a t e -gi jski zadatak, č i j im se i zv r šen jem moglo zna tno ut ica t i na razvoj ofanzive Crvene a r m i j e na bud impeš tanskom i bečkom pravcu. Ostvar i t i ovo bilo je moguće samo ako se p reseku glavne komun ikac i j e n e p r i j a t e l j a u Srb i j i i oslo-bodi Beograd, veliki čvor t ih komunikac i j a .

Pored toga, i zb i j an je t rupa 3 . uk ra j i n skog f r o n t a kroz Moravsku dolinu u P o d u n a v l j e omogućavalo im je da izvrše po tpuno s t ra teg i j sko g rup i san je i s t ra tegi j sk i razvo j

rad i p r e d u z i m a n j a da l j ih ofanzivnih de j s tava u j užn im r e jon ima Mađarske i Aus t r i j e .

Borba za S r b i j u i Beograd bila je veoma znača jna i za svu narodnooslobodi lačku borbu u Jugos lavi j i . N j ihov im os lobođenjem Narodnooslobodi lačka vo j ska Jugos lav i j e dobij ala je, pored ostalog, čvrs tu i s tabi lnu pozadinu n e -ophodnu rad i da l j eg uspešnog vođen j a r a t a i konačnog oslobođenja cele zemlje . P r i tom bi jugoslovenske snage došle u mogućnost da i iz sov je t sk ih baza za s n a b d e v a n j e neposredno dobi ju pomoć u borbeno j tehnici , n ao ružan ju , munici j i , odeći i d r u g i m v r s t a m a vo jne op reme r a d i p r e -o ružan ja j ednog dela jedinica.

K a d j e Crvena a r m i j a izbila na jugoslovensku g r a -nicu, h i t lerovsko k o m a n d o v a n j e je shvat i lo da sov je t ske o ružane snage dobi j a j u mogućnost da izvrše u d a r na beo-gradskom pravcu i da z a j e d n o s Narodnooslobodi lačkom vojskom Jugos lav i j e odseku g rupac i ju t r u p a n e p r i j a t e l j a na jugu Ba lkana od os ta l ih snaga i da je uniš te . Stoga je nemačko-faš i s t ička vojska dobila n a r e đ e n j e da uporno bran i S r b i j u i Beograd kao važna s t ra teg i j ska p o d r u č j a od či jeg je d r ž a n j a umnogome zavisila sudbina ne samo ba lkanske g rupac i j e h i t lerovaca nego i celog južnog kr i la fašist ičkog f ron t a .

Cilj beogradske operac i je bio je u tome da se z a j e d -ničkim napor ima sovje tsk ih i jugoslovenskih jedinica na beogradskom pravcu i jugoslovenskih i bugarsk ih snaga na niskom i skopskom pravcu r azb i ju snage nemačke a r m i j -ske g rupe »Srbi ja« i oslobode okup i ran i r e jon i S rb i j e i Beograd; da se izbi je na komun ikac i j e g rupe a r m i j a »E« i spreči povlačen je n j e n i h jedinica s juga Ba lkanskog poluost rva; da se obrazu je j ed ins tven f r o n t sov je t sk ih i jugoslovenskih snaga i s tvore još povol jn i j i uslovi za da l je b o r b e Narodnooslobodi lačke vojske Jugos lav i je r ad i po t -punog oslobođenja države, a da t r u p e 3. uk ra j i n skog f r o n t a d e j s t v u j u na bud impeš t anskom pravcu .

Rad i o s tva r en j a ovih zada taka predviđa lo se da se pro t iv n e p r i j a t e l j a izvrši kombinovan i u d a r : snagama Crvene a r m i j e (3. uk ra j i n sk i f r o n t i buga r ske t r u p e ko je su mu opera t ivno bile po tč in jene , a t akođe deo snaga

2. uk ra j in skog f ron ta ) sa is toka; snagama Narodnooslobo-di lačke vo jske Jugos lav i j e (1. a r m i j s k a grupa, za t im 13. 14, 15, 16. korpus) sa zapada, juga i is toka.

Savladavši o tpor jedinica a r m i j s k e g rupe »Srbija« na jugos lovensko-bugarskoj granici , u zapadno j Srb i j i i cen-t r a lnom delu Šumadi je , sov je t ske i jugoslovenske t r u p e t rebalo je da r azv i ju n a s t u p a n j e u dva pravca : p r e m a Beogradu, da bi se razbi le osnovne snage a rmi j ske g rupe »Srbi ja« i oslobodio glavni grad Jugos lavi je , i p r e m a reci Z a p a d n o j Moravi , da bi se s juga obezbedila bo rbena d e j -stva na beogradskom pravcu i par i ra l i mogući uda r i n e -p r i j a t e l j a koj i se povlačio s juga Ba lkanskog poluost rva . Pored toga, i zb i j an je sovje tsk ih i jugoslovenskih jedinica u dolinu r eke Vel ike Morave, a t akođe n a s t u p a n j e jugo-slovenskih i buga r sk ih jedinica na niškom i skopskom p ravcu omogućaval i su da se p r e seku glavne železničke komunikac i j e i pu tev i od Skopl ja ka Beogradu k o j i m a su se jedinice g rupe a r m i j a »E« mora le povlačit i iz Grčke i Makedoni je .

Važan poli t ički i s t ra teg i j sk i znača j S rb i j e i Beogra -da, kako za sov je t ske i jugoslovenske tako i za nemačko --faš is t ičke t rupe , predodredio j e k r a j n j e žestok k a r a k t e r borben ih de j s t ava u toku beogradske operaci je .

1. P R I P R E M A S O V J E T S K I H T R U P A

Sred inom sep tembra 1944. godine sovje tskom k o m a n -d o v a n j u bilo je pozna to da je n e p r i j a t e l j počeo da s juga Balkanskog poluos t rva povlači jed in ice g rupe a r m i j a »E«. Pu t ev ima S rb i j e u p r avcu Beograda izdužili su se želez-nički vozovi i au to-kolone sa t r u p a m a i bo rbenom t e h -nikom. Bilo je po t r ebno p reduze t i h i t ne m e r e da b i se — do početka bo rben ih de j s tava sov je t sk ih t r u p a u S rb i j i — dezorganizovalo to povlačen je i nane l i n e p r i j a t e l j u što veći gubici. Po red toga, javi la ,se r ea lna opasnost da n e -p r i j a t e l j izvrši p ro t ivuda re u p ravcu Sof i j e da bi sa is toka obezbedio komunikac i j e At ina — Solun, Niš — Beograd i dolina Ibra — Be™rad . '

U tim uslovima Vrhovna komanda je odlučila: da sov-jetska avijacija izvrši udare na neprijatelja koji se po-vlači; da na bugarsko-jugoslovensku granicu isturi jedi-nice novoorganizovane bugarske armije Otečestvenog fronta i da pod njihovom zaštitom brzo pregrupiše glavne snage 3. ukrajinskog fronta radi izvođenja daljih borbenih dejstava na teritoriji Jugoslavije. Težeći da glavni grad Bugarske i bliže prilaze k njemu obezbedi od mogućih neprijateljskih udara, Komanda 3. ukrajinskog fronta je od 13. do 18. septembra prebacila u rejon Sofije tri stre-ljačke divizije 34. streljačkog korpusa i 5. samostalnu gar-dijsku motorizovanu streljačku brigadu, koje su obrazo-vale Sofijsku operativnu grupu.5 Tamo je već 14. sep-tembra stigla Operativna grupa 17. vazduhoplovne armije, a posle nje su se na aerodrome u rejonu Sofije, Plovdiva i Loma iprebazirali jurišna i lovačka vazduhoplovna divi-zija i dva bombarderska puka.

Sedamnaesta vazduhoplovna armija, kojom je koman-dovao general-pukovnik avijacije V. A. Sudec, dobila je borbeni zadatak da izvede samostalnu vazduhoplovnu operaciju radi »dezorganizovanja saobraćaja na železnič-kim prugama i automobilskih prevoza na nizu odseka, sprečavanja železničkog saobraćaja od Soluna ka Beo-gradu, uništavanja trupa i tehnike neprijatelja na pute-vima koji vode iz Grčke i južne Jugoslavije na sever i severozapad«.6

Izviđanjem iz vazduha je utvrđeno da se neprijatelj-ska vojska povlači iz Grčke železničkom prugom Veles — Skoplje — Mitrovica — Kraljevo, i da saobraća prugom Leskovac — Niš — Stalać. Kao neprekidna bujica kretali su se na sever vojni ešeloni hitlerovaca, dobro zaštićeni vatrom protivavionske artiljerije. Suvozemnim putevima, koje su štitili tenkovi i jurišna oruđa, kretale su se auto--kolone sa trupama, municijom i borbenom tehnikom, težeći da što brže napuste ugrožene rejone.

Sovjetski piloti morali su tih dana da dejstvuju u teškim uslovima. Planinsko-šumsko zemljište i rđavi me-

5 A rh iv MO SSSR, f. 243, op. 20371, d. 61, list 46 i 49. 6 Isto, list 102.

88

teorološki uslovi ograničavali su manevar, otežavali ori-jentaciju i gotovo u potpunosti isključivali letenje u ve-likim grupama.

Heroj Sovjetskog Saveza general-major avijacije B. A. Smirnov, koji je u to vreme komandovao 288. lovačkom vazduhoplovnom divizijom, seća se: »Po lepom vremenu piloti su se upućivali ciljevima »visoko«, tj. leteći iznad vrhova planina. Međutim, u većini slučajeva vreme ih je prinuđavalo da lete ka frontu kroz klisure. Takve marš--rute piloti su nazivali »vazduhoplovnim kanalima«. Po-stroj ivši se u rep avionu-vođi, leteći jedan za drugim, lovci su u nizu leteli sredinom tesnaca. Naročito je teško bilo menjati pravac leta na krivinama klisure. Tu je sve zavisilo od vođe, čiji su manevar tačno 'ponavljali ostali avioni. Greškom vođe pri zaokretu, pratioci su mogli da se razbiju o stenoviti zid«.

No veliko iskustvo, visoko letačko majstorstvo, bez-granična ljubav prema otadžbini i žarka želja da se pruži pomoć jugoslovenskom narodu u njegovoj borbi pomogli su sovjetskim letačima da savladaju sve teškoće i da, bez obzira na ogromno naprezanje duhovnih i fizičkih snaga, časno ispune borbeni zadatak.

Sovjetski jurišni avioni, lovci i bombarderi bukvalno su »visili« nad putevima kojima se povlačio neprijatelj. Bombarderskim udarima i mitraljesko-topovskom vatrom oni su uništavali železničke ešelone i auto-kolone hitle-rovaca u mestima prikupljanja i na kretanju, bombar-dovali prikupljanje vagona na velikim železničkim stani-cama u Solunu, Skopliu, Nišu, Kraljevu i tukli neprija-teljske aerodrome koji su se nalazili u tim rejonima, rušili železničke mostove i tunele.

Avijacija 17. vazduhoplovne armije od 13. do 30. septembra 1944. izvršila je 1.437 avio-poletanja. Za to vreme ona je oštetila i uništila 24 lokomotive, 291 vagon, 11 aviona, 121 automobil, bacila u vazduh dva skladišta s municijom i pogonskim materijalom, razrušila železničke mostove na prilazima stanicama Niš, Kačanik i Vratarnica, zatim tunel.,koji se nalazio, jugoistočno od Skoplja, 5 va-

89

zduhoplovnih hangara, izazvala 37 jačih eksplozija i 107 požara.7

Uspešnim dejstvima sovjetske avijacije saobraćaj na glavnim železničkim i putnim magistralama u Srbiji i Makedoniji bio je u pomenutom periodu znatno parali-zovan. Hitlerovci su bili prinuđeni da prekrcavaju osnovne terete na automobile i kolski transport i da za njih traže obilazne puteve.

U isto vreme jedinice na levom krilu 2. ukrajinskog fronta otpočele su borbe u rej onima Star. Oršava, Turn--Severin, na tromeđi rumunsko-bugarsko-jugoslovenske granice, vezujući za sebe znatne snage neprijatelja. Stvo-rena je povoljna situacija za nastupanje na beogradskom pravcu.

Trupe 3. ukrajinskog fronta, kojima je predstojalo da izvrše to nastupanje, nalazile su se u tome trenutku u rej onima Ruse, Šumen, Burgas, na 400—600 km od bugarsko-jugoslovenske granice. Da bi se obezbedio nji-hov marš i razvoj bilo je neophodno potrebno da se ta granica zaštiti od mogućih neprijateljskih udara. Vrhovno komandovanje je odlučilo da se u tom cilju iskoriste trupe Narodne armije Bugarske, koje su, na molbu vlade Ote-čestvenog fronta, stupile u operativnu potčinjenost 3. ukrajinskog fronta.8

Po uputstvu sovjetskog komandovanja, bugarska voj-ska je od 17. do 28. septembra izvršila pregrupaciju, za-uzela odsek granice od Pirota do Strumice dužine 280 km i, predviđajući ofanzivna dejstva na levom boku sovjet-skih trupa, obrazovala nekoliko udarnih grupacija.

U pravcu Sofija — Niš grupisala se 2. bugarska armija, sastava: 4, 6, 9, 12. pešadijska, 2. konjička, 1. ustanička divizija, oklopna brigada i 4. granična brigada. Glavne snage ove armije nalazile su se u rej onima Cari-broda i Pirota u gotovosti za nastupanje na niškom prav-cu. Na granici, na pravcu Sofija — Skoplje, rasporedila se 1. armija i 2. pešadijska divizija 1. bugarske armije, a južno od nje 5. pešadijska divizija i Makedonska bri-

7 Arhiv MO SSSR, f. 243, op. 2900, d. 1122, list 234. 9 Direktiva Vrhovne komande br. 220214 od 13. 9. 1944,

90

gada 4. bugarske armije. Na krajnjem jugozapadu, u re-jonu Strumice, dejstvovala je 2. konjička brigada. Na severnoj granici patrolirale su jedinice Vidinskog odreda bugarske vojske: pešadijski puk 6. pešadijske divizije, artiljerijska baterija i dve čete protivtenkovskih pušaka.

Na taj način, 28. septembra duž bugarsko-jugo-slovenske granice, na sektoru od Pirota do Strumice, bilo je grupisano 13 bugarskih divizija i brigada, od kojih je 8 sastavljalo udarnu grupaciju radi dejstva na niskom pravcu.9

Neposredna priprema beogradske operacije u jedini-cama 3. ukrajinskog fronta počela je 20. septembra 1944, posle prijema direktive Vrhovne komande.10 Frontu se predlagalo da najkasnije 30. septembra izvede 57. armiju na bugarsko-jugoslovensku granicu i da bude u spremno-sti za dejstva u zapadnom pravcu. Trebalo je da se 4. gardijski mehanizovani korpus do 24. septembra grupiše u rejonu Jambola.

Za izvođenje operacije Vrhovna komanda je dodelila znatne snage i sredstva. Od 3. ukrajinskog fronta privu-čena je 57. armija (75, 68. i 64. streljački korpus),11 4. gardijski mehanizovani korpus, 236. streljačka divizija, potčinjena Frontu, 5. samostalna gardijska motorizovana streljačka brigada, 1. gardijski utvrđeni rejon,* 17. vazdu-hoplovna armija; od Crnomorske flote — Dunavska ratna flotila.12 Navedene trupe raspolagale su sa 2.200 topova i minobacača, 149 reaktivnih oruđa, 358 tenkova i samo-hodnih artiljerijskih oruđa, 1.292 aviona i oko 80 ratnih brodova.

Aktivno sadejstvo trupama 3. ukrajinskog fronta pružale su jedinice 10. gardijskog streljačkog korpusa 46.

9 Istorija velikog otadžbinskog rata Sovjetskog Saveza 1941—1945, tom 4, str. 422.

10 Direktiva Vrhovne komande br. 220222 od 20. 9. 1944. 11 Sedamdeset peti streljački korpus je ušao u sastav 57.

armije 29. 9. 1944 (direktiva VK br. 220227 od 28. 9. 1944, Arhiv MO SSSR, f. 413, op. 10381, d. 16, list 117).

12 Dunavska ratna flotila se od 30. 8. 1944. nalazila u opera-tivnoj potčinjenosti 3. ukrajinskom frontu (direktiva Vrhovne ko-mande br. 220200 od 29. 8. 1944).

* Jedinica koja je ranije branila utvrđeni rejon pa je radi očuvanja tradicije zadržala stari naziv.

91

a r m i j e 2 . uk ra j i n skog f ron ta , ko je su nas tupa le duž leve obale Dunava , za t im deo av i jac i je 5. vazduhoplovne a r -m i j e toga f ron ta , a takođe 13. divizi ja i b r igada 1, 2. i 4. bugarske a rmi je .

Ograničeni rok za p r e g r u p a c i j u g lavnih snaga na u d a l j e n j e do 600 km pr inuđavao je k o m a n d o v a n j e i Š tab f r o n t a da u b r z a j u iz radu p lansk ih d o k u m e n a t a za p r e d -s tojeći m a r š i i zdavan j e borben ih n a r e đ e n j a t r upama . Po-red toga, perspekt iva izvođenja n a p a d n e operac i je na malo poznatom, planinsko-šumsk'om zemlj iš tu , a uz to još iz pokre ta , bez b lagovremenih p r ip rema , zahtevala je da se maks ima lno iskoris t i v r e m e p redv iđeno za p r e b a c i v a n j e t r u p a p reko t e r i to r i j e Bugarske , r ad i n j i hov ih bo rben ih de j s tava i poli t ičke i ma te r i j a lno - t ehn ičke p r ip reme .

Od komand i i š tabova svih s tepena, par t i j sko-pol i t i č -kog a p a r a t a i o rgana pozadine zah teva l i su se zna tn i n a -pori, k a o i ogromno n a p r e z a n j e f izičkih i mora ln ih snaga vojn ika , da bi se b lagovremeno izašlo na određenu l in i ju i u toku fo rs i ranoga m a r š a jedinice p r ip remi le za bor -bena de j s tva na p lan inskom zeml j i š tu i popuni le l j u d -stvom, n a o r u ž a n j e m i bo rbenom t ehn ikom i da bi se raz-vio visoki ofanzivni duh kod l juds tva .

U duhu d i rek t ive Š taba 3. u k r a j i n s k o g f ronta , 1 3 ko-m a n d a n t 57. a r m i j e genera l -po tpukovn ik N. A. Gagen je 21. s e p t e m b r a 1944. izdao n a r e đ e n j e po kome su jedinice te a r m i j e bile dužne da se u pe r iodu od 21. do 30. sep-t e m b r a pred is loc i ra ju u r e j o n e Loma, Metkoveca, S tu -bela, Vratca.1 4

Dana 22. sep tembra 1944. snage 3. uk ra j in skog f r o n t a n a m e n j e n e za izvođenje beogradske operac i je počele su da se kreću ka buga r sko- ju -goslovenskoj granici . Du-navom, železničkim p r u -gama i pu tev ima prebaci -vale su se pešadi jske jedi-nice, teški tenkovi , a r t i l j e -r i j a velikog ka l ib ra i po-

13 A rh iv MO SSSR, f. 413, op. 10381, d. 16, list 45. 14 Isto, f. 243, op. 2900, d. 490, list 48.

Štab 3. ukrajinskog fronta (sie-va udesno: general-major V. M. Lajok, maršal SSSR-a F. I. Tolbuhin, general-potpukov-nik P. S. Zeltov, general-pu-kovnik S. S. Birjuzov)

92

Sovjetski oficir među stanovnicima oslobođenog jugoslavenskog sela

Grupa oslobođenih zatvorenika iz koncentracionog logora u rejonu Bora

zadinske jedinice i us tanove; neposredno ka granici p r e -bazirale su se vazduhoplovne jedinice. Plovidba D u n a -vom bila je otežana zbog magne t sk ih mina ko je je u n j ega bacila anglo-amer ička avi jac i ja .

P r i p r e m a j u ć i t r u p e za p reds to jeće borbe na t e r i to r i j i Jugos lavi je , sov je t sko k o m a n d o v a n j e je uložilo ogromne napore da b i j ed in ice popunilo l juds tvom, bo rbenom teh -nikom, n a o r u ž a n j e m i d rugom v o j n o m opremom ko ja je bila po t r ebna za uspešno izvođenje n a p a d n i h de j s tava.

U vezi s t im, Vojn i savet 3. u k r a j i n s k o g f r o n t a je 17. s ep tembra doneo odluku: da do početka operac i je b r o j n o s t a n j e pešad i j sk ih divizi ja 57. a r m i j e bude do 7.500 l judi , r ad i čega je u sas tav ove a r m i j e dodel jeno 23.400 l jud i popune.1 5

Radi nao ružavan ja novopr ispele popune i rad i k o m -p le t i r an ja združenih jedinica 3 . u k r a j i n s k o m f r o n t u k r a -j e m s e p t e m b r a i početkom oktobra bilo je upućeno: 193 a r t i l j e r i j ska oruđa, 600 minobacača, 50 p ro t ivav ionsk ih mi t ra l j eza , 800 pro t iv tenkovsk ih pušaka , 250 teških i 1.000 lak ih m i t r a l j eza, 10.000 pušaka i 10.000 automata . 1 8 F r o n t je dobio 1.403 automobila,1 7 546 t enkova i samohodnih oruđa,1 8 280 motocikla sa prikolicom, 20 pro t ivavionskih mi t r a l j eza M. 17.19 Vojska je p o p u n j a v a n a munic i jom, pogonskim ma te r i j a lom, h r a n o m i fu ražom.

Do početka operac i je F ron t je raspolagao dovo l jnom količinom m a t e r i j a l n i h s reds tava : od 3 do 5,5 bo rben ih komple ta munic i je , 6 p u n j e n j a pogonskog mate r i j a l a , 15 dnevn ih obroka h r a n e i furaži . 2 0

U jesen 1943. godine, na molbu veće g rupe jugoslo-venskih vo jn ika i oficira, nasi lno mobi l i sanih u faš is t ič-ku vo j sku iz k o j e su prešl i na s t r a n u Crvene a r m i j e ili pali u ropstvo, u Sov je t skom Savezu je bila f o r m i r a n a 1. samosta lna jugos lovenska pešađ i j ska br igada. Poče tkom

15 A rh iv MO SSSR, f. 413, op. 10381, d. 15, list 164. 18 Arh iv MO SSSR, op. 12074, d. 633, list 7. 17 A rh iv MO SSSR, op 42640, d. 19, list 198. 18 Arh iv MO SSSR, f. 38, op. 80033, d. 6, list 75. 19 A rh iv MO SSSR, f. 38, op. 30401, d. 19, list 201, 299. 20 Arh iv MO SSSR, f. 413, od. 10381, d. 16, list 61.

93

oktobra 1944. god ine ta br igada , po tpuno n a o r u ž a n a i op reml jena , došla je u zeml ju i bi la uk l j učena u sas tav 23. divizi je Narodnooslobodi lačke vo j ske Jugos lavi je , ko ja je bila p redv iđena za os lobođenje Beograda. 2 1

Državn i komi t e t o d b r a n e SSSR-a doneo je 7 . sep-t e m b r a 1944. odluku o obuci u Sov je t skom Savezu 500 tenkis ta od l juds tva NOVJ. Tenkovska br igada sastava 895 l jud i i 65 t e n k o v a T-34 bila je konačno f o r m i r a n a u SSSR-u 8. m a r t a 1945.22

U skladu sa dogovorom u Moskvi Sovje t sk i Savez je oktobra 1944. počeo isporučivat i r a t n u t ehn iku i o ruž j e za n a o r u ž a n j e dvanaes t d iviz i ja Narodnooslobodi lačke vo j ske Jugos lav i je . Bilo je i sporučeno: 96.515 pušaka, 20.528 piš tol ja , 68.423 laka i teška mi t ra l j eza , 3.797 p ro -t iv tenkovskih pušaka , 51? pro t ivav ionsk ih mi t r a l j eza t ipa DŠK, 3.364 minobacača raznog kal ibra , 170 pro t ivav ion-skih i 895 po l j sk ih a r t i l j e r i j sk ih o ruđa razn ih ka l iba ra , 491 avion, 65 tenkova , 1.329 radio-s tanica , 7 evakuac i j -skih i 4 h i ru r ške bolnice i d rugi mater i ja l . 2 3 Na jveć i deo ovog o ruž ja i o p r e m e N O V J je p r imi la posle beogradske operaci je .

U per iodu izvođenja mar ša u p ravcu bugarsko- jugo-slovenske granice vel ika pažn ja je obraćena i na pa r t i j sko--pol i t ički r ad sa l juds tvom.

Poli t ički o rgan i ,su se b r inu l i o raspode l i p a r t i j s k o --komsomolskih snaga, o n j i hovo j p r i su tnos t i u svim je -dinicama, [naročito u onima ko j ima je p reds to j a lo da n a -s t u p a j u u p r v o m ešelonu, o f o r m i r a n j u čvrs t ih pa r t i j sk ih i komsomolskih organizaci ja . Veliki r ad su obavili p a r t i j -sko-poli t ički organi da bi se svaki vo jn ik upoznao sa s i tu-ac i jom i b o r b e n i m zada tkom i da bi mu se r a z j a s n i l e osobenost i bo rben ih d e j s tava na p lan insko-šumskom ze-ml j i š tu i p r i n a p a d u na ve l ike gradove .

Članovi Vojnog saveta 3. u k r a j i n s k o g f r o n t a gene-ra l -pukovnik A. S. Zel tov i g e n e r a l - m a j o r V. M. La jok ,

21 A rh iv MO SSSR, f. 413, op. 10381, d. 29, list 158, 253. 22 A rh iv MO SSSR, f. 56, op. 12214, d. 164, list 22, 24. 2 3 Sov je t ske o ružane snage u borb i za os lobođenje n a -

roda Jugos lav i je . M., Voenizdat , 1960, s tr . 51—52.

94

načelnik Pol i t ičke up rave g e n e r a l - m a j o r I . S. Anošin, č lan Vojnog save ta 57. a r m i j e g e n e r a l - m a j o r L. P. Bo-čarov i poli t ički radnic i sprovel i su u vojsci veliki r ad na va sp i t an ju vo jn ika u dubokom poš tovan ju jugos loven-skog maroda. Oni su pozvali borce i of icire da p ruže podršku i (pomoć vojn ic ima Narodnooslobodi lačke vojske Jugos lav i je u svemu što bi doprinosilo borbi pro t iv opšteg nep r i j a t e l j a .

U jed in icama su držana p r e d a v a n j a , č i tani izveštaj i , d ržan i govori o narodnooslobodi lačkoj borb i jugos loven-skog naroda , o h r ab ros t i i he ro izmu jugoslovenskih boraca koj i su pod rukovods tvom svoje komunis t i čke p a r t i j e s tupi l i u borbu na život i smr t sa nep r i j a t e l j em.

U jedin icama se široko popular isao Ukaz Vrhovnog sovje ta SSSR od 5. s ep tembra 1944. godine po kome je v rhovni k o m a n d a n t Narodnooslobodi lačke vojske Jugo -s lavi je marša l Jos ip Broz Tito »za i s t aknu te uspehe u r u k o v o đ e n j u vo j skom i i zvođen ju bo rben ih de j s tava p ro -t iv opšteg n e p r i j a t e l j a Sov je t skog Saveza i Jugos lav i j e — hi t l e rovske Nemačke« odl ikovan o rdenom Suvorova I s te-pena . Za vešto r u k o v o đ e n j e bo rben im de j s tv ima jedinica i p r i tom ispol jenu l ičnu h rab ros t i junaš tvo , 46 genera la i of ic i ra Narodnooslobodi lačke vo j ske Jugos lav i j e bilo je odl ikovano višim v o j n i m orden ima Sovje t skog Saveza. Među n j i m a se na laze i p ros lav l jen i vo jn i rukovodioci Ivan Gošnjak, Koča Popović, Peko Dapčević i drugi.2 4

Ovaj ukaz j e p r eds t av l j ao s j a j a n izraz p r i z n a n j a Ko-munis t ičke p a r t i j e Sovje tskog Saveza i svih sovje tsk ih na roda važnosti doprinosa jugoslovenskog naroda za jed-ničkoj borb i p ro t iv fašizma.

U p r e d v i đ a n j u žestokih borbi s j a k i m i lukav im n e -p r i j a t e l j e m na teškom p lan inskom i išumskom zeml j i š tu bilo je po t r ebno ul i t i t r u p a m a visok n a p a d n i duh. Veliki znača j u tome dobi j ala je obuka novodošavše popune u pogledu m r ž n j e p r e m a hi t lerovskim osva jač ima. S t a re š ine i polit ički radnic i govorili su borc ima o zverskoj su-

2 4 Spo l jna pol i t ika Sovje t skog Saveza u per iodu otadž-binskog ra ta , tom II, M., 1946, str . 179—181.

95

št ini fašizma, o zvers tv ima koja su fašist ički r azbo j -nici i mračn j ac i izvršili u p r iv remeno okup i ran im zem-l jama , o masovn im s t r e l j a n j i m a i m u č e n j i m a vojn ika , s taraca , žena i dece.

Žestoku m r ž n j u p rema nep r i j a t e l j u izazvao je kod bo-raca 3. ukra j inskog f ron t a izveštaj o zločinima hi t lerovaca u odnosu na sovje tske zarobl jenike. U borbama zapadno od grada Turn-Sever ina , 27. sep tembra 1944, hit lerovci su zarobili m a n j u g rupu sovje tskih boraca iz 75. s t re l jačkog korpusa. Uskoro su naše jedinice m u n j e v i t i m uda rom iz-bacile nep r i j a t e l j a iz sela M. Kamenice (rejon b rzopa la -nački, srez kraj inski) . U jednoj j ami borci su otkri l i t r i leša sovje tskih oficira ko je su fašist ički zločinci zverski mučili .

Preds tavnic i sovje tsk ih t r u p a i mesnog s tanovniš tva sastavil i su izveštaj u kome se posebno kaže:

»Utvrđeno je da su Nemci zarobili na boj iš tu r a n j e n e oficire m a j o r a Kalašnikova Ivana Ivanoviča i poručnike Šatal ina Alekseja A n d r e j eviča i N a r e n j a n a Vagaršaka Hoz-rokoviča. Hit lerovci su ih dugo ismejaval i i zverski mučili . Otkr iveno je da na te lu m a j o r a Kalašnikova postoje t r a -govi zverskih m u č e n j a : svi prs t i r u k u prob i jen i su b a j o n e -tom, na g rud ima je bilo šest teških r a n a prouzrokovanih us i j an im klešt ima, na v ra tu t ragovi konopca koj i su p r ime-n j iva l i pr i m u č e n j u , levi obraz je bio isečen, levo uho odre-zano, nos isečen i desno oko rasečeno, na glavi t r i r ane od zrna i j edna u desnoj butini .

Telo poručnika Satal ina imalo je šest rana od zrna u oblasti nogu, s tomaka i grudi, desno oko izvađeno, rase-čene usne.

Telo poručnika N a r e n j a n a imalo je t ragove teških udara (modrice na g rud ima i leđima) i t r i r ane od zrna, od ko j ih je j edna bila u oblasti rskavice nosa«.25

Takođe su fašis t ička čudovišta nečovečno pos tupala s jugoslovenskim borcima i mesn im s tanovniš tvom. U d r u -goj polovini 1943. godine oni su samo u selu Rgotini ubil i 70 s tanovnika u ko je su sumnja l i da su s impatizeri na rod-

25 A rh iv MO SSSR, f. 413, op. 10389, d. 13, list 101.

96

nooslobodilačkog pokreta , potpuno uništ i l i porodicu p a r -t izana Žike Je f t i ća ko ja je imala 6 članova, spalili 20 seo-skih domaćinstava. Zbog s impat i je p r ema par t izanima oku-pator i su oterali u koncentracione logore 63 starca, od ko-j ih je 7 bilo uskoro s t re l jano.

Masovna ubistva, mučen ja , p l jačke, nas i l ja ko je su p r imenj iva le hi t lerovske glavoseče u ci l ju i s t r eb l j en ja Slo-vena i uspos tav l j an ja »novog poretka« u okupi ran im d r -žavama prešli su po svojoj okrutnost i čak i užase s r edn jo -vekovne inkvizicije.

Kada su u a rmi j sk im novinama »Zvezda Sovjeta« ob-jav l j en i dokument i o zvers tvima hit lerovaca, u svim jedi -nicama su održani k ra tk i mit inzi na ko j ima su se borci zakl inja l i da će uniš t i t i nep r i j a t e l j a i da će sa čašću p ro -net i svoje borbene zastave po zemlj i jugoslovenskog n a -roda. Pr i l ikom ogromnog moralno-poli t ičkog odušev l jen ja l juds tva izazvanog vešću o preds to jećem prelasku b u g a r -sko-jugoslo venske granice i susre tu s p r i j a t e l j sk im jugo-slovenskim narodom, mnogi borci i oficiri stupil i su u re -dove Komunis t ičke par t i je . Samo u sep tembru u jedini-cama 57. a rmi j e bilo je p r iml jeno za članove 445 l judi i 625 kand ida ta za SKP(b).2 6 Mladi borci su s tupal i u K o m -somol. P r ima juć i članske knj iž ice oni su se zakl injal i da će bit i verni zaštitnici svoje velike socijalističke otadžbine, da će časno i ponosito nositi počasno zvan j e lenj inovca.

Visoka disciplina i snažno poli t ičko-moralno s t an j e boraca i starešina, n j ihova ogromna žel ja da uskoro pruže pomoć bra t skom jugoslovenskom narodu, doprineli su da se p regrupac i ja t rupa 3. ukra j inskog f ron ta ka bugarskoj i jugoslovenskoj granici izvrši veoma organizovano i uspe-šno.

Dok su jedinice bile na maršu, bavi le se borbenom pr i -premom, popun java le l juds tvom, borbenom tehnikom, n a -oružanjem, u š tabovima je bio napregnu t i rad na p lani -r a n j u predstojeće operaci je . S tab 3. ukra j inskog f ron ta u k r a tkom je roku izradio jasan, br iž l j ivo pros tudi rani svoj p lan operaci je , b lagovremeno postavio jedin icama konkre t -ne borbene zadatke, organizovao sadejs tvo kako između

2 6 A r h i v MO S S S R , f . 243, op . 2914, d . 73, l i s t 141.

7 Beogradska ope rac i j a 97

t r u p a unu t a r Fronta , tako i s jed in icama na levom kr i lu 2. ukra j inskog f ron t a i s bugarskom vojskom.

Međut im, pr i tome je t rebalo savladat i zna tne teškoće. Česta p romena s i tuaci je u zoni borben ih de js tava jedinica na levom kr i lu 2 . uk ra j in skog f r o n t a pr i s i l j ava la je Vr -hovnu komandu da 3 . uk ra j i n skom f r o n t u izdaje de ta l j -n i j e i dopunske direkt ive, ko je su p r inuđava le Stab f ron t a da unosi izmene u dokumente p lan i ran ja , da izdaje jed i -nicama znatan b ro j posebnih borben ih na ređen ja .

Kao što je već gore pomenuto, komandan t 3. u k r a j i n -skog f ron ta je 20. sep tembra 1944. dobio d i rekt ivu Vrhov-ne komande na osnovu koje je t rebalo n a j k a s n i j e 30. sep-t embra da izvede 57. a rmi ju , sa svim snagama ojačanja , na l in i ju Brusarc i — Metkovec — Vratca — Mizdra. P r i tom se predviđalo da će desni dunavski bok uda rne g rupa -cije 3. uk ra j inskog f ron t a obezbediti levokri lne jedinice 2. ukra j inskog f ron ta .

U tom cil ju je komandan tu 2. uk ra j inskog f ron t a m a r -šalu Sovje tskog Saveza R. J . Mal inovskom bilo izdato n a -r e đ e n j e »očistiti od nep r i j a t e l j a izbočinu reke Dunava j u -gozapadno od Turn-Sever ina i izbiti na l ini ju D. Milano-vac — Klokočevac — Stubik — Negotin — R a d u j evac, posle čega se čvrsto u tv rd i t i na navedeno j liniji«.27

Jedinice 75. s t re l jačkog korpusa 2. ukra j inskog f r o n t a su 22. sep tembra fors i ra le Dunav na odseku Oršava — Turn-Sever in i preš le u na s tupan j e u vel ikoj izbočini reke, da bi od nep r i j a t e l j a očistile desnu obalu. K r a j e m 24. sep-t embra one su izbile na l in i ju Oršava — Slatina.

Od samog početka borba je pr imi la žestok ka rak te r . Nepr i ja te l j , osećajući da mu se ugrožava komunikac i ja Vi-din -— Negotin — Donj i Milanovac, prebacio je u vel iku izbočinu Dunava k r u p n e snage u ci l ju r azb i j an j a 75. s t re -l jačkog korpusa i l ikvidaci je mos tobrana koj i je on zauzeo. Jedinice 1. b rdske divizi je i dva puka be logardejskog R u -skog zašt i tnog korpusa su 25. sep tembra preduzel i p ro t iv-napad, potisnuli sovje tske t rupe i u r e jonu južno od Sla-t ine izbili na Dunav . Na mos tobranu se stvorila nap regnu ta si tuacija.

27 Di rek t iva Vrhovne k o m a n d e br. 204997 od 23. 9. 1944.

98

U vezi sa u spo ravan j em borben ih de js tava 75. s t re -l jačkog korpusa i sa neodređenošću s i tuaci je u vel ikoj iz-bočini Dunava , Vrhovna komanda je odlučila da l in i ju polaska glavnih snaga 57. a rmi j e pomer i nešto severoza-padni je , zbog čega je naredi la da se 68. s t re l jački korpus uvede u re jon Negotin, Bregovo, Vidin (isključno), a 64. s t re l jački korpus na l in i ju Brusarc i — Metkovec — Vratca — Mizdra.2 8 Uspos t av l j an j e takt ičkog sadejs tva 68. i 75. s t re l jačkog korpusa t rebalo je da znatno poboljša opera-t ivni položaj u d a r n e grupac i je 3. uk ra j inskog f ronta .

P rec iz i ran je zada taka t rupa od s t rane Vrhovne ko-m a n d e pr inudi lo je Komandu f ron t a da izvrši izmene u r a -n i j e donetoj odluci. Šezdeset osmi s t re l jački korpus i skr-cavao se u pr is taniš tu Vidin, a ne u Lomu, kako je bilo r an i j e planirano. Korpus je dobio zadatak da odmah izbije u re jon Bregovo, Bela Rada, Vidin i da, grupišući g lavne snage na svom levom krilu, upu t i p r e d n j e odrede na l in i ju Negotin — Kosovo — Vojnica. Korpus je imao da uspo-stavi vezu sa 75. s t re l jačk im korpusom, da izvidi nep r i j a -te l j sku grupac i ju na f ron tu i m a r š - r u t e u zapadnom p r a v -cu, imajuć i u vidu da će se glavni uda r izvršiti p ravcem Salaš — Rgotina.2 9 Zadaci ostalih jedinica nisu se men ja l i .

Jedinice 68. s t re l jačkog korpusa, ko je su se iskrcale u pr is taniš tu Vidin, brzo su k renu le u određene im re jone grup isan ja . I s tovremeno je avi jac i ja 17. vazduhoplovne a r -m i j e izvršila masovne udare na nep r i j a t e l j a u velikoj izbo-čini Dunava i nanela mu osetne gubi tke. Međut im, nad -moćni je snage hi t lerovaca, u žestokim borbama od 26. do 27. septembra , uspele su da zauzmu Sla t inu i da odseku 299. s t re l jačku diviziju, koja je izbila na l in i ju Urovica — M. Kamenica.

Događaj i su se razvi jal i tako da je sovjetska komanda , ne čekajući po tpuno grup i san je jedinica 57. a rmi je , bila p r inuđena da ih uvodi u borbu po delovima.

Komandan t 3. ukra j inskog f r o n t a je 27. sep tembra pr imio d i rekt ivu u ko jo j je, pored ostalog, s ta ja lo: »Ne-p r i j a t e l j . . . preduzeo napad prot iv jedinica 75. s t re l jačkog

28 Di rek t iva Vrhovne k o m a n d e br . 205024 od 25. 9. 1944. 29 A rh iv MO SSSR, f. 413, op. 18136, d. 4, list 79, 80—83

7* 99

korpusa 2. uk ra j inskog f ronta , koj i d e j s t v u j e u izbočini Dunava jugozapadno od Turn-Sever ina , i , potisnuvši de-love 74. i 299. s t re l jačke divizije, zauzeo Štubik i J a b u -kovac.

Molimo što brže uput i t i j ednu s t re l j ačku diviziju 68. s t re l jačkog korpusa u r e jon Negotina i uda rom iz tog re -jona u pravcu Stubika, za jedno s jedinicama 75. s t re l jač-kog korpusa, l ikvidirat i nepr i j a t e l j a koj i se t amo p ro -bio«.30

Dan kasni je , predavši 75. s t re l jački korpus u sastav 57. armije , Vrhovna komanda je naredi la 3. uk ra j i n skom f r o n t u da »snagama 75. i 68. s t re l jačkog korpusa uniš t i nep r i j a t e l j a koj i napada severno od Stubika i da s igurno ovlada l ini jom Donj i Milanovac — Klokočevac — Salaš — Tabakovac, i da l j e duž reke Timoka do Zaječara«. 3 1 De-snokr i lne jedinice 64. s t re l jačkog korpusa t rebalo je do-vesti na l in i ju Belogradčik — Ferd inand .

K r a j e m sep tembra komandovan j e i S tab 3. u k r a j i n -skog f ron ta razradi l i su konačni svoj p lan beogradske ope-racije.

Udarna grupac i ja Fronta , sastava: 57. a rmi ja , 4. ga r -di jski mehanizovani korpus, 5. samostalna gard i j ska mo-torizovana s t re l jačka br igada i 236. s t re l jačka divizija, pot -č in jena Frontu , dobila je zadatak da prob i je graničnu od-b r a n u nep r i j a t e l j a u zoni od Dunava do Knjaževca a potom da usmer i g lavne snage p ravcem Zaječar — Zagu-bica — Pa lanka — Beograd. Za jedničk im de j s tvom ove grupac i je i snaga Narodnooslobodilačke vojske Jugos lavi je (1. a rmi j ske g rupe i 14. korpusa) t reba lo je preseci želez-ničke p ruge i pu teve koj i s juga vode ka Beogradu, oslo-bodit i glavni grad Jugo-slavije, razbi t i g lavne sna-ge nep r i j a t e l j ske beograd-ske grupac i je i na k r a j u operac i je izbiti na l in i ju D u n a v — Obrenovac — Kragu jevac — Ćićevac — Knjaževac .

30 Di rek t iva Vrhovne k o m a n d e br . 205073, od 27. 9.. 1944. 31 Di rek t iva V r h o v n e k o m a n d e br . 220227 od 28. 9. 1944.

Rukovodioci 57. armije: gene-ral armije N. A. Gagen, član Vojnog saveta general L. P. Bočarov i načelnik štab a ge-neral P. M. Verhalovič, među izviđačima — nosiocima orde-na »Slava«

100

U vezi s t im što se duž bugarsko- jugoslovenske gra-nice pruža teško prohodni zapadni Balkan, Komanda f ron -ta je odlučila da p lan inu obiđe sa severa na odseku zapad-no od l ini je Vidin — Kula i da ovde grupiše glavne snage. P lan ine istočne Srb i j e t rebalo je savladat i u uslovima tak-t ičke podvojenost i korpusa, čak i divizija, što je bilo pro-uzrokovano nedos ta tkom puteva i n j ihovom malom pro-pusnom moći. Posle i zb i jan ja s t re l jačkih jedinica u dolinu reke Velike Morave, u b i tku bi se uvele pokre tne jedinice Fronta .

Pomoćni uda r na niškom pravcu izvodila je 2. buga r -ska armi ja , koja je, n a s t u p a n j e m iz r e jona Pirota ka Nišu i Leskovcu, t rebalo da sade j s tvu je sa 13. korpusom Narod-nooslobodilačke vojske Jugos lavi je i da obezbedi borbena de js tva 57. a rmi j e i 14. korpusa Narodnooslobodilačke voj -ske Jugos lavi je s juga. Levo od 13. korpusa Narodnooslo-bodilačke vojske i 2. bugarske armi je , u Makedoni j i de j -stvovali su 15, 16. i Bregalničko-s t rumički korpus Narod-nooslobodilačke vojske Jugos lavi je i 1. i 4. bugarska a r -mi ja . Borbena de js tva 57. a r m i j e sa severa je obezbeđivao 10. gard i j sk i s t re l jački korpus 46. a r m i j e 2. ukra j inskog f ronta , koj i je dobio zadatak da uda rom preko Vršca iz-b i je u r e jon Pančeva, p r ema Beogradu.

Sedamnaes ta vazduhoplovna armija , 3 2 č i je su jedinice k r a j e m sep tembra 1944. godine bazirale ug lavnom na aero-dromima u re jonu Vidina, Loma i Sofi je , dobila je zadatak da produži de js tva rad i dezorganizaci je železničkog i auto-mobilskog prevoženja nepr i ja te l ja , da uniš tava n jegovu živu silu i borbenu tehn iku na bojištu, na mar šu i u re jo -n ima p r ikup l j an j a , kao i avione na aerodromima u Zemu-nu, Novom Sadu i Borovu, da osvoji prevlas t u vazduhu

32 U sas tav 17. vazduhop lovne a r m i j e ulazil i su : 136, 306, 189. ju r i šna , 295, 288, 194. lovačka, 244, 262. b o m b a r d e r s k a vazduho-p lovna divizi ja i dva izviđačka vazduhop lovna puka . A r m i j i je bila opera t ivno po tč in jena vazduhop lovna g r u p a genera la V i t r u k a : 10. ga rd i j ska ju r i šna i 236. lovačka vazduhop lovna divizi ja.

Sovjetski vojnik među jugo-slavenskom decom

i da samim t im sade j s tvu-je u n a p a d u sovjetskih, j u -goslovenskih i bugarsk ih jedinica.

101

Radi s igurnog obezbeđenja borben ih de js tava jedinica kopnenih snaga, organizaci je tesnog sadejs tva sa n j ima , preciznog i neprekidnog komandovan ja avi jac i jom u toku borbe, 17. vazduhoplovna a rmi j a bila je podel jena na dve grupe: severnu i južnu. Severna grupa , ko ja je bazirala na aerodromu u r e jonu Vidina, obezbeđivala je borbena de js tva 57. a r m i j e i 4. gardi jskog mehanizovanog korpusa i u svome sas tavu imala je t r i jur išne, dve lovačke, j e d n u bombarder sku vazduhoplovnu diviziju i speci ja lnu izvi-đačku vazduhoplovnu grupu. Južna grupa, koja je imala zadatak da podržava jugoslovenske i bugarske jedinice na niskom pravcu, bazirala je na ae rodromu u re jonu Sof i je i sastojala se iz ju r i šne i lovačke vazduhoplovne divizije.33

U štabove i na komandna mes ta 57. a rmi je , 4. gard i j skog mehanizovanog korpusa, Narodnooslobodilačke vojske J u -goslavije i 2. bugarske a rmi j e bile su upućene opera t ivne g rupe 17. vazduhoplovne a rmi j e i vazduhoplovnih zd ru -ženih jedinica.

Dunavska r a tna flotila, ko jom je komandovao kon-t raadmira l S. G. Gorškov, dobila je zadatak da u per iodu p r ip reme operaci je ostvari vel ika opera t ivna p revožen ja t rupa i borbene tehnike, a da u toku operaci je iskrcava takt ičke desante i va t rom brodske a r t i l j e r i j e podržava bor -bena de js tva jedinica kopnene vojske ko je na s tupa ju duž Dunava .

Jedinice 3. ukra j inskog f ron t a su imale sledeći bor -beni poredak. U p rvom ešelonu je bila razvi jena 57. a r -mi ja sa sva t r i s t re l jačka korpusa u liniji . Pok re tnu g rupu F ron ta obrazovao je 4. gardi jski mehanizovani korpus. U rezervi F ron ta se nalazila s t re l jačka divizija i lovačka prot iv tenkovska a r t i l j e r i j ska br igada. Pored toga, k o m a n -dan t f ron ta je u toku operaci je pr idao 57. a rmi j i deo snaga iz Sof i jske opera t ivne grupe.

Dubina operaci je za sovje tske snage plani ra la se na 250—300 ki lometara . Da bi se n e p r i j a t e l j dezor i jent isao u pogledu pravca g lavnog udara , pr ikovale n jegove snage na kr i l ima, sprečio m a n e v a r snagama i s reds tv ima kako duž f ron t a tako i u dubini , p lan operac i je je r a z m a t r a o

33 Arh iv MO SSSR, f. 370, op. 6518, d. 248, list 16—17.

102

razne rokove početka nas tupan ja . Trebalo je da n a j p r e levokr i lne jedinice 2. uk ra j i n skog f r o n t a i jugoslo venske i bugarske jedinice p ređu u n a s t u p a n j e na niskom provcu, a zatim, posle po tpunoga g rup i san j a i razvoja , g lavne snage 3. uk ra j in skog f ron t a na beogradskom pravcu.3 4

Međut im, kako ćemo da l je videti , s i tuaci ja ko ja se brzo m e n j a l a zahtevala je da se unose korekc i j e u te planove.

Beogradska operaci ja izvodila se u dve etape. U prvoj e tapi (od 28. sep tembra do 10. oktobra), od

sovje tsk ih jedinica, osnovnu je ulogu imala 57. a rmi ja , či ja su de js tva bila od odlučnog znača ja za razvoj ofanzive celog Fronta . A r m i j a je morala da prob i je nepr i j a te l j sk i odbrambeni položaj na granici, da u sadejs tvu s jedini -cama 14. korpusa Narodnooslobodilačke vojske Jugos lavi je savlada otpor hi t lerovaca u još neoslobođenim re jon ima istočne Srbi je , da ovlada delovima pu teva na prevoj ima, da izbije u dolinu reke Velike Morave, iz pokre ta fors i ra reku i na n j e n o j zapadnoj obali zauzme mostobran i obez-bedi uvođen je u b i tku pokre tn ih jedinica Fronta .

Radi izvršenja ovih zadataka, komandan t a r m i j e je odlučio da prvo ovlada važnim čvorovima puteva (Nego-tin, Rgotina, Zaječar) koj i izvode na pravac glavnog udara Fronta , da uspostavi takt ičko sadejs tvo sa 75. s t re l jačk im korpusom i da pouzdano obezbedi svoj desni bok i p r edu -zme nas tupan j e u zapadnom pravcu.

Sedamdeset pet i s t re l jački korpus (74, 233, 299. s t re-l jačka divizija), pod komandom gene ra l -ma jo ra A. Z. Aki-menka, dobivši kao o jačan je četiri a r t i l j e r i j ska i j edan samohodni a r t i l j e r i j sk i puk i ba ta l jon pionira, imao je za-da tak da p reduzme nas tupan j e p ravcem Stubik — Kloko-čevac — Rudna Glava — Požarevac.

Šezdeset osmi s t re l jački korpus (93, 113, 223. s t re -l jačka divizija), pod komandom genera l -ma jo ra N. N. Skodunoviča, o jačan sa pet a r t i l j e r i j sk ih pukova, sa dva diviziona topova a r t i l j e r i j ske brigade, samohodnim ar t i -l j e r i j sk im pukom i sa dva inž in jer i j ska pionirska ba t a -

34 Direkt iva Vrhovne k o m a n d e br . 220233 od 1. 10. 1944.

103

l jona, imao je da nas tupa p ravcem Rgotina — Slat ina — Zagubica — Petrovac .

Šezdeset če tvr t i s t re l jački korpus (19, 52, 73. ga rd i j -ska s t re l jačka divizija), pod komandom genera l -majora I . K. Kravcova, o jačan haubičkom ar t i l j e r i j skom brigadom, divizionom topova a r t i l j e r i j ske brigade, sa pet a r t i l j e r i j -skih pukova, samohodnim ar t i l j e r i j sk im pukom, samostal-n im jur i šn im ba ta l jonom i sa dva ba ta l jona pionira, izvr-šava uda r u p ravcu Za ječa r — Bol jevac — Paraćin . 3 5

U drugoj e tapi operaci je (11—20. oktobra) t r u p a m a 3. ukra j inskog f ron t a predstoja lo je da u sadejs tvu sa 14. korpusom Narodnooslobodilačke vojske Jugos lavi je p r e -seku osnovne komunikac i je nep r i j a t e l j a u dolini r eke Ve-like Morave, da se s jedine s jedinicama 1. a rmi j ske g rupe Narodnooslobodilačke vojske Jugos lav i je i da, razv i ja juć i n a s t u p a n j e na beogradskom pravcu, za jedno sa n j i m a okruže i uniš te deo snaga g rupe a r m i j a »F« i oslobode glavni grad Jugoslavi je . Is tovremeno je t reba lo da sovje t -ske, jugoslovenske i bugarske jedinice, u tesnom sade j -stvu, ov lada ju vel ikim čvorovima komunikac i ja i j ak im otpornim tačkama Nišom, Leskovcem, Vran jem, Skopl jem, Velesom i da preseku glavnu komunikac i ju Solun — Beo-grad, ko jom je nepr i j a t e l j ska komanda povlačila svoje jedinice s juga Balkanskog poluostrva.

Glavnu ulogu u d rugoj etapi operacije, od sovje tsk ih jedinica, imao je 4. gard i j sk i mehanizovani korpus , o jačan f ron tovsk im reze rvama i delom snaga 57. a rmi je . On je imao zadatak da, s tupivši u b i tku s l ini je reke Velike Mo-rave, za jedno s jedinicama Narodnooslobodilačke vojske Jugos lavi je p reduzme nas tupan j e na beogradskom pravcu. Te jedinice N O V J i Crvene a r m i j e imale su zadatak da oslobode Beograd. Z n a t a n deo snaga 57. a rmi je , za jedno s jed in icama Narodnooslobodi lačke vojske Jugoslavi je , obezbeđivao je s jugoistoka i juga n a s t u p a n j e na Beograd.

U K r a j ovi se 5. oktobra vrhovni komandan t Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavi je marša l Josip Broz Tito susreo s načelnikom štaba 3. uk ra j in skog f ron ta genera l --pukovnikom S. S. Bir juzovom. U razgovorima, koj i su

35 A rh iv MO SSSR, f. 413. op. 10372, d. 397, list 44.

104

protekl i u duhu uza j amnog shva t an j a i b ra t ske saradnje , de ta l jno je razmot ren i usaglašen p lan beogradske opera-cije i u tanačena su p i t an j a sadejs tva u toku za jedničkih borben ih de js tava sovjetsko- jugoslovenskih jedinica na beogradskom pravcu.

Za v reme pregovora u K r a j ovi stigla je bugarska v la-dina delegacija. Kao što je poznato, p i t an j e učešća na rodne bugarske a rmi j e u r a tu prot iv fašist ičke Nemačke rešeno je još sredinom septembra . U K r a j ovi je potpisan buga r -sko-jugoslovenski sporazum o učešću novih bugarsk ih t r u -pa u bo rbama p ro t iv hi t lerovaca na t e r i to r i j i Jugoslavije .3 8

T a j sporazum je preds tav l jao ozbi l jnu mora lnu i poli t ičku podršku otečes tvenofrontovskoj Bugarskoj i poslužio m e -đunarodno j a f i rmaci j i nove Bugarske.

Bugarske jedinice su imale, po p lanu operacije, da na s tupa ju na t r i pravca: Pi ro t — Niš, Custendil — Skop-lje, Gorn j a D ž u m a j a —- Veles. U p rvo j etapi operaci je one su bile dužne da tesno s ade j s tvu ju sovje tsk im i jugosloven-skim jedinicama, razb i ju p r e d n j e delove 7. b rdske SS di-vizi je »Princ Eugen« i 11. i 12. pešadi j sku diviziju i izbi ju na l in i ju Niš — Leskovac — V r a n j e —- Kumanovo. U d r u -goj etapi operaci je t rebalo je da bugarske jedinice, izvrša-va juć i glavni uda r u pravcu V r a n j e — Priš t ina — Peć, za jedno s jugoslo venskim t r u p a m a preseku komunikac i je nepr i j a t e l j a dolinom reke Ibra, razb i ju n jegove rezerve ko je su u toku borbe mogle preći u t a j re jon i izbiju na l in i ju Peć — Đakovica — Prizren.

Na t a j način, u toku plodonosnih pregovora u K r a -jovi bio je post ignut po tpun dogovor o tesnom sadejs tvu oružanih snaga Sovje tskog Saveza, Jugos lavi je i oteče-s tvenofrontovske Bugarske u borbi pro t iv opšteg nep r i j a -tel ja , hi t lerovske Nemačke, na te r i tor i j i Jugoslavi je .

Zemlj iš te na kome će jedinice dejs tvovat i u toku beo-gradske operaci je bilo je veoma različito. Gotovo duž cele bugarsko- jugoslovenske granice p ruža ju se planinski g re -beni čija se visina kreće od 400 do 2000 metara . P rva l ini ja ko ju bi jedinice 3. ukra j inskog f ron t a t rebalo da zauzmu

se p reg led narodnoooslobodi lačkog r a t a u Makedoni j i 1941— 1944. godine, Beograd, 1950, str . 142.

105

u pravcu doline reke Velike Morave bila je zapadni Bal-kan. Za k r e t a n j e t r u p a preko planina na jpogodn i j e su bile Negot inska k r a j i n a i Timočka k ra j i na , u ko j ima su gradovi Negotin, Za ječa r i Knjaževac .

Zapadno od p lan ine Balkana p r u ž a j u se teško pro-hodne planine istočne Srbi je . One se sas toje iz mnogobro j -n ih grebena pokr ivenih šumom. Grebeni su kratki , s t rmi , p ruža ju se u razn im pravcima. Zna tan bro j planinskih reka ob razu je uske kl isure ko j ima prolaze putevi . Međut im, t i pu tev i su slabo izrađeni, obilovali su mnogobro jn im s t r -mim nagibima, padovima i kr iv inama, i bili su uski. Sve je to, naroči to u per iodu jesen j ih kiša, gotovo isključivalo k r e t a n j e u dva pravca, obilaske i mimoilaženja , što je zna-tno usporavalo tempo k r e t a n j a jedinica. Ovde se moglo nas tupa t i samo pu tev ima: Vidin —- Negotin — Klokočevac — Majdanpek —- Kučevo — Požarevac — Beograd, Z a j e -čar — Zagubica — Pet rovac — Velika P lana — Beograd, Vidin — Za ječa r — Boljevac — Ćupr i j a — Kragujevac , Belogradčik — Knjaževac — Aleksinac — Kruševac — Kral jevo. Najpogodni je su m a r š - r u t e bile d ruga i t reća.

Tek pošto su savladale pojas p laninsko-šumskog ze-ml j i š ta i fors i ra le reku Veliku Moravu, či jom su dolinom prolazile osnovne komunikac i je nepr i j a te l j a , t r upe su iz-lazile na operat ivni prostor gde su pokre tne jedinice dobi-ja le slobodu manevra .

Na t a j način, uda rno j grupi 3. ukra j inskog f ron ta i jedinicama Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavi je p r e d -stojalo je da sav lada ju ne samo žestok otpor nepr i j a t e l j a već i teško planinsko-šumsko zemlj iš te ko je je s t i ca jem pri l ika postalo saveznik hi t lerovaca.

Nemačko-fašis t ičke t rupe dobro su iskoristile za n j i h pogodno zemlj iš te i na n j e m u organizovale j aku i duboko ešeloniranu odbranu. N j e n u osnovu su preds tav l ja le ot-porne tačke i čvorovi odbrane. Velika nase l jena mesta kao što su Radujevac , Negotin, Rgotina, Zaječar , Knjaževac , Niš, Požarevac, Kragujevac , Kruševac, Kral jevo, ko ja se nalaze na železničkim p rugama i putevima, nepr i j a t e l j je pre tvor io u čvorove otpora i p r ipremio za k ružnu odbranu.

Naročito jako hit lerovci su u tvrdi l i odsek na t romeđi bugarsko- rumunsko- jugos lovenske granice, preko koga je

106

bilo moguće da se obiđe zapadni Ba lkan sa severozapada i na kome se nalazio na jpogodni j i prelaz preko p lan ina istočne Srbi je . Ovde su organizovani snažni čvorovi otpora koj i su se sastojal i iz jako u tv rđen ih o tpornih tačaka u Prahovu , Radujevcu , Negotinu, Rgotini, Š tub iku i osla-n ja l i se na p r i rodne odbrambene l ini je: reke Dunav i Ti-mok.

Na severoistočnim, istočnim i jugoistočnim pad inama zapadnog Balkana i p lanina istočne Srbi je , na pu tev ima verovatnog k r e t a n j a naših t rupa , bili su izgrađeni mnogo-bro jn i va t reni položaji za mit ra l jeze , a r t i l j e r i ju i minoba-cače. Uske planinske pu teve i k l isure nep r i j a t e l j je zapre-čavao s tenama; mostove i prelaze pr ip remio je za d izan je u vazduh. Na p lan inskim prelazima bili su izgrađeni laki i teški bunker i a u rasedl inama pr ikr ival i su se sna jpe r i i automat ičar i . Sve odbrambene ob jek te nep r i j a t e l j je š t i -tio višespratnom, višepojasnom va t rom a pri laze ka n j i m a minirao. Hitlerovci su široko p r imenj iva l i zaseke, mine nagaznog i poteznog dejs tva, krst i la, fugase i različita »iz-nenađen ja« .

Na zapadnoj obali Velike Morave nemačko-fašis t ičke t r u p e su organizovale odbrambeni međupoložaj , sa s t re -l jačk im gnezdima poljskog tipa. Međut im, t a j položaj t r u -pe nisu uspele da posednu. Samo na mes t ima prelaza preko r eke bilo je nekoliko mi t ra l j esk ih lakih i teških bunke ra sa posadama.

Armi j ska g rupa »Srbija« dobila je zadatak da, sa osloncem na tu odbranu, zaštiti pr i laze glavnim komuni -kac i jama: Leskovac — Niš — Beograd i Skopl je — dolina Ibra — Kra l j evo — Beograd i da, na t a j način, obezbedi povlačenje t rupa g rupe a rmi j a »E« iz južnih oblasti Bal-kanskog poluostrva.3 7

U momen tu i zb i jan ja 3. ukra j inskog f ron ta na jugo-slovensku granicu, pro t iv sovjetskih, jugoslovenskih i b u -garskih t rupa , na pros toru od velike izbočine Dunava (kod Oršave) do bugarsko-grčke granice, de js tvovale su jedi -nice a rmi j ske g rupe »Srbija« i deo snaga grupe a rmi j a »E«. Iz vazduha ih je podržavala opera t ivna grupa nepr i -

37 A rh iv MO SSSR, f. 413, op. 219383, d. 15, list 11—12.

107

j a te l j skog vazduhoplovstva »Jugoistok«, u č i jem se sastavu nalazilo oko 200 aviona.3 8 Ostale snage g rupe a r m i j a »F« i jugoslovenske kvisl inške fo rmac i je bile su pr ikovane d e j -s tvima Narodnooslobodilačke vojske i par t izanskih odreda Jugoslavi je . 3 9

Nepr i j a te l j ske jedinice su imale dovol jno borbenog iskustva, bile dobro popun jene i p r ip r eml j ene za dejs tvo u p laninskim uslovima, komple t i rane kadrovskim l j u d -stvom. Tako, 1. b rdska s t re l jačka divizija, do izb i jan ja na bugarsko- jugoslovensku granicu, borila se u p lan inama Kavkaza, Albani je i Crne Gore. Ba ta l jon »Glazer« bio je sas tavl jen od hi t lerovskih morna ra koj i su prešli na kopno posle po tapan ja n j ihov ih brodova na Dunavu. Ceo oficir-ski i podoficirski sastav Ruskog zašt i tnog korpusa, pod komandom generala S ta j fa , sastojao se iz belogardejaca koj i su jako mrzel i Sovjetski Savez.

Nepr i j a te l j je obrazovao t r i g rupe koj ima je za tvarao glavne pravce u istočnoj i južnoj Srbij i . Grupac i ja u r e jonu Požarevca kontrolisala je izlaze iz re jona Vidina i T u r n --Sever ina u p ravcu Beograda, duž Dunava . T rupe ko je su se os lanja le na planinski greben kod Zaječara , Negotina, Žagubice za tvara le su pr i laze ka reci Velikoj Moravi. Gru -paci ja u r e jonu Niš — Leskovac imala je zadatak da obez-b e đ u j e vezu sa hi t lerovskim jedinicama koje su se povla-čile iz Grčke.

Sovje tsko komandovanje , težeći da na pravcu glav-nog udara post igne odlučnu nadmoćnost nad nepr i j a t e -l jem, rešilo je da smelo masira snage i sredstva. Udarna grupac i ja 3. ukra j inskog f ronta , ojačana sa dve a r t i l j e r i j -ske divizi je za proboj i 37 samostalnih a r t i l j e r i j sk ih i mi -nobacačkih pukova, podržana 17. vazduhoplovnom a r m i -jom i Dunavskom rečnom floti lom i u sadejs tvu sa 14. korpusom NOVJ, imala je znatnu nadmoćnost nad nepr i -j a t e l j em na f r o n t u kako u b ro ju t r u p a tako' i u količini i kva l i te tu borbene t ehn ike i nao ružan ja . Sve je to umno-gome predodredi lo uspešno izvođenje beogradske ope-raci je .

38 A rh iv MO SSSR, f. 370, op. 6518, d. 248, list 6. 39 »Nova i n a j n o v i j a istorija«, i zdan je AN SSSR, 1963, t om I,

str . 5.

108

2. P R I P R E M A J U G O S L O V E N S K I H JEDINICA. PRODOR U Š U M A D I J U I U DOLINU KOLUBARE

U danima p r ip r eme za odlučne borbe radi oslobođenja svoje zeml je Vrhovni štab Narodnooslobodilačke vojske Jugos lav i je preduzeo je odlučne mere za da l je j ačan je n a -rodnooslobodilačkog pokre ta na te r i tor i j i Srbi je . Kao što je poznato, tamo su bi le upućene velike snage. Pored toga, 19. avgusta je Glavni štab Srb i je dobio opštu di rekt ivu Vrhovnog š taba u kojo j se ukazivalo da je u na rednom per iodu »osnovno razbi t i okupatorsko-nedićevsko-četničku vlast organizovanu po srezovima, opš t inama i selima«4 0 i organizovati vo jne jedinice i novu na rodnu vlast tamo gde je n i je bilo. U direkt ivi se podvlačio značaj jugoistočne i istočne Srbi je , Šumadi je , Kosova i Metoh i je za s t v a r a n j e uporiš ta narodnooslobodilačkog pokreta , a takođe i pot reba da se s juga izbi je na Dunav i Savu radi veze s Vojvodi-nom, Predviđa lo se da se Srb i ja podeli na pet operat ivnih područja . Za de js tva na n j ima Vrhovni štab je odredio sledeće snage: na p rvom područ ju (istočna Srbija) 23. i 25. diviziju i par t izanske odrede, s t im da se od t ih divizija i odreda fo rmi ra korpus; na drugom područ ju (u Vlasini) 22. diviziju i par t izanske odrede; na t r ećem područ ju (iz-među r eke Ib ra i Južne Morave) 2. prole tersku i 24. divi-ziju, j ednu novoformi ranu diviziju i par t izanske odrede, s t im da ove snage obrazu ju j edan korpus; na če tvr tom područ ju (na Kosovu i Metohiji) bile su predviđene za de j -s tvo postojeće čete, ba ta l jon i i br igade; na petom područ ju (Sumadi ja i zapadna Srbi ja) t rebalo je da de j s tvu ju snage ko je će se tamo tek probit i i to: 12. korpus (16. i 36. divi-zija) iz istočne Bosne na Cer i Bl izanske visove iznad Va-l jeva, 1. prole terski korpus (1. i 6. prole terska divizija) iz Sandžaka na sektor Suvobora, Opera t ivna grupa divizija (2. proleterska, 5. i 17. divizija) iz re jona Kopaonika i J a -strepca na Suvobor i Rudnik. Do dolaska t ih jedinica na peto operat ivno područ je t rebalo je t amo upućivat i m a n j e jedinice.

Izb i jan je Crvene a rmi j e na D u n a v i sv rgavan je faš i -stičkog režima u R u m u n i j i odlučno su uticali na dal j i raz-

40 A rh iv VI I JNA, k. 172, reg. br . 4/1.

109

voj vojno-poli t ičkih događaja u Bugarskoj . Bugarska faš i -stička vlada je 29. avgusta izdala n a r e đ e n j e 1. okupacio-nom korpusu 4 1 da se povuče iz Srbi je . Međut im, 5 a rmi ju 4 2

je i da l j e zadržala u Makedonij i , j e r ju je smat ra la sas tav-nim delom bugarske države.

Vrhovni k o m a n d a n t Narodnooslobodilačke vojske J u -goslavi je na red io je u to v reme g lavnim š tabovima S rb i j e i Makedoni je da oni zah teva ju od bugarsk ih jedinica: ili da se p r ik l juče jed in icama Jugos lovenske narodnooslobodi-lačke vojske i za jedno s n j i m a p reduzmu borbu prot iv ne -mačko-fašis t ičkih t rupa , ili da p r e d a j u o ruž je i povuku se iz Jugoslavi je . 4 3

Pregovori sa š tabovima nekih bugarsk ih jedinica, a takođe sa š tabom 1. okupacionog korpusa, nisu dali n ika-kve rezul tate . Tada je Glavni štab S rb i j e naredio da se razoruža ju bugarske jedinice. Hitlerovci, plašeći se da će bugarske jedinice okrenut i o ruž je prot iv nj ih , takođe su počeli da razoružava ju jedinice 1. okupacionog korpusa. Međut im, g lavne snage toga korpusa uspele su da se po-vuku u Bugarsku, sačuvavši naoružanje .

Ods tupan j e okupacione 5. bugarske a r m i j e iz Make-doni je počelo je posle uspos tav l jan ja vlast i Otečestvenog l'ronta u Bugarskoj .

K r a j e m avgusta i početkom sep tembra 1944. godine Vrhovni š tab je preduzeo dal je m e r e rad i brzog oslobo-đen ja Srbi je . U to v r e m e jedinice Narodnooslobodilačke vojske koje su dejs tvovale u Srb i j i nalazile su se u sle-dećem rasporedu: pod neposrednom komandom Vrhovnog š taba Opera t ivna g rupa divizija (5, 17. i 21. divizija), u Toplici i Župi, 1. prole terski korpus (1. i 6. prole terska divizija) na Zla t iboru i južno od Požege i 12. korpus (16. i

4 1 Voenno istoričeski sbornik, godina XVIII , knižka 58, Voe-nno is toričeska komisi ja , Sof i ja , 1946, s tr . 5.

42 U sas tav bugar skog 1. okupacionog korpusa ulazile su 6, 22, 24, 25. i 27. d iv iz i ja ; u sas tav b u g a r s k e 5. a r m i j e — 14, 15, 17. i 29. divizi ja.

43 A r h i v VI I JNA, k. 234, reg. br. 10—2/1.

110

36. divizija) na p lanin i Tari,44 jedinice pod k o m a n d o m Glavnog štaba S rb i j e (2. proleterska, 22, 23, 24. i 25. divi-zija) u južnoj Srbi j i .

K r a j e m avgusta Vrhovni k o m a n d a n t Narodnooslobo-dilačke vojske Jugos lav i j e je s tavio u zadatak Opera t iv -no j grupi divizija, 1. p ro le te rskom i 12. korpusu da što p re ovladaju g redom Rudnik — Suvobor — Sokolska planina — Cer, a potom nas tave brzo n a d i r a n j e kroz za-padnu Srb i ju i Sumad i ju ka Beogradu. Vrhovni k o m a n -dan t je, nameravao da u prvo v r e m e izbije b a r sa t r i divi-z i je na sektor Rudnik, Suvobor, Povlen a zat im postepeno nadi re ka istoku i zapadu, uvodeći u borbu nove snage ko je će bit i dovedene s juga. U duhu p lana t rebalo je da 6. p ro -le terska i 37. divizija ostanu na sektoru višegradska pruga, Zlatibor, Dragačevo, kako bi obezbedile pozadinu jedinica ko je budu nas tupale na sever; da 1. proleterska, 5. i 17. divizija ovlada ju gredom planina Rudnik , Suvobor, Sokol-ska planina; pošto se ovlada pomenu t im planinama, t r e -balo je da se 21. divizija, po br igadama, probi je u S u m a -di ju i na Kosmaj , a 12. korpus da izbi je na Blizanske vi-sove i Cer, odakle će de js tvovat i ka Savi i Kolubari .4 5 V r -hovni komandan t je naredio Glavnom štabu S rb i j e da p r e -duzme h i tne m e r e radi učvršć ivanja vo jne organizaci je i komandovanja , kako bi, u duhu di rekt ive od 19. avgusta , što p re ovladao još neoslobođenim oblastima.

Da bi sprečio da l j e p rod i ran je Opera t ivne g rupe divi-zija, 1. prole terskog i 12. korpusa u zapadnu Srb i ju i Su-madi ju , v rhovni komandan t nemačkih okupacionih t rupa na Jugois toku iskoristio je če tnike i d ruge jedinice doma-

44 Za v r e m e p r o d i r a n j a u Srb i ju , zbog neprek idn ih borb i i ogromnih f izičkih n a p r e z a n j a , zna tno se sman j i l a b r o j n a jač ina jedinica pod k o m a n d o m Vrhovnog š taba. Tako je posle dolaska u S rb i j u 6. p ro le te r ska divizi ja imala oko 2.000 l judi , a ceo 12. ko rpus oko 3.000 boraca . B ro jno s t a n j e jedinica ko je su se n a l a -zile pod k o m a n d o m Glavnog š taba S rb i j e t akođe je bilo m a l o : 21. divizi ja imala je u poče tku s ep t embra 1.100, a 22. divizi ja oko 3.000 boraca . U s ep t embru su divizi je bile zna tno p o p u n j e n e nov im borc ima i u ok tobru je 1. p ro le te r ska divizi ja imala već oko 8.000 l jud i a 25. divizi ja oko 30.000 boraca .

4 5 A rh iv VII JNA, k. 28, reg. br . 1/1: d i rek t iva v rhovnog k o -m a n d a n t a od 28. 8. 1944. godine Ope ra t i vno j g rup i divizi ja.

111

ćih izdajnika. Vrhovna četnička komanda objavila je 1. sep-t embra opštu mobil izaci ju i počela h i tno da p r ebacu j e 4. g r u p u jur i šn ih korpusa 4 6 iz r e j o n a Kruševca i Trs ten ika ka Čačku, kako bi sa n j o m i sa četničkim snagama iz za-padne S rb i j e napala 1. proleterski i 12. korpus i izbacila ih iz Srbi je . U to v reme sve funkc i j e civilne uprave u S r -biji , ko je je dotad imala kvislinška vlada Milana Nedića, preš le su u r u k e nemačkih okupatora . Nakon toga, Nedi-ćeva vlada je napus t i la Beograd i k renu la u Aus t r i ju .

Početkom sep tembra je 1. prole terski korpus otpočeo n a s t u p a n j e sa Zlat ibora na sever. Deo snaga 1. pro le terske divizije, ko jom su komando vali pukovnik Vasa Jovanović i politički komesar potpukovnik Vlado Šćekić, 1. sep tem-b r a je razbio četnike i na ju r i š zauzeo Užičku Požegu. Da bi obezbedio pozadinu za v r e m e p rod i ran ja ka Val jevu, Vrhovni š tab je 5. sep tembra naredio 1. pro le terskom kor-pusu, koj im je komandovao politički komesar pukovnik Mi-jalko Todorović, da zauzme grad Užice (sada Titovo Uzi-ce), a zat im što p r e izbi je u r e j o n Suvobora , or i jen t i šuć i snage u pravcu Val jeva i Lajkovca. I s tovremeno je Ope-ra t ivna grupa divizija dobila zadatak da odmah k rene u određenom pravcu, kako bi se n j ena de js tva uskladila sa de j s tv ima 1. pro le terskog korpusa .

Međut im, 5. sep tembra je počeo napad četničke 4. g r u -pe jur išnih korpusa, zbog čega se odustalo od napada na Užice. Četnici su nas tupal i iz re jona Čačka desnom i levom obalom Zapadne Morave ka Užičkoj Požegi. Namera je n j i -hova bila »tući komunis te u oblasti Požege i Užica, a po-tom pr ikupi t i snage radi da l jeg un i š ten ja crvenih na pro-s toru Srbije«.4 7 Četnici su bili svesni da se rad i o odluču-

4 6 č e t n i č k a 4. g r u p a ju r i šn ih ko rpusa p reds t av l j a l a je u to v r e m e n a j j a č u g r u p a c i j u Draže Mihai lovića; bila je f o r m i r a n a u j u n u 1944. godine od četničkih ko rpusa r a spoređen ih u zapadno j S rb i j i i Sumadi j i , iz ko j ih su uzete n a j b o l j e b r igade i ba ta l jon i . U n j e n sas tav su ulazi la četir i ko rpusa u k u p n e jač ine oko 8.000 če tn ika . Četnički korpus i bili su različi tog sas tava i n j i hova jač ina se k re t a l a od 200 do 2.000 l judi .

47 A r h i v VI I JNA, SV-11306: d i rek t iva br . 6 od 4. 9. 1944. Š t a b a 4. g rupe ju r i šn ih korpusa .

112

jućoj bici za S rb i ju i da će od ishoda ove b i tke zavisiti n j i -hova sudbina . Pošto su postigli i znenađenje , oni su 6. sep-t embra zauzeli Požegu i potisnuli delove 1. proleterskog korpusa južno i zapadno od Užica. No tr i dana kasni je , pošto je pregrupisao snage, 1. proleterski korpus je na J e -lovoj gori (severozapadno od Užica) toj grupaci j i četnika zadao takav udarac da se od n jega nikada više n i j e opo-ravila.

Posle r azb i j an ja četnika unekoliko je i zmenjen prvo-bi tni plan. Na prostoru Užice — Višegrad — Zlat ibor osta-la je samo 37. divizija. G o n j e n j e četnika u pravcu Mal jen — Suvobor — Ravna gora, gde se nalazila četnička v r -hovna komanda, s tav l jeno je u zadatak 1. prole terskoj di-viziji, a gon j en j e u pravcu p lanine Bukovi — zapadne pa -dine Mal jena — Val jevo bio je zada tak 6. pro le terske divizije, pod komandom komandan ta pukovnika Đoke Jo -vanića i političkog komesara po tpukovnika Dragoslava Mu-tapovića. Nas tupa juć i naveden im pravcima, obe divizije su razbile četnike i odbacile ih preko r eke Kolubare. Dok je bežala sa Ravne gore pod udarc ima 1. prole terske divi-zije, četnička vrhovna komanda je 11. septembra , južno od Mionice, bila napadnu ta od delova 6. prole terske divizije. Draža Mihailović je uspeo da se prebaci preko Kolubare i da nađe zašti tu kod hit lerovaca, ali je čitava arhiva čet-ničke vrhovne komande bila zaplenjena .

Ubrzo je 1. proleterski korpus izbio u dolinu Kolubare . Tu se u p rvom svetskom ra tu odigrala poznata ko lubar -ska bi tka (»srpska Marna«), u kojoj je s rpska vojska od-nela znača jnu pobedu nad aus t ro-ugarskom vojskom. A 1941. godine tu je bilo borbeno područ je Sumadi jskog i Posavskog par t izanskog odreda, posebno Kolubarskog ba -tal jona, čiji je komandi r narodni he ro j S tevan Filipović, p red vešan je u Val jevu 22. m a j a 1942, svojim besmr tn im podvigom simbolisao hrabros t i samopožr tvovanje boraca Narodnooslobodilačke vojske. P r e smrti , smeli komandir , gordo podignute glave i pesnica klicao je Komunis t ičkoj par t i j i i oružanoj borbi jugoslovenskih naroda i pozivao ih da tuku hi t lerovske osvajače do po tpune pobede nad ni ima.

8 Beogradska ope rac i j a 113

Nastav l ja juć i of anzi vu, 1. prole terski korpus je noću 14/15. septembra napao na Valjevo, na jveć i g rad u zapad-noj Srbij i . Sa severa su napadal i delovi 1. prole terske di-vizi je a s juga delovi 6. prole terske divizije. Grad su b r a -nili 5. nemački policijski puk, 4. puk Srpskog dobrovo-l jačkog korpusa i četnički Val jevski korpus. Već prvoga dana t r u p e domaćih izdajnika bile su razbi jene. Jedino su delovi policijskog puka pružal i žestok otpor iz u tv rđene kasarne. Nepr i j a te l j je izbegao po tpuno un i š t en je samo zahva l ju juć i tome što je nemački 1. puk divizije »Bran-denburg« uspeo da se probi je iz La jkovca i Uba u grad. I pored pojačanja , nepr i j a te l j je, p re t rpevš i osetne gu-bitke, bio p r inuđen da se 18. sep tembra izvuče iz grada, dolinom Kolubare, ka Ubu. Njega su stalno gonili delovi 1. i 6. prole terske divizije. Sredinom oktobra Vrhovni š tab je sa otoka Visa prešao u oslobođeno Valjevo.

U borbama za Val jevo učestvovao je i narodni hero j Bogdan Bolta, vodnik u ba ta l jonu »Marko Orešković«, j e -dan od n a j h r a b r i j i h par t izanskih bombaša i puškomi t ra -l jezaca, koj i je zarobio deset ine i t a l i j ansk ih i nemačk ih okupatorsk ih vojnika , us taša i četnika, zaplenio više mi-t r a l j eza i uništ io dva tenka . Naroči to se is takao u bo rbama pro t iv nemačkih padobranaca pr i l ikom n j ihovog desanta na Vrhovni š tab u Drva ru . Bogdan Bolta je iz-vršio mnogo podviga, učestvovao je u če t rdese todnevnom he ro j skom maršu 6. divizi je iz zapadne Bosne u Srb i ju . U bo rbama za grad Val jevo Bolta je pos lednj i put ju r i šao i bio smr tno r a n j e n . Izdahnuo je na t lu Srb i je prešavši do n j e s tot ine k i lometa ra u tešk im borbama .

Istoga dana, posle oslobođenja Valjeva, delovi 1. p ro -le terske divizi je oslobodili su gradove Lazarevac i La j ko-vač i sva okolna sela. Bez obzira na to što u tom k r a j u j edno v reme n i j e bilo par t izanskih odreda, u selima su stalno delovali narodnooslobodilački odbori, čiju vlast je na rod priznavao kao jedinu zakonitu vlast. O tome dobro svedoče t r i spomen-ploče u selu Trbušnici , nedaleko od Lazarevca, gde su u avgustu 1943. godine domaći izdajnici

114

otkril i i s t re l ja l i članove narodnooslobodilačkog odbora toga sela. Narod je izabrao svoj drugi odbor, ali je i n j e -gove članove stigla ista sudbina. U odgovoru na ta zver-stva, narod je i po t reći pu t obrazovao odbor narodne vlasti.

Pod komandom potpukovnika Žarka Vidovića i poli-t ičkog komesara potpukovnika Mila Jovičevića, 37. divi-zija, sa osloncem na Zlat ibor, napadala je nepr i j a te l j ske snage u dolini r eke Lima i u zahvatu komunikac i je Više-g rad — Užice. Delovi ove divizi je 6. sep tembra su oslo-bodili Novu Varoš i kod Mokre Gore i Kremana nanel i zna tne gubi tke nemačkoj 7. SS diviziji koja je bila u po-k re tu od Višegrada ka Užicu. Divizija je k r a j e m meseca oslobodila P r i j epo l j e i Pr iboj . Svoj im dejs tv ima ona je ve-zivala k r u p n e snage nepr i j a t e l j a i t ime uspešno sadejs tvo-vala sa 1. pro le tersk im korpusom za v r e m e njegovog pro-dora ka reci Kolubari .

Dvanaest i korpus, pod komandom genera l -majora Da-nila Lekića i političkog komesara pukovnika S tevana Mi-trovića, nas tupa juć i sa severoistočnih padina planine Tare, energičnim napadom je razbio četnike na Povlenu i Med-vedniku i ovladao ovim planinama. Da bi obezbedio 1. p ro-leterski korpus od Loznice i K r u p n j a pri l ikom njegovog napada na Valjevo, S tab 12. korpusa je uput io 16. diviziju, pod komandom ma jo ra Marka Peričina i političkog kome-sara potpukovnika Paška Romca, sa p lan ine Medvednika na komunikac i ju Val jevo — Loznica, a 36. diviziju, pod komandom m a j o r a Radosava Jovića i političkog komesara potpukovnika L juba Momčilovića, ka Peckoj , u namer i da tamo potuče četnike i zatvori pravce koj i vode od K r u p -nja . Korpus je na t a j način, sa osloncem na Povlen i Med-vednik, pr ivukao na sebe jače snage četnika i onemogu-ćio ih da in tervenišu ka Val jevu.

Iz istočne Bosne je 16. sep tembra prešla u Srb i ju 11. divizija, pod komandom pukovnika Miloša Siljegovića i političkog komesara Blaža Đuričića. Ona je odmah razbila j edan ba ta l jon Srpske državne straže i zauzela varošice K r u p a n j i Mali Zvornik.

8' 115

Na t a j način, 12. korpus je izbio u predeo gde je 7. jula 1941. godine, u selu Beloj Crkvi, kod K r u p n j a , pukla prva ustanička puška u Jugoslavij i , stvorivši u j edno po-vol jne uslove za prodor p r e m a Ceru i Mačvi.

Pokre t Opera t ivne grupe divizija, pod komandom ge-nera l -po tpukovnika Peka Dapčevića, iz r e jona Župe i p la-n ine Zelj ina ka Suvoboru i Rudniku počeo je 6. septembra . Krećući se obilaznim pravcem, preko Užičke Požege, Ope-ra t ivna grupa je u toku dve noći, 6/7. i 7/8. septembra , pregazila reku Ibar u re jonu Ušća i izbila na Čemernu planinu. U toku dal jeg nas tupan j a ka dolini Zapadne Mo-rave ona je razbila slabije delove četnika i oslobodila više nase l jen ih mesta (Ivanjicu, Guču, Ar i l je i dr.). U toku noći 13/14. s ep tembra 21. divizija, pod k o m a n d o m pukovnika Miloj a Miloj evića i političkog komesara Mladena Marina, napala je Užičku Požegu, a 5. divizija, pod komandom pukovnika Milut ina Morače i političkog komesara po tpu-kovnika Il i je Materića, napala je Užice, dok je 17. divi-zija, pod komandom pukovnika Gligori ja Mandića i poli-tičkog komesara potpukovnika Branka Petričevića, imala zauzeti Ovčarsko-kablarsku kl isuru i obezbediti se od Ča-čka. Međutim, napad n i j e dao očekivane rezultate, j e r su baš tada iz Višegrada u Užice i Požegu stigli delovi 7. SS divizije koja se prebacivala ka Nišu.

Da ne bi gubila vreme, Opera t ivna grupa je preduzela n a s t u p a n j e na Rudnik. Razbivši četnike i delove Srpske državne straže, 17. divizija je 17. septembra oslobodila Gorn j i Milanovac, a 21. divizija ovladala grebenom plan ine Rudnika. Na levom kri lu, 5. divizija je 20. sep tembra oslo-bodila Aranđelovac.

Na t a j način, Opera t ivna grupa divizija p rodr la je u srce Sumadi j e i stvorila sebi s igurnu bazu za dejs tvo ka komunikac i j i Kra l j evo — Kragu jevac — Topola Beograd i ka dolini Velike Morave ili na sever ka

Komandant 1. armijske grupe general-potpukovnik Peko Dap-čević i politički komesar pu-

B e o g r a d u . 1 kovnik Mijalko Todorović Plavi

116

3. BORBENA DEJSTVA J E D I N I C A GLAVNOG ŠTABA SRBIJE

Kada su Operativna grupa divizija i 1. proleterski i 12. korpus krenuli u ofanzivu, Glavni štab Srbije, na čijem su se čelu nalazili general-potpukovnik Koča Popović i poli-tički komesar Milosav Milosavljević, do maksimuma je aktivirao potčinjene jedinice. Od 28. avgusta do 1. septem-bra one su oslobodile Kuršumliju, Blace, Svrljig i neko-liko drugih naseljenih mesta, nanevši neprijatelju velike gubitke. Značajni su uspesi postignuti i u rušenju želez-ničkih pruga, što je ometalo neprijateljski saobraćaj. Ze-lezničke pruge Niš — Skoplje -— Kraljevo— Raška — Pri-ština, Niš — Prokuplje — Kuršumlija, Stalać — Kruše-vac — Kraljevo i Niš — Svrljig — Knjaževac bile su po-rušene na mnogim mestima, uništeno je oko 150 vagona, razrušeno desetine mostova i nekoliko tunela.48

Glavni štab Srbije, izvršavajući direktivu Vrhovnog štaba od 19. avgusta, preduzeo je i mere za učvršćenje ko-mandovanja i obrazovaitja novih jedinica. Trećeg septem-bra je formirana 45. divizija, a tri dana kasnije formirani su 13. i 14. korpus Narodnooslobodilačke vojske Jugosla-vije.49 Pored toga, pod neposrednom komandom Glavnog štaba Srbije zadržana je 2. proleterska divizija.

Trinaesti korpus, pod komandom pukovnika Ljube Vučkovića i političkog komesara pukovnika Vase Smaje-vića, dobio je zadatak da, u južnoj Srbiji, uništi četničko--nedićevske snage, poruši komunikacije, oslobodi sela i gradove, mobiliše ljudstvo u Narodnooslobodilačku vojsku Jugoslavije i formira nove jedinice (jednu diviziju odmah), organizuje korpusnu vojnu oblast, politički deluje u na-

4i* Arh iv VII JNA, k. 181, reg. br. 47,5: i zveš ta j Glavnog š taba Srb i j e od 1. 10. 1944. Vrhovnom š tabu NOV i POJ .

49 U sas tav 13. korpusa ušle su 22. i 24. divizi ja a u sas tav 14. ko rpusa — 23, 25. i 45. divizi ja.

rodu, održava vezu s je-

Borci NOVJ upadaju u zgradu u Ulici kralja Aleksandra (sa-da Bulevar revolucije) br. 167-a

dinicama bugarske Narod-ne armije i s jedinicama Narodnooslobodilačke voj-ske Jugoslavije u Make-

117

doniji , na Kosovu, u Metohi j i i u Crnoj Gori.50 Skoro iste zadatke dobio je i 14. korpus, koj i je, pod komandom potpukovnika Radivoja Jovanovića i političkog komesara pukovnika R a j e Nedeljkovića, dejs tvovao u istočnoj Srbij i . Trebalo je da ovaj korpus izbije na Dunav i uhvat i vezu s jedinicama Crvene armije .

Šestog sep tembra jedinice Crvene a rmi j e su izbile na jugos lovensko-rumunsku granicu na Dunavu kod Turn -Se-verina. U vezi s t im Vrhovni štab Narodnooslobodilačke vojske Jugos lavi je izdao je saopš ten je u kome je, pored ostalog, rekao: » . . . Nastupio je radosni dan koji je cela zemlja očekivala t r i i po godine — Crvena a rmi ja je izbila na granicu Jugoslavije«.

Istočna Srb i ja je postala neobično važno operaci jsko područje . Odbranom toga područ ja nemačke okupa torske jedinice su sa istoka za tvara le pri laze u dolinu r e k e Velike Morave i ka Beogradu, K r a l j e v u i Nišu, va -žnim komunikac i j sk im čvorovima. U to v r e m e u istoč-no j Srb i j i su se nalazile nezna tne nep r i j a t e l j ske snage: u Boru jedan puk belogardejskog Ruskog zašt i tnog ko rpu -sa, j edan puk Srpskog dobrovol jačkog korpusa i dva ba t a -l jona Nemaca; u Đerdapu borbene g rupe »Re« i »Zelezna vrata«; u Don jem Milanovcu dva ba ta l jona ; u Požarevcu jedan ba ta l jon ; u Kostolcu j edan ruda r sk i ba ta l jon ; i na celoj toj t e r i to r i j i Knjaževački , Timočki, Homol jski i Mlavski četnički korpus. Sve ove snage obrazovale su bor -benu g rupu »Fišer«. Radi o jačanja te grupe, nemački ko-mandan t Jugoistoka uputio je u istočnu Srb i ju 2. puk divi-zije »Brandenburg« iz Šumadi j e i 1. b rdsku diviziju iz Crne Gore. Te jedinice su dobile zadatak da na l ini j i Vla-sotince — Bela Pa lanka — reka Timok -— reka Dunav or-ganizuju odbranu prot iv jedinica Crvene armije , da one-moguće dejs tva jedinica Narodnooslobodilačke vojske J u -goslavije u istočnoj Srbi j i i da obezbede eksploataci ju r u d -nika bakra u Boru.

Posle oslobođenja Svrl j iga, Knjaževca, Boljevca i Za-ječara, Stab 14. korpusa je 8. sep tembra preduzeo nas tu -p a n j e ka Dunavu, i to: 23. divizija, pod komandom po tpu-

50 Arh iv V I I JNA, k. 1078, reg. br . 43/1: n a r e đ e n j e Š taba 13. ko rpusa NOVJ od 7. 9. 1944. Š tabu 24. divizije.

118

kovnika Miladina Ivanovića i političkog komesara po tpu-kovnika Voje Popovića, nas tupala je od Za ječara ka Ne-gotinu i Prahovu, a 25. divizija, pod komandom ma jo ra Uroša Kukol ja i političkog komesara potpukovnika Ra-doša Jovanovića, od Boljevca ka D o n j e m Milanovcu dok je 45. divizija, ko jom je komandovao po tpukovnik Rade Zorić i polit ički komesar Sava Radojičić, raspoređena u r e jonu Boljevca, Sokobanje i Knjaževca, gde se p o p u n j a -vala l juds tvom i obezbeđivala borbena de js tva 23. i 25. divizi je sa pravca Aleksinca i Niša. Nas tupa juć i na sever, jedinice 14. korpusa razbile su t r i četnička korpusa. Dva-naestog sep tembra 23. divizija je ušla u Negotin, a 25. di-vizija izbila na Dunav kod Donjeg Milanovca, ali ovaj g rad n i j e uspela da zauzme.

Is tovremeno, dok su jedinice 14. korpusa Narodnoo-slobodilačke vo jske nas tupa le ka Dunavu, iz Niša se ka Zaječaru , Negot inu i Dunavu kre ta la i nemačka 1. b rdska divizija. Odbacivši delove 45. i 23. divizije, ona je 9. sep-t embra zauzela Knjaževac i Zaječar , zatim Negotin, a 13. septembra, posle žestokih borbi s jedinicama 23. divizije, izbila na Dunav. Hitlerovci su uspeli da obrazuju f ron t odbrane na l ini j i Vlasotince — Bela Pa l anka — Zaječar — Negotin.

I zb i j an jem delova 14. korpusa Narodnooslobodilačke vojske na Dunav s tvorene su mogućnost i da se uspostavi neposredna veza s jedinicama Crvene a rmi j e ko je su se nalazile na levoj obali te reke. P reds tavn ik Glavnog štaba Srb i je pukovnik L jubodrag Đurić, koji se nalazio sa 23. divizijom, dobio je zadatak da se sa preds tavnic ima Crvene a rmi je sporazume o usk lađ ivanju borben ih dejs tava i, u prvom redu, o dob i j an ju oružja, u kome se, usled masov-nog pri l iva novih boraca, oskudevalo. Noću 12/13. sep tem-b ra grupa boraca NOVJ sa p reds t avn ikom Glavnog š taba S rb i j e prebaci la se p reko Dunava kod Radu jevca i u salu G r u j i s tupila u vezu sa sovjetskim jedinicama.

U zoru borci NOVJ su se s nekol iko c rvenoa rme jaca vrat i l i u Radujevac , a L j u b o d r a g Đurić je ostao u R u m u -ni j i da uspostavi vezu s višim š tabovima Crvene a rmi je . Uveče su delovi nemačke 1. b rdske divizi je prodr l i od Ne-gotina u R a d u j evac i odsekli ba t a l j on koj i je bio u p r a t n j i

119

Ljubodraga Đurića. Ba ta l jon je bio p r inuđen da se u toku noći prebaci preko Dunava u Rumuni ju , gde je bio srdačno dočekan od sovje tskih boraca i s tareš ina i gde je ostao do k r a j a septembra .

Posle izb i jan ja 25. divizi je na Dunav kod Donjeg Mi-lanovca, Š tab 14. korpusa je na levu obalu uput io pat ro le u ci l ju u spos t av l j an j a veze sa delovima Crvene a rmi je . Trinaestog sep tembra ova patrola se vrat i la iz R u m u n i j e sa grupom crvenoarmejaca . Š tab 14. korpusa je bratski primio sovje tske vojnike, a zatim je svoga preds tavnika uputio na levu obalu Dunava.

Vest o uspos tav l jan ju neposredne veze sa Crvenom a rmi jom brzo se rašir i la po svim jedinicama Narodnooslo-bodilačke vojske Jugoslavi je . To je bio veliki t r enu tak . Ono što je donedavno bilo san i nada svih jugoslovenskih boraca sada se ostvarilo.

Posle prodora nemačke 1. b rdske divizije u dolinu reke Timoka, Š tab 14. korpusa Narodnooslobodilačke voj -ske Jugoslavi je , očekujući nas tupan je Crvene a rmi je iz Ru-m u n i j e i Bugarske , rasporedio je svoje divizi je na vodo-delnici između reka Timoka i Velike Morave rad i v r š en j a udara po komunikac i jama u pozadini nemačkog f ron ta obrazovanog na reci Timoku. Iako nisu mogle sprečiti pro-dor nemačke 1. b rdske divizije u dolinu Timoka, jedinice 14. korpusa postigle su zna tne uspehe. One su razbile čet-ničke snage u istočnoj Srbij i , fo rmira le pet par t izanskih odreda i u svim oslobođenim mest ima obrazovale organe na rodne vlasti, a de js tvom na komunikac i jama znatno ote-žale maneva r i snabdevanje nepr i j a te l j sk ih jedinica koje su se nalazile u dolini Timoka.

Odmah posle fo rmi ran ja , 13. korpus Narodnooslobo-dilačke vojske Jugoslavi je preduzeo je napade na svom operaci jskom području , gde se u to v reme nalazilo neko-liko hi l jada nemačkih vojnika, 3. i 5. puk belogardejskog Ruskog zašti tnog korpusa, delovi Srpske državne straže, četničke i bal is t ičke snage. P red početak napada, 24. di-vizija 13. korpusa, pod komandom m a j o r a Mila Čalovića i političkog komesara potpukovnika Srbol juba Josifovića, nalazila su se kod Leskovca, a 22. divizija, pod komandom potpukovnika Ra tka Sof i janića i poli t ičkog komesara pot -

120

pukovnika Dragoslava Đorđevića, bila je raspoređena na desnoj obali Južne Morave, kod Vlasotinca i Surdul ice . Na operac i j skom pod ruč ju ovoga korpusa dejs tvovalo je i osamnaest par t izanskih odreda.

Posle odlaska bugarskog 1. okupacionog korpusa, j ed i -nice 13. korpusa Narodnooslobodilačke vojske Jugos lavi je brzo su zauzele Surdulicu, Vladičin Han, Vranje , B u j a n o -vac, Babušnicu, Caribrod (sada Dimitrovgrad), Bosi l jgrad i razbile četnički Čegarski korpus. Do polovine sep tembra 13. korpus je zna tno proširio s lobodnu te r i to r i ju . N e p r i j a -te l j je na n j egovom operaci jskom pod ruč ju još držao samo gradove Niš, Leskovac, Vlasotince i rudn ik kod sela Mač-katice. Železnička pruga i put u dolini reke Južne Morave potpuno su izbačeni iz upotrebe, zbog čega su nemačke okupatorske snage pr is i l jene da saobraća j sa Grčkom i Makedoni jom obav l j a ju samo dol inom Ibra. Četničke sna-ge bile su gotovo razbi jene, a bal ist i su pre t rpe l i zna tne gubitke, naroči to u r e jonu Bujanovca . Post ignut i uspesi omogućili su obrazovanje organa na rodne vlasti na oslobo-đenoj t e r i to r i j i i popunu jedinica. Pr i l iv novih boraca bio je toliko veliki da je, pored više odreda, 20. sep tembra fo rmi rana i 46. divizija, pod komandom Tomice Popovića i političkog komesara Mili je Stanišića.

Neposredno potč in jena Glavnom štabu Srb i j e bila je 2. proleterska divizija, pod komandom potpukovnika Sre-do ja Uroševića i polit ičkog komesara po tpukovnika Mil in-ka Đurovića. Sa područ ja Toplice ona se 9. septembra p re -bacila u re jon Kruševca, gde je, os lan ja juć i se na severne pad ine p lan ine Velikog Jas t repca , ruši la komunikac i ju Kra l j evo — Kruševac — Stalać — Niš i vodila uspešne borbe prot iv nemačkih okupatorsk ih snaga, četnika i S r p -ske d ržavne straže.

Jedinice pod komandom Glavnog štaba Srb i je postigle su znača jne uspehe u istočnoj i južnoj Srbij i . One su oslo-bodile veću ter i tor i ju , uspostavile neposrednu vezu sa Cr-venom a r m i j o m na Dunavu, nane le vel ike gubi tke če tn i -cima i d rugim kvislinzima i onesposobile saobraćaj na ko-munikac i jama u dolini r eke J u ž n e Morave od Kumanova do Leskovca. Na oslobođenim područ j ima bila je organi-zovana narodna vlast. U redove Narodnooslobodilačke v o j -

121

s k e Jugoslavi je stupio je veliki bro j novih boraca, što je omogućilo da se formira nekoliko par t izanskih odreda i b r igada i dve divizije.

P rodor Opera t ivne g rupe divizi ja u Sumadi ju , izbi ja-n j e 1. proleterskog i 12. korpusa na Kolubaru i J a d a r i 14. korpusa na Dunav i za tva ran je doline reke J u ž n e Morave od s t rane 13. korpusa označili su uspešan završetak p rve e tape borbi za Srb i ju . P o m e n u t e snage bi le su t ime postav-l j ene na položaje s koj ih su mogle ubrzo k renu t i u borbu za potpuno oslobođenje još okupi ranog dela Srb i je i Beo-grada. Iako nisu još bili po tpuno uništeni, četnici su nizom teških poraza bili dovedeni u veoma kr i t ičnu si tuaciju. Svi n j ihovi planovi , a u j edno i p lanovi n a j r e a k c i o n a r n i j i h krugova na zapadu bil i su srušeni .

Bez obzira na neprek idne borbe i marševe, u jedini-cama Narodnooslobodilačke vojske Jugos lavi je intenzivno se izvodila politička i opš tekul turna obuka boraca. Orga-nizacije Komunis t ičke pa r t i j e i Saveza komunist ičke omla-dine Jugoslavi je održale su više sas tanaka na ko j ima je podvučen značaj S rb i j e i predstojećeg oslobođenja Beo-grada, a naroči to značaj zajedničkih borbenih de js tava s jedinicama Crvene armi je . Politički komesari , na poli-t ičkim časovima, govorili su borcima o narodnooslobodi-lačkoj borbi, o izdajničkoj ulozi četnika i drugih nepr i j a -te l ja jugoslovenskog naroda, o međunarodno j si tuacij i itd.,51 u l is tovima pojed in ih jedinica š tampani su članci u

5 1 S ta je sve bilo s ad rža j vasp i tnog r a d a u jedin icama N a -rodnooslobodi lačke vo j ske Jugos lav i je pred beogradsku operac i ju vidi se iz sačuvan ih d o k u m e n a t a iz toga per ioda. Tako se u izve-š t a j u Š taba 9. s rpske b r igade *od 24. 9. 1944. kaže :

»Uvek k a d a pojedin i ba ta l jon i ili čete n e m a j u pokre t , od r -ž a v a j u se polit ički časovi.

1. Čitani su članci iz »Nove Jugoslavi je« . Skoro u svim če-t a m a je či tan č l anak »Sovjetski čov jek i naša borba« a ostali članci či tani su različi to u razn im če tama.

2. Održani su časovi u svim če tama na ko j ima su o b j a š n j e n e od luke A V N O J - a i d i skutova lo se po n j i m a .

3. S obzirom na nove drugove mora lo se održat i više časova o pa r t i zansko j disciplini, o ponašan ju , o d r u g a r s t v u itd.

4. Sve vest i i »Ratne novosti« proč i tane su če tama i p rod i -skutovane . Diskutovalo se o sporazumu Subašić-Ti to .

5. Držani su časovi o ulozi Komunis t i čke p a r t i j e u borbi p r o -t i v f a š i zma . . . « (Arhiv VI I JNA, k. 1067, reg. br . 23/3).

122

koj ima su borci i rukovodioci izražavali svoju radost po-vodom dolaska Crvene a rmi j e na istočne granice Jugosla-vije, govorili o borbama u Srbi j i i oslobodilačkim tradici-j ama srpskoga naroda. U oslobođenim gradovima i selima održan je veliki b ro j zborova i pr i redbi , što je, pored osta-log, doprinelo pri l ivu velikog bro ja novih boraca u jedi-nice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavi je .

Jed in icama Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavi je , ko j e su bile određene da učes tvu ju u beogradskoj opera-ciji, Vrhovni k o m a n d a n t marša l Tito postavio je određene opera t ivne zadatke .

U prvoj etapi beogradske operaci je od jedinica Narod-nooslobodilačke vojske Jugoslavi je glavnu ulogu je imala 1. a rmi j ska g rupa (1. proleterski i 12. korpus) koja je sa zapada i juga imala da podiđe Beogradu, zauzme više upo-rišta nepr i j a te l j a i izbije na l ini ju Topola — Mladenovac — Obrenovac a delom snaga na reku Veliku Moravu kod Velike P lane radi povezivanja s jedinicama Crvene a r m i j e i radi p resecanja komunikaci ja ko je s juga vode ka Beo-gradu.

Prv i proleterski korpus (1. i 6. proleterska, 5, 17. i 21. divizija) t rebalo je da napadom od Val jeva zauzme Ub, Stepojevac, Kosmaj i Aranđelovac, preseče komunikaci ju Kragu jevac — Mladenovac — Beograd i delom snaga iz-b i je na reku Veliku Moravu a d rug im delom se obezbedi od nepr i j a t e l j a u Kragujevcu , Kra l j evu i Čačku.

Dvanaest i korpus (11, 16, 36. i 28. divizija) imao je za-datak da zauzme Loznicu, Kovi l jaču i Mačvu, blokira 5 a -bac, a zat im produži dejs tvo desnom obalom Save ka Obre-novcu.

Četrnaes t i korpus (23, 25. i 45. divizija) t rebalo je da za jedno s jed in icama Crvene a r m i j e oslobodi još neoslobo-đeni deo istočne Srbi je .

Tr inaes t i korpus (22, 24, 46. i 47. divizija) t rebalo je da spreči prodor nemačkih snaga dolinom Južne Morave, od Skoplja ka Nišu, napada nemačke garnizone u dolini Južne Morave i delom snaga de j s tvu je na niskom pravcu zajedno sa bugarskim jedinicama.

123

Druga proleterska divizija, kao samostalna borbena grupa , imala je, s osloncem na p lan inu Jas t rebac , da d e j -s t vu j e u pravcu Kruševca i ometa saobraćaj nepr i j a te l j a u dolini Zapadne i Južne Morave.

Jedinice Glavnog štaba Makedoni je (Bregalničko-stru-mički, 15. i 16. korpus) imale su zadatak da napada ju snage nemačke grupe a rmi ja »E« koje su se, preko Makedonije , izvlačile iz Grčke na sever, nanose im što veće gubi tke i usporava ju izvlačenje a delom snaga, za jedno sa buga r -skim jedinicama de j s tvu ju na skopskom i veleškom pravcu.

U drugoj etapi operaci je 1. a rmi j ska grupa je, obez-beđu juć i se delom snaga p rema Kragu jevcu , Kra l j evu i Čačku, imala zadatak da s l ini je Mladenovac, Obrenovac, pošto se pre thodno spoji s jedinicama Crvene armije , na -s tupa ka Beogradu i za jedno s n j i m a razbi je delove ne -mačke g rupe a rmi j a »F« i oslobodi glavni grad Jugosla-vije. U istočnoj Srbi j i 14. korpus je imao da posedne oslo-bođenu te r i tor i ju i da delom snaga sade j s tvu je s jedini-cama C r v e n e a rmi je u nas tupan ju ka Beogradu i Nišu a 13. korpus da oslobodi Leskovac i V r a n j e i za jedno s jedini-cama bugarske i Crvene a rmi je zauzme Niš, a potom usme-ri de js tva na nepr i j a t e l j a u dolinama Z a p a d n e Morave i Ibra kuda su se nemačke okupa torske snage izvlačile na severozapad. Jedinice Glavnog š taba Makedoni je imale su da d e j s t v u j u kao i u p rvo j etapi operaci je .

Glavnu ulogu u drugoj etapi operaci je imao je 1. p ro-leterski korpus koji je t rebalo da nas tupa opštim pravcem Aranđelovac — Beograd, slomi spol jnu odbranu nep r i j a -te l ja i za jedno sa 4. gardi j sk im mehanizovanim korpusom Crvene a rmi j e i 12. korpusom NOVJ zauzme Beograd.

U zoni de js tva 1. a rmi j ske g rupe NOVJ zemlj iš te je manevarsko i omogućava upot rebu svih snaga, uk l juču juć i i tenkovske, ali je p laninskim vencem Rudnik — Venčac — Kosma j — Avala, koj i čini vododelnicu između reka Velike Morave i Kolubare, podel jeno na dva izrazita ope-raci jska pravca: kragujevački , koji s juga, preko K r a g u -jevca i Mladenovca, vodi ka r e jonu Beograda, i val jevski , koj i s juga, preko Valjeva, izvodi takođe u re jon Beo-grada.

124

DeOSTVA OeDINICA N O V J U SRBIOI ( P r v a p o l o v i n a s e p t e m b r a 1 9 4 4 . g o d . )

S obzirom na predstojeće nad i r an j e sovje tsko- jugo-slovenskih snaga sa istoka ka dolini Velike Morave, u su-sret 1. a rmi j sko j grupi NOVJ, n j e n e jedinice su uporno nas toja le da ovlada ju lancem niskih planina Rudnik — Venčac — Kosmaj — Avala, kako bi bočnim napad ima što više ugrozile nepr i j a t e l j ske snage duž čitavog k ragu -jevačkog pravca i olakšale prodor sovje tskih i jugosloven-skih snaga sa istoka ka Velikoj Moravi, radi p rodužen ja za jedničkih operaci ja ka Beogradu.

Zapadno od navedenog planinskog lanca, zahva ta juć i na zapadu i š iroku dolinu Kolubare , ocrtava se m a n j e va-žan val jevski pravac, ko j im su mogle da se upu te pomoćne snage. Međut im, još p re početka za jedničkih operaci ja sa Crvenom armi jom, snage 1. proleterskog i 12. udarnog kor -pusa su bile izbile pred Ub, Obrenovac i Šabac, tako da Nemci nisu iskoristili vel ike mogućnost i ko je su im, za in te rvenci ju tenkovskih i motor izovanih snaga, pružale ravnice Mačve, Pocerine, Tamnave , Posavine i Kolubare .

Dok su se jedinice u istočnim delovima Jugoslavi je p r ip remale da, za jedno sa sovje tskim t rupama, oslobode još neoslobođene k r a j e v e S rb i j e i Beograd, dotle su ostale snage Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavi je izvodile ofanzivna de js tva i postizale znača jne pobede. De j s tvu juć i po jedins tvenom opera t ivno-s t ra tegi jskom planu i pod ru -kovodstvom Vrhovnog štaba, Narodnooslobodilačka vojska je do k r a j a sep tembra 1944. oslobodila veliki deo Jugosla-vije.

Usled svestrane, iako k r a t k o t r a j n e pr ipreme, sovje t -ske t rupe 3. ukra j inskog f ron ta i jedinice Opera t ivne grupe divizija, 1. proleterskog, 12, 13. i 14. korpusa Narodnoo-slobodilačke vo jske Jugoslavi je bi le su potpuno spremne za zajednička borbena dejs tva na te r i tor i j i Srbi je .

Sovjetski i jugoslo venski borci gor eli su jednom že-l jom — da što brže razbi ju nep r i j a t e l j a i oslobode glavni grad nove Jugoslavi je .

125

IV

R A Z B I J A N J E NEMACKO-FASISTICKIH JEDINICA U BEOGRADSKOJ OPERACIJ I

I . BORBENA D E J S T V A J E D I N I C A NOVJ U S E V E R O Z A P A D N O J S R B I J I I SUMADIJ I . N J I H O V O I Z B I J A N J E NA P R I L A Z E

BEOGRADU

Posle i zb i jan ja Opera t ivne g rupe divizija, 1. p ro l e -terskog korpusa i 12. korpusa u Š u m a d i j u i zapadnu Srb i ju , na prostor južno i jugozapadno od Beograda koncentr isalo se osam divizija Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavi je . S tvorena si tuaci ja i predstojeća ofanzivna de js tva su zahte-vali u j e d i n j e n j e t ih k rupn ih jedinica pod jedins tvenom komandom. U vezi s tim, vrhovni komandan t NOVJ izdao je 15. sep tembra n a r e đ e n j e genera l -potpukovniku Peku Dapčeviću da što p re pr imi komandu nad pomenu tom gru-pom.1 Opera t ivna g rupa divizija bila je uk l jučena u sas tav 1. proleterskog korpusa, č i jem je š tabu bio potč in jen i 12. korpus. Na t a j način, Š tab 1. prole terskog korpusa je ruko-vodio jed ins tvenom opera t ivnom grupom, koja je kasn i je nazvana 1. a rmi j skom grupom NOVJ. Ove su snage bile spremne da oslobode preosta le delove zapadne Srb i je i Šu-madi je , da se upus te u odlučne borbe za presecanje g l avne komunikac i je Beograd — Kra l jevo i da, posle s p a j a n j a s jedinicama Crvene armi je , k renu u napad na Beograd.

1 A rh iv VI I JNA, k. 28, reg. br . 1/4—I: te legram v rhovnog k o -m a n d a n t a Peku Dapčeviću.

127

P r e nego što su počela za jednička de js tva s jedinicama Crvene armi je , jedinice Narodnooslobodilačke vojske ko je su se nalazile u Srbi j i bile su grupisane u t r i odvojene g r u -pe. P rva a rmi j ska grupa bila je koncentr isana u zapadnoj Srbi j i i Sumadi j i sa zadatkom da nas tupa ka Beogradu; 14. korpus je dejs tvovao u is točnj Srbi j i , u pozadini nep r i j a -te l j skih snaga ko je su se nalazile u dolini Timoka, kao i na komunikac i j ama koje vode iz doline Timoka u dolinu Ve-like Morave; 13. korpus je operisao u južnoj Srbi j i , na pravcu Niša i Leskovca, i s tovremeno obezbeđujući dolinu Južne Morave od pravca Skoplja . Posebne borbene g rupe bile su: 2. prole terska divizija, u r e jonu južno od Kruševca, or i jen t i sana ka komunikac i j i Kra l j evo — Stalać — Niš, i 37. divizija 2. korpusa, na Zlat iboru, or i jent i sana za de js tva na komunikaci j i Višegrad — Užice.

P r e m a ovim jedinicama s ta ja la je a rmi j ska grupa »Srbija«, u čiji su sastav ušle sve okupatorske i kvisl inške jedinice ko je su se zatekle na ter i tor i j i Srbi je . Glavnina snaga bila je koncentr isana u istočnoj Srbi j i i Banatu . Ne-pr i ja te l j sko komandovan je je namerava lo da sa ovim jedi -nicama spreči prodor sovjetskih t r u p a na jugoslovensku ter i tor i ju . P ro t iv 1. a rmi j ske g rupe u zapadnoj Srbi j i i Sumadi j i de js tvovale su u početku samo policijske i kv i -slinške jedinice. Pored toga, nep r i j a t e l j je bio p r imoran da odvoji zna tne snage za obezbeđenje svojih komunikac i -ja u dol inama Zapadne, Južne, Velike Morave i Ibra, kao i radi obezbeđenja Beograda.

* *

*

Ofanziva jedinica Narodnooslobodilačke vojske Jugo-slavi je došla je u na jnepovo l jn i j em t r enu tku za hit lerovce, u v reme kada su oni pokušaval i svim silama da u istočnoj Srbi j i i Bana tu obrazu ju f ron t odbrane da bi sprečili p ro-dor jedinica Crvene a rmi je u pomenu ta područja . Svoj im borben im de js tv ima širom zeml je Narodnooslobodilačka vojska je sprečila hi t lerovsko komandovan je da iz Hrva t -ske, Bosne, Hercegovine i Crne Gore prebaci svoje divizije na jugoslovensko-bugarsku i jugos lovensko-rumunsku granicu.

128

S obzirom na to da je pažn ja nemačkih štabova sve više skre tana sa zapadne na istočnu Srbi ju , Stab 1. a r m i j -ske grupe mogao je smel i je da pr is tupi oslobođenju preo-stalih delova zapadne Srb i je i p resecan ju komunikac i je Beograd — Kragujevac , koja je imala izuzetno veliki zna-čaj za prot ivnika.

S tab 1. a rmi j ske grupe je 21. sep tembra izdao zapovest ko jom je svakoj jedinici odredio konkre tne zadatke. Zada-tak 12. korpusa je bio da u brzom na le tu oslobodi Loznicu i Kovil jaču, zauzme planinu Cer i izbije u Mačvu i Posavi-nu, a po mogućnost i da zauzme Sabac; 6-ta prole terska di-vizija t rebalo je da se zadrži u r e j o n u Val jeva i, po potrebi , s ade j s tvu je sa 12. korpusom u n a s t u p a n j u ka r. Savi; za-datak 1. prole terske divizije bio je da zatvara komunikac i je ko je dolinom reke Kolubare vode ka Val jevu i da prodi re p rema nase l jen im mest ima Ubu i Obrenovcu; 5. i 21. divi-zija imale su da n a s t u p a j u iz re jona planina Bukul je , Ven-čaca i Rudn ika u pravcu Kosmaja i gradova Mladenovca, Topole i Kragu jevca u cil ju de js tva na komunikac i j ama Beograd — Kragu jevac i Kra l j evo — Čačak; 17. divizija, koja je činila rezervu 1. a rmi j ske grupe, os tavl jena je u re -jonu Kosjerići — Pran jan i , odakle je t rebalo da napada ko-munikac i ju Užice — Čačak, ko jom su se k re ta le jedinice 7. SS divizije »Princ Eugen«, a takođe da vrši izv iđanje p rema Užicu i Ba j ino j Bašti; 37. divizija, raspoređena u re jonu K r e m n a — Čaje t ina — Ivanjica, dobila je zadatak da vrši izviđanje u pravcu Požege i Užica i da sprečava ak t iv i ran je četničkih grupa.

Na t a j način, u zapovesti 1. a rmi j ske grupe bila je j a -sno izražena ideja o p rod i r an ju ka Beogradu: n a j p r e razbit i okupatorske i kvisl inške jedinice u severozapadnoj Srb i j i i Sumadi j i , a potom, posle s p a j a n j a sa sovje tskim t rupama , nas tupa t i za jedno sa n j ima na Beograd.

Is tovremeno sa izvođenjem ofanzivnih operaci ja na -meravano je da se jedinice popune l juds tvom i izvrši orga-nizacija na rodne vlast i u oslobođenim gradovima i selima.

Pošto n i j e raspolagao dovol jn im snagama za ofanzivu prot iv 1. i 12. korpusa, nep r i j a t e l j je nas tojao da se održi na zauzetim položaj ima i da spreči i zb i j an je jedinica Narodno-

9 Beogradska ope rac i j a 129

oslobodilačke vojske na glavnu komunikaci ju Beograd -—• Kragujevac — Kraljevo. Za tu svrhu, komandant nemačkih snaga u Srbi j i raspolagao je u prvi mah samo 5. SS poli-cijskim motorizovanim pukom, nekolikim landesšicen-ba-taljonima, jednim pukom divizije »Brandenburgs, jednim tenkovskim batal jonom i jednim oklopnim vozom. Pored toga, on je raspolagao jedinicama Srpskog dobrovoljačkog korpusa, Srpske državne straže, Ruskog zaštitnog (belogar-dejskog) korpusa i četnicima. Nepr i ja te l j se nadao da će ovim snagama održati s i tuaciju u svojim rukama do dola-ska jedinica iz grupe a rmi ja »E« i 2. oklopne armije . Me-đutim, pr is t izanje tih t rupa bilo je sprečavano akt ivnim dejs tvima jedinica Narodnooslobodilačke vojske i sovje t -skom i anglo-američkom avijaci jom.

Četnička vrhovna komanda još uvek se nadala da će izbaciti jedinice 1. i 12. korpusa iz Srbije. U tom cilju na-meravala je da iz doline reke J ad ra izvrši napad na 12. korpus i odbaci ga sa Boranje, Jagodnje i Sokolske planine, a potom pređe u napad i na glavninu snaga 1. proleterskog korpusa i pr imora je na povlačenje iz doline Kolubare i iz re jona planina Medvednika, Povlena, Mal jena i Suvobora. U napadu na 12. korpus, koji je predviđen za 24. septem-bar, trebalo je da učestvuje 4. grupa jur išnih korpusa i 3. puk Srpskog dobrovoljačkog korpusa sa divizionom ar t i -l jer i je .

Prodor 12. korpusa NOVJ u dolinu Save

Štab 12. korpusa je još 19. septembra dobio na ređen je od vrhovnog komandanta da pređe u napad sa zadatkom da oslobodi Ljubovi ju , Loznicu i Lešnicu i uspostavi čvrstu vezu na Drini sa 3. korpusom, koji je dejstvovao u istočnoj Bosni, a potom prodre u Mačvu i Posavinu i preko Save stupi u dodir sa Glavnim štabom NOVJ za Vojvodinu i od n jega primi oko 10.000 novih boraca. U pomenutom nare-đen ju istovremeno je rečeno da će se uskoro iz Slavonije u istočnu Bosnu, u rejon Majevice i Semberi je , prebaciti 28. divizija, spremna da u s lučaju potrebe, pređe u Srbi ju radi sadejstva sa 12. korpusom u dolini reke Save.

130

Zadaci ko je je dobio 12. korpus bili su prilično obimni, j e r je on morao da relat ivno s labim snagama (16. i 36. di-vizija imale su ukupno oko 3.000 boraca), koje su već neko-liko meseci nepres tano vodile borbu i izvršile neprek idne marševe kroz istočnu Bosnu, Hercegovinu, Crnu Goru, Sandžak i zapadnu Srbi ju , razbi je b ro jno nadmoćni jeg ne-p r i j a t e l j a (koji je doduše već bio demoralisan) i oslobodi prilično vel iku ter i tor i ju . Međut im, n jegovo levo krilo mo-glo se, posle zauz imanja Loznice, osloniti na snage 3. kor -pusa, ko je su se nalazile na levoj obali Drine, dok bi desno krilo štitila 6. divizi ja 1. prole terskog korpusa, ko ja se na -lazila u r e jonu Val jeva. Si tuaci ja je bila olakšana i č in je-nicom da je 11. divizi ja već bila fors i ra la Drinu i oslobodila K r u p a n j . L juds tvo ove divizije bilo je jako iscrpl jeno du-gim maršev ima i bo rbama u istočnoj Bosni, a n j e n e su je -dinice ostale tako reći bez munici je . Zbog toga je Š tab kor -pusa doneo odluku da u napad k rene samo sa 16. i 36. di-vizijom, a 11. divizi ju zadrži u rezervi , radi odmora.

Posle p r i j ema naredbe vrhovnog komandanta , Š tab 12. korpusa je uput io 16. divizi ju p rema K r u p n j u , gde je imala da s tupi u dodir sa 11. divizijom, a potom nas tupa ka Gučevu i Loznici. Međutim, k ra tko v reme pre toga, četni-ci su u jednom pro t ivnapadu izbacili delove 11. divizije iz Krupn j a . Šesnaesta divizija je ubrza la svoje n a s t u p a n j e i 20. sep tembra izbila u re jon Bele Crkve. Četnici su mora l i da napus te K r u p a n j i da se povuku na desnu obalu Jadra . Mada je s i tuaci ja nudi la uslove da se Loznica zauzme iz po-kreta , Š tab 12. korpusa n i je mogao odmah da u borbu na tom pravcu ubaci i 36. diviziju, j e r se ona zadržala u r e jonu Val jeva da bi od 1. proleterskog korpusa pr imila naoruža-nje , munic i ju i d rugu opremu koja je do turana avionima iz baza u Itali j i .

Tako je za de js tva ka Gučevu i Loznici Štab korpusa mogao da odvoji samo 16. diviziju. Ta je divizija 22. sep-tembra , posle dvočasovne borbe sa četnicima, prodr la u rudnik Zajaču, a idućeg dana je ovladala Gučevom.

Dok je 16. divizi ja nas tupa la p rema Loznici i Kovil jači , gde su se nalazili delovi belogardejskog Ruskog zašti tnog korpusa, Srpskog dobrovol jačkog korpusa i Srpske državne straže, Š tab 12. korpusa brzo je stavio u pokre t 36. diviziju

131

s n a m e r o m da je ubaci u pozadinu nepr i j a t e l j a , radi p rese-canja železničke p ruge i pu ta koj i vezu ju Loznicu sa Šap-com. U isto v reme Štab 11. divizi je dobio je n a r e đ e n j e da obezbedi borbena de js tva 16. i 36. divizije i s tu ran jem delo-va p rema planini Iverku.

Ocenivši da su nepr i j a t e l j ske jedinice ozbil jno ras t ro-jene, Š tab 12. korpusa je odlučio da što p re napadne Lozni-cu i Kovil jaču. Štab 16. divizije dobio je n a r e đ e n j e da u toku noći 23/24. sep tembra zauzme Loznicu i izbi je na J a -dar, a delom snaga osvoji Kovil jaču. Iste večeri su delovi te divizi je prešli u napad i na jur iš zauzeli Loznicu. Kovi-l jača je bila zauzeta bez borbe, je r se nepr i j a t e l j povukao iz n j e pre pada mraka . U isto je v r eme 36. divizija, savla-davši slab otpor nepr i ja te l ja , ušla u sela Kozjak i Šor, p re -sekla železničku p rugu i pu t Loznica — Lešnica, srušila železnički most na reci J a d r u i postavila zasede u Lipnici. Nepr i j a te l j ske snage ko je su se, ispred 16. divizije, želez-ničkom prugom povlačile iz Loznice u Lešnicu, upale su u zasedu 3. br igade i bile razbi jene. Ipak su delovi koj i su se povlačili d r u m o m uspeli da se p rob i ju kroz borbeni raspo-red 5. br igade i da odstupe u Lešnicu.

Zauz iman jem Gučeva i Loznice 12. korpus je znatno proširio mostobran na desnoj obali Dr ine i uspostavio ne -posrednu vezu sa 3. korpusom, čiji su se delovi nalazili u Zvorniku. Njegove divizije čvrsto su držale planinski m a -siv između Drine i J a d r a i na t a j način stvorile pogodan oslonac za da l je na s tupan j e ka dolini Save. Ispred n jegovih jedinica dizale su se na desnoj obali J a d r a planine Iverak, Cer i Vlašić, a iza nj ih , sve do Save, n i j e bilo pogodnih položaja na ko j ima bi nepr i j a t e l j mogao pruži t i ozbil jan otpor. Zato je 12. korpus morao da brzim, energičnim n a -padom zauzme planine Iverak, Cer i Vlašić p re nego što se nepr i j a t e l j sredi i učvrst i na suprotnoj obali r eke Jad ra .

Pošto je izgubio Loznicu i Kovil jaču, nep r i j a t e l j se po-vukao na desnu obalu J ad ra u namer i da tu zaustavi n a -p redovan je 12. korpusa. Ostaci potučenih četničkih jedini -ca zauzeli su položaje na južn im pad inama pl. Iverka, dok su odsek od pl. Iverka do Drine, kuda je išla železnička pruga i put Loznica — Šabac, zatvoril i puk belogardejskog

132

Ruskog zašti tnog korpusa i j edan ba ta l jon Srpskog dobro-voljačkog korpusa .

Usled velikih poraza, mora l kod četnika je znatno opao. Bila su bezuspešna sva nas to j an j a štabova da spreče ras-p a d a n j e jedinica i da na desnoj obali J a d r a o rgan izu ju sna-žnu odbranu, kojo j su kao oslonac imale da budu planine Iverak, Cer i Vlašić. U takvoj s i tuaci j i četnička v rhovna komanda n i je više pomišl ja la na napad u pravcu Gučeva, Boran je i Sokolske planine.

Sma t r a juć i da se na Iverku i Ceru nalaze j ake četničke snage, Š tab 12. korpusa je odlučio da t r i divizije, posle br iž l j ive pr ipreme, p reduzmu napad radi izb i jan ja na Savu. N a s t u p a n j e je bilo predviđeno za 26. sep tembar . U težnj i da zauzmu povo l jn i j e polazne položaje, delovi 36. divizi je su noću 24/25. sep tembra odbacili ba ta l jon belogardejskog Ruskog zašt i tnog korpusa s leve obale J a d r a i kod Lešnice porušil i most na putu . I s tovremeno je 2. br igada 16. divizi-je pot isnula četnički Majevički korpus 2 sa zapadnih padina Iverka . Pov lačen je ovoga korpusa pr imora lo je i ostale če-tničke jedinice da se povuku sa svoj ih položaja na Iverku i odstupe na Cer. Dok se na Iverku vodila borba, dva ba ta -l jona belogardejaca i nedićevaca izvršila su prot ivnapad. U prvi m a h oni su uspeli da se na pojedin im mest ima p re -bace preko J a d r a i da p r e d n j e delove 36. divizije pot isnu p rema Loznici. Međut im, t a j napad je bio lokalizovan. Ne-pr i j a t e l j je morao odustat i od dal j ih pokuša ja da nas tupa duž železničke p ruge i d ruma, je r t i napadi nisu više imali n ikakve svrhe posle ods tupan ja četnika sa Iverka.

Pro t ivnapad na pravcu Lešnica — Loznica i poseda-n j e položaja na Ceru govorili su o tome da je nep r i j a t e l j resio da po svaku cenu spreči i zb i j an je jedinica Narodno-oslobodilačke vojske u dolinu reke Save. Da bi olakšao na-p redovan je 12. korpusa , Š tab 1. a rmi j ske grupe je 26. sep-t embra naredio 6. diviziji da idućeg dana izvrši brz pokret u pravcu Tekeriša i Rumske, da bi s boka i iz pozadine na -pala četničke snage na Ceru.

Iz ju t ra 26. septembra , po lošem vremenu, 12. korpus je izvršio napad na Cer. Sve t r i divizije su još u p rvom na-

2 T a j ko rpus je imao svega 700 vojn ika .

133

letu probile nepr i j a t e l j sku odbranu i do podne izbile na greben ove planine. Razbi jene ju r i šne četničke br igade u neredu su odstupale p rema Sapcu, tako da je Draža Mihai-lović, koj i se nalazio u Š tabu 4. g rupe jur išnih korpusa, je -dva uspeo da se preko Drine prebaci u istočnu Bosnu za-jedno sa ostacima Majevičkog korpusa .

Ne zadržavajuć i se na Ceru, jedinice 12. korpusa izbile su u Pocerinu, gde su došle u dodir sa 6. divizijom, koja je štitila desno krilo korpusa i omogućila mu da bez zadržavanja produži brzo n a s t u p a n j e ka Mačvi. Divizi-je ovoga korpusa zauzele su na redn ih dana nepr i j a t e l j sko uporiš te na železničkoj stanici Dubl je , razbile ba ta l jon 3. puka Srpskog dobrovol jačkog korpusa, zauzele Bogatić i izbile pred Šabac, koji je nep r i j a t e l j žurno u tvrd io za od-branu . Do k r a j a meseca 16. divizi ja je oslobodila či tavu Mačvu a u Maloj Mitrovici poruši la most na Savi; 11. divi-zija je oslobodila Pocer inu i izbila na Savu istočno od Šap-ca. Na t a j način je grad Sabac — pos lednj i nep r i j a t e l j sk i garnizon u severozapadnoj Srb i j i — bio blokiran. U Šapcu je 24. sep tembra 1941. nemačka 342. divizija izgradila kon-centracioni logor, u kome je samo za prvi mesec dana bilo ub i jeno 5555 l judi .

Oslobođenjem Pocerine i Mač ve 12. korpus je uspešno izvršio poverene mu zadatke od s t rane Štaba 1. a rmi j ske grupe. P red n j i m je sada s ta jao ne m a n j e važan zadatak: da def ini t ivno l ikvidira nedićevsko-četničku vlast i da u vojnom i poli t ičkom smislu učvrs t i oslobođenu te r i tor i ju .

Pošto su borbe za os lobođenje severozapadne Srb i j e bile okončane, Š tab 12. korpusa je angažovao svoje jedi -nice da u oslobođenim mest ima f o r m i r a j u organe na rodne vlasti i vrše mobil izaci ju novih boraca, kako bi se b ro jno s t an j e divizi ja povećalo na 10.000 boraca. Korpus je naišao na p u n u podršku naroda tog us taničkog k r a j a koj i je u leto i jesen 1941. g. bio zahvaćen masovnim us tankom.

Do 6. oktobra 1944. skoro u svim nasel j ima bili su iza-bran i novi ili legalizovani već postojeći narodnooslobodi-lački odbori; u varošicama su obrazovane komande mesta . Bile su obrazovane komande jadranskog, bogatičkog, ša-bačkog i k rupan j skog sreza. Veliki rad su izvršili među s ta-novništvom part i jsko-pol i t ički organi. L juds tvo iz Vojvodi-

134

ne, ko je se prebacilo preko Save, kao i dobrovoljci iz Mačve i Pocer ine popunili su jedinice, a fo rmi rana je i Mačvanska brigada, koja jè ušla u sastav 11. divizije.

Pr i l iv velikog bro ja novih boraca u znatnoj mer i je otežao problem snabdevan ja jedinica nao ružan jem i m u -nicijom. Oružja n i je bilo dovoljno uprkos znatne količine zap len jene u pos lednj im borbama i dopreml jene avionima iz baza u Italij i . U cilju povećanja b ro ja boračkog l judstva , štabovi su oduzimali puške od mitra l jezaca, poslužilaca minobacača, a r t i l je raca i vo jn ika iz pozadinskih jedinica i davali ih novim borcima. Borci sa r a tn im iskustvom obučavali su novopr iml jene u r u k o v a n j u o ruž jem i u os-novnim borben im radn jama . Organizaci je K P J i S K O J - a s tarale su se o pravi lnom i d rugarskom pr ihva tu novih boraca.

I zb i jan je jedinica 12. korpusa na Savu pogoršalo je i inače težak položaj nemačkih t rupa u Srbi j i . Za povlačenje g rupe a rmi ja »E« iz Grčke bilo je neophodno nekoliko m e -sta prelaza na Savi. Kao na jpovo l jn i j a mesta prelaza Ko-manda Jugois toka je smatra la Beograd, Šabac i Obrenovac. Zbog opasnosti da snage 2. ukra j inskog f ron ta preseku ko-munikac i je ko je iz Beograda, preko Banata , vode na sever, prelaz preko mosta u Šapcu dobio je još veći značaj . Hit le-ìovci su t a j grad moral i zadržat i u svoj im r u k a m a i radi obezbeđenja južnog boka jedinica ko je bi se preko Srema povlačile na zapad. Komanda Jugois toka naročito je s t ra-hovala da će t r u p e 2. ukra j inskog f ron t a iz Banata fors i ra t i Dunav i da će se delovi 12. korpusa NOVJ iz zapadne Srb i -je prebaci t i preko Save i spojit i sa sovjetskim jedinicama u Sremu. Tada bi obruč okružen ja oko Beograda bio pot -puno zatvoren. Nastojeći da po svaku cenu zadrži Sabac i Obrenovac, nepr i j a te l j sk i štab je formirao borbenu g rupu »Jungenfeld«3 , koja je imala zadatak da uporno bran i ta mesta.

: i U sas tav bo rbene g rupe »Jungenfe ld« ušli su delovi 5. po-licijskog SS puka , j edan ba t a l j on 1. p u k a divizi je -Brandenburg« , delovi be logarde jskog Ruskog zašt i tnog i Srpskog dobrovol jačkog korpusa , kao i delovi Srpske d ržavne straže. G r u p a je bila o j ačana dvema če tama 202. t enkovskog ba ta l jona , d v a m a divizionima a r t i -l j e r i je i pon ton i r sk im jedinicama.

135

Pošto je oslobodio p ros t ranu te r i to r i ju i grupisao svoje divizije kod Sapca, S tab 12. korpusa n i j e bio u mogućnost i da u svim oslobođenim mest ima ostavi delove svoj ih sna-ga. Na pros toru između Dr ine i J a d r a n i je ostala n i j edna jedinica NOVJ, ali su narodnooslobodilački odbori i vo jno-pozadinske komande uspešno radil i na održavan ju reda i bezbednosti .

S tab 4. g rupe četničkih jur i šn ih korpusa, či je su se je -dinice, već prepolovl jene posle poraza na Ceru, našle u go-tovo bezizlaznom položaju, p r i t e šn jene uza Savu u re jonu sela Debrca, Ušća i Ban jana , odlučio je da 30. sep tembra izvrši proboj preko Vlašića i Medvednika. Četnici su na-meraval i da se p rob i ju u p laninsku oblast oko Val jeva i Užica, odakle će se, za jedno sa ostacima svojih jedinica razbi jen ih u d rug im k r a j e v i m a Srbi je , p robi ja t i p r ema Crnogorskom pr imor ju . Oni su čvrsto verovali da će se tamo u na j sko r i j e v r eme iskrcat i anglo-američke je -dinice.4

I upravo dok su se četnici spremal i da izvrše proboj , u re jon Koceljeva, Kaone i Vladimiraca stigla je 6. p ro le te r -ska divizija sa zadatkom da zatvori komunikac i ju Sabac — Val jevo i da u r e jonu Debrca i Ušća izbije na Savu. Ta je okolnost na te ra la četnike da svoj napad odlože za sle-deći dan.

Druga br igada 6. prole terske divizije k renu la je 1. ok-tobra p rema Debrcu da bi zauzela to mesto. Oko 10 časova, kada su se n j en i p r e d n j i delovi već bili pr imakl i selu K r -niću (4 km ispred Debrca), četnici su prešl i u napad. Došlo je do oštre susre tne borbe. Četnici su u prv i m a h uspeli da potisnu 4. ba ta l jon 2. br igade iz Krnića, ali su ubrzo pro-t ivnapadom bili izbačeni iz sela. Brigada je odbila i nekoli-ko ponovl jenih napada, pr inudivši četnike da se u ne redu

4 č e t n i č k a v r h o v n a k o m a n d a je t ih dana upo rno pronosi la vest i da sovje t ske t r upe iz R u m u n i j e i Buga r ske neće preći u S rb i j u i da će se ang lo-amer ičke snage iskrcat i na j a d r a n s k u obalu. Ona je, z a j edno sa tzv. Cen t ra ln im nac iona ln im komite tom, objavi la 29. sep tembra proglas u kome je rečeno da su se p r e t -hodnog dana kopnene, pomorske i vazduhoplovne snage saveznika iskrcale s m o r a i iz vazduha na š i rokom f r o n t u u Alban i j i i na da lma t insk im os t rv ima, i da je dužnos t če tn ika da »sačekaju i pozdrave saveznike«. (Arhiv VII JNA, VK-P-466, 932).

136

povuku p rema Ušću. Nas tav l ja juć i nas tupan je , 2. b r igada je napala Debrc i prisilila nemačke snage, ko je su na ka -mionima došle u pomoć četnicima, da odstupe u Šabac. Fašis t ima nisu pomogli ni tenkovi koj i su prat i l i pešadi ju .

Posle neuspešnih borbi kod Debrca, 4. g rupa četničkih jur i šn ih korpusa je us tvar i pres ta la da postoji . U n j e n o m sastavu je ostalo samo oko 1.000 demoral i sanih l judi , ne -sposobnih da p reduzmu bilo kakvo organizovano dejstvo. Idućega dana je š tab ove grupe, koristeći se t ime što je 2. br igada vodila borbu prot iv nemačkih jedinica koje su, uz podršku tenkova, nas to ja le da napadom iz Šapca i Obre-novca povra te Debrc i odbace je s komunikaci je , bezuspe-šno pokušavao da se sa preosta l im četnicima probi je ka Medvedniku. Razbi jene g rupe četnika, osipajući se uz put, odstupile su p rema Beogradu.

Dvanaest i korpus se sve do 8. oktobra zadržao u Mač-vi i Pocerini . Njegove divizije su ruši le pu teve i odbi ja le ispade nepr i j a t e l j a i s v remena na v r e m e vršile napade na nepr i j a te l j sk i garnizon u b lokiranom Sapcu. Za napad na dobro u tv rđen i grad 5 moralo se imat i teško naoružanje , te je Štab korpusa uporno tražio od Vrhovnog štaba da ubrza s lan je obećanih a r t i l j e r i j sk ih oruđa.

Blokada Šapca n i je dala očekivane rezul tate . Bilo je jasno da je komandan t nemačkih snaga u Srbi j i odlučio da Šabac drži po svaku cenu sve dok se sopstvene t rupe iz Grčke, Makedoni je i S rb i je ne povuku preko Beograda u Srem.

Usled uspešnog p rod i ran ja 3. ukra j inskog f ron t a p re -ma Beogradu, bilo je nužno da se sve snage 1. a r m i j s k e grupe NOVJ pr ikupe što je moguće bliže pomenutom gra-du radi za jedničkih dejs tava sa sovje tskim t rupama . U takvoj s i tuacij i vrhovni komandan t NOVJ je naredio da 12. korpus obustavi blokadu Šapca i izvrši pokre t ka Beo-gradu, a da se 28. divizija prebaci iz istočne Bosne u zapad-nu Srb i ju sa zadatkom da smeni divizi je 12. korpusa i p re -uzme na sebe izvršenje n j ihov ih zadataka .

5 U Šapcu su se brani l i ostaci 3. p u k a Srpskog dobrovo l j a -čkog korpusa (1500 vojnika) , ba t a l j on be logardejskog Ruskog za -št i tnog korpusa (500 vojnika) , oko 500 p r ipadn ika S rpske d ržavne s t raže i oko 200 nemačk ih vojn ika . Dva diviziona ar t i l j e r i je , 12 t e n -kova i oko 20 oklopnih automobi la podržaval i su de j s tva ovih j e -dinica.

137

Borbena dejstva 1. proleterskog korpusa u Sumadiji i u dolini Kolubare

U vreme kada je 12. korpus nastupao prema Šapcu, 1. proleterski korpus je bio pr inuđen da se zadrži na dostig-nu to j liniji . Njegove 5, 17. i 21. divizija, koje su izbile u re -jon Rudnika, Venčaca i Bukul je i zauzele Gornj i Milanovac i Aranđelovac, približile su se komunikaci j i Beograd — Kragujevac i odmah napale kolone protivnika koje su se kretale t im putem, kao i posade određene za obezbeđenje te važne komunikaci je . Ostale dve divizije ovog korpusa (1. i 6. proleterska) ostale su do k r a j a septembra u re jonu Valjeva, Lajkovca, Lazarevca i Ljiga, očekujući razvoj do-gađaja u Mačvi i Sumadiji , jer je nj ihovo dal je nas tupan je ka Beogradu zavisilo od uspeha borbenih dejs tava na kri l ima 1. a rmi jske grupe.

Težište dejs tava 1. a rmi jske grupe bilo je u Sumadij i . Ova središna oblast Srbije, kroz koju prolazi glavna komu-nikacija iz Beograda u doline reka Morave i Ibra, imala je veliki značaj za nemački f ront na Balkanu.

Tu komunikaci ju su sve do sredine septembra obezbe-đivale nemačke policijske jedinice i batal joni za osigura-nje , koj ima su pomagale jedinice nedićevaca, ljotićevaca, četnika i belogardejaca. Prodor 5, 17. i 21. divizije NOVJ u Sumadi ju ozbiljno je zabrinuo ne samo komandu nemačkih snaga u Srbi j i nego i Komandu Jugoistoka. U t renu tku kada su svi napori nepr i ja te l ja bili usmereni na istočnu Srbi ju u cilju par i ran ja udara jedinica 3. ukraj inskog fronta , komunikaci ja Beograd — Kragujevac bila je ozbilj-no ugrožena. Tri divizije NOVJ, zauzimanjem Gornjeg Milanovca, Rudnika i Aranđelovca, presekle su put Čačak —Topola. Dok je 17. divizija dejstvovala na sektoru Užice — Čačak sa zadatkom da zajedno sa 37. divizijom napada na kolone 7. SS divizije »Princ Eugen« koje su se kretale prema Kral jevu, a 21. divizija uspešno držala komunikaci-ju Čačak — Topola i, naslonom na Rudnik, dejstvovala u pravcu Kragujevca, 5. divizija je izbila čak na komunika-ciju Mladenovac — Topola, po kojoj se obavljalo intenziv-no k re tan je nemačkih jedinica, i izvršila nekoliko uspešnih napada.

138

Dolazak znača jn ih snaga Narodnooslobodilačke vojske Jugos lav i je u Sumadi ju , gde su već duže vremena, u teš-k im uslovima, dejs tvoval i Kosmajska br igada i Kosmajsk i par t izanski odred, još masovni je je pokrenuo u borbu sta-novništvo ovog ustaničkog k ra j a . Iz šumadi jsk ih sela i g ra -dova, a posebno iz Beograda, neprekidni pri l iv dobrovo-l jaca popun j avao je divizi je 1. prole terskog korpusa .

Komandan t nemačkih snaga u Srbi j i uvideo je da sa raspoloživim snagama neće uspet i da s komunikac i je odba-ci jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugos lavi je ko je su dejs tvovale u re jonu Gorn jeg Milanovca, Rudnika , Aranđelovca i Topole, te je odlučio da na pomenuto pod-ruč je prebaci nove snage. Divizije g rupe a rmi ja »E« još su se nalazi le u Grčkoj , dok je g lavnina a rmi j ske g rupe »Sr-bija« dejs tvovala u istočnoj i južnoj Srbi j i . Najbl iže se na-lazila 7. SS divizi ja »Princ Eugen«, koja se od Užica, preko Kral jeva , kre ta la p rema Nišu da bi, za jedno sa 1. b rdskom divizijom, zatvorila jugoslovensko-bugarsku granicu i sprečila prodor sovjetskih jedinica u Srbi ju . Uzimajući u obzir novonasta lu s i tuaci ju u istočnoj Srbij i , kao i po t rebu da u svoj im r u k a m a zadrži komunikac i ju Mladenovac — Kragujevac , komandan t nemačkih snaga u Srbi j i odlučio je da glavninu 7. SS divizije upu t i p rema Nišu, a j edan puk p rema G o r n j e m Milanovcu i Aranđelovcu, da bi jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugos lavi je odbacio iz t ih mesta i oslobodio ovu vrlo važnu komunikaci ju .

Dvadesetog sep tembra je 14. puk 7. SS divizije bio po-slat iz Čačka p rema Gorn jem Milanovcu, gde je 21. divizi-ja NOVJ, razvučena na širokom f ron tu , zatvarala pravce od Čačka, Kragu jevca i Topole. Nas tupan ju ovog puka sa-dejs tvovale su hi t lerovske i četničke jedinice iz Knića. Po-sle žestokih borbi 21. divizija je morala da se iz Gorn jeg Milanovca povuče zapadno od pu ta Gorn j i Milanovac — Topola, a nep r i j a t e l j je uskoro zauzeo varošicu Rudnik .

Štab 21. divizije n i je očekivao da će se pojavi t i sveže nemačke snage sa pravca Čačka. Pa ipak, br igade ove di-vizije su odmah, bez ikakve zabune, prešle u napad na ne-pr i j a te l j ske kolone koje su se kre ta le putem, nanoseći im gubi tke i sprečavajuć i n j ihova dejs tva. Ali je 14. puk 7. SS

139

divizije i da l j e uporno nastupao, ugrožavajući pozadinu 5. divizije NOVJ, ko ja je dejs tvovala na pravcu Topole. Da bi zaustavio nap redovan je hit lerovaca, Š tab 5. divizi je je prebacio svoje jedinice zapadno i južno od Aranđelovca, na Buku l ju i Venčac. I pored toga, nemački 14. puk je idućeg dana ovladao Venčacom i podišao Aranđelovcu.

Izb i jan je 14. puka 7. SS divizi je u re jon Gorn jeg Mi-lanovca, Rudnika i Topole samo je za k ra tko v reme preki -nulo akt ivnost 5. divizi je NOVJ na komunikaci j i Mladeno-vac — Topola i pr imoralo je da vodi odbrambene borbe za Aranđelovac i Bukul ju . Nepr i j a t e l j je počeo da se užurba -no učvršću je na položaj ima duž komunikaci je , rešivši da je po svaku cenu zadrži u svoj im rukama , t im pre što su tada tom komunikac i jom prevožene p rema Beogradu jedinice 18. SS brdskog policijskog puka, koji je bio upućen iz Grč-ke u Banat da bi, za jedno sa 92. motor izovanom br igadom i dva ba ta l jona 1. puka divizije »Brandenburg«, obrazovao odbrambeni f r on t u re jonu Vršca.

J edan ba ta l jon 1. puka divizi je »Brandenburg«, uz po-dršku tenkova, napao je 28. sep tembra Aranđelovac, ali je bio odbijen. Tek posle dvodnevnih teških borbi, ovaj je ba -ta l jon uspeo da, uz podršku avi jaci je , tenkova i a r t i l je r i je , potisne delove 5. divizije na Bukul ju . Međutim, ova divizi-ja ipak n i je prek inula svoja dejs tva na komunikaci j i Beo-grad — Topola, a 2. oktobra je oslobodila Aranđelovac.

Odmah zatim, noću 4/5. oktobra, delovi 5. divizi je zau-zeli su Topolu i potisli nep r i j a t e l j a na Oplenac. Razbi jeni nepr i j a te l j sk i garnizon već više n i je bio sposoban za otpor, ali mu je u pomoć pristigla motor izovana kolona 117. lo-vačke divizije iz Kragujevca , koja se povlačila iz Grčke. Zbog toga napad 5. divizije n i je bio izveden do k ra j a .

Uspešna borbena de js tva 21. divizije na te ra la su ne -mačke snage da se povuku s pu ta Čačak — Gorn j i Mila-novac — Topola. U n j ihov im r u k a m a ostala je samo komu-nikaci ja Kra l j evo — Kragu jevac — Topola, ko ju su oni brani l i uz pomoć kvisl inških jedinica.

Ofanzivna de js tva 21. i 5. divizije NOVJ prot iv hi t le-rovaca, nedićevaca i četnika, u r e jonu Čačka, Gorn jeg Mi-lanovca, Topole i Aranđelovca, izvođena u drugoj polovini

140

sep tembra i početkom oktobra, imala su veliki značaj . Ona su za izvesno v reme usporila k r e t a n j e nemačkih snaga ko je su iz Grčke bile upućene preko Beograda u Bana t p r imo-ravši ih da i zdva ja ju pojedine jedinice u cil ju obezbeđenja bokova. Sem toga, ona su zadržala j edan puk 7. SS dlivizije i t ime ga sprečila da na v reme st igne u istočnu Srb i ju . Grupa četničkih šumadi j sk ih korpusa pre t rpe la je t akav poraz da se po tpuno raspala. Istu su sudbinu doživele i j e -dinice Srpske državne straže.

U v reme kada su na kr i l ima 1. a rmi j ske grupe NOVJ u Mač vi i Sumadi j i vođene borbe, u centru , na sektor ima 1. i 6. prole terske divizije, vladalo je re la t ivno zatišje. Tek 27. sep tembra bila je 6. divizija upućena ka Ceru radi sadejs tva sa 12. korpusom u borbama prot iv četnika i radi obezbeđe-n j a pravca Sabac — Valjevo. P rva prole terska divizi ja je i dal je za tvara la pu teve koji, preko Uba i Stepojevca, vode iz doline Save p rema Val jevu i vršila izviđanje u p ravcu Obrenovca. Na tom područ ju ona se zadržala dosta v r eme-na, vršeći p r i p r eme za borbena de js tva u pravcu Beograda i radeći intenzivno na učvršćen ju narodne vlasti i mobil i-zaciji novih boraca. U svim selima formiran i su narodno-oslobodilački odbori: pored nekoliko sreskih, bio je obra-zovan i Oblasni narodnooslobodilački odbor u Val jevu.

Drugog oktobra je 1. prole terska divizija napala na Ub i Vreoce, jako u tv rđena mesta koja su štitila Obrenovac s juga i sprečavala jače angažovanje jedinica NOVJ p rema Beogradu. Delovi 1. i 3. b r igade uspeli su da p r o d r u u Ub, ali su ih fašisti , uz podršku tenkova, potisli iz ove varošice. Celoga dana je vođena ogorčena borba . U m e đ u v r e m e n u su dva ba ta l jona 1. prole terske divizije, vešt im manevrom, iz-bili na pu t Ub — Obrenovac i porušil i Čemanov most na reci Tamnavi . U ran im popodnevnim časovima je j edna motor izovana kolona hi t lerovaca, ko ja je dolazila iz Obre-novca, upala u zasedu kod porušenog mosta i p re t rpe la velike gubi tke u l juds tvu, izgubivši, između ostalog, i dva tenka i nekoliko kamiona. Zadržavan je nepr i j a t e l j a kod Cemanovog mosta pogoršalo je položaj okruženog gar-nizona u Ubu. Kasno uveče jedinice 1. prole terske divizi je zauzele su na jur iš ovu varošicu. Nemački fašisti su žurno odstupal i p r ema Obrenovcu, ali su na pu tu upali u zasedu

141

kod Ćemanovog mosta i bili pr imorani da se probi ja ju na sever. U toku ogorčene borbe, koja je t ra ja la cele noći i narednog dana, nepr i ja te l j je uspeo da sagradi most i da se probi je prema Obrenovcu, pretrpevši velike gubitke.

Istovremeno su vođene borbe za Vreoce i selo V. Cr-ljeni. Nepr i ja te l j je jako utvrdio ova nasel jena mesta, iz-gradivši veliki broj bunkera i ogradivši ih naelektr isanom bodlj ikavom žicom. Ovde je nepr i ja te l j raspolagao sa 390 nemačkih vojnika i sa oko 500 četnika Kolubarske grupe korpusa. Četnici su bili razbijeni, dok su nemački fašisti uspeli da se uz podršku tenkova povuku u Obrenovac. Go-neći nepr i ja te l ja , 13. brigada je razbila pet bata l jona čet-nika iz Kolubarskog i Avalskog korpusa. Razbijeni i de-moralisani ostaci četničkih brigada i korpusa, bacajući oružje, bežali su svojim kućama ili se predavali . Samo se mali b ro j nj ih , u s t rahu da će odgovarati za svoje zločine, povukao u Beograd.

Izbijanje 1. armijske grupe NOVJ na prilaze Beogradu i nastupanje u dolinu Velike Morave

Prvih dana oktobra 1. armijska grupa NOVJ bila je spremna da nastavi ofanzivu na beogradskom pravcu s ci-l jem da izbije na južne i jugozapadne prilaze gradu. Zbog promenjene situacije više ni je bilo potrebno n jeno dal je zadržavanje u Mač vi i Pocerini i u dolinama reka Tamna-ve, Ljiga i Kolubare. Zahval ju juć i prilivu novih boraca, brojno s tan je n jen ih divizija se udvostručilo.6

6 B ro jno s t a n j e divizi ja 1. pro le terskog korpusa NOVJ bilo je na dan 5. oktobra 1944. sledeće: 1. p ro le te rska divizi ja imala je 5800 boraca, 5. k r a j i š k a divizi ja — 4100, 6. p ro le te rska divizi ja — 3000, 17. i s točnobosanska divizi ja — 3100, 21. s rpska divizi ja — 3000 i Š u m a d i j s k a divizi ja (koja je bila u f o r m i r a n j u ) — 2400 bo-raca . Tri divizi je 12. ko rpusa (11. k ra j i ška , 16. i 36. vo jvođanska ) imale su oko 8000 boraca, a 28. s lavonska divizi ja (koja se p r e -bacila u zapadnu Srb i ju ) imala je 2680 boraca. U k u p n o je 1. a r m i j -ska g rupa imala 32080 boraca, nao ružan ih s t re l j ačk im n a o r u ž a -n jem, i četir i a r t i l j e r i j ska diviziona. TJ toku na redn ih dana u jed i -nice je s tupio veliki b ro j novih boraca, t ako da je na dan 10. ok tobra 1. a r m i j s k a g rupa imala u svom sas tavu oko 40000 l judi .

142

U vezi sa predstojećim borbama za oslobođenje Beo-grada velika je pažnja poklonjena obuci i vaspi tanju nove popune. Štabovi i par t i j ske organizacije razvili su široku aktivnost: u četama je izvođena forsirana borbena pr ipre-ma, a bilo je organizovano nekoliko kurseva za obuku ar t i -l jeraca, vezista, minera, konjanika i izviđača. U jedinicama je vladala radosna živost: svi su nestrpl j ivo očekivali su-sret s jedinicama Crvene a rmi je i zajedničko nas tupan je na Beograd.

I pored povoljnih uslova za razvi jan je ofanzive na beogradskom pravcu, Stab 1. a rmi jske grupe je morao osta-ti u stavu iščekivanja. Vrhovni komandant Josip Broz Tito, koji se po povratku iz Moskve zadržao u Stabu 3. uk ra j in -skog fronta , u rumunskom gradu Krajovi , naredio je još 30. septembra Stabu 1. a rmi jske grupe da jedinice ne šal je u pravcu Beograda sve dok ne dobije posebno naređenje . Za to su postojali sasvim opravdani razlozi: bilo je potreb-no da se nas tupan je 1. a rmi jske grupe NOVJ s jugozapada i juga usaglasi s nas tupan jem sovjetskih snaga sa istoka i jugoistoka.

Šestog oktobra je vrhovni komandant Josip Broz Tito naredio 1. armijskoj grupi da se pr ipremi za operaciju radi oslobođenja Beograda. »Preduzmite mere za l ikvidaciju Obrenovca« — stajalo je u te legramu poslatom iz Kra jo -ve. — »Napad na Beograd je vezan sa operaci jama Crvene a rmi je i očekuj te našu defini t ivnu zapovest . . . Cela vaša grupa od devet divizija mora da učestvuje u napadu na Beograd. Naša je želja, a i Rusi su tog gledišta, da u Beo-grad uđu prvo naše jedinice«.7

Stab 1. a rmi jske grupe rešio je da u predstojećoj ofan-zivi glavne napore koncentriše na komunikaci j i Beograd — Kragujevac, koja je u planovima nepr i ja te l ja zauzimala na jvažni je mesto, s obzirom na izvlačenje njegovih t rupa s južnog dela Balkanskog poluostrva. Zbog toga je bilo ne-ophodno da se o jača ju snage koje su bile predviđene za dejstva na toj komunikacij i . Pored 5. i 21. divizije, koje su se već nekoliko dana nalazile duž puta Kragujevac — Topola — Mladenovac, Stab 1. a rmi jske grupe uputio je

7 Arh iv VII JNA, k. 26, reg. br . 10—13.

143

tamo još dve divizije: 1. proletersku (na odsek Mladenovac — Ralja) i 17. udarnu (na odsek Topola — Kragujevac), sa zadatkom da vrši obezbeđenje od pravca Kragujevca. Za-daci ostalih snaga bili su već ran i je precizirani naredbom vrhovnog komandanta : 12. korpus da zauzme Obrenovac i razvi je napad pored Save prema Beogradu, a 6. divizija da s juga nastupa ka Beogradu.

Šestog oktobra je Štab 1. a rmi jske grupe pokrenuo svoje divizije prema Beogradu. Jedinice su se s jugozapada i juga nezadrživo približavale prestonici, a Stab grupe se premestio iz Valjeva u Aranđelovac da bi bio bliže po-prištu predstojećih borbi.

Istoga dana 14. puk 7. SS divizije »Princ Eugen« napu-stio je Topolu (u kojoj je ostao samo jedan ba ta l jon za osiguranje) i usi l jenim maršem krenuo prema Zaječaru, gde se, usled prodora sovjetskih snaga, položaj Nemaca jako pogoršao. Odlazak 14. puka iz Topole stvorio je po-vol jn i je uslove za dejs tva 1. proleterskog korpusa na putu Beograd — Topola. Su t radan je iz Kragujevca u Topolu stigao deo 117. lovačke divizije s nekoliko tenkova i dve ba ter i je topova. Te snage, međut im, nisu bile u s tan ju da ef ikasni je obezbede komunikaci ju, jer je n j ihov zadatak bio, isto kao i zadatak glavnine pomenute divizije koja se kreta la za n j ima, da se što brže probi ju u Beograd.

Čim je dobio na ređen je za napad na Obrenovac, Stab 12. korpusa je obustavio dal je prebacivanje boraca iz Sre-ma u Mačvu i istog dana pokrenuo svoje jedinice prema Obrenovcu: 11. diviziju na prostor južno od grada a 16. di-viziju na zapadne prilaze gradu. I 36. divizija (u čiji je sa-stav ušla Sumadi jska brigada) bila je privučena Obrenov-cu, dok je 28. divizija, koja je 6. oktobra stigla u Srbi ju iz istočne Bosne, upućena prema varošici Ubu. Pokret jedini-ca 12. korpusa bio je vrlo naporan. »Jedinice su maršovale bez predaha« — stoji u operat ivnom izveštaju Štaba kor-pusa. — »Davali su se samo nužni zastanci, j edanput u 24 časa, radi neophodnog predaha i p r ip remanja hrane«. Nastupajući ka Obrenovcu, 12. korpus je oslobodio i selo Skelu, jedno od prvih srbi janskih sela koje su hitlerovci u leto 1941. godine spalili do temelja, pobivši većinu sta-novništva.

144

Devetog oktobra ujutru Stab korpusa je dobio iz Štaba 1. armijske grupe obaveštenje da fašisti razaraju Beograd. Korpusu je naređeno da do kraja dana zauzme Obrenovac i produži nastupanje ka Beogradu. Za slučaj da napad ne bude uspešan, predviđeno je da se grad blokira delom sna-ga a da glavnina korpusa nastupa prema Beogradu.

U ovom napadu trebalo je da učestvuju 11. i 16. divi-zija. Na osnovu dobij enih izveštaja, u Obrenovcu se nalazi-lo oko 800 hitlerovskih vojnika i oficira sa baterijom topova i dva tenka.

Obe divizije su iz pokreta, bez prethodne pripreme, prešle u napad. Veza i sadejstvo među njima nisu bili do-bro organizovani, tako da su sve tri brigade koje su napa-dale neposredno na grad dejstvovale neusklađeno, što je neprijatelju olakšalo odbranu. I pored hrabrosti boraca, nije se uspelo zauzeti Obrenovac. Tada je Stab 12. korpusa naredio da sve tri divizije krenu prema Beogradu, a u blo-kadi Obrenovca ostavio je dve brigade. Ovo naređenje je, međutim, posle kratkog vremena, bilo povučeno. U 19 časova Stab korpusa je izdao novo naređenje, prema kome su divizije imale da u toku noći obnove napad na Obre-novac.

U određeno vreme jedinice su prešle u napad i u snaž-nom jurišu probile odbrambene položaje pred gradom. De-lovi 16. i 36. divizije prodrli su u Obrenovac i počeli ulične borbe, a 11. divizija je zauzela Mislođin, jako uporište na jugoistočnom prilazu gradu, ali, i pored nekoliko napada u kojima je pretrpela znatne gubitke, ipak nije uspela da za-uzme Barič i preseče komunikaciju Beograd — Obrenovac.

U međuvremenu, dok je 12. korpus vodio borbu za Obrenovac, 1. i 6. divizija 1. proleterskog korpusa su napu-stile dolinu reke Kolubare krećući se ubrzano ka Beo-gradu. Vodeći uz put borbe, 6. divizija je do 8. oktobra iz-bila u rejon Stepojevca i Beljine, a u toku sledeća tri dana ona je kod Meljaka i Sremčice vodila oštre borbe u kojima je neprijatelju nanela veće gubitke. Prva proleterska di-vizija je 7. oktobra izjutra krenula prema železničkoj pru-zi i putu na odseku Beograd —- Mladenovac i uveče pred-njim delovima izbila pred Mladenovac.

10 Beogradska ope rac i j a 145

U koloni 1. proleterske brigade, koja je prolazila kroz šumadijska sela, nije bilo Sumadijskog bataljona, ni nje-govog komandanta Milana Ilića Čiče. Borci iz Sumadije koji su pre tri godine, pred okupatorskom ofanzivom, napu-stili svoj rodni kraj i, 21. decembra 1941., ušli u sastav 1. proleterske brigade — ostali su po ratnim poprištima Bosne i Hercegovine. Mesec dana posle ulaska u sastav te brigade, Sumadijski bataljon je u istočnoj Bosni doživeo težak uda-rac, od koga se nije mogao oporaviti. Na maloj železničkoj stanici Pjenovcu na uskotračnoj pruzi Han-Pijesak — Olo-vo, iznenađen od nemačkih smučarskih jedinica, on je iz-gubio trećinu svog ljudstva. U narednim neprekidnim bor-bama još je više opalo njegovo brojno stanje: od 176 boraca poginulo je 116. U junu 1942. godine prestao je da postoji Sumadijski bataljon, čiji je borbeni put trajao sve-ga pola godine. Usled velikih gubitaka on je bio rasformi-ran, a preživeli borci ušli su u sastav 2. proleterske briga-de. I sada, posle tri godine, kada su se Kragujevački, Kra-lj evački i Beogradski bataljon 1. proleterske brigade — doduše sa malim brojem preživelih boraca iz ustaničkih dana 1941. godine — vraćali u svoje krajeve, Sumadijskog bataljona nije bilo s njima. Ali je zato borce 1. proleterskog korpusa Sumadija dočekala sa dve nove brigade i stotina-ma novih boraca koji su masovno stupali u redove Narod-nooslobodilačke vojske.

Divizije 1. proleterskog i 12. udarnog korpusa NOVJ približavale su se Beogradu. Spremajući se za predstojeći juriš na grad, Stab 1. armijske grupe je nastojao da sazna namere protivnika i jačinu i raspored njegovih jedinica na prostoriji Beograda. U tom cilju, u okupirani grad je po-slata izviđačka grupa s majorom Milošem Vučkovićem na čelu. On je uspeo da sa tri obaveštajca i radio-stanicom uđe u Beograd na zaplenjenom automobilu, snabdeven krivotvorenim dokumentima. Obaveštajci su montirali ra-dio-stanicu u ranije pripremljenom skloništu u kući br. 29 u Ulici vojvode Brane, te su u Stab 1. proleterskog korpu-sa počela stizati, neposredno pred napad na Beograd, dra-gocena obaveštenja o neprijatelju.

Pored toga, Stab 1. armijske grupe je formirao neko-liko izviđačkih odreda i uputio ih u neprijateljsku pozadinu

146

sa zadatkom da otkriju jačinu i raspored utvrđenja oko grada.

Devetog oktobra ujutru 1. proleterska i 5. divizija do-bile su naređenje da sve svoje snage bace na put Kraguje-vac — Mladenovac i na železničku prugu Velika Plana — Mladenovac i da zauzmu Topolu i Mladenovac, kako bi sprečile neprijatelja da koristi te komunikacije. Skoro u isto vreme vrhovni komandant je izvestio Stab 1. armijske grupe da su sovjetske trupe izbile na levu obalu Dunava na čitavoj dužini nizvodno od Zemuna i da će sovjetske jedi-nice koje su nadi rale preko Petrovca na Mlavi za dan ili dva izbiti na Veliku Moravu, odakle će, preko Palanke i Mladenovca, nastupati prema Beogradu. »Tvoja grupa, koja se kreće prema Velikoj Plani«, — naređivao je vrhov-ni komandant generalu Peku Dapčeviću, — »neka se svo-jim levim krilom orijentiše ka Beogradu . . .«8

Novonastala situacija zahtevala je da se reše novi, znatno opsežniji zadaci: trebalo je odmah zauzeti Mladeno-vac i Topolu, zatim, ne gubeći ni trenutka, krenuti ka do-lini Velike Morave, u susret sovjetskim snagama, i napasti na Planu s ciljem da se neprijatelj spreči da organizuje od-branu na Moravi i da se, na taj način, sadejstvuje forsira-nju ove reke od strane sovjetskih jedinica.

Za izvršenje ovoga zadatka trebalo je angažovati takve snage koje će biti u stanju ne samo da zauzmu već i da održe pomenuta mesta do dolaska sovjetskih trupa. Zbog toga je odlučeno da se Mladenovac napadne snagama 1. proleterske divizije, a Topola snagama 5. krajiške divizije, a da u susret sovjetskim jedinicama, pored 5. divizije, koja je bila najbliža Moravi, krene i 21. divizija. Trebalo je da te jedinice što pre izbiju u dolinu Velike Morave i da 21. divizija zauzme Planu, a 5. divizija Palanku.

Pošto bi komunikacija Kragujevac — Topola ostala slobodna posle odlaska 21. divizije ka dolini Velike Mo-rave, Stab 1. armijske grupe je za zatvaranje tog prav-ca angažovao 17. diviziju. Ona je još 8. oktobra stigla u re-jon Rudnika, a sutradan je izbila na komunikacije Kragu-jevac — Topola i Kragujevac — Rača.

8 A r h i v VII JNA, k. 372, reg. br . 3—2.

10* 147

Prva proleterska divizija je odmah preduzela potrebne mere za zauzimanje Mladenovca i presecanje puta Beo-grad — Kragujevac, kako bi sprečila svaki pokret između pomenutih gradova. Njena 3. krajiška brigada je 9. oktobra uveče napala na Mladenovac, čiji je garnizon imao oko 450 nemačkih vojnika. U snažnom jurišu ona je zauzela spoljna utvrđenja i prodrla u grad, gde se razvila ogorčena ulična borba. Istovremeno je 1. proleterska brigada napala neprijatelja na železničkoj stanici Đurinci, između Mla-denovca i Ralje.

Bojeći se da ne izgubi ovu, za njegove jedinice vrlo važnu komunikaciju, neprijateljski štab je hitno iz Beogra-da i Palanke poslao jake motorizovane snage da pomognu napadnute garnizone u Mladenovcu i Durincima. Zbog do-laska svežih protivnikovih snaga, obe su brigade morale obustaviti napad i povući se na visove iznad komunikacije.

Devetog oktobra posle podne 5. divizija je krenula iz Aranđelovca prema Palanci i železničkoj pruzi Palanka — Mladenovac. Uz put je njena 1. brigada u toku noći napala nemački garnizon u Topoli, ali nije uspela da ga zauzme. Ne želeći da se angažuje u dugotrajnoj borbi za to uporište, 1. brigada je obišla Topolu i izjutra zauzela Natalince. U međuvremenu je 4. brigada zauzela železničku stanicu Ko-vačevac i kod Kusatka razbila neprijateljsku motorizova-nu kolonu, koja se iz Palanke povlačila ka Mladenovcu.

Tako su, već 10. oktobra, komunikacije Palanka — Mladenovac i Palanka — Topola bile u rukama 5. divizije. Ipak su se njene brigade, zbog borbi oko Topole i duž že-lezničke pruge Palanka — Mladenovac, zadržale nekoliko časova, tako da nisu mogle istoga dana stići u Palanku.

Dvadeset prva divizija je krenula na zadatak po padu mraka. Oko ponoći njene su jedinice prešle komunikaciju Kragujevac — Topola i izbile u rejon južno od Natalinaca, pripremajući se da sledeće noći nastave pokret prema Plani.

Međutim, 5. i 21. divizija nisu morale žuriti da stignu u Planu i Palanku, jer su prednji delovi sovjetskog 68. streljačkog i 4. mehanizovanog korpusa još 9. oktobra for-sirali Veliku Moravu i idućeg dana zauzeli Planu i Marko-vac. Ipak je izbijanje jedinica Narodnooslobodilačke vojske

148

Jugoslavije u rejon Palanke, Natalinaca i Rače stvorilo po-voljne uslove za neometani prelazak sovjetskih jedinica na levu obalu Morave, jer se nisu imale bojati neprijatelj-skog protivnapada iz Kragujevca, Topole i Mladenovca.

2. PRODOR S O V J E T S K I H I J U G O S L O V E N S K I H S N A G A P R E M A V E L I K O J MORAVI

Krajem dana 27. septembra 1944. godine prednji odre-di 57. armije izbili su na liniju Bregovo — Kosovo — Sišenci9 i na pojedinim pravcima započeli borbe lokalnog značaja s ciljem da tačno utvrde grupisanje i numere ne-prijatelja.

Svim vrstama izviđanja ustanovljeno je da prednji kraj neprijateljske odbrane od Brze Palanke do južnog de-la Raduj evca ide desnom obalom Dunava, zatim zapadnom obalom Timoka i Belog Timoka do Knjaževca.

Neposredno pred frontom 57. armije, na odseku Donji Milanovac — Vratarnica, dejstvovali su: jedinice 1. i 7. brdske pešadijske divizije i divizije »Brandenburg«, dva puka belogardejskog Ruskog zaštitnog korpusa, samostalni bataljon »Glazer«, pet bataljona za osiguranje, pionirski bataljon i protivavionski divizion. Oni su imali oko 500 topova i minobacača i 40 tenkova i jurišnih oruđa.10

Nemačko-fašističko komandovanje, očekujući da sna-ge 3. ukrajinskog fronta izbiju na bugarsko-jugoslovensku granicu tek 10. oktobra, veći deo gore pomenutih trupa je bacilo na izbočinu Dunava, težeći da po svaku cenu razbije jedinice 75. streljačkog korpusa koje su tamo dejstvovale. Odsek Kobišnica — Rgotina štitili su slabiji bataljoni za osiguranje.

Komandant 57. armije odlučio je da iskoristi tu okol-nost i, ne čekajući potpunu koncentraciju svih snaga, uveo je u borbu čelni 68. streljački korpus. Trebalo je da jedini-ce 68. i 75. streljačkog korpusa zajedničkim naporima uni-

9 A r h i v MO SSSR, f. 413, op. 10372, d. 331, list 384. 10 A rh iv MO SSSR, f. 213, op. 2916, d. 54, listovi 199, 208; f.

413, op. 10372, d. 349, list 36.

149

šte neprijatelja u velikoj okuci Dunava i da desni bok 57. armije obezbede od eventualnog protivudara neprijatelja sa pravca Negotina.

Sto trinaesta i 93. streljačka divizija 68. streljačkog korpusa dobile su naređenje da udarom u severozapadnom pravcu zauzmu neprijateljska uporišta u Kobišnici i Nego-tinu, da uspostave taktičko sadejstvo sa 75. streljačkim korpusom i da zajedno s njegovom 299. streljačkom divi-zijom i Dunavskom ratnom flotilom unište neprijateljsku grupaciju u rejonu Negotin — Stubik. U isto je vreme 223. streljačka divizija, koja je napadala na levom krilu korpu-sa, imala da očisti od neprijatelja saobraćajne čvorove Rgotinu i Slatinu, da zatvori puteve koji idu na jug, ka Za-ječaru, i na taj način onemogući dolazak neprijateljskih rezervi u rejon Negotina. Jedinice 75. i 68. streljačkog kor-pusa imale su da do kraja dana 2. oktobra čvrsto ovladaju linijom Donji Milanovac — Klokočevac — Popovica — Ta-bakovac, i dalje, uz reku Timok, do Zaječara11.

U to vreme 64. streljački korpus prikupljao se u rejo-nima jugoistočno od Zaječara spreman da izvrši udar u zoni Zaječar — Vratarnica.

Napad desnokrilnih korpusa podržavala je avijacija 17. vazduhoplovne armije bazirane u Lomu. Avijacija So-fijskog vazduhoplovnog čvora trebalo je da obezbedi bor-bena dejstva 64. streljačkog korpusa.

Bitka na granici

Noću 27/28. septembra 1944. jedinice 3. ukrajinskog fronta prešle su bugarsko-jugoslovensku granicu i stupile na tlo Jugoslavije. S nastupanjem mraka prednji odred 113. streljačke divizije napustio je Bregovo i krenuo prema graničnoj reci Timoku. Rasturivši slabije neprijateljske patrole, delovi su pregazili reku i ubrzo zauzeli železničku stanicu Mokranj. Ali su, zbog jake vatre, dalje napredo-vanje morali obustaviti. Ujutru su u rejon Bregova pristi-gle glavne snage pomenute divizije.

11 Arh iv MO SSSR, f. 413, op. 10381, d. 16, listovi 117 i 118.

150

U podne 28. septembra, posle kratkog ali snažnog va-trenog naleta artiljerije, jedinice 113. streljačke divizije prešle su u napad pravcem Kobišnica — Negotin. Izvršiv-ši manevar obilaženja i delimično opkolivši garnizon u Ko-bišnici, dva puka ove divizije slomila su otpor hitlerovaca i krajem dana ovladala ovom otpornom tačkom.

U Kobišnici su se borci 3. ukrajinskog fronta prvi put sreli s jugoslovenskim stanovništvom. Uzbuđeni, prekida-jući jedan drugoga, ljudi su govorili o tome s kakvim su nestrpljenjem čekali Crvenu armiju, kako su ih strašno pljačkali okupatori i surovo postupali s njima. U selu nije bilo nijednog domaćinstva koje nije stradalo od hitlerova-ca. Ovi su oterali volove, krave, ovce i u Nemačku odvezli sve žito. S neposlušnima se okupator surovo obračunavao.

Pošto su oslobodili Kobišnicu, sovjetski borci su se ustremili prema Negotinu. Nemačko fašističko komando-vanje pridajući ovom gradu veliki značaj kao velikom komunikacijskom čvoru i važnom uporištu koje je štitilo desni bok i pozadinu hitlerovske udarne grupacije u veli-koj izbočini Dunava, težilo je da ga po svaku cenu zadrži u svojim rukama. Dobivši izveštaje o početku napada s li-nije reke Timoka, ono je počelo hitno da prebacuje jaka pojačanja u rejon Negotina. Izviđačka avijacija je javljala da se kolone neprijateljskih jedinica stalno kreću sa seve-ra i juga.

Bilo je jasno da bi frontalni napad na grad doveo do izlišnih gubitaka i smanjenja tempa napada. Zbog toga je odlučeno da se grad obuhvati sa severozapada i zauzme kombinovanim napadom sa dve strane. Istovremeno je Du-navska ratna flotila, pod komandom kontraadmirala S. G. Gorškova, bila dužna da iskrca desant u pozadinu nepri-jatelja, u pristanište Radujevac.

Radi obezbeđenja napada angažovano je osam artilje-rijskih pukova, jurišna inžinjerijska brigada i dva puka gardijskih minobacača. U rejon borbenih dejstava prišle su glavne snage Dunavske ratne flotile. Sem toga, koman-dant 3. ukrajinskog fronta maršal Sovjetkog Saveza F. I. Tolbuhin dobio je naređenje Vrhovne komande da razbije grupaciju neprijatelja u rejonu Negotin — Donji Milano-vac, da upotrebi dve trećine avijacije Fronta, kao i 236. lo-

151

vačku i 10. gardijsku jurišnu vazduhoplovnu diviziju, koje su bile namenjene da budu pridate Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije12.

Noću 28/29. septembra desantni odred, formiran iz sastava Kerčenske brigade rečnih brodova, podišao je ušću Timoka i ukrcao na oklopne čamce automatičare iz 93. streljačke divizije, kojom je komandovao pukovnik S. V. Saličev. Opšte rukovođenje iskrcavanjem desanta u Radu-jevcu povereno je komandantu brigade heroju Sovjetskog Saveza kapetanu fregate P. I. Deržavinu. Za komandanta iskrcavanja bio je određen komandant 1. gardijskog divi-ziona oklopnih čamaca poručnik bojnog broda S. I. Bor-bočko.

Desantni odred je u tri sata noću krenuo uz Dunav i posle jednog sata stigao na mesto iskrcavanja. Pod zašti-tom vatre brodske artiljerije, automatičari su iznenada na-pali Radujevac i posle kraćeg vremena ga zauzeli. U svita-nje je desant počeo napad, obuhvatajući Negotin sa severoistoka.

Koristeći se uspehom desanta i zbunjenošću neprijate-lja, u napad su prešle glavne snage 68. streljačkog korpusa, koje su počele da obuhvataju Negotin sa severa i juga. U drugoj polovini dana pojačao se otpor neprijatelja. Preba-civši deo snaga iz rejona Brza Palanka — Kamenica, hitle-rovci su preduzeli protivnapade, zadržavajući napredova-nje sovjetskih snaga. Međutim, pojačavši svoju negotinsku grupaciju, neprijatelj je oslabio pritisak na delove 75. stre-ljačkog korpusa, koji su uskoro uspostavili situaciju i poče-li nastupati u susret jedinicama 68. streljačkog korpusa.

Ujutru 30. septembra borbe su se rasplamsale s novom žestinom. Odbijajući mnogobrojne protivnapade neprija-telja, sovjetski borci su mu nanosili velike gubitke. Poslu-žioci mitraljeza iz 93. streljačke divizije mlađi vodnik Kuljko i redovi Ščegolj i Hiljko u jeku borbe bili su izlože-ni dejstvu minobacačke vatre neprijatelja. Ščegolj je bio teško ranjen, Kuljko zatrpan zemljom a mitra-

Sovjetski tenkisti u razgovoru sa stanovnicima Beograda

12 Di rek t iva Vrhovne komande , br. 220229 od 29. 9. 1944.

152

ljez oštećen. Baš tada je neprijatelj pređuzeo sledeći pro-tivnapad. Kuljko, došavši sebi, brzo je opravio mitraljez i otvorio vatru. Ščegolj je pomagao svom drugu. Hrabri mi-traljesci uništili su oko 65 hitlerovaca. Protivnapad je bio odbijen.13

Veliku pomoć jedinicama kopnene vojske pružila je avijacija. Masovnim udarima jedinice 17. vazduhoplovne armije uništavale su neprijatelja, onemogućavale pregru-pisavanje i učestvovale u odbijanju protivnapada. Tog dana su se nad bojištem pojavile i dve vazduhoplovne divizije 5. vazduhoplovne armije 2. ukrajinskog fronta. I pored teških borbi koje su vodile jedinice njegovog fronta, maršal So-vjetskog Saveza R. J. Malinovski smatrao je da može pru-žiti avijacijom pomoć u razbijanju negotinske neprijatelj-ske grupacije.

Oko podne jedinice 113. streljačke divizije su podišle ivici Negotina. Komandant divizije pukovnik L. Š. Muha-međarov odlučio je da pre napada na grad tačno utvrdi grupisanje neprijatelja i raspored njegovih vatrenih sred-stava. Izviđačka grupa 1292. streljačkog puka, sa iskusnim izviđačem B. M. Nosovom na čelu, neopaženo se uvukla u grad, prikupila dragocene podatke o neprijatelju i, zaro-bivši tri vojnika, vratila se u svoju jedinicu. Ovi podaci su pomogli artiljercima i avijatičarima da neutrališu neprija-teljska vatrena sredstva.

Jedinicama te divizije neocenjivu su pomoć pružili borci i oficiri 1202. samohodnog artiljerijskog puka. U ulič-nim borbama za Negotin, posluge samohodnih oruđa nisu se ograničavale na to da pešadiju u napadu pomognu samo vatrom. One su je pratile kao tenkovi za neposrednu podr-šku, vodeći za sobom streljačke jedinice od jednog do dru-gog bloka zgrada.

Krajem dana jedinice 68. streljačkog korpusa, u sa-dejstvu sa 75. streljačkim korpusom, Dunavskom ratnom flotilom i 1. bataljonom 9. brigade 23. divizije NOVJ, za-

13 A rh iv MO SSSR, f. 243, op. 2914, d. 73, listovi 187, 188

Susret Beograđana s crveno-armejcima bio je vanredno topao

uzele su Negotin. Korpusi su spojili svoja krila, što je omogućilo da dalje za-jednički razvijaju napad.

153

Odigrala se jedna uzbudljiva epizoda na periferiji tek oslobođenog Negotina. Kolonu sovjetskih pešaka dočekali su stanovnici grada. Srpski partizan Svetislav Manrijev po-nudio je komandantu hieb i so kao izraz ljubavi i prijatelj-stva prema Crvenoj armiji. Zasuti prirodnim cvećem koje su bacali Jugosloveni, sovjetski vojnici su ušli u grad oki-ćen crvenim zastavama.

»Zivela braća Sloveni! Zivela Crvena armija«! — čuli su se poklici sa svih strana. Svaki građanin je želeo da počasti sovjetske vojnike voćem i da ih pozove u svoju kuću. Vatrenu simpatiju prema Crvenoj armiji i sovjet-skom narodu izražavalo je celokupno stanovništvo grada.

Istovremeno sa borbama za Negotin, jedinice levokril-ne 223. streljačke divizije 68. streljačkog korpusa forsirale su Timok i započele borbe za selo Rgotinu, čijim se ovla-đivanjem otvarao put u dolinu Morave.

Selo Rgotina nalazi se na raskrsnici puteva koji vode prema Zagubici, Negotinu i Zaječaru. Hitlerovsko koman-dovanje, pridajući velik značaj držanju Rgotine, prikupilo je u njoj veći garnizon — oko 500 ljudi, četiri jurišna oru-đa, dva srednja tenka, nekoliko oklopnih transportera i znatan broj artiljerijskih oruđa. Na raskrsnicama puteva bili su izgrađeni laki bunkeri.

Komandant 223. streljačke divizije pukovnik A. G. Sa-gitov odlučio je da obuhvatnim udarom dva puka, sa seve-ra i juga, okruži i uništi neprijatelja u ovom uporištu. Us-peh boja obezbedio je komandant 1.041. streljačkog puka major Mehtijev, koji je uspeo da noću uoči 1. oktobra pri-kriveno privuče svoje jedinice severno od Rgotine. Uzoru dva bataljona ovog puka su upala u selo sa severa i istoka i u sadejstvu sa drugim jedinicama divizije, krajem dana oslobodila ovu važnu raskrsnicu puteva.

Posle gubitka Negotina nemačko-fašističko komando-vanje je počelo da izvlači svoje snage na liniju Donji Mi-lanovac — Klokočevac — Jabukovac — Zaječar. U isto vreme počelo je da u rejon Zaječara hitno privlači nove je-dinice 1. i 7. brdske pešadijske divizije i divizije »Branden-burg«, pripremajući protivudar u levi bok 57. armije.

Komandant armije, uzimajući u obzir povoljno pro-tezanje linije fronta, nastalo izbijanjem jedinica 75. i 68.

154

streljačkog korpusa na liniju Topolnica — Jabukovac — zapadno od Negotina — Rgotina, odlučio je da štubičko--klokočevačku grupaciju neprijatelja nabaci prema gredi Deli-Jovana i tu je uništi. Istovremeno su združene levo-krilne jedinice dobile zadatak da razbiju neprijatelja u re-jonu Zaječar — Slatina — Bor, onemoguće pripremani jDrotivudar, osvoje važne raskrsnice puteva Zaječar, Slati-nu, Brestovac i Bor i, na taj način, obezbede pregrupisava-nje osnovnih snaga armije na pravac glavnog udara.

Sedamdeset peti streljački korpus, ojačan s pet arti-ljerijskih pukova, dobio je zadatak da nanese udar svojim desnim krilom, ovlada linijom Donji Milanovac — Milo-ševa Kula — Crnajka — Plavna i neprijatelju preseče po-vlačenje na zapad. Šezdeset osmi streljački korpus, sa šest artiljerijskih pukova imao je zadatak da dvema desnokril-nim divizijama u sadejstvu sa delom snaga 75. streljačkog korpusa, oslobodi Štubik i Trnjane i, na taj način, izoluje neprijateljsku grupaciju koja je dejstvovala istočno od planine Veliki krš. Levokrilna divizija ovoga korpusa trebalo je da zauzme raskrsnice puteva Salaš, Belu Reku, Slatinu i Bor. Šezdeset četvrti streljački korpus, ojačan sa osam artiljerijskih pukova, imao je da razbije neprijatelj-sku grupaciju u rejonu Zaječara i osvoji naseljena mesta Zvezdan, Lubnicu i Grijane, zapadno i jugozapadno od Zaječara14.

U izvršavanju ovih zadataka značajna je uloga dode-Ijena artiljeriji, koja je stavljena pod komandu koman-danta artiljerije Fronta general-pukovnika artiljerije M. I. Nedeljina i komandanta artiljerije 57. armije general--majora artiljerije A. E. Brejda.

Da bi se u svakom posebnom slučaju dejstava strelja-čkih združenih jedinica na odvojenim pravcima formirale moćne artiljerijske grupe, naročiti značaj je dobijao ma-nevar artiljerijom u okviru armije, korpusa, pa čak i unutar divizija. Tako je 2. oktobra iz 75. streljačkog korpusa u 68. korpus, i obratno, prebačeno sedam artiljerijskih pu-kova, a zatim je u sastav korpusa ubačeno još pet pukova15.

14 Arhiv MO SSSR, f. 413, op. 10372, d. 397, list 5. 15 »Artiljerijski žurnal«, 1959, N. 11, str. 30.

155

Na taj način se broj artiljerijskih cevi 57. armije znatno povećao. Armija je 1. oktobra imala 1.604 a 5. oktobra 1.702 topa i minobacača16. I pored znatnog ojačavanja stre-ljačkih korpusa, u sastavu armijske artiljerijske grupe ostalo je pet artiljerijskih pukova i divizion gardijskih minobacača (»kaćuša«).

Tačna masovna vatra sovjetske artiljerije krčila je put streljačkim jedinicama u napadu i sigurno ih štitila pri odbijanju hitlerovskih protivnapada. Hrabri artiljerci^ koji su više od tri godine prolazili kroz surovu školu rata, pokazali su i u ovim borbama visoko ratno majstorstvo. Čim bi neprijateljska oruđa otvorila vatru, izviđači bi otkrivali njihove vatrene položaje, i ubrzo bi hiljade zrna. zasipale te baterije. Veliku pomoć pešadiji pružala su pra-teća oruđa, koja su tukla neprijatelja neposrednim gađa-njem.

Ujutru 2. oktobra jedinice 75. i 68. streljačkog kor-pusa nastavile su napad. Savlađujući čvrst vatreni otpor i odbijajući žestoke protivnapade neprijatelja, one su se uspešno probijale u pravcu jugozapada i uskoro su zauzele uporište Klokočevac, Stubik, Popovicu i Sikole, presekavši, na taj način, pravce odstupanja neprijatelju na zapad i severozapad.

U tom rejonu sovjetske jedinice su uspostavile nepo-sredno sadejstvo s jedinicama 23. i 25. udarne divizije 14. korpusa NOVJ, koje su uspešno dejstvovale u pozadini i na bokovima neprijateljskih grupacija u rejonu Štubik — Klokočevac — Rgotina.

Napomenimo uzgred da su tu, u rejonu susreta, na Sipskom kanalu, u aprilu 1941. godine, tri i po godine pre bratskog susreta jedinica Crvene armije sa borcima Na-rodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, nemački fašisti izvršili prepad bez objave rata. Tada je, pre opšteg napada, bilo naređeno jedinicama nemačke 12. armije da iznena-dnim desantom iz Rumunije preko Dunava zauzmu Sip-ski kanal. Šestog aprila, oko 2 časa, izvršeno je prebaciva-nje jednog nemačkog desantnog bataljona i počela je borba između nemačkih fašista, posade Kanala i naroda sela

10 Arhiv MO SSSR, f. 413, op. 10372, d. 349, list. 501.

156

Sipa. To je bio prvi deo jugoslovenske teritorije okupiran od hitlerovaca. Tu su pale i prve žrtve u aprilskom ratu.

Pre nego što su sovjetske snage izbile na bugarsko--jugoslo vensku granicu, 14. korpus je dobio zadatak da aktivnim dejstvima u međurečju Timok — Velika Morava olakša jedinicama 57. armije probijanje neprijateljske od-brane na granici i stvori povoljne uslove za izbijanje snaga 3. ukrajinskog fronta, a naročito mehanizovanih jedinica, u dolinu Velike Morave. U tu svrhu je predviđeno: izvo-diti aktivna napadna dejstva na pravcu glavnog udara 3. ukrajinskog fronta (u zoni Zaječar, Bor, Svilajnac), spre-čavati dovođenje rezervi neprijatelja u istočnu Srbiju, kao i osposobiti puteve koji vode u dolinu Velike Morave.

U očekivanju zajedničkih dejstava sa snagama 3. ukra-jinskog fronta, jedinice 14. korpusa (23, 25. i 45. divizija) do kraja septembra su oslobodile od nemačkih vojnika i četnika gotovo svu teritoriju od grebena Deli Jovana do Velike Morave i presekle pravce povlačenja neprijateljskih snaga od jugoslovensko-bugarske granice prema Velikoj Moravi. Pored toga, ovaj korpus i partijske organizacije na terenu, su, vrlo živom političkom aktivnošću, pripremili stanovništvo da pruža svestranu pomoć sovjetskim jedini-cama pri njihovom nastupanju: uklanjaju prepreke na putevima, opravljaju puteve i mostove, dostavljaju važne podatke o neprijatelju i brinu se o smeštaju i ishrani trupa, a naročito ranjenika.

Noću 27/28. septembra, saznavši da su prednji delovi 3. ukrajinskog fronta forsirali Timok i približili se Nego-tinu, 18. srpska brigada 25. udarne divizije napala je nemačke položaje u rejonu Negotina, ali nije imala uspeha. Te iste noći 16. srpska brigada je zajedno sa delovima so-vjetskog 109. streljačkog puka nastavila borbe u rejonu Donjeg Milanovca. U toku dva sledeća dana jedinice 25. udarne divizije vodile su borbe na putu Negotin — Štubik.

Južnije odatle dejstvovala je 23. udarna divizija. Ona je do 27. septembra razbila nedićevske i četničke jedinice u Gornjačkoj klisuri, zauzela nekoliko sela i varošicu Za-gubicu, porušila nekoliko mostova i odbila pokušaje hi-tlerovskih jedinica da sebi oslobode put od Zaječara ka Beogradu, preko Bora i Petrovca.

157

U očekivanju proboja glavnih snaga 3. ukrajinskog fronta, Štab 23. divizije je 27. septembra naredio svojim jedinicama da čvrsto zatvore komunikaciju Zagubica — Petrovac i ne dopuste neprijatelju proboj na tom pravcu. Štab divizije dao je brigadama potpunu samostalnost dej-stava.

»Naš zadatak na ovoj prostoriji« — rečeno je u nare-đenju — «jeste onemogućavati neprijatelju povlačenje na pravcu Zaječar — Bor — Beograd, te time potpomoći Crvenu armiju u likvidaciji neprijateljskih garnizona na prostoriji istočne Srbije. U isto vreme, što više uništavati neprijateljske kolone, kako motorizovane tako i pešadij-ske, i time olakšati Crvenoj armiji uništavanje neprijatelja. Zbog toga je neophodno što jače učvrstiti i postaviti naše zasede na predviđenim mestima, kako bi imale što efi-kasnije dejstvo u sprečavanju neprijatelja na pravcu Bor — Zagubica — Petrovac«17.

Dvadeset devetog septembra je 23. divizija primorala kolonu nemačkih jedinica, jačine oko 500 ljudi, koja se kretala na kamionima uz pratnju nekoliko tenkova i oklo-pnih automobila, da se vrati u Bor, odakle je ona bila pošla prema Beogradu. Tom prilikom je oslobođeno oko 2.000 Jevreja i Mađara, koji su radili u tom kraju, u rud-niku bakra. Od njih formirani radni bataljoni izvršili su značajan posao uklonivši prepreke na putevima i popra-vivši put Bor — Petrovac, kojim su posle izvesnog vreme-na, prema Moravi prošle jedinice 4. gardijskog mehanizo-vanog i 68. streljačkog korpusa Crvene armije.

Južno od puta Zaječar — Paraćin dejstvovala je 45. divizija. Njene jedinice su svakodnevno napadale neprija-teljske transporte na putevima Zaječar — Paraćin i Zaje-čar — Niš, rušile te puteve i onesposobljavale ih za kre-tanje nemačkih jedinica. Sem toga, njene su jedinice či-stile oslobođenu teritoriju od preostalih manjih četničkih grupa i učvršćivale vlast revolucionarnih narodnooslobo-dilačkih odbora i pozadinskih vojnih organa.

Dvadeset osmog septembra, čim se saznalo za izbijanje prednjih delova sovjetskog 68. streljačkog korpusa na jugo-

17 Zbornik, tom I, k n j . 12, dok. br. 106.

158

slovensko-bugarsku granicu i za teške borbe 75. stre-ljačkog korpusa na velikoj izbočini Dunava, 45. divizija je svojim glavnim snagama prešla u odlučan napad u re-jonu Zaječar — Knjaževac u cilju sadejstva sa sovjetskim jedinicama. U naređenju Štaba divizije za napad naročito se ističe: »Dejstvo na svim pravcima treba da se ispolji što jače, a naročito na komunikaciji Niš — Knjaževac, radi sprečavanja okupatorskih jedinica da se izvlače tim prav-cem«18.

Idućeg dana, 29. septembra, na drumu Zaječar — Knjaževac, jedinice 45. divizije uništile su dva neprija-teljska tenka i pet kamiona, a u toku noći, u rejonu južno od Knjaževca, razbile su nemačku kolonu koja se od Knja-ževca probijala prema Zaječaru. Sutradan je ista sudbina zadesila i druge dve neprijateljske kolone.

U to vreme su aktivno dejstvo vali i partizanski odredi u istočnoj Srbiji. Oni su vršili česte napade na neprija-teljske transporte i manja uporišta, razarali i prekopavali puteve, čistili oslobođenu teritoriju od ostataka četničkih i drugih izdajničkih grupa i uspostavljali narodnu vlast i vojnoteritorijalne organe.

Krajem septembra završen je period, uglavnom, sa-mostalnih borbenih dejstava 14. korpusa NOVJ. Glavne snage ovog korpusa bile su grupisane na severu istočne Srbije, spremne da neposredno sadejstvuju sa trupama Crvene armije. Korpus je, po dubini između reka Timoka i Velike Morave, držao u svojim rukama oko 100 km komu-nikacija Negotin — Požarevac, Zaječar — Petrovac i Za-ječar — Paraćin. Posle uspostavljanja borbene veze s jedi-nicama 3. ukrajinskog fronta, jedinice ovog korpusa počele su svoja dejstva tešnje povezivati sa dejstvima sovjetskih snaga koje su nastupale u međurečju Timok — Velika Morava.

Da bi uspostavio čvršću vezu sa snagama 75. i 68. stre-ljačkog korpusa 3. ukrajinskog fronta, koje su uspešno nastupale u velikoj okuci Dunava, Štab 14. korpusa je 1. oktobra naredio 25. udarnoj diviziji da svoje napore us-

18 Zbornik, tom I, k n j . 12, dok. br. 177.

159

meri na Petrovac, Požarevac, Donji Milanovac i na komu-nikaciju Stubik — Plavna, a najviše borbeno sposobnoj 23. udarnoj diviziji naredio da produži napad na nemačke snage duž puta Zaječar — Negotin i obezbedi kretanje sovjetskih jedinica od Bora prema Petrovcu.

Tog istog dana, na odseku Donji Milanovac — Maj-danpek, 25. divizija je odbila dva pokušaja nemačkih poli-cijskih jedinica da se iz Donjeg Milanovca probiju u ru-darsko naselje Majdanpek. U isto vreme su jedinice 23. divizije kod starog manastira Gornjaka, na putu Bor — Petrovac, razbile posadu Srpskog dobrovoljačkog korpusa i proterale je u pravcu Petrovca. Nastavljajući napade, one su noću 1/2. oktobra, u sadejstvu sa tri bataljona 25. divi-zije, proterale nedićevce i četnike iz Petrovca i oslobodile ovaj gradić i važnu saobraćajnu raskrsnicu.

Čim je Vojni savet 3. ukrajinskog fronta dobio izve-štaj o spajanju jedinica 57. armije u rejonu Miroča i Klo-kočevca s jedinicama 25. i 23. udarne divizije NOVJ, ko-mandant armije je dobio naređenje: » . . . Pro ver ite da li je moguće auto-transportom snabdevanje jedinica NOVJ«19.

U skladu sa zajedničkim planom operacije, koman-dant 57. armije dobio je zadatak »dogovoriti se s koman-dantom 14. korpusa NOVJ da snage 23. i 25. pešadijske divizije, dejstvima iz rejona Kučeva i Zagubice prema istoku, sadejstvuju napredovanju jedinica 75. i 68. stre-ljačkog korpusa i sprečavaju dolazak neprijatelja sa zapada u planinski rejon«20. U cilju organizovanja sadejstva s ju-goslovenskim jedinicama, komandant armije poslao im je načelnika štaba general-majora P. M. Verholoviča s gru-pom oficira.

Uspešnim dejstvima 68. i 75. streljačkog korpusa 57. armije i 14. korpusa NOVJ, nemačke snage koje su dej-stvovale na prostoru od Zaječara do grebena Deli-Jovana bile su razdvojene na tri zasebne borbene grupe: »Grot« u rejonu Zaječara, »Fišer« u rejonu Salaša i »Štetner« (za-jedno sa 2. pukom divizije »Brandenburg«) u rejonu Štu-bika.

19 A r h i v MO SSSR, f. 413, op. 10381, d. 16, list 139. 20 A r h i v MO SSSR, f. 413, op. 322931, d. 1, l ist 130.

160

Pravce odstupanja ovih grupa prema Velikoj Moravi odsekao je bio 14. korpus NOVJ. Zbog toga su one bile primorane da se brane na padinama planinskih grebena Miroča i Deli-Jovana. Komandant armijske grupe »Srbija« general Felber poslao im je u pomoć iz Beograda borbenu grupu »Vitman«, a iz Topole 14. puk 7. SS divizije »Princ Eugen«. I pored toga, napad sovjetskih i jugoslovenskih snaga razvijao se uspešno.

U toku sledeća dva dana jedinice 75. i 68. streljačkog korpusa i 14. korpusa NOVJ, zajedničkim naporima, okru-žile su u rejonu jugozapadno od Stubika glavne snage ne-prijateljske grupacije koja je dejstvovala na velikoj izbo-čini Dunava i uništile ih. Desnokrilne jedinice Fronta do-bile su na taj način mogućnost da razviju nastupanje de-snom obalom Dunava prema Beogradu.

Borba u velikoj izbočini Dunava odlikovala se kraj-njom žestinom. Mnoga naseljena mesta prelazila su po nekoliko puta iz ruku u ruke. Samo je 75. streljački korpus u vremenu od 23. do 30. septembra imao oko 500 ubijenih i preko 1.000 ranjenih boraca. U selu Štubiku, u zajedni-čkoj grobnici, počiva više od 150 sovjetskih boraca koji su boreći se rame uz rame sa borcima Narodnooslobodi-lačke vojske poginuli na tlu Jugoslavije.21

Događaji su se munjevito razvijali u centru i na levom krilu 57. armije. Pošto je zauzela raskrsnice puteva Salaš, Belu Reku i Slatinu, 223. streljačka divizija razvila je napad prema Boru, centru jugoslovenske industrije zlata i bakra i jakom uporištu neprijatelja.

Grad Bor su branile jedinice 749. pešadijskog puka 117. lovačke divizije i policijske jedinice borbene grupe »Fišer«. Dobivši izveštaj da su ove snage počele napuštati Bor s ciljem da zatvore brešu stvorenu pomeranjem jedi-nica 1. brdske divizije prema grebenu Deli-Jovana, jedi-nice 223. streljačke divizije 68. streljačkog korpusa i 7. i 9. srpske brigade 23. udarne divizije 14. korpusa NOVJ izvr-šile su ujutru 3. oktobra zajednički napad na neprijatelja. U isto je vreme sovjetska avijacija vršila iz vazduha snažan

21 »Nova i n a j n o v i j a is tor i ja«. Izd. AN SSSR, 1963, No. I, str. 11.

11 Beogradska ope rac i j a 161

udar po neprijatelju. Do kraja dana bio je slomljen otpor hitlerovaca. Delovi koji su izbegli uništenje povukli su se u neredu ka Zlotu.

U Boru je zaplenjena velika količina oružja i 37 va-gona municije, koju neprijatelj nije uspeo da uništi. Sta-novnici grada sa oduševljenjem su dočekali svoje oslobo-dioce. Radnici Bora, koji su u Narodnooslobodilačku vojsku Jugoslavije poslali većinu mlađih ljudi, izišli su na ulice i oduševljeno pozdravljali sovjetske i jugoslovenske voj-nike, zasipaj ući ih cvećem. Tu je odmah od dobrovoljaca formiran nov bataljon. Na visokom tornju topionice zale-pršala se crvena zastava. U gradu je održan miting na kome je učestvovalo mnogo ljudi.

Uoči oslobođenja u Boru je održan sastanak ilegalnog narodnooslobodilačkog odbora i grupe aktivista. Rešavano je o spasavanju rudnika od uništenja i o pripremanju sve-čanog dočeka oslobodioca. Za predsednika odbora bio je izabran komunista mašinista Ilija Anđelković. On se u zoru, puzeći, provukao kroz nemačke položaje i Štabu 9. srpske brigade predao najnovije podatke o situaciji u Boru. Rudarski inženjer Evgenije Kostić je u to vreme presekao fitilje na postavljenim minama i spasao okno od uništenja. Mašinbravar Božidar Mitić sakrio je i spasao za narod mnogo dragocenog materijala. Mnogi su radnici izneli iz topionice i sakrili pojedine delove mašina koje su hitlerovci bili spremili za transport u Nemačku ili za uništenje; izla-žući svoj život opasnosti, ljudi su skidali ili presecali elek-trične vodove za paljenje mina koje su nemački vojnici bili postavili; itd.

Odmah posle oslobođenja Bora narodnooslobodilački odbor je obrazovao privremenu komisiju za upravljanje rudnikom i preduzeo sve mere da se on pusti u rad.

Za pet dana borbi jedinice 223. streljačke divizije, za-jedno sa jedinicama Narodnooslobodilačke vojske Jugosla-vije, prodrle su oko 50 km na zapad duž puta Zaječar — Zagubica — Petrovac i stvorile uslove da se na taj pravac prenesu glavni napori 57. armije. Ali u rukama neprijatelja još se nalazio važan čvor komunikacija Zaječar, bez čijeg se osvajanja ne bi moglo računati na uspešno uvođenje u bitku pokretnih jedinica Fronta.

162

Grad Zaječar, koji se nalazi u neposrednoj blizini ju-goslovensko-bugarske granice, velika je raskrsnica žele-zničkih pruga i puteva. Odatle se putevi razilaze u četiri pravca: na jug, prema Knjaževcu, Pirotu i Nišu; na zapad, ka Boljevcu, Paraćinu, Žagubici, Petrovcu i Beogradu; na severozapad prema Rgotini, Donjem Milanovcu; na istok, prema Kuli i Vidinu. Tim putevima je nemačko--fašističko komandovanje manevrisalo svojim snagama, snabdevalo ih i održavalo vezu sa svojom južnom gru-pacijom.

U rejonu Zaječara dejstvovale su jedinice 1. i 7. brdske divizije i nekoliko bataljona za osiguranje. Sem toga, u toku borbe za ovaj grad neprijatelj je ovde prebacio iz Niša nove jedinice. Neprijateljske snage imale su ranije pripremljene odbrambene položaje. Grad se nalazi u dubo-koj kotlini okruženoj planinama. Odbrambeni objekti iz-građeni su na visovima duž granice, o.ko grada i u samom gradu. Naročito su jako bili utvrđeni gradsko groblje, crkva i železnički nasip. Tu su se nalazili teški i laki bunkeri.

Šezdeset četvrti streljački korpus, koji je imao zadatak da zauzme Zaječar, do kraja dana 2. oktobra koncentrisao se na prilazima ovom gradu. Za obezbeđenje uspešnog na-pada, ovom korpusu je, pored formacijske artiljerije, pri-data artiljerijska brigada haubica, kao i sedam artilje-rijskih i minobacačkih pukova. Moglo se s razlogom na-dati da će 228 topova i minobacača uspešno neutralisati neprijateljska vatrena sredstva i rušiti odbrambena postro-jenja.

Ujutru 3. oktobra jedinice 19. streljačke divizije, pod komandom pukovnika R. M. Palatkina, posle 15 minuta vatrenog naleta, napale su neprijatelja. Savladavši uporan otpor neprijatelja, one su ga oterale s visova 10 km istočno od Zaječara, i do kraja dana izbile neposredno pred grad. Napad je bio privremeno zaustavljen masovnom vatrom sa zapadne obale Timoka i Belog Timoka.

U zoru sledećega dana okolne planine potresale su se od snažne grmljavine sovjetske artiljerije. Trideset minuta je nad odbranom neprijatelja besnela vatrena bura. U va-

163

zduh se podigla ogromna zavesa od vatre, dima i zemlje izbačene eksplozijama. Dalekometna artiljerija nanosila je udare po neprijateljskim baterijama, štabovima i ko-mandnim mestima; desetine oruđa sa otvorenih vatrenih položaja, direktnim gađanjem, uništavalo je vatrene tačke i živu silu neprijatelja na njegovom prednjem kraju. Na-ročito su uspešno dejstvovali gardijski minobacači.

O snazi i efikasnosti artiljerijske vatre potvrđuju iz-jave zarobljenika. Evo jedne od njih: »U Zaječar je ne-davno stigao iz Grčke protivtenkovski divizion od 27 oruđa i poseo položaje na prednjem kraju. Za vreme jučerašnje artiljerijske pripreme Rusa uništeno je 12 oruđa, dok su ostala bila nesposobna za dejstvo zbog velikih gubitaka u ljudstvu i štete nanesene oruđima«22.

Streljačke jedinice, prešavši ponovo u napad 4. okto-bra, probile su neprijateljsku odbranu na zapadnoj obali Timoka i Belog Timoka i počele borbu na jugoistočnoj ivici grada, gde su takođe naišle na ogorčen otpor neprijatelja. Tada je komandant korpusa general-major I. K. Kravcov naredio komandantu 19. streljačke divizije da s jednim pukom veže neprijatelja s fronta, a s ostalim pukovima izvrši obuhvatan manevar: sa severa na Zvezdan, s juga — na Lubnicu. Do kraja dana jedinice ove divizije dostigle su ova naseljena mesta, tu uhvatile vezu sa snagama 45. divizije NOVJ i potpuno okružile Zaječar. Istovremeno je 52. streljačka divizija general-majora L. M. Miljajeva zau-zela Vratarnicu i takođe uspostavila kontakt sa delovima 45. divizije NOVJ, čime je put Zaječar — Knjaževac bio potpuno presečen. Pravci povlačenja neprijateljske zaje-čarske grupacije bili su odsečeni.

U borbi za Zaječar veliku su pomoć sovjetskim sna-gama pružile jedinice 45. divizije 14. korpusa NOVJ. U prvoj etapi borbe za pomenuti grad jugoslovenski su voj-nici, uspešno dejstvujući duž puteva Zaječar — Knjaževac i Niš — Paraćin, sprečavali neprijatelja da manevruje svojim snagama i onemogućavali njegovo normalno snab-devanje.

22 »Art i l je r i j sk i žurnal«, 1959, b r . 11, str . 31.

164

Prvog oktobra su jedinice 20. s rpske br igade napale nep r i j a t e l j sku kolonu. Oko 500 vojn ika na 12 kamiona, uz p r a t n j u pet tenkova, kre ta lo se od Knjaževca p rema Zaječaru . Nepr i j a t e l j j e p re t rpeo zna tne gubitke. J e d n a železnička kompozici ja je bačena u vazduh.

Drugog oktobra su jedinice 45. divizi je na pu tu K n j a -ževac — Za ječa r ponovo, iz zasede, napale kolonu nema-čkih vojnika. To isto je u rađeno i narednog dana.

Zaječarsk i par t izanski odred povezao se sa 19. s t re-l jačkom divizijom 64. s t re l jačkog korpusa Crvene a r m i j e i za jedno s n j o m produžio n a s t u p a n j e p rema Zaječaru . 2 3

U to v reme je 24. s rpska br igada 45. divizije, popu-n j e n a mlad im dobrovoljcima, vodila borbu u r e jonu Pa -raćina prot iv Zaječarskog i Ivankovačkog četničkog kor -pusa. U toj borbi četnici su zarobili i zverski ubili 50 mladića. Posle oslobođenja stanovnici sela Mirilovca i Bo-šn j ana podigli su im spomenik.

Jedinice 45. divizije za jedno sa 19. s t re l jačkom divizi-jom vodile su 4. i 5. oktobra borbu prot iv jedinica nepr i -ja te l j sk ih borbenih grupa »Grot« i »Fišer« ko je su brani le pu t Za ječar — Parać in i pri laze Za ječaru . Deo snaga 45. divizije štitio je pravac Bol jevac — Sokobanja — Aleksinac i dejs tvovao p rema Knjaževcu.

Na t a j način, u per iodu od 28. sep tembra do 4. okto-bra 1944, jedinice 57. a r m i j e su probile nep r i j a t e l j sku od-b r a n u na l ini j i Timoka, u n jegovom don jem toku, proši-r i le prodor do 110 km po f ron tu i do 40 km u dubinu, izbile na l in i ju Donj i Milanovac — Rudna Glava — Plavna — Popovica — Topla — Bor — Nikolićevo — Zvezdan — Lu-bnica — Vra ta rn ica i okružile nepr i j a te l j sk i garnizon u Za ječaru . Za to v reme su jedinice 57. a rmi j e i jedinice Narodnooslobodi lačke vojske Jugos lav i j e oslobodile od hi t lerovskih okupa tora 3200 km 2 jugoslovenske te r i to r i je sa zna tn im b r o j e m nase l jen ih mesta , a među n j i m a Nego-tin, Stubik, Prahovo, Slat inu, Salaš, Rgotinu, Bor i dr. Nepr i j a te l j je izgubio oko 8000 vo jn ika i oficira, od koj ih je 2680 palo u ropstvo24 .

23 Zbornik , tom 1, k n j . 13, dok. br. 182. 24 A rh iv MO SSSR, f. 413, op. 10381, d. 29, list 10.

165

Gonjenje protivnika koji se povlači. Izbijanje u dolinu Velike Morave. Borbe na bokovima proboja

Nemačko-fašist ičko komando van je, ne raspolažući do-vol jnim snagama za stabilizaciju svoga f ron ta na bugarsko--jugoslovenskoj granici, odlučilo je da preostale jedinice povuče na novu odbrambenu liniju. Osiguravši se jak im zaštitnicama, hitlerovci su pod udar ima sovjetskih i jugo-slovenskih snaga počeli da ods tupaju u pravcu zapada.

Uzimajući u obzir novonastalu situaciju, komandant 3. ukraj inskog f ron ta odlučio je da glavne napore prenese u centar zone nas tupanja 57. armije , da pristupi energi-čnom gon jen ju protivnika, da se probi je kroz planine isto-čne Srbi je i izbije u dolinu Morave, da iz pokreta forsira Veliku Moravu i ovlada mostobranom na n jeno j zapadnoj obali. Istovremeno se predviđalo da se završi i r azb i jan je nepr i ja te l j skih grupaci ja na bokovima.

Za izvršenje ove zamisli t rebalo je da 75. s trel jački korpus završi un iš tavanje nepr i ja te l ja u re jonu Donjeg Milanovca i Klokočevca i do k r a j a dana 12. oktobra izbije na l ini ju Golubac — Mišljenovac — Petrovac. Šezdeset osmi s trel jački korpus, razvi ja jući nas tupan je prema za-padu s ci l jem da obezbedi uvođenje u bi tku pokretnih je -dinica i rezerve Fronta, imao je da u isto vreme izbije na l ini ju Zdrelo — Zlatovo — Despotovac — Senje . Šezdeset četvrt i s trel jački korpus dobio je zadatak da uništ i nepr i -ja te l ja u Zaječaru, a zatim nastupa prema Boljevcu i n a j -kasni je 9. oktobra izbije na l ini ju Mali Izvor — Mirovo — Dobro Pol je — Vratarnica, obezbeđujući s juga glavne snage 57. armije2 5 .

Vojni savet Fronta zahtevao je da jedinice de j s tvu ju smelo i odlučno i da, ne uplićući se u dugot ra jne borbe, obilaze nepr i ja te l j ske grupe koje p ruža ju otpor, ostavl ja-jući m a n j e snage za nj ihovo b loki ranje i uniš tenje .

U saglasnosti s postavl jenim zadacima, jedinice 57. a rmi je ponovo su prešle u odlučan napad. Sedamdeset peti s t rel jački korpus, u sadejstvu sa 25. udarnom divizijom NOVJ, pojačao je prit isak na nepr i j a te l j a u re jonu Kloko-

25 Arh iv MO SSSR, f. 413, op. 10381, d. 16, list 167—170.

166

čevac — Donj i Milanovac, a 64. s t re l jački korpus, u sade j -s tvu sa 45. divizi jom NOVJ, pojačao je pr i t isak u r e jonu Zaječara . Međut im, odlučujući događaj i odigrali su se u cent ru zone napada 57. a rmi je , gde su dejs tvo vali 68. s t re-l jački korpus ove a rmi j e i 23. uda rna divizija NOVJ.

Komandan t 57. a rmi j e naredio je da se jedinice 68. s t re l jačkog korpusa na jkasn i j e do 10. oktobra po svaku cenu prob i ju kroz p lanine istočne Srb i je i obezbede pravo-v remeno u v o đ e n j e u b i tku 4. gard i j skog mehanizovanog korpusa. Komandan t a rmi j e u razgovoru s komandan tom korpusa još j edanpu t je naglasio da će se odmah iza s t re-l jačkih jedinica k re ta t i mehanizovane jedinice, teška ar t i -l j e r i j a i rezerve f ron ta ko je su određene za napad neposre-dno na Beograd.

Noću 4/5. oktobra 93. i 113. s t re l jačka divizija počele su p reg rup i savan je iz re jona Stubika u re jon Bor — Sla-tina — Bela Reka. U toku noći jedinice t ih divizija p r iku -pile su se u određenom re jonu, a u svanuće su se, p red-n j im odredima, us t remi le na zapad.

Jedinice su dejs tvovale u teškim uslovima. P laninski putevi imali su vr lo težak prof i l : česti s t rmi usponi i nagibi, veliki b ro j oštr ih okuka, mala širina kolovoza, usled čega je u k r š t a n j e i mimoi lažen je bilo iz vodlj ivo samo s mal im brz inama. Da bi sprečile povlačenje nepr i j a t e l j a iz doline Timoka ka Velikoj Moravi, jedinice 14. korpusa NOVJ su, na skoro svim naročito uzanim mest ima (klisure, vodeni tokovi, s t rme planinske padine), na koj ima je bilo teško ili nemoguće izgradit i obilazne ili pa ra le lne puteve, poru-šile veštačke objekte , eksplozivom razorile kolovoz i pot -porne zidove, napravi le zaseke i zapreke i mini ra le n a j p r i -s tupačni je delove puteva.

U ovakvoj situaciji , a r t i l je r i j i , s t re l jačkim i oklopnim jedinicama došle su u pomoć inžen je r i j ske jedinice, ko j ima je rukovodio načelnik inžen je r i j e F ron ta genera l -pukovnik L. Z. Kot l ja r . One su za svega osam dana (od 3. do 10. okto-bra) izgradile t r i nova i opravile 13 porušenih mostova, izgradile 6 km novih pu teva a opravi le 28 km starih, r a sk r -čile mnogo zavala i uklonile veliki broj mina.2 6 Za jedno

26 A r h i v MO SSSR, f. 413, op. 10403, d. 32, list 54.

167

sa sovje tskim pu tn im jedinicama, velike su napore ulagali mesno jugoslovensko s tanovništvo i radni ba ta l jon i Na-rodnooslobodilačke vojske koj i su se nudil i da p ruže što veću pomoć jedinicama u nas tupan ju . Mada je deo pu ta od Brestovačke Ban j e do Pet rovca bio jako oštećen mnogo-b r o j n i m t r anspor t ima i čestim bombar do van j em od s t rane nepr i ja te l ja , sovjetski pioniri su uspeli da ga osposobe za saobraćaj za svega dva dana, zahva l ju juć i pomoći s tanov-nika okolnih mesta i r adn ih ba ta l jona Narodnooslobodila-čke vojske Jugoslavi je .

Požr tvovani rad inženje r i j sk ih jedinica Fron ta pomo-gao je da od 3. do 10. oktobra preko planina istočne Srb i j e p ređu ne samo s t re l jačke jedinice nego i mehanizovani korpus, motorizovana s t re l jačka brigada, a r t i l j e r i j ska divi-zija, t r i a r t i l j e r i j ske brigade, 16 pukova teške ar t i l je r i je , jedinice gard i j sk ih minobacača i oko 80 ostalih boračkih i pozadinskih jedinica. Dovoljno je reći da se na deonici Za ječar — Petrovac, gde pu t prolazi p laninskim te renom i kl isurama, u toku 24 časa is tovremeno nalazilo oko 4000 t ranspor tn ih sredstava. Tome t reba dodati i ogroman bro j prevoza mater i ja la , što je izvršilo 550 te re tn ih automobila i sedam četa za prevoz pogonskog goriva. Jed in icama u na -s tupan ju dotureno je 2200 tona munici je , 227 tona goriva i maziva i 12.000 tona ostalog ra tnog mater i ja la 2 7 .

Sav lađujuć i s t rme uspone i padine, mnogobro jne za-vale i p rep reke i porušene mostove na planinskim rekama, 93. s t re l jačka divizija već je 6. oktobra prešla preko pla-nina istočne Srb i je i dostigla Zagubicu. Idućega dana je p r e d n j i odred ove divizije izbio u re jon Zdrela, u dolinu Morave.

Da bi se pojačao udar iz dubine i obezbedilo izb i jan je pokre tne g rupe Fron ta u dolinu Morave, bilo je odlučeno da se u brešu s tvorenu u nepr i j a t e l j sko j odbrani upu t i 5. samostalna gard i j ska motor izovana s t re l jačka brigada, koja je prebačena u sastav 57. a rmi je . U početku se namerava lo da se br igada uvede u b i tku p u t e m Vidin — Za ječa r — Zagubica — Petrovac. Ali je Za ječa r 6. oktobra još bio u rukama nepr i j a te l j a . Zbog toga je komandan t a rmi j e odlu-

27 A rh iv MO SSSR, f. 413, op. 10403, d. 32, listovi 55, 96, 295, 338.

168

čio da promeni pravac k r e t a n j a br igade i da je upu t i pu-tevima koj i prolaze u pozadini sovjetskih snaga.

Šestog oktobra je komandan t br igade pukovnik N. I . Zavja lov dobio borbenu zapovest. Jedinice brigade, o jačane pukom samohodne ar t i l je r i je , lovačkim pro t iv tenkovskim pukom i pukom gardi j sk ih minobacača, imale su da 7. ok-tobra u j u t r u iz re jona koncent rac i je k renu p ravcem Vidin — Negotin — Salaš — Rgotina — Brestovac — Zagubica — Setonje — Svi la jnac i da do k r a j a 8. oktobra izbi ju u re jon Markovac — Gložane — Dubl je — Svilajnac, da u tom re jonu ov lada ju raskrsnicama puteva i železničkih pruga i spreče dolazak nepr i j a t e l j a s juga i zapada2 8 .

Izvršivši za 24 časa m a r š - m a n e v a r od 120 km, br igada je do k r a j a dana 8. oktobra izbila u dolinu Morave. Kori-steći se i znenađenjem, jedinice br igade su nane le uda r u pravcu juga i zauzele Svi la jnac, a noću 9/10. oktobra, za jedno s jedinicama 113. s t re l jačke divizije, fors i ra le Mo-ravu preko zauzetog prelaza i ovladale mos tobranom u re-jonu Markovac — Lapovo.

Skoro u isto v reme u dolini Morave pojavi le su se i jedinice 68. s t re l jačkog korpusa . Devedeset t reća s t re-l jačka divizija došla je do Petrovca, a n j e n p r e d n j i odred, za jedno sa delovima 53. motociklističkog puka, brzo je k re -nuo p rema Velikoj Moravi.

U j u t r u 10. oktobra p r e d n j i odred je izbio na reku u re jonu Donje Livadice. Inžen je r i j sk im izviđanjem u tv rđeno je da je most na reci čitav, ali je min i ran i da ga je nepr i -j a te l j j ako osigurao. Komandan t divizije odlučio je da od-m a h napadne nepr i j a t e l j a i osvoji most, ne čekajući dolazak glavnih snaga. U tu svrhu bio je fo rmi ran odred jač ine s t re l jačkog voda sa dva mi t ra l j eza i vodom pon ton je ra . Na čelu odreda bio je načelnik pukovske inžen je r i j e 266. s t re-l jačkog puka kape tan I. P. Liskov.

Pod j akom mi t ra l j e skom va t rom nepr i ja te l ja , odred je, s Liskovom na čelu, prodro na most i pre t rčao na su-p ro tnu obalu. Dok su strelci, uz podršku mi t ra l j eske vat re , odbijal i p ro t ivnapade hit lerovaca, s tar i j i vodnik K a m e n j u k , mlađi vodnik Poruženko, redovi Lenovecki i Kr imorenko

28 Arh iv MO SSSR, f. 413, od. 10381, d. 29, list 62.

169

i drugi počeli su da t raže eksplozivna p u n j e n j a i da iz n j i h vade upa l jače sa de tonatorom i š tapinom. U j eku borbe r a n j e n i kape tan je pr imet io da je nep r i j a t e l j već zapalio š tapin k r a j n j i h p u n j e n j a na zapadnoj obali. Ne obazirući se na s m r t n u opasnost, Liskov i n jegovi pioniri potrčal i su p r e m a t im p u n j e n j i m a i uspeli da iz n j i h i ščupa ju akt ivi -r ane upal jače . Tako je sprečeno da most bude d ignut u vazduh. Pionir i su izvukli ispod mosta 350 kg eksploziva29 .

Uskoro su se preko osvojenog mosta prebaci le jedinice 93. s t re l jačke divizi je i 5. samostalne gard i j ske motor i -zovane s t re l jačke brigade. Nakon kraće ali ogorčene borbe, one su zauzele Veliku Planu, veliku bazu nemačke opera-t ivne pozadine. Tu su sovjetske jedinice zaplenile skladišta hrane , munic i j e i goriva.

Za p r e d n j i m odredima na Moravu su izbile g lavne snage 68. s t re l jačkog korpusa. U to v reme je 223. s t re l jačka divizija, ko ja je dejs tvovala na odvojenom pravcu, izbila u re jon Sen ja i čvrsto obezbedila korpus od eventua ln ih uda ra s juga .

Dok su na pravcu glavnog uda ra sovjetske snage us-pele da slome otpor nepr i j a te l j a , ukl ine se u n jegov raspo-red i izbiju na Moravu, dotle su na kr i l ima proboja , u r e jonu Klokočevca, Donjeg Milanovca i Zaječara , hi t le-rovci i da l je držali svoje položaje.

Sa osloncem na p laninski greben Del i -Jovana, nepr i -j a t e l j je uporno branio o tporne tačke Klokočevac i Donj i Milanovac. Njegovo r azb i j an j e na tom područ ju bilo je povereno jedinicama 75. s t re l jačkog korpusa, Dunavskoj r a tno j flotil i i 25. udarno j divizij i NOVJ.

Šestog oktobra, iako potpuno okružena na Del i -Jovanu, 1. b rdska divizija i da l je je davala otpor, pokušava juć i i s tovremeno da se p rob i je na zapad i jug i spoji sa borbe-n im g r u p a m a »Grot« i »Fišer« u r e jonu Za ječara , kao i s j ed in icama 7. SS divizi je ko je su im dolazile u pomoć. Dan r an i j e 2. puk divizi je »Brandenburg«, spalivši svoje ka -mione, koj i su zbog potpuno porušene komunikac i je bili neupotrebl j iv i , u pešačkom stroju, vodeći borbe prot iv

29 Arh iv MO SSSR, f. 413, op. 10381, d. 16, list 228.

170

jedinica 25. uda rne divizije NOVJ, počeo je p rob i j an j e p rema Majdanpeku .

Zna juć i da se okruženi nep r i j a t e l j nalazi u teškom položaju, jugoslovenske i sovje tske jedinice su preš le u odlučujući napad.

S tab 14. korpusa NOVJ naredio je 23. uda rno j diviziji da uspostavi tesno sadejs tvo sa 25. uda rnom divizi jom i da za jedno sa n j o m spreči p r o b i j a n j e nemačkih snaga na zapad. »Ne t reba zaboraviti« — kaže se u n a r e đ e n j u — »da je nemačka 1. b rdska divizija, koja stoji p r ema nama, učestvovala u svim borbama pro t iv nas u pe to j ofanzivi, kod Pr i jepol ja , itd«30.

S tab 23. uda rne divizije, p re tpos tav l j a juć i da će se nep r i j a t e l j povlačit i g rebenom Del i -Jovana u dva pravca — prema Majdanpeku i p r ema Boru, naredio je svoj im br igadama da to spreče, što je saopštio i S tabu sovje tske 223. divizije.

Okruženu nep r i j a t e l j sku g rupac i ju napadal i su: sa se-vera 25. u d a r n a divizija, sa zapada i jugozapada 23. uda rna divizija 14. korpusa NOVJ, sa istoka, severoistoka i juga jed in ice 75. i 68. s t re l jačkog korpusa 57. a rmi je . Naročito teške borbe vodile su sovje tske i jugoslovenske jedinice prot iv 99. pešadi jskog puka 1. b rdske divizije, koji je nasto-j a o da izbije na d r u m Za ječa r — Bor i da se spoji sa g rupom »Grot« i »Fišer«, kao i sa 2. pukom divizi je »Bran-denburg«, koj i se probi jao p rema Majdanpeku .

Sedmog oktobra otpor nemačkih jedinica n i j e se sma-n j io a na pojed in im odsecima čak se i pojačao. Pod udar ima sovje tskih jedinica nepr i j a t e l j je nastojao da po svaku cenu probi je zaslon 14. korpusa NOVJ i ovlada izlazima u dolinu Velike Morave. P r o b i j a n j e nepr i j a t e l j a na sever, p r ema Don jem Milanovcu, sprečavale su jedinice sovje t -skog 75. korpusa i 25. uda rne divizije, a povlačenje na jug, p r e k o Del i -Jovana, sprečavale su snage 68. s t re l jačkog kor -pusa i 23. uda rne divizije. U takvoj si tuaciji 1. b radska divizija odlučila je da se probi je p rema Majdanpeku , kuda je 2. puk divizi je »Brandenburg« već uspeo da se p rob i je uz pomoć tenkova.

»® Arh iv VI I JNA, k. 1067, reg. br . 35/1.

171

Toga istog dana zamenik komandan ta Glavnog š taba NOVJ za Srb i ju L jubodrag Durić naredio je 14. korpusu da se čvršće poveže s jedinicama Crvene armi je , n a p a d n e nemačke snage na Del i - Jovanu i onemogući proboj iz o b r u -ča. Trebalo je da 23. divizija uništ i nemačke snage koje su se nalazile desetak k i lometara od Bora, a 25. divizija dvema br igadama zadrži nepr i j a t e l j a koj i se probijao, a j ednom br igadom izvrši napad na n jegov bok, s t im da is tovre-meno zaštiti levi bok 23. divizije u s luča ju da se hi t lerovci pokuša ju probit i p r ema Majdanpeku 3 1 .

Dvadeset t reća udarna divizija napala je nep r i j a t e l j a severoistočno od Bora. Dok se vodila borba, iz Bora su sti-gle jedinice 113. sovjetske divizije. Za jedničk im napor ima nep r i j a t e l j je odbačen ka Del i - Jovanu.

Kada su vojnici Narodnooslobodilačke vojske Jugo -slavi je svoj im grud ima zatvaral i nepr i j a t e l ju pu t sa g re -bena Del i - Jovana p rema dolini Velike Morave, sovje tske su snage, odbi ja juć i besomučne pro t ivnapade nepr i j a te l j a , pojačavale svoje udare da bi završile r azb i j an je okružen ih hit lerovaca.

J a k e snage prot ivnika, u č i jem je sastavu bio zna tan bro j tenkova i a r t i l j e r i j sk ih oruđa, napale su divizi je 75. s t re l jačkog korpusa sa dva pravca: od Donjeg Milanovca, gde je iskrcan rečni desant , p rema Klokočevcu i iz r e jona jugozapadno od Stubika takođe p rema Klokočevcu. Po cenu velikih gubi taka, hi t lerovci su uspeli da zauzmu Topolnicu i Klokočevac i da u r e jonu C r n a j k e okruže dva ba ta l jona 960. s t re l jačkog puka 299. s t re l jačke divizije, ko jom je komandovao genera l -ma jo r N. G. Travnikov. Dal je nap re -dovan je hi t lerovaca bilo je sprečeno.

Posle o d b i j a n j a nepr i j a t e l j sk ih napada i dovlačenja ar t i l je r i je , 74. s t re l jačka divizija pukovnika K. A. Sičeva i 233. s t re l jačka divizija pukovnika T. I. Sidorenka ponovo su prešle u napad. Nakon kra tkog v remena one su, za jedno sa 25. uda rnom divizi jom NOVJ, okružile hi t lerovce u re -jonu Klokočevca i do k r a j a dana 8. oktobra potpuno ih uništile. Razvi ja juć i napad, jedinice korpusa, u t esnom sadejs tvu sa brodovima Dunavske ra tne floti le i 25. divi-

31 Zbornik, tom I, k n j . 13, dok. br . 50.

172

zi jom NOVJ, idućeg dana su na ju r i š zauzele Donj i Mila-novac i počele gon j en j e nepr i j a t e l j a duž obalskog pu ta ka Požarevcu.

Ostaci razbi jen ih nepr i j a t e l j sk ih jedinica, u k u p n e ja -čine oko 2000 l judi , pokušal i su da se preko kameni tog g rebena Malog i Velikog krša p rob i ju ka Zagubici, ali su pali pod uda r jedinica 23. u d a r n e divizije, pa su zbog toga moral i da se u po jed inačn im g r u p a m a povuku p rema Deli-- Jovanu .

Na t a j način, sovjetske i jugoslovenske snage uspele su do k r a j a dana 8. oktobra da slome otpor nepr i j a t e l j ske g rupac i j e p r i t e šn j ene uz greben Del i -Jovana i da jo j na -nesu vel ike gubi tke. Goneći nep r i j a t e l j a koj i se povlačio, snage 75. s t re l jačkog korpusa 57. a r m i j e i 25. uda rne di-viz i je NOVJ razvile su n a s t u p a n j e duž obalskog pu ta Požarevac — Beograd.

Nepr i ja te l j , vodeći zašt i tničke borbe prot iv jedinica 75. s t re l jačkog korpusa i dve ju br igada 25. uda rne divizije, napust io je Majdanpek i brzo k renuo p rema Kučevu.

Izvršivši svoj zadatak, 25. uda rna divizija se koncen-tr isala u r e jonu Donj i Milanovac — Majdanpek radi od-mora i popune. A 23. uda rna divizi ja je izvučena iz borbe i preko Pet rovca i Smederevske Pa lanke prebačena p rema Beogradu.

Zna tan u t ica j na ishod borbi u velikoj izbočini Dunava imala su uspešna de js tva 46. a rmi j e 2. ukra j inskog f ron ta . K o m a n d a n t a r m i j e genera l -potpukovnik I . T. Šlemin još 21. sep tembra 1944. godine dobio je u Kra jov i n a r e đ e n j e od k o m a n d a n t a f ron t a marša la Sovjetskog Saveza R. J . Mali-novskog da probi je nepr i j a t e l j sku odbranu na južnim ograncima Transi lvanskih Alpa, izbije na rumunsko- jugo-slovensku granicu, razbi je nepr i j a t e l j a koji se nalazio na ter i tor i j i Vojvodine i samim t im sade j s tvu je sa snagama 3. ukra j inskog f ron t a u n j ihov im ofanzivnim de js tv ima na ter i tor i j i Jugos lav i je i u os lobođenju Beograda. Pošto je savladala Trans i lvanske Alpe, 46. a rmi j a je početkom okto-bra razvila n a s t u p a n j e na ter i tor i j i Jugoslavi je .

Kada je 2. uk ra j insk i f ron t izbio na jugoslovensko-ru-m u n s k u granicu, na raspo lagan ju Glavnog štaba NOVJ za Vojvodinu nalazil i su se u Bana tu 8. vojvođanska br igada,

173

Udarn i ba ta l jon Banatske opera t ivne zone, 5. banatski , Pančevački , Vršački i Belocrkvanski par t izanski odred.

Po i zb i j an ju jedinica 46. a r m i j e u Banat , odmah je uspostavl jena veza s jugoslovenskim snagama. U r e jonu Vršca susreli su se predstavnic i š tabova 46. a rmi j e i 10. gardi jskog s t re l jačkog korpusa sa Štabom Banatske ope-ra t ivne zone NOVJ. Komandan t i par t izanskih odreda upo-znali su sovje tske oficire sa s i tuaci jom u pozadini nepr i -j a te l j a u Bana tu i sa rasporedom jedinica Glavnog š taba Vojvodine na toj ter i tor i j i , te izneli svoje mi š l j en j e o tome kako će se na jbo l j e organizovati za jednička de js tva jedinica Narodnooslobodilačke vojske Jugos lavi je i 46. sovje t ske a r m i j e u preds to jeć im borbama za oslobođenje Pančeva, Pe t rovgrada (sada Zrenjanin) i d rugih gradova u Banatu , kao i o mogućnost i fo r s i r an ja Tise.

Prvog oktobra su jedinice 10. gard i j skog s t re l jačkog korpusa i Banatske opera t ivne zone NOVJ oslobodile grad Belu Crkvu, a su t radan grad Vršac, važnu raskrsnicu p u -teva u ovoj pograničnoj oblasti Jugoslavi je . U j u t r u 3. ok-tobra jedinice 31. gardi jskog s t re l jačkog korpusa, uz pomoć 5. banatskog par t izanskog odreda, ovladale su Pe t rovgra -dom, na jveć im gradom u Bana tu i vel ikim saobraća jn im čvorom. U isto v reme jedinice 10. gardi jskog s t re l jačkog korpusa, ko je je s tanovništvo oduševl jeno dočekalo, uš le su u Kovin na Dunavu. Za jedno s n j i m a u grad su ušli Udarn i ba t a l jon Bana t ske opera t ivne zone, Vršački i Belo-crkvanski par t izanski odred. Istoga dana 5. banatski p a r -tizanski odred odbacio je hi t lerovce i mađarske honvedske jedinice preko Tise i oslobodio Novi Bečej (sada Vološi-novo).

Nas tupa juć i na zapad, jedinice 46. sovje tske a rmi j e i Glavnog š taba Vojvodine bez zadržavan ja su nad i ra le p r e m a reci Tisi. Petog oktobra su počele borbe za Kik indu i Pančevo, koj i su idućeg dana bili oslobođeni.

Do k r a j a dana 8. oktobra desnokri lni korpus 46. so-v je t ske a r m i j e i jedinice Glavnog štaba Vojvodine očistili su od nep r i j a t e l j a svu te r i -to r i iu istočno od Tise, na ' . . ,. ,

j , j AT i/ - v j Crvenoarmejci-tenkisti i borci odseku od Nove Kanj ize do N O V J d o g oJ

v a r a j u s e 0 d a l j e m

ušća reke. Sovje tske snage ! dejstvu protiv neprijatelja

174

su fors i ra le Tisu i na n j e n o j zapadnoj obali, u r e jonu Sente i Mola, zauzele dva mostobrana .

U m e đ u v r e m e n u je u Pančevu, od par t izanskih jed i -nica, bila f o r m i r a n a 12. vo jvođanska br igada NOVJ, a nešto kasn i j e u Pe t rovg radu — 13. vojvođanska br igada.

Levokri lni 10. gard i j sk i s t re l jački korpus 46. a rmi je , pod komandom genera l -potpukovnika I . A. R u b a n j u k a , izbio je na D u n a v severoistočno od Beograda, na f r o n t u cd 40 km, odbacivši hi t lerovce na supro tnu obalu. Noću 9/10. oktobra jedinice 109. s t re l jačke divizije ovog korpusa za jedno sa delovima 12. vo jvođanske br igade NOVJ, izne-nada su fors i ra le r eku zapadno od Starčeva i ovladale mos tobranom u re jonu Velikog Sela. Jedinice 10. gard i j -skog s t re l jačkog korpusa dobile su na t a j način mogućnost da razvi ju n a s t u p a n j e p rema Beogradu sa severoistoka. Imajuć i u vidu novonasta lu s i tuaci ju, nep r i j a t e l j je hi tno prebacio u ovaj r e jon svoje rezerve i počeo izgradnju obje-kata .

U to v reme su u r e jonu Za ječa ra jedinice 64. s t r e l j a -čkog korpusa i 45. divizi je NOVJ i da l je vodile teške borbe u cil ju un i š ten ja okružene nepr i j a t e l j ske grupaci je . Hit lerovski garnizon, jačine nekoliko h i l jada l judi , vršio je ogorčene pro t ivnapade s c i l jem da se probi je kroz obruč sovje tskih i jugoslovenskih snaga. U odb i j an ju ovih pro-t ivnapada ogromnu ulogu su odigrale a r t i l j e r i j ske i mino-bacačke jedinice. Samo na dan 5. oktobra n j ihova va t ra je uništ i la 18 mi t ra l jeza , oštetila dva jur i šna oruđa i šest oklopnih t ranspor tera , poruši la četiri laka bunke ra i t r i osmatračnice i neutra l isa la dve a r t i l j e r i j ske ba te r i j e i t r i minobacačke grupe. Zarobl jeno je 800 nepr i j a t e l j sk ih vo j -nika i oficira.

Nemačko-fašis t ičko komandovan je , uvidevši uzalud-nost pokuša ja za ječarskog garnizona da se p rob i je iz okru-ženja , odlučilo je da u Za ječa r prebaci dopunske snage radi po jačan ja jedinica ko je su se tamo brani le .

U t im bo rbama ogromnu „ , . , „ 1 ulogu su odigrale jedinice Nekoliko hiljada Beograđana A!- j. • •• vn-rrr . aktivno je učestvovalo u bor- 4 5 ' divizije &OVJ i Bol je -bama za oslobođenje svoga ' v a c k o g p a r t i z a n s k o g o d -grada reda, koje su kontrol isa le

175

sve pri laze Za ječa ru . Kad su fašist i pokušali da iz P a r a -ćina poša l ju u Za ječa r 14. puk 7. SS divizi je »Princ Eugen«, jedinice 23. s rpske br igade odmah su mu p r e -preči le put . Ipak je j edan ba t a l j on hi t lerovaca uspeo da se p rob i je u grad, ali je pr i tome pre t rpeo velike gu-bitke. Druga dva ba ta l jona bila su zadržana nekoliko ki-lometara južno od Boljevca. Sa ist im ci l jem — da olakša položaj okruženog zaječarskog garnizona — iz Knjaževca je k renuo p rema Zaječaru , u p r a t n j i tenkova, »zalutali« ba ta l jon 1. b rdske divizije. P re t rpevš i vel ike gubi tke u k r a t k o t r a j n o j borbi prot iv jedinica 23. br igade 45. divizije, ba ta l jon je bio p r imoran da se v ra t i u Knjaževac .

Komandan t 64. s t re l jačkog korpusa, dobivši podatke 0 n a m e r a m a nepr i j a te l j a , naredio je 52. s t re l jačkoj divi-ziji, ko ja je nas tupala obuhva ta juć i Za ječar s juga, da p re -preči sve pu teve jugoistočno i jugozapadno od Lubnice 1 da spreči proboj hi t lerovaca s toga pravca. Deo snaga 19. s t re l jačke divizi je i da l je se probi jao na zapad, p roš i ru juć i spol jašnj i f r on t okruženja .

U j u t r u 7. oktobra s i tuaci ja na područ ju Za ječara na-glo se izmenila. Ovamo je stigao p r e d n j i odred 4. gardi jskog mehanizovanog korpusa — 62. samostalni motociklist ički ba ta l jon , sa pr ida t im mu izviđačkim četama t r i j u mehan i -zovanih br igada. Jedinice ovoga odreda, zauzevši borbeni poredak, počele su za jedno s jedinicama 19. s t re l jačke divizije napad na grad.

Noću 8. oktobra dve nepr i j a t e l j ske grupe, u k u p n e j a -čine do 500 l judi , pokušale su da se p rob i ju iz okružen ja . Smestivši pešadi ju na kamione i u oklopne t r anspor te re i isturivši tenkove na čelo kolone, hit lerovci su ju rnu l i u p ravcu Zvezdana i Lubnice. P r v a g rupa je naišla na zasedu u kojo j su bile dve ba te r i j e 2. diviziona 90. ar t i -l je r i j skog puka. Na komandu komandan ta diviziona kape-tana Rjapceva topovi su otvoril i k inžalnu va t ru po nepr i -ja te l ju . Hit lerovci su se u panici izgubili. Samo je ode-l j e n j e s ta r i jeg vodnika Kisel jeva oštetilo dva oklopna t r a n -spor tera i pe t kamiona i uništi lo preko 100 vojnika i ofi-cira. Pr is t igle s t re l jačke jedinice dovršile su un i š ten je nepr i j a te l j a .

176

Druga grupa , ko ja se probi ja la p rema jugozapadu, uspela je da se p rob i je kroz obruč okruženja . Pošto je po-t isnuo slab zaslon sovje tskih jedinica, nep r i j a t e l j je j u r n u o p rema Lubnici i iz pokre ta napao p r e d n j i odel jak divizi j-skog sani tetskog cent ra 52. s t re l jačke divizije, koj i je bio razvi jen u tom selu. Dvanaes t teško r a n j e n i h vo jn ika i t r i borca iz os iguran ja medicinskog cent ra bili su na zverski način poubi jani . Ostale r a n j e n i k e i medicinsko osoblje spasli su borci 45. divizi je N O V J koj i su stigli u pomoć i uspeli da ih p r ihva te i sklone na s igurno mesto.3 2

Saznavši o napadu nepr i j a t e l j a u pozadini, k o m a n d a n t 52. s t re l jačke divizije bacio je pro t iv hi t lerovske g rupe ko ja se probila dve a r t i l j e r i j ske ba ter i je . Dočekan u r a g a n -skom va t rom na istočnoj ivici Planinice, nep r i j a t e l j je mo-rao da se zaustavi . Ubrzo su ovamo stigli delovi 45. divizi je N O V J i 595. lovački prot iv tenkovski i 32. s t re l jački puk, ko je je komandan t 19. s t re l jačke divizi je uput io za gon j en j e g rupe ko ja se probila. U k ra tko j , ogorčenoj borbi nepr i -j a te l j je bio po tpuno uniš ten.

Osmog oktobra su snage 64. s t re l jačkog korpusa, u sade js tvu s p r e d n j i m delovima 4. gardi jskog mehanizova-nog korpusa i 45. divizi je NOVJ, zauzele grad Za ječar . Okružena nepr i j a t e l j ska grupac i ja bila je gotovo potpuno uništena. Sovje tske i jugoslovenske jedinice zarobile su 1600 vojn ika i oficira i zaplenile 86 automobila, osam oklo-pn ih t ranspor te ra , šest topova, 12 minobacača kao i d rug i ra tn i mate r i j a l . Nepr i j a te l j je samo u ub i j en ima izgubio oko 1500 l judi .

Samo su pojedine grupe nepr i j a t e l j a uspele da se pro-b i ju iz ok ružen ja i da se u r e jonu Boljevca p r id ruže 14. pešadi j skom p u k u 7. SS divizi je i ostacima borben ih g rupa »Fišer« i »Grot«. Jedinice 45. divizije NOVJ odmah su napa le ove hi t lerovske jedinice i , p reko Boljevca, odagnale ih p rema Parać inu . Ove su snage takođe odbile dva poku-ša ja nemačkih vojn ika da se od Boljevca p rob i ju p r e m a Lu-kovu i Sokobanj i , nanevši im pr i tome velike gubitke.3 3

Stanovnici Za ječara kao braća su grlili svoje oslobo-dioce i snažno im stiskali ruke . Na ul icama su s t ih i jno

32 A r h i v MO SSSR, f. 413, op. 10403, d. 32, list 340. 33 Zbornik, t om I, k n j . 13, dok. br . 182.

12 Beogradska ope rac i j a 1 7 7

obrazovani mitinzi. Odasvud su se čule reči zahvalnost i upućene sovje t skom narodu, komunis t ičkim p a r t i j a m a So-vje tskog Saveza i Jugoslavi je , Crvenoj a rmi j i i Narodno-oslobodilačkoj vojsci. Na licima svih l jud i si jal i su radosni osmesi a oči su plamsale od sreće.

Susre t boraca dve ju b ra t sk ih a rmi j a kod Za ječa ra lepo je opisao uk ra j i n sk i pisac Aleksandar Nevada, čiji je čla-nak »Braća Jugosloveni« ob jav l j en 18. novembra 1944. godine u dnevnom listu »Borba«.

»Ni u jednoj zemlj i van granica naše otadžbine n ismo videli, a verovatno nećemo ni videt i niš ta što bi n a m bilo tako blisko po duhu, po načinu života i običaj ima, kao što smo videli ovde, u Jugoslavi j i . Već u p rvom jugosloven-skom gradu koj i sam video, u Za ječaru , rekao mi je j edan t amošn j i par t izan:

»Bratski narod — bra t sk i jezik. Vi kažete »drug« i mi kažemo »drug«; vi kažete »svoboda« a mi kažemo »slo-boda«; vi kažete »smert fašizmu«, a mi kažemo »smrt f a -šizmu« . ..

»Nema s u m n j e u to da su Nemci dobili ut isak o Jugo-slavij i kao na jnegos topr iml j iv i jo j zemlj i u svetu. . . R a m e uz r a m e mi smo se borili sa jugoslovenskim vojnic ima . . . U žestokim okrša j ima videli smo ih pored sebe, za j edno smo prolivali k rv u borbi pro t iv zajedničkog nepr i j a te l j a . Mi to n ikada nećemo zaboravit i , kao što neće zaboravi t i ni jugoslovenski narodi . Ono što je učvršćeno k r v l j u — vezano je zauvek«.

Posle l ikvidaci je za ječarske grupaci je , 52. i 19. s t r e -l jačka divizi ja 64. s t re l jačkog korpusa i 45. divizija N O V J pr is tupi le su g o n j e n j u nepr i j a t e l j a koj i se iz re jona Z a j e -čara povlačio p rema Nišu i Parać inu . Sedamdeset t reća gard i j ska s t re l jačka divizija izbila je u re jon Slat ine i po-čela nas tupa t i za jedinicama 68. s t re l jačkog korpusa, p r ema Moravi, čisteći šumu duž glavnog pravca k re t an j a . U isto v r e m e jedinice 45. divizije napale su nep r i j a t e l j ske kolone na pu tev ima Knjaževac — Niš i Niš — Aleksinac i nanele im zna tne gubitke.3 4

34 Posle os lobođenja Za j eča ra 45. divizi ja ušla je u sas tav 13. ko rpusa NOVJ i dobila zada tak da šti t i p r avce Niš — Svr l j ig i Niš — Aleksinac. (Arhiv VII JNA, k. 631, reg. br . 2/5).

178

Uspešno su se razvi ja la i borbena de js tva 1. ga rd i j -skog u tv rđenog re jona, 2. bugarske a rmi j e i 13. a rmi j skog korpusa NOVJ, koj i su dobili zadatak da zašti te levi bok uda rne grupac i je jedinica 3. uk ra j inskog f ron ta i da p re -seku komunikac i j e nep r i j a t e l j a zauzevši važne čvorove pu teva Knjaževac i Niš.

P rv i gard i j sk i u tv rđen i re jon, pod komandom gene-r a l -ma jo ra S. I . Nikit ina, dobio je zadatak da izbije na l in i ju »Vratarnica — Marinovac — Drenovac — Knjaže -vac i da spreči dolazak nepr i j a t e l j sk ih snaga sa zapada i juga«.3 5 Osobita pažn ja je posvećena brzom zauz imanju Knjaževca .

Grad Knjaževac se nalazi na raskrsnici pe t puteva, od koj ih su na jvažn i j i pu t p r e m a jugu, za Niš, i ona j p r ema zapadu — u dolinu Morave. T ime se i ob jašn java upornost s ko jom su pomenut i grad brani le rasparčane jedinice 7. b rdske divizi je i morna r i Dunavske floti le admira la F re jka , ko je su se ovamo povukle posle neuspešnih borbi u r e j o n u Negot ina.

Knjaževac, koj i se pruža pored Timoka, okružen je sa svih s t rana p laninama. Hit lerovci su naročito jako utvrdi l i visove istočno, severno i zapadno od grada, izgradivši t amo jake o tporne tačke, zaštićene va t rom velikog b ro ja a r t i -l j e r i j sk ih oruđa. Na j j ače je bila organizovana odbrana pu -teva koj i vode iz Za ječa ra i Niša.

Da ov lada ju ovim čvorom odbrane s tavl jeno je u zadatak jedin icama 45. divizije NOVJ i 9. i 10. samostal-nom mi t ra l j esko-a r t i l j e r i j skom bata l jonu, ko j ima su ko-mandoval i gardi jski kape tan I klase J e r j o m e n k o i gard i j sk i m a j o r Histni. Savladavši p laninske prevoje u r e jonu južno od Vratarnice , između Bugarske i Jugoslavi je , sovje tske jedinice su se do k r a j a dana 8. oktobra pr ikupi le u selu Zunićima. Tu su se sastale sa 23. s rpskom br igadom 45. divizi je NOVJ i par t izanskim odredom s te r i to r i je Svr -ij iga. Posle izviđanja nepr i j a t e l j ske odbrane, sovjetski i jugoslovenski komandan t i došli su do zakl jučka da bi f r o n -talni napad doveo do velikih gubi taka i usporio tempo na -

33 A rh iv MO SSSR, f. 413, Dnevn ik borbenih de j s t ava 57. a rmi je . Zapis od 8. 10. 1944.

12» 179

s tupan ja . Zbog toga je bilo rešeno da se izvrši obilazni maneva r i kombinovani napad iz nekoliko pravaca.

Sastavivši p lan borbe i p r ipremivš i l juds tvo i ma te r i j a l za izvršenje teškoga marša , komandan t i su noću 9/10. okto-bra poveli svoje jedinice u opko l j avan je grada . Te noći su jedinice izvršile zaista hero jsk i marš . Kre ta le su se po n a j -većem mraku , p laninskim putevima, s t rmim usponima koj i su mest imice dostizali i 40°. Na t im usponima a r t i l j e r i j u su mora le izvlačiti na rukama . Sovje tsk i vojnici bi se tada rđavo proveli da im nisu pomogli jugoslovenski vojnici, koj i su dobro poznavali teren.

Do j u t r a 10. oktobra sovje tske i jugoslovenske jedi -nice su zauzele polazne položaje i posle k ra tkog a r t i l j e -r i jskog va t renog na le ta napale nepr i j a t e l j a sa severa, juga, istoka i zapada. Delovi 45. divizi je NOVJ, Svr l j i šk i pa r t i -zanski odred i j edna četa 9. ba ta l jona zauzeli su obe s t r ane pu ta Niš — Knjaževac i tako n e p r i j a t e l j u onemogućil i maneva r rezervama.

U Knjaževcu su se rasplamsale žestoke ulične borbe ko je su se često p re tva ra le u borbe prsa u prsa. Posednuvši be tonske bunkere , zaklone i u t v r đ e n e gradske kuće, hi-t lerovci su pružal i ogorčen otpor, prelazeći često u pro t iv-napade. Na jedno sovjetsko o ruđe bacilo se 15 hi t lerovaca. Posluga je dočekala udar i u k r a t k o m okrša ju uništ i la ne -p r i j a t e l j a . U toj borbi is takao se komandi r ba te r i j e po ru -čnik Kolčev, koj i se nalazio na o tvorenom položaju oruđa. Na n j ega je j u r n u o nepr i j a te l j sk i oficir. U revolveru Kol-čeva n i j e bilo metaka . Tada je on zgrabio bačeni šlem n e -mačkog vo jn ika i n j i m e razbio glavu hi t lerovcu.

Do 10. oktobra uveče kn jaževačk i garnizon bio je pot -puno uniš ten. Nepr i j a te l j je imao oko 700 poginulih vo jn i -ka, m e đ u ko j ima je bio i pukovnik Kra tenau , koj i je ko-mandovao nemačk im morna r ima . Sovje tske i jugosloven-ske jedinice zarobile su preko 100 vo jn ika i zaplenile 49 oruđa, 11 pu tn ičk ih i 93 t e re tna automobila, vel iku količinu oruđa i munici je.3 6

36 A rh iv MO SSSR. f. 413, op. 10372, d. 349, l istovi 227—229. Zbornik , t om I, k n j . 13, dok. br . 152, A r h i v VII JNA, k. 182, reg. br . 54/1.

180

Za v reme borbi u Knjaževcu, masa se l jaka iz okolnih sela, naroči to omladine, pošla je ka gradu noseći bogate poklone borcima Crvene a rmi j e i Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavi je . Omladina iz selà zapadno od K n j a -ževca, u svečanim odelima, s muzikom i t ransparen t ima , k re ta la se p r e m a gradu pevajući .

Dok su se u Knjaževcu vodile ulične borbe, jedinice 64. s t re l jačkog korpusa i 45. divizije NOVJ, pot iskujući nepr i j a t e l j ske zaslone, razvi ja le su napad p rema Moravi. Oslobodivši Bol jevac i Lukovo, 52. s t re l jačka divizi ja i 20. s rpska br igada otpočele su gon j en j e nepr i j a t e l j a p r ema Pa -raćinu. Ubrzo je 20. br igada uspostavila vezu sa 2. prole-te rskom divizi jom NOVJ, ko ja je bila presekla pu t Niš — Stalać u dolini Južne Morave. Nanoseći nep rek idne udare nepr i j a t e l ju , 52. s t re l jačka divizija presekla je pu t Aleksinac — Ražanj , a 24. s rpska br igada pu t Niš — Alek-sinac. Iskoristivši to, jedinice 19. s t re l jačke i 45. divizije NOVJ zauzele su rudarsk i g rad Aleksinac.

Posle oslobođenja Knjaževca 23. s rpska br igada i de-lovi 1. gardi jskog u tv rđenog re jona zauzeli su S vr i jig i počeli n a s t u p a n j e u pravcu Niša, gde su u to v r e m e uspe-šno dejs tvo vale jugoslovenske i bugarske snage.

K r a j e m sep tembra su 13. korpus (22, 24, 46. i 47. divi-zija) i 2. prole terska divizi ja NOVJ vodili borbe prot iv nemačkih snaga ko je su pokušale da zauzmu moravsku komunikac i ju na odseku Kumanovo — Niš — Stalać i n a -padal i nepr i j a t e l j ska upor iš ta i garnizone na još neoslobo-đenoj te r i tor i j i južne Srbi je .

Do početka završnih borbi za oslobođenje Niša, glavna de js tva 13. korpusa razvi ja la su se u r e jonu Leskovca, V r a n j a i Vlasotinca, a 2. prole terske divizi je u r e jonu K r u -ševca, u Zupi i Rasini.37

Tridesetog sep tembra je 22. uda rna divizi ja zauzela Vlasotince, čiji je pad, kao i proboj snaga Narodnooslobo-dilačke vojske Jugos lav i je duž desne obale J u ž n e Morave ka Babičkoj gori, p r inudio četnike na ods tupan je ka Le-skovcu i Nišu.

37 A r h i v VII JNA, k. 181, reg. br . 16/3 i 17/3.

181

U m e đ u v r e m e n u je u re jon Niša prispela zloglasna 7. SS divizija »Princ Eugen«,38 poznata u či tavoj Jugoslavi j i po svoj im zločinima i p l jačkama. Kao p rvu m e r u za obez-beđen je Niša, n j e n š tab je p lanirao zauz imanje Vlaso-tinca. Grad su brani le jedinice 22. uda rne divizi je NOVJ i 1. bugarske par t izanske divizije. Nemci su prešl i u na -pad 2. oktobra i posle če tvorodnevnih uporn ih borbi zauzeli Vlasotince. I s tovremeno se uput i la kolona nepr i j a te l j sk ih vojnika od Niša ka Beloj Palanci , gde je bila raspore-đena 2. bugarska a rmi ja . P rob i j a juć i se ka istoku, ona je izbila u re jon Bele Pa lanke i tu organizovala odbranu 3 9

Aktivnost nepr i j a t e l j a pojačala se i u dolini J u ž n e Morave, na sektoru Kumanovo —- V r a n j e i u re j onima K r u -ševca i Stalaća. Naime, 11. pol jsko-vazduhoplovna divi-zija, ko ja je odstupala iz Grčke, izbila je u r e jon K u m a -nova i , p rodužu juć i svoje n a s t u p a n j e ka severu, 5. oktobra odbacila jedinice Operat ivnog š taba NOVJ Kosova i Meto-h i je i sledećeg dana zauzela Bu janovac i Preševo, ugroža-va juć i Vran je . Hit lerovci i četnici iz Kruševca, Stalaća i Aleksinca napal i su 2. oktobra jedinice 2. pro le terske divizije s n a m e r o m da se u tv rde na komunikac i j i Niš — Stalać, ali su bili odbijeni .

P redv iđa juć i opasnost, ko ja se mogla pojavi t i kao re -zul ta t de js tva nemačke g rupe a r m i j a »E« u severnom p r a v -cu, duž doline J u ž n e Morave, marša l Josip Broz Tito je 3. oktobra naredio komandan tu snaga Narodnooslobodi-lačke vojske u Srbi j i genera lu Koči Popoviću da grupiše jedinice u r e jonu Niša, a 6. oktobra naredio mu da 13. korpus pr ip remi za oslobođenje Niša.

P lan za zauz imanje Niša, donet u Kra jovi , de ta l jno je raz rađen 7. oktobra u Stabu 13. korpusa NOVJ u Pi rotu . Zamisao operaci je bila je sledeća: za tvara juć i južnomo-ravski p ravac kod V r a n j a i Bu janovca s juga i u r e jonu Stalaća sa severozapada i izolujući snage prot ivnika u re -jonu Vran ja , Leskovca i Niša, jugoslovenske i bugarske jedinice bile su dužne da usaglašenim de js tvom okruže i uniš te snage nepr i j a t e l j a u r e jonu Niša.

38 Bez 14. pešad i j skog puka, izviđačkog ba ta l jona i 4. a r t i -l j e r i j skog diviziona.

3» Zbornik , tom I, k n j . 13, dok. br. 48, 54, 182.

182

Trebalo je da 13. korpus i deo snaga 14. korpusa N O V J okruže Niš s juga, zapada i severa i da za jedno s jedini-cama 1. gardi jskog u tv rđenog re jona 3. ukra j inskog f r o n -ta n a p a d n u niški garnizon.*Deset jugoslovenskih par t izan-skih odreda koj i su dejs tvo vali u t im r e j onima dobili su n a r e đ e n j e da po jača ju napade na nepr i j a t e l j ske komuni -kacije . Druga prole terska divizi ja NOVJ imala je zadatak da de j s t vu j e na komunikac i j ama u dolini Južne Morave se-verozapadno od Niša.

Druga bugarska armi ja , pod komandom generala K. Stančeva, imala je da zatvori obruč okružen ja Niša i da g rad napadne sa istoka i jugoistoka. Na pravcu Surdul ica •—- V r a n j e — Bujanovac jedna bugarska divizija, za jedno sa 46. divizi jom NOVJ, dužna je bila da sprečava povla-čen je nemačke grupe a rmi j a »E« iz Grčke i Makedoni je i da šti t i levi bok jedinica Narodnooslobodilačke vojske Jugos lavi je i 2. bugarske a r m i j e ko je su dejs tvovale u pravcu Niša.

Komandan t 2. bugarske a rmi j e odlučio je da sa dve pešadi jske divizije izvrši f ron ta ln i napad na Niš sa istoka, a da sa dve pešadi jske divizi je i oklopnom br igadom obu-hvat i grad s jugoistoka. Druga konj ička divizija imala je da se kreće ka V r a n j u i Bujanovcu.

Hitlerovci su organizovali Niš za k ružnu i upornu od-branu . Ispred grada bila su pos tavl jena minska po l ja i žične prepreke . Nasel jena mesta u bližoj okolini grada, i s taknut i visovi i prelazi bili su takođe organizovani za k ružnu odbranu . U inž in je r i j skom smislu n a j b o l j e je bila organizovana odbrana p rema Pi ro tu i Vlasotincu. Na j j ače snage nepr i j a t e l j je bio grupisao između Vlasotinca i r eke J u ž n e Morave, a t a j pravac je i bio na jose t l j iv i j i za n jega .

P r e m a planu, napad ka Nišu je počeo 8. oktobra.4 0 U početku borbi, zbog vrlo jakog otpora nepr i j a te l j a , nisu bil i post ignut i znača jn i j i rezultat i . Do 10. oktobra bugarska 2. a r m i j a n i j e uspela da p rob i j e nep r i j a t e l j sku odbranu . U zoni de j s tva 13. korpusa N O V J 47. divizi ja je uspela da ovlada spol jnom odbranom Leskovca, a 22. uda rna di-

40 Zbornik, t om I, k n j . 13, dok. br . 63.

183

vizija i bugarska Tenkovska br igada, uz podršku avi jac i je sovje tske 17. vazduhoplovne armi je , u ogorčenim borbama razbile su j ak nepr i j a te l j sk i garnizon i oslobodile Vla-sotince.

Veliku pomoć jugoslovenskoj i bugarskoj vojsci u ovim borbama pružale su sovjetska teška a r t i l j e r i j a i jedi -nice 189. jur išne, 228. lovačke i 244. bombarde r ske vazdu-hoplovne divizi je 17. vazduhoplovne a rmi je . Sovje tski j u -rišni avioni i lovci, u uslovima po tpune nadmoćnost i u va-zduhu, široko su p r imenj iva l i ju r i šne napade na nep r i j a -te l j ske ci l jeve a bombarder i su nanosil i snažne uda re veli-k im železničkim čvorovima i važnim o tporn im tačkama, p r ik iva juć i m a n e v a r nemačko-faš is t ičkih snaga.

Jednog oktobarskog dana, i zv iđanjem iz vazduha, ot-kr iveno je na stanici Niš oko 19 nepr i j a t e l j sk ih ešelona sa l j uds tvom i borbenom tehnikom. Uskoro je poletelo u vazduh 16 bombardera , ko je su vodili m a j o r Tjuševski i kape tan Jegorkin . Bez obzira na j aku va t ru iz 20 pro t iv-avionskih ba te r i ja , avioni su tačno došli na cilj i bacili bombe. Uspešnim bombardovan j em spal jeno je 12 eše-lona i porušeno 10 s taničnih zgrada.

U ovom na le tu naroči to se istakla posada kape tana Mjasnikova. Usled punog pogotka g rana te n jegov avion je izgubio k o m a n d u i počeo da se obrušava. Uskoro pilot je uspeo da avion vra t i u horizontalni let, ali je d ruga gra -na ta zapalila levi motor i teško rani la navigatora , kape-tana Vizira. Pi lot je isključio motor i k l izan jem na kr i lo ugasio va t ru . Sledeće g rana te probile su benzinski rezer -voar na levoj s t ran i i slomile an tenu; avion je na mnog im mest ima bio probi jen .

Međut im, h r ab r i pilot, uz pomoć strelca — radiote le-graf is te , vodnika Gur jova , uspeo je da s j edn im motorom, pr i j akom v i b r i r a n j u komandi , dovede avion do ae rodroma i uspešno sleti.41

Ocenju juć i borbena de js tva južne grupe 17. vazdu-hoplovne armi je , komandan t 2 . bugarske a rmi j e genera l K. Stančev pisao je: »Vazduhoplovne snage genera l -pot -pukovnika avi jac i je Sudeca pružale su dragocenu pomoć

41 A r h i v MO SSSR, f. 370, op. d. 248, listovi 27—46.

184

armij i , podržavajuć i napadni duh naših jedinica i n e u t r a -lišući otpor nepr i ja te l ja« . 4 2

Razb i j an je glavnih nepr i j a t e l j sk ih snaga u či tavom pojasu n a s t u p a n j a 57. a rmi je , sav lađ ivanje p lan ina isto-čne Srbi je , uspešno fo r s i r an je Velike Morave i zauz imanje mos tobrana na n j e n o j zapadnoj obali stvorili su povol jne uslove za uvođen je u dejs tvo 4. gardi jskog mehanizovanog korpusa radi r azv i j an j a n a s t u p a n j a neposredno na beo-gradskom pravcu.

Još 30. sep tembra je komandan t korpusa hero j So-v je t skog Saveza genera l -po tpukovnik tenkovskih t r u p a V. I . Zdanov dobio n a r e đ e n j e od komandan ta f ron t a p r e m a kome je korpus, sa svima pr idodat im jedinicama, bio dužan da se »na jkasn i je 8. oktobra 1944. potpuno grupiše u re -jonu Zeglica, Gramada , Izvor, Drenovac, Arčar«.4 3

Korpus je za sedam do osam dana morao izvršit i m a r š od 520 k i lometara iz r e jona J a m b o l j a u r e jon južno od Vidina. Svi pokre tn i tenkovi , speci ja lna vozila i teški t e -re t i upućeni su železnicom; vozila na točkovima sa l j u d -s tvom i a r t i l j e r i j a s mehan ičkom vučom išli su svoj im sredstvima.

Uzimajuć i u obzir složenost predstojećeg marša i k ra tkoću v remena za n jegovo izvršenje , komanda korpusa, politorgani, pa r t i j ske i komsomolske organizaci je sproveli su m e đ u l juds tvom opširne pr ip reme. Š tab korpusa je izradio i uput io i na jn iž im jedinicama precizan p lan izvr-šenja marša . Naroči ta pažn ja je obraćena p r ip remi s ta re -šina, od koj ih je umnogome zavisila organizovanost i di-sciplina za v reme marša . Svakom starešini — vođi au to-mobila bila je u ručena k a r t a m a r š - r u t e u ko jo j su bili ucr tan i p ravac k re t an ja , mes ta prenoćišta, mes ta p u n j e n j a vozila gorivom i dužnosti s tarešina vozila za v reme marša .

Pod s i tnom kišom, ras tegnuvši se na nekoliko desetina ki lometara , kao neprekidni potok kre ta l i su se automobil i sa l juds tvom. Pu t od J ambo l j a do Boži Dara pružao se do-linom i imao je dobru k a m e n u podlogu, što je dopuštalo k r e t a n j e sa prosečnom brz inom od 30 do 35 km na čas. Od

42 A r h i v MO SSSR, f. 370, op. d. 248, list 56. 43 A rh iv MO SSSR, f. 607, op. 382836, d. 2, list 4.

185

Boži Dara m a r š - r u t a se naglo pogoršavala. Poč in jao je brdski lanac, sa izobil jem s t rmih nagiba, uspona, padova i kr ivina. Niska oblačnost i magla gusto su prekr ival i p re -voje i jako smenj iva l i vidlj ivost . Bilo je nužno povećat i ods to j an j e između vozila i upal i t i farove. Tempo k r e t a n j a naglo se smanj io . I pored toga, t ranspor t korpusa, sa l j u d -s tvom na automobil ima, uveče 5. oktobra u po tpunom je redu stigao u r e jon južno od Vidina. Uskoro se ovde g ru -pisala i sva borbena tehnika.

Ma koliko bio težak pređeni put , on je izgledao lak u po ređen ju sa preds to jeć im sav lađ ivan jem 160 k i lometara dugog pu ta od Za ječara do Velike Morave, koj i prolazi kroz p lanine istočne Srbi je .

Noću uoči 9. oktobra glavne snage korpusa, prošavši kroz tek oslobođeni Zaječar , uput i le su se ka Moravi. Ovoga dana je komandan t 3. ukra j inskog f ron t a izdao borbeno n a r e đ e n j e p rema kome je 4 . gardi jski mehanizo-vani korpus bio dužan da do k r a j a dana 10. oktobra izbije u re jon Pe t rovac — Tabanovac — Zdrelo i razv i je uspeh jedinica 57. a rmi j e na beogradskom pravcu 4 4

Za dva dana napornog marša po s t rmim planinskim nagibima jedinice korpusa savladale su p lanine istočne Srb i je i 10. oktobra izašle u Moravsku dolinu. Na ovom mes tu umesno je seti t i se kn j ige potučenog hi t lerovskog generala G. Guder i j ana »Tenkovi — napred!«. Autor , ob ja -šn j ava juć i uzroke poraza nemačko-faš is t ičkih t rupa na sov je t skom f ron tu , žali se na teško prohodno zemlj iš te , loše puteve, česte kiše i d ruge »užase« ruske kl ime. P r i tome on zaboravl ja t akve bl is tave napadne operaci je Crvene a r m i j e kao što su korsunjsko-ševčenkovska, umansko-ba-tošanska, proskurovsko-černovicka, na Visli i Odri i druge, izvedene po na j j ačo j prolećnoj ka l juz i uz masovnu pr i -m e n u oklopnih t rupa .

Tokom beogradske operaci je ponovo su gardis t i 4. mehanizovanog korpusa potvrdi l i da za sovje tske borce nisu s t rašni ni s t rmi usponi i padine, ni j e sen je provale oblaka. Hit lerovski genera l teško je mogao shvat i t i da su l jud i koj i se bore za pravičnu s tvar sposobni da sav lada ju

44 A r h i v MO SSSR, f. 243, op. 20371, đ. 63, list 179.

186

svaku teškoću, da izađu kao pobednici iz svake s i tuaci je i da p revedu tenkove u bilo kakv im uslovima.

Uspešno p rebac ivan je sovje tskih t rupa ob ja šn java se visokim mora lno-borbenim odlikama, čvrs tom disciplinom i organizovanošću i nezadrživim napadn im elanom l jud -stva. Ovome je umnogome doprinosio konkre tan i celisho-d a n par t i jsko-pol i t ički rad, po tk rep l j en l ičnim p r imerom koj i su komunis t i pokazivali u borbama.

Brzom t empu nas tupan j a umnogome su doprinosili i s impat i je , p r i j a te l j sk i odnos i pomoć koje su mesno sta-novniš tvo i jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugosla-vi je ukazivali sovje tskim borcima.

Stanovniš tvo Srb i je toplo je pozdravl ja lo Crvenu .armiju. Jugosloveni su izražavali veoma visoko miš l j en je o borbenoj moći sovje tskih t rupa , n j ihovoj tehničkoj snab-devenost i i opremi boraca i s tarešina. Oni su se svoj im očima uveri l i u k levete hi t lerovske i nedićevske propa-gande da se Crvena a rmi j a kreće napred samo zahva l ju juć i ogromnoj b ro jno j premoći u l juds tvu i da indus t r i j a i po-l jopr ivreda Sovjetskog Saveza nisu u s t an ju da proizvode neophodno naoružanje , munic i ju , odeću i h ranu .

Neizbrisivi ut isak ostavl jal i su odušev l jen je i ushi-ć e n j e mesnog s tanovniš tva pr i l ikom susreta sa sovje tskim borcima. Stanovnici oslobođenih gradova i sela darovali su sovjetske vojn ike cvećem i voćem, pozivali ih u goste, cvećem kitili t enkove i automobile. Zidovi kuća bili su ukrašeni c rvenim i jugoslovenskim državnim zastavama, a .svuda su se videle parole u čast Crvene a rmi j e i Narodno-oslobodilačke vojske.

I skrena l j u b a v i poš tovanje jugoslovenskog naroda usađivali su u srca sovje tskih ra tn ika ponos na svoju do-m o v i n u i a rmi ju . Ova osećanja, ud ružena sa visokim bor-ben im majs tors tvom, pomogla su t r u p a m a 3. ukra j inskog f ron ta da, za jedno s jedinicama Narodnooslobodilačke vo j -ske, za m a n j e od dve nede l je slome žestoki nepr i j a te l j sk i otpor u p r ig ran ičnom pojasu, p rob i ju se kroz teško pro-hodne p lanine istočne Srb i j e i na širokom f r o n t u izbi ju na Vel iku Moravu rad i p r eduz iman ja da l j eg n a s t u p a n j a ne -pos redno na beogradskom pravcu.

187

Izlaskom jedinica 57. a rmi j e i 14. korpusa NOVJ na reke Veliku i Južnu Moravu okončan je per iod žestokih borbi za oslobođenje istočne Srbi je . U ovim borbama sov-jetski i jugoslovenski borci ispoljili su heroizam, mužev-nost, smelost i bezgraničnu t ežn ju da uniš te žestokog n e -p r i j a t e l j a i u potpunost i oslobode ovaj deo Srbi je .

Jugoslovenskim borc ima bilo je osobito teško. Loše odeveni, n e m a j u ć i dovol jno oruž ja i munic i je , oni su s t rp l j ivo i samopregorno podnosili sve r a t n e tegobe i l iša-van ja . Tako na pr imer , borci 14. s rpske br igade 23. u d a r n e divizije nisu imali n i jednog šinjela, a polovina n j i h ni obuće. Mnogi mladi vojnici nisu znali kako se prav i lno r u k u j e o ruž jem i sasvim nisu poznavali pravi la i načine vođen ja savremene borbe. Česti, fors i rani maršev i i ne -prek idna borbena de js tva j ako su otežavali snabdevan j e i i shranu jedinica. Topla h r a n a bila je retkost , a mnogi bo r -ci su bili oboleli.

Ali i u ovim uslovima t rupe Narodnooslobodi lačke vojske Jugoslavi je časno su ispunile svoje borbene za-datke. P r v a a rmi j ska g rupa i 13. korpus nisu dozvolili n e -p r i j a t e l j u da prebaci u S rb i ju neku zna tn i ju rezervu, a 14. korpus je za jedno sa sovje tskim t r u p a m a uniš tavao nep r i -j a t e l j a u m e đ u r e č j u Timoka i Morave.

Komandan t 3 . ukra j inskog f ron t a marša l Sovje tskog Saveza F. I. Tolbuhin i komandan t 57. a r m i j e genera l --po tpukovnik N. A. Gagen, pr i l ikom susreta u selu Rgotini s komandan tom 14. korpusa NOVJ Radivo jem Jovanovi -čem i poli t ičkim komesarom korpusa R a j o m Nedel jkovi-ćem, visoko su ocenili de js tva Narodnooslobodilačke vo j ske Jugos lavi je u bo rbama za oslobođenje istočne Srbi je .

Za ovo vreme, to jes t od 28. sep tembra do 10. okto-bra, sovje tske t rupe su napredovale na p ravcu g lavnog udara 130 km i za jedno s jed in icama 14. korpusa NOVJ razbile g lavne snage nepr i j a t e l j ske a rmi j ske g rupe »Sr-bija«. Izašavši na Veliku Moravu, t rupe 3. uk ra j i n skog f ron ta presekle su snage nep r i j a t e l j a na dva dela. Ispred cent ra i desnog boka 57. a rmi j e dejs tvovale su jako iznu-rene divizije nepr i j a te l j a . U pojasu n a s t u p a n j a levokr i l -n ih jedinica povlačile su se jedinice korpusne g rupe »Mi-ler«. U re jonu Kragu jevac — Kra l jevo — Čačak 34. n e -

188

N A S T U P A N J 6 N O V J I S 0 V J 6 T S K 6 A R M I J 6 K A B 6 0 G R A D U

22.septembar - lo.oiabobar 1944.

m a č k i a r m i j s k i k o r p u s organizovao je o d b r a n u s c i l j em da o b e z b e đ u j e s p a j a n j e jed in ica k o j e su se povlači le iz Grčke s t r u p a m a k o j e su de j s tvova le u r e j o n u Beograda . T r u p e F r o n t a i 14. k o r p u s a N O V J naš le su se na 125—150 km od g lavnog g r ada Jugos lav i j e . S tvor i l i su se povo l jn i uslovi za n j egovo os lobođenje .

Vel ik i u t i c a j na u spešan tok beog radske operac i j e i spol j i le su l evokr i lne j ed in ice 2 . u k r a j i n s k o g f ron t a , j ed i -n ice 13. k o r p u s a i 2. p ro l e t e r ska diviz i ja N O V J i j ed in ice 2 . b u g a r s k e a r m i j e . One n i su samo vezivale n e p r i j a t e l j a ko j i j e s t a j ao n a s u p r o t n j i m a , nego su p r i v u k l e na sebe i deo n e p r i j a t e l j s k i h snaga k o j e su de j s tvova le p ro t iv t r u p a 3 . u k r a j i n s k o g f r o n t a . Uspešna d e j s t v a 46. a r m i j e 2 . u k r a j i n s k o g f r o n t a duž leve obale D u n a v a na b e o g r a d -sk o m pravcu , 13. k o r p u s a i 2. p r o l e t e r s k e d iv iz i je N O V J i 2 . b u g a r s k e a r m i j e na n i skom p r a v c u čvrs to su obezbe-đ iva le bokove 57. a rmi j e , k o j a je snažno n a s t u p a l a u Mo-r a v s k u dol inu.

Bliži z ada t ak pos t av l j en t r u p a m a 3 . u k r a j i n s k o g f r o n t a i 14. k o r p u s a N O V J bio je izvršen, m a d a po s k u p u cenu. Jugos lovenske i sov j e t ske j ed in ice ima le su oko 3500 po-g inu l ih i 4500 r a n j e n i h vo jn ika , podof ic i ra i of ic i ra . Samo u Z a j e č a r u i Požarevcu , ispod ve l i čans tven ih spomenika k o j e j e podigao zahva ln i jugos lovensk i na rod , poč iva ju kost i 1706 sov je t sk ih boraca .

P o v o l j n a ope ra t i vna s i tuac i j a k o j a je za sov je t ske i j ugos lovenske jed in ice nas t a l a k r a j e m p r v e e t a p e beog rad -ske ope rac i j e dopus t i la im j e da p r i đ u i z v r š e n j u zada t aka d r u g e e t ape operac i j e .

3. RAZVOJ OF ANZI VE NA BEOGRAD (11—14. o k t o b r a 1944. godine)

I z b i j a n j e m sov je t sk ih snaga i j ed in ica 14. ko rpusa N O V J na Vel iku M o r a v u i 1 . a r m i j s k e g r u p e N O V J na j u g o z a p a d n e i j u ž n e pr i laze B e o g r a d u otpočela je od luču-j u ć a e t apa borbe .

N e p r i j a t e l j , koga su sov j e t ske jed in ice po t i sk iva le sa i s toka a jugos lovenske sa z apada i juga , bio je p r i m o r a n da

189

vodi borbu na dva fronta. Trpeći velike gubitke u živoj sili i tehnici, on je težio da po svaku cenu zadrži nastu-panje jugoslovenskih i sovjetskih jedinica i da svoje glavne snage izvuče ispod udara.

Iznurene u neprekidnim borbama, nemačko-fašističke trupe hitno su se povlačile prema Beogradu, ostavljajući jake zaštitnice na pravcima kojima su nastupale sovjetske i jugoslovenske jedinice. Putevima je, kao beskrajna bu-jica, prolazila ratna tehnika, a za njom se, u pešačkim kolonama, na seljačkim kolima i na oklopnim transporte-rima, povlačila pešadija. Po naređenju komandanta grupe armija »F«, u prvom redu su se povlačili tenkovi, jurišna oruđa i artiljerija.

Detaljno procenivši stvorenu situaciju, sovjetske i ju-goslovenske komande koje su rukovodile ovom operacijom odlučile su da onemoguće odstupanje neprijateljskih jedi-nica u glavni grad Jugoslavije, jer bi to znatno ojačalo neprijateljski garnizon u njemu i dovelo do otegnutih borbi, što bi, sa svoje strane, neminovno izazvalo nepo-željna razaranja u gradu i žrtve među civilnim stanov-ništvom. Preduzete su nužne mere da se glavne neprija-teljske snage unište ne u gradu, nego na njegovim pri-lazima.

U nastaloj situaciji mogle su samo pokretne jedinice sprečiti neprijatelja koji je odstupao da izbije u Beograd. Taj zadatak, kao što je već pomenuto, bio je poveren 4. gardijskom mehanizovanom korpusu. Izvršenje ovog za-datka je bilo olakšano time što su pravce kojima je kor-pusu predstojalo kretanje od Morave prema Beogradu kontrolisale jedinice 1. proleterskog korpusa NOVJ.

Opšti plan daljeg nastupanja na beogradskom pravcu sastojao se u tome da se uništi neprijateljska grupacija koja se branila pred jedinicama desnog krila i centra 57. armije i da se munjevitim udarom 4. gardijskog mehani-zovanog korpusa i jednog dela snaga 68. streljačkog kor-pusa, zajedno s jedinicama 1. i 12. korpusa NOVJ, zauzme Beograd.

Jedinice 1. armijske grupe NOVJ već su se nalazile na prilazima Beogradu: divizije 12. korpusa su izbile na komunikaciju Obrenovac — Beograd i s jugozapada se pri-

190

bližile Beogradu pripremajući se da se, zajedno sa 1. pro-leterskim korpusom i sovjetskim jedinicama, bore za nje-govo oslobođenje, a glavnina 1. proleterskog korpusa je već na više mesta presekla komunikaciju Beograd — Kra-gujevac i vodila borbe za Topolu i Mladenovac, dok su dve njegove divizije nastupale ka Moravi, u susret sovjetskim trupama.

Borci 1. armijske grupe NOVJ su nestrpljivo očeki-vali susret sa borcima Crvene armije. U naredbi koju je, 11. oktobra, Štab 12. korpusa NOVJ uputio svojim jedi-nicama stajalo je: »Treba pripremiti borce za taj susret. Naša braća crvenoarmejci treba da osete svu toplu ljubav koju nosimo u svojim srcima, da osete u nama svoju brat-sku armiju«.43

Desnokrilnom 75. streljačkom korpusu 57. armije predstojalo je da, zajedno sa 14. korpusom NOVJ, nanese udar pravcem Kučevo — Požarevac i da, uz sadejstvo 5. samostalne gardijske motorizovane streljačke brigade, uni-šti neprijatelja u rejonu istočno od reke Mlave. Trebalo je da 68. streljački korpus, koji je nastupao u centru ras-poreda armije, izdvojivši 73. gardijsku streljačku divi-ziju za nastupanje na Beograd, svojim glavnim snagama izbije na liniju Aranđelovac — Satornja, sa zadatkom da s juga obezbedi izvođenje borbenih dejstava na beograd-skom pravcu. Aranđelovac i Satornja nalazili su se u ru-kama 5. i 17. udarne divizije NOVJ, što je u znatnoj meri doprinosilo brzom izbijanju jedinica 68. streljačkog kor-pusa na određenu liniju. Levokrilni 64. streljački korpus je izbijanjem na liniju Varvarin — Knjaževac takođe imao da sa juga obezbedi dejstva trupa na pravcu glavnog udara fronta.

U skladu sa ovim planom, komandant 57. armije kon-kretizovao je zadatke svojih jedinica i izvršio podelu sred-stava ojačanja: 75. streljački korpus podržavalo je pet ar-tiljerijskih i minobacačkih pukova; jedinice 68. korpusa — šest artiljerijskih, minobacačkih i protivavionskih pu-kova; 64. streljački korpus, ojačan 1. gardijskim utvrđenim rejonom, imao je tri artiljerijska puka. Ta su sredstva

45 A rh iv VII JNA, k. 951, reg. br . 9—2.

191

bila dovoljna da bi se uspešno ispunili zadaci koji su po-stavljeni jedinicama.

Prema odluci komandanta 3. ukrajinskog fronta, 1, 2. i 4. bugarska armija trebalo je da produže nastupanje ka Nišu, Leskovcu, Skoplju i Velesu. Bugarske jedinice je podržavala avijacija južne grupe 17. vazduhoplovne armije.

Zadatak 236. streljačke divizije, koja se, pod koman-dom general-majora P. I. Kuližskog nalazila u rezervi fronta, bio je da zajedno sa 4. gardijskim mehanizovanim korpusom nastupa na Beograd.

Svi komandanti su bili detaljno obavešteni o pravcima i karakteru dejstava jedinica Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije.46

U toku 10. i 11. oktobra prednji delovi 57. armije pod borbom su forsirali Moravu i izbili na njenu zapadnu obalu, zauzevši neoštećen gvozdeni most. Nemci su od svojih rasparčanih delova formirali jedinice i pokušali da spreče prelazak sovjetskih jedinica preko reke.

Naročito teške borbe vođene su kod prelaza preko Velike Morave, gde su jedinice 68. streljačkog korpusa držale mostobran, ne dozvoljavajući neprijatelju da svoje jedinice koje su odstupale prebaci na levu obalu. Nepri-jateljska grupacija, jačine oko 1500 ljudi s tenkovima, koja je sa severa izbila u rejon Trnovče — Veliko Orašje, na-pala je puk 73. gardijske streljačke divizije koji je osigu-ravao prelaze. Glavne snage 73. gardijske divizije nala-zile su se u to vreme na maršu.

Pretila je opasnost da neprijatelj izbije na prelaze i na taj način onemogući 4. gardijskom mehanizovanom kor-pusu forsiranje Velike Morave. Da bi ojačao puk 73. gar-dijske streljačke divizije, koji je uporno i požrtvovano odbijao mnogobrojne napade brojno nadmoćnijeg nepri-jatelja, komandant fronta je naredio komandantu 236. streljačke divizije, koja se nalazila na maršu, da ubrza upućivanje streljačkog puka u rejon Velikog Orašja.

Sem toga, u rejon prelaza bila su hitno prebačena dva lovačka protivtenkovska artiljerijska puka i puk gardijskih minobacača. Posle ogorčene borbe, neprijateljska grupacija

46 A rh iv MO SSSR, f. 143, op. 219383, d. 15, list 99.

192

koja se probila u rejon Trnovče — Vel. Orašje bila je pot-puno uništena, a preostale grupe neprijatelja bile su za-robljene.

U toku borbe protiv sovjetskog mostobrana na levoj obali Velike Morave nemački štabovi nisu bili u moguć-nosti da svoje jedinice iz Kragujevca i Mladenovca upute u pomoć trupama koje su bezuspešno pokušavale da spreče forsiranje reke. Dejstva jedinica 1. proleterskog korpusa NOVJ na komunikacijama koje su iz Kragujevca, Topole i Mladenovca vodile ka Moravi sprečila su ih u tome.

U toku noći 10/11. oktobra došlo je do prvog dodira izviđačkih delova 5. divizije NOVJ sa sovjetskim izviđa-čima, a narednog dana u 7 časova jedan bataljon 1. bri-gade te divizije spojio se u Palanci sa prednjim delovima 08. streljačkog korpusa Crvene armije. Susret boraca dveju bratskih armija je bio veoma srdačan, ali se nije smelo zadržavati: situacija je zahtevala da se neprijatelj goni u stopu, ne dajući mu vremena da sredi svoje jedinice i oiganizuje odbranu na prilazima Beogradu. Sovjetske je-dinice su produžile da se prebacuju preko Velike Morave, prikupljajući se u rejonu Velika Plana — Palanka radi daljeg nastupanja prema Beogradu i Kragujevcu, a glavne snage 5. divizije NOVJ, prešavši železničku prugu Pa-lanka — Mladenovac, ustremile su se prema Dunavu da preseku komunikaciju Smederevo — Beograd. Sedamna-esta divizija NOVJ nastavila je da dejstvuje u pravcu Kra-gujevca, osiguravajući levi bok i pozadinu sovjetskih i jugoslovenskih snaga koje su nadirale prema Beogradu.

Oslobođenjem Velike Plane i Palanke bila je prese-čena železnička pruga koja s juga vodi u Beograd. Sve nemačke trupe koje su se nalazile južno od Velike Plane bile su lišene mogućnosti prevoženja železnicom na sever. Veza sa Beogradom se mogla održavati samo drumom pre-ko Topole i Mladenovca, ali se i ta komunikacija nalazila pod udarima jedinica 1. armijske grupe NOVJ. Neprija-telj je nastojao da po svaku cenu zadrži u svojim rukama Topolu i Mladenovac, nadajući se da će tom komunikaci-jom izvući što je moguće više trupa s juga.

Jedinice 1. armijske grupe NOVJ su još pre dolaska sovjetskih snaga neprekidno napadale neprijateljska upo-

13 Beogradska ope rac i j a 193

rišta na drumu Kragujevac — Topola — Mladenovac — Beograd, onemogućavajući kretanje neprijateljskih trupa. One su u toku 11. oktobra vodile ogorčene borbe s delo-vima 117. lovačke divizije koja se iz Grčke hitno prebaciva-la na sever. Tog dana su delovi 17. divizije NOVJ svojom upornom odbranom sprečili dva pokušaja hitlerovaca da jakim motorizovanim kolonama oslobode komunikaciju Kragujevac — Topola. Time je ova važna komunikacija u stvari već bila presečena i hitlerovci su bili lišeni moguć-nosti da se njom koriste u kritičnom momentu kada su sovjetske snage forsirale Veliku Moravu i zauzimale Ve-liku Planu i Palanku.

U isto vreme je 10. brigada 5. divizije NOVJ blokirala Topolu. Da bi ojačao snage u tom rejonu i što čvršće držao drum Topola — Mladenovac, Štab 1. proleterske divizije uputio je na drum između Topole i Mladenovca svoju 13. brigadu.

Uveče 11. oktobra 10. brigada 5. divizije NOVJ obno-vila je napad na Topolu, ali nije uspela da je zauzme. U isto vreme su dva bataljona 4. brigade iste divizije izvr-šila napad na Mladenovac i prodrla u centar grada, ali usled jakog otpora njegovog garnizona, kome je iz Beo-grada pristigla u pomoć jedna jača motorizovana ko-lona, bataljoni su morali da prekinu napad. Ova ne-mačka kolona je sledećeg jutra produžila ka Topoli i, odbacivši delove 1. proleterske divizije s komunikacije, stigla u opsednuti grad koji je već bio pred padom. Že-stoke borbe za Topolu nastavljene su u toku čitavog pre-podneva.

Izbijanje jedinica 57. armije u dolinu Velike Morave i osvajanje mostobrana na njenoj zapadnoj obali u rejonu Donje Livadice od strane prednjih delova 68. streljačkog korpusa, kao i aktivna borbena dejstva jedinica 1. armij-ske grupe NOVJ, omogućili su brz prelazak mehanizovanog korpusa preko reke i stvorili povoljne uslove za dalje nastupanje udarne grupacije 3. ukrajinskog fronta prema Beogradu.

Zadatak u pogledu dalje borbe protiv neprijatelja, koji bi mogao pokušati da nanese udar u pozadinu 4. gar-

194

dijskog mehanizovanog korpusa posle njegovog izbijanja na zapadnu obalu Velike Morave, komandant 3. ukrajin-skog fronta je poverio 299. i 236. streljačkoj diviziji iz rezerve fronta; one su bile dužne da svoja dejstva stalno koordiniraju sa dejstvima jedinica Narodnooslobodilačke vojske koje su nastupale u tim rejonima.47

Radi proširenja mostobrana na zapadnoj obali r. Mo-rave bila je, motornim čamcima i dereglijama, prevezena 113. streljačka divizija, koja je zatim preduzela nastupanje u pravcu jugozapada.

Zadatak za nastupanje na Beograd 4. gardijski meha-nizovani korpus je dobio od komandanta 3. ukrajinskog fronta još 9. oktobra. Nakon dva dana Vojni savet ovog fronta je zatražio od komandanta korpusa da u toku 11. oktobra završi postavljanje prelaza preko Velike Morave i da je noću uoči 12. oktobra forsira, a ujutru otpočne nastupanje.

Četvrti gardijski mehanizovani korpus48 nalazio se na polaznom rejonu do 11. oktobra u podne. Za to vreme tenkovi i automobili dovedeni su u ispravno stanje i do norme popunjeni gorivom, brižljivo je proverena spre-mnost jedinica za prelazak preko reke i za predstojeće mu-njevito nadiranje na samostalnom pravcu, odvojeno od glavnih snaga 57. armije. Posebna pažnja je posvećena proveri da li je ljudstvo upoznato sa pravcem kretanja, jer je ovo pitanje, u uslovima kada ne postoji neprekidan front, dobij alo izvanredno važan značaj.

Komandant korpusa lično je proverio gotovost 36. gardijske tenkovske brigade, glavne udarne snage korpusa. Brigada se sastojala od najboljih boraca korpusa, koji su se više puta istakli u borbama. Mnogi tenkisti su bili odli-kovani raznim ordenima i medaljama. Komandant kor-pusa je pohvalio borce, starešine i političke rukovodioce zbog dobre pripreme za nastupanje i poželeo im nove po-bede nad nemačko-fašističkim osvajačima.

Korpus je bio ojačan 230. haubičkim artiljerijskim pukom, 140. minobacačkim pukom, 58. pukom gardijskih

47 A rh iv MO SSSR, f. 413, op. 219383, d. 15, list 104. 48 Sa s t ava : 36. ga rd i j ska t enkovska br igada, 13, 14. i 15. ga r -

d i j ska mehan izovana br igada i jedinice o j ačan ja .

13« 195

minobacača, 42. lovačkom protivtenkovskom artiljerijskom brigadom, 22. protivavionskom artiljerijskom divizijom i 218. samostalnim inženjerijskim bataljonom.49

Njegova dejstva podržavale su iz vazduha jedinice 9. mešovitog vazduhoplovnog korpusa.50 Uvođenje korpusa u boj obezbeđivalo je preko 300 topova i minobacača ka-libra 76 mm i većeg.

U početku forsiranja Velike Morave 4. gardijski me-hanizovani korpus je, zajedno s jedinicama ojačanja, imao u svome sastavu 17.022 čoveka, 160 tenkova, 21 samohodno artiljerijsko oruđe, 31 oklopni automobil, 366 topova i minobacača, 674 mitraljeza, 15.710 pušaka i automata, 49 motocikla, 1038 automobila i 130 radio-stanica.51

Jedanaestog oktobra po podne 4. gardijski mehani-zovani korpus je otpočeo prebacivanje preko Velike Mo-rave u rejonu Donje Livadice.

Srednji tenkovi, automobili i artiljerija prebacivani su preko mosta 30 tona nosivosti, osvojenog od neprijatelja. Teška samohodna artiljerijska oruđa prevožena su na pontonima. Protivavionska artiljerija i lovačka avijacija štitile su jedinice korpusa od napada iz vazduha.

Pokušaji neprijatelja da bombarduje most i da one-mogući prelazak gardijskih jedinica nisu imali uspeha. Do svitanja su sve jedinice korpusa bile prebačene preko reke. Prošavši kroz borbeni poredak prednjih delova 68. korpusa, koji su se nalazili na levoj obali Morave, one su počele brzo nadirati prema Beogradu.

Uvođenjem u boj pokretne grupe 3. ukrajinskog fronta — 4. gardijskog mehanizovanog korpusa — dobila su dejstva 57. armije izvesne specifične odlike.

Armija je ranije išla napred, savlađujući neprijatelj-ski otpor, radi proširenja proboja i izbijanja na r. Moravu, a sada je ona imala još je-dan zadatak: da učvršćuje I m , , ,. , , „ l i s n p h 4 P a r d i i s W m e h a - 1 Tokom borbl za oslobođenje uspen g a r Cilj S K O g mena- , Beograda ispaljeno je tesno sa-nizovanog korpusa i da ga, dejstvo jedinica NOVJ i moto-zajedno s jedinicama Na- ] rizovanih delova Crvene armije

49 A r h i v MO SSSR, f. 413, op. 10372, d. 512, list 66. 50 A r h i v MO SSSR, f. 413, op. 364719, d. 3, list 128. 51 A rh iv MO SSSR, f. 607, op. 382836, d. 2, list 49.

196

rodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, osigurava od mo-gućih neprijateljskih udara s juga.

Planiranje i izvođenje napada jedinica u ovoj etapi operacije karakteristično je po tome što nije bilo nepreki-dnog fronta u napadu. Opštevojne jedinice armije i meha-nizovani korpus dejstvovali su na odvojenim pravcima, bez međusobne taktičke veze, s velikim odstojanjima po dubini.

Jedinstvena po svojoj zamisli, beogradska operacija je izvođena putem izvršavanja niza opera ti vno-taktičkih zadataka na samostalnim pravcima. Ovako neuobičajen karakter napada zahtevao je od komandovanja fronta i armije ogromno naprezanje u radu, visoku organizovanost i veliku umešnost u vođenju trupa; od komandanata zdru-ženih jedinica i pukova — veliko iskustvo u organizaciji i vođenju borbi na odvojenim pravcima; od jedinica — smela, odlučna i inicijativna dejstva na bojištu.

Još u vreme pripreme za napad, komandant 4. gar-dijskog mehanizovanog korpusa je preporučio komandan-tima brigada i bataljona da stvaralački prilaze organizo-vanju borbe, da ne rade šablonski.

Pošto nije imao dovoljno snaga da se suprotstavi je-dinicama Narodnooslobodilačke vojske u oslobođenim re-jonima, neprijatelj je bio primoran da odbranu organizuje pretežno na putevima. U takvim uslovima je bilo celisho-dno vršiti manevar, obilaziti naseljena mesta i napadati neprijatelja s bokova i iz pozadine. Sva ova uputstva su uskoro bila široko iskorišćena. U toku napada komandni sastav korpusa primenjivao je razne taktičke metode, na-stojeći da što bolje uskladi vatru i manevar.

Jedinice korpusa su napadale u dva pravca. Glavni udar se nanosio osnovnim snagama pravcem Velika Plana — Topola — Mladenovac — Beograd, a pomoćni udar pravcem Velika Plana — Smederevo — Beograd.

Kapetan F. Nirko drži govor nad grobom I. Andonina koji je u prisustvu velikog broja građana sahranjen na glavnom trgu u Zrenjaninu

Pravcem Velika Plana — Smederevo — Beograd na-stupala je 15. gardijska mehanizovana brigada oja-čana lovačkim protivten-kovskim artiljerijskim pu-

197

kom, protivavionskim artiljerijskim pukom, divizionom gardijskih minobacača, divizionom minobacača 120 mm i dvema četama pionira.

Brigada je imala zadatak da izbije na puteve kojima je neprijatelj odstupao iz rejona Požarevac — Smederevo i da ga spreči da se povuče u Beograd. Njene jedinice su dejstvovale odvojeno od glavnih snaga korpusa; ova spe-cifičnost situacije zahtevala je od komandanta brigade i njegovog štaba da dobro organizuje borbeno obezbeđenje, a u prvom redu efikasno izviđanje.

Jedan sat posle početka pokreta, prednji odred brigade je izbio pred neprijateljsko uporište u rejonu Lugavčine.

Otvorivši jaku vatru iz svih vrsta oružja, neprijatelj je izbacio iz stroja dva tenka. Ostali tenkovi i motorizovana pešadija, koja se kretala za njima, prodrli su u Lugavčinu i otpočeli borbu koja je dobila izvanredno žestok karakter. Pojedine kuće i ulice više puta su prelazile iz ruku u ruke.

Zarobljenici su izjavili da im je uoči borbe pročitana zapovest u kojoj se zahtevalo da se po svaku cenu zadrži prodiranje ruskih tenkova ka Smederevu.

Pošto je borba dobij ala dugotrajan karakter, koman-dant brigade je naredio prednjem odredu da produži bor-bu u Lugavčini, a glavnim snagama brigade — da izvrše obilazak ovog uporišta sa zapada.

Na čelu kolone glavnine brigade kretali su se vodiči iz sastava mesne partizanske jedinice, koja se u tom rejonu pridružila brigadi.

Marš je izvršen po izvanredno teškom zemljištu i lo-šim putevima. Ali nesavladiva želja da u određenom roku izvrše svoj zadatak, odlično rukovanje tehničkim bor-benim sredstvima, dovitljivost i snalažljivost, kao i ogrom-no trogodišnje iskustvo stečeno u teškim ratnim naporima, pomogli su borcima i starešinama brigade da savladaju sve teškoće marša.

Pošto su zaobišle Lugavčinu, jedinice brigade krenule su opštim pravcem prema Vranovu, s tim da što pre izbiju na drum Velika Plana — Smederevo. U rejonu Ralje —-železničke stanice i naselja (3 km jugozapadno od Vrano va) — one su bile primorane da ponovo stupe u borbu. Pošto nije bilo vremena za obilazak ovog neprijateljskog upori-

198

šta, jedinice brigade su, uz podršku artiljerije, iz pokreta izvršile napad na neprijatelja koji se utvrdio u Ralji i do jutra 13. oktobra potpuno ga uništile.

Brigada se kretala seoskim putevima raskaljanim po-sle kiša. Vojnici i oficiri, gazeći blato do kolena, gurali su napred vozila i topove. Uz pomoć mesnog stanovništva i delova 1. krajiške brigade 5. divizije NOVJ, brigada je 13. oktobra kasno uveče izbila na desnu obalu Dunava, presekavši na taj način komunikaciju Smederevo— Beo-grad.

Izbijanjem brigade na Dunav, neprijateljska požare-vačko-smederevska grupacija je bila izolovana od Beo-grada. Ta grupacija, ukupne jačine oko 20.000 ljudi, s celokupnom borbenom tehnikom i naoružanjem, bila je odsečena od svoje pozadine: s fronta su na nju vršile pri-tisak jedinice 75. streljačkog korpusa i 25. divizije 14. korpusa NOVJ, a s juga i jugozapada 15. gardijska meha-nizovana brigada, 1. krajiška brigada NOVJ i delovi 5. samostalne gardijske motorizovane streljačke brigade, koji su izbili u rejon Požarevca.

Nastupajući južno od Beograda i lomeći uporan otpor neprijatelja, 68. i 64. streljački korpus i jedinice 14. kor-pusa, 2. proleterske i 17. divizije NOVJ vodili su borbe s ciljem da sovjetske i jugoslovenske snage koje su napadale na Beograd osiguraju od mogućih neprijateljskih udara s juga.

Videći da preti opasnost od prodora sovjetskih i jugo-slovenskih snaga ka Beogradu, nemačko-fašističko koman-dovanje zahtevalo je od svojih jedinica da to po svaku cenu spreče. U isto vreme ono je na sve moguće načine nastojalo da ubrza izvlačenje grupe armija »E« na sever. Zbog toga su hitlerovci još više pojačali otpor jedinicama 3. ukrajinskog fronta i Narodnooslobodilačke vojske Jugo-slavije.

Najjači je otpor neprijatelj pružio glavnim snagama 4. gardijskog mehanizovanog korpusa i jedinicama 1. pro-leterskog korpusa NOVJ na pravcu Topola — Mladenovac — Beograd. Tu su dejstvovale jake grupacije pešadije, ma-nje tenkovske jedinice naoružane pancer-faustima i dosta jaka protivtenkovska artiljerija.

199

Ali ništa nije moglo da zaustavi napad sovjetskih i jugoslovenskih jedinica.

Glavne snage 4. gardijskog mehanizovanog korpusa (36. gardijska tenkovska i 14. i 13. gardijska mehanizovana brigada) 12. oktobra pre podne sastale su se u rejonu Nata-linaca (12 km istočno od Topole) s jedinicama 4. brigade 21. divizije NOVJ.

Ukrcavši na tenkove jedan bataljon te brigade, 36. gardijska tenkovska brigada, potiskujući osiguravajuće de-love neprijatelja, uskoro je izbila pred Topolu, jako nepri-jateljsko uporište na putu Beograd — Kragujevac. To je bila jedina komunikacija koja je povezivala južnu gru-paciju nemačkih snaga sa Beogradom. Neprijatelj ju je uz velike napore koristio za izvlačenje svojih snaga iz Grčke i južnih oblasti Jugoslavije na sever. Zbog toga je držanje Topole imalo veliki značaj za nemačko-fašističke snage. Na prilazima tom gradu, pored 10. brigade 5. di-vizije, vodile su burbu 13. brigada 1. proleterske divizije i 2. brigada 17. divizije NOVJ.

Vest o dolasku sovjetskih jedinica u taj rejon izazvala je ogromnu radost i nezadrživ borbeni elan kod jugoslo-venskih boraca.

»Oduševljenje je dostiglo vrhunac kad nam je koman-dant bataljona saopštio da ćemo ići na Beograd zajedno s Rusima«, — priča jedan borac iz 4. srpske brigade 21. udarne divizije NOVJ, — »brzo smo se ukrcali na tenkove i slili u reku borbenih vozila 4. gardijskog mehanizovanog korpusa«.

Dok su delovi 1. proleterskog korpusa uporno napadali na Topolu sa zapada, sa istočne strane se varošici približila 36. tenkovska brigada 4. gardijskog mehanizovanog korpu-sa, koja je odmah prešla u napad.

Kratak ali snažan vatreni nalet nekoliko artiljerijskih diviziona, koji se završio plotunom »kaćuša«, ućutkao je neprijateljske topove i minobacače, a pešadiju naterao u zaklone. Odmah iza toga, ne dajući neprijatelju vremena da se sredi, tenkovi su velikom brzinom prodrli u Topolu, u koju su, sa suprotne strane, ušle i jugoslovenske jedinice. Neprijatelj je bio toliko zbunjen da nije mogao pružiti

200

organizovan otpor, pa se, napuštajući teško naoružanje, spasavao bekstvom.

U isto vreme je grupa aviona 9. vazduhoplovnog kor-pusa bombardovala neprijateljsku kolonu koja je hitala u pomoć garnizonu u Topoli. Kolona se rasturila.

Osvajanjem Topole poslednja komunikacija koja s ju-ga vodi prema Beogradu bila je presečena i čvrsto posed-nuta sovjetskim i jugoslovenskim jedinicama. Kolona 117. nemačke divizije, koja se nalazila na maršu iz Grčke prema Beogradu, bila je presečena. Ka Beogradu se probio samo jedan njen puk, dok su glavne snage ostale u rejonu Kra-ljevo — Kragujevac. Zbog toga je Kraljevo dobilo odlu-čujući značaj za neprijatelja. Preko toga grada vodili su pravci povlačenja glavnih nemačkih snaga iz Grčke.

Odbrana Kraljeva poverena je generalu Mileru. Nje-mu su stavljene na raspolaganje znatne snage. Iz Soluna su avionima prebačeni jedan bataljon 22. pešadijske divi-zije i fizilirski bataljon »Rodos«, a železnicom su pristizale jedinice 104. lovačke i 297. i 181. pešadijske divizije. Raspo-lažući tim snagama, kao i jedinicama 7. brdske SS divizije »Princ Eugen«, general Miler je preduzeo sve mere za organizovanje čvrste odbrane Kraljeva.

Uspesi tenkovske i mehanizovane brigade bili su rezul-tat jakog naprezanja snaga, velikog ratnog iskustva, po-žrtvovanih i odlučnih dejstava, kao i visoke političke svesti celokupnog ljudstva 4. gardijskog mehanizovanog korpusa. Njima su nesumnjivo doprinela i uspešna dejstva 1. prole-terskog korpusa NOVJ, koja su paralisala kretanje nemač-kih trupa duž komunikacija Beograd — Kragujevac i To-pola — Palanka.

Razvijanju visokog morala kod sovjetskih jedinica bila je posvećena celokupna delatnost partijsko-političkih orga-na svih korpusnih jedinica. Jedan od glavnih uslova za dobar partijsko-politički rad predstavljala je njegova ne-prekidnost.

Partijsko-politički organi težili su da kod sovjetskih boraca razviju jasno shvatanje internacionalnog duga pre-ma bratskom jugoslovenskom narodu. Nije manje važno bilo i pitanje stvaranja pravilnih uzajamnih odnosa s jugo-

201

slovenskim stanovništvom kao i borbene saradnje s jugo-slovenskim jednicama koje su dejstvovale zajedno s kor-pusom. To pitanje razmatralo se na partijskim i komsomol-skim sastancima.

Na stranicama armijskih, korpusnih i divizijskih li-stova opširno se pisalo o bratskim susretima sovjetskih ratnika s jugoslovenskim borcima i mesnim stanovništvom. To je podizalo napadni elan jedinica i doprinosilo bržem uništavanju zajedničkog neprijatelja u Jugoslaviji.

Važan značaj za široko tumačenje ovog pitanja jedini-cama imalo je uputstvo namenjeno vojnicima, koje je objavila Politička uprava 3. ukrajinskog fronta. U njemu je rečeno sledeće:

».. .Drugovi borci, podoficiri i oficiri. Došli ste na teri-toriju Jugoslavije, bliske nam po duhu i krvi, došli ste da stignete i dotučete ranjenu fašističku zver koja se pod va-šim udarima povlači u svoj brlog.

. . . Vaš zadatak, drugovi, sastoji se u tome da presret-nete nemačko-fašističke jedinice koje ste potukli u Rumu-niji i Bugarskoj, a koje se povlače po jugoslovenskim putevima, kao i one koje pokušavaju da se iz Grčke, Alba-nije i Jugoslavije probiju u Nemačku.

Borci Crvene armije! U Jugoslaviji visoko cene i poštuju vas kao predstav-

nike velikog ruskog naroda, kao predstavnike Sovjetskog Saveza. Vi ste kao borci — pobednici i oslobodioci okru-ženi ljubavlju i poštovanjem čitavog jugoslovenskog na-roda.

. . . Pružajte podršku i pomoć stanovništvu Jugosla-vije, vojnicima i oficirima Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, jer će to doprineti našoj borbi protiv zajednič-kog neprijatelja: nemačko-fašističkih zavojevača!«

Građani Jugoslavije su oduševljeno dočekivali sov-jetske jedinice. Svuda, gde su to prilike dozvoljavale, sov-jetske jedinice su sa razvijenim ratnim zastavama prola-zile kroz naseljena mesta.

Pošto su zauzele Topolu, glavne snage 4. mehanizova-nog korpusa okrenule su na sever i drumom krenule pre-ma Beogradu, koji je bio udaljen oko 70 km. Pored druma,

202

seoskim putevima, hitale su jedinice 5. i 21. divizije NOVJ. Savladavanje tog dela puta takođe se ostvarivalo u gotovo neprekidnim borbama sa neprijateljem.

U rejonu Belosavaca, 9 km severeno od Topole, nepri-jatelj je iz samohodnih oruđa 88 mm otvorio jaku vatru na čelne jedinice 36. gardijske tenkovske brigade. Ne prekidajući kretanje, prednji delovi brigade izvršili su napad na neprijateljski položaj. Ostavivši topove, automo-bile i drugu ratnu opremu, hitlerovci su se hitno povukli u rejon Mladenovca, koji su bili uredili kao otpornu tačku.

Jedinice 5. krajiške i 1. proleterske divizije NOVJ vodile su ogorčene borbe za ovaj grad. Neprijatelj, kome su iz Beograda pristigla pojačanja, pružao je žestok otpor. Jedinice 4. brigade 5. krajiške divizije, sa četom motorizo-vane pešadije iz sastava jedne od mehanizovanih brigada 4. gardijskog mehanizovanog korpusa, uz podršku sovjet-skih minobacača i artiljerije, probile su neprijateljsku od-branu na istočnoj ivici Mladenovca i počele da prodiru prema centru grada, ali su, zbog dejstva jake minobacačke vatre hitlerovaca, bile primorane da se povuku na polazne položaje.

U međuvremenu je i 36. gardijska tenkovska brigada slomila otpor neprijatelja u rejonu sela Međulužja i u 17 časova izbila pred Mladenovac. U borbama kod Među-lužja zajedno sa 36. gardijskom tenkovskom brigadom ju-nački su se borile jedinice 3. krajiške brigade NOVJ. Evo kako je jedan borac Narodnooslobodilačke vojske opisao u bataljonskom listu taj susret sa sovjetskim tenkovima:

»Bilo je oko 3 sata po podne, a borba još nije presta-jala. Iz daljine se začu fijuk artiljerijskih zrna, zatim su svuda odjeknuli uzvici: »Rusi, Rusi su stigli!« Radost, ali još uvek i sumnja, čitala se na licima boraca. Zar je moguće da ćemo ugledati dugo očekivanu braću? Svi su borci uz-nemireni. Svi očekuju taj radostan susret.

Mnogobrojne eksplozije na drumu zaglušuju vazduh. Iz jednog nemačkog tenka kulja dim, eno i drugi se za-palio.

Približavali su se ruski tenkovi. Politički delegat 3. voda otrčao je do druma: on je govorio pomalo ruski. U

203

susret njemu približavao se ruski tenk. Nismo primetili odakle se odjednom pred nama stvorio sovjetski vojnik. Kratak razgovor, i tu, pod kišom puščanih zrna, zagrliše se braća po krvi i oružju.«

Na južnoj ivici Mladenovca, duž severne obale rečice Luga i dalje, duž nasipa železničke pruge, nemačko-faši-stičke jedinice su pripremile odbrambenu liniju, a sam grad su uredile za kružnu odbranu.

Artiljerija korpusa, koja je pod zaštitom mraka pome-rena što je moguće bliže prednjem kraju neprijateljske odbrane, izvršila je jak vatreni nalet, posle čega su ten-kovi, sa desantom automatičara, izvršili munjeviti juriš na neprijateljske položaje. Grmljavina tenkova koji su se kretali sa upaljenim farovima, jaka mitraljeska i artilje-rijska vatra, brzina i žestina juriša stvorili su paniku kod neprijatelja. Neprijateljska odbrana je bila probijena i ten-kovi su prodrli u Mladenovac. Zajedno sa sovjetskim bor-cima napadale su jedinice 4. brigade 5. divizije i 3. brigade 1. proleterske divizije NOVJ, koje su upale u severni i zapadni deo grada.

Kasno uveče 12. oktobra Mladenovac je bio potpuno^ očišćen od neprijatelja, a most na rečici Lugu razminiran.

Glavne snage 4. gardijskog mehanizovanog korpusa produžile su nadiranje prema Beogradu.

Zauzimanjem Topole i Mladenovca od strane sovjet-skih i jugoslovenskih snaga bio je neprijatelj definitivna lišen mogućnosti da se koristi važnim automobilskim pu-tem Kragujevac — Mladenovac •— Beograd.

U to vreme 13. korpus NOVJ i 2. bugarska armija približavali su se Nišu i Leskovcu, ugrožavajući komunika-ciju Skoplje — Kraljevo.

U toku jednog dana borbe glavne snage 4. gardijskog mehanizovanog korpusa i jedinice 1. proleterskog korpusa NOVJ ne samo što su uništile više neprijateljskih uporišta, već su i ovladale komunikacijama od velike važnosti za nemačko-fašističke snage. A sve je to ostvareno u uslovima kada su usled jesenjih kiša putevi bili raskaljani, a vre-menske prilike nisu dozvoljavale da se upotrebi avijacija.

204

Istina, ovaj uspeh je skupo koštao i jugoslovenske i sovjetske jedinice, koje su pretrpele prilične gubitke. Gu-bici 4. mehanizovanog korpusa samo u tenkovima iznosili su oko 15 oštećenih i spaljenih mašina. Ali remontni rad-nici — skromni i neumorni trudbenici u ratu — ni za trenu-tak nisu prekidali rad na opravci vozila izbačenih iz stroja. Oni su uspešno izvršavali ovaj zadatak.

Za vreme borbi za Topolu i Mladenovac 1. proleterska divizija, podržavana avijacijom i artiljerijom 3. ukrajin-skog fronta, neprekidno je vodila ogorčene borbe protiv neprijatelja na komunikaciji Topola •—• Mladenovac — Ralja s ciljem da ovu preseče i da spreči odstupanje ne-mačkih jedinica prema Beogradu. Ovaj zadatak trebalo je pažljivo izvršiti, jer je put morao da ostane neoštećen za kretanje sovjetskih pokretnih trupa. Nemačke jedinice su težile da prilikom odstupanja što jače razruše put kako bi zadržale uspešno nastupanje sovjetskih i jugoslovenskih snaga. Jedinice 1. proleterske divizije NOVJ, raspoređene duž druma na deonici Mladenovac •—• Ralja, uništavale su nemačke motorizovane kolone, onemogućavajući im da ruše put. Nedostatak protivtenkovskih sredstava znatno je ote-žavao dejstva ove divizije. Ali, bez obzira na to, jugoslo-venski borci su ručnim bombama i protivtenkovskim pu-škama uspešno uništavali neprijateljske tenkove i auto-mobile. U toku 11. i 12. oktobra jedinice 1. proleterske di-vizije više puta su pokušavale da zauzmu Đurince i Ralju, ali su, usled dolaska jakih neprijateljskih snaga, bile pri-morane da se povuku.

Trinaestog oktobra u rejonu Đurinci — Popović — Ralja jedinice 4. gardijskog mehanizovanog korpusa, iza kojeg su se na autotransportu kretale 73. gardijska i 236. streljačka divizija, spojile su se sa glavninom 1. proleter-ske divizije NOVJ.

Goneći odstupajućeg neprijatelja, 36. gardijska ten-kovska brigada i 1. brigada 1. proleterske divizije NOVJ su izbile pred Ralju, nemačko uporište na putu za Beo-grad i odmah prešle u napad posle kratke artiljerijske pripreme. Neprijatelj je i ovde pružio jak otpor, ali je u 7,30 časova bio prinuđen da napusti Ralju i da se pod za-

štitom avijacije, koja je tog dana bila naročito aktivna, povuče prema Avali.

Dok su sovjetske pokretne jedinice, zajedno s jedi-nicama 1. proleterske i 5. krajiške divizije NOVJ, goneći neprijatelja, vodile borbu na pravcu Topola — Mladeno-vac — Beograd, glavne snage 5. krajiške divizije brzo su prodirale na sever i 12. oktobra izbile na železničku prugu Mala Krsna — Beograd. Na taj način je bila presečena i druga železnička pruga koja iz doline Velike Morave vodi za Beograd. Sledećeg dana 5. divizija je u rejonu Smedereva uspostavila vezu s jedinicama Crvene armije i zajedno s njima produžila nastupanje prema Beogradu sa istoka.

Jedinice 1. armijske grupe NOVJ, koje su se pribli-žavale Beogradu s juga i jugozapada, takođe su ubrzale kretanje da bi pravovremeno podišle glavnom gradu i uzele učešća u njegovom oslobođenju. U rejonu Obre-novca ostala je 36. divizija i jedna brigada 11. divizije sa zadatkom da u toku sledećeg dana oslobode taj grad. U toku 13. oktobra 6, 11, 16. i 28. divizija usiljenim mar-šem kretale su se prema Beogradu, uz put razbijajući ne-prijateljske zaštitnice. Krajem dana one su izbile na ju-gozapadne prilaze gradu.

Razbivši neprijatelja u Ralji, sovjetske pokretne je-dinice i jedinice 1. proleterske divizije NOVJ produžile su nadiranje prema Avali. U isto vreme delovi 6. prole-terske divizije NOVJ vodili su borbu za železničku sta-nicu Ripanj. U 12 časova na stanicu je, kao pomoć okru-ženoj nemačkoj posadi, stigao neprijateljski oklopni voz. Ali neprijatelj je bio uništen. Oduševljeni vešću o uspeš-nim dejstvima sovjetskih i jugoslovenskih jedinica u prav-cu Avale, borci 6. proleterske divizije prosto su zbrisali ne-prijatelja koji im je preprečio put. »Borci proleterske bri-gade« •— pisao je jedan od učesnika borbi za Ripanj — »kao bujica su preplavili stanicu, oklopni voz i tunel. Petnaestak minuta čule su se samo eksplozije bombi. A onda su svi hitnim maršem krenuli ka Beogradu.«

Kolone tenkova, artiljerije i pešadije kretale su se tog jutra prema Avali i predgrađima Beograda Košut-

206

njaku i Banovom brdu. Na čitavom prostoru od obale Du-nava pa na zapad do obale Save, tih nezaboravnih dana, sastajale su se jedinice 3. ukrajinskog fronta i 1. armijske grupe NOVJ. Jedan takav susret lepo je, u brigadnom listu, opisao jedan borac 21. brigade 28. slavonske divi-zije NOVJ:

»Čujemo kamion. Neko viknu: »Evo ih!« Svima je zastao dah, svi napregnuto čekaju, a zatim trče na put. Dolazi kamion . . . Svi šutimo i napeto osmatramo. Rusi se približavaju, mašu rukama i viču: »Zdravstvujte, par-tizani! Da zdravstvujet tovarišč Tito!«

» . . . Reč nam je zapela u grlu. Niko nije ništa vikao, svi su nemo gledali za kamionom koji je odmicao. Utisak je bio toliko jak da nam je paralisao jez ik . . . Drugi ka-mion je bio burno pozdravljen.«

Trinaestog oktobra uveče jedinice 1. armijske grupe NOVJ i 3. ukrajinskog fronta stajale su pred Beogradom, spremne da otpočnu borbu za njegovo oslobođenje. Ali se prethodno morao uništiti neprijatelj koji se utvrdio na Avali.

Avala, na čijem se vrhu ponosno uzdiže monumen-talni spomenik — grob neznanog junaka, udaljena je 17 km od Beograda i dominira okolnim zemljištem. Koristeći se njenim povoljnim položajem, neprijatelj ju je pretvo-rio u jak čvor odbrane.

Prednji kraj odbrane nemačko-fašističkih snaga pro-tezao se linijom Grocka — podnožje Avale — južna ivica Pinosave i dalje prema Ostružnici.

Rejon Avale branile su neprijateljske jedinice oja-čane tenkovima i artiljerijom, čija je ukupna jačina iz-nosila više od jednog puka.52 Padine brda su bile opasane rovovima i žičanim preprekama i gusto minirane. Pošto nije bilo mogućnosti da se Avala zaobiđe, trebalo je po svaku cenu u što kraćem roku uništiti to neprijateljsko uporište.

5 2 A rh iv VII JNA, mik ro f i lm Minhen 2, snimci 686—689; zap len jene nemačke kar te .

207

Proboj spoljne odbrane Beograda otpočeo je u toku noći 13/14. oktobra. Posle kratke ali snažne artiljerijske pripreme, jedinice 4. gardijskog mehanizovanog korpusa i 1. proleterske divizije NOVJ izvršile su napad na nepri-jateljske položaje s juga. Tenkovi su prvi upali u nepri-jateljski položaj. Za njima su u borbu stupile motostre-Ijačke jedinice mehanizovanog korpusa i pešadijske je-dinice Narodnooslobodilačke vojske.

Posle kratke ali žestoke borbe, spoljnji pojas nepri-jateljske odbrane je bio probijen. Ključni neprijateljski položaj na Avali, koji je zatvarao put za Beograd, bio je osvojen a jedinice, koje su ga branile, bile su uništene. Sovjetske i jugoslovenske jedinice ustremile su se prema Beogradu.

U rejonu Kumodraža, 4 km južno od grada, prednji delovi 4. gardijskog mehanizovanog korpusa zaustavljeni su jakom artiljerijskom i minobacačkom vatrom nepri-jatelja, ali su hitlerovci, udarom sa dva pravca, bili pot-puno uništeni.

Četrnaestog oktobra ujutru sovjetske i jugoslovenske snage, lomeći neprijateljski otpor, nastavile su prodiranje prema periferiji grada. Jedinice 1. proleterske divizije NOVJ, uz podršku tenkova i artiljerije 4. gardijskog me-hanizovanog korpusa, munjevitim jurišem zauzele su Ba-njički vis, neprijateljsko uporište na jugozapadnoj ivici Beograda. U tim borbama junački je poginuo narodni he-roj Jugoslavije komesar 1. bataljona 1. proleterske brigade Blažo Popivoda, a sutradan je u uličnim borbama poginuo i zamenik komandanta toga bataljona narodni heroj Du-šan Milutinović. Pokušaji neprijatelja da jugoslovenske borce protera sa Banjičkog visa bili su odbijeni, a nepri-jatelj je pretrpeo velike gubitke.

Slomivši otpor nemačkih fašista u rejonu Pinosave, zapadno od Avale, gde je zaplenila devet topova, 8. bri-gada 1. proleterske divizije NOVJ produžila je napad i 14. oktobra pre podne, u sadejstvu sa 2. brigadom 6. proleterske divizije, o-

208

Otpor neprijatelja je skršen i na krovovima oslobođenog gra-da zavijorile su se zastave no-ve Jugoslavije

Sovjetski automatičari, učesnici napada na Beograd

Sovjetski vojnik i borac Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije čuvaju grupu zarobljenih nemačkih vojnika

vladala Rakovicom, neprijateljskim uporištem na južnoj ivici grada, kao i fabrikom avionskih motora koja se na-lazi u rejonu tog mesta.

Istovremeno su jedinice 6. proleterske divizije i 4. gardijskog mehanizovanog korpusa, uništivši neprijatelja u rejonu Resnika i Kijeva, prodirale u pravcu Topčidera, na jugozapadnoj ivici Beograda, dok je istočno od Aval-skog druma 5. udarna divizija NOVJ preko Vrčina nastu-pala u pravcu Beograda.

Na desnoj obali Save jedinice 12. udarnog korpusa NOVJ, savlađujući jak otpor neprijatelja, uspešno su raz-vijale napad iz rejona Obrenovca prema Beogradu. Preko Makiša, ka Cukarici, nadirala je njegova 16. udarna divi-zija, a desno od nje, u pravcu Zeleznika, napadale su 28. i 11. divizija tog korpusa. U rejonu Zarkova ove divizije su bile zaustavljene jakom neprijateljskom vatrom.

Trideset šesta udarna divizija uspešno je blokirala Obrenovac, čime je posada ovog uporišta bila odsečena od svojih snaga i morala da se povuče preko Save u Srem, pretrpevši pri tome velike gubitke.

Oslobođenjem Obrenovca bio je levi bok 1. armijske grupe NOVJ dobro osiguran.

U to vreme je 15. gardijska mehanizovana brigada 4. gardijskog mehanizovanog korpusa, koja je napadala na pomoćnom pravcu, takođe vodila teške borbe.

Od brzog i odlučnog izvršenja zadatka brigade umno-gome je zavisilo uspešno dejstvo sovjetskih i jugosloven-skih snaga na odsecanju od Beograda nemačke požare-vačko-smederevske grupacije koja je težila da se spoji sa beogradskim garnizonom.

Nemačko-fašističko komanđovanje preduzelo je niz mera da olakša njeno povlačenje. Tako je 13. oktobra iz Beograda u susret nemačkoj 1. brdskoj diviziji, koja se povlačila preko Požarevca i Smedereva, upućena borbena grupa »Vitman«. Njene jedinice su se u dolini reke Peka spojile s jedinicama 1. brdske divizije i otpočele zajed-nička dejstva sa ciljem da zaustave nadiranje sovjetskih i jugoslovenskih snaga na levoj obali Velike Morave i da se što pre probiju u Beograd.

14 Beogradska ope rac i j a 209

Na pravce odstupanja nemačkih snaga, koje su se po-vlačile pod pritiskom jedinica desnog krila 57. armije i jedinica 14. korpusa NOVJ, izbila je 15. gardijska meha-nizovana brigada 4. gardijskog mehanizovanog korpusa, a isto tako tu su pristizale 5. samostalna gardijska moto-streljačka brigada 57. armije i 1. brigada 5. udarne divi-zije NOVJ.

Nešto kasnije Štab 1. armijske grupe NOVJ uputio je u taj rejon još i 21. udarnu diviziju 1. proleterskog i 23. diviziju 14. korpusa. U toku noći 13/14. oktobra, nadirući iz rejona Smedereva prema Beogradu, 15. gardijska me-hanizovana brigada iz pokreta je izvršila napad u bok i po-zadinu motorizovanog puka SS divizije »Brandenburg«, koji se povlačio prema Beogradu. Tenkovski puk ove bri-gade, sa upaljenim farovima, velikom brzinom se uklinio u neprijateljsku kolonu. Uništavajući vatrom i gusenica-ma artiljeriju, automobile i živu silu neprijatelja, tenkisti su mu naneli teške gubitke i prokrčili su sebi put prema Beogradu.

Istočno od sela Boleča fašisti su otvorili jaku zaprečnu artiljerijsku vatru. Otpočela je ogorčena noćna borba. Je-nice brigade su se osam časova tukle za ovu otpornu tačku neprijatelja.

Produžavajući napad, brigada je bila primorana da se zaustavi kod srušenog mosta preko duboke jaruge u re-jonu Grocke. Iz pozadine su je pritiskivale neprijateljske jedinice koje su se od Smedereva povlačile za Beograd. Brigada se našla u izvanredno teškoj situaciji. Ona je mo-rala da se u isto vreme probija prema Beogradu i da se brani od krupne neprijateljske grupacije koja ju je, pod pritiskom desnokrilnih jedinica 57. armije, potiskivala iz pozadine.

Osiguravši se posebno izdvojenim odredom, u koji su ušli lovački protivtenkovski artiljerijski puk, četa automa-tičara i vod tenkova, i koji je morao da izdrži pritisak mnogo nadmoćnijeg neprijatelja, brigada je 15. oktobra izbila pred Beograd, gde se spojila sa glavnim snagama 4. gardijskog mehanizovanog korpusa.

Izbijanje sovjetskih i jugoslovenskih snaga pred Beo-grad stvorilo je paniku u redovima neprijatelja. U gradu

210

je uvedeno opsadno stanje. Situacija je zahtevala da se ne-odložno izvrši napad neposredno na Beograd, da se probije njegov unutrašnji odbrambeni pojas i što je najvažnije, da se brzo zauzme Savski most, kako bi se neprijatelju one-mogućilo odstupanje na zapadnu obalu Save.

Za to vreme su jedinice 57. armije i Narodnooslobo-dilačke vojske Jugoslavije i dalje razvijale nastupanje pre-ma Beogradu.

Sadejstvujući sa 14. korpusom NOVJ, 75. streljački korpus je 13. oktobra izbio na severnu ivicu Požarevca, a jedinice 5. samostalne gardijske motostreljačke brigade podišle su njegovoj južnoj ivici.

Pošto je preko Požarevca vodio jedini put koji su hi-tlerovci mogli iskoristiti za povlačenje prema Beogradu, oni su preduzeli sve mere da ga zadrže u svojim rukama.

Za odbranu požarevačkog čvora odbrane neprijatelj je stvorio jaku pešadijsku grupu, ojačanu tenkovima i arti-ljerijom. Celoga dana 14. oktobra vođene su teške borbe, i tek sledećeg dana ujutru jedinice 75. streljačkog korpusa uspele su da slome neprijateljski otpor i da zauzmu upo-rište Požarevac. Uskoro je tamo pristigla i 25. udarna di-vizija NOVJ.

Krajem dana jedinice korpusa izbile su u rejon Sme-dereva i južno od njega. Istovremeno su Dunavom ovamo pristigli i brodovi Dunavske ratne flotile, koji su sadej-stvovali s jedinicama 75. korpusa i zajedno s njima otpo-čeli borbe za Smederevo.

Još 14. oktobra je bio učinjen pokušaj da se zauzme Smederevo. Tada je napad na ovaj grad izvršila 1. brigada 5. udarne divizije NOVJ, uz podršku dva tenka, šest to-pova i jednog gardijskog minobacača iz sastava 5. samo-stalne gardijske motostreljačke brigade. Dva bataljona su bila prodrla u grad, ali je njegova posada, sa pristiglim pojačanjima, uspela da uspostavi prvobitno stanje. Bata-Ijoni su se povukli na zapad, u rejon sela Pudarci.

Na centralnom delu fronta i na levom krilu 57. armije jedinice 68. i 64. streljačkog korpusa vodile su uporne bor-be sa grupom »Miler« i s tamo prebačenom 297. pešadij-skom i 117. lovačkom divizijom.

14« 211

Nemačko-fašističko komandovanje težilo je da poja-čanjem svojih snaga na ovom pravcu po svaku cenu otklo-ni opasnost da bude presečena jedina podesna komunikacija Kraljevo — Sarajevo. Ova komunikacija je imala izvan-redno veliki značaj, jer su se njome jedinice grupe armija »E« povlačile na sever.

Šezdeset osmi streljački korpus, koji je obezbeđivao napad glavne grupacije na beogradskom pravcu, 13. okto-bra se nalazio u rejonu Aranđelovca, a delom snaga je iz-bio pred Rudnik, gde se sastao s jedinicama 17. udarne divizije NOVJ.

Četrnaestog oktobra je komandant 57. armije naredio jedinicama centra i levog krila da, čvrsto držeći liniju obe-zbeđenja, jakim prednjim odredima ovladaju nemačkim uporištima čačkom i Kragujevcom i preseku komunika-ciju Kraljevo — Sarajevo.

Nastavljajući napad, jedinice 68. streljačkog korpusa su u toku sledeća dva dana neposredno ugrozile Kraguje-vac, važan čvor komunikacija.

Avijacija 17. vazduhoplovne armije pružala je veliku pomoć jedinicama kopnene vojske.

Uspešan napad snaga 3. ukrajinskog fronta i aktivna dejstva jugoslovenskih i bugarskih jedinica doveli su u te-šku situaciju ne samo neprijateljske snage koje su prili-kom povlačenja iz Grčke bile odbacivane sve dalje u pla-ninske predele, nego i one na frontu.

Armijska grupa »Felber« i ostale borbene grupe bile su primorane da dejstvuju odvojeno. Jedinstveno koman-dovanje tim snagama u Srbiji bilo je u stvari paralisano.

Bivši načelnik štaba grupe armija »E« general Erih Šmit Rihberg je kasnije, u svojoj knjizi »Svršetak na Bal-kanu« napisao o tome sledeće: »Veza sa spoljašnjim sve-tom u toku narednih nedelja održavana je samo preko ra-dija i retkih aviona za vezu. Bilo kakva pomoć od OKV53

ili od komandanta grupe armija »Jugoistok« nije se mo-gla očekivati. To je potvrdio i načelnik štaba te grupe, koji je uskoro još jednom doleteo avionom radi informisanja.

5 3 OKV — Vrhovna komanda nemačk ih oružanih snaga.

212

Njegov dolazak je podsećao na poslednju posetu lekara beznadežnom bolesniku.«54

Izvršavajući zadatak koji je dobio od komandanta 57. armije: »posebnim jakim pokretnim odredima zauzeti Niš i Kragujevac«,55 64. streljački korpus je, u sadejstvu s 45. divizijom NOVJ, uspešno razvijao napad prema jugoza-padu s linije Krivi Vir — Knjaževac.

Najžešće borbe vodile su se na Velikoj i Južnoj Mo-ravi, na odseku Glogovac — Stalać — Aleksinac. Savla-davši otpor neprijateljske grupe »Miler«, korpus je forsi-rao Veliku Moravu u rejonu Jagodine (sada Svetozarevo) i Obreža i izbio na njenu zapadnu obalu. Prvi gardijski utvr-đeni rejon, koji je bio potčinjen korpusu, nadirao je iz re-jona Knjaževca prema Nišu.

Jedinice 64. streljačkog korpusa, u sadejstvu sa 2. pro-leterskom divizijom NOVJ, oslobodile su 14. oktobra Kru-ševac i zarobile oko 2.700 neprijateljskih vojnika.

I na niškom su pravcu nastavljene vrlo oštre borbe. Još u toku noći 10/11. oktobra neprijatelj je, pritisnut od 47. divizije NOVJ, počeo da napušta Leskovac i da se po-vlači ka Nišu. Sutradan su jedinice 47. divizije oslobodile Leskovac. U grad su takođe ušli delovi bugarske Tenkov-ske brigade. Građani Leskovca oduševljeno su dočekali svoje oslobodioce.56

Predviđajući mogućnost povlačenja 7. SS divizije »Princ Eugen« iz Niša u Prokuplje, Glavni štab NOVJ za Srbiju je naredio 13. korpusu da 22. i 24. udarnu diviziju što više približi Nišu. Obe ove divizije, zajedno sa 47. divi-zijom, dostigle su do 11. oktobra rejone 9 km zapadno i 15 km južno od Niša i pripremile se za neposredan napad na grad Niš, važan čvor komunikacija i vrlo jako uporište neprijatelja.

U međuvremenu je 2. proleterska divizija NOVJ za-uzela više neprijateljskih uporišta u dolini Južne Morave

5 4 E. Schmidt Richberg : Das Ende auf dem Balkan . Heide l -berg, 1955.

55 A rh iv MO SSSR, f. 243, op. 71460, d. 18, list 40. Posle iz-v r š e n j a p rvog zada tka — zauzet i Niš, g lavna uloga je dode l jena 2. b u g a r s k o j a rmi j i .

58 Zbornik, tom 1, k n j . 12, dok. br . 125.

213

južno od Stalaća i uspostavila direktnu vezu sa delovima 45. divizije NOVJ i 64. streljačkog korpusa Crvene armije. Na taj način onemogućena je eventualna intervencija ne-prijatelja sa severa prema Nišu i njegovo povlačenje iz Niša dolinom Južne Morave na severozapad.

Druga bugarska armija, nastupajući na pirotsko-ni-škom pravcu, posle višečasovne borbe uspela je do 11. ok-tobra da probije neprijateljsku odbranu i potisne nemačke snage na nove odbrambene položaje udaljene oko 35 km istočno i jugoistočno od Niša. Krajem 12. oktobra izašla je na liniju Ravna Dubrava — Orašac — zapadno od Veta.

I narednih dana vođene su jake borbe. Sa severa Nišu su se pod borbom približavale jedi-

nice 45. divizije NOVJ i 1. gardijskog utvrđenog rejona 57. armije. Trinaestog oktobra ta divizija je oslobodila koncentracioni logor Crveni krst. To je jedno od najstarijih hitlerovskih mučilišta u Jugoslaviji, koje je okupator stvo-rio još u leto 1941. godine. Tu su zatvorenici 12. februara 1942. izvršili nezaboravan podvig. Hitlerovci su namera-vali da, kao odmazdu za jednog ubijenog nemačkog oficira, streljaju 100 jugoslovenskih partizana koje su četnici na prevaru uhvatili i sproveli u logor. Ali osuđeni na smrt odlučili su da se bore do kraja. Sto dva goloruka partizana ustremila su se prema logorskom zbornom mestu, ubila pet hitlerovaca i, zgrabivši njihovo< oružje, potrčala prema visokoj ogradi od bodljikave žice.

Ni mitraljeski rafali sa stražarskih kula, ni zasleplju-juća svetlost jakih reflektora nisu mogli da zaustave parti-zane. Oni su se probili u planine, gde su ušli u sastav Oz-renskog partizanskog odreda. Pri ostvarenju ovog smelog bekstva 40 ljudi je izgubilo život.

Da bi se sprečio mogući dolazak nemačkih fašističkih snaga iz Makedonije u rejon Niša, 46. diviziji NOVJ po-stavi jen je zadatak da razruši put na deonici od Bujanovca do Grdelice. Jedinice te divizije, u sadejstvu sa 1. bugar-skom partizanskom divizijom i podržane bugarskom arti-ljerijom i sovjetskom avijacijom, 13. oktobra su uništile nemački garnizon u Belom Polju, gde se nalazila fabrika za preradu molibdenove rude.

214

Neprijatelj je težio da po svaku cenu zadrži u svojim rukama Niš kao važan čvor komunikacija, ali su svi nje-govi pokušaji bili osujećeni naporima jugoslovenskih, bu-garskih i sovjetskih snaga.

Trupe 2. bugarske armije i jedinice 13. korpusa NOVJ, iskoristivši povlačenje jedinica 7. SS divizije »Princ Eu-gen«, koja se probijala prema Pr okupi ju, ubrzale su napad na Niš. Četrnaestog oktobra u 12 časova 22. udarna divi-zija NOVJ ovladala je predgrađima Niša, a nešto kasnije i jugoistočnim i južnim delom grada. Uskoro su u grad ušle i jedinice 46. divizije NOVJ. Te divizije, kao i jedna brigada 45. divizije 14. korpusa NOVJ, bataljon 1. gardij-skog utvrđenog rejona i 6. bugarska divizija, koji su upali u grad sa severa i istoka, do 16 časova su konačno oslobo-dili Niš.57

S neprijateljem koji je odstupao još se vodila borba — a stanovnici Niša već su bili preplavili ulice. Sa crvenim i nacionalnim zastavama, oni su glasno klicali drugu Titu, Komunističkoj partiji Jugoslavije, Sovjetskom Savezu, Cr-venoj armiji i Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije. Na glavnom trgu je položeno cveće u znak sećanja na ju-goslovenskog rodoljuba Vitomira Najdanovića, koji je u koncentracionom logoru u Norveškoj ubijen zbog toga što je skinuo na trgu obešenu kartu na kojoj su hitlerovci pri-kazivali napredovanje svojih snaga na teritoriji Sovjetskog Saveza.

U oslobođenom Nišu je odmah održana sednica Grad-skog komiteta KPJ na kojoj je partijskim i drugim orga-nizacijama postavljen zadatak da mobilišu sve snage i sred-stva za potrebe fronta.

Četrnaestog oktobra su 47. i 24. udarna divizija NOVJ okružile 7. SS diviziju »Princ Eugen« koja se povlačila prema Prokuplju. Udarima sovjetske avijacije, 47. i 24. udarne divizije NOVJ i bugarske tenkovske brigade bila je razbijena ova neprijateljska divizija. Jedan njen deo je bio uništen i zarobljen, a samo je neznatan deo, u ma-njim grupama, uspeo da se probije u Prokuplje. Celokupna tehnika i naoružanje ove divizije ostali su na bojištu.

Zbornik, tom I, kn j . 13, dok. br. 181 i 182.

215

Oslobođenjem Niša, velikog čvora komunikacija, ne-mačkoj grupi armija »E« onemogućeno je povlačenje pre-ma Beogradu najkraćim udobnim putevima. Ona je sada mogla izvlačiti svoje jedinice samo dolinom Ibra u dva pravca: preko Novog Pazara, Prijepolja i Višegrada i preko Kraljeva, Čačka, Užica, Ljubovije i Zvornika. Zbog toga su oba ova pravca imala ogroman značaj za neprijatelja. Ali su i na tim komunikacijama nemačke trupe bile izložene neprekidnim napadima jedinica Narodnooslobodilačke voj-ske Jugoslavije, a delimično i jedinica bugarske armije.

Na taj način, 14. oktobra su jedinice 3. ukrajinskog fronta i 1. armijske grupe NOVJ, s juga, istoka i jugo-zapada, i 46. armija 2. ukrajinskog fronta, sa severoistoka, izbile pred Beograd. Istovremeno su sovjetske, jugosloven-ske i bugarske snage presekle komunikacije jedinica grupe armija »E«, odbacile ih u planinske predele i obrazovale čvrst front obezbeđenja s juga. Okružena zapadno od Sme-dereva, neprijateljska grupacija, koja je brojala 20.000 ljudi, bila je lišena mogućnosti da pritekne u pomoć op-sednutom beogradskom garnizonu. Stvoreni su bili povoljni uslovi za oslobođenje glavnog grada Jugoslavije.

4. N A P A D NA BEOGRAD I N J E G O V O OSLOBOĐENJE

(14—20. oktobra 1944)

Od 14. oktobra beogradska operacija je ušla u završnu fazu. Beograd i njegovu okolinu branila je dosta jaka ne-prijateljska grupacija u čijem su se sastavu nalazili delovi 737. puka 117. lovačke divizije, jedan tvrđavski puk, do-punski bataljon 7. SS divizije »Princ Eugen«, 28. landes-šicen-bataljon, nekoliko policijskih bataljona, jedan rudar-ski bataljon iz Kostolca, 38. motorizovani protivavionski artiljerijski puk, nekoliko diviziona artiljerije 2. oklopne armije, oko dva bataljona tenkova, delovi Srpskog dobro-voljačkog korpusa i belogardejskog Ruskog zaštitnog kor-pusa, delovi 5. motorizovanog policijskog puka, dva bata-ljona 750. puka 118. lovačke divizije.

216

Ukupna jačina ove g rupac i j e iznosila je preko 20.000 l judi , 40 tenkova i oko 170 topova i minobacača.5 8

Nepr i j a te l j je b lagovremeno pr ipremio Beograd za od-branu, izgradivši oko n jega dva odbrambena pojasa: spo-l j a šn j i i unu t r a šn j i (gradski). Na j j ače je bio u tv rđen u n u -t rašn j i odbrambeni pojas, koj i se pe r i fe r i jom grada p ro te -zao od Save do Dunava i oslanjao na uporiš ta na Čukarici, Banovom brdu, u Košu tn jaku , na Dedinju , Banj ičkom visu, K o n j a r n i k u i Velikom Vračaru. Ovde su bili iskopani p ro -t ivtenkovski rov i s t re l jački rovovi punog profi la. Oruđa su bila pos tav l jena u a rmi ranobe tonsk im zaklonima, a na t rgovima i uličnim raskrsnicama nalazili su se teški i laki bunker i . Mnoge zidane ograde i zgrade bile su p r ip reml j ene za odbranu. Kanalizaciona mreža — duboki ozidani podru-mi koji su međusobno bili povezani — služila je nepr i j a -te l ju kao sklonište za živu silu i manevar .

Sav grad je bio min i r an i podel jen na niz posebnih čvorova odbrane. Naj jač i su bili: Kalemegdan, Terazije, r e jon Savskog mosta, blok zgrada minis tars tava, Glavna železnička stanica i Veliki Vračar, koji dominira istočnom per i fe r i jom grada. Na n j e m u je raspoređena osnovna masa nepr i j a te l j ske prot ivavionske a r t i l j e r i j e velikog kalibra.

Posadu čvorova odbrane sačinjavale su pešadi jske bor -bene grupe, ojačane zna tn im b r o j e m ar t i l j e r i j sk ih oruđa, minobacača i teškog pešadi jskog naoružanja . Za borbu p ro -tiv tenkova i samohodnih a r t i l j e r i j sk ih oruđa određene su speci jalno p r i p r eml j ene jedinice za un i š t avan je tenkova, naoružane panci r - faus t ima. Treba istaći da je nepr i j a t e l j upot rebl javao panc i r - faus te i u borbi prot iv pešadi je koja vrši napad.

Nemačko-fašis t ička komanda je odlučila da upornom odbranom Beograda veže za ovaj r e jon što veći b ro j sov-jetskih i jugoslovenskih jedinica i da samim t im olakša povlačenje snaga nemačke g rupe a rmi j a »E« p rema Sara-jevu. Ona je svesno bila sp remna da ž r t v u j e beogradski garnizon da bi spasla jedinice g rupe a rmi ja »E«. Ali ni u tome ni je uspela. Nemačke snage ko je su se povlačile iz južnih oblasti Balkanskog poluostrva docni je su uništi le

58 A rh iv MO SSSR, f. 607, op. 382836, g. 2, list 25, 51.

217

ili zarobile jedinice Narodnooslobođilačke vojske Jugosla-vije, o čemu pruža dovoljno dokaza bivši načelnik š taba g r u p e a rmi j a »E« Er ih Šmit Rihberg u svojoj knj iz i »Svr-šetak na Balkanu«.

»U jesen 1944. godine« — piše on — »preko 300.000 nemačkih vojnika krenulo je sa ostrva Jegejskog i Jon-skog mora i iz Grčke, da s t igne u svoju otadžbinu .. . Ovi nemački vojnici, i pored svih teškoća, otvorili su sebi pu t ka otadžbini, ali samo radi toga da bi se, posle teških borbi i marševa, g ledajući već Alpe ko je su ih pozdravl jale , našli u ba lkanskom zarobljeništvu«.5 9

U napadu na Beograd učestvovali su: s jugoslovenske s t r ane — 1. i 6. proleterska, 5, 11, 16, 21, 28. i 36. uda rna divizija; sa sovjetske s t r ane — 4. gardi jski mehanizovani korpus, 73. gardi j ska i 236. s t re l jačka divizija, t r i a r t i l j e -r i j ske brigade, šesnaest pukova ar t i l je r i je , minobacača i samohodnih oruđa, prot ivavionska a r t i l j e r i j ska divizija i t r i samostalna prot ivavionska a r t i l j e r i j ska puka.6 0

Osnovna ideja napada na Beograd sastojala se u sle-dećem: f ron ta ln im udarom glavnih snaga na uskom odseku probi t i u n u t r a š n j i (gradski) odbrambeni pojas nepr i ja te l ja , brzim obilaznim manevrom delom snaga izbiti u pozadinu njegovog garnizona i iz pokreta zauzeti Savski most. Sa-mim t im nepr i j a te l j bi bio lišen mogućnosti da manevru je rezervama i p r imoran da se povlači na zapad. Zat im je predviđeno da se nepr i ja te l j sk i garnizon s nekoliko udara glavnih i pomoćnih snaga raseče na izolovane delove i da se oni unište.

Po svoj zamisli i po ka rak te ru izvršenja plan napada na Beograd znatno se razlikovao od uobičajenih metoda osva jan ja velikih gradova, kada se grad prvo okruži, a tek onda vode borbe za un i -š t en j e n jegovog garnizona. U ovom s luča ju udar je nane t na uskom odseku f r o n t a da bi se kasn i je

20. oktobar 1944 — praznik na ulicama glavnog grada Jugo-slavije: osmesi, pesme, zastave

5 9 E. Schmidt Richberg : Das Ende auf dem Balkan , Heidel -berg, 1955.

60 I s tor i ja velikog otadžbinskog r a t a Sovje tskog Saveza 1941— 1945, t. IV, s tr . 247—428.

218

razvio u d ivegentn im pravc ima u ci l ju r a secan ja garn i -zona i n jegovog un i š t en ja po delovima. Takav plan je za nemačko-faš is t ičku komandu bio neočekivan, što je u m n o -gome doprinelo n jegovom uspešnom os tvaren ju .

Razrađujuć i plan napada, sovjetsko i jugoslovensko komandovan je imalo je u vidu da se raspoloživim snagama ne može okružit i grad i uništ i t i n jegov dosta jak garnizon. Zbog toga se njegova ide ja zasnivala na brzom i iznenad-nom de js tvu jedinica.

Napad na veliki g rad u j ed in j en im snagama zahtevao je organizaciju na južeg sadejs tva jedinica svih rodova voj -ske, kao i sovjetskih i jugoslovenskih združenih jedinica. Sa sovje tske strane, os tva ren je tog sadejs tva na zemlj iš tu komandan t f ron ta je poverio genera l -pukovniku S. S. Bir-juzovu i a r t i l j e r i j skom genera l -pukovniku M. I. Nedel j inu, koji su na komandnom mestu 57. a rmi je sa general ima N. A. Gagenom i V. I. Zdanovom precizirali plan napada na Beograd od s t r ane jedinica Crvene armije . S jugoslovenske s t rane, p r ip remama je rukovodio komandan t 1. a rmi j ske g rupe NOVJ genera l -potpukovnik Peko Dapčević, koji je sa svojim štabom razradio plan napada na Beograd od s t ra-ne jedinica Narodnooslobođilačke vojske Jugoslavi je . Isto-vremeno su obe s t r ane rešile i mnoga druga neodložna p i t an ja u cil ju što uspešni jeg izvršenja predstojećeg za-datka.

U j u t r u 14. oktobra, na zajedničkom savetovanju ko-mandi 1. a rmi j ske grupe Narodnooslobođilačke vojske J u -goslavije i 4. gardi jskog mehanizovanog korpusa Crvene a rmi j e u Ja j inc ima , bila su konačno, u g lavnim l in i jama, usklađena dejs tva sovjetskih i jugoslovenskih snaga u na-padu na Beograd.

Odlučeno je da glavni uda r nanesu 4. gardi jski meha-nizovani korpus, 236. s t re l jačka i 73. gardi jska divizija Cr-vene armije , i 1. i 6. prole terska i 5. i 21. uda rna divizija 1. proleterskog korpusa NOVJ, p ravcem Banj ički vis — Auto-komanda — Slavi ja — Kalemegdan, a pomoćni udar

Beograđani su masovno izlazili na ulice da bi pozdravili svoje oslobodioce

11, 16, 28. i 36. uda rna di-vizija 12. korpusa NOVJ opštim pravcem Čukarica — Topčider — Glavna že-

219

leznička stanica. Napad na grad su obezbeđivale a r t i l j e r i j a i av i jac i ja 3. uk ra j in skog f ron t a kao i brodska a r t i l j e r i j a Dunavske r a tne flotile.

U duhu izrađenog plana, komanda jugoslovenskih sna-ga izdala je 14. oktobra borbenu zapovest za napad jed i -nica 1. proleterskog i 12. udarnog korpusa na Beograd. »Posli je s p a j a n j a sa sovje tskim t rupama« — kaže se u toj zapovesti — »i za jedničkog čišćenja nepr i j a te l j sk ih upo-r iš ta od Topole do Beograda naše jedinice se nalaze za jedno sa jednim sovje tskim motomehanizovanim korpusom na pr i lazima glavnog grada naše otadžbine. Naš korpus (1. proleterski) i jedinice 12. korpusa dobile su zadatak da za-jedno sa motomehanizovanim jedinicama korpusa Sovje t -ske a rmi je l ikvidi ra ju n j e m a č k e okupatorske t rupe i n j i -hove pomagače u Beogradu. Mi danas izvršavamo is tor i j -sku zadaću u ovome ra tu t ime što glavni grad naše otadž-b ine oslobađamo od njemačko-faš is t ičkog ropstva i nedi-ćevsko-četničke izdaje i vraćamo ga svom narodu i otadž-bini«.61

U saglasnosti s n a r e đ e n j e m jugoslovenskog komando-vanja , 1. proleterski i 12. udarn i korpus postroji l i su svoj borbeni poredak u četiri kolone. U sastavu p r v e kolone bio je 12. korpus (11, 1G, 28. i 36. uda rna divizija) pod koman-dom genera l -majora Danila Lekića. N jen zadatak je bio da glavnim snagama napada duž desne obale Save, preko Čukarice i Zarkova, na Glavnu železničku stanicu i Savski most. U drugoj koloni se nalazila 6. prole terska divizija pod komandom pukovnika Đoke Jovanića, sa zadatkom da napada preko' Topčidera u pravcu Teraz i je — Kalemegdan. U t reću kolonu je ušla 1. proleterska divizija pod koman-dom pukovnika Vaša. Jovanovića, koja t reba da prob i je ne-p r i j a t e l j sku odbranu na južnoj ivici grada i da se, nadirući preko Ban j ice i Dedinja , p r ema Slaviji , p rob i je u centar grada i izbi je na Kalemegdan. U četvr to j koloni se na la-zila 5. uda rna divizija pod komandom pukovnika Milutina Morače. Ona je imala zadatak da prodi re p rema Kalemeg-danu sa istoka, u zoni između Ulice k ra l j a Aleksandra (Bu-levar Revolucije) i desne obale Dunava. U opštu rezervu

61 Zbornik , t om I, k n j . 13, dok. br . 148.

220

PLAN NAPADA NA BEOGRAD 14.10. 1944. Ö0D.

određena je 21. uda rna divizija, koja se pod komandom pukovnika Miloj a Miloj evića koncentr isala severno i isto-čno od Avale, u r e jonu selä Belog Potoka, Zuca i Leštana.

Na t a j način, na f ron tu koji se u obliku luka pro te-zao između Save i Dunava, na širini oko 15 km, je napa-dalo osam divizija Narodnooslobođilačke vojske Jugosla-vije, dve s t re l jačke divizije i mehanizovani korpus Crvene armi je . F ron t napada u gradu se sve više i više sužavao, te su po jed ine jedinice nadi ra le samo duž nekoliko' ulica. Sovje tske i jugoslovenske jedinice dejs tvovale su u tesnom međusobnom sadejs tvu.

Borbeni poredak sovjetskih jedinica sastojao se iz dva ešelona. U prvom ešelonu napadao je 4. gardi jski meha -nizovani korpus a u drugom 73. gardi j ska i 236. s t re l jačka divizija. U cent ru borbenog pore tka nalazila se na j j ača 36. gardi j ska tenkovska brigada.

Ove snage su podržavale korpusna ar t i l je r i j ska grupa i avi jaci ja .

U cil ju savlađivanja nepr i j a te l j ske odbrane pr i l ikom napada na grad, po n a r e đ e n j u genera l -pukovnika M. N. Nedel j ina s tvorena je jaka a r t i l j e r i j ska grupaci ja . Treba napomenut i da se b ro j cevi u n j o j stalno povećavao. Dok je početkom napada u borbi učestvovalo 300 topova i mi-nobacača, dotle je posle dva dana t a j bro j naras tao na 633.

Radi uspešnog avi jaci jskog obezbeđenja napada na Be-ograd t rebalo je u na jk r aćem roku prebaci t i jedinice 17. vazduhoplovne a r m i j e bliže Beogradu. Izvršen jem ovog zadatka, kao i organizovanjem sadejs tva avi jac i je i jedi-nica kopnene vojske rukovodio je lično komandan t 17. vaz-duhoplovne a r m i j e genera l -pukovnik V. A. Sudec, koj i je u ovom cilju avionom odleteo na komandno mesto koman-danta 4. gardi jskog mehanizovanog korpusa i u re jon no-vih aerodroma.

Naročito je bilo teško pr ip remi t i nove aerodrome. T° se može objasnit i pre svega nepos to jan jem neprek idne li-n i j e f ron ta sovje tskih jedinica, usled čega su pojedine ae-rodromsko- tehničke jedinice bile p r inuđene da po nekoliko puta dnevno odb i ja ju napad nepr i j a te l j sk ih snaga u povla-čenju. Tako je u jeku j edne t akve borbe general Sudec

221

sleteo sa svoj im avionom kod Petrovca. Komandan t ba ta -l jona je izvestio da je to već treća borba u toku dana. Nepr i ja te l j ometa ba ta l jon da pr ipremi aerodrom. Među-tim, sve teškoće su bile savladane, i uskoro su se vazduho-plovni korpus generala A. V. Tolstikova i vazduhoplovne divizi je pukovnika A. N. Vi t ruka i V. C. Kudr j a ševa pre -bacile na nove aerodrome.

Zahva l ju juć i napor ima starešina svih stepena, počev od odgovornih preds tavnika najviš ih štabova pa do koman-danata združenih i takt ičkih jedinica Narodnooslobođila-čke vojske Jugoslavi je i Crvene armije , sva na jvažn i j a pi-t a n j a od koj ih je zavisio uspešan razvoj i ishod napada na Beograd bila su de ta l jno prorađena.

Za borbu prot iv nepr i j a t e l j a u gradu bili su u tenkov-skim i mehanizovanim br igadama korpusa Crvene a rmi je formirani jur išni odredi i jur išne grupe iz pešadije , a r t i l je -r i je , tenkova, minobacača, plamenobacača i pionira.

Svaka br igada je formira la po jedan jur išni odred, a motorizovani s t re l jački ba ta l jon po 1—2 jur išne grupe. J u -rišni odredi i g rupe imali su zadatak da idu ispred svojih jedinica, krčeći im put .

Za v reme dolaska korpusnih jedinica na polazne polo-žaje, u zonu predstojećeg proboja, izvršeno je nasilno iz-viđanje . Ono je omogućilo da se tačno u tvrd i p ro tezanje p r edn j eg k ra ja , o tkr i ju minska polja, izvide inž in je r i j ske p rep reke i prot ivtenkovski rovovi, kao i va t ren i sistem i raspored braniočevih snaga.

Još prvih dana velikog otadžbinskog ra ta u Crvenoj a rmi j i je us ta l jena korisna t radic i ja : pred svaku borbu održavat i pa r t i j ske sastanke.

To je uč in jeno i p red početak napada na Beograd. U svim jedinicama 4. gardi jskog mehanizovanog kor-

pusa, 73. gard i j ske i 236. s t re l jačke divizije održani su kra tk i par t i j sk i sastanci na koj ima su pre t resana p i t an ja avangardne uloge komunis ta i komsomolaca u borbi, kao i p r i j ave za p r i j em u par t i ju . Politički radnici upoznavali su borce i oficire s t adašn jom si tuaci jom na Balkanu, sa uspesima susednog 2. ukra j inskog f ron ta koji je tukao nemačko-fašis t ičke a r m i j e u Mađarskoj .

222

Nadahnu te uspesinja u borbama prot iv zajedničkog nepr i ja te l ja , sovjetske i jugoslovenske jedinice, spremne za napad na Beograd, s ne s t rp l j en j em su očekivale znak za napad.

Četrnaestog oktobra 1944. godine, posle podne, jaka t u tn j ava sovjetske a r t i l j e r i j e potresla je okolinu Beograda. Preko 300 topova i minobacača i 24 gardi j ska minobacača sručili su va t ru na p redn j i k r a j nepr i j a te l j eve odbrane i na n jegova uporiš ta na južnoj ivici grada. Skoro pola sata smrtonosna va t ra ogromne snage besnela je na malom pro -storu, čija površina n i j e bila veća od 4 km2 .

Čim se stišao p lo tun »kaćuša«, što je bio znak da je a r t i l j e r i j ska p r ip rema završena, buj ica sovjetskih i jugo-slovenskih boraca preplavi la je beogradske ulice.

Da bi se izbeglo r a z a r a n j e grada i sačuvali životi s ta-novništva, sovjetsko komando van je je naredilo svojim j e -dinicama da na joprezn i je upo t r eb l j ava ju moćnu borbenu tehn iku kojom su bili naoružani .

Hit lerovci su za jedno sa izdajnicima jugoslovenskog naroda miniral i sve u p r a v n e i adminis t ra t ivne zgrade, isto-ri j ske spomenike, tvrđavu, vodovodnu i kanalizacionu m r e -žu, e lekt r ičnu cen t ra lu i pr is tanište .

Vojni savet 3. ukra j inskog f ron ta naredio je jedini -cama da se odmah posle oslobođenja pojedinih re jona g r a -da pr is tupi r azmin i ran ju zgrada.

Za izvršenje tog zadatka bilo je izdvojeno sedam in-ženjer i j sk ih bata l jona. Sovjetski pioniri, r iz ikujući život, razminira l i su 845 objekata , među koj ima 85 adminis t ra -t ivnih zgrada. Tom pri l ikom je izvađeno 3.179 mina, 3.540 eksplozivnih pun j en j a , u k u p n e težine 28.656 kg, i 12 mina iznenađenja , uč in jeno bezopasnim 7 skladišta eksploziva. Lako se može zamisliti kako bi bio razrušen grad i kakve bi ž r tve pre t rpelo stanovništvo da su hit lerovci i domaći izdajnici uspeli ostvari t i ovaj varvarsk i plan rušen ja Beo-grada.

Zahva l ju juć i veštini i samopožrtvovanost i pionira i pažl j ivoj upotrebi r a tne tehnike, sovjetski borci su spasli živote hi l jada jugoslovenskih građana. »Spaljeni ruski t en-kovi na ul icama Bsograda« — pisao je Rodol jub Čola-

223

ković — »svedoče o junaš tvu tenkista , koj i nisu žalili svoj ih života da bi Beograd bio oslobođen sa što m a n j e rušen ja . Lili su svoju k r v ruski junaci i zato da bi što m a n j e beogradske dece i žena poginulo u borbi za oslo-b o đ e n j e grada . Beograđani su to razumel i i j ednim pro-s t im gestom dali izraza blagodarnost i svoj im oslobodi-ocima«.62

Po ulasku jugoslovenskih i sovje tskih jedinica u Beo-grad, u odlučujuću borbu prot iv nepr i j a t e l j a ukl juč i le su se h i l jade građana. U žestokim uličnim borbama sovjetski i jugoslovenski borci borili su se h rabro r a m e uz r ame pro-t iv okupatora .

P r e d veče je nepr i ja te l j sk i unu t r a šn j i (gradski) od-b ramben i pojas bio p rob i jen i jedinice su se us t remile ka cen t ru grada.

Na Banj icu i Ded in je napadala je 1. prole terska divi-zija NOVJ za jedno sa 36. gardi j skom tenkovskom i 13. gar -d i j skom mehanizovanom br igadom Crvene armije . Zaklo-n j en i u rovovima i bunker ima , nemački vojnici su pružal i žilav otpor, podržavani j akom ar t i l j e r i j skom i minobacač-kom vatrom, tenkovima i jedinicama naoružanim faus t --pa t ron ima i p lamenobacačima. Posle višečasovne borbe i uzastopnih jur iša jugoslovenskih i sovje tskih boraca, ne-rnačka odbrana je bila s lomljena. U večern j im časovima Banj ica i Dedin je su oslobođeni. U toku noći 1. prole terska divizija sa 36. gard i j skom tenkovskom br igadom produ-žila je n a s t u p a n j e preko Auto-komande ka Slaviji , a 13. ga rd i j ska mehanizovana br igada u pravcu hipodroma (tr-kališta).

Na Banj ic i je bio smešten fašistički zatvor, zvani Ba-nj ički logor. Kroz ovaj logor smrt i prošlo je oko 100.000 muškaraca , žena i dece. Oko 80.000 n j i h bilo je ubi jeno ili je umrlojDOsle zverskih mučenja . Sačuvan je jedan deo arhiva tog logora, ali i ti dokument i očito svedoče o s t ra-šnim mučen j ima ko j ima su jugoslovenski rodol jubi bili podvrgnut i u ovom fašist ičkom mučilištu. Samo iz jednog spiska se vidi da je m e đ u 3.849 s t r e l j an ih bilo i 48 dece. Bro jke navedene u ovim pot resn im dokument ima rečito govore o zlikovačkom liku nemačkih fašista i n j ihovih po-

62 »Jugos lavi ja — SSSR«, 1946, br. 4.

224

magača. Sačuvani su i dokument i koji svedoče o hero js tvu l jud i koji su umira l i smrću ist inskih boraca revoluci je . To su pisma koja su pisali zatvorenici uoči s t re l j an ja , kao poslednj i pozdrav onima ko je su voleli. Ova iskrena, topla pisma, bez s t raha od smrti , bez očajanja , iz ražavaju nepo-kolebl j ivu veru u budućnost , u pobedu revolucije.

Omladinac L jubomi r Miladinović, sekre ta r Gradskog komite ta Saveza komunis t ičke omladine Jugoslavi je (SKOJ) u Čačku, pisao je neposredno p red s t r e l j an j e svo-j im rodi te l j ima: »Dragi moji, evo vam pišem pos lednje pismo. Danas t reba da budem st re l jan. Nemoj t e mnogo da očajavate , j e r se umre t i mora, a ja g inem ponosno za dobro svoga naroda .. .« U pismu Zore Obradović-Ilić, ko je je p red s t r e l j an j e uput i la svojoj kćerkici, ostale su zabe-ležene sledeće reči: »Moja draga Ljol ja , pišem ti iz za-tvora . . . Nemoj da t ugu je š za mnom, rođena moja d j evo j -čice, ako sut ra ostaneš bez m e n e . . . Kad odrasteš shvat i -ćeš da drugog pu ta za poštena čovjeka n i j e moglo da bude, nego borba za oslobođenje naše zeml je od nepr i j a t e l j a svih vrsta, borba za socijalističku zajednicu. Ta borba traži ve-l ike žrtve, ali one neće bit i uzaludne, j e r je pobjeda naša . . .«.63

Da, pobeda je bila naša! U tom zloglasnom logoru smrt i 14. oktobra više nikoga n i j e bilo. On je bio prazan: fašisti su ga l ikvidirali 3. oktobra — svega deset dana p re početka borbi za Beograd. Sada su pored n jega prolazile kolone boraca — oslobodilaca, koje su sve da l j e i dub l j e prodi ra le u grad, da bi okončale veliko delo za ko je su i ovde, u ovim zidinama, dali svoje živote mnogi znani i neznani heroji .

Naroči to j ak otpor pružil i su Nemci u re jonu Auto--komande , Karađorđevog pa rka i bloka bolničkih zgrada.

Borci 1. prole terske divizije NOVJ, za jedno sa sov-je tsk im borcima, h r ab ro su napadal i i uniš taval i nepr i j a -tel ja , pot i skujuć i ga ka Slaviji . Građan i su im pružal i po-moć, pokazujući im zgrade u koj ima su se smestili nepr i -ja te l j sk i vojnici.

6 3 F r a n č e k S a j e : P i sma na smr t osuđenih, L j u b l j a n a , 1959, s tr . 165 i 169.

15 Beogradska ope rac i j a 225

Dok su jedinice 1. prole terske b r igade vodile borbu u blizini Slavije, četrnaestogodišnj i dečak Nikola Zajilac, ku r i r te brigade, naoružan au tomatom i ručnim bombama, upao je u zgradu žandarmer i j ske uprave , u blizini t rga. U jednoj prostor i j i je iznenada naišao na pet nemačkih vojnika. K u r i r se n i j e zbunio. Uperio je u n j i h automat i držao ih na nišanu sve dok n i j e prist iglo još nekoliko bo-raca. Hit lerovci su odmah razoružani .

U sumrak je jedinicama koje su se bori le u gradu bilo sve teže da se or i jent išu u situaciji . U toku noći 14/15. ok-tobra delovi 4. ba ta l jona 1. prole terske br igade N O V J nadiral i su duž Dedin jskog bulevara (sada Bulevar oktobar-ske revolucije) u pravcu t rga kod »Mostara«. Noć je bila mračna, pa je ba ta l jon nesmetano izbio na trg, zakrčen mnogobro jn im motorn im vozilima pored koj ih su bili vo j -nici. Misleći da je to j edna od motorizovanih jedinica Cr -vene armije , komandan t ba ta l jona je naredio svojoj koloni da produži k r e t a n j e Ulicom kneza Miloša, ne sluteći da ona u s tvar i prolazi pored nemačke motor izovane jedinice. Uskoro je nepr i j a t e l j pr imet io da mu se iza leđa nalazi par t izanska kolona, te je, uz podršku dva tenka, izvršio napad na n ju .

Vodeći ogorčenu borbu u nemačkoj pozadini, ba ta l jon se u toku noći po delovima probio na t r ag do Dedin jskog bulevara , odakle je su t radan nastavio k r e t a n j e sa glavnim snagama svoje brigade.

P red veče 14. oktobra jedinice 6. prole terske divizije NOVJ izvršile su napad na Topčider i posle višečasovne žestoke borbe slomile otpor nepr i j a t e l j a i zauzele železni-čku stanicu Topčider. Nemačke jedinice su bile pr is i l jene na povlačenje p rema Sen jaku i Ćukarici . P re thodno su za-palile skladišta munic i j e i drugog ra tnog mate r i j a la na top-čiderskoj železničkoj stanici.

U toku noći divizija je zauzela Topčidersko brdo, a u j u t r u , 15. oktobra, n j e n a 2. i 3. br igada izbile su na t rg kod »Mostara«, odakle su odmah produžile napad Ulicom kneza Miloša i Sara jevskom, p rema bloku zgrada min i -s tars tava u Neman j ino j ulici. P rva br igada je posle borbe u Topčideru upućena na Čukar icu da pruž i podršku jedi -nicama 12. udarnog korpusa.

226

Borbe u g radu nisu se st išavale do sledećeg ju t ra . Ju r i šn i odredi i ju r i šne grupe, u p r a t n j i tenkova, a r t i l j e r i j e i samohodnih a r t i l j e r i j sk ih oruđa, u tesnom sadejs tvu s jugoslovenskim jedinicama, čistili su kuću po kuću, ulicu po ulicu.

U j u t r u 15. oktobra u borbu su uvedene prist igle 73. gardi j ska i 236. s t re l jačka divizija. Udar i po nepr i j a t e l ju postali su još jači.

Do noći 15. oktobra jedinice koje su vršile napad uspele su da raseku beogradski garnizon. Jedinice 1. i 6. pro le terske i 5. uda rne divizije Narodnooslobođilačke voj -ske Jugoslavi je i 36. gard i j ska tenkovska br igada i s t re-l jačke jedinice 73. gard i j ske i 236. divizije Crvene a rmi je uništi le su j ake nepr i j a te l j ske posade u nizu otpornih ta -čaka, među koj ima i one u r e jonu železničke s tanice »Du-nav«, i izbile u tom re jonu na severnu ivicu grada. Istočni deo beogradskog garnizona bio je odsečen od zapadnog.

P rva proleterska br igada prodi ra la je od Slavi je p re -ma Ulici k ra l j a Aleksandra (sada Bulevar revolucije). Po-državana sovje tskim tenkovima, ona je do noći izbila pred Narodnu skupš t inu i Glavnu poštu. Na n j enom desnom krilu, 3. prole terska br igada je, u oštroj borbi, ovladala Tašmajdanom, zarobivši četu Nemaca. U međuvremenu je 8. br igada 1. pro le terske divizije, za jedno s jedinicama Cr-vene armije , napada juć i Ulicom kra l j a Milana (sada Ulica marša la Tita), izbila do s tarog kra l jevskog dvora, nadomak Terazija, cent ra lnog beogradskog trga.

P r e t r i godine, 17. avgusta 1941, na ovom t rgu hi t le-rovci su petoricu komunis ta obesili o e lektr ične s tubove i ostavili ih da vise ceo dan kao zas t rašujući pr imer . Ali, kao odgovor i na t a j zločin nemačkih fašista, već su t radan su na ul icama Beograda osvanuli leci s potpisom »Rodo-l jubiva omladina Beograda«, u koj ima je s ta ja lo: »Ne s t rah — već sveti p ravedni gnev, ne pokornost — već pla-mena žel ja za osvetom, ne »umirenje« — već još nepomir-l j ivi ja borba prot iv mrskog tuđinskog ja rma, to je naš odgovor i na ovo pos lednje svirepo delo dostojno hi t lerov-skih hordi«.

1 5 * 227

Četrnaesta gard i j ska mehanizovana br igada zauzela je Voždovac i Gimnazi ju k ra l j a Aleksandra , razbila nepr i j a -te l ja u otpornoj tački u fabrici »Beometal« i otpočela bor -bu u re jonu Zvezdare, na istočnoj ivici Beograda. Jugo-istočni deo grada bio je takođe odsečen i izolovan od d ru -gih re jona grada.

Tr inaes ta gard i j ska mehanizovana brigada, savladavši otpor nepr i ja te l ja , vršila je napad na Glavnu železničku stanicu i Savski most na zapadnoj ivici grada. S n j e n i m izb i jan jem na Glavnu železničku stanicu našao bi se Sav-ski most pod de js tvom a r t i l j e r i j e sovjetskih jedinica, što bi nepr i j a t e l ju otežalo p rebac ivan je rezervi u grad.

Tokom cele noći 14/15. oktobra jedinice ove br igade skoro su neprekidno napadale nepr i ja te l ja , koj i je bran io pri laze Savskom mostu. Iz re jona Zemuna nepr i j a t e l j je a r t i l j e r i j skom va t rom tukao borbene pore tke brigade. U ovoj teškoj noćnoj borbi h r a b r o m smrću je pao komandan t motorizovanog s t re l jačkog gardi jskog ba ta l jona m a j o r V. D. Mozgovoj, j edan od na jbo l j ih oficira brigade, koji je s n j o m prošao slavan borbeni p u t od r. Mijasa do Beo-grada.6 4

U podne 15. oktobra nepr i j a te l j ska pešadija, snagama jačim od jednog bata l jona, uz podršku pet tenkova i ar t i -l jer i je , izvršila je pro t ivnapad na 3. motorizovani ba ta l jon brigade. Oko dva sata t r a j a l a je uporna borba u kojoj su obe s t r ane p re t rpe le zna tne gubitke. Najzad je nep r i j a t e l j odstupio. Komandan t br igade pukovnik Sergi jenko bio je r an jen , pa je za komandan ta određen n j e n načelnik štaba.

Za dvadeset četiri časa borbe, jedinice br igade su du-boko prodr le u grad. Međut im, ukol iko su se više pr ibl i -žavale Glavnoj železničkoj stanici i Savskom mostu, ne-pr i j a te l j sk i se otpor zna tno povećavao.

U re jonu Glavne železničke s tanice nepr i j a te l j je po-stavio veliki b ro j a rmi ranobe tonsk ih kupola u ko j ima su bili smešteni mi t ra l jez i ve-likog kal ibra i p ro t iv ten-kovski topovi malog kal i - Sovjetski tenkovi prolaze uli-, n j , , , . , čama Beograda z a vreme pa-b r a . P o s a d e o d b r a m b e n i h rade u čast oslobođenja grada objekata , po pravi lu , nisu

94 A rh iv MO SSSR, f. 607, op. 382836, d. 2, list 32.

228

se predavale , već su pružale otpor do pos lednjeg voj -nika.

S jedinicama br igade u borbama je učestvovao prido-dati joj s t re l jački puk 73. gard i j ske s t re l jačke divizije.

Avi jac i ja 17. vazduhoplovne a rmi je je toga dana tukla nepr i j a t e l j ske rezerve na pri lazima gradu, koje su iz re-jona Zemuna prist izale u pomoć beogradskom garnizonu.

U borbama za Beograd sovjetski i jugoslovenski borci pokazali su izvanrednu smelost i junaštvo.

Za zauz imanje Telegrafsko- te lefonske centra le formi-rana je speci jalna grupa dobrovoljaca od 15 komunis ta i komsomolaca iz 42. lovačke a r t i l j e r i j ske prot iv tenkovske brigade.

Ova grupa je 15. oktobra posle podne, p robi ja juć i se iza tenkova, izbila u Ulicu k ra l j a Aleksandra. Do Tele-grafsko- te lefonske centra le ostao je još j edan deo ulice. Komandi r g rupe naredio je da se izvrši napad na zgradu. Sovjetski borci k renul i su napred, u pokretu o tvara jući va t ru iz automata , ali su iznenada bili obasuti va t rom iz podruma susedne zgrade. Grupa je legla. Tada su se sani-tetski poručnik N. N. Kravcov i dva borca olukom uspu-zali do jednog prozora, kroz n jega uskočili u zgradu i, spu-stivši se u podrum, prot iv tenkovskim bombama uništili deset nepr i j a te l j sk ih automat ičara i j edan mitra l jez .

Pri lazeći zgradi Telegrafsko- te lefonske centrale, ju r i -šna grupa je opet bila osuta pal jbom, ovoga pu ta iz b u n -kera koji se nalazio na uglu kra l jevog dvora. Poručnik Kravcov je naredio borcima da iz au tomata otvore va t ru na puškarnice bunkera , dok je sam dohvatio bombe, do-puzao do bunkera i — uzviknuvši »Za otadžbinu, za slo-bodnu Jugos lavi ju napred«! — ubacio dve bombe u n je -govu puškarnicu. Nepr i ja te l j sk i bunke r bio je ućutkan, ali je poslednj i mi t ra l jeski ra fa l fašista usmrt io sovjetskog poručnika.

Oduševl jeni junaš tvom hrabrog oficira, borci jur išne g rupe su kroz prozore uskočili u zgradu Telefonsko-tele-

grafske cent ra le i va t rom I iz au tomata i ručn im bom-

Stanovnici Beograda radosno ! bama uništi l i 25 fašista, a pozdravljaju sovjetske borce z a r o b i l i ih 17. Z g r a d a je

229

pri l ikom osva jan ja , iako mini rana , ostala neoštećena. Po -ručnik N. N. Kravcov je posle smrt i proglašen za he ro j a Sovje tskog Saveza.63

U toku borbi za Beograd osam sovjetskih pilota-Io va-ca, pod komandom hero ja Sovjetskog Saveza Zotova, na-išlo je na 19 nepr i ja te l j sk ih aviona »Foke Vulf-190«. Sov- ' jetski avi ja t ičar i su h rabro napal i nepr i j a te l j a i oborili četiri aviona, dok su ostali umakli .

Ulične borbe u gradu bile su izvanredno žestoke. Bor-ba se vodila za svaku zgradu, za svaki sprat , za svaku ulicu. Sovjetski i jugoslovenski borci su uporno i h rab ro lomili nepr i j a te l j sk i otpor.

U toku 15. oktobra, nanoseći sve jače udarce nepr i j a -te l ju , 2. i 3. br igada 6. prole terske divizi je prodira le su Ulicom kneza Miloša i Sara jevskom. Na čelu 2. brigade, koja je napadala Ulicom kneza Miloša, bio je 4. ba ta l jon . Nemačke jedinice su pruža le očajnički otpor, boreći se za svaku zgradu. Pošto se našao pod jakom unakrsnom mi-t ra l jeskom vatrom, ba ta l jon je morao da legne. Na j i s tu re -ni j i borci su počeli da se povlače, ali je do n j i h dopuzao komandan t ba ta l jona Milan Drakul ić i poveo ih na novi juriš. Uskoro su im se pr idruži l i i ostali borci. U tom na -padu Milan Drakul ić je poginuo, pokošen ra fa lom iz ne-mačkog mit ra l jeza . Borci ovog ba ta l jona jurišali su još silovitije, s još većom žest inom su uništaval i nep r i j a t e l j a da bi osvetili smr t svoga komandanta .

U p rv im redovima se nalazio i bombaš Dražić, koj i je bio teško r a n j e n : n jegova p reb i j ena desna r u k a bespo-moćno je visila, ali ne obzirući se na to, on je nastavio da se bori zdravom rukom bacajuć i bombe na nepr i j a te l j a .

I mi t ra l jezac Branko Rosić, koj i je sam zarobio 20 ne -mačkih vojnika, iako je bio r an jen , n i j e prestao da de j s tvu-je iz svog mit ra l jeza .

Četa kape tana Bjelova imala je zadatak da izbaci ne-pr i j a te l j a iz nekoliko kuća u jednoj od glavnih beograd-skih ulica. Čim su se borci počeli pribl ižavati kućama, h i -t lerovci su otvorili va t ru iz podruma, s tavanskih prozora i iz bunkera , či ja je va t ra naroči to ometala nap redovan je

65 Arh iv MO SSSR, f. 33, op. 793756, d. 24, list 129.

230

čete. Kape tan Bjelov je naredio da se uništi bunker . J u -r išna grupa, s vodnikom Taranenkom na čelu, približila se b u n k e r u i n jegovu puškarnicu zasula bombama. Nepr i -ja te l j sk i mi t ra l jez i bili su učutkani , a četa je uspešno izvr-šila zadatak.

Na desnom kri lu 1. proleterskog korpusa, u re jonu Smederevskog druma, na grad je napadala 5. uda rna divi-zija. N j e n a 4. brigada, posle 30 ki lometara napornog marša , 14. oktobra kasno uveče izbila je p red selo Mali Mokri Lug, na istočnoj ivici Beograda. Nešto p re ponoći ona je prešla u napad na nemačke položaje na K o n j a r n i k u i Velikom Vračaru . U ovom re jonu hit lerovci su imali jako u tv rđenu odbranu, sa rovovima i mi t ra l j esk im zaklonima. Brigada je, i pored ogorčenog nepr i ja te l j skog otpora, uspela da p rod re u ulice grada. Međut im, nemačke snage su uskoro prešle u jak pro t ivnapad i odbacile 4. b r igadu na polazne položaje, u r e jon Malog Mokrog Luga. U to v reme pris t igle su i 10. i 21. br igada 5. udarne divizije.

Sredivši svoje jedinice, 5. divizija je 15. oktobra p re podne ponovo prešla u napad. Brzo nadirući Ulicom kra l j a Aleksandra, ona je izbila kod »Cvetkove mehane«, gde je uspostavila vezu s jedinicama 14. gard i j ske mehanizovane br igade Crvene armi je . Sovje tske i jugoslovenske snage izbile su kod Tehničkog fakul te ta , nanoseći nepr i j a t e l ju velike gubitke. Celokupna kolona nemačke t ehn ike — auto-mobili, topovi, tenkovi — bila je uniš tena u Ulici k ra l j a Aleksandra , blizu Vukovog spomenika. U toku dana jedi-nice 5. uda rne divizije i 14. gard i j ske mehanizovane br i -gade slomile su nepr i j a t e l j sku odbranu i na Velikom Vra -čaru, uništivši jedan od na j jač ih čvorova nemačke odbrane u Beogradu.

Na levom kri lu 1. a rmi j ske g rupe NOVJ, desnom oba-lom Save, napada le su jedinice 12. udarnog korpusa. Pošto su uništ i le nepr i j a t e l j a u Makišu, 1. i 2. br igada 16. uda rne divizi je 14. oktobra uveče izvršile su napad na Čukaricu, zapadno predgrađe Beograda, dok su 5. br igada 11. divi-zi je i 17. br igada 28. divizije napale nep r i j a t e l j a u selu Žarkovu, na jugozapadnim pri lazima gradu.

Nemačke jedinice su se uporno bran i le i , uz j aku po-dršku a r t i l j e r i j ske i minobacačke vatre, uspele su da od-

231

bi ju prve juriše na oba uporišta. Jedinice 12. korpusa, koje su napadale bez podrške ar t i l jer i je i tenkova, nastupale su teže i uz veće gubitke. Borbe za Čukaricu i Zarkovo t r a -jale su celu noć, i tek 15. oktobra u j u t ru 1. brigada je uspela da na uskom odseku probije odbranu nepri ja te l ja . Njen 2. batal jon se uklinio duboko ka centru Čukarice, a za n j im su se, kroz nastalu brešu, ubacili i ostali batal joni I. i 2. br igade 16. udarne divizije. U oštrim uličnim bor-bama hitlerovci su bili potisnuti u re jon fabr ike šećera, škole, crkve i železničkog tunela. Utvrdivši se u ovim ot-pornim tačkama, nepr i ja te l j se u jednom delu Čukarice i dal je ogorčeno branio. Nastupajući od Topčidera, uveče je u borbu za Čukaricu ušla i 1. brigada 6. proleterske di-vizije.

Posle neuspelog noćnog napada na Zarkovo, br igade I I . i 28. udarne divizije povukle su se u j u t r u 15. oktobra na polazne položaje. U toku dana napad je ponovljen uz sadejstvo pristiglih jedinica Crvene armije . Posle ogorče-nih borbi bilo je l ikvidirano i to nepr i ja te l jsko uporište.

U toku noći 15/16. oktobra 5. brigada 11. udarne di-vizije NOVJ, posle krvave borbe, probila je odbranu ne-mačkog batal jona na Banovom brdu i zauzela važan od-brambeni položaj nepr i ja te l ja . U toj borbi brigada je uni-štila 30 a zarobila 55 nemačkih vojnika, zaplenila 6 prot iv-avionskih topova i veliku količinu druge ra tne opreme i mater i ja la .

Tako su u toku prva dva dana napada na Beograd snage 1. a rmi j ske grupe NOVJ i Crvene a rmi je postigle znatne rezultate. Likvidirane su sve na jvažn i je nepr i ja te l j -ske otporne tačke na južnoj i istočnoj ivici grada (Zarko-vo, Banovo brdo, Topčider, Dedinje, Banjički vis, Voždo-vac, Konjarn ik i Veliki Vračar). Veći deo grada bio je oslo-bođen. Nepr i ja te l j se držao samo u njegovom severozapad-nom delu, na l inij i : železnička stanica »Dunav« — Bota-nička bašta — Narodna skupština — Terazi je — blok zgrada minis tars tava — Glavna železnička stanica, kao i na Čukarici, gde su nemačke jedinice bile odsečene od svojih snaga u gradu.

U uličnim borbama građani Beograda, naročito omla-dina, pružali su veliku pomoć jedinicama Narodnooslobo-

232

dilačke vojske Jugoslavije i Crvene armije. U gradu su dejstvovale grupe otpora, ranije, od strane beogradske par-tijske organizacije, obrazovane za borbu protiv nemačko--fašističkih osvajača i njihovih pomagača u okupiranom gradu. Uoči oslobođenja u Beogradu su dejstvovale tri grupe otpora (»K«, »S« i »D«), koje su u svojim redovima imale preko 2.000 naoružanih članova, većinom radnika i omladinaca, koji su se, zajedno sa mnogim građanima, smesta uključili u borbu za oslobođenje grada.

Ali učešće Beograđana u uličnim jurišima u oktobru 1944. godine predstavljalo je samo poslednju etapu nji-hove teške ilegalne borbe u okupiranom gradu. Beograd se od prvog dana oružanog ustanka, to jest preko pune tri godine, nalazio u ratnom stanju i neprekidno je vodio borbu protiv okupatora.

Bez obzira na velike snage neprijatelja i neizdržljivi teror policije, usled čega su uslovi za ilegalni rad bili izu-zetno teški, Beograd je, po zamahu komunističkog i rad-ničkog pokreta, po razvijenosti partijskih organizacija, od samog početka postao rukovodeći centar borbe protiv oku-patora i domaćih izdajnika. U njemu je Centralni komitet Komunističke partije Jugoslavije, sa generalnim sekreta-rom drugom Titom na čelu, izvršio neposredne pripreme za oružani ustanak. U Beogradu je doneta istorijska odluka za otpočinjanje oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije. Odatle, iz okupiranog grada, u periodu od jula do septem-bra 1941. godine, pomoću dobro uspostavljenih veza, Glavni štab narodnooslobodilačkih partizanskih odreda ru-kovodio je prvim borbenim dejstvima partizanskih odreda u celoj zemlji.

Stanovnici Beograda, članovi i simpatizeri Komuni-stičke partije, radnici i omladina, od prvih dana okupacije grada, pružali su odlučan otpor neprijatelju. Specijalne udarne grupe su svakodnevno napadale nemačke vojnike i oficire, ubijale izdajnike svoga naroda, palile garaže, au-tomobile, skladišta municije i pogonskog goriva, spalji-vale novine, časopise i druge neprijateljske publikacije, kvarile linije veza. Samo u toku jula i avgusta 1941. go-dine u Beogradu je bilo izvršeno oko 50 takvih diverzija i akcija.

233

Radom ovih grupa rukovodila je partijska organiza-cija Beograda, koja je u početku ustanka imala oko 600 članova. Svoj najveći podvig izvršile su udarne grupe 29. jula 1941, kada su, prepadom, iz bolničkog zatvora u Vi-dinskoj ulici oslobodile Aleksandra Rankovića, člana Po-litbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Jugo-slavije, koji je dva dana ranije, ranjen u borbi s policij-skim agentima na ulici, pao u ruke Gestapoa.

Na svakodnevne diverzije beogradskih komunista, omladine i patriota nemački osvajači su odgovarali poja-čanim terorom, masovnim hapšenjima, streljanjima, jav-nim smrtnim kaznama vešanjem. Nemački izveštaji iz tih letnjih dana 1941. godine puni su podataka o broju stre-ljanih: »15. jula u Beogradu je streljano 13 rukovodilaca komunističkog pokreta koji su pripremali dela nasilja i sabotaže... 17. jula u Beogradu je streljano 16 komuni-sta . . . 29. jula u Beogradu je izvršena smrtna kazna nad 122 komunista zbog vršenja sabotaže.. . Kao odmazda za ubistvo nemačkog vojnika na ulici 3. septembra pogublje-no je 50 komunista... 29. septembra zbog atentata na ne-mačke vojnike streljano je 150 komunista .. .« Ovo su po-daci samo iz nekoliko nemačkih dokumenata. Do kraja ok-tobra u Beogradu je bilo streljano 4.750 ljudi.

Bez obzira na teror i sve jače proganjanje od strane nemačkih fašista, broj članova i simpatizera Komunističke partije stalno je rastao. Beogradske ulice su postale po-prište nepoštedne borbe protiv neprijatelja. Nespokojstvo i strah zavladali su vojnicima hitlerovske vojske. Oni to i sami priznaju. Nemački vazduhoplovni major S. Helmut, u pismu koje je krajem avgusta 1941. godine uputio svom rođaku Ginteru, advokatu iz Hamburga piše: »Ose-ćam se kao da sam pao padobranom u vraško neprijatelj-sko gnezdo. . . Neprijatno se čovek cvde oseća. Kako su bili divni pariški dani prema ovome što se ovde događa! Ovaj grad je zaista poludeo. Pogledi su mrski i izaziva-čki .. . Već dva meseca ovde prašte revolveri i gore naši kamioni. Ne znam šta hoće ti njihovi fanatični dečaci kada pale novine i garaže, ili kada vrše atentate na feldvebele. Očajnička ludost. Ali to nije tako prosto . . . Svi se žale da se neprijatno osećaju u ovom gradu. Jedva čekaju da po-

234

novo poletimo, pa makar i na Istok. Imam takav osećaj, kada uveče izlazim iz automobila, kao da će mi svakog časa neki grubi Balkanac sručiti metak u glavu . . . Nespo-kojstvo polako kida živce. Postaje suviše vrelo leto u ovom toplom gradu na jugu Evrope . . .«

Pored borbenih akcija udarnih grupa, u Beogradu je prikunljana pomoć za partizanske odrede: odeća, obuća, sa-nitetski materijal. U Jakšićevoj ulici br. 3 osnovana je i ilegalna radionica za izradu tople odeće za partizane, koja je radila do kraja 1941. godine.

Prvih dana avgusta u kući br. 16 u ulici Banjički ve-nae počela je da radi tajna štamparija Centralnog komi-teta KPJ. U njoj je 10. avgusta bio odštampan prvi broj Biltena Glavnog štaba narodnooslobodilačkih partizanskih odreda Jugoslavije. Odavde, i iz drugih tajnih štamparija koje su se nalazile u Beogradu, svakodnevno su rukovo-dećim partijskim organima i partizanskim odredima slati bilteni, leci i novine. Štamparija Centralnog komiteta ra-dila je u okupiranom Beogradu tri godine. Policijski agen-ti su uspeli da je otkriju tek 28. jula 1944. godine. Dva štamparska radnika, Branko Đonović i Slobodan Jović, vodila su dva sata borbu sa agentima. A kada su utrošili sve metke, oni su uništili sve partijske materijale, a zatim se ubili, da ne bi pali živi u ruke neprijatelja. Obojica su kasnije proglašeni narodnim herojima.

Beograd je takođe predstavljao značajan izvor za po-punu partizanskih odreda. Od Beograđana je bio formiran samostalni Beogradski bataljon, koji je, pod tim imenom, decembra 1941. godine ušao u sastav 1. proleterske bri-gade.

Ovo je samo jedan mali isečak iz borbe koju su beo-gradski rodoljubi, pod rukovodstvom komunista, vodili na ulicama svoga grada protiv okupatora i njihovih pomagača u drugoj polovini 1941. godine. Ta borba je, s nesmanje-nom žestinom, nastavljena i sledećih godina, sve do okto-bra 1944. godine.

I tako su posle trogodišnje uporne, krvave borbe beo-gradski ilegalci na prilazima gradu dočekali jedinice Na-rodnooslobođilačke vojske Jugoslavije i Crvene armije. U tim oktobarskim danima, svojim odlučnim akcijama, ista-

235

kla se grupa od 200 aktivista na Pašinom brdu. Ona je tu samostalno uništila nekoliko nemačkih jedinica. Sa oru-žjem otetim od neprijatelja ovi junaci su se javili Stabu 13. proleterske brigade i zatražili da budu raspoređeni u čete, da bi u sastavu brigade produžili borbu za oslobođenje svog grada. Druga naoružana grupa građana, zajedno sa borcima 17. slavonske brigade i jedinicama 13. gardijske mehanizovane brigade, učestvovala je u borbama za fa-briku šećera na Cukarici. Tako je bilo i u ostalim delo-vima grada, jer se Beograd u ovim odlučujućim časovima, kao i uvek, i sam borio za svoju slobodu.

U to vreme, dok su se vodile žestoke borbe u samom Beogradu, razvijala su se ne manje naporna dejstva jugo-istočno od grada. Sedamdeset peti streljački korpus i 5. sa-mostalna gardijska motostreljačka brigada 57. armije, za-jedno s jedinicama Narodnooslobođilačke vojske Jugosla-vije, vodili su borbu protiv požarevačko-smederevske gru-pacije neprijatelja.

Dva streljačka puka 109. gardijske streljačke divizije 46. armije 2. ukrajinskog fronta izvršila su noću 13/14. oktobra u rejonu Pančeva (12 km severoistočno od Beo-grada) prelaz na južnu obalu Dunava, zauzela mostobran i pošla u napad na Beograd. Divizija je 15. oktobra stigla do odbrambenog pojasa neprijatelja na severoistočnom kraju glavnog grada.

Odstupajući iz istočne Srbije pod udarima trupa de-snog krila sovjetske 57. armije i jedinica Narodnooslobo-đilačke vojske Jugoslavije, nemačka grupacija se sve bliže primicala Beogradu. Njene prednje jedinice su se 15. okto-bra pre podne približile istočnom kraju Beograda. Ovde su, u rejonu sela Malog Mokrog Luga, bile napadnute od strane jedinica 5. udarne divizije NOVJ i skoro potpuno uništene. Samo je nekoliko automobila uspelo da se povuče u Grocku.

Goneći odstupajućeg neprijatelja, jedan bataljon 1. brigade 5. udarne divizije NOVJ prodro je u Grocku i, od-bacivši slabije snage ne-prijatelja koje su se tamo , . nalfl7i lf> o v l a d a n t i m n a s e - : Beograđani su veoma srdačno naiazne, oviaaao tim nase pozdravili pripadnike NOVJ ljenim mestom. Međutim, i Crvene armije

236

•uveče, pod pritiskom pridošlih snaga neprijatelja iz Sme-dereva, bataljon je bio prinuđen da se povuče u rejon ju-žno od Grocke, gde se u to vreme koncentrisala cela 1. brigada.

Dunavska ratna flotila, krećući se u skladu sa brzinom nastupanja 75. streljačkog korpusa, sadejstvovala je s njim u ovlađivanju Smederevom i delom snaga probila se ka Beogradu.

Vršeći vatreni nalet na Smederevo, odredi oklopnih čamaca pod komandom poručnika bojnog broda Butvina i gardijskog poručnika bojnog broda S. I. Barbotka 16. ok-tobra su iskrcali desant u pozadini smederevskog čvora odbrane protivnika. Zajedničkim dejstvima 109. streljač-kog puka 74. streljačke divizije i desanta, uz podršku arti-ljerije oklopnih čamaca, Smederevo je oslobođeno od ne-prijatelja.

Iz rejona Smedereva odredi oklopnih čamaca pod ko-mandom heroja Sovjetskog Saveza poručnika fregate M. A. Sokolova i poručnika bojnog broda S. I. Barbotka ustre-mili su se uz reku. Ušavši u rejon razrušenog železničkog mosta na Dunavu i savladavši minske zapreke, oklopni čamci su artiljerijskom vatrom podržali jedinice koje su vodile ulične borbe u Beogradu.

Noću 15/16. oktobra 1. brigada 5. udarne divizije, oja-čana sovjetskim tenkovima i artiljerijom, izvršila je juriš na nemačku kolonu na drumu između Grocke i sela Bre-stovika, nanela joj gubitke, ali je usled znatne nadmoćno-sti neprijateljskih snaga bila prinuđena da se povuče u rejon sela Pudarci.

Prikupljajući se u Grockoj, neprijatelj je nameravao da se noću uoči 16. oktobra, jakim prednjim odredom, probije u Beograd i time obezbedi proboj glavnih snaga grupacije koja je odstupala Smederevskim drumom.

U nastaloj situaciji, Štab 1. armijske grupe NOVJ na-redio je 15. oktobra 21. udarnoj diviziji, koja se nalazila u rezervi u rejonu planine Avale, da hitno obrazuje jak zaslon na Smederevskom drumu i ne dozvoli probijanje

neprijatelja u Beograd. Iz-vršujući postavljeni za-

Mornari Dunavske ratne fio- datak, 4. brigada 21. divi-tile na ulicama Beograda zi je posela je odbrambene

237

položaje na uzvišicama Šugavcu i Lipovici na levoj obali r. Bolečice i u dubini na liniji Erino brdo — Smrdan — Mali Mokri Lug — Veliki Mokri Lug, gde se do tog vre-mena branila 15. gardijska mehanizovana brigada Crvene armije. Peta brigada 21. divizije posela je liniju Golo brdo — Leštane — Zabran, sa zadatkom da dejstvuje u bok nemačkim jedinicama koje odstupaju Smederevskim drumom. Jednovremeno na istočnom kraju grada posele su položaj jedinice 5. udarne divizije, ojačane sovjetskim tenkovima i artiljerijom.

Uveče 15. oktobra neprijatelj je, snagama jačine do jednog puka pešadije, s tenkovima i samohodnom artilje-rijom, prešao u napad protiv jedinica 21. i 5. udarne divi-zije NOVJ. Zapodenut je žestok boj koji je trajao celu noć. Iako su trpeli velike gubitke (samo u sudaru kod Ma-log Mokrog Luga imali su oko 360 mrtvih), hitlerovci su uporno nastojali da se probiju u grad. Noću su uspeli da delom snaga prodru u ulice Beograda na pravcu Konjar-nika, »Cvetkove mehane« i Velikog Vračara.

Sutradan, 16. oktobra, neprijatelj je delom snaga na-pao i na položaje 14. gardijske mehanizovane brigade Cr-vene armije u rejonu Velikog Mokrog Luga, s ciljem da podrži svoje glavne snage koje su, napadajući u zahvatu Smederevskog druma, već prodrle u istočno predgrađe Beograda. Nemački vojnici su uzastopno jurišali, ali su sovjetski vojnici održali svoje položaje, ne odstupivši ni koraka. Usled velikih gubitaka neprijatelj je bio primoran da odustane od daljih napada na tom delu fronta i da svoje osnovne napore prenese u rejone gde je već uspeo da pro-dre u grad.

Prodrevši u istočno predgrađe Beograda, neprijatelj nije uspeo da se probije u centar grada i da se spoji sa svojim jedinicama. Ujutro 16. oktobra bataljon 2. prole-terske brigade 21. udarne divizije NOVJ napao je jedinice hitlerovaca koje su se približile Ulici kralja Aleksandra, odbacio ih u rejon škole »Vojislav Ilić« i ovde ih, u sadej-stvu sa 36. gardijskom tenkovskom brigadom Crvene ar-mije, okružio i uništio.

U toku prepodneva bila je razbijena i velikim delom uništena i druga grupa neprijatelja, koja se probila ka Ko-

238

njarniku. Najjači otpor pružila je treća grupa neprijatelja, koja je prodrla u rejon Velikog Vračara. Istovremenim koncentričnim udarom 14. gardijske mehanizovane briga-de Crvene armije i 5. udarne divizije NOVJ, ta grupa ne-prijatelja bila je rasparčana i takođe uništena. U boju je uzela učešća i 12. vojvođanska brigada, koja je brodovima Dunavske ratne flotile Crvene armije bila prebačena iz Banata. Na taj način 16. oktobra je propao drugi jaokušaj Nemaca da obezbede proboj svojih glavnih snaga u Beo-grad sa pravca Smedereva.

U borbama za uništenje neprijateljskih jedinica koje su prodrle u predgrađe Beograda mnogi borci su pokazali divne primere heroizma i požrtvovanja. Milutin Popadić, mitraljezac 5. udarne divizije NOVJ, bio je ranjen, ali je on bez obzira na to produžio borbu. Ubrzo je bio ranjen po drugi put, i tek kad je neprijatelj bio razbijen, borac Popadić, zadobivši i treću ranu, napustio je bojište.

Značajnu ulogu u likvidaciji pokušaja nemačko-faši-stičkih trupa da prodru u Beograd imala su borbena dej-stva 21. udarne divizije NOVJ, koja je na liniji r. Bolečice zatvorila put nemačkim jedinicama koje su žurile u pomoć grupi svojih trupa prodrloj u grad, kao i uporne odbram-bene borbe koje su sa istim ciljem vodile 15. gardijska mehanizovana i 5. samostalna gardijska motostreljačka bri-gada Crvene armije na liniji Mali Mokri Lug — Veliki Mokri Lug.

Isto tako teške borbe razvile su se 16. oktobra i na odseku 36. gardijske tenkovske brigade. Sadejstvuiući s jedinicama 236. streljačke divizije, brigada je posle upor-ne borbe izašla na severoistočni kraj grada. Zajedno sa sovjetskim trupama u tom rejonu su nastupale jedinice 1. proleterske divizije NOVJ.

Trinaesta gardijska mehanizovana brigada vodila je 16. oktobra teške borbe protiv neprijatelja koji je zaposeo armiranobetonske kupole u kamenim zgradama u rejonu Glavne železničke stanice. Pretrpevši u tim borbama zna-tne gubitke nije skoro ni krenula napred. Ali most na r. Savi ona je produžila da gađa, čime je pričinjavala ve-like muke hitlerovcima.

239

Nastupajući više ulevo, 73. gardijska streljačka divi-zija, pošto je slomila otpor neprijatelja, ovladala je toga dana neprijateljskim otpornim tačkama u rejonu pivare, došla do razrušenog železničkog mosta na r. Savi i zamet-nula boj za ovladavanje čvorom odbrane neprijatelja u jugozapadnom kraju grada.

Znatnu pomoć u uništenju neprijatelja na severoistoč-nim i jugoistočnim prilazima Beogradu ukazala je trupama 4. gardijskog mehanizovanog korpusa i jedinicama Na-rodnooslobodilačke vojske 109. gardijska streljačka divi-zija 46. armije 2. ukrajinskog fronta. Ona je ne samo uni-štavala odvojene grupe neprijatelja koje su se probijale iz okruženja nego i predstavljala za nemački beogradski gar-nizon stalnu opasnost sa severa i istoka.

U jednom od tih bojeva istakao se pomoćnik koman-dira voda 3. streljačkog bataljona 309. gardijskog streljač-kog puka stariji vodnik I. D. Adamenko.

Brojno jači neprijatelj okružio je u rejonu s. Vinče četu u čijem se sastavu, sa svojim vodom, nalazio i vodnik Adamenko. Nemački napadi bili su izuzetno žestoki. Posle jake artiljerijske i minobacačke vatre četa je pretrpela ve-like gubitke, poginuo je i komandir voda u kome je bio pomoćnik I. D. Adamenko. Preuzevši komandu vodom, vodnik Adamenko je sa svojom jedinicom prvi pošao u proboj obruča. Dva mitraljeza su ometala napredovanje. Adamenko se puzanjem približio neprijateljskim mitralje-zima i bacanjem bombe uništio jedan od njih. Drugi je pro-dužio da gađa uništavajućom vatrom. Bacivši ponova bom-bu, vodnik je i njega uništio, ali je bio smrtno ranjen. Pokrenuta četa napala je neprijatelja, probila front okru-ženja i vratila se glavnini puka.

Neprijatelj je skupo platio Adamenkovu smrt. Na bojištu je ostalo desetine poginulih vojnika i oficira, dva uništena mitraljeza i mnogo raznog oružja.

Za hrabrost i požrtvovano dejstvo u borbi vodniku I. D. Adamenku dodeljeno je posle smrti zvanje heroja Sov-jetskog Saveza.6"

66 A r h i v MO SSSR, f. 33, op. 793756, d. X, list 109.

240

Kao rezul ta t napornih bojeva, t r u p e koje su napadale k r a j e m dana 16. oktobra potpuno su ovladale istočnim i se-veroistočnim delovima Beograda i produži le borbu u seve-rozapadnom i jugozapadnom re jonu grada.

Na t a j način, oslobođenje Beograda je izvođeno u van-r edno složenoj situaciji . Borbe u gradu vođene su istovre-meno s borben im dejs tv ima za l ikvidaci ju nepr i ja te l j sk ih g rupa okruženih jugoistočno i južno od Beograda. Te g rupe su uporno težile da p rodru u grad.

U vezi s t im, iz grada su izvlačene pojedine jedinice za o j ačan je odbrane na jugoistočnim pri lazima k n j e m u . Sedamnaes tog oktobra na deo f ron t a 21. u d a r n e divizije, na levoj obali Bolečice, bile su upućene 2. lička i 2. prole-te rska brigada. Na svom levom kr i lu 21. divizija NOVJ uspostavila je vezu s jedinicama 109. gard i j ske s t re l jačke divizi je 46. a rmi je 2. ukra j inskog f ron t a koja je izvršila prelaz preko Dunava i zauzela selo Vinču.

Da bi se sprečio verovatn i pokuša j nemačkih t rupa da p rodru Smederevsk im d r u m o m na zapad, ka Savi, u re jon p lan ine Avale iz Beograda je upućena 11. uda rna divizija NOVJ. Na is točnom k r a j u Beograda, iza f ron t a 21. divizije, koncentr isa le su se takođe snage 5. uda rne divizije, 15. gard i j ske mehanizovane br igade i 5. samo-s ta lne gard i j ske motor izovane brigade. P reduze te m e r e bile su izvršene pravovremeno. Napada juć i iz re jona Bo-leča odbrambene položaje sovjetskih i jugoslovenskih je -dinica, kao i delove f ron ta Kusak — Zabran, nepr i j a t e l j je pot isnuo jedinice 21. divizi je s leve obale Bolečice i u osvit 17. oktobra došao do l in i je Erino brdo — Golo brdo, te se nalazio na 4—5 km od grada. Jedin ice 21. u d a r -ne divizije povukle su se na pos lednju odbrambenu l ini ju: Stoj ičino brdo — Kumodraž .

U j u t r u 17. oktobra nemačke jedinice su napale i na položaje 15. gard i j ske mehanizovane brigade, pot isnule je i zauzele Veliki i Mali Mokri Lug. Po jačava juć i napore ne -p r i j a t e l j je produžio da prodi re ka Beogradu. Odstupivši

16 Beogradska ope rac i j a 241

na novu odbrambenu l in i ju u pravcu prot iv tenkovskog rova, delovi br igade su se u tvrdi l i i zaustavil i napredo-v a n j e nepr i j a te l j a .

U toku prepodneva 17. oktobra, za jedničkim napor ima 21. u d a r n e divizi je i 15. gardi j ske mehanizovane brigade, podržavanih divizionom r ake tn ih oruđa (»kaćuša«) i avi-jac i jom 3. ukra j inskog f ronta , s i tuaci ja se na istočnim pr i -lazima Beogradu stabilizovala.

P r e d veče 17. oktobra, pošto su jo j prist igla upućena pojačanja , 21. uda rna divizija NOVJ, za jedno s jedinicama 15. gard i j ske mehanizovane br igade Crvene armije , p re -šla je u p ro t ivnapad na pravcu Mali Mokri Lug — Bo-leč, i nep r i j a t e l j je do noći uz vel ike gubitke, po t i snu t ka reci Bolečici.

Posle neuspel ih pokuša ja da Smederevsk im d rumom prodre u Beograd, nemačka grupac i ja okružena jugoistočno od grada našla se u kr i t ičnoj si tuacij i . S t e šn j ena na uskom pojasu između Dunava i d r u m a Grocka — Boleč, i op te -rećena glomaznom r a t n o m tehnikom, ona je imala ma lo izgleda na izlazak iz obruča.

U cil ju po jačan ja snaga oko okruženog nepr i j a te l j a , 17. oktobra je u re jon planine Avale prebačena 6. br igada 36. uda rne divizije, dok je 16. uda rna divizija NOVJ, koja je t akođe izvučena iz borbi u gradu, upućena zapadno od Avale, u r e jonu Velika Moštanica -— Rušan j .

Posle podne 17. oktobra Štab 1, a rmi j ske g rupe NOVJ doneo je odluku za napad na nepr i j a t e l j ske snage okružene na Smederevskom drumu. Glavna uloga u tom napadu poverena je 21. uda rno j diviziji, o jačanoj 2. br igadom 6. prole terske i 1. b r igadom 5. u d a r n e divizije. N jo j je t r e -balo da sade j s tvu ju 5. i 12. br igada 11. u d a r n e divizije iz r e jona Avale i 23. divizi ja 14. korpusa s juga, na pravcu Vrčina. Na istočnoj ivici Beograda grupisana je g lavnina 5. u d a r n e divi-zi je, dok su u samom gra-du, za da l j e borbe, pored Komandant 4. gardijskog me-

„ .. hanizovanog korpusa general-snaga Crvene armi je , o- -potpukovnik V. I. Zdanov (u s t av l j ene 1. i 6. p ro le te r - sredini)

242

ska i 28. uda rna divizija. Na t a j način, težište ope-rac i je 1. a rmi j ske g rupe NOVJ prene to je u r e j o n jugo-istočno od Beograda, gde je, za borbu, pro t iv okruženog nepr i ja te l ja , grupisano oko pet divizija Narodnooslobodi-lačke vojske Jugoslavi je .

Po na ređen ju komandan ta 3. uk ra j inskog f ron ta , za napad na okruženog nepr i j a t e l j a određene su sledeće sov-je t ske snage: jedinice 75. s t re l jačkog korpusa, 5. samostal-na gard i j ska motos t re l jačka brigada, ojačana minobacač-kim pukom i samosta lnim ba ta l jonom amf ib i j sk ih vozila, 15. gard i j ska mehanizovana br igada 4. gard i j skog mehan i -zovanog korpusa, po jedan s t re l jački puk 73. ga rd i j ske i 236. s t re l j ačke divizije, gardi jski (raketni) minobacači, sa-mostalni a r t i l je r i j sk i i jur išni prot ivtenkovski puk. Za ru -kovođenje sovjetskim snagama u re jonu borben ih dejs tava obrazovana je opera t ivna grupa š taba 57. armije , s načel-nikom štaba gene ra l -ma jo rom P. M. Verholovičem na čelu.

Noću 17/18. oktobra izvršeno je delimično pregrupi -savan je jedinica 4. gardi jskog mehanizovanog korpusa, koje je imalo za cilj da se sovje tske s t re l jačke divizije i jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugos lavi je o ja-ča ju tenkovima.

Komandan t okruženih nemačkih snaga, uvidevši da se ne može probit i u grad sa istoka, doneo je 17. oktobra odluku da se iz obruča probi ja preko p lan ine Avale na zapad. Za tu odluku se saznalo u svanuće 18. oktobra, iz iskaza zarobl jenika koj i je izjavio da je p re nekoliko ča-sova, po n a r e đ e n j u komandan ta g rupe genera l -potpukov-nika fon Šte tnera , bila izvučena iz s t ro ja celokupna tehnika , pored ostalog i oko 1.500 automobila . U je-dinicama su os tavl jene samo puške, au tomat i i mi -t ra l jezi . Grupa je dobila zada tak da u zoru 18. oktobra p rob i j e odbranu jugoslovenskih i sovje tskih jedinica

i da obilazeći Beograd s juga dođe do pontonskih prelaza p reko reke Save u r e jonu Cukarice.6 7

Sahrana sovjetskih boraca pa-lih za oslobođenje Beograda

67 Arh iv MO SSSR, f. 607, op. 382836, d. 2, list 43.

1 6 ' 243

Da bi ostvario tu odluku, nep r i j a t e l j je izvršio p r e -g rup i savan je svoj ih snaga i obrazovao t r i borbene grupe,6 8

koje su još u toku noći 17/18. oktobra pr is tupi le i zvršen ju postavl jenog zadatka.

Uveče 17. oktobra k renula je u napad nemačka grupa »Vitman« u dva pravca: j ednom kolonom u pravcu Vrčina, a d rugom p rema selu Zuce. Ona je imala zadatak da za-uzme re jon planine Avale i obezbedi proboj ostalih snaga ka zapadu.

U toku noći, severno od Vrčina, došlo je do susretnog boja između leve kolone g rupe »Vitman« i 1. br igade 5. uda rne divizi je NOVJ koja se nalazila u pokre tu radi zau-z iman ja polaznih položaja za p lani rani napad na Boleč. Borba koja se razvila nas tav l j ena je celu noć i vođena je prsa u prsa, j e r su se pojedini ba ta l jon i i čete izmešali s nepr i j a t e l j sk im jedinicama. Neprekidno uvodeći u borbu nove snage, nemački vojnici su uporno pokušaval i da od-bace 1. br igadu i još u toku noći izbiju na glavni d r u m južno od Avale. Odlučnim otporom jugoslovenskih boraca oni su u tome bili sprečeni.

Desna kolona nemačke g rupe »Vitman«, ko ja je napa-dala od Boleča u pravcu grebena planine Avale, bila je u toku noći 17/18. oktobra zaus tavl jena u r e jonu sela Zuce snagama 12. br igade 11. u d a r n e divizije NOVJ. Međut im, bez obzira na velike gubitke, nemačke snage su nepre -kidno preduzimale nove napade i u j u t r u su uspele da zauzmu selo Zuce i da p rodru ka planini Avali. Po nepr i -j a te l j sk im kolonama ko je su napada le snažno je de js tvo-vala sovje tska a r t i l j e r i j a raspoređena na va t r en im položa-j ima u re jonu Avale.

Rešen da se po svaku cenu probi je iz okruženja , nepr i j a t e l j je ubacivao u borbu sve nove snage, u s t r e m l j u -

68 G r u p a »Vitman« — sas tava : 98. i 99. p lan insk i p u k — od-ređena je za i zvršen je p robo ja ; g rupa »Hilebrant« —• sas tava : 92. motor izovana br igada i 2. p u k »Brandenburg« — imala je zada tak da obezbedi desni bok g rupac i j e sa p ravca Beograda ; g r u p a »Lan-grok« sas to ja la se od 54. lovačkog p lan inskog ba ta l jona , zašt i tnih i pozadinskih jedinica i 116. izviđačkog ba t a l j ona (»Gebirgsjäger die 1. Gebirgsdivision 1935—1945«, Bad N a u h a j m , 1954, S, 284).

244

juć i se preko re jona p lanine Avale ka južnom k r a j u Beo-grada.

Bile su po t rebne brze i odlučne m e r e da se u pozadini sovje tsk ih i jugoslovenskih jedinica ne bi dozvolila po-java nepr i j a t e l j ske grupac i je od oko 18.000 vojnika.

U nastaloj s i tuacij i je odlučeno da se n a s t u p a n j e ne-p r i j a t e l j a zadrži uda r ima avi jac i je i t ime s tvore što po-vol jn i j i uslovi za pre lazak u napad jugoslovenskih i sov-je t sk ih snaga na okruženu nemačku grupac i ju u cil ju n jenog uniš ten ja .

Uskoro su se nad boj iš tem pojavi l i avioni ju r i šne vazduhoplovne divizije, koj i su u g rupama od po 12—24 apara ta vršili uda r za uda rom po nepr i j a t e l j sk im t r u -pama.

Borbeni poreci nepr i j a te l j sk ih jedinica koje su na -padale bili su ras t ro jeni . Sovje tske i jugoslovenske jedi -nice ko je su došle na mesto borbe vrši le su pro t ivnapade iz pokre ta i, uz podršku a r t i l j e r i j e i avi jaci je , zaustavile nap redovan j e nepr i j a te l j a . Sada se moglo pr is tupi t i odluč-nom napadu u cil ju un i š ten ja okruženog nepr i j a te l j a .

Zamisao un i š t en ja opkol jene nemačke grupac i je u r e jonu Boleč, Vrčin, Zuce, Leš tane bila je izložena u na re -đen j ima Štaba 1. a rmi j ske g rupe NOVJ podređenim jedi -n icama i u del imičnim borben im na redbama komandan ta 3. ukra j inskog f ron t a komandan tu 57. a rmi j e i koman-d a n t u 4. gard i j skog mehanizovanog korpusa . N j e n a sušt ina sastojala se u tome da se opkoljeni prot ivnik uništ i kon-centr ičnim udar ima s nekoliko s t rana, posle čega bi se svi napor i koncentr isal i na konačno oslobođenje Beograda od nepr i j a t e l j sk ih trupa.6 9

Određeno je da sa istoka i jugoistoka na s tupa ju t rupe 75. s t re l jačkog korpusa 57. armije , sa severozapada oja-čana 21. uda rna divizija NOVJ, 15. gard i j ska mehanizo-vana br igada i jedinice 73. gard i j ske i 236. s t re l jačke divi-zije, sa zapada i jugozapada jedinice 11, 36. i 5. uda rne divi-zije NOVJ i 5. gard i j ska motorizovana s t re l jačka brigada, a s juga 23. divizija NOVJ.

69 A rh iv MO SSSR, f. 413, op. 219383, d. 15, list 152.

245

Da bi se izbeglo suvišno krvoproliće, opkol jenoj ne -mačkoj grupaci j i upućen je u l t ima tum za kapi tulaci ju , ali je nemačka komanda odbila da ga pr ihvat i .

U takvoj s i tuaci j i jedinice 1. a rmi j ske g rupe NOVJ i 3. ukra j inskog f ron t a Crvene armi je , podržavane ar t i -l j e r i j om i avi jaci jom, prešle su 18. oktobra u odlučan napad rad i un i š t en ja okruženog nepr i j a t e l j a .

Ojačana 21. uda rna divizi ja NOVJ, ko ja je k renu la u napad još p re svanuća 18. oktobra, razbila je u j u t a r n j i m časovima nepr i j a t e l j a na levoj obali Bolečice i za jedno sa 15. gard i j skom mehanizovanom br igadom Crvene a rmi j e prodr la u re jon Boleča, nas tav l j a juć i un i š t avan je nepr i -ja te l ja .

I s tovremeno su jedinice 74. i 233. s t re l jačke divizije 75. s t re l jačkog korpusa, slomivši otpor nepr i ja te l ja , p ro-dr le sa istoka u r e jon Vrčina i Boleča, dok su t rupe 4. gardi jskog mehanizovanog korpusa i jedinice 73. gard i j ske i 236. s t re l jačke divizije, napada juć i sa severozapada, osvojile l in i ju Leštane — Boleč.

Do k r a j a dana otpor nemačkih snaga u r e jonu Boleča bio je s lomljen. U ovoj borbi nep r i j a t e l j je p re t rpeo velike gubi tke. Samo 21. divizija NOVJ zarobila je preko 1100 nemačkih vojn ika i zaplenila 1500 automobila , oko 200 to-pova raznih kal ibara i mnogo drugog oruž ja i opreme.

Borci su ispoljavali van rednu hrabros t i snalažl j ivost u borbi. Borac Živko Odobašić tukao je nep r i j a t e l j a va t rom iz ručnog bacača. Usled r a n j a v a n j a zaostao je iza svoje jedinice. Munici je više n i j e imao. Sustižući četu, on je u jednom od rovova naišao na ode l j en je nepr i j a te l j a . Ne izgubivši prisustvo duha, Zivko je upravio na n j i h svoj p razan bacač. Preplašeni hit lerovci podigli su ruke u vis. Uskoro je mladi borac doveo u svoju četu osam zarobl je-n ih nemačkih vojnika.

Posebno žestok ka rak te r imale su borbe u r e jonu Avale, gde su g lavne nemačke snage uporno, sa oča ja -n j e m osuđenih na smrt , nas toja le da se probi ju na zapad, ka Savi. Uprkos velikim gubicima, nepr i j a t e l j je nas tav-l jao svoje pokuša je da prob i je f r on t okružen ja . Južno od Avale uspeo je da se probi je do glavnog puta, ali da l j e

246

n i j e prošao. Br igade iz sastava 5, 11, 23. i 36. divizije NOVJ i jedinice Crvene a r m i j e čvrsto su držale svoje položaje i p ro t ivnapadima nanosi le gubi tke nepr i j a te l ju .

Zaus tav l jen i p red Avalom i g lavnim pu tem i gonjeni jed in icama ojačane 21. divizije iz pravca Boleča, nemačke t r u p e su se pred veče našle u bezizlaznom položaju. Iz-gubivši do tog v remena preko 4000 vojnika, čekale su da se spusti mrak da bi pod n jegovom zašt i tom još jednom pokušale da se probi ju iz okruženja . Ovo je uspela samo j edna grupa, ko ja se sastojala od 4000 vojnika, u r e jonu Šupl jeg kamena, južno od Avale. F ron t okružen ja nepr i -j a t e l j a nemilosrdno se sužavao.

U toku noći 18/19. oktobra nepr i j a t e l j je još j ednom izvršio iznenadni napad, pokušavajuć i da se p rob i je ka jugoistočnoj ivici Beograda. Po jed ine g rupe hi t lerovaca ko j ima je pošlo za rukom da se p rovuku u r e jon va t ren ih položaja 212. haubičkog ar t i l je r i j skog puka — bile su pot-p u n o uništene. Napad nepr i j a t e l j a n i j e uspeo.

U ju t ro 19. oktobra, posle t ročasovne a r t i l j e r i j ske va t re i neprek idn ih uda ra sovje tske ju r i šne avi jaci je , nep r i j a t e l j je počeo da se p reda je . Do k r a j a dana osnovna masa ne -mačko-faš is t ičkih snaga opkol jenih jugoistočno od Beo-grada bila je l ikvidirana.

Grupa nepr i j a t e l j a kojo j je pošlo za r u k o m da se pro-b i je iz ok ružen ja južno od Avale preduzimala je očajničke pokuša je da izbije na Savu i da se prebaci na n j e n u levu obalu, ali su je jedinice 12. udarnog korpusa NOVJ u stopu gonile. Ona je 20. oktobra, od prelaza na Savi, kuda je uspela da se probije, bila odbačena daleko na jug, ka selu Kocel jevu.

U re jonu ovog sela tu grupu, koja je u toku p rob i j an j a p re t rpe l a gubi tke od oko 1000 m r t v i h i zarobl jenih, p r i -hvat io je jedan odred nemačkog garnizona iz Šapca i spa-sao je od potpunog uniš ten ja . Ukupno se probilo do Sapca oko 3000 nemačkih vojnika.

Na t a j način, 18. i 19. oktobra, jugoistočno od Beo-grada , okončan je poraz nepr i j a t e l j ske grupac i je koja je u t r e n u t k u svog okružen ja imala u svom sastavu do 20.000 l judi .

247

I s tovremeno ni za t r enu t ak se nisu prekida le borbe u samom gradu. Prodi ruć i tokom 17. i 18. oktobra u pravcu Kalemegdana, 8. br igada 1. pro le terske divizije, za jedno s jedinicama Crvene armi je , došla je do zgrade »Albanija«, a 1. prole terska br igada osvojila je zgradu Narodnog pozo-riš ta i Ratnički dom (sada Dom JNA). U ovim borbama, na uglu Dečanske i Pašićeve ulice, junačkom smrću je poginuo komandan t 4. ba ta l jona 8. crnogorske br igade n a -rodni he ro j Milisav Đurović.

Ojačana sovje tsk im tenkovima, 3. prole terska br igada, razv i ja juć i napad ka Dunavu, za jedno s jedinicama 236. s t re l jačke divizi je l ikvidirala je žariš te nepr i j a te l j skog otpora u zgradi P r v e m u š k e g imniza je i , odbivši nekoliko pro t ivnapada nemačkih vojnika, zauzela je e lektr ičnu cen-t ra lu na obali reke.

I pored sve većih gubi taka, nemački vojnici su se bo-rili za svaku ulicu, za svaku zgradu. Ali su se pojačaval i i napadi jugoslovenskih i sovjetskih jedinica. Mnogi borci, uprkos r a n j a v a n j u , nisu napušta l i s t roj . Borac 1. pro le ter -ske br igade Markan Majstorović, iako ran jen , otišao je iz bolnice i nastavio da uniš tava nepr i j a te l j a . U pos lednj im jur i š ima nedaleko od Kalemegdana on je pao smrću h r a -brih, davši svoj život za oslobođenje vol jenog grada.

Žestoke borbe nas tav l ja le su se i u r e jonu Glavne železničke stanice i g rupe zgrada minis tars tava, u N e m a n j i-no j ulici i na Čukarici, gde su se nemačke jedinice uporno brani le . U ovom delu grada zajednički su napadal i : b r i -gade 6. prole terske i 16. i 28. uda rne divizi je NOVJ i 4. gard i j sk i mehanizovani korpus i 73. gard i j ska i 236. divizi-ja Crvene a rmi je . Dokument i iz t ih dana rečito govore o bo rbenom d ruga r s tvu sovje tskih i jugoslovenskih ra tn ika u borbi prot iv zajedničkog nepr i j a te l j a . »Politički komesar d rug Zdravko«7 0 — kaže se u i zv ješ ta ju Štaba 16. divizi je — »išao je u ruski š tab puka da se informiše gde se nalazi nep r i j a t e l j . . . S i tuaci ja izgleda ovako: Nemci drže skoro celi Kalemegdan, Terazi je i Slavi ju. Jedinice Crvene a r -m i j e kreću se ulicom levo od Š t rosmaje rove p rema ž. s ta-nici. Jedinice 28. s lavonske divizije k reću se Sa ra j evskom

7 0 Pa ško Romac, poli t ički komesa r 16. u d a r n e divizije.

248

H e r o j Sovjetskog Saveza po-ručnik medicinske službe N. N.

Kravcov

Narodni heroj Milisav Đurović, komandant bataljona u 8. cr-

nogorskoj brigadi

Narodni heroj Mahmut Ibra-himpašić Mašo, politički ko-mesar 5. krajiške (kozarske)

brigade

Heroj Sovjetskog Saveza gar-dijski stariji vodnik I. D.

Adamenko

i Š tr osma j ero vom ulicom prema minis ta rs tvu . . . Pontonski most kod savskog pr is taniš ta nalazi se u r u k a m a Nemaca. I baš ovog časa bio je kod nas j edan c rvenoarmejsk i kape-tan koj i je tražio da mu damo tačne poda tke o tome gde se nalaze nemačka u t v r đ e n j a kako bi tukl i »kaćušama«> Mi smo im te podatke dali i d rug K a m e n j a r 7 1 je lično pošao da im objasni gde se nalaze nemačka u t v r đ e n j a . . .

Inače možemo podvući još i to da je vr lo p r i j a tno ra tovat i kad si za jedno sa onima koje smo uvek želeli, a to je sa crvenoarmejc ima. Bili smo u n j ihovom štabu puka. Nema tu n ikakve ukočenosti , vr lo prosto i pr i jazno.

Ve ru j emo da nis te čuli još zvuk »kaćuša«. Nama je tek sada jasno zašto one p reds t av l j a ju s t r ah i t r epe t za Švabe. . ,«72

Osobito žestoke borbe vođene su za g rupu zgrada mi-n is ta rs tava . Borci 6. p ro le te r ske i 28. u d a r n e divizi je bili su p r inuđen i da osva ja ju spra t po sprat . A tek 18. oktobra, posle napada koj i su t r a j a l i nekoliko dana, uspeli su da sav lada ju otpor nepr i j a t e l j a u ovim zgradama, osim mini -s tars tva saobraćaja gde se nepr i j a t e l j još držao.

Na Čukarici nep r i j a t e l j se i da l j e branio u r e jonu f a -br ike šećera, crkve, škole i železničkog tunela , uporno držeći ova poslednja u tv rđen ja . Tokom noći 16/17. oktobra jedinice 28. uda rne divizije slomile su odbranu nemačkih snaga u r e jonu škole i ovu zauzele, a 1. br igada 6. prole-te rske divizi je l ikvidirala je n j ihov otpor u nekoliko u tv r -đenih zgrada kod crkve i f abr ike šećera.

Međutim, u j u t r o 17. oktobra, dobivši po jačan ja s leve obale Save, nemačke jedinice su prešle u pro t ivnapad da bi se probile ka Banovom b rdu i da l je ka Rakovici i , na t a j način, olakšale položaj svoj ih snaga ko je su pokušavale da se Smederevsk im d r u m o m prob i ju ka Beogradu. Uspele su da p rv im svoj im napadom zauzmu školu, ali je ovde bilo zaus tavl jeno n j ihovo napredovan je .

Do k r a j a dana 18. oktobra, posle žestokih pe todnevnih ul ičnih borbi, nepr i j a t e l j je u gradu bio pr i t i snut ka Savi,

7 1 Marko Per ič in K a m e n j a r , k o m a n d a n t 16. u d a r n e divizije. 72 Iz izveš ta ja Š taba 16. divizi je Š tabu 12. ko rpusa od 17.

ok tobra (Zbornik, tom I, k n j . 14, dok. br. 28).

249

te se na n j e n o j desnoj obali našao u uskom pojasu, ogra-ničenom l in i jom Kalemegdan — Terazi je — Glavna žele-znička stanica — železnička stanica Čukarica, čija je širina mest imično iznosila samo nekoliko stotina metara . Ova j deo grada, sa mnogobro jn im kr ivudav im ulicama i gusto raspoređenim zgradama, nemački vojnici su i da l je uporno branil i , za tvara juć i pri laze Savskom mostu, preko koga su se oni u to v reme već prebacival i na levu obalu Save.

Devetnaestog oktobra napad sovje tskih i jugosloven-skih snaga u Beogradu nas tavl jao se s ne sman jenom žestinom. Na nep r i j a t e l j a je napadano is tovremeno na svim odsecima.

Tog dana je na Cukarici odbi jen poslednj i p ro t ivna-pad nemačkih snaga, koje su ponovo pokušavale da se probi ju ka Rakovici i da pomognu svoj im jedinicama okru-ženim u re jonu Avale. Jedinice 17. br igade 28. divizi je NOVJ, u sadejs tvu sa četom sovjetskih boraca, zauzele su f ab r iku šećera. Sada su u r u k a m a nep r i j a t e l j a ostali samo re joni škole i crkve.

U cent ru Beograda, boreći se, jedinice 1. i 6. p ro le te r -ske divizije NOVJ i 36. gardi j ske tenkovske br igade i 236. s t re l jačke divizije Crvene a rmi j e zauzimale su kuću po kuću. Osobito k rvave borbe vodile su se za jako u tv rđenu zgradu Minis tars tva saobraćaja , Glavnu železničku s ta-nicu, hotel »Moskvu«, zgradu »Albanija«, Gradsku opštinu, Radionicu vojne odeće i d ruge zgrade. Do večeri, u većini ovih tačaka hit lerovci su bili potučeni.

U borbama na ovom odseku, 21. br igada 28. uda rne divizi je NOVJ imala je 82 ub i jena i 190 ran jen ih . J u r i -ša jući na čelu svoj ih jedinica, junački su poginuli koman-dan t 4. ba ta l jona S to jan Rekić, zamenik k o m a n d a n t a 2. ba -ta l jona Stanko Milošević, načelnik š taba br igade Pe ta r Okulić i mnogi drugi . Tu je poginuo i komandi r čete 1. ba ta l jona Stevo Mačković, poslednj i od t roj ice b raće koji su dali svoj život za oslobođenje domovine. Na Terazi-j a m a poginuo je od a r t i l j e r i j ske va t re komandan t 1. ba ta -l jona 1. br igade 6. prole terske divizije J a n d r e Zunić.

Na ul icama oslobođenog dela g rada bili su vidl j ivi t r a -govi žestokih borbi : ruševine, razbi jeno staklo, oboreno

250

drveće, leševi hi t lerovskih vojn ika i oficira, a sa savi jenih čeličnih s tubova t romo su visile iskidane t r amva j ske žice. Uprkos tome, na ul icama Beograda ovladalo je praznično raspoloženje . Oduševl jeni stanovnici obasipali su cvećem borce Narodnooslobodilačke vojske Jugos lavi je i Crvene armi je . Na mnogim zgradama već su se vile t robo jne za-s tave s pe tokrakom zvezdom i crvene zastave sa s rpom i čekićem.

Do k r a j a 19. oktobra nepr i j a t e l j je držao u svoj im r u k a m a samo Kalemegdan, zgradu »Albanija«, Terazi je , uži r e jon Savskog mosta i Cukaricu. Za t im je počeo da napuš ta i ova pos lednja uporišta, užurbano prebacu juć i svoje t rupe na levu obalu Save.

U noći 19/20. oktobra zauzeta je zgrada »Albanija«, u to v reme na jv i ša u Beogradu. Na n j o j se ponosno vila t robo jna zastava s vel ikom pe tokrakom zvezdom. Is takao ju je po cenu svog života borac Mladen Petrović. Kada su u Beogradu počele ul ične borbe, Mladenu je prišla mlada devojka i predala mu, kao poklon oslobodiocima Beograda, svilenu t robo jnu zastavu sa izvezenom pe tokrakom zve-zdom. Zahvalivši jo j se, Mladen je stavio zastavu u svoj ranac i k renuo za četom.

Kroz nekoliko dana, n jegova jedinica izbila je na Tera-zije, ka zgradi »Albanija«, iz čij ih su prozora tukl i nepr i -ja te l j sk i mit ra l jezi . U četi Mladena tražil i su se dobro-voljci koj i bi sa ručn im bombama prodrl i u ovu zgradu. Među šest boraca koj i su se javil i nalazio se i Mladen. P r v a t r i borca su poginula pri l ikom pokuša ja da p ređu ulicu. U to v reme na Teraz i jama se pojavio sovjetski tenk i otvorio j a k u va t ru na prozore zgrade. Iskoristivši ovaj t renutak , Mladen se, sa dvojicom drugova, prebacio do zgrade. Vodeći borbu, oni su se probi ja l i od sprata do spra ta. Ka pos lednjem, jedanaestom, spra tu Mladen se probi jao sam. Iz n jegove rane kapala je krv. Oba n jegova druga, teško ran jena , ostala su na stepeništu. Došavši do terase na krovu, on je ra fa lom iz au tomata uništ io poslugu nemačkog mi t ra l jeza . Za t im je razvio zastavu ko ju je iz-vadio iz svog ranca i ističući je n i je pr imet io kako je . ranjeni nemački vo jn ik podigao revolver i opalio. Drugovi

251

su uskoro našli telo hero ja kako leži pod zastavom k o j a se ponosno vila.

Tokom noći jedinice 1. prole terske divizije NOVJ i 4. gardi jskog mehanizovanog korpusa Crvene a rmi je počele su borbe za Kalemegdansku tvrđavu . Desnokri lni ba ta l jon 3. prole terske brigade, pod komandom Durana Kovačevića, narodnog heroja , p rovukao se obalom Dunava, izašao na ušće Save i neočekivano se pojavio za leđima nemačkih jedinica ko je su se još uvek nalazile u tvrđavi .

U j u t r o 20. oktobra, posle a r t i l j e r i j ske p r ip reme u ko-joj su učestvovali i brodovi Dunavske r a tne flotile, za je -dničkim napor ima jedinica Crvene a r m i j e i Narodnooslobo-dilačke vojske Jugos lavi je bila je napadnu ta i osvojena poslednja citadela hi t lerovaca u Beogradu — star inska Kalemegdanska tv rđava .

Komandan t 4. gardi jskog mehanizovanog korpusa ge-nera l -po tpukovnik tenkovskih jedinica V. I. Zdanov i ko-m a n d a n t 1. a rmi j ske g rupe NOVJ general-potpukovnik: Peko Dapčević sreli su se u tv rđavi i čvrsto, bra tsk i se zagrlili.

Videći uzaludnost da l j eg otpora, nep r i j a t e l j je počeo da odstupa preko Save, mostom, na čamcima i pl ivajući .

Mnogobrojni pokuša j i jedinica 4. gardi jskog mehan i -zovanog korpusa da osvoje most nisu imali uspeha. Tada su genera l -pukovnik V. A. Sudec i genera l -pukovnik M. I. Nedelj in, koj i su se nalazili na komandnom mes tu gene-rala Zdanova, izradili poseban plan zauz imanja mosta, koj i je zatim bio s j a jno ostvaren. Nad Beogradom i nad mostom pojavi l i su se jur i šn i avioni 9. vazduhoplovnog korpusa, ko je su štitili lovci. »Viseći« nad mostom i Ze-munsk im aerodromom, oni su neutra l isa l i prot ivavionsku i zemal j sku a r t i l j e r i ju nepr i j a t e l j a i pr ikoval i za zeml ju n j e -govu pešadi ju . J edan t r enu tak — i kolona tenkova i moto-r izovane pešadi je 13. gard i j ske mehanizovane br igade i delovi 814. i 211. s t re l jačkog puka u na le tu su prodrl i na most, brzo prešli preko n jega i uskoro počeli borbe na pri lazima Zemunu. Za sovje tskim snagama, preko mosta su se odmah prebacile 13. prole terska br igada 1. p ro le te r -ske divizije i jedinice 6. prole terske divizi je NOVJ. Za ne-pr i j a te l j ske jedinice koje su ostale u Beogradu i nisu želele-

252

da se p redadu stvorila se k r a j n j e teška si tuacija. One su, u stvari , bile osuđene na propast . Nemačko-fašis t ičko ko-m a n d o v a n j e učinilo je očajnički pokuša j da ponovo zauzme most. P ro t ivnapadom iz pravca Zemuna, nepr i j a t e l j je nameravao da baci u Savu sovje tske i jugoslovenske jedi-nice ko je su se probile i da opet ovlada mostom.

Borba je bila k ra tka , ali izuzetno žestoka. Nepr i j a te l j je p re t rpeo velike gubi tke i p rek inuo pro t ivnapad.

Tokom borbi za o sva j an j e i očuvan je Savskog mosta mnogi borci i s tarešine ispoljili su izuzetnu h rabros t i j u -naštvo.

J e d a n od prvih, sa g rupom od 12 boraca, prodro je na most zamenik komandan ta za politička p i t an ja 211. s t re l jačkog puka 73. gard i j ske s t re l jačke divizi je m a j o r N. K. Tkačenko. Grupa odvažnih boraca odlučnim de j -s tvima obezbedila je ne samo zauz imanje nego i d ržan je mosta do dolaska čelne kolone 13. gardi j ske mehanizovane brigade. Isto tako h rabro i samopregorno dejs tvovao je m a j o r Tkačenko i za v reme borbi u Beogradu. Nalazeći se s ta lno u borbenom pore tku puka, on je lično rukovodio de j s tv ima nekoliko jur i šn ih g rupa na na jopasn i j im od-secima.

Kasnije , kada je n jegova jedinica vodila borbe za p roš i r en je mostobrana na zapadnoj obali Dunava kod Ba-tine, neustrašivi borac-komunis ta N. K. Tkačenko junački je poginuo za v r e m e jur iša na nepr i j a t e l j ska u tv rđen ja .

Za često i spo l javanje heroizma u borbama na jugo-slovenskom tlu, gardi jski m a j o r Nikanor Korn je jev ič Tka-čenko posmrtno je proglašen he ro jem Sovjetskog Saveza.73

U spasavan ju Savskog mosta od rušen ja veliku ulogu je odigrao beogradski uči te l j Miladin. Zarić. On je s tano-vao u blizini mosta, u Karađorđevo j ulici br. 69. Nepo-sredno p red početak borbi za Beograd, Zarić je pr imet io da nemački vojnici dovoze ka mostu pakete sa eksplozivom. Zarić je r an i j e bio oficir i učestvovao je u ra tovima za oslo-bođenje zemlje. Godine 1912. on je sa svoj im vojnicima osvojio most na Semnici u Makedonij i , ne dozvolivši nepr i -

73 A rh iv MO SSSR, f. 33, op. 793756, d. 47, list 318.

253

j a te l ju da ga uništi . I sada, videvši da hi t lerovci m i n i r a j u Savski most, odlučio je da spreči n jegovo rušen je .

Osvanuo je 20. oktobar. Pod udar ima jedinica Crvene a r m i j e i Narodnooslobodilačke vojske Jugos lavi je nemački vojnici su se povlačili. Iza poslednj ih od n j i h preko mosta je išao Zarić. Uz s tubove mosta bila su pričvršćena eks-plozivna pun j en j a , međusobno povezana elektr ičnim pro-vodnicima. Pionirskim ašovom Zarić je presekao provod-nike. Nemački vojnici koj i su se nalazili na suprotnoj obali verovatno su mislili da je to jedan od n j ihovih minera . Zahva l ju juć i požr tvovanju s tarog uči te l ja most je bio spasen.

Za ovaj izvanredan podvig Miladin Zarić je bio odli-kovan jugoslovenskim i sovjetskim odl ikovanj ima.

Do k r a j a 20. oktobra za jedničkim napor ima jedinica Narodnooslobodilačke vo jske Jugos lavi je i Crvene a r m i j e Beograd je bio po tpuno očišćen od nepr i j a te l j a . Na uli-cama grada nepr i j a t e l j je izgubio 15.000 poginulih i 9.000 zarobljenih.7 4

Još dok su na ul icama Beograda sakupl jan i ra tn i t ro-fe j i i p rebro javan i zarobl jeni nepr i j a te l j sk i vojnici, stigla je sledeća zapovest vrhovnog komandan ta Narodnooslobo-dilačke vojske Jugos lavi je maršala Tita:

»Genera l - l a j tnan tu P e k u Dapčeviću, komandan tu a r -m i j e u zapadnoj Srbi j i

Posl i je 7 dana teških i k rvav ih bojeva, 20 X 1944, jedinice naše Narodnooslobodilačke vojske, r a m e uz r a m e sa jedinicama hero jske Crvene armije , oslobodile su Beo-grad, glavni i napaćeni grad Federa t ivne Demokra t ske Jugoslavi je .

Ova velika pobjeda nad na jveć im nepr i j a t e l j em naših naroda — n j emačk im okupatorom naroči to je znača jna po tome što su u borbi za oslobođenje junačkog Beograda dali svoju k rv sinovi junačke Sumadi je , junačke K r a j i n e i ostale Bosne, j unačke Crne Gore, sinovi bi jelog Zagreba i Hrvatskog zagorja , sinovi k ršne Like, Dalmaci je , Sla-vonije, Vojvodine i sinovi Slovenije. Ta je pobjeda tim

74 Jugos lovenska v o j n a enciklopedi ja , tom I, Beograd, 1958, str . 620.

254

znača jn i j a što je izvojevana zajedno sa jedinicama s lavne b ra t ske Crvene armi je .

Za vanredno junaš tvo i upornost u borbi za oslobo-đ e n j e Beograda izražavam svoju zahvalnost i p r iznan je borcima, komandir ima, komandan t ima i pol i tkomesar ima: I divizije, V divizije, VI divizije, XXI divizije, XXVII I divizije, XVI divizije, X X X V I divizije i XI divizije.

Predloži t i za odl ikovanje jedinice i pojedince koji su se na jv i še istakli u borbi.

Slava pal im hero j ima koji su dali svoj život za slo-bodu svoga naroda!

S m r t faš izmu — Sloboda narodu! 20 oktobra 1944 god.«

U ime sovjetske domovine, Moskva je pozdravila h r a -b re jedinice 3. ukra j inskog f ron ta i Narodnooslobodilačke vojske Jugos lavi je sa 24 plotuna iz 324 a r t i l j e r i j ska oruđa.

Oslobodivši Beograd, sovjetske i jugoslovenske sna-ge, ne dajući nep r i j a t e l ju da predahne, počele su borbe za Zemun i Bežani ju.

Prebacivši se u drugoj polovini dana 20. oktobra p r e -ko Save, one su preduzele odlučujući napad na nep r i j a -te l ja koji se branio na pri lazima Zemuna i na Bežani jskoj kosi. Položaje na Bežani jskoj kosi i u Zemunu nemački fašisti su uporno brani l i da bi obezbedili povlačenje svojih jedinica i dobili potrebno v reme za organizaci ju nove od-b r a m b e n e l ini je u Sremu.

Dva dana t r a j a l e su žestoke borbe i tek k r a j e m 22. oktobra Zemun i Bežani ja bili su potpuno očišćeni od h i t -lerovaca. Nepr i j a t e l j se povukao p r e m a S ta ro j Pazovi. U borbama na Bežani jskoj kosi poginuo je politički kome-sar 2. ba ta l jona 1. br igade 6. prole terske divizi je Jovo Co-pić, prešavši s lavan pu t u borbama prot iv nepr i ja te l ja .

Dok su se .vodile bo rbe za Zemun, 12. korpus, o ja -čan a r t i l j e r i j sk im jedin icama Crvene a rmi je , dobio je zadatak da fors i ra Savu u re jonu Obrenovac — Skela, a zat im da produži p rod i r an j e u dubinu Srema, goneći ne -pr i ja te l ja .

Saglasno pos tav l jenom zadatku, jedinice 12. korpusa, sa pr ida t im ar t i l j e r i j sk im jedinicama Crvene armije , fo r -

255

sirale su 22. oktobra Savu na odseku Umka — Skela i istog dana su osvojile mostobran dubine 10—15 km. Sle-dećeg dana, 23. oktobra, jedinice ko je su se prebacile p reko r eke izbile su na d r u m Beograd — Zagreb, a zat im su ušle u S ta ru Pazovu koju je nep r i j a t e l j napustio. Razvi-ja juć i p rod i ran je na zapad, 12. korpus, podržan a r t i l j e r i jom Crvene armije , k r a j e m oktobra je oslobodio R u m u a za-t im i S remsku Mitrovicu. Nemačke snage su se u tvrd i le ne -što zapadni je , na l ini j i Nešt in — Erdevik — Martinci .

I s tovremeno s napadom na Beograd, s ne sman jenom žestinom vođene su borbe na drugim odsecima f ron ta : 68. s t re l jački korpus Crvene a r m i j e i 17. divizija N O V J u toku 16. i 17. oktobra vodili su borbe u r e jonu Kragujevca , a 64. sovjetski korpus i deo snaga 45. divizije NOVJ u re -jonu Jagodine, sa zadatkom da n a j k a s n i j e do 18. oktobra zauzmu Kragu jevac i Jagodinu.7 5

Kragu jevac su brani le jedinice 297, 117. i 181. peša-di jske divizije, niz jedinica mornar ice i jedinice 7. SS brdske divizije. U g radu je ukupno bilo do 5.000 vojnika, 25 tenkova, preko 100 topova, više od pet ba te r i j a mino-bacača, veliki bro j puškomit ra l jeza i mi t ra l jeza normalnog i velikog kalibra, kao i au tomatskih topova. Samo u za-padnom i jugozapadnom delu grada nalazilo se do 200 mit ra l jeza . Ulice i kuće bile su p r ip reml j ene za dugo t r a j -nu odbranu. Zna tan broj lakih i teških bunkera d o p u n j a -vao je va t reni s is tem nepr i j a t e l j ske odbrane.7 6

P r e m a t v r đ e n j u bivšeg načelnika štaba g rupe a rmi j a »E« generala Er iha Smi ta Rihberga, »u Kragujevcu , na skladišt ima i u železničkim ešelonima, nalazile su se re -zerve od velike vrednost i za g rupu a rmi j a »E« koja se po-vlačila. Ona je već osećala opasnu oskudicu u gorivu za automobile, pa usled toga, uprkos k r a j n j o j neophodnost i da se pojača odbrana Kral jeva , u s tvorenoj s i tuacij i n i j e bilo moguće odvoji t i iz Kragu jevca m a k a r i nezna tan deo snaga«.77

75 A r h i v MO SSSR, f. 413, op. 10372, d. 512, l istovi 90 i 91. 76 Isto, 1, st. 92. 7 7 E. Schmidt Richberg : »Das Ende auf dem Balkan«, Heide l -

berg, 1955.

256

Međut im, poš to je i z b i j a n j e m dela snaga 64. s t r e l j a č -kog korpusa i 2 . p r o l e t e r s k e diviz i je N O V J na l in i ju r e k e G r u ž e i p r e d V r n j a č k u B a n j u bi lo nepos redno ugroženo Kra l j evo , nemačko- faš i s t i čko k o m a n d o v a n j e ipak j e bi lo p r i m o r a n o da 17. i 18. ok tobra povuče iz K r a g u j e v c a 14. p u k 7. SS diviz i je i 749. puk 117. d iv iz i je i da ih u p u t i da p o j a č a j u o d b r a n u Kra l j eva . 7 8

Jed in ice 68. s t r e l j ačkog ko rpusa i 17. u d a r n a d iv iz i ja N O V J počele su b o r b e za K r a g u j e v a c još 14. ok tobra . Ali su se b o r b e osobito snažno razv i le tek dva dana docni je , k a d a j e nemačko- faš i s t i čko k o m a n d o v a n j e , nas to jeć i da pomogne o p s e d n u t o m garn izonu, iskrcalo na železničkoj s tanic i Koričani , 10 km jugozapadno od K r a g u j e v c a , eše-lon pešadi je , ko j i je , uz pomoć tenkova , pokušao da se p r o -b i j e u grad. Al i su svi napad i n e p r i j a t e l j a bili odb i jen i uz ve l ike gub i tke po n j e g a .

U r e j o n u K r a g u j e v c a s tvor i la se povo l jna s i tuac i ja za sov je t ske i j ugos lovenske jedinice .

J ed in ice 64. s t r e l j ačkog k o r p u s a C r v e n e a r m i j e i 2. p ro le t e r ske d iv iz i je N O V J posle z a u z i m a n j a K r u š e v c a uspešno su n a p r e d o v a l e na zapad. Na t a j način, r e j o n K r a -g u j e v c a našao se duboko obuhva ć en s bokova, što je s tvo-r i lo us love za o k r u ž e n j e i u n i š t e n j e n e p r i j a t e l j s k e g r u p a -cije. Odlučeno je da g l a v n e snage 93. s t r e l j a č k e divizi je, obi laskom s jugozapada , i 113. s t r e l j ačka divizi ja , sa seve-rozapada , z a j e d n o sa 17. u d a r n o m div iz i jom N O V J , razb i -ju n e p r i j a t e l j s k u g r u p a c i j u u r e j o n u K r a g u j e v c a i p roduže p r o d i r a n j e k a K r a l j e v u .

Ove d iv iz i je ima le su ogromno b o r b e n o i skus tvo i z reo k o m a n d n i sastav, ko j i j e prošao kroz su rovu školu b o r b e p ro t iv h i t l e rovsk ih osva jača .

S to t r inaes t a s t r e l j ačka divizi ja , f o r m i r a n a od m o -skovsk ih dobrovol jaca , pod bo rbom je p reš la p u t od Mo-skve do jugos lovenske granice . I 93. s t r e l j ačka divizi ja , k o j a je dobila počasni naz iv »Mirgorodska« u b o r b a m a za os lobođen je U k r a j i n e , učes tvova la je u ve l ikom o tadžb in -skom r a t u počev od p rv ih dana u p a d a h i t l e rovsk ih o k u -pa to ra na t e r i t o r i j u Sov je t skog Saveza.

78 Arhiv VII JNA, k. 2, reg. br. 10/1.

17 Beogradska ope rac i j a 2 5 7

Sedamnaes ta divizija N O V J bila je fo rmi rana 1943. godine od br igada ko je su počele da izvode borbena d e j -stva 1942. godine, pa je zbog toga ona nazvana udarnom.

Ni žestoki napadi nepr i j a te l j sk ih jedinica koje su p r i -lazile Kragujevcu , kao ni očajnički otpor nemačko-faš i -st ičkih snaga ko je su brani le pr i laze gradu, nisu zaustavil i n a s t u p a n j e 68. s t re l jačkog korpusa Crvene a rmi j e i 17. divizi je NOVJ. Za jedničk im naporima, sovje tske i jugoslo-venske t r u p e svakog t r enu tka su sužavale f r on t ok ružen ja Kragujevca .

Uveče 17. oktobra 3. s t re l jački ba ta l jon 51. s t re l jačkog puka 93. divizije, pod komandom kape tana Kožečenkova, i jedinice 6. prole terske br igade 17. divizi je NOVJ, izbi ja-n j e m u re jon visova južno od grada, završili su po tpuno ok ružen je Kragu jevca .

U j u t r o 20. oktobra sovjetske i jugoslovenske jedinice počele su odlučujući ju r i š na grad.

Nemačko-faš is t ičke jedinice pružale su očajnički o t -por. Borilo se za svaku kuću, ulicu i blok zgrada.

U p r v i m redovima borili su se komunist i . Pa r t i j sk i rukovodi lac jednog od ba ta l jona 113. s t re l j ačke divizije, poručnik Grigorocki, prvi je upao u nepr i j a te l j sk i raspo-red i u borbi prsa u prsa uništ io pet hi t lerovaca. Iako r a -n jen , on n i j e napus t io borbu. Pr imet ivš i da nap redovan j e sovje tsk ih jedinica ometa j edna nepr i j a t e l j ska va t r ena t a -čka, Grigorocki, sa g rupom boraca, obišao ju je iz poza-dine i uništio.

Uveče 20. oktobra i u j u t r o 21. oktobra, kada je ne -p r i j a t e l j shvat io beznadežnost da l jeg otpora, pojedine n j e -gove g rupe pokušale su da se p rob i ju na jugozapad i po-v u k u ka Kra l j evu , ali su ih sve skoro po tpuno uništ i le jedinice 51. s t re l jačkog puka i 6. prole terska br igada NOVJ. U 8 časova 21. oktobra, drugog dana posle oslobo-đ e n j a Beograda, pao je j edan od na jvažn i j ih bastiona ne-mačko-fašis t ičkih snaga u Srbi j i — Kragujevac . 7 9

Tog dana je padala t reća godišnjica masovnog uniš te-n j a s tanovnika Kragu jevca od s t rane nemačko-fašis t ičkih

79 Arh iv MO SSSR, f. 413, op. 10372, d. 512, list 93; Arh iv V I I JNA, k. 982, reg. br . 1/4.

258

zavojevača: 21. oktobra 1941. godine, kao odmazdu za ne-mačke vojn ike poginule u borbi prot iv jugoslovenskih pa r -tizana, hi t lerovci su s t re l ja l i oko 7.000 jugoslovenskih ro-dol juba, od ko j ih su nekoliko stotina bili deca-učenici.

Među s t r e l j an im stanovnicima Kragu jevca bio je i To-za Dragović, sekre tar mesne par t i j ske organizacije. N je -gove pos lednje reči su bile: »Ubi ja j te nas, ali ćemo vas mi uništi t i . Zivela slobodna Srbi ja , živeli partizani!«

S obzirom na k r a j n j e uporan otpor, na jveći deo f a -šističkog garnizona okruženog u Kragu j evcu bio je uni -šten. Na ul icama grada nađeno je 2.127 ubi jen ih nepr i -j a te l j sk ih vojn ika i oficira.80 Samo ma la grupa vojn ika i oficira, sa genera lom Fišerom na čelu, uspela je da po-begne u re jon Kra l jeva , gde je ovaj general , preuzevši pod svoju komandu svežu 104. lovačku diviziju i niz drugih jedinica, počeo da se p r ip rema za odbranu Kra l jeva .

Šezdeset če tvr t i s t re l jački korpus, u sadejs tvu s je -dinicama Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavi je , do k ra -ja 21. oktobra zauzeo je raskrsnice pu teva Ratković i Be-lušić. Na levom kri lu, jedinice ovog korpusa i 2. p ro le -te rske divizi je N O V J st igle su do Vitanovca i Ratine. Na t a j način, pu t Kruševac — Kra l j evo našao se u r u k a m a sovjetskih i jugoslovenskih jedinica.

Jugoslovenske i bugarske snage, ko je su dejs tvovale levo od 57. a rmi je , razv i ja juć i uspeh post ignut u r e jo -nima Niša i Leskovca, napredovale su t ih dana na jugoza-pad i zapad od t ih gradova. One su 21. oktobra izašle na l in i ju južno od Kuršuml i je , Vran ja , Kr ive Pa l anke i Ko-čana i oslobodile mnogo nase l jen ih mesta, štiteći bok 3. ukra j inskog f ron ta i 1. a rmi j ske g rupe NOVJ od udaraca nemačko-fašis t ičkih formaci ja ko je su se povlačile s juga Balkanskog poluostrva.

Na ovom delu f ron ta i da l je su pružale otpor nemač-ke združene jedinice g rupe a rmi j a »E«. P u t e m Pr i lep — Veles — Skopl je probi ja le su se s juga Balkanskog polu-ostrva dve divizi je i druge nemačko-fašis t ičke jedinice.81

• 80 A rh iv MO SSSR, f. 413, op. 10372, d. 512, list 108. 81 A rh iv MO SSSR, f. 243, op. 02088, d. 3, list 111.

17« 2 5 9

Beogradska operaci ja je imala veliki politički i vo jno--s t ra tegi j sk i značaj . U toku ove operacije, za jedničkim dejs tv ima 1. a rmi j ske g rupe i 13. i 14. korpusa Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavi je , 3. ukra j inskog i delova 2. ukra j inskog f ron t a Crvene a r m i j e i jedinica 2. bugarske a rmi j e bila je razbi jena i na jveć im delom uniš tena nemač-ka a rmi j ska grupa »Srbija« i nane t poraz delu jedinica a r -mi j ske g rupe »E«, oslobođen je Beograd i na jveći deo Srbi je . I s tovremeno je bilo onemogućeno ods tupanje ne -mačke g rupe a rmi j a »E« Moravskom dolinom ka Beogra-du, zbog čega se ta g rupac i ja mora la povlačiti teškim b r d -skim putev ima kroz Crnu Goru i Bosnu, trpeći vel ike gu-bi tke od s ta lnih udaraca Narodnooslobodilačke vojske J u -goslavije.

Oslobođenjem Srb i j e i Beograda Narodnooslobodila-čka vojska Jugos lavi je dobila je s tabi lnu pozadinu, ko ja je postala izvor l judskih i ma te r i j a ln ih rezervi za da l je vođen je ra ta do konačne pobede nad nepr i j a t e l j em.

Sovje tski i jugoslovenski borci svojom su k r v l j u učvrsti l i bra tsko pr i j a te l j s tvo dva naroda. Na ul icama Beograda su 2.953 borca NOVJ i oko 1.000 sovjetskih bo-raca dali svoj život za pobedu nad nemačkim fašizmom.8 2

Gubici u poginul im pri l ikom oslobođenja Beograda samo u 4. ga rd i j skom mehanizovanom korpusu izneli su više od 400 vojn ika i oficira.83

Nacionalni komite t oslobođenja Jugos lav i je i Vrhovni š tab Narodnooslobodilačke vojske Jugos lav i je visoko su ocenili udeo Crvene a r m i j e u oslobođenju Beograda.

»Oslobođenje Beograda« — rekao je marša l Tito — »ima ogroman is tor i jski znača j . . . ulice Beograda zal ivene su k r v l j u sv i ju na roda J u -goslavije; tu je prol ivena i k r v he ro j ske Crvene a rmi -je — sinova Sovje tskog Saveza.«84

8 2 Nova i n a j n o v i j a is tori ja , br . 1. I z d a n j e A k a d e m i j e n a u k a SSSR, Moskva, 1963, str . 22.

83 A rh iv MO SSSR, f. 243, op. 71460, d. 18, list 140. 84 Jos ip Broz Tito: Govori i članci, k n j . I, s tr . 223 i 224.

Vrhovni komandant NOVJ Jo-sip Broz Tito govori na Ba-njici 27. 10. 1944. jedinicama NOVJ koje su učestvovale u borbama za oslobođenje Beo-grada.

2 6 0

Za odvažnost i h rab ros t pokazanu u borbama pri l i -k o m oslobođenja Beograda, P rez id i jum Antifašist ičkog veća narodnog oslobođenja Jugos lavi je odlikovao je orde-nima i meda l j ama 794 jugoslovenska borca i s tarešine i p reko 2.000 sovjetskih vojnika i oficira. Tr inaest sovje t -skih boraca proglašeno je za narodne he ro je Jugoslavi je . Među n j i m a su komandan t 4. gardi jskog mehanizovanog korpusa genera l -potpukovnik tenkovskih jedinica V. I . Ždanov, komandan t 73. gard i j ske s t re l jačke divizije gene-r a l - m a j o r S. A. Kozak, m a j o r V. A. Uljisko, kape tan I klase I. N. Konstant inov, kape t an korve te G. N. Ohr imen-ko, kape tan i P. I. Dmit r i jenko, I. A. Bulkin, A. G. Mono-gadze i drugi .

Ordenima i meda l j ama Sovjetskog Saveza odlikovano je 300 boraca i s tarešina Narodnooslobodilačke vo jske J u -goslavije, koji su se borili za jedno sa sovje tskim borcima.

Sovje tska vlada visoko je ocenila dejs tvo Crvene a r -m i j e u borbama za oslobođenje Beograda. Da bi se ove-kovečila uspomena na k r v l j u zapečaćeno bra ts tvo sovjet -skih i jugoslovenskih naroda u borbi prot iv zajedničkog nepr i ja te l ja , ukazom Prez id i juma Vrhovnog Sovje ta SSSR od 19. j u n a 1945. g. us tanovl jena je meda l j a »Za oslo-bođen je Beograda«, ko jom su odlikovani svi c rvenoarmej -ci učesnici u beogradskoj operacij i . Jedinice Crvene a r -m i j e koje su se is takle u borbama dobile su naziv »beo-gradske«.

Veličinu operaci je karak te r i šu sledeći podaci: nas tu-p a n j e je vršeno na f r o n t u širokom preko 300 km, dubine od 90 do 200 km, sa s r edn j im dnevnim t empom k r e t a n j a s t re l jačkih jedinica od 10 do 12 km, a pokre tn ih — preko 50 km.8 5

Operaci ja je izvođena na brdskom šumovi tom zemlj i -štu duž puteva, d rug im reč ima — u operat ivnoj , a povre-meno u takt ičkoj , razdvojenost i s t re l jačkih korpusa, a u po jed in im s luča jev ima i divizija.

8 5 U per iodu razvo ja n a s t u p a n j a od Velike Morave ka Beo-g radu .

261

U datoj si tuacij i zauz imanje Beograda u u tv rđenom roku mogle su da ostvare samo pokre tne jedinice, ali, da bi se one mogle uvest i u borbu, n a j p r e je bio pot reban napor či tave uda rne g rupe 3. ukra j inskog f ron ta i jedinica Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavi je , ko je su po tukle nepr i j a t e l j a u istočnoj i zapadnoj Srbi j i .

Manevar brzih prodora, ok ruž ivan ja i un i š t avan ja ne -p r i j a t e l j a p reds tav l jao je osnovni nač in de j s tava jugoslo-venskih i sovje tsk ih jedinica. Tako su bile okružene i un i -š tene grupac i je nep r i j a t e l j a u r e jon ima Negotina i Z a j e -čara, jugoistočno od Beograda, u K r a g u j e v c u i u nizu d r u -gih odseka f ron ta .

U beogradskoj operaci j i jedinice Crvene a r m i j e i Na-rodnooslobodilačke vojske Jugoslavi je još j ednom su poka-zale pre imućstvo svoje r a t n e vest ine nad r a tnom vešt inom nemačkih jedinica. One su pod jednako umele da d e j s t v u j u kako na ravničas tom tako i na b rdskom šumovi tom zemlj iš tu .

Podvizi boraca Crvene a rmi j e i Narodnooslobodilačke vojske pri l ikom oslobođenja glavnog grada Jugos lavi je pravi lno su ocenjeni i od s t r ane s tanovniš tva Beograda. Borci — oslobodioci bili su oduševl jeno dočekani. Jugo -slovenski narodi uvek će pamti t i n j ihova borbena dela.

U Beogradu su 22. oktobra 1944. sahran jen i u bor -bama pali vojnici i oficiri Crvene a r m i j e i Narodnooslo-bodilačke vojske Jugoslavi je . Svi stanovnici grada i obli-žn j ih nase l jenih mes ta ispraćali su he ro j e na n j ihov po-s lednj i put . Ž r tve podnete u za jedničkoj borbi pro t iv n a j -većeg nepr i j a t e l j a čovečanstva — fašizma uvek će pozi-vat i na večito p r i j a t e l j s tvo između sovje tsk ih i jugoslo-venskih naroda.

Na dan 23. oktobra 1944. g. održan je grandiozan i vel ičanstven mi t ing na jednom od t rgova Beograda. Ose-ćanja i misli koji su tada vladali h r a b r i m vojnicima-oslo-bodiocima i oduševl jenim s tanovniš tvom prestonice Jugo-s lavi je prosto su i duboko izraženi kada je uzeo reč j e d a n

262

od vojn ika slavnog 4. gardi jskog mehanizovanog korpusa i n jegov iz borbe d r u g Jugosloven.

Sovjetski vojn ik — gardista, kako je to zabeležio u svome dnevniku Aleksandar Nevada, rekao je: Sećate l i se drugovi , f i lma »Noć nad Beogradom«? Mi smo ga gledali kada smo brani l i S ta l j ingrad . Tada je Beograd od nas bio daleko. Ali n jegove p a t n j e kao živa r ana odražavale su se u naš im srcima. Otada Beograd je za nas rođeni bra t . To b ra t s tvo je za uvek učvršćeno zajednički prol ivenom k rv -l j u palih u borbi za oslobođenje Beograda. U naš im srcima ono će večno živeti.

N j e m u je odgovorio Jugosloven: U apri lu 1941. g. nad Beogradom se spusti la duga mračna noć. U svojoj istori j i Beograd je imao poroblj ivače. On je znao za tursko rop-stvo ali ništa se ne može uporedi t i sa surovošću i zver-s tv ima koje su počinili hit lerovci. Beograd je bio pre tvo-ren u grobl je . Svuda su visili leševi pa t r io ta — sinova i kće r i jugoslovenskih naroda. Na sve s t r ane su juri l i ge-stapovci, hvata l i i ub i ja l i s ta re i mlade usred bela dana. Za svakog ubi jenog okupatora gestapovci su ubi jal i dese-t ine Beograđana. Sada sviće dugoočekivana zora slobode nad našom prestonicom i nes t a j e noć nad Beogradom.

Na ovom mit ingu s tanovniš tvo prestonice izrazilo je svo je večito p r i z n a n j e i toplu blagodarnost Crvenoj a r -miji , osećanje b ra t s tva i nerazrušivog pr i j a te l j s tva p rema narodima Sovje tskog Saveza.

O iskrenim osećanj ima jugoslovenskog stanovništva p r e m a sovje tsk im vojnic ima govore i mate r i j a l i radio-s ta-nice »Slobodna Jugoslavi ja«. Ona je, na pr imer , 15. okto-bra 1944. prenosila: »Svaki dan dolaze pisma iz S rb i j e i Vojvodine, u ko j ima se govori o nečuvenom odušev l jen ju našeg naroda koj i t r i j umfa lno dočekuje Crvenu a r m i j u s cvećem i poklonima. I s tar i i mladi — svi se s t a r a ju da po-m o g n u pros lavl jenim hero j ima Crvene a r m i j e koji za jedno sa borcima Narodnooslobodilačke vo jske Jugos lavi je čiste našu zeml ju od nemačkog zavojevača«.8 6

86 »Pravda« od 16. 10. 1944.

263

Završi le su se borbe za Beograd. Sovje tske t rupe su odlazile na mađarsk i sektor f ron ta . Sovje t ska 57. a rmi ja , za jedno s jedinicama 51. divizije NOVJ, uskoro je razvila borbe za fo rs i ran je Dunava u r e jon ima Bat ine i Apat ina . Samo su vazduhoplovna grupa pod komandom generala Vi t ruka i 68. s t re l jački korpus, sa p r ida t im mu 1. g a r d i j -sk im u tv rđen im re jonom, produžaval i da de j s tvu ju u J u -goslaviji .

Posle oslobođenja Beograda divizi je 1. proleterskog i 12. udarnog korpusa NOVJ prenele su težište svojih de j -stava na pravac Z e m u n — Vinkovci, sa zadatkom da gone i un i š t ava ju nemačke t r u p e koje su se povlačile između Dunava i Save na zapad. K r a j e m oktobra, oslobodivši isto-čni deo Srema, one su izbile p red Sremsku Mitrovicu, g d e su naišle na j aku odbranu nepr i j a te l j a . Već 1. novembra , odlučnim napadom 6. proleterske, 16. i 36. uda rne divizije, nepr i j a t e l j ska odbrana u r e jonu Sremske Mitrovice bila je razbi jena i g rad oslobođen. Produžava juć i nas tupan je , jedinice 1. proleterskog i 12. udarnog korpusa izbile su do 10. novembra pred nove u tv rđene nemačke položaje na l i -n i j i Ilok — Erdevik — Martinci . Pošto je u to v r e m e 12. uda rn i korpus izvučen iz S rema i p rebačen na levu obalu Dunava, borbe s nep r i j a t e l j em u S remu nastavio je da vo-di 1. prole terski korpus , koj i se na dos t ignutoj l ini j i za -držao sve do 3. decembra.

P rv ih dana decembra u Srem su stigle i t rupe 68. s t re -l jačkog korpusa Crvene armi je . One su do tada vodile borbe jugozapadno od Beograda, gde su 28. novembra , za-jedno sa 2. prole terskom i 25. divizi jom NOVJ, zauzele Kra l jevo . Posle toga, po n a r e đ e n j u komandan ta 3. u k r a -j inskog f ronta , 68. s t re l jački korpus, predavši svoje polo-ža j e 14. a rmi j skom korpusu NOVJ, izvršio je m a r š u m e -đureč j e Save i Dunava, gde je, za jedno sa 1. p ro le te rsk im korpusom NOVJ, nas tavio borbu prot iv nepr i j a te l j a .

Trećeg decembra, posle završenih pr iprema, 1. pro-leterski korpus je preduzeo odlučan napad na svom od-seku f ronta , sa 1. proleterskom, 11. i 21. uda rnom diviz i jom u p rvom ešelonu i 5. u d a r n o m divizi jom u drugom eše-lonu.

264

Na dan 25. decembra 68. s t re l jački korpus, dobivši nov zadatak, pošto je prist igloj 3. i 8. diviziji 1. bugarske a r -mi je predao svoj odsek f ron ta istočno od Sotina, prebacio se p reko Dunava i uputio u re jon koncentraci je Seksard — Bonjhad radi dal jeg de js tva na ter i tor i j i Mađarske.

U oštr im borbama koje su vođene do sredine decem-bra, divizi je 1. proleterskog korpusa razbi le su nep r i j a -te l j sku odbranu na l inij i Erdevik — Mart inci i , pored niza nase l jen ih mesta, oslobodile 5. decembra grad Šid, poti-sku juć i nemačke snage u p ravcu Vinkovaca. Ispred Vin-kovaca nepr i j a t e l j se u tvrdio na novim položajima. Divi-zi je 1. prole terskog korpusa zadržale su se 15. decembra na dost ignutoj l inij i Grabovo — Berak — Orolik — Otok, oko 15—20 km istočno od Vinkovaca, p r ip remajuć i se za da l je nas tupan je .

Poče tkom decembra otpočela su u S remu i borbena de js tva 68. s t re l jačkog korpusa Crvene armi je . Korpus je dobio zadatak: probit i odbranu pro t ivnika na sektoru za-padno i jugozapadno od Neština, napredovat i duž Duna-va na severozapad, zauzeti r e jon Osijeka i t ime obezbe-diti levi bok t rupa 3. ukra j inskog f ron ta ko je su de js tvo-vale zapadno od Dunava . Korpusu je t rebalo da pomogne 2. br igada Dunavske r a tne floti le desantom zapadno od Iloka, u r e jonu Opatovca.

N a s t u p a n j e ko je je počelo 3. decembra dovelo je do toga da su jedinice korpusa osvojile Ilok u sa de j svu sa de-santom koji je iskrcan zapadno od toga grada. Uz sadejs tvo desanta koj i je iskrcan u Opatovcu i koji je nas tupao u pravcu Lovaša, snage korpusa postepeno su napredovale na zapad. Na dan 8. decembra one su bile zaus tav l jene na 10—15 km jugozapadno od Vukovara . Još 7. decembra, komandan t 3. ukra j inskog f ron t a ukazao je na neophod-nost da se n a p r e d o v a n j e ubrza. Ali usled jakog otpora prot ivnika n a s t u p a n j e se sporo razvi ja lo i uskoro je za-stalo. Iskrcan u r e jonu Vukovara , desant Dunavske ra tne f lot i le p re t rpeo je velike gubitke, te je po n a r e đ e n j u ko-mandan ta f ron t a bio, noću 9/10. decembra, povučen i v r a -ćen na severnu obalu Dunava .

Jed in ice 1. bugarske armije , posle nekoliko izvršenih n a -pada na sektoru Sotina, poslednj ih dana decembra takođe su prebačene preko Dunava i upućene na mađarsk i f ront . I sve ostale bugarske t rupe, koje su se nalazile u Make-doni j i i južnom delu Srbi je , u to v reme su napust i le ter i to-r i j u Jugoslavi je .

Borbe pro t iv nemačkih snaga na f r o n t u koj i se s tabi-lizovao u m e đ u r e č j u Save, Dunava i Drave produži le su da vode 1. i 3. jugoslovenska a rmi ja , f o r m i r a n e 1. j a n u a r a 1945. godine.

266

c 5 o a s t a v e pobede ko je su u Beogradu istakle s lavne jedinice Crvene a r m i j e i Narodnooslobodi lačke vojske J u -goslavi je simbolično su preds tav l ja le k r v l j u zapečaćen bor -beni savez naroda i a rmi j a b ra t sk ih zemal ja u godinama borbe prot iv fašizma. Za oslobođenje istočnih k r a j eva J u -goslavije i glavnog grada Beograda r a m e uz r a m e su se bo-rili hero j i s Volge i sa Sut jeske . U toku hero j ske borbe još više je očvrslo p r i j a t e l j s tvo sovje tsk ih i jugoslovenskih na -roda. Zajednička borbena dejs tva jedinica Crvene a rmi j e i Narodnooslobodilačke vojske, ko je su oslobodile deo Jugo-slavi je od okupatora , bile su važan događaj za celu zemlju .

Beogradska operaci ja je j edna od na j s l avn i j ih s t ranica u istori j i za jedničke borbe naroda Jugos lavi je i Sovjetskog Saveza. N jen izuzetan znača j određen je vel ikim borben im uspehom, koj i daleko prevazilazi opera t ivne granice, i koj i je bio važan pri log u r e šavan ju vel ikih s t ra tegi j sk ih zada-taka. Beogradska operaci ja je, p r e svega, odraz jedins tva ci l jeva borbe s lobodoljubivih naroda, n j ihovog bra t s tva po o ruž ju ko je se rađa lo još 1941. godine.

Zajednička borbena de js tva oružanih snaga Sov je t -skog Saveza i Jugoslavi je , ko j ima su se pr idruži le i j ed i -nice Narodne a r m i j e Bugarske, svedoče o međunarodno j solidarnosti zemal ja ko je su se borile pro t iv fašizma.

Godine drugog svetskog ra ta bile su za mnoge narode godine teškog i skušenja duhovnih i f izičkih snaga. Faši -stički zavojevač pret io je da će narod ima Evrope i drugih kont inenata n a m e t n u t i mračno ropstvo i uništ i t i im ku l -t u r n e tekovine. Nad čovečanstvom se nadne la smr tna opa-snost. Bili su po t rebni nadčovečanski napor i da bi se s ru -šio fašizam.

267

U gigantskoj borbi snaga razuma i progresa prot iv sila reakci je t r i jumf ovala je veličina duha s lobodoljubivih naroda, n j ihova odlučnost na samopožr tvovanje u ime po-bede p ravedne stvari .

Narodi Sovjetskog Saveza i Jugoslavi je ponosni su na to što su se u v remenu na jveć ih i skušenja nalazili u p rv im redovima boraca pro t iv fašist ičke agres i je i što su svoj im hero jsk im podvizima za sva v remena ispisali is tor i ju bes-p r imerne borbe koja se završila vel ičanstvenom pobedom nad fašizmom.

Is tor i jska mis i ja u godinama drugog svetskog ra ta pala je u deo prvo j na svetu socijalist ičkoj državi . Sov je t -ski Savez i n jegove oružane snage, pod rukovods tvom Ko-munis t ičke par t i je , dali su odlučujući doprinos r azb i j an ju Hi t lerove Nemačke i os lobođenju porob l jen ih naroda. Sovje tsk i narodi i n j ihova hero j ska Crvena a rmi ja , koj i su za sve v reme r a t a nosili glavni t e re t borbe za r a z -b i j a n j e fašist ičkih agresora, stekli su večnu slavu i sveop-šte p r i znan je celog sveta.

I višegodišnja hero j ska borba jugoslovenskih naroda pro t iv fašizma opravdano je zaslužila duboko poštova-n j e i p r i znan je s lobodoljubivih l judi . Sovje tsk i narodi do-bro zna ju s kakv im su se junaš tvom i samopregorom borili narodi Jugos lavi je pro t iv za jedničkog nepr i j a te l j a . »Sovjet-ski ljudi« — podvlačio je N. S. Hruščov — »visoko cene veliki udeo hero j skog jugoslovenskog naroda, rukovođenog jugoslovenskim komunis t ima na čelu sa d rugom Josipom Brozom Titom, u opštoj s tvar i pobede nad fašizmom«.1

Plamen opštenarodnog ra t a koji se razgoreo u Jugo-slavij i bio je d rug im porobl jen im narodima u Evropi veli-ki p r imer i snažan podst icaj u n j ihovoj borbi za slobodu i nacionalnu nezavisnost. Herojska de js tva Narodnooslobodi-lačke vojske i par t izanskih odreda Jugos lavi je pr imorala su okupatora da razvi je široka boj iš ta u svojoj dubokoj p o -zadini, privezala zna tne snage nemačko- i ta l i janskih zavo-jevača i n j ihovih pomagača i nanela im ozbil jne gubi tke u l juds tvu i tehnici, i t ime pomogla za jedničku borbu svih.

i »Pravda« od 23. 8. 1963.

268

a r m i j a ko je su se borile prot iv fašist ičkih sila, na p rvom mes tu oružanih snaga Sovjetskog Saveza. Jugoslavi ja je na t a j način dala zna tan doprinos ant ih i t lerovskoj koaliciji .

U f e b r u a r u 1944, u proglasu povodom 26-godišnjice Crvene armije , Cent ra ln i komite t Svesavezne komunis t ič-ke pa r t i j e (boljševika) ovako se obraća jugoslovenskim n a -rodima: »Hrabri pa t r io t i Jugoslavi je! Vaša borba za slobo-du i nezavisnost zeml je služi za p r imer koj i n a d a h n j u j e sve na rode porob l jene Evrope.

Neka živi hero jsk i narod Jugos lavi je i n j e n a s j a j n a Narodnooslobodilačka vojska koja se požr tvovano bor i pro t iv fašist ičkih okupatora!«

U ovim rečima CK S K P (b) našli su sovje tski l jud i iz-raz svoj ih osećanja, svojeg p r i znan ja hero jskoj borbi jugo-slo venskih naroda.

U borbi prot iv fašizma jugoslovenski narodi su dali ogromne žr tve: 1,700.000 l judi . Svaki deseti Jugosloven iz-gubio je život. Gubici Narodnooslobodilačke vojske i p a r -t izanskih odreda Jugos lavi je iznosili su 305.000 ub i j en ih i 425.000 ran jen ih . Zeml ja je bila razorena i opustošena. Više od če tvr t ine s tanovniš tva ostalo je bez krova. Okupa-tori su razruši l i p r ivredu , uništi l i mnoge železničke pruge, pu teve i mostove.

Pa ipak, fašist ički okupatori , i pored nadmoćnosti , n a -ročito u tehnici, n isu uspeli da slome borbenu snagu jugo-slovenskih naroda. Veru u pobedu jugoslovenski narodi su crpli iz saznanja da se bore za p ravednu stvar, za h u m a n e ciljeve, i iz spoznaje za jedničkih in teresa zemal ja ko je su se bori le prot iv fašizma. Neograničeno su veroval i u snagu Sovje tskog Saveza, u nepobedivost Crvene armi je , ko ja je na ter i tor i j i Sovjetskog Saveza razbila Hi t lerovu soldatesku i u jesen 1944. izbacila je van granica svoje zemlje, a zat im izbila na granice Jugos lavi je i pruži la b ra t sku pomoć j u -goslovenskim narodima, koji su se već više od tr i godine s o ruž jem u ruci bori l i prot iv okupatora .

Za jednička borbena de js tva jedinica Crvene armije , Narodnooslobodilačke vojske Jugos lavi je i Narodne a r m i j e Bugarske u istočnom delu Jugos lavi je imala su vrlo važan vojni i politički značaj .

269

Beogradska operaci ja zauzima znača jno mesto u op-štoj borbi pro t iv nemačko-faš is t ičkih porobl j ivača i n j i ho -vih pomagača i u završnoj etapi ra ta . Uspešno izvedenom beogradskom operaci jom, t j . os lobođenjem istočnih k r a j e -va Jugoslavi je , f r o n t nep r i j a t e l j sk ih t rupa na ovom odseku Balkanskog poluost rva bio je skoro 300 km odbačen na za-pad. Sa os lobođenjem Beograda, glavnog komunikac i j skog čvora na Balkanu, def ini t ivno je propala zamisao nemačke Vrhovne komande da se u Srb i j i s tabi l izuje f ron t . Grupa a r m i j a »E« p r inudno je odstupala iz Grčke na sever i , umesto nameravanog povlačenja preko Beograda, bila je p r imorana da se povlači kroz planinski , teško prohodni Sandžak i kroz d ruge bespu tne k r a j e v e Jugoslavi je , s ta lno izložena napad ima jedinica Narodnooslobodilačke vojske.

U toku beogradske operac i je jedinice Crvene a r m i j e dejs tvovale su za jedno s jedinicama Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavi je . Crvena a rmi ja i Narodnooslobodilačka vojska, kao dve b ra t ske savezničke vojske, više od t r i go-dine herojsk i su se bori le prot iv za jedničkog nepr i j a t e l j a iako su se nalazile daleko j edna od druge. A sada su, r a m e uz rame, lomile nemačko-fašis t ičkog zavojevača. Sovje tska vojska je dobila mogućnost da ne samo pomogne narodima Jugos lavi je u r a tno j tehnici i oružju , nego i, neposrednim borben im dejs tvom, u oslobođenju jednog dela zemlje.

Sadejs tvo Crvene a rmi j e i Narodnooslobodilačke vo j -ske Jugos lavi je postizalo se jed ins tvenom zamisli operaci ja i koordinaci jom vrhovnih štabova obe ju a rmi ja . Posle spa-j a n j a sovjetskih i bugarsk ih jedinica s jedinicama Narod-nooslobodilačke vojske, sadejs tvo se ostvari lo l ičnim k o n -tak t ima komandana ta i š tabova.

Za rešen je borbenih zadataka u beogradskoj operaci j i bila je obrazovana k r u p n a grupac i ja sovjetskih, jugoslo-venskih i bugarsk ih jedinica. Sovje tske jedinice su bile o jačane vel ikom količinom borbene tehnike.

Uspešno završenom beogradskom operaci jom razbi je -na je i većim delom uniš tena nemačka a rmi j ska g rupa »Srbija« i nanesen je poraz delu jedinica g rupe a rmi j a »E«. Bili su s tvoreni još povol jn i j i politički i vo jn i uslovi za za-vrše tak oslobodilačke borbe naroda Jugoslavi je , za zašt i tu revolucionarnih tekovina.

270

U oslobođeni Beograd prešlo je političko i vojno r u k o -vodstvo nove Jugoslavi je . Centra ln i komite t Komunis t ičke pa r t i j e Jugoslavi je , Predsedniš tvo Antifašis t ičkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavi je , Nacionalni komitet , Vr -hovni š tab i d rugi rukovodeći organi razvili su u prestonici sves t ranu delatnost mobilišući sve snage za def in i t ivno oslobođenje zemlje , da l ju i zgradnju na rodne vlasti i obnovu razorenih oblasti. Delatnost cent ra ln ih organa Pa r t i j e i v lade u Beogradu pr idonela je međunarodnom p r i znan ju nove jugoslovenske države.

Posle os lobođenja Beograda i istočnih k r a j e v a zeml je postala je pozadina Narodnooslobodilačke vojske s tabi lni ja i s igurni ja . Glavni grad i oslobođeni k r a j ev i bili su t ada izvor za popunu borcima i ma te r i j a ln im sreds tvima onih jedinica ko je su dejs tvovale na s remskom f ron tu . H i l j ade novih boraca iz Beograda i istočnih oblasti Jugos lavi je s tu -pile su u redove Narodnooslobodilačke vojske.

Zajednička uspešna borbena de js tva jedinica Narod-I nooslobodilačke vojske i Crvene a rmi j e imala su velik mo-

ralno-poli t ički znača j za sve jugoslovenske narode. Zna tne snage Narodnooslobodilačke vojske obrazovale su nepre -k idnu l ini ju f ronta . Zauzevši svoje mesto u opštem s t r a t e -g i j skom f r o n t u pro t iv hi t lerovske Nemačke, Narodnooslo-bodilačka vojska je s još većim odušev l j en jem razvila b o r -bu za po tpuno i konačno oslobođenje svoje zemlje . Svo je ofanzivne operaci je ona je razvi ja la u tesnoj vezi sa sov je t -skim jedin icama koje su dejs tvovale u Mađarsko j i Aust r i j i .

Znača j beogradske operaci je daleko prevazilazi g ran i -ce Jugoslavi je . Zbog oslobođenja gotovo cele S rb i j e i Ma-kedoni je i na jvećeg s t ra tegi jskog ob jek ta na Balkanu — Beograda, nemačko-faš is t ička vojska u Grčkoj i Albani j i našla se u k r a j n j e teškom položaju i bila je p r inuđena da se ubrzano povuče iz t ih zemal ja .

Uspešan završe tak beogradske operaci je i da l je p ro -d i r an j e Jugoslovenske a rmi j e rad i def ini t ivnog oslobođe-n j a zeml je i uspesi Crvene a rmi j e na južnom kr i lu sovjet-sko-nemačkog f ron ta stvoril i su povol jne uslove za de js tva sovje tsk ih jedinica na bud impeš tanskom i bečkom s t r a t e -g i j skom pravcu. Jugoslovenska a rmi ja , pr ivezavši p red f r o n t o m svojih de j s t ava zna tne nep r i j a t e l j ske snage, č v r -

271

sto je šti t i la južni bok s t ra tegi jskog f r o n t a Crvene a rmi je . Da l j e uspešno n a s t u p a n j e jedinica 2. i 3. ukra j inskog f r o n -ta u Mađarskoj i Aust r i j i , ko je se ostvar ivalo uoči po tpu-nog sloma fašis t ičke Nemačke, bilo je od velikog znača ja za završne operac i je Jugoslovenske a rmi je .

K r a j e m 1944. godine Narodnooslobodilačka vojska J u -goslavi je dovršila je os lobođenje S rb i j e i Makedoni je i po tpuno očistila od nepr i j a t e l j a Crnu Goru i Dalmaci ju . U borbama za oslobođenje delova Makedoni je , Kosova i Me-tohi je učestvovale su, pored jedinica Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavi je , t r i bugarske a rmi j e i dve divizi je Na-rodnooslobodilačke a rmi j e Albani je . Is tovremeno je bio oslobođen veliki deo Bosne i Hercegovine. U Hrva t sko j i Sloveni j i postojale su velike slobodne te r i tor i je ko je su bile osnovica za de js tva jedinica Narodnooslobodilačke vojske Jugos lavi je pro t iv nepr i j a t e l j sk ih garnizona i ko-munikac i ja . U to v reme tamo je dejs tvovalo sedam k o r p u -sa Narodnooslobodilačke vojske Jugos lav i je i više pa r t i -zanskih odreda.

P red početak završnih operaci ja za izbacivanje okupa-tora iz zeml je izvršena je reorganizaci ja Narodnooslobodi-lačke vojske Jugoslavi je . P r e m a n a r e đ e n j u Vrhovnog š taba od 1. j a n u a r a 1945. bi le su f o r m i r a n e 1, 2. i 3. a rmi j a a 1. m a r t a — 4. a rmi ja . Narodnooslobodilačka vojska Jugo -s lavi je je dobila novi naziv: Jugoslovenska a rmi ja . U n j e -nom sastavu je već bilo 59 divizi ja sa oko 800.000 boraca. U n j e n o m n a o r u ž a n j u vel iku je ulogu odigrala pomoć Sovje tskog Saveza. Mnoge jedinice Narodnooslobodilačke vojske, posle uspešno završene beogradske operaci je , p re -oruža le su se o ruž jem p r i m l j e n i m na ime pomoći od SSSR-a i t ime ojačale svoju bo jnu moć.

Podvlačeći vel iki udeo SSSR-a u oslobodilačkoj borbi naroda Jugos lavi je marša l Tito je na zasedan ju Ant i faš i -stičkog veća, 8. avgusta 1945, rekao: »Sovjetski Savez dao n a m je veliku količinu naoružan ja svih vrsta , od pušaka do tenkova i avi jaci je . Mi smo na t a j način mogli naoružat i mnoge naše divizi je i učinit i ih sposobnim da izvrše težak zadatak koji je s ta jao pred n j ima . Uz pomoć s lavne Crvene a r m i j e brzo je oslobođen Beograd i Srbi ja«.

272

Završne operac i je Jugoslovenske a r m i j e otpočele su bo rben im de j s tv ima 4. a rmi je . Dvadesetog m a r t a 1945. go-dine ova je a r m i j a prešla u ofanzivu i, u toku teških borbi , k r a j e m apri la oslobodila Liku, Gorski ko ta r i Hrvatsko p r i -mor je . Nešto docni je prešle su u napad 1. i 3. a rmi ja . Pošto su probile s remski f r o n t i savladale nepr i j a t e l j sk i otpor, one su produži le da nad i ru na zapad, u Slavoni ju . Za to v r e m e 2. a rmi j a je vodila ofanzivne borbe za konačno oslobođenje Bosne.

I pored jakog otpora koji su nemačke jedinice pružale u želj i da spreče ulazak Jugoslovenske a rmi j e u Is t ru i n j eno n a s t u p a n j e p rema Trstu, 4. a rmi j a je 1. m a j a oslobo-dila Trst, a 9. korpus Jugoslovenske a rmi j e ušao je u g ra -dove Goricu i Tržič (Monfalkone). Na dan 8. m a j a 1. i 2. a rmi j a oslobodile su Zagreb.

Otpor nemačko-faš is t ičke vojske u Jugoslavi j i p rodu -žio se do 15. m a j a iako ie akt o bezuslovnoj kapi tulaci j i h i t lerovske Nemačke bio potpisan 8. m a j a . I tako, dok se 9. m a j a u ćelom svetu slavila pobeda nad fašis t ičkim si lama u Evropi, borci Jugoslovenske a r m i j e su još nede l ju dana vodili žestoke borbe prot iv nemačko-fašis t ičkih i kvisl in-ških jedinica. Hi t lerovske jedinice pod komandom generala Lera, ko je su pokušavale da se povuku na zapad, bile su p r imorane da kap i tu l i r a ju na jugoslovenskom tlu. Tom pri l ikom je poginulo ili zarobl jeno oko 300.000 n e p r i j a -te l j sk ih vojnika . Rat za Jugos lav i ju bio je završen.

Narodi Jugos lav i je pobedonosno su završil i četvoro-godišnji oslobodilački i revolucionarni ra t i t ime izvršili i s tor i j sku prekre tn icu u životu svoje zemlje.

Crvena a rmi j a i Narodnooslobodilačka vojska Jugosla-v i je u toku dugih godina drugog svetskog ra t a de js tvovale su kao dve b ra t ske a rmi j e ko je zna ju svoj patr iotski i in-ternacionalni dug.

Bra ts tvo sovje tskih i jugoslovenskih vojnika, dokaza-no sves t ranom borbenom sa radn jom u toku beogradske operaci je i u da l j im borbama, s tvarano je onim na jd rago-ceni j im što su mogli dat i naši b ra t sk i narodi — k r v l j u n j ihov ih na jbo l j ih sinova. Svoj im bespr imern im hero j sk im

18 Beogradska ope rac i j a 273

podvizima, vojnici pali na bo jnom pol ju utvrdi l i su b r a t -s tvo i u z a j a m n u l j ubav naroda Sovje tskog Saveza i Jugo-slavije.

Masovni heroizam i duboka uza j amna pr ivrženost na -ših na roda rasli su i učvršćivali se u na j t ež im uslovima. Nj ihova b ra t ska l j u b a v rasplamsala se u ogn ju ra ta , uz topovsku kanonadu, naroči to u onim teškim danima kada su se nemačko-faš is t ički porobl j ivači obrušil i na So-v je t sk i Savez — p rvu zeml ju socijalizma.

Jugoslovenski borci, u svojoj borbi prot iv fašist ičkih t rupa , bili su nadahn j ivan i hero jskom borbom i i s tor i jskim pobedama Crvene a rmi j e pod Moskvom i na Volgi, pod Kurskom i Lenj ingradom, u Donbasu i u Ukra j in i , na de -snoj obali Dn jepra , kada je Crvena a rmi j a pokazala svoju p u n u nadmoćnost nad h i t le rovskom a rmi jom — najzloči-načk i jom oružanom snagom koja je ikada postojala.

Iz jave hi t lerovskih uprav l j ača o »s ja jn im operac i ja -ma o d v a j a n j a od nepr i ja te l ja« , »stabilizaciji i sk rać ivan ju f ronta« , i slične, jugoslovenski vojnik je tumačio kao pr i -b l i žavan je def ini t ivnog poraza fašist ičke vojske.

Borci Crvene armi je , na svoj im borben im položaj ima, sa odušev l j en jem i radošću su slušali vesti o uspesima Na-rodnooslobodilačke vojske u borb i pro t iv fašist ičkih oku-patora .

Otečes tvenofrontovska Bugarska je svoje jedinice poslala u Jugos lav i ju da se bore prot iv nemačkih zavoje-vača. Za jedno s jugoslovenskim i sovje tskim borcima, voj-nici bugarske Narodne a rmi j e prolili su k rv u borbama za os lobođenje Niša i Skopl ja i na ravn icama Srema.

Narodi Sovjetskog Saveza i Jugos lavi je i n j ihove o ru -žane snage tukl i su se na život i smr t prot iv nemačko--fašis t ičkih i drugih okupatora , koji su u našim zeml jama počinili čudovišne zločine p r i m e n j u j u ć i na j s t r a šn i j e me-tode i s t r eb l j en j a čitavog naroda. Baš zbog toga, već prvi susre t b ra t sk ih a r m i j a na istočnim granicama Jugos lav i je bio je izuzetan t r enu t ak za borce Narodnooslobodilačke

274

vojske i par t izanskih odreda Jugoslavi je , koji su se od 1941. godine h rab ro borili prot iv za jedničkog nepr i j a t e l j a .

Izvanredno topli i dir l j ivi bili su susret i sovjetskih vojnika sa borcima Narodnooslobodilačke vojske Jugosla-vije.

Jugoslovensko stanovništvo, koje je za v reme okupa-cije teško postradalo, sa radošću i odušev l j en jem je pres re-talo borce Narodnooslobodilačke vojske i Crvene a rmi je .

Zvers tv ima fašista n i je bilo k r a j a : za svakog ubi jenog okupatorskog vojnika oni su s t re l ja l i do 100 talaca. Život l judi u tom s t rašnom ropstvu pre tvarao se u pakao. Veli-ku m r ž n j u osećali su narodi Jugos lavi je p rema fašist ičkim okupator ima i n j ihov im pomagačima — izdajnic ima otadž-bine. I, evo, sada je u oslobođenom delu zeml je došao k r a j svim t im pa tn j ama .

Stanovniš tvo oslobođenih sela i gradova kitilo je uli-ce cvećem, s lobodarskim parolama, jugoslovenskim i so-v je tsk im zastavama. Narod je spontano, svom dušom, izra-žavao osećanja dubokog pr iznanja i zahvalnosti sovje tskim i jugoslovenskim vojnicima.

Stanovnici oslobođenih k r a j e v a pružal i su veliku po-moć Crvenoj a rmi j i i Narodnooslobodilačkoj vojsci. Oni su učestvovali u podizanju mostova i opravci pu teva ko je su okupator i razrušil i ili oštetili, prenosili razne terete, p r u -žali pomoć i negu ranjenic ima. Jugoslovenske i sovje tske jedinice dobij ale su od stanovništva dragocene podatke o nepr i ja te l ju . Pr i l ikom oslobađanja gradova, u uličnim bor-bama, jugoslovensko stanovništvo je s o ruž jem u ruci po-magalo borcima Crvene a rmi j e i Narodnooslobodilačke vojske.

Jugoslo veni se ponose t ime što su neki sovjetski vo j -nici i oficiri, koji su učestvovali u oslobođenju Beograda, izrazili želju da, ako poginu, budu sah ran jen i u Beogradu.

U Jugoslavi j i i Sovje tskom Savezu, u srcima mnogih pokolenja , živeće potresno sećanje na one t r enu tke kada je s tanovniš tvo oslobođenih sela i gradova odavalo pos lednju poštu h rab r im borcima Crvene a r m i j e i Narodnooslobodi-lačke vojske pal im za slobodu naroda Jugoslavi je .

18* 275

Komandan t 57. a rmi j e general N. A. Gagen, p o m i n j u -'ći pale sovje tske vojnike, kaže da su jugosloveni redovno nastojal i da ih sahrane na t rgovima nase l jen ih mesta, na uzvišicama pored puteva, na na jv idn i j im i na j lepš im m e -stima.

Na za jedničkim grobovima sovje tsk ih i jugoslo venskih vojnika dižu se monumen ta ln i spomenici, pokriveni cve-ćem. Podigao ih je narod Jugos lav i je u znak bezgranične zahvalnosti , u želji da se n j ihovi herojski podvizi zauvek sačuva ju u uspomeni današn jeg i budućeg pokolenja .

Borbena de js tva Narodnooslobodilačke vojske i Crve-ne a rmi je na jugoslovenskoj ter i tor i j i dostojno su ocenile obe zemlje. Hi l jade sovje tsk ih i jugoslovenskih boraca i s tarešina dobilo je visoka odl ikovanja Sovjetskog Saveza i Jugoslavi je .

Herojska borba Sovjetskog Saveza i Jugoslavi je , i d rug ih naroda koj i su se borili prot iv fašizma i za svoju slobodu i nezavisnost, borba je snaga napre tka i mi ra pro-t iv snaga reakci je i ra ta .

Svojom borbom prot iv fašist ičkih sila sovjetski narod je ispunio svoj internacionalni dug p rema narodima koj i su s tenja l i pod fašist ičkim ropstvom. Herojska borba so-v je tskog naroda i grandiozne pobede n jegovih oružanih snaga za v reme drugog svetskog ra ta donele su Sovje t -skom Savezu p r i znan je naroda svih zemal ja .

Narodnooslobodilačke borbe porobl jenih naroda bile su znača jan pri log opštoj borbi za ru šen j e fašizma.

Duh in ternacionalne solidarnosti uvek je duboko pro-žimao borbu jugoslovenskih naroda prot iv fašizma. Odlu-ka Centra lnog komite ta Komunis t ičke pa r t i j e Jugos lavi je o d izanju oružanog ustanka, doneta prvog dana napada hi t lerovske Nemačke na Sovjetski Savez, značila je ne samo početak borbe za sopstvenu slobodu i nacionalnu ne -zavisnost već i borbu za zašti tu Sovjetskog Saveza — nade t rudben ika celog sveta. U za jedn ičko j borbi sa So-v je t sk im Savezom prot iv nemačko-fašis t ičkih zavo-

Spomen-groblje oslobodilaca Beograda

276

jevača videli su narodi Jugos lavi je jedini put za izvoje-v a n j e svoje nacionalne i soci jalne slobode.

Borba naroda Jugoslavi je prot iv okupatora , pod ruko-vodstvom Komunis t ičke par t i je , bila je u j edno i borba za s t v a r a n j e novog druš tvenog sistema — socijalizma. Ta bor -ba je ovenčana pobedom socijalističke revoluci je . Vlast je prešla u ruke r adn ih l judi .

Posledica sloma fašizma u drugom svetskom ra tu i revolucionarne borbe narodnih masa, na čelu s komuni -st ičkim par t i j ama , bila je s t upan j e na pu t socijalističkog razvoja mnogih zemal ja Evrope i Azije.

Sovjetski Savez je bio duboko zainteresovan da faši-zmom porobl jeni narodi ne samo s teknu nacionalnu nezavi-snost, već i uzmu vlast u svoje ruke i os tvare revolucionar-ni p reobraža j svoj ih zemal ja . U tome se n a j j a s n i j e i odražavao zajednički osnovni interes naroda Sovjetskog Saveza i naroda drugih zemalja .

Herojska borba naroda Jugoslavi je pod rukovodstvom Komunis t ičke pa r t i j e završena je pobedom. Jugoslavi ja je stala na put socijalist ičke izgradnje .

Pr i l ikom susreta s meta lsk im radnicima u Beogradu 21. avgusta 1963. N. S. Hruščov je rekao da su u drugom svetskom ra tu »pobedili ne samo naši narodi , već, za jedno s tim, i velika s tvar socijalizma. On se još bol je učvrst io u Sovje tskom Savezu i počeo svoj pobedonosni p u t po mnogim zeml jama Evrope i Azije. Trudbenic i Jugoslavi je , uzevši vlast pod rukovods tvom Komunis t ičke par t i je , nisu samo podigli ekonomiku svoje zemlje, već su stvorili soci-jal is t ičku državu i pr is tupi l i i zgradnj i novog života«.2

Pobeda naroda Jugoslavi je i d rugih zemal ja Evrope i Azi je nova je ubedl j iva potvrda učen ja marks izma- len j i -nizma: da je pobeda revoluci je u svakoj zemlj i delo samog naroda da te zemlje. Nikakva spol jna sila ne može za n jega da izvrši tu revoluci ju .

Mi smo uvek govorili, podsećao je Lenj in , da »oslobo-đen je t rudben ika od u g n j e t a v a n j a ne može doći spolja; oni m o r a j u sami, svojom borbom, svoj im pokretom, svojom agitacijom, da se nauče da rešava ju novi istori jski zadatak.

2 »Pravda«, 22. 8. 1963.

I ukoliko je t a j zadatak teži, veći, ukoliko je novi is tori jski zadatak odgovorniji , utoliko mora bit i više l judi, miliona onih koje t reba uput i t i da sami r e šava ju te zadatke« (V. I . Len j in , Dela, t. 27, str . 431).

Radnička klasa i široke narodne mase mnogih zemalja , pod rukovodstvom komunis t ičkih i radničkih par t i ja , u uslovima drugog svetskog rata, spoji le su narodnooslobodi-lački pokret sa revolucionarnom borbom prot iv s tar ih re-akcionarnih režima. Komunist i niza zemal ja uspešno su koristil i is tori jske pobede sovjetskih oružanih snaga za p ro te r ivan je nemačko-fašis t ičkih okupatora i s t va ran je ist inske narodne vlasti.

Osmog m a j a 1945. godine hi t lerovska Nemačka je ka-pitul irala. Zajednički napori s lobodoljubivih naroda k r u -nisani su is tori jskom pobedom. Srušio se Hit lerov »novi po-redak« u Evropi. Porob l jene zeml je stekle su svoju slobodu i nacionalnu nezavisnost.

Narodi Sovjetskog Saveza i Jugoslavi je dokazali su u toku prošlog ra ta da su radi slobode i radi pobede p ravedne s tvar i sposobni za bespr imernu hero j sku borbu i spremni na na jveće žrtve. Kao pristalice mira narodi Sovjetskog Saveza i Jugoslavi je teže učvršć ivanju p r i j a te l j sk ih odnosa sa svim zeml jama sveta. Oni su duboko uvereni da će se pr i ja te l j s tvo i sves t rana sa radn ja Sovjetskog Saveza i J u -goslavi je neprekidno razvi ja t i i jačat i .

Borbeno drugars tvo naroda i vojnika naših zemalja , p reka l j eno u ogn ju drugog svetskog rata , obilno zaliveno k r v l j u u borbi prot iv fašizma, služiće uvek velikom delu učvršć ivanja b ra t s tva sovjetskih i jugoslovenskih naroda i n j ihovih armi ja . To pr i ja te l j s tvo i s a radn ja Sovjetskog Saveza i Socijalističke Federa t ivne Republ ike Jugos lavi je odgovara b i tn im interes ima naroda naših zemal ja i in te re-sima svih progresivnih snaga sveta, odgovara pobedi soci-jalizma.

278

PREGLED DOKUMENTARNIH FOTOGRAFIJA Strana

27. marta 1941. desetine hiljada Beograđana demonstriraju protiv pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu — — 12

Narodni heroj Stjepan Filipović u Valjevu, ispod vešala, kliče slobodi i poziva narod na bespoštednu borbu pro-tiv fašističkog okupatora — — — — — — — — 32

U Uzicu 1941: partizani sprovode zarobljene nemačke vojnike — — — — — — — — — — — — — 36

Predaja zastave 1. proleterskom bataljona Hrvatske u Br-logu (Lika) maja 1942. — — — — — — — — 40

U Bosanskom Petrovcu, 7. novembra 1942, na praznik ok-tobarske revolucije, vrhovni komandant NOVJ Josip Broz Tito predaje zastavu 1. proleterskoj udarnoj brigadi — — — — — — — 44

Vrhovni komandant NOVJ Josip Broz Tito vrši smotru 1. dalmatinske udarne brigade na Visu 12. septembra 1944. 56

Stab 3. ukrajinskog fronta (general-major V. M. Lajok, maršal SSSR-a F. I. Tolbuhin, general-potpukovnik P. S. Zeltov, gencral-pukovnik S. S. Birjuzov) — — — — 92

Sovjetski oficir među stanovnicima oslobođenog jugoslo-venskog sela — — — — — — — — — — — — 93

Grupa oslobođenih zatvorenika iz koncentracionog logora u rejonu Bora — — — — — •— — — — — — — 93

Rukovodioci 57. armije: general armije N. A. Gagen, član Vojnog saveta general L. P. Bočarov i načelnik štaba general P. M. Verhalovič, među izviđačima — nosio-cima ordena »Slava« — — — — — — — 100

Sovjetski vojnik među jugoslovenskom decom — — — 101

Komandant 1. armijske grupe general-potpukovnik Peko Dapčević i politički komesar pukovnik Mijalko Todoro-vić Plavi — — — — — — — — 116

Borci NOVJ upadaju u zgradu u Ulici kralja Aleksandra

(sada Bulevar revolucije) br. 167-a — — — — — — 117

Sovjetski tenkisti u razgovoru sa stanovnicima Beograda — 152

Susret Beograđana s crvenoarmejcima bio je vanredno topao 153 Crvenoarmejci-tenkisti i borci NOVJ dogovaraju se o da-

ljem dejstvu protiv neprijatelja — — — — — — 174

Nekoliko hiljada Beograđana aktivno je učestvovalo u bor-bama za oslobođenje svoga grada — — — — — — 175

Tokom borbi za oslobođenje Beograda ispoljeno je tesno sa-dejstvo jedinica NOVJ i motorizovanih delova Crvene armije — — — — — — — — 196

Kapetan F. Nirko drži govor nad grobom I. Andonina koji je u prisustvu velikog broja građana sahranjen na glavnom trgu u Zrenjaninu — — — — — — — — — — 197

Otpor neprijatelja je skršen i na krovovima oslobođenog grada zavijorile su se zastave nove Jugoslavije — — — 208

i Sovjetski automatičari, učesnici napada na Beograd — — 209

Sovjetski vojnik i borac NOV Jugoslavije čuvaju grupu zarobljenih nemačkih vojnika — — — — — 209

20. oktobar 1944 — praznik na ulicama glavnog grada Jugo-slavije: osmesi, pesme, zastave — — — — — 218

Beograđani su masovno izlazili na ulice da bi pozdravili svoje oslobodioce — — — — — — — 219

Sovjetski tenkovi prolaze ulicama Beograda za vreme pa-rade u čast oslobođenja grada — — — — — — — 228

Stanovnici Beograda radosno pozdravljaju sovjetske borce 229

Beograđani su veoma srdačno pozdravili pripadnike NOVJ

i Crvene armije — — — — — — — — 236

Mornari Dunavske ratne flotile na ulicama Beograda — — 237

Komandant 4. gardijskog mehanizovanog korpusa general--potpukovnik V. I. Zdanov (u sredini) —- — — — — 242

Sahrana sovjetskih boraca palih za oslobođenje Beograda — 243

280

Narodni heroj Mahmut Ibrahimpašić Mašo, politički kome-sar 5. krajiške (kozarske) brigade — — — — 248

Heroj Sovjetskog saveza poručnik medicinske službe N. N. Kravcov — — — — — — 248

Heroj Sovjetskog Saveza gardijski stariji vodnik I. D. Ada-menko — — — — — — — — 248

Narodni heroj Milisav Durović, komandant bataljona u 8. cr-nogorskoj brigadi — — — — — — 248

Vrhovni komandant NOVJ Josip Broz Tito govori na Banjici 27. 10. 1944. jedinicama NOVJ koje su učestvovale u bor-bama za oslobođenje Beograda — — — — — — 260

Spomen-groblje oslobodilaca Beograda — — — — — — 276

PREGLED SKICA

Oslobođena t e r i to r i j a u Jugos lav i j i i g r u p i s a n j e snaga NOVJ i okupa to ra p red k r a j sep tembra 1944. godine 80— 81

Dejs tva jedinica NOVJ u Srb i j i (prva polovina sep-t e m b r a 1944. godine) _ _ _ — _ — 124—125

N a s t u p a n j e NOVJ i sov je t ske a r m i j e ka Beogradu (22.

s ep t embar — 20. ok toba r 1944. godine) — — — 188—189

P l a n n a p a d a na Beograd (14. 10. 1944. godine) — — 220—221

Un i š t en j e nemačke g rupac i j e okružene u r e j o n u Boleč — Avala (18—20. ok tobar 1944. godine) — — — 246—247

Oslobođenje Beograda (14—20. ok tobar 1944. godine) — 252—253

P lan Beograda — — — _ _ _ _ _ _ _ 264—265

281

N A P O M E N A

Iz ražavamo svoju zahvalnos t svim recenzent ima u Vojnois to-r i j skom ins t i tu tu i izvan n jega i svima on ima koj i su nam, na bilo ko j i način, svoj im radom, predlozima i suges t i j ama pomogli da p r ip remimo ovu kn j igu za š tampu. Posebno se z a h v a l j u j e m o po t -pukovn iku Mensuru Seferoviću i kape t anu I kl. Vinku Branici .

Jugoslovenski autor i

282

S A D R Ž A J S t r a n a

O D AUTORA _ _ _ _ _ _ _ - - _ _ _ _ _ 5

I B O R B A S O V J E T S K I H I J U G O S L O V E N S K I H NARODA P R O T I V FAŠIZMA U PERIODU 1941 _ J E S E N 1944. GOD. 9

I I V O J N O - P O L I T I C K A S I T U A C I J A NA B A L K A N U K R A -J E M SEPTEMBRA 1944. GODINE _ _ _ _ _ _ _ 6 1

I I I

P R I P R E M A O P E R A C I J E — — — — — — — — — 83 1. Priprema Sovjetskih trupa — —• — — — — — — 87 2. Priprema Jugoslovenskih jedinica, prodor u Sumadiju i u

dolinu Kolubare — —• -— — — — — — — — — 109 3. Borbena dejstva jedinica Glavnog štaba Srbije — — — 117

IV

R A Z B I J A N J E N E M A C K O - F A Š I S T l C K I H J E D I N I C A U B E -O G R A D S K O J O P E R A C I J I — — — — — — — — 127 1. Borbena dejstva jedinica NOVJ u severozapadnoj Srbiji i

Sumadiji. Njihovo izbijanje na prilaze Beogradu — — 127 P r o d o r 12. k o r p u s a NOVJ u dol inu Save — — — — — 130 Borbena de j s tva 1. pro le terskog k o r p u s a u S u m a d i j i i u dolini Ko luba re — — — — — — — — — — — 138 I zb i j an j e 1. a r m i j s k e g r u p e N O V J na pr i laze Beogradu i n a s t u p a n j e u dol inu Vel ike Morave — — — — — — 142

2. Prodor Sovjetskih i Jugoslovenskih snaga prema Velikoj Moravi — — — — — — — — — — — — — 149 Bitka na granici •— — — — — — — — — — 150 G o n j e n j e p ro t ivn ika koj i se povlači. I z b i j a n j e u dol inu Ve-l ike Morave. Borbe na bokovima proboja — — — — 166

3. Razvoj ofanzive na Beograd (11—14. oktobra 1944) — — 189 4. Napad na Beograd i njegovo oslobođenje (14—20. 10. 1944) 216

Z A K L J U Č A K _ _ _ _ _ _ _ _ 267 Pregled dokumentarnih fotografija — — — — — — — 279 Pregled skica — — — — — — — — — 281

T e h n i č k i u r e d n i k Dragoslav Džinić, potpukovnik

L e k t o r Miloš Gajić

K o r e k t u r a Kolektiv korektora

Vojnoistorijskog instituta

N a c r t k o r i c a Đorđe Gorbunov

Pr i loge u bak ro t i sku š t ampa Beogradski grafički zavod

Rukopis p r e d a t u š t a m p u 3. ok tobra 1964. Š t a m p a n j e završeno 13. ok tobra 1964.

Ti raž 10.000 p r i m e r a k a

Š t a m p a Vojno š t a m p a r s k o preduzeće Beograd